Visoka tehnička škola strukovnih studija

Novi Beograd

ORGANIZACIJA PROCESA PROIZVODNJE

-Seminarski rad-
Tema:Proces skladištenja

Profesor: dr Spasoje Šćepanović Student:Dragan Ranković 106/09

Sadržaj

1
SADRŽAJ 2
UVOD 3
SKLADIŠTE 4
PODELA SKLADIŠTA 8
VELIČINA I KAPACITET SKLADIŠTA 12
ZAKLJUČAK 14

LITERATURA......................................................................................................1
5

2
 UVOD

U savremenim uslovima poslovanja svaka kompanija je prinuđena da

unapređuje svoje poslovanje, tj. da nastoji da unapredi kvalitet poslovanja
uz istovremeno smanjenje troškova, ili bar uz minimalno povećanje istih. Iz
dana u dan konkurencija u svim oblastima je sve veća, kao i troškovi
poslovanja. Cilj svake ozbiljne kompanije jeste da postigne što veću
iskorišćenost raspoloživih resursa, kako infrastrukturnih tako i ljudskih. Sa
povećanjem iskorišćenosti kapaciteta, efikasnosti i efektivnosti raste i profit
što je svakako cilj svakog poslovanja. Da bi se postigli zadovoljavajući
rezultati neophodno je konstantno unapređivati načine poslovanja i
primenjivati znanja nauka koje se bave tim problemima kao i stečena
iskustva. Jedan od segmenata poslovanja koji je jako bitan jeste i
skladištenje. Činjenica je da skladištenje u mnogome olakšava i
pojednostavljuje poslovanje, kao i da se uz pomoć skladištenja ostvaruju
značajne uštede u poslovanju, npr. kroz smanjenje transportnih troškova.
Takođe uz pomoć skladištenja se izbegavaju situacije zastoja u proizvodnji
zbog nedostatka sirovina, gubitka kupaca zbog nedostatka robe i sl.

SKLADIŠTENJE

3
Skladištenje je planirana aktivnost kojom se materijal dovodi u stanje
mirovanja, a uključuje fizički proces rukovanja i čuvanja materijala te
metodologiju za sprovođenje tih procesa. U industrijskom preduzeću,
skladište je uređeno i opremljeno mesto za privremeno i sigurno odlaganje,
čuvanje, pripremu i izdavanje materijala pre, tokom i posle njihovog
trošenja i upotrebe u procesu proizvodnje.

Iz svrhe skladištenja proizlaze njegovi ciljevi i zadaci :

1. Glavni zadatak skladišta je dinamičko uravnoteženje tokova materijala,

količinski i prostorno u svim fazama poslovnog procesa. Uz učinkovitu
primenu unutrašnjeg transporta, skladište treba osigurati neprekidnost
proizvodnje. Taj se kontinuitet osigurava tako da tok materijala teče po
unapred određenom redu, planski i sistemski, bilo da se radi o ulazu
sredstava za proizvodnju u proizvodni sistem, bilo o toku materijala unutar
proizvodnog sistema, njegovoj preradi i doradi u procesu proizvodnje, bilo
da se radi o izlazu materijala radi prodaje.

2. Proces skladištenja treba realizovati uz najniže troškove skladištenja i uz

najmanja moguća finansijska sredstva angažovana u zalihe.

3. U skladištu se mora održavati stalni kvalitet zaliha materijala čuvanjem,

zaštitom i održavanjem fizičko-hemijskih svojstava materijala. Ne sme se
dopustiti rasipanje, kvar, lom i ostali gubici na vrednosti zaliha.

4. Skladište treba racionalno ubrzavati tok materijala, kako bi se skratio

proces poslovanja (npr. ciklus proizvodnje) i time ubrzao koeficijent obrtaja
sredstava vezanih u zalihe.

5. Svojim poslovanjem skladište treba uticati na povećanje konkurentske

sposobnosti poslovnog sistema.

4
Razlozi za skladištenje materijala u industrijskom preduzeću mogu se
prikazati na sledećim primerima:

a) skladištenje sirovina
• dugi rokovi nabave materijala, s obzirom na dužinu proizvodnog ciklusa,
• dobavljačevo zakašnjenje isporuke,
• povremeni nedostatak materijala na tržištu,
• pojava škarta u proizvodnji,
• promene u planovima proizvodnje,

b) skladištenje poluproizvoda
• odstupanje od proizvodnog plana,
• zastoji u proizvodnji,
• razlike u trajanju tehnoloških operacija i ciklusa proizvodnje pojedinih
delova,
• razlike u veličini serija,
• rad u više smena,
•otkaz mašina,
• razlike u kapacitetu pojedinih mašina,
• potreba za većom iskoristivošću kapaciteta,
• posebni zahtevi tehnološkog procesa,
c) skladištenje gotovih proizvoda
• otežana prodaja gotovih proizvoda,
• kratki rokovi isporuke (uslovi tržišta),
• potreba osiguranja naknadnih delova,

d) skladištenje alata i mašina - rešava probleme pravovremeno snabdevanje

i zamene u procesu istrošenih ili oštećenih alata i mašina,

e) skladištenje delova potrebnih za održavanje opreme - nužno je radi

osiguranja ispravnosti rada mašina i uređaja.

Skladišni proces predstavlja skup svih aktivnosti s materijalom u skladištu,

dok se pod nazivom skladište podrazumeva skladišni sistem. Osnovne

5
komponente (elementi) skladišnog sistema su:
• skladišni objekti (npr. zgrade)
• sredstva za skladištenje i sredstva za odlaganje materijala (sredstva za
oblikovanje jediničnih tereta)
• transportna sredstva
• pomoćna skladišna oprema
- komunikaciono-informacioni sistem,
- sredstva za sastavljenje i rastavljanje jediničnih tereta,
- sredstva za određivanje mera i težine,
- sredstva za prevoz preko šina i drugih neravnina,
- sredstva za pretovar, sredstva i oprema za pakovanje,
- sredstva za zahvat materijala,
- pomoćna sredstva za povezivanje s okruženjem,
• dodatna oprema
- protivpožarni uređaji,
- sigurnosno-zaštitni uređaji,
- uređaji za klimatizaciju,
- uređaji za grejanje/hlađenje,
- sanitarno-higijenski uređaji,
- uređaji za održavanje čistoće,
- sredstva zaštite na radu.

6
Slika 1. Nisko regalno skladište

Slika 2.Podno skladište

7
 PODELA SKLADIŠTA

Skladišta se mogu podeliti na osnovu različitih pojedinačnih kriterijuma,

tabela 1.

Tabela 1 - Vrste skladištenja

8
9
10
Primarni zadatak pri obezbeđenju tehnologije skladištenja je da ona može
da zadovolji zahteve nametnute od strane proizvodnih procesa, što u većini
slučajeva, podrazumeva visoku tehnološku usaglašenost skladišnih I
proizvodnih procesa.

Slika 3.Visoko regalno skladište

11
(1 – Primo – predaja paleta; 2 - Uređaji za kontrolu paleta; 3 – Mesto indetifikacije;
Nivo skladištenja 4- Prevodnica; 5- Uređaj za opsluživanje regala; 6- skladište visokih
regala; 7- Automatski utovar-istovar teretnog vozila; 8-Sabirno mesto za tovar
teretnog vozila ; 9- Odstranjivanje paleta sa greškom; 10- Primanje paleta; 11-
Podizni sto sa valjcima; 12- Valjkasti transporter; 13- Lančani transporter; 14 Uređaj
za distrbuciju; 15- Trnsportono vozilo sa lančanim transporterom ).

Slika 4. Visoko regalno skladištenje

12
 VELIČINA I KAPACITET SKLADIŠTA

Pri projekovanju skladišta mora se voditi računa da se u skladištupored držanja uskladištenog

materijala vrši i manipulacija materijalom, tako da se mora obezbediti racionalan tok kretanja
materijala uz visok stepen iskorišćenja prostora uz minimalan utrošak energije i radne snage.
Količina i dimenzije uskldištenog materijala direktno utiču na veličinu skladišnog prostora, dok
vreme držanja materijala na skladištu i zahtevi skladištenja odredjuju tehnologiju skladištenja,
izbor opreme i dispoziciju skladišta.

Proektivno skladište mora da obezbedi sledeće zahteve:

 položaj skladišta treba da bude takav da se obezbedi princip pravolinijskog kretanja

materijala
 pored prostora za skldištenje mora se predvideti dovoljno pomoćnog prostora
neophodnog za manipulaciju materijalom pri prijemu odnosno njegovoj otpremi
(prijemna i otpremna površina) kao i pomoćne površine neophodne za normalno
funkionisanje skladišta
 projekovana mehanizacija skladištenja treba da obezbedi planiranu dinamiku protoka
materijala

Materijal koji se skladišti uslovljava svojim svojstvima veličinu skladišta.Prilikom

dimenzionisanja veličine skladišta trba viditi računa o:

 materijalu koji će se skladištiti

 fizičko hemijskim osobinama materijala koji se skladišti
 dimenzijama i masi materijala koji se skladišti

Faktori koji utiču na pravilno funkcionisanje skladišta su :

 odgovarajući informacioni sistem

 dovoljno prostora za unutrašnji transport i manipulaciju materijalom koji se skladišti
 osvetljenost
 ventilacija
 odgovarajuća temperatura
 protivpožarna zaštita

13
Da bi skladište pravilno radilo, ono bi trebalo da ima sledeće površine-zone:

 Prijemnu površinu, na kojoj bi se odvijao pregled i prijem materijala

 Skladišnu površinu, na kojoj se nalaze materijal za vreme skladištenja. Ukoliko je
skladište sabdeveno regalima, onda to predsatavlja površinu pod regalima
 Panipulativna površina, predstavlja površinu predviđenu za transportne puteve i
manipulaciju materijalom koji se skladišti
 Otprema površina, obuhvata prostor na kojem se vrši otprema materijala koji je
bio uskladišten. Vrlo često se ova površina preklapa sa prijemnom površinom
 Administraivna površina, obuhvata površinu za kancelarije osoblja koje
opslužuju skladište, pomoćne prostorije (mokri čvor, ostava za čuvanje
sredsatava za higijenu i sl.)

14
 ZAKLJUČAK

Da bi u nekoj organizaciji tj. firmi sve funkcionisalo kako treba moraju biti
ispunjeni odredjeni uslovi. U ovom seminarskom radu govorilo se o procesu
skladištenja, sto znaci da bi u ovom procesu sve dobro funkcionisalo, mora se svaka
operacija obaviti kako treba. Znaci lokacija skladista materijala treba biti blizu
proizvodnog sistema, kako bi se omogucila laksa manipulacija materijalima. Takodje I
razmestaj materijala u skladistu treba biti optimalan. Jedno vrlo bitno pitanje je
iskoriscenje skladisnog prostora, skladiste treba biti u skladu sa materijalima koji se tu
nalaze, da ne bude preveliko ili suvise malo. Takodje je potrebna dobra manipulacija
proizvodima.

Ako su sve karakteristike ispunjene, preduzece moze poslovati bez vecih

problema.

15
 LITERATURA

1. Dragan Živković, Organizacija proizvodnje

2. Internet

16