Ian Curtis – This is the way, step inside…

Da…trideset jedna godina je prošla od dana kada je Jan Kertis oduzeo sebi život...jednog
majskog jutra u kuhinji svog stana. Glavni razlog njegovog samoubistva je bila akutna
depresija, do koje je dovela epilepsija koja se vremenom stalno pogoršavala, kao i kriza
njegovog braka. Znalo se da je već dva puta pokušavao da sebi oduzme život. U delu
poruke koje je ostavio piše: „ U ovom trenutku samo želim da sam mrtav. Ne mogu više“.
Nije bio čudan čovek. Bio je normalan kao bilo ko drugi, ali vrlo osećajan. Neki ljudi
mogu da pokazuju svoja osećanja, ali on to nije mogao, izuzev retko... kao u svojim
pesmama. Utilitaristička priroda njegovog samoubistva nije se kosila sa činjenicom da su
njegovi tekstovi odražavali neke duboke struje u njemu. Pisanje pesama je postalo deo
Kertisovog života i dok je, sam taj čin pisanja, olakšavao neke njegove unutrašnje
pritiske, ovaj oblik samoterapije je slabio njegovu viziju i doživljaj života, onakav kakav,
verovatno, postoji u svima nama.

Kertis je suočio sve večne apsolute koji na tako iritirajući način zbunjuju razum; sve te
protivrečnosti i iracionalnosti koje postoje iza tankog vela civilizovanog života. I dok je
težina takve stvarnosti počela da ga zamara, ostajao je nesvestan usputnih posledica
izazvanim tako podrobnom analizom našeg društva i kulture. Ono u šta se mi ne bismo
upuštali, on je istraživao sa prezirom i čuđenjem. Izgleda da u tome on nije tražio i
očekivao nikakve konačne odgovore. Njegovo ubeđenje dosezalo je dalje od navođenja
istina ili…“istina“. Njegove pesme su nas, i još uvek nas, dodiruju, jer se nije plašio da
izbegne analizu tako teških stvari kao otuđenja, degradacije, patnje, samoće…one
najteže samoće kada su svi oko vas..a u suštini ste sami. Za njega je iznalaženje
kompromisa životnim trivijalnostima bilo prokletstvo a ne slabost. Postepeno se otuđivao
od života, odbrambeni mehanizam se rušio…kao da je bio pobeđen strahovima sa kojima
se suočavao i koji su počeli da prožimaju svakodnevnicu sa kojom svako od nas mora da
se bori i koju su, njegovu, učinili nesnošljivom. Njegov otpor se smanjivao, sva
strahovanja su ogoljavala suštinu i samu volju za životom. Smrt je postala jedini izlaz.
 Imao je samo dvadeset i tri godine.

U pesmi „Heart and soul“ sa „Closer“ albuma kaže:

„Srce i duša, jedno od njih će izgoreti. Postojanje, šta to znači?. Postojim kako najbolje
umem, prošlost je sada deo moje budućnosti, sadašnjost je van kontrole….“
Bio toga svestan ili ne, Jan Kertis je bio magičan element i moćna figura vođe koja je
privlačila ljude i na koncertima i na pločama. Misterija koja se širila oko njega učinila je
Joy Division posebnim, onoliko koliko je, i tada i danas, odsutna iz stvaralačkog i
umetničkog sveta, gde su rezultati vođeni interesima a ne osećanjima. Jer, veličina
muzike je u osećanjima koje izaziva u pojedincu. Ono najbolje nastaje kada se spoji
najapstraktnija umetnička forma – muzika, sa najsubjektivnijom i najizraženijom granom
umetnosti – poezijom. Dostigavši sopstveno savršenstvo Joy Division su stvorili nešto
od najboljeg u rok muzici dvadesetog veka.

Heart and soul

Boban Savković

http://pulse.sm-art.info/ian-curtis-joy-division/