РЕЧНИ ЕКОСИСТЕМИ СРБИЈЕ

Садржај:

АПСТРАКТА......................................................................................................................3
УВОД..................................................................................................................................4
РЕКЕ....................................................................................................................................5
Проблеми загађености река..........................................................................................7
1.2. Решења..................................................................................................................10
ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................11
ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................................12

2
 РЕЧНИ ЕКОСИСТЕМИ СРБИЈЕ

АПСТРАКТА

„Та блистава вода што тече рекама и брзацима, није само вода, већ и крв
наших предака. Ако продамо земљу, морате се сјетити да је то свето и морате
учити вашу децу да је то свето, и сваки одраз у бистрини воде језера казује
догађаје и сећање мога народа. Жубор воде глас је оца мога оца.
Реке су наша браћа, оне нам жеђ гасе. Реке носе наше кануе и хране нашу
децу. Ако вам продамо нашу земљу, морате се сјетити и учити вашу децу, да су
реке наша браћа, и ваша, и морате од сада рекама дати доброту какву би сте
пружили сваком брату.“.

(Писмо индијанског поглавице америчком председнику 1854. г.)

Из горе наведеног текста, чини се да је индијански поглавица Сеаттле
слутио, шта би се могло догађати с водама у будућности, односно у наше време.
У његово време ко би још слушао неког поглавицу, посебно у САД – у, ипак долази
или ће доћи време када ће се у САД – у, али и на осталим деловима наше земље,
морати према водама односити као што су то чинили „примитивни“ Индијанци.
Ако не буде прекасно.

Кључне речи: Вода;

Река;
Будућност;
Индијанци.

3
 РЕЧНИ ЕКОСИСТЕМИ СРБИЈЕ

УВОД
Значај воде за људе, за сав живи свет, за екосистем, за планету као целину,
веома је велики и многострук, почев од тога да је основ живота, медијум одакле је
живот потекао, неопходна намирница за копнену биоценозу, укључујући и човека,
извор хране и минерала, предмет рада и средство за рад, и средина за многе живе
организме, извор енергентских ресурса, место реакције. Најважније од свих је да је
услов живота а према подацима Светске здравствене организације, данас је већ
критична ситуација са резервама воде, и ако се овако настави, предвиђа се да ће се
водити рат због воде.

Сталан раст човечанства и технолошки развој, имају за последицу и

повећање потреба за водом, као и све веће потрошње. Питање доступности и
квалитета водних система, постаје један од најважнијих проблема савременог
човека.

4
 РЕЧНИ ЕКОСИСТЕМИ СРБИЈЕ

РЕКЕ
Најдужа река која тече само кроз Србију је Морава. Њена долина има веома
богато тло, те спада у најгушће насељене области Србије. Остале велике реке које
протичу кроз Србију су: Дунав, Сава, Тиса, Тамиш, Дрина, Ибар....

Дунав, друга по величини река Европе, после Волге, пролази кроз Србију у
дужини од 590 км, а граничним делом општине Кладово са Румунијом у дужини од
око 90 км. Ђердапска клисура је најатрактивнија регија средњег Подунавља, и овде
Дунав у својим мрачним дубинама, вировима и брзацима, крије најразноврсније
врсте риба. У дунаву живи 16 породица риба, које чине око 50 врста. Најбројније су
„цириниде“ са 28 рибљих врста, а најзначајнија врста је свакако „моруна“ која може
достићи од 4 до 5 метара дужине и преко тону тежине. Дунав је склониште и
бројним водоземцима и гмизавцима као што су смук, зелени гуштер, бјелоушка,
барска корњача итд. Што се тиче пловидбе, Дунав је данас један од два важна
европска речна пута за превоз терета.

Слика 1. Дунав1

Добар део великих река Србије је врло изложен загађењу, али је већина
планинских речица и потока још увек потпуно чиста. Међу њима издвајамо оне
веће: Дрина, Увац, Милешевку, Пек као и Босут.
1
Slika preuzeta sa sajta: „www.destinacije.com“

5
 РЕЧНИ ЕКОСИСТЕМИ СРБИЈЕ

Дунав, по географском положају заузима централно место западног дела

Балканског полуострва и припада сливу Саве. Основна одлика слива Дрине, јесте
његово богатство атмосферском водом, јер у просеку годишње прима нешто више
од 1.000 мм падавина. Богатство и разноврсност биљног и животињског света,
слива Дрине, је још један од великих и неискоришћених потенцијала Србије. Ови
предели спадају у најлепше делове Балкана и одликују се присуством неких
ендемсих реликтних врста биљака и животиња, као што су:
 жалосни стругник,
 жалфија,
 босанска рибизла,
 дервентски маслачак...

Дрину као и њене притоке, одликује и богатство рибљих врста, као што су
салмонида и циринида. Од 47 врста и 14 породица, колико их има Дрина, у
ендемичке спадају: светлица и црнка. У сливу Дрине живи и једна ендемичка врста
пауколиких животиња, псеудошкорпија.

Велика Морава, настаје спајањем Јужне Мораве и Западне Мораве, њена

дужина је 185 км, са Западном Моравом дужина притока је 487 км.
Док је људи нису „припитомили“ исправили њене многобројне мане, Велика
Морава је била хировита, непредвидива и опасна. Гризла је сопствене обале.
Откидала њиве. Гутала поља и баште. Плавила сена. Велика Морава је данас
пловна само 3 км и то при ушћу.

Слика 2. Велика Морава2

2
Slika preuzeta sa sajta: „www.destinacije.com“

6
 РЕЧНИ ЕКОСИСТЕМИ СРБИЈЕ

Сава, је трећа по дужини притока Дунава. Њен речни слив покрива велики
део Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и северне Србије. Ушће Саве у
Дунав налази се у Београду. Главне питоке су: Савиња, Мирна, Крка, Купа, Лоња,
Орљава, Босут, Уна, Врбас, Босна, Тиња, Лукавац, Дрина, и Колубара. Река Сава је
пловна, али за мање теретне бродове, само до сиска 1.583 км од ушћа у Дунав. Сава
је од великог значаја за дунавски слив, због њене инзваредне биолошке предеоне
разноврсности. Садржи највиши комплекс алувијалних мочвара дунавског слива и
велики низијски комплекс шума. У реци живи око 45 врста рибе.

Тиса, је највећа лева притока Дунава. Протиче кроз Панонску низију.

Извире у Украјини, на Карпатима, и даље пролази кроз Мађарску, Румунију,
Словачку, и Србију. Улива се у Дунав код Старог Сланкамена. Дугачка је 1.358 км.
Највеће притоке су: Бегеј, Бодраг, Златица, Кораш, Мориш (највећа), Самош и
Шајо. Тиса је главна у већем делу свога тока, око 532 км.
Река је отворена за међународну навигацију тек од недавно, међутим
могућност навигације често одређују природни фактори, у време високог водостаја
и суше, Тиса најчешће није пловна. Каналом Дунав – Тиса – Дунав, повезана је са
Дунавом код Бездана и Банатске Паланке.

Кањони Дрине, Увца и Милешевке, заштићени су као станишта Панчићеве

оморике, белоглавог сука и осталих угрожених врста. Шуме у мочварном
земљишту око Босута, такође су заштићене због богатства биљног и животињског
света.
Многе наше реке пружају велике могућности за даљи развој не само
туризма, већ и привредне делатности, али се у тим напорима мора обратити пажња
на одрживи развој.

Проблеми загађености река

Недостатак координисаног управљања представља претњу биолошкој и
разноврсности крајолика реке и њене околине, као и сигурности људи који живе на
овом подручју. Највећу улогу у загађивању воде има човек са својим активностима.
Тешки метали, нафта, животињски отпаци из кланица, директно испуштање
канализација, отпадне воде из хладњача, млекара, пепео из термоелектрана и
испусти са депонија, главни су извори загађења река у Србији. Главни део
индустријских отпадних вода Србије, концентрисан је у басену Саве, која добија
80% индустријског отпада.
Само 28 градова у Србији има постројења за пречишћавање отпадних вода, а
највећи градови – Београд, Нови Сад и Ниш, испуштају непречишћене отпадне
воде директно у реке. Ово су само неки од упооравајућих података који се износе у
последњем „Прегледу стања животне средине у Србији“ – Економске комисије УН
за Европу.
У најзагађеније реке које не подпадају ни у једну класу (Уредбом о
класификацији вода из 1968. год.) спадају Стар главни Бегеј, Топлица, Велики Луг,
Лугомир, Црни Тимок и Бор, као и канал Врбас – Бечеј.

7
 РЕЧНИ ЕКОСИСТЕМИ СРБИЈЕ

Чиста вода је права реткост, и може се још наћи у планинским подручјима,

дуж Ђетиње, Рзаве, Студенице, Моравице, Млаве и река у централној Србији.

Неколико година уназад наше реке су погодиле велике катастрофе, када је о

загађивањима реч.
Неки од већих инцидената су:

 2003. год. – Изливање више стотина тона мазута у Саву

неколико пута годишње. Кривац непознат.

 2004. год. – Из Клиничког центра Србије у Саву изливено 100

тона мазута неколико пута.

 2004. год. – Откривене велике количине пестицида агрозина у

Сави код Остружничког моста.

 2004. год. – Код Аде Хује, у рукавцу Дунавац велика нафтна

мрља.

 2004. год. – Десетине мртвих крава насукане уз барке на Сави

код Умке.

 2005. год. – Изливен мазут у Сави код Херцеговачке улице.

 2005. год. – Помор риба у Топчидеру због ниског нивоа

кисеоника у реци.

 2006. год. – Помор рибе у каналу Галовица због отпада

избаченог из кланице.

8
 РЕЧНИ ЕКОСИСТЕМИ СРБИЈЕ

Слика 3. Помор рибе

Река Тиса јединствени (xxxxxxxx) међу великим рекама Србије, тешко је
страдала 2002. године када се у њу излио отпад из једног румунског рудника, али
се река запањујуће брзо опоравила, те се у њој поново могу видјети видре, водене
птице и многе угрожене врсте риба.
Ово су само нека од већих загађења која су се догодила протеклих година.
Оваква и слична загађења се понављају из дана у дан.

Престоничке реке „трује“ 153 загађивача, од тога је 87 загађивача слива реке

Дунав, и 66 загађивача реке Саве.
Велики проблем представља загађење вода Србије са неуређених депонија.
Вода и отпад су чврсто повезани. Широм Србије грађани бацају све врсте отпадау
реке или на речне обале, па је призор којекаквог смећа које плута површином, више
правило него изузетак на водотоковима. Не бацају појединци ђубре у најближу
воду, већ су читаве вароши направиле своје градске депоније на речним обалама.
Депонија Љубовије се налази на Дрини, а Прибој, Пријепоље и Нова Варош
имају сметлишта на Лиму. Велика Морава је постала километарска депонија, чак
90% њеног тока је под сметлиштем. Исту судбину доживљава Ибар и друге реке на
подручју Краљева и других општина у србији.

Слика 4. Депонија у Пљеваљу3

3
Slika preuzeta sa sajta: „www.zelenamreža.org“

9
 РЕЧНИ ЕКОСИСТЕМИ СРБИЈЕ

1.2. Решења
Неки од поменутих загађења и њихових извора, су неповратни, међутим још
увек постоји могућност за ревитализацију. Осим тога, значајни напори, нарочито
по питању финансијсих улагања, ће бити потребни да би се смањила органска и
загађивања хранљивим материјама. Исто тако, треба осигурати и развијање и
примењивање најбољих метода у животној средини, технологији и пољопривреди.
Међутим, нешто што је јако важно, је да сваки појединац може дати
допринос у заштити вода, ако само мало промени своје навике.

10
 РЕЧНИ ЕКОСИСТЕМИ СРБИЈЕ

ЗАКЉУЧАК
На целој земљи данас има 1,5 милијарда кубних километара воде. Од тога је
97,3% слана. Остало је свежа вода, а од ње је 77% под ледом на половима и
планинским глечерима. Подземна вода представља 22,4%, а површинска 0,36%
слатке воде. Тако да за коришћење остаје само 1%, а од тога је половина загађено.

Сваког дана у свету умре око 25.000 људи због недостатка воде за пиће, или
болести изазване конзумирањем загађене воде. Хигијенски исправну воду има само
22% од целог човечанства.

На све ово морамо одговорити ригорознијим спровођењем закона о заштити

животне средине, међутим није лако контролисати све загађиваче, па тако да се све
више мора радити едукација људи и подизање свести код човека за очувањем
животне средине.
Да би нам борба за здравију животну средину била лакша, треба запамтити:

„Мржња, похлепа и обмана су узроци сваког зла.

Гледај свет очима Љубави.
Буди узор другима, јер је то Исправан Пут.“

11
 РЕЧНИ ЕКОСИСТЕМИ СРБИЈЕ

ЛИТЕРАТУРА

1. Ђукановић, М. (1991): Еколошки изазов, Елит, Београд.

2. Интернет извори: www.wеллл.орг.рс. Центар за развој еколошке свести

www.време.цом
www.wикипедиа.орг
www.дрина-река.цом
www.зеленамреза.орг
www.екофорум.орг

12