Ljudska želja za višebojnom odevnom ili drugom vrstom

tkanine poznata je od davnina, takoreći još iz onih dana

kada je čovek počeo da se oblaci. Šare je najpre slikao na
svojoj koži, a potom na koži životinja, a kasnije i na tkanini
koju je počeo da irađuje.

Štampanje tekstila smatra se za jednu od najvažnijih

operacija oplemenjivanja tekstilnog materijala, naročito
zbog velike mogućnosti deseniranja.

Bojenjem tkanine dobija se jedna nijansa, ukoliko je izrađena od jedne sirovine ili više
nijansi ako je tkanina izrađena od različitih sirovina. Višebojna tkanina može se dobiti
tkanjem raznobojnih pređea, dok se štampanjem može dobiti desenirana tkanina u
više boja na najjednostavniji način.

Pored direktnog nanošenja prirodne boje na tkaninu

(direktno štampanje) u Indiji je bila poznata i metoda
štampanja tkanine pomoću zaštite. Kao sredstvo za
zaštitu služila je crvena glina, koja je nanošena na tkaninu
pomoću drvenih kalupa. Batik-tehnika bila je poznata i
Egipćanima koji su kao rezervno zaštitno sredstvo
upotrebljavali plelinji vosak. Pčelinji vosak se uglavnom
koristio za batik, ponekad bi se mešao sa parafinom.
Međutim danas su zastupljeni i jedna i druga vrsta voska
a i njihova mešavina.

Vosak ima veliki udeo u krajnjem izgledu tkanine, jer daje

efekat po kojoj je ova tehnika poznata. Zbog specifičnosti
batik štampe materijali koji se koriste su izrađeni od
prirodnih vlakana. Batik je najpogodniji za izradu tekstilne
galanterije tj. za marame, šalove i kravate. Često se
koristi i kao slikarska tehnika.

Copyright © 2003. Resolution of 800x600 is recomended.