Садржај

увод...........................................................................................
... -1-

1. Осигуравајуће
компаније................................................... -2-
• 1.1. основне детерминанте
осигурања........................ -2-
• 1.2. структура осигуравајућег сектора и
банкарски сектор као конкурентска
претња................................ -3-
• 1.3. управљање
осигурањима.......................................... -4-
• 1.4 .учешће осигуравајућих компанија на
финансијском тржиштима и мултинационалне
осигуравајуће
компаније........................................................................
...-5-
• 1.5. државни програмо осигурања у
Србији................. -6-
• 1.6. могући облици организовања осигуравајућих
друштава у
Србији.......................................................... -7-

2. Животно
осигурање............................................................ -8-
• 2.1.законске одедбе о животном осигурању у
Србији -9-
• 2.2. ризици искључени из животног
осигурања.........-10-
 • 2.3. врсте уговора животног
осигурања..................... -11-
• 2.4. регулатива добровољних пензијских фондова у
Србији..............................................................................
. -12-
• 2.5. Контролна функција НБС над обављањем
послова друштва за управљање добровољним
пензијским
фондом............................................................................
. -13-

3. Неживотно осигурање.....................................................
-14-

4. Пензијско инвалидско осигурање.................................

-15-
• 4.1. Неопходност даљег реформисања пензијског
система Србије..............................................................
-15-
• 4.2. Убрзано старење становништва Србије...........
-16-

5. Осигурање од одговорности ..........................................

-17-
• 5.1. Надзор надобављањем делатности осигурања
у
Србији..............................................................................
. -17-
• 5.2. основне карактеристике и структура
сектора осигурања у
Србији......................................................... -18-
6. UNIQA осигурање.............................................................
-19-
• 6.1.UNIQA осигурање у Србији.................................
– 20-
• 6.2. Друштвена одговорност.......................................
-20-
• 6.3. Преференцијално партнерство UNIQA – е и
Raiffaisen- а..................................................................................
-20-

7. Сектор осигурања у
Србији............................................. 1
• извештај за 2008
............................................................1-17

8. Закљуак .............................................................................
. -40-

9. Литература......................................................................
-41-

10. Садржај..........................................................................
-42-
 Увод

Међу најстарије финансијске институције у свету спадају осигуравајуће

компаније. Осигурање је аранжман о расподели ризика где се једна страна
( осигуравајуће друштво) обавезује да ће осигурати другу страну
( осигураника) од евентуалних губитака. Аранжман се закључује у виду
уговора тј.полисе. Као и друге финансијске институције осигуравајуће
компаније се суочавају са ризиком од ликвидности, ризиком везаним за
промену каматне стопе и ризиком од неиспуњења обавеза као и ризиком који
одступа од очекиваних губитака. Овај тип ризика зове се објективни ризик.
Осигуравајуће компаније које дозвољавају да објективни ризик постане
сувише велик преузимају ризик веѕан ѕа полису осигурања. Уколико се ови
губици понављају током низа година условиће несолвентност осигуравајућих
компанија.

Сви ови подаци узети су у време када је Народна Скупштина Републике

Србије усвојила Закон о осигурању половином 2004. године. Тај закон
предвиђа крај једног нетржишног, командно- диригованог система
осигурања у Србији али и почетак дубоких дугорочних и институционалних
реформских подухвата у овој области финансијског систерма Србије.
Декапитализованим осигуравајућим друштвима у Србији са преовлађујућим
државним – друштвеним капиталом уз огромно неповерење осигураника
услед неплаћања накнаде из осигурања, овај закон требало би да послужи
као основ за трансформацију таквог нетржишног система осигурања, у један
конкурентски систем осигурања. Наиме, осигуравајућа друштва у Србији у
предтранзиционом периоду нису функционисала као самостална и независна
друштва већ су попут банака кроз обавезне форме осигурања, политичком
руководству били инструмент мобилизације штедње са циљем остваривања
краткорочних политичких интереса. Управо из тих разлога Закон о
осигурању треба да означи повратак секуларним трендовима развоја
делатности осигурања у Србији.
 1. ОСИГУРАВАЈУЋЕ КОМПАНИЈЕ

1.1. Основне детерминанте осигурања

Свакога дана се суочавамо са могућношћу одређених катастрофалних

догађаја чији исход може да буде и велика финансијска штета. На пример,
зараде брачног пара могу бити изгубљени у случају смрти или болести.
Саобраћајна штета може исходити накнадом штете повређеној страни. Како
финансијски губици иѕ кризних догађаја могу утицати на наше финансијске
изворе ми се штитимо куповином осигурања на основу кога добијамо своте
новца које ће надокнадити висину штете уколико дође до катастофалног
догађаја. компаније за осигурање живота продају полисе које осигуравају
доходак у случају смрти особе, уколико особа постане пословно неспособна
услед болести или у случају пензионисања. Осигуравајуће куће за
неживотно осигурање су специјализоване за издаванје полисе које ће
надокнадити штету проузроковану несрећом, пожаром или крађом.
Осигурање је економски механизам помоћу кога појединци и
организације могу да трансферишу чист ризик ( то је несигурност везана
за финансијске губитке) на друге. Реултати чистог ризика могу да буду
губитак или негубитак јер ту нема могућности за добитак. Спекулативни
ризик подразумева да неизвесност у вези са неким догађајем може да
резултира губитком или дибитком. Чист ризик потиче од догађаја над којима
не постоји могућност контроле.

Осигуравајуће компаније и објективни ризик.Ризик са којим се

осигуравајуће команије суочавају када једном прихвате чист ризик својих
осигураника је објективни ризик који представља одступање стварних
губитака од очекиваних и може се измерити статистички.

Ефикасно пословање осигуравајућих компанија подразумева проверу

информација,тј.да би смањиле негативну селекцију осигуравајуће компаније
покушавају да издвоје лица која представљају низак ризик осигурања од
оних који представљају висок ризик.У менанджменту осигурања веома су
битне и премије на ризик. Просуђибање премије осигурања на бази ризика
који пријављује потензијални осигураник је традиционалан принцип
пословања осигурања

1.2. Структура осигуравајућег сектора и банкарски

сектор као конкурентска претња

Тренутно постоји велики број осигуравајућих друштава који су

органиѕовани као: акционарска друштва, заједнички фондови осигуравајућих
компанија, реципрочне компаније и Лојд асоцијације.

Акционарска друштва су компаније у власништву акционара и њихов циљ

је да створе профит за акционаре. Врста осигурања коју компанија продаје
зависи од карактера саме компаније. Неке компаније издају само
непартиципативне полисе док друге издају партиципативне полисе које
доносе дивиденду осигураницима. Осигуравајуће компаније обезбеђују
капитал инвестирањем зарада или издавањем нових акција.

Узајамни фондови осигуравајућих компанија су у власништву

осигураникаи циљ је да минимизира трошкове осигурања. Насупрот
дивидендама акционара дивиденде осигураника се опорезују као приход
осигураника.

Реципрочне компаније функционишу као заједничке компаније и њихов

циљ је да минимизирају трошкове осиурања. Њима управљају адвокати.

Лојд асоцијације су сличне берзи која не купује и не продаје хартије од

вредности већ обезбеђује тржиште и друге услуге за своје чланове.
Најпоѕнатији је Лондонски Лојд где чланови имају неограничену
одговорност за ризик.

Банкарски сектор као конкурентска претња. У скорије време банкама је

дозвољена продаја животног осигурања . Нпр.продаја ануитета је један вид
инвестиције које се може сматрати споредним а корисним банкарским
пословима. тако је учешће банака на тржишту ануитета превазишло 20%.

1.3. Управљање осигурањима

Осигурање је као и банкарство посао финансијског посредовања односно

трансформисања једног типа активе у други. Осигуравајуће компаније
користе премије осигурања плаћене на полисе и улажу у активу као што су
обвезнице, акције, хипотеке и друге ХОВ. И код пословања осигуравајућих
компанија концепт негативне селекције и моралног хазарда објашњавају
многе практичне пословне активности карактеристичне за осигурање
Ефикасно пословање осигуравајућих компанија подразумева проверу
информација,тј.да би смањиле негативну селекцију осигуравајуће компаније
покушавају да издвоје лица која представљају низак ризик осигурања од
оних који представљају висок ризик.У менанджменту осигурања веома су
битне и премије на ризик. Просуђибање премије осигурања на бази ризика
који пријављује потензијални осигураник је традиционалан принцип
пословања осигурања.

Рестриктивни прописи код полиса за осигурањима су средство за

смањивање моралног хазарда. Компаније за осигурање живота поседују
клаузуле у својим полисама које елиминишу корист од смрти ако осигурана
особа почина самоубиство у року од две године од тренутка важења
осигурања.
Заштита од превара је битна за осигуравајућу компанију када се суочава са
угрожавањем моралног хазарда јер има осигураника који се слаже лажима и
постављају неоправдане захтеве.

Поништавање осигурања – осигуравајуће куће могу да обесхрабре

нарушавање моралног хазарда претњом поништавања полисе ако се
осигураник бави нечим што је противно моралном хазарду.

Франшиза је фиксни износ који смањује губитак осигураника приликом

исплаћивања потраживања. Франшизе су додатно пословно средство које
помаже осигуравајућим компанијама да спрече уништавање моралног
хазарда. Она чини да се осигураници понашају у складу са оним што је
профитабилно за осигуравача што смањује морални хазард. Када осигураник
дели проценат са осигуравачем такав аранжман се зовве суосигурање или
подела ризика.

Суосигурање служи да би се смањио морални хазард на исти начин како се

то ради и код франшиза. Суосигурање представља добар начин управљања
осигурањем.
Важан принцип пословања с осигурањима је ограничење износа осигурања.
Треба да постоје границе на износ осигурања које се обезбеђује чак иако
купац хоће да плати већу суму за осигурање.

1.4. Учешће осигуравајућих компанија на финансијском

тржиштима и мултинационалне осигуравајуће
компаније

1. Учешће осигуравајућих компанија на финансијским

тржиштима на различите начине користе своје фондове на
различитим финансијким тржиштима. Најчешће свој портфолио
ХОВ формирају на тржиштима акција, обвезница и хипотека.
Користе и тржиште новца да би обезбедили ликвидност. Најчешће
купују благајничке и комерцијалне записе

2. Мултинационалне осигуравајуће компаније . Неке компаније

животног осигурања су постале мултинационалне корпорације са
стратегиријским алијансама и пословницама широм света.
Проширењем овог међународног бизниса смањују број својих
 експозитура у матичној земљи и истовремено повећавају
профитабилност пословања. Додатни проблем је што у
иностранству морају уважавати стране прописе и регулативе са
становишта услуга које нуде у страним земљама. Те разлике у

3. регулативама им повећавају трошкове у прикупљеним

информацијама али то није битније утицало на њихове резултате
пословања. Највећи степен стандардизације и либерализације
прописа за осигуравајуће компаније пружиле су ЕУ, Јужна Кореја,
Тајван и Мексико што је омогућило проширивање
мултинационалних осигуравајућих компанија.

4. Мултинационална улагања средстава. многе осигуравајуће

компаније улажу своје фондове у куповину страних акција и
обвеѕница што им омогућава још виши степен диверсификације
њихове активе. Неке од купљених ХОВ су емитовале корпорације
друге су емитовале ваде односно међународне агенције. С обзиром
на то да су осигуравајуће компаније повећале своја улагања у стране
ХОВ много пажљивије могу да контролишу факторе који утичу на
исплативост улагања у стране ХОВ. Најзад осигуравајуће компаније
улажу у средства не само у стране ХОВ већ и у страну реалну
активу.

Осигуравајуће друштво се ослобађа обавезе да кориснику осигурања

исплати осигурану суму ако је корисник изазвао смрт осигураника и ако је то
учинио намерно. Међутим, осигуравајуће друштво је дужно ако су до дана
убиства уплаћене бар три годишње премије да исплати математичку резерву
уговарачу осигурања, а ако је уговарач осигурања осигураник онда његовим
наследницима.

1.5. Државни програми осигурања у Србији

Изузетно су важни програми државног осигурања као што су обавезно

осигурање депозита физичких лица код банака ради заштите депозита тих
лица у случају стечаја банке. Банке су дужне да депозите физичких лица
осигурају код Агенције за осигурање депозита а осигурана сума представља
износ осигураних депозита до 3000 евра у динарској противвредности по
званичном средњем курсу НБС. Да би обезбедили средства за осигурање
депозита Агенција образује посебан фонд који се финансира из следећих
извора – на основу премија за осигурање депозита које се наплаћују од
банака, прихода од улагања, средстава фонда за осигурање депозита,
средстава остварених наплатом потраживања Агенције из стечајне масе
банке по основу исплате осигураних износа, средстава обезбеђених
задуживањем, донација и средстава из буджета Републике Србије.

Банке морају да плаћају Агенцији премију за сигурање депозита, онако

како то пропише Агенција. Банке морају да достављају Агенцији извештаје о
укуоним депозитима и осигураним депозитима и морају да плаћају премију
од дана оснивања све док им НБС не одузме дозволу за рад. Банке плаћају
три врсте премија:
• почетну премију
• тромесечну премију
• ванредну пемију.

Почетну премију банка плаћа од 45 дана од дана уписа у судски регистар а

почетна премија износи 0.3 % новчаног дела минималног новчаног капитала
банке. Тромесечну стопу премије утврђује Агенција најкасније до 30
септембра текуће године на основу на основу стања у банкарском систему
као и у укупном финансијском систему Републике Србије, степену ризика
коме је банка изложена и висине средстава фонда за осигурање депозита. .
Банке су дужне да депозите физичких лица осигурају код Агенције за
осигурање депозита а осигурана сума представља износ осигураних депозита
до 3000 евра у динарској противвредности по званичном средњем курсу
НБС. Да би обезбедили средства за осигурање депозита Агенција образује
посебан фонд који се финансира из следећих извора – на основу премија за
осигурање депозита које се наплаћују од банака, прихода од улагања,
средстава фонда за осигурање депозита, средстава остварених наплатом
потраживања Агенције из стечајне масе банке по основу исплате осигураних
износа, средстава обезбеђених задуживањем, донација и средстава из
буджета Републике Србије. Осигурани износ депоента мора се исплатити у
року од 90 дана.Агенција за осигурање депозита има са аспекта осигурања
важне послове:
• осигурава депозите физичких лица
• обавља посао стечајног односно ликвидационог управника
• обавља послове за Републику Србију.

1.6. Могући облици организовања осигуравајућих

друштава у Србији
 УсвајањемЗакона о осигурању у Народној скупштини Републике Србије,
прецизирано је да делатност делатност осигурања обавља :
• друштво за осигурање као акционарско друштво
• друштво за узајамно осигурање

Та друштва су добила дозволу за пословање од НБС за послове

заступања, утвтђивања и процене ризика и штете, посредовања ради
продаје и продаје оштећених ствари као и пружање других услуга у вези
с пословима осигурања. Друштва за посредовање у осигуању с дозволом
НБС могу се оснивати као акционарска друштва или као друштва са
ограниченом одговорношћу. Послове процене ризика и штете обављају
агенције као и предузећа која имају посебан део за обављање послова
осигурања, свакако с дозволом НБС.

Дакле, послове осигурања могу обављати осигурацајућа друштва са

седиштем на територији Републике Србије а друштво може обављати
само ону врсту осигурања за коју је добило дозволу од НБС. Изузетак је
учињен за друштва која обављају послове животног осигурања и она
могу обављати и послове осигурања од прикључне незгоде и послове
добровољног здравственог осигурања у делу који покрива трошкове
лечења ако се та осигурања односе на лице које је закључило уговор о
осигурању живота.

Према постојећој регулативи акцонарско осигуравајуће друштво

оснивају најмање два правна односно физичка лица. Страна правна и
физичка лица могу под условима узајамности оснивати акционарско
осигуравајуће друштво или оснивати средства у акционарско
осигуравајуће друштво. Акционарска друштва могу обављати само једну
врсту, односно групу осигурања или могу обављати само послове
реосигурања. Акционарско осигуравајуће друштво може обављати и
послове непосредно повезане са пословима осигурања, а послове
реосигурања може обављати само акционарско осигуравајуће друштво
које је добило дозволу за обављање послова реосигурања. Банке морају
да плаћају Агенцији премију за сигурање депозита, онако како то
пропише Агенција. Банке морају да достављају Агенцији извештаје о
укуоним депозитима и осигураним депозитима и морају да плаћају
премију од дана оснивања све док им НБС не одузме дозволу за рад.
Осигуравајуће друштво се ослобађа обавезе да кориснику осигурања
исплати осигурану суму ако је корисник изазвао смрт осигураника и ако
је то учинио намерно. То значи да акцинарско осигуравајуће друштво има
посебан део за пружање других услуга у осигурању не могу имати
узајамно учњшћњ у капиталу односно у праву гласа.
 2. Животно осигурање

Компаније за животно и здравствено осигурање продају широк спектар

финансијских производа и услуга. Организоване су у: а) акционарска
друштва, б) узајамни фондови, ц) инвестициони фондови и д) фондови
тржишта новца. Неколико традиционалних производа представља значајан
део прихода осигураника. То су животно осигурање, здравствено
осигурање и ануитет.

1. Животно осигурање његова примарна сврха је да заштити

економску сигурност осигураника у случају преране смрти. Основне
распростањене компоненте животног осигурања су :
• терминско осигурање или временска граница;
• целоживотно осигурање или цео живот;
• универзално животно осигурање или универзални живот;
• ануитет;
• групно животно осигурање.

2. Здравствено осигурање. Многе осигуравајуће компаније отпочеле

су сарадњу са организацијама здравствене подршке које су
посредници између клијената и даваоца здравствене неге. Ризици
који се осигуравају код здравственог осигурања су болест и
инвалидитет односно имовинско осигурање у случају повреде.
Осигуравајуће куће покривају око 60% укупног здравственог
осигурања.

Преузимање полисе осигурања код здравственог осигурања је веома

стриктно нарочито код појединачних полиса. Много је лакше осигурати се
групном него индивидуалном полисом. Код инвидуалне полисе, лекарско
прегледи су некада обавезни и постојећи услови се искључују из осигуране
своте најмање за неки временски период ако не и у потпуности. Код
здравственог осигурања провизије су различите али осигуравајућа компанија
често има право да обнови ту полису.

Да би повратиле профитабилност осигуравајуће компаније су

драстично повећале премије понекад дуплирајући или тростручећи премије и
одбијајући да неким људима обезбеде покривање трошкова.
 Политика улагања ових компанија је последица две основне
чињенице. Прво,оне су субјекти државних пореза на доходак – највећи удео
њихове активе је у ослобађању обавезе плаћања општинског пореза. Друго,
услед тога што су губици на имовини више несигурни од стопе смртности
популације ове осигуравајуће компаније теже могу предвидети износе које
ће плаћати осигураницима за разлику од компанија животног осигурања.

2.1. Законске одредбе о животном осигурању у Србији

Уговор о животном осигурању је уговор којим се осигуравајуће друштво

оавезује да осигуранику или лицу кога осигураник одреди исплати одређену
суму или ренту ако осигураник или осигурано лице умре или ако доживи
одређени број година док се осигураник обавезује да плаћа премију. Законом
о облигационим односима јасно је утврђена полиса животног осигурања
какве су последице ако подаци о годинама осигураника нису тачни у
пријави, ако се премија не плаћа и ако је смањена осигурана сума, какве су
последице осигурања за случај смрти малолетника и лица лишених
пословних способности као и кумулирање накнаде и осигуране суме.
Документ о закљученом уговору љивотног осигурања јесте полиса
осигурања живота. Законом је утврђено да полиса мора да садржи:
• име и презиме лица на чији се живот односи осигурање
• датум рођења тог лица
• догађај или рок од кога зависи настанак права да се захтева исплата
осигуране суме.

Полиса животног осигурања може гласити на одређено лице или по

наредби али не може гласити на доносиоца. За пуноважност индосамента
полисе по наредби потребно је да полиса садржи име корисника, датум
индосирања и потпис индосанта.
Поред јасно одређених обавеза осигураника, односно уговарача
осигурања за уговоре животног осигурања изузетно је важно да подаци о
годинама осигураника буду тачни јер се на основу њих процењује ризик
и установљава тарифа осигурања живота. Према томе, ако су подаци о
годинама нетачни, тј. ако стварне осигутаникове године прелазе границу
до које осигуравајуће друштво по својим тарифама осигурава живот,
уговор о осигурању живота биће ништав а осигуравајуће дружтво дужно
је да врати све примљене премије.Међутим, ако осигураник има мање
година него што је пријавио а његове стварне године не прелазе границу
до које осигуравајуће друштво осигурава живот уговор јр пуноважан а
осигурана сума се смањује сразмерно разлици уговорене премије и
 премије предвиђене за осигурање живота лица које имају година колико
има осигураник. Ако осигураник има мање година него ђто је пријављено
приликом закључења уговора премија се смањује на одговарајући износ а
осигуравајуће друђтво је дужно да врати разлику измешу примљених
премија и премија на које има права. Законом о облигационим основама
утврђене су и последице неплаћања премије и смањење осигуране суме.
Ако уговарач осигурања не плати доспелу премију, осигуравајуће
друштво нема право да њену исплату тражи судским путем.
Осигуравајуће друштво може раскинути уговор о животном осигурању
или изјавити у препорученом писму уговарачу осигурања да смањује
осигурану суму на износ откупне вредности осигурања ако уговорач
осигурања не испати на позив осигуравајућег друштва доспелу премију.

2.2. Ризици искључени из животног осигурања

Сходно закону о облигационим односима у осигурању живота

искључени су следечи ризици :

• самоубиство осигураника
• намерно убиство осигураника
• смрт приликом ратних операција
• други ризици, ако је то посебно уговорено.

Уговором о осигурању у случају смрти није обухваћен ризик самоубиства

осигураника ако се то деси у првој години осигурања. Ако се самоубиство
догоди у року од три године од дана закључења уговора осигуравајуће
друштво није дужно да исплати кориснику осигурану суму него само
математичку резерву уговора.

Осигуравајуће друштво се ослобађа обавезе да кориснику осигурања

исплати осигурану суму ако је корисник изазвао смрт осигураника и ако је то
учинио намерно. Међутим, осигуравајуће друштво је дужно ако су до дана
убиства уплаћене бар три годишње премије да исплати математичку резерву
уговарачу осигурања, а ако је уговарач осигурања осигураник онда његовим
наследницима.

Такође осигуравајуће друштво се ослобађа обавезе из уговора о осигурању

од несрећног случаја ако је осигураник намерно проузроковао несрећан
случај.
 Ако је смрт осигураника проузрокована ратним оперцијама осигуравајуће
друштво ако нешто није уговорено није дужан да исплати кориснику
осигурања осигурану суму, али је дужан да му исплати математичку резерву
из уговора. такође, ако није нешто друго уговорено осигуравајуће друштво се
ослобађа обавезе из уговора о осигурању од несрећног слућаја ако је
несрећан случај преоузрокован ратним оперцијама. Уговором о осигурању за
случај смрти или осигурања од несрећног случаја могу бити искључени из
осигурања и други ризици. Такви случајеви су ако је осигураникова смрт
наступила у покушају или припреми покушаја или при извршењу кривичног
дела.

Ако је уговором о осигурању у случају смрти није обухваћен ризик

самоубиства осигураника ако се то деси у првој години осигурања. Ако се
самоубиство догоди у року од три године од дана закључења уговора
осигуравајуће друштво није дужно да исплати кориснику осигурану суму
него само математичку резерву Такође осигуравајуће друштво се ослобађа
обавезе из уговора о осигурању од несрећног случаја ако је осигураник
намерно проузроковао несрећан случај. Ако уговарач осигурања не плати
доспелу премију, осигуравајуће друштво нема право да њену исплату тражи
судским путем.

2.3. Врсте уговора живитног осигурања

Зависно од критеријума животно осигурање се може поделити на више

врста:
• осигурање живота
• рентно осигурање
• допунско осигурање уз осигурање живота
• добровољно пензијско осигурање
• друге врсте животних осигурања.

Поједини аутори животно осигурање деле по критеријумима према коме

се дели осигурана сума:
• Према начину уакључивања уговора о осигурања, осигурање
живота се дели на осигурање живота са лекарским прегледом и
осигурање живота без лекарског прегледа. При осигурању живота
са високим осигураним сумама лекарски преглед је обавезан.
• Према броју лица која су обухваћена уговором, осигурање живота
се дели на индивидуално и групно животно осигурање.
Индивидуално животно осигурање се реализује путем
 појединачних уговора животног осигурања на пример осигурање
за случај да осигураник доживи одређен број година.
• Са аспекта ризика који јеобухваћен осигурањем, а које може бити
смрт, одређен број година или проток одређеног броја година у
коме може наступити једна од те две околности животно
осигурање се дели на животно осигурање за случај смрти, животно
осигурање за случај да осигураник доживи одређен број година,
мешовито животно осигурање, животно осигурање са утврђеним
роком исплате.

Са аспекта обухватности ризика животно осигурање се дели на:

• осигурање живота са укљученим ризиком од смрти које је последица
несрећног случаја
• осигурање од последица несрећног случаја
• осигурање за случај смрти

Према начину исплате осигуране суме, животно осигурање се дели

на осигурање капитала и осигурања ренте. Осигурана сума се може
исплатити у целости уговарачу осигурања, осигуранику или
кориснику осигурања или наследницима.
Врло заступљена подела јесте подела животног осигурања на две
групе:
• уговори животног осигурања који пружају једно осигурање
живота или осигурање на одређени рок
• уговори животног осигурања који укључују и елеменат
штедње односно инвестиција а који се називају готовинске
полисе.

2.4. Регулатива добровољних пензијских фондова у

Србији

Добровољни пензијски фондови се оснивају ради прикупљања новчаних

средстава. Новчана средства стичу се пензијским доприносима које уплаћују
обвезници и улагањем тако стечених средстава ради увећања вредности
имовине. У Србији је усвојен Закон о добровољним пензијским фондовима
којим се регулише како је:

• организовање и управљање добровољним пензијским фондом

 • оснивање, делатност и пословање друштва за управљање
добровољним пензијским фондом
• надзор и надлежност НБС при надзору друштва за управљање
добровољним пензијским фондом
• послови и обавезе кастоди банке.

Овим законским решењем у Србији се пре свега желео заштитити

интерес инвеститора односно осигураника.

• одвојеност имовине друштва за управљање од имовине фонда

• правила инвестирања којима је циљ обезбеђење сигурности
штедње и профитабилности инвестирања
• улога кастоди банке у контроли инвестиционих ограничења и
процени вредности портфеља
• лимитирање износа пензије у пензијским фондовима
• обавезе извештавања и правила оглашавања
• обавезе дневног утврђивања вредности портфеља и правила о
утврђивању вредности за различите врсте имовине.

Ако осигураник има мање година него ђто је пријављено приликом

закључења уговора премија се смањује на одговарајући износ а
осигуравајуће друђтво је дужно да врати разлику измешу примљених
премија и премија на које има права. Законом о облигационим основама
утврђене су и последице неплаћања премије и смањење осигуране суме.
Ако уговарач осигурања не плати доспелу премију, осигуравајуће
друштво нема право да њену исплату тражи судским путем.
Осигуравајуће друштво може раскинути уговор о животном осигурању
или изјавити у препорученом писму уговарачу осигурања да смањује
осигурану суму на износ откупне вредности осигурања ако уговорач
осигурања не испати на позив осигуравајућег друштва доспелу премију.

2.5. Контролна функција НБС над обављањем послова

друштва за управљање добровољним пензијским
фондом
 Народна банка Србије као и при контроли банака, осигуравајућих
друштава, лизинг компанија, инвестиционих фондова, контролише
пословања друштва за управљање добровољним пензијским фондом:

• индиректном контролом тј. тако што прикупља, прати и проверава

извештаје и обавештења који јој се достављају
• директном контролом.

На основу извршених било директних или индиректних контрола, НБС

подноси пријаве надлежним органима тј. надлежним судовима ако су
прекршена правила и законитости пословања добровољног пензијског
фонда. Такоље, ако НБС у поступку надзора друштва за управљање и
кастоди банке утврди незаконитости, она може:

• изрећи писмену опомену

• дати налог да се отклоне неправилности у року који није дужи од 60
дана
• покренути поступак пред надлежним органом
• повући сагласност за именовање члана управе друштва
• одузети дозволу за рад друштва за управљање добровољним
пензијским фондом

НБС ће одузети дозволу за рад друштву за управљање добровољним

пензијским фондом ако оно:

• не управља фондом дуже од шест месеци

• добије дозволу на основу неистинитих и нетачних података
• престане да испуњава услове за рад
• из неоправданих разлога не закључи уговор с кастоди банком
• теже повреди закон о добровољном пензијском осигурању
• не поступи по налогу НБС
• обавести НБС о томе да је престало да управља фондом и поднесе
захтев за брисање из регистра издатих дозвола

3. Неживотно осигурање
 Данас постоје многе компаније за неживотно осигурање. Организоване су
икао акционарска друштва и као инвестициони фондови а њихово пословање
регулише држава.
1. Осигурање имовине и осигурање приликом несрећних случајева.
Компаније за осигурање имовине и несрећних случајева продају
полисе које нуде заштиту од директних и индиректних губитака
или штета од таквих опасности као што су ватра, олуја, крађа,
експлозија и немар. Операција и емисиона пракса код ове врсте
осигурања се веома разликује од животног осигурања из неколико
разлога. Прво, полиса осигурања имовине и несрећних случајева
много краће траје него полиса животног осигурања. Обично се ове
полисе односе на шест месеци до годину дана. Друго, вероватноћа
губитка је код ових полиса већа од ауто осигурања до пословних
дугова а и захтеви за обештећење би вероватно морали да буду
плаћени током периода на који се полиса односи. Коначно,
објективни ризик код имовине и несрећних случајева је већи него
дкод животног осигурања.
• Осигурање имовине узимају појединци и организације као
заштиту од директног или индиректног губитка својине коју
поседују или изнајмљују. Наименоване полисе ризика
покривају губитак од ризика који су посебно наглашени а
полисе на све ризике штите осигураника од губитака од свих
опасности.
• Осигурање од одговорности за нанету штету узимају
појединци и организације као заштиту од финансијског
губитка због оптужби за нехат од стране трећег лица.

Поморско осигурање је посебна врста осигурања својине и

одговорности. Преокеанске полисе осигурања покривају штете
настале на трупу брода и представљају осигурање одговорности.
Полисе унутрашњег саобраћаја осигуравају излагање ствари као
што је транспорт робе железницом, моторним возилима и
транспорт у објектима као што су мостови , тунели...Полисе
осигурања ствари које се превозе покривају ствари високе
вредности као што су накит, крзно,ануитети....
• Мултилинијске полисе. Одређене пакете осигурања често
праве осигуравајућа друштва имовине и одговорности и
покривају оба осигурања имовине и одговорности.
• Реосигурање користе компаније за неживотно осигурање када
не могу потпуно да отклоне ризике диверсификацијом на већи
број корисника.
 4. Пензијско – инвалидско осигурање

4.1. Неопходност даљег реформисања пензијског

система Србије

Систем пензијског и инвалидског осигурања у Србији заснива се на

текућем финансирању пензија што значи да сви запослени по принципу
обавезности издвајају кроз доприносе средства у фонд ПИО и из
прикупљених средстава се исплаћују текуће пензије и друга права из
пензијског и инвалидског осигурања. Међутим, такав систем је запао у
тешкоће које се огледају у дугогодишњем дефициту у фондовима пензијског
и инвалидског осигурања који се надокнађује из републичког буџета,
превеликом оптерећењу зарада и великом учешћу у друштвеном бруто
производу.

Основни фискални проблем с којим се суочава сисрем социјалног

осигурања који је заснован на систему текућег финансирања у Србији јесте
то што његова финансијска одрживост зависи од односа између броја
запослених и броја пензионера. Тај однос је знатно опао с више од 3 – 1
1986.године на око 1-1 данас у фонду за ПИО запослених. Пошто издаци за
пензије премашују доприносе држава мора да суфинансура систем преко
буџетских субвенција које износе 33,88% свих прилива Фонда за запослене и
24,43% свих прилива фонда за пољопривреднике. Једино Фонд за запослене
у самосталним делатностима има мали суфицит и не финансира се из буџета.

Буџет у Србији се суочава с притисцима пензија с две стране:

• радно способно становништво се смањује и тако се смањују
доприноси за социјално осигурање
• нагло се увећава број пензионисаних радника који имају право на
превише дарежљиве пензије за постојећи систем финансирања.

Резултат државних финансирања пензијских фондова у Србији јесте то да

се данас око 65% пензија исплаћује из редовних извора а остатак из
неизвесних дотација односно пореза. То неизбежно намеће потребу за
реформом домаћег пензијског система.

Пензијски систем се суочава са изазовима у у погледу одржавости

финансирања дефицита у пензијским фондовима који износе 6% БДП и
покрива се трансферима из буџета Републике Србије. Додатни проблем је то
што је око 25% радне снаге у сивој економији. Послодавци често не
пријављују плате радника или пријављују плате ниже од стварно
исплаћених. Фактор који значајно утиће на висину и редовну исплату пензија
јесте однос просећних зарада и пензија. У нашој земљи тај проценат је међу
највишим у Европи и износи 65% просећне зараде.

Финансијским тешкоћама с којима се суочава пензијски систем допринела

је су и одређена демографска открића која се огледају у ниској стопи
наталитета, продуженом трајању живота и великом учешћу старих у радној
снази. Један од узрока повећања броја пензионера свакако је продужење века
који је продужио период уживања пензије.

Табела 1. Просечни животни век у Србији у периоду од 1961. до 2001.

године.

1971. 1981. 1991. 2001.

мушки 66,1 68,1 69,81 70,07
женски 69,9 72,7 74,81 75,10

Природни прираштај на подручју централне Србије и Војводине током

последње деценије имо је негативну стопу која је 2008 достигла -2,8 односно
-4,7. Последица тога поред старења становништва јесте и неповољна
структура активног становништва и пораст издржаваног становништва.

4.2. Убрзано старење становништва Србије

Централна Србија и Војводина спадају у подрућју где је демографско

старење достигло велике размере. Према резултатима пописа становништва
2002. године, више од 900000 лица у централној Србији и око 300000 лица у
Војводини. Србија се са са старошћу 40,7 година налази на четвртом месту
листе најстаријих популација на свету. Резултат је да је данас у Србији
готово изједнаћен број становника млађих од 15 година и становника
старијих од 65 година.

Први кораци реформе су запоћети 2001. године када је повећана старосна

граница за одлазак у пензију за три године, за мушкарце 63 а за жене 58.
Затим је уведен Швајцарски модел усклађивања раста пензија по којем се
раст пензија квартално одређује у висини штедње стопе раста зарада и
трошкова живота. Компаније за осигурање имовине и несрећних случајева
продају полисе које нуде заштиту од директних и индиректних губитака или
штета од таквих опасности као што су ватра, олуја, крађа, експлозија и
немар. Операција и емисиона пракса код ове врсте осигурања се веома
разликује од животног осигурања из неколико разлогаСледећи корак у
реформи државног пензијског система учињен је доношењем новог Закона о
пензијско – инвалидском осигурању априла 2003. године. Тим законом
регулисано је да основицу за обрачун пензије чине доприноси из целог
ратног стажа чиме је практично смањена просечна пензија будућих
пензионера. Основна карактеристика тог Закона јесте рационализација
система пензијског и инвалидског осигурања, која се пре свега огледа у
рестрикцији обима права.

5. Осигурање од одговорности

5.1. Надзор над обављањем делатности осигурања у

Србији

• Према одредбама Закона о осигурања и Закона о допуни Закона о

Народној банци Србије, надзор над обављањем делатности
осигурања од 2004.године поверен је Народној банци Србије да би
се обезбедила стабилност и даље унапређење делатности
осигурања.Независност самосталност централне банке,
инфраструктурна и кадровска оспособљеност за послове
супервизије, као и повезаност банака и осигуравајућих друштава
предности су Народне банке Србије због којих је њој поверен надзор
над обављањем делатности осигурања.

• Народна банка Србије у оквиру нове надлежности надзире

обављање делатности осигурања, издаје дозволе за обављање
послова осигурања, реосигурања, посредовања и заступања у
осигурању као и за обављање послова непосредно повезаних са
пословима осигурања. Ту функцију Народне банке Србије извршава
посебан сектор у оквиру кога је образовано пет одељења – посредна
супервизија, непосредна супервизија, одељење актуара, одељење
заштите потрошача и одељење за правне послове. Будући да је
након извршене анализе и супервизије пословања осигуравајућих
друштава утврђено да је сектор осигурања неуређен и у изузетно
лошем стању. Народна банка Србије је своје деловање усмерила
истовремено у више праваца:
 • на стабилизацији сектора - предузима мере и успоставља надзор
над сектором

• на креирање основе за развој сектора осигурања – доноси

подзаконску регулативу која је заснована на дирекивама Европске
уније и међународне праксе

• на враћање поверења јавности у сектор осигурања – доноси прописе

о заштити потрошача, редовно контактира са клијентима...

• на стварање и развој функције супервизије која је заснована на

међународним стандардима и принципима ИАИС-а, припрема
стратешки план супервизије, приручник за обављање супервизије
која је заснована на процени ризика и непрекидном усавршавању
запослених који се баве осигурањем.

5.2. Основне карактерисрике и структура сектора

осигурања у Србији

Када је Народна банка Србије преузела послове надзора над осигурањем на

тржишту осигурања пословало је 38 осигуравајућих друштава, два дрзштва
за реосигурање, 152 агенције за посредовање, заступање и остале послове у
осигурању с дозволама за рад Министарства за финансије. Поред њих на
тржишту је пословао и огроман број посредника и заступника без дозвола за
рад као и туристичке агенције које су по закону о туризмо обављае послове
заступања у осигурању и продавале полисе осигурања осигуравајућих
компанија за помоћ на путу и медицинску асистенцију при продаји
туристичких аранжмана и обезбеђењу виза за грађане.
До 2004. године осигуравајућа дтуштва била су у надлежности
Министарства за финансије и над њима никада није вршена супервизија.
Друштва су водила своје пословне књиге и састављале финансијске
извештаје по националним стандардима. Финансијски извештаји нису
објективно приказивали финансијски положај тих друштава што је пре свега
био резултат неадекватног вредновања потраживања, неадекватно
формираног капитала, нереално исказиваних техничких резерви и
неодговарајућег начина вођења строге евиденције тј, обавезе обавезе
осигуравајућих друштава нису биле потпуно обухваћене у њиховим
пословним књигама.
Народна банка Србије пошто је запослила и обучила раднике извршила је
посредну супервизију пословања свих осигуравајућих друштава на основу
извештаја за 2003. годину и извештаја за прву половину 2004. године а затим
је извршила и непосредну супервизију свих друштава. Током непосредне
супервизије Народна банка Србије је утврдила на само бројне незаконитости
у пословању осигуравајућих друштава него и то да је њихово пословање
супротно основним правилима и принципима пословања:
• ненамерно коришћење средстава за ( за личне потребе власника, за
некретнине, возила и итд. ) која треба да буду пласирана сигурно да
би омогућила осигуравајућем друштву да своје обавезе преузете
издавањем полиса уредно измирује када се за то стекну услови
• несигурно улагање средстава осигурања ( у хартије од вредности које
су издала предузећа власника или лица која су повезана с власником,
у позајмице под крајње не тржишним условима предузећима
власника или лицима која су повезана са власником.
• непотпуно и нереално исказивање финансијских извештаја.
Тржиште осигурања у Србији је неразвијено и по степену развијености и
учешћу на тржишту знатно је испод сектора осигурања не само у развијеним
земљама него и у земљама у транзицији. Сектор осигурања у укупном
финансијском сектору учествује са око 7 % док укупна премија учествује у
БДП свега око 2%.
6. UNIQA ОСИГУРАЊЕ

UNIQA Group Austria je водећа осигуравајућа група на аустријском

тржишту и једна од водећих и Европи. Активна је у свим подручјима
осигурања, тржишни је лидер у Аустрији у подручју животних и
здравствених осигурања и један од највећих имовинских осигуравача.
UNIQA група је компанија с јаком интернационалном оријентацијом, свесна
предности и прилика које нуди тржиште средње Европе. Стога циљ UNIQA
– е није само спровођење успешне пословне стратегије на аустријском
тржишту, него и појачан ангажман те успешно ширење на европско
тржиште. Тренутно је група преко својих фирми ћерки као већински или
делимични власник присутан у Аустрији, БиХ, Бугарској, Чешкој, Хрватској,
Италији, Линхенштајну, Мађарској, Хрватској, Немачкој, Пољској,
Румунији, Словачкој, Словенији, Украјини, Швајцарској, Црној Гори,
Албанији, Македонији и Србији.

UNIQA тренутно запошљава преко 13600 сарадника и ексклузивних

партнера који широм Европе брину о 7 милиона клијената. Своје производе и
услуга нуди путем бројних продајних канала ( сарадници, брокери и
агенције, банке и директна продаја ). UNIQA је према Sharegolder
Perfomance indeksu konsalting kuce MERCER OLIVER WYMAN најјаче
осигурање у Европи по повратку инвестиција. Поменути индекс ставља
добити, кретање акције као и ризичне позиције у међусобан однос. Укупна
вредност закључених премија је у току 2008. године је износила 5. 8

милијарди евра. Већ низ година, UNIQA добија рејтинг А, који даје Standard
and poor најцењенија светска организација за оцену снаге финансијских
институција.

UNIQA је на свим тржиштима синомим за поузданост, висок квалитет

услуга, поштен однос према осигураницима и савремене програме
осигурања. У току највеће анкете клијената широм Европе од стране Readers
Digest, UNIQA је годинама проглашавана за најпоузданију осигуравајућу
компанију – бренд у Аустрији.
Увод................................................................................................................2

АктивностиНародне банкеСрбијеу 2008. години ...............................2

Тржиште осигурања....................................................................................2 Општи

показатељи..................................................................................2 Учесници на
тржишту ............................................................................5 Структурапортфеља
осигурања..........................................................6 Билансна сума ибилансна
структура..................................................9

Показатељи пословања.............................................................................12

Закључак.....................................................................................................17
Увод

Законском регулативом надзор над целокупним финансијским сектором поверен

је Народној банци Србије. У 2008. години овај сектор је чинило 34 банке, 24
друштва за осигурање, 17 даваоца финансијког лизингаи 10 добровољних
пензионихфондова.

АктивностиНародне банкеСрбије у 2008. години

Народна банка Србије је 2005. године дефинисала и обелоданила свој стратешки

циљ у области осигурања за период 2006. до 2009. године -креирање и одржавање
сигурног и стабилног тржишта
осигурања ради заштите интереса
осигураника и корисника
осигурања и обезбеђивања услуга
и производа осигурања на
квалитетан и транспарентан
начин. У складу са стратешким
циљем Сектор за послове надзора
над обављањем делатности
осигурања је у 2008. години
наставио да усмерава своје
активности у више праваца
истовремено и то на: очување
стабилности сектора осигурања,
предузимањем мера и
континуираним надзором; стварање услова за даљи развој
овог сектора, доношењем подзаконске регулативе, засноване на Директивама
Европске уније и међународне праксе и повећањем транспарентности рада НБС и
друштава; даљи развој функције супервизије у складу са међународним
стандардима и принципима IAIS-а, базиране на процени ризика и уз континуирану
едукацију актуара и запослених.

Тржиштеосигурања

Општи показатељи

Светско макроекономско окружење у 2007. години карактерише нешто мањи

економски раст у већини земаља, као и инфлација у порасту. Глобални раст (раст на
светском нивоу) бруто домаћег производа у тој години од 3,8% је и поред утицаја
америчке хипотекарне кризе, био изнад просечног десетогодишњег раста од 3%.
Успоравање привредне активности било је најизраженије у USA и Јапану, док је
Европа била мање погођена. Са друге стране економије земаља у развоју (група у
коју спада Србија) расла јепостопи од 7,3%.
 Стопе инфлације у свету почеле су да значајно расту од трећег квартала 2007.
године, посебно у земљама у развоју, што је последица растацена хранеи
енергената.
У 2007. хипотекарна криза није значајно утицала на тржиште животних осигурања.
Њихов развој сенаставио, тако да на светском нивоу бележе реалан раст од 5,4%, што је
изнад дугогодишње стопе раста. Наведени пораст је резултат повећања интересовања за
производе ових осигурања.
Неживотна осигурања бележе позитиван реалан раст од 0,7% захваљујући
највећим делом расту неживотних осигурања већем од десетогодишњег просека на
тржиштима у развоју1, док премија у индустријским земљамабележи пад.
Највећу остварену премију на светском нивоу имају USA са учешћем од 30,3%.
Само три земље: USA, Велика Британија и Јапан покривају више од половине
светског тржишта. Србијаје на 67. месту у свету са 833 мил. USD.
Сектор осигурања у Србији је неразвијен и, по степену развијености, налази
сезнатноисподпросеказемаљачланицаЕвропскеуније. У прилог томе говоре
показатељи развијености тржишта осигурања -однос укупне премије ибрутодомаћег
производаи укупнапремијапо становнику.

Учешће премије у БДП у 2007. у Србији у односу не неке европске земље, у %

Извор: Swiss Re, Sigma No 3/2008.

Живот Неживот Укупно Велика Британија 12,6 3,0 15,7 Швајцарска 5,7 4,6 10,3 1

Немачка 3,1 3,6 6,6 Грчка 1,0 0,9 1,9 Просек групе1) 1,45 1,30 2,75 Словенија 1,8
3,8 5,7 Чешка 1,5 2,2 3,7 Мађарска 2,0 1,6 3,5 Хрватска 0,9 2,4 3,3 Србија 0,2 1,7 1,9
Румунија 0,3 1,4 1,8 Турска 0,2 1,5 1,7

Премаметодологији Swiss Re-a ову групу земаља у развоју, у коју је сврстана Србија, чине између
осталих и Словенија, Чешка, Мађарска, Пољска, Хрватска, Русија, Бугарска, Румунија, Кина,
Мароко, Тунисидр.
 Наиме, према учешћу премије у бруто домаћем производу у 2007. год. од 1,9% (у
2004. год. 1,6%) Србија је на 66. месту на свету, док овај показатељ за 27 земаља
чланица Европске уније износи чак 8,76%. Међутим, у поређењу са групом у коју је
сврстана Србија, чији је просек 2,75%, може се закључити да је на задовољавајућој
позицији, обзиром да Грчка бележи идентичан ниво овог показатеља, док се земље као
што су Румунија, Турска и Лихтенштајн налазеиза Србије.
Према премији по становнику у 2007. год. од 113 USD или 77 евра (у 2004. год.
52 USD односно 38 евра) Србија заузима тек 64. место у свету, а исти показатељ за
27 земаља чланица Европске уније износи 2.982 USD. На првом месту је Велика
Британија са 7.171 USD, а следе Ирска и Швајцарска, док Словенија са 1295 USD и
Хрватска са 371 USD заузимају
28. односно 42. место. Просечна премија по становнику групе којој припада Србија
износи 72 USD.

Премија по становникуу 2007. год. у некимевропскимземљама у USD

Просек групе

Украјина

Србија

Хрватска

Мађарска

Словенија

Немачка

Француска

Извор: Swiss Re, Sigma No 3/2008.

Развој тржишта осигурања у Србији мерен растом премије показује позитиван

тренд. Укупна премија у 2008. год. у односу на премију у 2007. год. порасла је за
16,5%, што уз раст цена на мало од 6,8% (односно просечан раст цена на мало од
10,9%) говори о реалном порасту укупне премије осигурања.
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500
 У укупном финансијском сектору (банке, лизинг осигурање, и добровољни
пензиони фондови) осигурање по капиталу и броју запослених заузима друго место.
У билансној суми финансијског сектора у 2008. год. која је износила 1989 млрд.
дин. банке учествују са 89,3%, а друштва за осигурање су на трећем месту са 4,3%,
што је благо повећање у односу напретходну годину.

Учешће у укупном финансијском сектору, у % 1)

2005 2006 2007 2008 2005 2006 2007 2008 2005 2006 2007 2008 2007 2008
Билансна

Учесницина тржишту

Друштва заосигурање

Број друштава за осигурање у Србији је порастао са 20 у 2007. години на 24 у 2008.

години, од којих се 20 искључиво бавило пословима осигурања, 3 друштва само
пословима реосигурања, док 1 друштво и пословима осигурања и реосигурања. Од
друштава која се баве пословима осигурања искључиво животним осигурањем бавило
се 6 друштва, искључиво неживотним осигурањем 9 друштава, а и животним и
неживотним осигурањем 6 друштава.
Посматрано према власничкој структури капитала од 24 друштва за осигурање у
2008. години 17 је у већинском страном власништву, 7 друштава је у домаћем, од
којих је једно друштво у државно-друштвеној својини, а 6 друштавасуу приватној
својини.
Премија неживотних

Премија животних осигурања, oсигурања, у млрд. дин.

у мил. дин.
2005 2005

Државноидруштвеновласништво Страно власништво Домаћеприватновласништво

Успешним процесом приватизације у протеклом периоду, као и уласком на

тржиште иностраних компанија добијањем green field лиценци, друштва за
осигурањеу страномвласништву повећавају и раније забележено преовлађујуће
учешће у премији неживотних осигурања са 59,1% у 2007. години на 61% у 2008.
години, укупној имовини са 58,6% на 61,2%, задржавајући при том учешће у
премији животних осигурања на истомнивоу од 92,6%, као и учешћеу броју
запослених од 70%.

Остали учесницина тржишту

У продајној мрежи, поред друштава за осигурање, учествује 11 банака које су

добиле дозволу за обављање послова заступања, 65 правних лица, 122 физичка
лица-предузетника, једна туристичка агенција, као и 8.190 физичких лица која су
добила овлашћење за заступање односно посредовањеу осигурању.

Структурапортфељаосигурања

У 2008. год. друштва за осигурање су остварила укупну премију у висини од

52,2 млрд.дин. (589 мил. евра или 830 мил. USD), што представља 16,5% пораста у
односу на претходну годину, када је износила 44,8 млрд.дин.
 Квартално кретање укупне премије

Q1-06Q2-06Q3-06Q4-06

Q1-07Q2-07Q3-07Q4-07

Q1-08Q2-08Q3-08Q4-08

У структури премије у 2008. год. учешће неживотних осигурања износило је 87,8%,

док се учешће животних осигурања повећало са 11% у 2007. год. на 12,2% у 2008.
години, захваљујући оствареном високом порасту од 28,5% у односу на претходну
годину (уз пораст премије неживотних осигурањаод 15,1%).
У структури укупног портфеља само пет врста неживотних осигурања и то:
осигурање од последица незгоде, осигурање моторних возила, осигурање имовине
од пожара и драгих опасности, остала осигурања имовине и осигурање од
одговорности због употребе моторних возила, учествује са скоро 80%.
Аутоодговорност која је у 2006. години преузела водеће учешће од имовинских
осигурања, задржава га и у 2008. години са 31,7%, док имовинска осигурања
настављају да смањују своје учешће у 2008. години на 24,7%. Иза имовинских
осигурања по учешћу следи осигурање моторних возила – каско, врста осигурања са
најзначајнијим повећањем учешћа са 14,7% у 2007. години на 16,2% у 2008. години,
уз пораст
премије од
27,9% у
односу на
2007. години.

Укупна премија према врстама осигурања у 2007.

год. и 2008. год.

Имовинска осигурања
Аутоодговорност
Каско

Остала неживотна осигурања

Животна осигурања

НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ − Годишњи извештај 2008

 Као и претходних година, значајан годишњи пораст премије у групи неживотних
осигурања у 2008. години бележи и добровољно здравствено осигурање (22,9%), код
кога се уочава такође и раст учешћа са 3,9% у 2007. год. на 4,1% у 2008. год. Имајући у
виду, с једне стране узлазни тренд ове врсте осигурања у протеклом периоду и, с друге
стране уређивање ове области ступањем на снагу нове регулативе крајем 2008. године
према којој друштва за осигурање имају обавезу усклађивања свог пословања у 2009.
години, може се реално очекивати појава нових пакета добровољногздравственог
осигурања.
Груписање друштава за осигурање према учешћу у укупној премији, извршено у три
групе, с тим да прву групу чине 3 друштва са преко 15% у укупној премији, другу 4
друштва са учешћем мањим од 15% и трећу 14 друштава са мање од 3%, указује на
настављање тренда смањења концентрације портфеља, започетог у 2005. години, да би у
2007. години, кад је концентрација на тржишту мерена Herfindahl Hirschman-овим
индексом (1523) први пут била умерена, са даљим смањењем у 2008. годиникад је
овајиндексизносио 1433.
Трећина укупног броја друштава за осигурање која се баве пословима осигурања
(група I и II) покрива 88,6% тржишта.

Учешће друштава за осигурање у укупној премији према peer групама 1)

Занимљиво је да највећи део укупне премије посматрано по наведеним групама

како неживотних осигурања у 2008. години – 73,8%, тако и укупне премије

животних осигураља – 38,7% припада првој групи рангиранихдруштава.
Посматрано према власништву удео друштава која су у већинском страном
власништву бележе раст како у укупној премији неживотних осигурања са 3,8% у
2004. год. на чак 61% у 2008. години, тако и у укупној
премијиживотасвихдруштаваса 68,7% у 2004. год. на 92,6% у 2008. години.
 Билансна сумаи биланснаструктура

Билансна сума

Обим пословања сектора осигурања, мерен билансном сумом друштава која су

обављала послове осигурања и реосигурања, у поређењу са 2007. годином, повећан
је у 2008. години за 20,1%, односно са 70,6 млрд.дин. на 84,8 млрд.дин.

Билансне суме друштава за осигурање на дан 31.12. 2008. у мил. дин.

Структураактиве

У структури активе друштава за осигурање са стањем на дан 31.12.2008. године,

41,5% односи се на сталну имовину ( од чега 22,5% на некретнине, а 18,3% на дугорочне
финансијске пласмане), док се 58,5% односи на обртну имовину (од чега на краткорочне
финансијске пласмане 27,2%, а на потраживањапопремијама 12%).
У поређењу са 2007. год. када је учешће сталне имовине износило 42,6% (од чега
је учешће дугорочних финансијских пласмана износило 23,4%, а некретнина 18,4%),
а учешће обртне имовине износило 57,4% (од чега краткорочни финансијски
пласмани 28,2%, а потраживања по премијама 13%), може се закључити да се
структурa активе није значајније променила, осим кретања дугорочних пласмана
узрокованих стањемна берзанскомтржишту.
 Највеће учешће у активи у последње две године, имају краткорочни финанијски
пласмани и то на дан 31.12.2008. године 27,2%, са растом од 15,9% у односу на
претходну годину, за разлику од 2004. и 2005. године кадасу
највећеучешћеималенекретнине, постројењаиопрема.

Структура активе Структура активе на дан 31. 12. 2007. на дан 31.

12. 2008.

Структурапасиве

У структури пасиве на дан 31.12.2008. године техничке резерве исказују

учешћеод 60,7%, акапитал и резерве 29,9%.
У 2008. години се наставља тренд повећања учешћа издвајања средстава у
техничке резерве започет у 2005. години, када је учешће техничких резерви
износило 49,3%, а капитала и резерви 40,1%. Док капитал бележи нешто успоренији
раст са 24,7 млрд. динара у 2007. години на 25,3 млрд. динара у 2008. години,
техничке резерве у посматраном периоду бележе раст од 30,3% и то са 39,5
млрд.дин. на 51,5 млрд.динара, при чему највећи пораст у структури ових резерви је
имала математичка резерва са стопом од 49,5%, а значајан је и пораст резервисаних
штета од 31,8%, што је резултат у 2007. години подзаконском регулативом уведених
критеријума за резервацију штета и континуираног надзора адекватности
тихрезерви и предузетих мера.

Структура пасиве
Структура пасиве на дан
31.12. 2007.
на дан 31.12. 2008.
резерве 1.0% техничке резерве 1.2% 10 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ − Годишњи извештај 2008
 Значајан показатељ резултата предузетих активности на стабилизацији и
уређивању тржишта осигурања је и кретање техничких резерви и укупне премије.
Наредни графикон, у коме је као базна година посматрања 2004. година, говори у
прилог знатно бржег раста техничких резерви од укупне премије, обзиром на
прихватање праксе осигуравача да реалније процењују ове резерве и тиме у
значајнијој мери штите интересе осигураника и корисника осигурања.

Кретање укупне премије и техничких резерви, 2004=100

500

450

400 6 2007 2008

350 укупна премија

техничке резерве
300

250

200

150

100
у
инд
екс
ни
м
пое
ни
ма

200
5
200
По
ка
за
те
љ
и
по
сл
ов
ањ
а

Со
лв
ен
тн
ос
т
 Солвентност друштва за осигурање зависи од довољности техничких резерви за преузете
обавезе као и од довољности гарантне резерве као вида заштите осигураника у случају
непредвиђенихгубитака у пословању, односно као амортизера за губитке који нису покривени
техничким резервама.
Маргина солвентности на дан 31.12.2008. год. у Србији је износила 12,2 млрд.динара, а
гарантна резерва 21 млрд.динара, при чему је раст маргине, који зависи од кретања
премије, прилива капитала нових друштава за осигурање, био значајно наглашенији. На
нивоу свих друштава у Србији која се претежно баве неживотним осигурањима однос
гарантне резерве и маргине солвентности је износио 171,44%, док код
друштавакојасепретежно баве животним осигурањима 157,95%.

Способност друштва да апсорбује ризик неадекватног ценовног нивоа премија,

непредвидивих штета и неадекватног преноса ризика у саосигурање и реосигурање и др.
(ризик осигурања) мери се, између осталог, и односом премије у самопридржају и
укупног капитала. За друштва која се баве пословима неживотних осигурања премија у
самопридржају представља апроксимацију преузетих ризика и треба да буде довољна за
исплату штета и накнада из осигурања. У случају да премија није адекватно одмерена, да
пренос ризика у саосигурање и реосигурање није извршен адекватно, као и у случају
осталих ризика осигуравања, као гарант покрића се користи укупан капитал, односно
његовиделови.
И поред тога што је као последица бржег пораста премије од пораста капитала
друштава за осигурање учешће премије у самопридржају у укупном капиталу је у 2008.
години на нивоу свих друштава у Србији која се претежно баве неживотним осигурањима
износило 212,51%, док је у 2007. години износило 179%, гарантна резерва је била значајно
изнад маргине солвентности, што значи дасолвентност нијебилаугрожена.

Однос укупног капитала и техничких резерви друштава која се претежно баве

пословима животних осигурања иако благо смањен са 33,36% у 2007. години на 29,6% у
2008. години и даље је на стабилном нивоу. На поменуто смањење утицао је раст
техничких резерви животних осигурања (које су порасле за 39%), а што је условљено
растом обима уговарања животних осигурања у претходном периоду. Вредност наведеног
односа у 2008. години указује на постојање „резерве“ од око 30% за случај неадекватно
одмерених преузетих ризика ових друштава (за које у животним осигурањима техничке
резерве представљају добру апроксимацију).

42
Квалитетимовине

У циљу стабилизације тржишта осигурања, које је у 2004. години карактерисало одсуство

сигурности улагања средстава и неизмиривање обавеза према осигураницима од стране једног
броја друштава, осим перманентних контрола приступило се успостављању критеријума за
улагање средстава осигурања, пре свега техничких резерви и критеријума запроцену билансних
позиција.
Наведене активности су утицале на побошање квалитета активе друштава за
осигурање. Наиме, посматрано према учешћу нематеријалних улагања, некретнина,
пласмана у хартије од вредности којима се не тргује на тржишту и потраживања у
укупној активи друштава која се претежно баве пословима неживотних осигурања, које у
2007. и 2008. години респективно износи 38,62% и 44,22%, као и према овом учешћу у
2005. години, када је овај показатељ износио чак 61,53%, способност друштава да измире
своје обавезе је, и поред повећања учешћа наведених облика улагања у 2008. години, на
задовољавајућем нивоу, обзиром да се од наведених 44,22% на некретнине, које је у 2008.
години карактерисала добра утрживост и раст вредности односи чак 28% .
Код друштава која се претежно баве пословима животних осигурања наведено учешће
је смањено са 15,62% у 2007. години на 10,16% у 2008. години. На позитивну промену
вредности овог показатеља у 2008. години у односу на 2007. годину у овим друштвима
утицао је номинално већи раст укупнеактивеод растанаведенихоблика активе.

Поред способности друштва да обрачун премија буде на нивоу довољном за накнаду

штета, неопходно је обезбедити и њену наплату. У супротном, осигуравач се може суочити
са проблемом немогућности извршењасвојих обавезапремаосигураницима.
Прописивање правила за процену билансних позиција и контрола исплате штета
друштава спроведене од стране НБС, као и побољшање пословне праксе од стране
друштава (исплата штета, а не компензација штета са дугујућом премијом) узроковали су
позитивна кретања односа потраживањазапремију иукупнеуговорене премије.
Наиме, док је овај показатељ на нивоу свих друштава која су се претежно бавила
неживотним осигурањима у 2004. години износио 23,88% (што је указивало на склоност
друштава да по сваку цену одобравају одложено плаћање премије ради остваривања
краткорочних циљева, као и на „надувавање“ активе друштава), у 2007. и 2008. години
износи 13,18%, односно 13,66%.
У друштвима која се претежно баве пословима животних осигурања учешће
потраживања у укупној уговореној премији је смањено са 19,57% у 2007. години на
13,54% у 2008. години.

43
Покривеносттехничкихрезерви прописанимоблицима активе

Уциљу обезбеђењазаштитеинтересаосигураникаи трећихоштећених лица, односно

благовремене исплате штета, није довољно само формирање адекватног нивоа техничких
резерви, већ и њихово улагање на начин који обезбеђује измирење преузетих обавеза у целини
и у року како у садашњем, тако и у будућем периоду. Да би било способно да одговори својим
обавезама, друштво је дужно да средства улаже зависно од врста осигурања које обавља,
водећи рачуна о рочности обавеза, профитабилности и дисперзији улагања.
У друштвима која се претежно баве пословима неживотних осигурања у 2008. години је
приметна нешто слабија покривеност техничких резерви у односу на 2007. годину. Наиме,
према подацима достављеним од стране друштава покривеност техничких резерви прописаним
облицима активе у 2008. години износи 90,41%, док је у 2007. години износила 96,45%, што се
тумачи кретањима берзанских индекса крајем 2007. године и током 2008. године. Показатељ
који узима у обзир и диверсификацију пласмана у различите облике у 2008. години износи
90,35%, ау 2007. години 91,99%.
У друштвима која се претежно баве пословима животних осигурања покривеност
техничких резерви прописаним облицима активе, као и покривеност техничких резерви
прописаним облицима активе уз уважавање диверсификације пласмана у 2008. години су
задовољени и у истом су износу од 100,30%.
Посматрано укупно у Србији за сва друштва која се баве пословима осигурања техничке
резерве неживотних осигурања у 2008. години највећим делом биле су покривене
депоновањем код банака са 30%, готовином са 20%, потраживањима за недоспеле премије са
12%, државним хартијама од вредности са 10% и акцијама којима се тргује на тржишту са 7%.
У структури покрића техничких резерви животних осигурања најзаступљеније је улагање у
државне хартије од вредности са 71%, азатим следи депоновањекод банака са 19%.
Имајући у виду утицај актуелне кризе на берзу, као и могући утицај на вредност
улагања друштава за осигурање, Народна банка Србије је донела Одлуку о
привремениммерамазаочување финансијске стабилности којом су повећани лимити
улагања у техничке резерве друштава за осигурање у депозите банака са 30 на 35%
односно са 35 на 40% за животно односно неживотно осигурање, респективно, и изменила
услове које трерба да испуњавају акцијеу којесевршиулагањесредстава.

Реосигурање

Реосигурањем и саосигурањем се врши тзв. изравнавање ризика и заштита осигуравача

од великих или масовних штета, које могу угрозити пословање друштва. За део ризика који
остане у самопридржају друштва, као апсорбер занеочекиване догађаје и неадекватан
ценовни ниво премије служињегов капитал.

44
 Удео меродавне премије у самопридржају у меродавној укупној премији указује на
обим пренетих ризика у реосигурање и саосигурање. Посматрано од 2004. до 2008. године
овај показатељ бележи стабилне износе, крећу ћи се око 90% и 91% у друштвима која се
претежно баве пословима неживотних осигурања.
Посматрано по врстама осигурања проценат преноса ризика у реосигурање највећи је у
осигурању од одговорности због употребе ваздухоплова и осигурању ваздухоплова, иза
којих следе осигурање трошкова правне заштите, осигурање финансијских губитака,
осигурање јемства, осигурање имовинеод пожара и других опасностии осигурање од опште
одговорности, што одговара природи посла тих врста осигурања и обиму преузетих
ризика.
У друштвима која се претежно баве животним осигурањем овај показатељ у наведеном
периоду креће око 99%. Високе вредности овог показатеља у овим друштвима узрокована
је преносом ризико дела премије у реосигурање, док штедни (као знатни већи део премије
у животнимосигурањима) остајеу портфељу осигуравача.

Профитабилност

Меродавни технички резултат у самопридржају (однос меродавних штета у

самопридржају и меродавне техничке премије у самопридржају) за сектор осигурања у
Србији, као индикатор политике цена и адекватности, односно довољности премија за
измирење обавеза по основу уговора о осигурању и адекватности преносаризика у
реосигурање и саосигурање у 2008. год. износи 78,11% и повољнији је у односу на 2007.
годину кадјеизносио 84,18%.
Неповољан технички резултат у самопридржају у 2008. години остварен је код
осигурања моторних возила - 101,77% (с тим да је повољнији у односу на 2007. годину кад
је износио 105,41), као и код осигурања пловних објеката – 116,25%, углавном као резултат
адекватнијегрезервисања за насталештете.

Однос нето резултата и укупне активе (РОА) као мера приноса на укупну активу у
2008. години, оствареног ангажовањем средстава у пословима осигуравања, инвестирања и
др. у односу на претходну годину бележи сличан износ у друштвима која се претежно баве
пословима неживотних осигурања. Наиме вредност овог показатеља у 2008. и 2007.
години је на нивоу одоко 3%.
У друштвима која се претежно баве пословима животних осигурања је у 2008.
забележен негативан нето резултат па вредност овог показатеља износи -0,44%. Овакав
резултат условљен је почетком експанзије2 уговарања животних осигурања коју у првим
годинама карактеришу високи трошковиспровођењаосигурања.

45
 Посматрано укупно за сва друштва у Србији која се баве пословима осигурања
остварен је позитиван нето резултат и позитиван принос на укупну активу друштава од
2,3%, што је резултат оствареног нето добитка у сектору осигурања.

Ликвидност

Да би друштво било у стању да одговори обавезама оно мора водити рачуна како о
усклађености средстава и обавеза по рочности, тако и о утрживости и квалитету својих
средстава. Обзиром да су висина и тренутак настанка појединачних штета неизвесни, друштво
мора пажљиво да планира структуру својих средстава пре свега за измирење обавеза по
штетама, а ондаи осталих обавеза.
Удруштвима која сепретежно бавепословима неживотних осигурања показатељ
усклађености краткорочних средстава (обртна имовина умањена за залихе) и краткорочних
обавеза је у 2007. години износио 96,87%, ау 2008. години 103,18%. Показатељ који мери
ликвидност као однос брже утрживе активе (акције којима се тргује на организованом
тржишту, друге хартије од вредности расположиве за продају којима се тргује на
организованом тржишту, хартије од вредности издате од стране државе, централне банке,
међународних финансијских институција и готовински еквиваленти и готовина) и
краткорочних обавеза износи 43,76% у 2008. години, као последице стања
наберзанскомтржишту.
У друштвима која се претежно баве пословима животних осигурања показатељ
усклађености краткорочних средстава (обртна имовина умањена за залихе) и краткорочних
обавеза је у 2007. години износио 276,46%, ау 2008. години 197,45%. Такође, показатељ који
мери однос брже утрживе активе и краткорочних обавеза у 2008. години је износио 263,61%.
Кретање овог показатеља указује на довољност ликвидних средстава за измирење
краткорочних обавеза. Висок износ како краткорочних средстава умањених за залихе, тако
и тзв. брже утрживе активе условљен је пре свега пласманима друштава која се баве
пословима животних осигурања у хартије од вредности издате од стране државе и
централне банке.

2
Број уговорених осигурања у 2008. год. достиже број од 433.676 осигурања (у 2007. години 346.351
осигурања) што је пораст од 142% у односу на 2004. годину, док је укупна премија животних осигурања у
2008. години у односу на 2004. год. забележила стопурастаод чак 277%.

46
Закључак

Из упоредних показатеља се могу издвојити следеће промене на тржишту осигурањау

2008.години у односу напретходну годину:

-Остварен је пораст билансне суме сектора осигурања за 20,1% и то са 70,6

млрд. динара на 84,8 млрд. динара, -Остварено је повећање капитала од
2,6 % , тј. са 24,7 млрд. динара на 25,3 млрд. динара,
-Остварено је повећање техничких резерви од 30,3%, уз с једне стране њихову покривеност
у животним осигурањима, а с друге стране непотпуну покривеност у
неживотнимосигурањима,
-Укупна премија која је у 2004. год. износила 22,6 млрд. динара, 2005. год. – 34,7 млрд.
динара, 2006. год.- 38,3 млрд.дин., у 2007. год. - 44,8 млрд.дин., у 2008. годинини
достигла је ниво од 52,2 млрд.дин. уз стопу раста од 16,5%,
-Учешће неживотних осигурања од 87,8% у укупној премији је и даље доминантно.
Значајан пораст у оквиру неживотних осигурања по стопи од 27,9% бележи осигурање
моторних возила – каско, као и добровољно здравствено осигурање по стопи од 22,9%,
-Благо повећано учешћеживотних осигурања у укупној премији са 11% у 2007. год. на
12,2% у 2008. год. и даље је далеко од просека 27 земаља чланица Европске уније у
којима ово учешће око 63%, као и у поређењу саМађарском 56%, Словенијом 32% и
Хрватском 27%,
-Концентрација на тржишту мерена Herfindahl Hirschman-овим индексом је, као и у 2007.
години умерена, са тенденцијом даљег смањивања,
-Број друштава за осигурање повећан је са 20 на 24, уз повећање броја запослених на
11.713 по стопи од 20,8%.

Кључне области којима би друштва требало да се баве посебно у садашњем тренутку,

је корпоративно управљање, које између осталог подразумева адекватно успостављен
систем интерне контроле, унапређење управљање ризицима, унапређење техника
вредновања улагања, јачање транспарентности, јачање добре праксе пословања и фер
односа према клијентима, активности на едукацији потенцијалних осигураника, чиме ће
допринети јачању поверења осигураника и стварању условазаразвојовогсегмента
финансијског система.

47
 6.1. UNIQA у Србији

UNIQA је и формално започела пословање у Србији 7. новембра 2006. године.

Своје пословање остварује у Србији кроз две компаније – UNIQA а.д.о. која се
бави пословима животног осигурања и UNIQA неживотно осигурање а.д.о., чиме је
UNIQA прва у Србији, која је ушла у завршну фазу поделе послова животног и
неживотног осигурања у складу са новим прописима.

Понудом разновсних пакета осигурања, модернизацијом својих пословница,

отварањем регионалних центара, обуком запослених који су усмерени према
потребама клијената, UNIQA у Србији грађанима и привреди нуди услугу и
производе какве имају осигураници широм Европе.

6.2. Друштвена одговорност

UNIQA осигурање као социјално одговорна компанија која брине о будућности

нове генереције подржава све напоре за безбрижно одрастање и савременије
образовање у нашим школама. UNIQA је подржала и програм Школа без насиља
чији је амбасадор добре воље кошаркаш Саша Ђорђевић. UNIQA подржава високе
професионалне и моралне вредности у свим земљама у којима послује.

6.3. Преференцијално партнерство UNIQA – е и Raiffaisen – а

Један од главних акционара UNIQA групе је Raiffaisen банкарска групација. Обе

групације су потписале уговор о стратешком партнерству, UNIQA и Raiffaisen
профитирају путем ефеката синергије у области продаје, развоја производа и
маркетинга у свим земљама где су обе компаније присутне.

48
 ЗАКЉУЧАК

Осигурање је аранжман о расподели ризика где се једна страна ( осигуравајуће

друштво) обавезује да ће осигурати другу страну ( осигураника) од евентуалних
губитака. Аранжман се закључује у виду уговора тј.полисе. Као и друге
финансијске институције осигуравајуће компаније се суочавају са ризиком од
ликвидности, ризиком везаним за промену каматне стопе и ризиком од
неиспуњења обавеза као и ризиком који одступа од очекиваних губитака. Овај тип
ризика зове се објективни ризик. Осигуравајуће компаније које дозвољавају да
објективни ризик постане сувише велик преузимају ризик веѕан ѕа полису
осигурања. Уколико се ови губици понављају током низа година условиће
несолвентност осигуравајућих компанија.Свакога дана се суочавамо са
могућношћу одређених катастрофалних догађаја чији исход може да буде и велика
финансијска штета. На пример, зараде брачног пара могу бити изгубљени у случају
смрти или болести. Саобраћајна штета може исходити накнадом штете повређеној
страни. Како финансијски губици иѕ кризних догађаја могу утицати на наше
финансијске изворе ми се штитимо куповином осигурања на основу кога добијамо
своте новца које ће надокнадити висину штете уколико дође до катастофалног
догађаја. компаније за осигурање живота продају полисе које осигуравају доходак
у случају смрти особе, уколико особа постане пословно неспособна услед болести
или у случају пензионисања. Осигуравајуће куће за неживотно осигурање су
специјализоване за издаванје полисе које ће надокнадити штету проузроковану
несрећом, пожаром или крађом. Осигурање је економски механизам помоћу кога
појединци и организације могу да трансферишу чист ризик ( то је несигурност
везана за финансијске губитке) на друге. Реултати чистог ризика могу да буду
губитак или негубитак јер ту нема могућности за добитак. Спекулативни ризик
подразумева да неизвесност у вези са неким догађајем може да резултира губитком
или дибитком. Чист ризик потиче од догађаја над којима не постоји могућност
контроле

49
Београд, 19. септембар 2007. године

ОБАВЕЗНА ОСИГУРАЊА У СРБИЈИ

1. ЗАКОН О ОСИГУРАЊУ ("Службени гласник РС", бр. 55/2004 и 61/2005)
члан 39. став 2. Уз захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања и послова реосигурања подноси се: ...11) ... доказ о о
тачка 11. коју овлашћени актуар може проузроковати датим мишљењем;
Уз захтев за издавање дозволе за обављање послова посредовања у осигурању подноси се: ...8) предуговор или угов
члан 78. став 2.
штете које настану обављањем делатности или безусловну финансијску гаранцију банке која је прихваћена од Наро
тачка 8.
односно на износ од најмање 100.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на
2. ЗАКОН О ОСИГУРАЊУ ИМОВИНЕ И ЛИЦА ("Службени лист СРЈ", бр. 30/96 и 53/99)
чл. 73. до 108. Глава V ОБАВЕЗНО ОСИГУРАЊЕ
3. ЗАКОН О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ("Службени гласник РС", бр. 135/2004)
Загађивач чије постројење или активност представља висок степен оспасности по здравље људи и животну средину
члан 106.
за случај штете причињене трећим лицима услед удеса.
4. ЗАКОН О ЗАШТИТИ ОД ЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА ("Службени лист СРЈ", бр. 46/96)
Корисник нуклеарног постројења мора закључити и одржавати осигурање за покриће своје одговорности за нуклеар
члан 35.
долара у динарској противвредности.
5. ЗАКОН О ТУРИЗМУ ("Службени гласник РС", бр. 45/2005)
члан 59. став 1. Лиценца се издаје предузећу: .... 5) које има: (1) полису осигурања за свако туристичко путовање, или (2) полису ос
тачка 5. одредбе евра (организатор путовања у земљи и иностранству), односно у најнижем износу од 5.000 евра (организатор путов
под 1. и 2. Полиса осигурања је један од алтернативних услова за добијање лиценце.
6. ЗАКОН О ПРЕВОЗУ ОПАСНИХ МАТЕРИЈА ("Службени лист СФРЈ", бр. 27/90, "Службени лист СРЈ", бр. 24/94 и "Службени лист
Носилац права располагања, односно власник је дужан да осигура опасну материју за случај штете причињене трећ
члан 8.
или здравља, оштећења или уништења ствари или загађивања животне средине у току превоза.

50
 Литература

ФИНАНСИЈСКА ТРЖИШТА Проф.др Јово Једнак

Осигурање и управљање ризицима Др. Синиша Остојић

www.nbs.rs

www.uniqa.co.rs

51