1. Objasniti klijent-server arhitekturu?

Jedna od osnovnih karakteristika klijent-server sistema je:

distribuirana obrada podataka- logika aplikacije je podeljena izmedju klijenta i server tako da obezbedi
optimalno koriscenje resursa. Prednosti ovakog modela obrade podataka su:

 centralizovano upravljanje resursima sistema

 jednostavnije obezbedjivanje sigurnosti podataka

Osnovni problem je nedostatak skalabilnosti sistema. Pod skalabilnoscu sistema se podrazumeva osobina
sistema da omoguci rad velikom broju korisnika i da dalje povecanje korisnika ne izaziva drastican pad
performansi sitema.
Klijent je bilo koji proces koji zahteva usluge od serverskog procesa.Server obezbedjuje servise za klijente
(on je reaktivan).
Servisi su:
 fajl servis
 print servis
 fax servis
 komunikacioni servis
 sevisi baze podataka
 transakcioni servisi

2. Sta je modeliranje?

Modeliranje je jedna od najefektivnijih tehnika za razumevanje i jednoznačnu komunikaciju između

projektanata i korisnika.
- U procesu modeliranja eliminišu se detalji, čime se umanjuje vidljivost kompleksnosti sistema koji se
proučava.
-Većina ljudi razmišlja o modeliranju kao o slikovitoj prezentaciji, jer modeliranje za prikaz uglavnom koristi
pravougaonike i linije.

3. Sta je model?
Model je semantički zatvorena apstrakcija sistema, kojom se reprezentuje kompletna i samodosledna
pojednostavljena stvarnost, kreirana da bi se bolje razumeo sistem. Model nekog realnog sistema je “subjektivni
odraz objektivne stvarnosti”

4. Navesti zablude od kojih se polazi prilikom preslikavanja realnog u informacioni sistem?

 Prva zabluda je da neko drugi može uraditi posao po principu “ključ u ruke”.
Naručeni posao po ovom principu znači da se kupuje nečije tuđe rešenje, za tuđe uslove rada, i ma koliko
ga platili, nikada neće proraditi u Vašem preduzeću. Pošto kadrovi iz preduzeća nisu učestvovali u
realizaciji, to oni ne razumeju šta je urađeno, ne prihvataju tuđa rešenja i bojkotuju uvođenje.
 Druga zabluda je da ako naručite projekat možete brže završiti posao.
Najbolje rešenje je napraviti mešoviti tim konsultanata sa stručnjacima iz preduzeća, što daje najbolje
rešenje.
 Treća zabluda je da preslikavanjem postojećih aplikacija u novo hardversko i softversko okruženje možete
dobiti nov informacioni sistem.
 Samo uz pristup inverznog inženjerstva korišćenjem CASE alata, i uz kritičan odnos prema dosadašnjem
radu, postojeće aplikacije mogu da se uzmu kao osnova za reinženjering, jer u suprotnom preslikavate i loš
način rada.

5. Sta obuhvata sistem oznacavanja?

 Definisanje najčešće tzv. paralelnog sistema označavanja gde se definiše jedinstven identifikacioni broj,
standardizovani naziv i klasifikacioni broj.
 Jedinstven identifikacioni broj je neimenovani redni broj (6 cifara)
 Klasifikacioni broj definiše grupe predmeta poslovanja i svako mesto ima odgovarajuće značenje (do pet
cifara).

6. Koja je druga bitna pretpostavka modeliranja procesa i podataka?

Pod jedinstvenim modelom procesa i podataka podrazumeva se obično primena jedinstvene metodologije
vezane za projektovanje korišćenjem CASE(Computer Aidid Software Engineering) alataBPWin
(Bussines Process for Windows) i ERWin (Entity Relationships for Windows).

7. Koja je treca bitna pretpostavka modeliranja procesa i podataka?

 Prvo je potrebno definisati zajedničku bazu podataka (u praksi se zove predmet poslovanja i
šifarnici). To su podaci koji predstavljaju osnovu za razvoj Intraneta i Data Warehous koncepta kao
osnove za donošenje poslovnih odluka.
 Baza zajedničkih podataka je jezgro i ona omogućava da se podaci memorišu samo jednom na
računaru i da ih onda svi zainteresovani koriste po potrebi.
 Izbor SUBP i kupovina hardvera nastupa tek posle projekta vezanog za modeliranje procesa i
podataka.

8. Navesti ogranicenja?

Izdvajaju se tri bitna ograničenja:

 stepen organizovanosti sistema koji se analizira zavisi od razrađenosti standardnih dokumenata

i procedura za njihovu obradu i distribuiranje,
 ograničenja vezana za korisnike su u vezi sa odbojnošću prema ideji uvođenja novog sistema i
 znanje projektnog tima, njihova metodologija rada i iskustvo za slične sisteme.

9. Sta je reinzenjering poslovnih procesa?

Reinženjering poslovnih procesa (BPR – Business Process Reingineering) jeste prelazak u novu tehnološku
paradigmu (uzor), gde nema podele poslovnih procesa na prodaju, marketing i računovodstvo, već se
organizovanje vrši oko kontinuiranih poslovnih procesa čiji je osnovni cilj dostava proizvoda potrošaču.

10. Kada se uvodi reinzenjering?

 Istorijski gledano, prvi elementi reinženjeringa su nastali sa uvođenjem automatske obrade podataka
(AOP).
 Konstantno se izvode aktivnosti vezane za uvođenje serije standarda: ISO 9000, ISO 14000, EDI i
EDIFACT standarda.
11. Sta je glavni razlog zasto se uvodi reinzenjering?

 Promene vezane za razvoj informatičkih tehnologija – jedan od glavnih “krivaca” što se pristupa
reinženjeringu poslovnih procesa.

12. Koje osnovne postavke postojeceg nacina rada treba menjati zbog razvoja informatickih tehnologija?

Zbog razvoja informatičkih tehnologija moraju se revidirati osnovne postavke Adama Smita vezane za
postojeći način rada, a koje se odnose na:
 razbijanje procesa na elementarne zadatke,
 razbijeni zadaci se dodeljuju usko specijalizovanim radnicima,
 radnici su izdvojeni u različite organizacione celine,
 postojanje konfliktnih ciljeva između OJ preduzeća (nabavke, prodaje, proizvodnje i
projektovanja i dr.)

13. Na cemu se bazira savremena organizacija poslovanja?

Savremena organizacija poslovanja se bazira na ideji ponovnog sjedinjavanja različitih aktivnosti u

jedinstvene poslovne procese, gde je fokus na načinu izvršenja posla, a ne na strukturi organizacije.

14. Koja je osnovna ideja reinzenjeringa poslovnih procesa?

 Osnovna ideja reinženjeringa poslovnih procesa vezana je za maksimalno zadovoljenje zahteva i

očekivanja kupca, očuvanje interesa vlasnika organizacije, menadžmenta, zaposlenih, dobavljača i
društva.
 Reinženjering poslovnih procesa ne donosi unapređenje postojećeg nivoa, već zahteva odbacivanje i
ponovno započinjanje posla na nov način.

15. Sta reinzenjering nije, a sta jeste?

 Reinženjering nije:
 automatizacija
 smanjenje neaktivnih delova organizacije
 smanjenje obima organizacije
 popravke
 pravljenje marginalnih promena
 Reinženjering je početi iz početka
 odvažiti se na radikalne promene
 biti što inovativniji u postojećim procesima
 sa najbitnijim proizvodima i tehnologijama
 sa potrebom za poslovnim uspehom u budućnosti

16. Ko sprovodi reinzenjering?

 Reinženjering poslovnih procesa vrše sposobni, obrazovani i visoko motivisani zaposleni.

 Rezultat ovakvog rada je drastično smanjenje vremena i troškova.
 Specijalisti različitih profila rade zajedno tokom celog procesa u okviru mešovitih multidisciplinarnih
timova.
 Menadžeri su treneri i lideri.
17. Navesti prednosti sprovodjenja reinzenjeringa u odnosu na okruzenje-konkurenciju?

Unapređen kvalitet
Smanjeno vreme do pojave proizvoda
Unapređena komunikacija
Troškovi razvoja smanjeni
Povećanje profita

Ovi rezultati su predviđaju i zbog prelaska preduzeća na informacione tehnologije. Informacione tehnologije se
koriste za približavanje kupcu, gde je potrebno znati probleme kupca pre njega samog i znati rešenje za njegov
problem i to mu ponuditi preko Internet servisa.

18. Navesti osobine organizacije u kojoj je sproveden reinzenjering?

 Procesi su jednostavni, a ne složeni.
 Aktivnosti rastu i postaju višedimenzionalne kako ljudi preuzimaju širi obim zadataka.
 Ljudi preuzimaju više kontrole, umesto da budu kontrolisani.
 Težište u okolini u kojoj je sproveden reinženjering se pomera sa pojedinca na tim.
 Organizaciona strukutra se menja sa hijerarhijske na "horizontalnu".
 Ključne osobe u organizaciji su specijalisti, pre nego menadžeri.
 Osovina oko koje se okreće organizacija nije više odeljenje već proces.
 Osnova za merenje doprinosa više nije aktivnost već rezultat.
 Uloga menadžera se menja od nadzornika u vođu tima.
 Ljudi u organizaciji su usmereni da zadovolje klijente, a ne rukovodioce.
 Sistem vrednosti u organizaciji prolazi kroz duboke promene, od zaštitničke ka proizvodnoj
orijentaciji.

19. Koje su slicnosti izmedju TQM i reinzenjeringa?

 orjentisanost ka procesima,
 - inicijativu za uvođenje i TQM i reinženjeringa daje top menadžment,
 - u oba slučaja postoji potreba da se delegiraju odgovornosti i ovlašćenja, kao i potreba za
edukacijom i obukom.

20. Koje su razlike izmedju TQM i reinzenjeringa poslovnih procesa?

TQM Reinženjering poslovnih procesa

Dobijaju se kontinuirana i mala poboljšanja. Dolazi se do naglih i drastičnih poboljšanja.

Uključivanje svih zaposlenih. Rad po timovima.

Zahteva male investicije. Zahteva velike investicije.

Uključivanje svih procesa. Uključuje pojedine kritične procese.

Podrazumeva dobrovoljno uključivanje zaposlenih. Sprovodi se na silu i po naredbi.

21. Koji su ocekivani efekti sprovodjenja reinzenjeringa poslovnih procesa?
  poboljša organizacionu strukturu, koja treba da bude orjentisana prema vani,
 omogući zamenu dugotrajnih mera merama koje donose brze i drastične promene,
 poveća kvalitet i smanji troškove,
 smanji vreme izvršenja procesa,
 poboljša interne i eksterne odnose,
 eliminiše nepotrebne aktivnosti,
 omogući prijatnu atmosferu za rad i
 definiše široku odgovornost zaposlenih.

22. Sta sadrzi paralelni sistem oznacavanja?

Paralelni sistem označavanja sadrži tri elementa:

• identifikaciona oznaka,
• klasifikaciona oznaka, i
• opis predmeta.

23. Paralelni sistem oznacavanja je?

Paralelni sistem označavanja u svojoj strukturi ima:

 dva broja, čisto numerička,
 naziv od jedne ili više reči koji je usaglašen sa važećim standardima

Prvi broj je redni broj i ima zadatak isključivo da identifikuje predmet.Drugi broj je klasifikacioni broj, koji
predmete razvrstava prema njihovim osobinama.Naziv predmeta može imati jednu ili više reči ili neku
skraćenicu, simbol i sl.

24. Koje su odlike paralelnog sistema oznacavanja?

 Fleksibilnost, funkcionalnost, integralnost i jednostavnost.
 Apsolutna identifikacija preko identifikacionog broja koji je jednak po dužini i obliku za sve
predmete.
 Izvodi se klasifikacija po želji, koja se može dograđivati po potrebi.
 Sistem ne “puca” jer je identifikacioni broj otvoren sa leve strane, a klasifikacioni broj sa desne
strane i to mu je najveća garancija za primenu u svim oblastima obrade podataka.
 Lako se uvodi i održava.
 Jedinstven je za sve predmete u poslovanju i služi kao baza za integralnu obradu.
 Pogodan je za obradu i manuelnim i kompjuterskim putem.
 Trpi sve moguće integracije, dezintegracije, totalne ili delimične promene programa.

25. Koje su faze jedinstvenog sistema oznacavanja?

prva faza Identifikovanje predmeta i standardizacija postojećih naziva prema standardu A.A0.006

druga faza Formiranje matičnih datoteka i izlistavanje uporednih pregleda

treća faza Klasifikacija predmeta

četvrta faza Ažuriranje matičnih datoteka i izlistavanje uporednih pregleda

peta faza Uvođenje novih oznaka u postojeću dokumentaciju

 šesta faza Uvođenje “lične karte” za predmete (magacinska viseća kartoteka)
26. Prva faza?

Kao izvor informacija može se koristiti:

 za kadrove, u kartoteci kadrovske službe,

 za delove, sklopove, proizvode, u arhivu sektora za održavanje,
 za alate, u arhivu kartoteke knjigovodstva i kartoteke službe za održavanje,
 za materijale, u kartoteci knjigovodstva,
 za osnovna sredstva, u kartoteci knjigovodstva,
 za kupce, u kartoteci prodajne službe,
 za dobavljače, u kartoteci nabavne službe.

Prva faza se odnosi na definisanje identifikacionog broja i standardizaciju naziva. Način definisanja ident.
broja zavisi od budućeg softvera za održavanje šifarnika.

Standardizacija naziva – prevođenje postojećeg naziva u naziv prema važećim nacionalnim standardima
(JUS A.A0.006) ili internacionalnim standardima.

27. Druga faza?

Podaci se prenose u kompjuter i formira se matični slog predmeta. Skup svih slogova dotičnog predmeta
čini datoteku tog predmeta. Posle postupka otkrivanja grešaka, od datog ulaza formiraju se matični slogovi
svih predmeta. Tako kreirane matične datoteke služe za izlistavanje uporednih pregleda.

U ovoj fazi vrši se izrada dva pregleda, i to:

 Pregled predmeta po rastućem identifikacionom broju i

 Pregled predmeta po nazivima.

28. Treca faza?

Za definisanje klasifikacionih grupa potrebno je izvršiti:

 tipizaciju,
 unifikaciju i
 klasifikaciju predmeta poslovanja.

Tipizacija je uži izbor predstavnika skupa koji predstavlja familiju (ili neki logičan red) i koji bi mogao da
predstavlja ceo skup.

29. Šesta faza?

Uvodi se karton koji stoji na licu mesta u magacinu gde se lageruje roba.

Ident broj Jed. mere

Naziv
 Klasifikacioni broj Stari broj

Magacinska viseća kartica

Ovim se smatra da je uvođenje nove oznake završeno. Označavanje je stručni deo posla koji mogu da
obavljaju samo referenti za označavanje koji su za to specijalizovani.

30. Sta je OLTP, a sta je OLAP?

OLTP je operativni proces obrade podataka u kome se vrednosti podataka menjaju kontinualno u toku dana i u
trenutcima koji se ne mogu unapred specificirati.

OLAP je način obrade podataka koji karakterišu ad-hoc upiti, slabo struktuirani izveštaji i analiza koja
obuhvata relativno mali broj transakcija, ali koja uključuje veliki broj tabela i zapisa u njima.

31. Ko su korisnici OLTP sistema, a ko su korisnici OLAP sistema?

 Najčešći korisnici OLTP sistema su operateri, kontrolori, programeri, itd.

 Korisnici OLAP sistema su uvek analitičari ili članovi menadžmenta na najvišem nivou. U svakom
slučaju, reč je o osobama koje nisu informatički u potpunosti obrazovane, pa je sama ideja OLAP-a
prilagođena njima.

32. Sta krajnji korisnik dobija od OLAP sistema?

 Ono što krajnjem korisniku treba je:

 da može da postavi bilo koje poslovno pitanje,
 da bilo koji podatak iz preduzeća koristi za analizu,
 mogućnost neograničenog izveštavanja.

33. Navesti karakteristike OLAP sistema?

 OLAP sistemi sadrže kopije podataka iz OLTP sistema, tako da ne ugrožavaju konkurentnost obrade, jer
se nad istim podacima ne vrše operacije ažuriranja i kreriranja izveštaja.
 OLAP sistem može da preuzme podatke iz bilo kog relacionog ili nerelacionog izvora podataka, jer on
podatke skladišti na "svoj" način i nije preterano bitna vrsta izvora podataka.
 Način skladištanja podataka je optimizovan u cilju kreiranja veoma kompleksnih izveštaja.
 OLAP sistemi omogućavaju jednostavnu sintezu, analizu i konsolidaciju podataka.
 Koriste se za intuitivnu, brzu i fleksibilnu manipulaciju transakcionim podacima.
 Omogućavaju analizu podataka iz različitih poslovnih dimenzija.
 OLAP sistemi kao skladišta podataka koriste multidimenzionalnost i denormalizaciju i može se reći da
predstavljaju nadgradnju skladišta podataka.
 34. Prikazati tipicne operacije, namenu, analiticki zahtev i nivo podataka kod OLTP sistema,
skladista podataka i OLAP sistema?

Karakteristike OLTP sistemi Skladište OLAP sistemi

podataka
Tipične operacije ažuriranje izveštavanje analiza
Namena transakcionim rad sa istorijskim analiza
podacima podacima
Analitički zahtev nizak srednji visok
Nivo podataka detalji detalji i sumarni sumarni podaci
podaci

35. Tip pristupa, struktura podataka i kolicina podataka kod OLTP, OLAP-a i skladista podataka?

Karakteristik OLTP sistemi Skladište OLAP sistemi

e podataka
Tip pristupa čitanje i pisanje samo čitanje čitanje i pisanje
Struktura normalizovana normalizovana ili dimenziona i
podataka (zapis) denormalizovana hijerarhijska
Količina gigabajti igabajti/ gigabajti
podataka podataka terabajti podataka podataka

36. Elementi OLAP sistema su?

 Osnovni elementi OLAP sistema su:

 baza podataka, koja služi kao osnova za analizu,
 OLAP server, za upravljanje i manipulaciju podacima,
 interfejs sistem, prema korisniku i prema drugim aplikacijama,
 alati za administriranje.

37. OLAP server?

OLAP pristup mora od hardvera da poseduje poseban računar, tzv. OLAP server na koji se povezuju
relacione BP, eksterni izvori podataka i ostali interni podaci, koji su podržani grafičkim interfejsima, radnim
tabelama i ostalim PC alatima. OLAP serveri koriste višedimenzione strukture za čuvanje podataka i veza
 između njih. Višedimenzione strukture se najbolje vizuelizuju kao kocke podataka. Svaka strana kocke se
naziva dimenzijom. Dimenzija predstavlja kategoriju podataka.

38. Trodimenzionalna OLAP kocka?

Ukoliko postoje samo tri dimenzije po kojima se analiziraju podaci, OLAP struktura se može grafički
predstaviti kao trodimenziona kocka. Npr trodimenzionom kockom moze se predstaviti broj studenata sa
određenog odseka koji su položili određeni ispit u određenom ispitnom roku.

39. Koje tipicne analiticke operacije podrzava server?

OLAP serveri podržavaju tipične analitičke operacije: konsolidacija, drill down/up , isecanje

40. Sta je konsolidacija podataka?

Konsolidacija – ovom operacijom se vrši agregacija podataka po zadatom kriterijumu.

41. Sta je drill down/up?

Drill down/up – ove operacije omogućavaju prikazivanje više ili manje detalja podataka.

42. Koje su koristi od uvodjenja OLAP server za korisnike?

 Izolacija korisnika od SQL jezika

 Izolacija korisnika od relacionog modela
 Povećanje performansi
 Povećanje mogućnosti proračuna

43. Koje su koristi od uvodjenja OLAP server za sistem?

 Jednostavno upravljanje sistemom

 Automatsko održavanje
 Smanjenje učitavanja podataka
 Sistem ne mora više da generiše izveštaje za korisnike

44. Interfejs OLAP sistema?

Interfejs OLAP sistema treba da omogući korisniku komforan rad, samostalno izvođenje analitičkih
operacija i dobijanje pregleda i poslovne grafike, bez znanja programiranja i strukture baze podataka.

Koje zahteve OLAP sistem mora da ispuni?

 mogućnost rada sa velikim skupom podataka i velikim brojem korisnika,

 kratko vreme odziva na upit,
 integrisani meta podaci koji povezuju OLAP server i relacionu bazu podataka,
 mogućnost rada sa podacima sa različitim nivoima detalja,
 sposobnost proračuna složenih matematičkih funkcija,
  podrška za šta-ako analizu, modelovanje i planiranje,
 jednostavnost uvođenja i održavanja sistema,
 zaštita podataka.

45. Nabrojati arhitekture OLAP sistema?

 Višedimenzioni OLAP (MOLAP)

 Relacioni OLAP (ROLAP)
 Hibridni OLAP (HOLAP)

46. Koja je razlika izmedju MOLAP i ROLAP arhitekture?

MOLAP i ROLAP se razlikuju po načinu fizičkog čuvanja podataka. Kod MOLAP sistema podaci se čuvaju
u višedimenzionoj strukturi, a u slučaju ROLAP sistema podaci se čuvaju u relacionim BP.

47. Visedimenzionalni OLAP?

MOLAP sistem obezbeđuje odlične performanse sistema kada se radi sa već sračunatim podacima
(agregacijama).Optimizovani su za prikupljanje podataka. Nedostatak MOLAP sistema je teškoća
dodavanja novih dimenzija. MOLAP sisteme je pogodno koristiti u slučajevima kada je moguće podeliti
veliki skup podataka na više manjih skupova podataka (nisu pogodni za rad sa velikim skupom
podataka).Manji su od ROLAP sistema, te je potrebno manje U/I operacija pri pribavljanju podataka, što
uslovljava da su MOLAP sistemi brži.

48. Relacioni OLAP?

ROLAP sistemi pristupaju podacima iz skladišta podataka i rade sa relacionim BP. Ovi sistemi mogu da
rade sa velikim skupovima podataka. Čim se odredi izvor podataka, korisnik može započeti analizu.
Korisniku su uvek na raspolaganju tekući podaci, jer on radi direktno nad bazom podataka. Kod ROLAP
sistema ne postoje ograničenja po pitanju dimenzija koja postoje u slučaju MOLAP sistema. ROLAP
sistemi su optimizovani za pristupanje podacima.

49. Hibridni OLAP sistem?

Možda najbolje rešenje predstavlja HOLAP, čiji alati mogu pristupati i relacionim i višedimenzionim
bazama podataka. Cilj korišćenja HOLAP alata je da se iskoriste prednosti MOLAP alata (kratko vreme
odziva sistema i analitičke mogućnosti) i ROLAP alata (dinamički pristup podacima). HOLAP nije prost
zbir MOLAP-a i ROLAP-a. To je zapravo ROLAP koji ima mogućnost izvršavanja vrlo složenih SQL
naredbi. HOLAP alati moraju imati sledeće karakteristike: dimenzije se mogu dinamički ažurirati – ne
samo da treba obezbediti brz pristup samim podacima, već se mora omogućiti i jednostavna izmena
struktura podataka; HOLAP alati moraju koristiti meta podatke relacionih SUBP pri kreiranju
višedimenzionog modela; brz pristup svim nivoima agregacionih podataka; jednostavno održavanje
agregacija.

50. Sta je Oracle Express?

ORACLE Express je alat za izradu slozenih korisnickih aplikacije. Ovi alati namenjeni su za rad sa
skladistima podataka i pruzaju podrsku top menadzmentu u donosenju poslovnih, strategijskih odluka.
Oracle Express – jedan od HOLAP alata.
51. Sta je pivot tabela?

Pivot tabela predstavlja dinamičku tabelu sa objedinjenim podacima iz neke baze podataka. Ona služi za
tabelarno prikazivanje više vrsta (dimenzija) podataka. U okviru nje se sumarni podaci mogu prikazivati
na bilo kom nivou detaljnosti.