CPM Sudjenja

SLOBODA IZRA@AVANJA
IZRA@AVANJA
Mediji i ljudska prava
SLOBODA
Presude Evropskog suda za ljudska prava
IZRA@AVANJA
Beograd, 2006.
Predgovor
Op{te je poznato da je u Srbiji i Crnoj Gori u nedavnoj pro{losti bilo mnogo problema sa uìvanjem slobode izraàvanja. U mnogim slu~ajevima ona je bila potpuno uskra}ena. Sloboda izraàvanja predstavlja osnovu svakog demokratskog dru{tva, {to je, primenjuju}i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, Evropski sud za ljudska prava mnogo puta naglasio. Na{a zemlja je ratifikovala ovu konvenciju 26. decembra 2003. godine, ~ime je ona postala sastavni deo na{eg unutra{njeg prava. Zato bi trebalo da se primenjuje i pred doma}im sudovima. [tavi{e, na{i sudovi prema Povelji o ljudskim i manjinskim pravima imaju obavezu da tuma~e ljudska prava u skladu s praksom me|unarodnih tela za za{titu ljudskih prava, dakle i s praksom Evropskog suda za ljudska prava. Namera Centra za profesionalizaciju medija (CPM) bila je da {iroj javnosti, a posebno novinarima, sudijama, tuìocima i advokatima, predstavi osnovne standarde Evropskog suda u oblasti slobode izraàvanja. Zato smo u ovoj knjizi predstavili svaku presudu na dva na~ina: u vidu saètka i u celini. Prvi je namenjen najpre novinarima i onima koji èle da se ukratko upoznaju s ~injenicama, pravnim problemima i odlukom Suda u odre|enom predmetu. Drugi }e, pak, biti zna~ajan sudijama, tuìocima, advokatima i svima ostalima koji èle podrobno da izu~avaju praksu Evropskog suda. U ovoj zbirci predstavljene su presude koje su ustanovile standarde koji se odnose na opseg slobode izraàvanja, postupke za klevetu i uvredu (s posebnim naglaskom na poloàj javnih li~nosti u tim postupcima), za{titu prava na privatnost, otkrivanje novinarskih izvora, izve{tavanje iz suda i za{titu suda, kao i na govor mr`nje i pozivanje na nasilje. Posebnu zahvalnost CPM duguje Fondu za humanitarno pravo, koji je ustupio svoje prevode tri odabrane presude, kao i Beogradskom centru za ljudska prava, koji je ustupio jednu. To je uz same prevode ovih presuda i nazna~eno.
Zbirka predstavlja mali doprinos po{tovanju me|unarodnih obaveza na{e zemlje, ta~nije primeni evropskih standarda u oblasti medija. Nadamo se da }e biti od koristi svojim ~itaocima i da }e doprineti ustanovljavanju jasnih kriterijuma za po{tovanje svih aspekata slobode izraàvanja kod nas. Centar za profesionalizaciju medija Beograd, januara 2006.

1. Za{tita javnog morala
U ~emu se sastoji obaveza javne vlasti da {titi javni moral? Da li javna vlast ima pravo da ograni~ava slobodu izraàvanja radi za{tite javnog morala? Moè li dràva da zabrani knjigu ili neku drugu publikaciju radi za{tite javnog morala? Da li za{tita javnog morala podrazumeva i pravo na uni{tavanje imovine? Ko utvr|uje na~ela javnog morala u demokratskom dru{tvu? [ta je pornografija, a {ta opsceni sadràj? Kakvi sadràji kvare decu i omladinu? Pod kojim je uslovima mogu}e objavljivanje sadràja {tetnih za decu i omladinu? îme se sve javna vlast mora rukovoditi kada utvr|uje granice slobode izraàvanja radi za{tite javnog morala?
Za{tita javnog morala 8
Hendisajd protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Saètak
Ri~ard Hendisajd (Richard Handyside) uloìo je Evropskoj komisiji za ljudska prava predstavku protiv Ujedinjenog Kraljevstva 13. aprila 1972. godine. U predstavci se podnosilac àlio na povredu prava na slobodu misli, savesti i veroispovesti (~lan 9), prava na slobodu izraàvanja (~lan 10), prava na neometano uìvanje imovine (~lan 1 Protokola br. 1), diskriminaciju po osnovu politi~kog i drugog mi{ljenja (~lan 14), kao i u vezi sa ~lanovima 7 (ka`njavanje samo na osnovu zakona), 1 (obaveza po{tovanja ljudskih prava) i 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Predmet je dospeo pred Evropski sud za ljudska prava, koji je presudu doneo 29. aprila 1976.
înjenice
Hendisajd, dràvljanin Ujedinjenog Kraljevstva, vlasnik je londonske izdava~ke firme Stejd` 1 (Stage 1). Ova ku}a je, izme|u ostalog, objavila i publikaciju Crvena {kolska knjiìca, ~ije je prvo izdanje bilo tema ovog predmeta pred Evropskim sudom za ljudska prava. Crvena {kolska knjiìca je delo dva autora iz Danske, gde je prvobitno i objavljena, 1969. godine. Nakon prevoda i uz izvesne adaptacije objavljena je i u mnogim drugim evropskim zemljama. Prvo izdanje Knjiìce na engleskom ko{talo je 30 penija po primerku i imalo ukupno 208 strana. Pored uvoda, sadràlo je i uvod za britansko izdanje, kao i odeljke o obrazovanju, u~enju, nastavnicima, u~enicima (u okviru kojeg se nalazilo 26 strana poglavlja posve}enog seksu) i sistemu. Namera podnosioca predstavke bila je da knjigu distribuira preko uobi~ajenih knjiàrskih kanala. Kasnije je prihva}eno da to delo bude namenjeno i dostupno {kolskoj deci starijoj od 12 godina. Po{to je primio nekoliko prigovora, upravnik javne tu`be je zatraìo od policije da pokrene istragu, a zatim je na osnovu nje odobren i izvr{en nalog za pretres prostorija firme Stejd` 1, kao i {tamparije. Prilikom dva pretresa zaplenjeno je oko 1200 knjiga, promotivni materijal, prepiska povodom njenog objavljivanja i prodaje, kao i {tamparska matrica. Ostatak ukupnog tiraà od 20 000 (zna~i oko 18 800) je promakao. Oni su kasnije prodati, na primer {kolama, po prethodno primljenim narud`binama. U to vreme ve} je bio pokrenut postupak protiv Hendisajda na osnovu Zakona o opscenim publikacijama iz 1959. (izmenjenog 1964). Ovaj zakon
predvi|a da }e se svako lice koje poseduje opscene proizvode radi sticanja dobiti kazniti nov~anom kaznom ili kaznom li{enja slobode. Opsceni proizvod je svaki materijal za ~itanje, gledanje ili slu{anje koji u celini ili nekim svojim delom deluje tako da teì izopa~avanju i kvarenju lica koje }e po svoj prilici taj materijal ~itati, gledati ili slu{ati. Me|utim, lice se ne}e osuditi niti }e se opsceni proizvodi oduzeti ako se dokaè da je njihovo objavljivanje opravdano kao doprinos javnom dobru, dakle ako je u interesu nauke, knjièvnosti, umetnosti, u~enja ili nekih drugih ciljeva od op{teg zna~aja. îm mu je uru~en poziv da se javi sudu, Hendisajd je prekinuo rasturanje knjiìce i o tome obavestio knjiàre. Ipak, tada je oko 17 000 primeraka ve} bilo u opticaju. Prvog jula 1971. magistratski sud je u krivi~nom postupku Hendisajda oglasio krivim za posedovanje primeraka Crvene {kolske knjiìce radi sticanja dobiti. Naloèno mu je da plati kaznu od 50 funti, kao i sudske tro{kove u iznosu od 110 funti. Uz to, sud je naloìo oduzimanje knjiga kako bi ih policija uni{tila. Da bi izbegao dalje gonjenje, podnosilac predstavke je odlu~io da odstrani ili prepravi one delove knjiìce koje su ozna~eni kao uvredljivi pred magistratskim sudom. U popravljenom izdanju Knjiìce, objavljenom 15. novembra 1971, pojedini pasusi {tampani su bez ikakvih ili bar bez zna~ajnih izmena, dok su neki u znatnoj meri ublaèni. Posle konsultacija s dràvnim tuìocem, upravnik javne tu`be objavio je da se protiv novog izdanja ne}e preduzimati mere gonjenja. Na presudu magistratskog suda podnosilac predstavke se àlio, ali je Tromese~ni saziv uèg Londona potvrdio prvostepenu odluku i naloìo isplatu sudskih tro{kova u iznosu od 854 funte. Materijal koji je prethodno zaplenjen tada je i uni{ten. Hendisajd se dalje nije àlio. Prilikom dono{enja presude, Tromese~ni saziv uèg Londona razmotrio je dva glavna pitanja: da li je dràva dokazala da je Crvena {kolska knjiìca opscena u smislu Zakona iz 1959/1964 i ako jeste, da li je ona proizvod koji doprinosi javnom dobru. Povodom prvog pitanja, sud je zaklju~io da knjiga u celini, kao i neki njeni delovi, zaista mogu da izopa~avaju i kvare znatan broj dece koja }e je verovatno ~itati, me|u kojima je velik broj mla|ih od 16 godina. Povodom drugog pitanja, sud je bio mi{ljenja da àlilac nije uspeo da dokaè da je objavljivanje ove knjiìce opravdano kao doprinos javnom dobru. Sud se pritom naro~ito pozvao na delove Knjiìce koji govore o kontracepciji, abortusu, veneri~nim bolestima i homoseksualnosti, u kojima se zaista nalaze nepristrasni, razumni i ispravni saveti za koje je va`no da budu dostupni deci u tim godinama. Ali, smatrao je sud, oni nisu odneli prevagu nad onim delovima koji, po njegovom mi{ljenju, izopa~uju i kvare.
Za{tita javnog morala
Pravna pitanja
Podnosilac predstavke je smatrao da su njegova krivi~na osuda, privremena plenidba i kasnije oduzimanje i uni{tenje matrice i stotina primeraka Knjiìce predstavljale o~igledno me{anje javne vlasti u njegovo ostvarivanje slobode izraàvanja. Uz to, on je smatrao da je ~lan 1 Protokola br. 1 povre|en plenidbom matrice i stotine primeraka Crvene {kolske knjiìce, kao i oduzimanjem i kasnijim uni{tenjem ove imovine nakon presude od 29. oktobra 1971. godine.
Ocena Suda
Na Sudu je bilo da ustanovi: da li su ove mere bile propisane zakonom prema mi{ljenju suda, a i podnosioca predstavke, taj uslov bio je ispunjen (bile su predvi|ene Zakonom o opscenim publikacijama iz 1959/1964); zatim, da li su bile neophodne u demokratskom dru{tvu u interesu za{tite morala, kako je tvrdila Dràva. Ovde je va`na ~injenica da u doma}em pravu dràva koje su potpisale Konvenciju ne postoji samo jedno i jedinstveno shvatanje morala, te su stoga organi svake dràve u boljoj poziciji da daju mi{ljenje o tome {ta u jednoj dràvi zna~i moral i koje su mere potrebne, a koje nisu da se obezbedai njegova za{tita. Upravo zbog toga, svakom zakonodavcu, ali i telima koje zakone primenjuju (kao, na primer, u ovom slu~aju sudovima) dato je tzv. polje slobodne procene, koje nije neograni~eno, ve} se nalazi pod evropskim nadzorom. Ne nadzire se samo osnovno zakonodavstvo ve} i odluke kojima se to zakonodavstvo primenjuje, pa ~ak i one nezavisnog suda. Na Sudu je da prilikom tog nadzora najve}u pa`nju obrati na ona na~ela koja su svojstvena demokratskom dru{tvu. a poznato je da je sloboda izraàvanja jedno od takvih. Ona se ne odnosi samo na one informacije i ideje koje se primaju povoljno, koje ne vre|aju ili su neutralne, ve} i na one koje vre|aju, sabla`njuju ili uznemiruju dràvu ili bilo koji deo stanovni{tva. Bez takvog pluralizma i tolerancije nema demokratskog dru{tva, tako da svaka mera koja se primeni protiv slobode izraàvanja mora biti srazmerna postavljenom zakonitom cilju. Iako na Sudu nije da zameni nacionalne sudove, ve} da preispituje odluke koje su oni doneli ostvaruju}i pravo slobodne procene, nadzor Suda pokazao bi se iluzornim kada bi on te odluke ispitivao odvojeno od svetlosti celog slu~aja. Sud je prilikom preispitivanja presude protiv Hendisajda naro~itu pa`nju posvetio ~injenici koju je i sud koji je presudu doneo uzeo u obzir publici kojoj je Knjiìca bila namenjena, deci i maloletnicima od 12 do 18 godina. Podnosilac predstavke je jasno rekao da je za nju planirao {irok op-
ticaj. To je i pokazao time {to je knjigu {iroko promovisao, ugovorio skromnu prodajnu cenu od 30 penija, ugovorio {tampanje 50 000 primeraka nakon prvih 20 000, a i sugestivno nazvao knjigu priru~nikom za {kolsku upotrebu. Knjiìca jeste u su{tini sadràla ~esto korisna i obi~no ta~na ~injeni~na obave{tenja, ali je naro~ito u odeljku o seksu bilo nekih re~enica koje su mladi u kriti~noj fazi razvoja mogli da protuma~e kao podsticaj na odavanje aktivnostima koje su za njih prerane i {tetne, kao i na vr{enje nekih krivi~nih dela. Po{to se podnosilac predstavke pozvao i na izostanak postupka protiv popravljenog izdanja Knjiìce, Sud je smatrao da je ovaj izostanak upravo znak da su nadle`ne vlasti zaista èlele da se ograni~e samo na ono {to je nu`no potrebno prema ~lanu 10 Konvencije. Na argument podnosioca da su se i pored originalnog danskog izdanja prevodi Knjiìce pojavili u slobodnom opticaju u ve}ini dràva ~lanica Saveta Evrope, Sud je odgovorio da svaka dràva ~lanica svoj pristup moralu gradi na osnovu prilika koje vaè na njenoj teritoriji i da pri tom uzima u obzir i one stavove o zahtevima za{tite morala u demokratskom dru{tvu koji tamo preovla|uju. Prema tome, to {to je ve}ina odlu~ila da dozvoli distribuciju knjiìce ne zna~i da se odlukom engleskog suda kojom se to zabranjuje kr{i ~lan 10 Konvencije. Sud je zaklju~io da nije bilo povreda ~lana 10. Za razliku od slobode izraàvanja, kada je re~ o pravu na mirno uìvanje imovine, Konvencija dozvoljava dràvama isklju~ivo pravo procene toga da li je ometanje potrebno ili ne, tako da Sud moè jedino da ispituje zakonitost i svrhu tih ometanja. Sud je na{ao da su mere na koje se Hendisajd àlio bile naloène u skladu sa zakonom, i to nakon postupka ~ija saglasnost sa zakonom i nije osporena. Tako|e, cilj plenidbe bio je za{tita morala, i to onakvog kakvim ga razumeju britanske vlasti ostvaruju}i pravo na slobodnu procenu. Pojam za{tite morala koji se koristi u kontekstu slobode izraàvanja podvodi se pod mnogo {iri pojam op{tih interesa, koji se pominje u ~lanu 1 Protokola br. 1. [to se ti~e druge osporene mere, iako je podnosioca predstavke ona trajno li{ila vlasni{tva nad odre|enom imovinom, ne moè se smatrati neopravdanom s obzirom na pravno na~elo zajedni~ko svim dràvama ugovornicama prema kome se oduzimaju u cilju uni{tenja predmeti ~ija je upotreba na zakonit na~in progla{ena nedozvoljenom i {tetnom po op{ti interes. Pored toga {to je utvrdio da nije bilo povreda ~lana 10 i ~lana 1 Protokola br. 1, Sud je zaklju~io da nisu povre|eni ni ~lan 14 ni ~lan 18 Konvencije.
11
Hendisajd protiv Ujedinjenog Kraljevstva*

Case of Handyside v. the United Kingdom
PRESUDA
29. APRIL 1976. ODLUKA1 U predmetu Hendisajd, Nadle`no ve}e Evropskog suda za ljudska prava, Zasedaju}i bez prisustva javnosti u Strazburu 29. aprila 1976. godine u sastavu g. G. Balladore Pallieri, predsednik, g. H. Mosler, g. M. Zekia, g. G. Wiarda, g|a H. Pedersen, g. S. Petren i ser Gerald Fitzmaurice, sudije, te g. M.-A. Eissen, sekretar Suda, i g. H. Petzold, zamenik sekretara Suda, Uzimaju}i u obzir pravilo 48 Poslovnika Suda, Uzimaju}i u obzir zahtev iz kojeg je postupak proistekao i izve{taj Komisije, Smatraju}i da predmet pokre}e ozbiljna pitanja koja uti~u na tuma~enje Konvencije za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Odlu~uje jednoglasno da se bez odlaganja odrekne nadle`nosti u korist Suda u punom sastavu. Odluka je sastavljena na engleskom i francuskom, pri ~emu je engleski tekst autenti~an. G. Balladore Pallieri, s. r, predsednik M.-A. Eissen, s. r., sekretar
* Prevod ove presude preuzet je iz zbirke Politi~ka prava i slobode, edicija Dokumenti,
Fond za humanitarno pravo, 1997, str. 41-69, uz izvesne lektorske i redaktorske izmene . Otud povremena terminolo{ka neusagla{enost sa ostalim presudama iz zbirke.
1 Ova odluka moè se citirati na slede}i na~in: Eur. Court H. R., Handyside case, decision of 29 April 1976, Series A no. 24.
12
PREDMET HENDISAJD
7. DECEMBAR 1976. PRESUDA2 U predmetu Hendisajd, Evropski sud za ljudska prava, odlu~uju}i na op{toj sednici shodno pravilu 48 Poslovnika Suda, u slede}em sudijskom sastavu: g. Balladore Pallieri, predsednik, g. H. Mosler, g. M. Zekia, g. H. Wiarda, g|a H. Pedersen, g. Thor Vilhjalmsson, g. S. Petren, g. R. Ryssdal, g. A. Bozer, g. W. Ganshof van der Meersch, ser Gerald Fitzmaurice, g|a D. Bindschedler-Robert, g. D. Evrigenis, g. H. Delvaux, a uklju~uju}i g. M.-A. Eissena, sekretara Suda, i g. H. Petzolda, zamenika sekretara Suda, Nakon ve}anja bez prisustva javnosti 8. i 9. juna, te od 2. do 4. novembra 1976, Izri~e slede}u presudu, usvojenu poslednjeg pomenutog datuma:
2 Ova presuda moè se citirati na slede}i na~in: Eur. Court H. R., Handyside case, deci-
sion of 7 December 1976, Series A no. 24.
13
POSTUPAK
1. Predmet Hendisajd uputila je Sudu Evropska komisija za ljudska prava (u daljem tekstu: Komisija). Predmet je proistekao iz predstavke koju je protiv Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske uloìo Komisiji 13. aprila 1972, po ~lanu 25 Konvencije za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), dràvljanin Ujedinjenog Kraljevstva g. Ri~ard Hendisajd. 2. Zahtev Komisije, kojem je bio priklju~en izve{taj predvi|en ~lanom 31 Konvencije, uloèn je Sekretarijatu Suda 12. januara 1976, u tromese~nom roku postavljenom u ~lanovima 32, st. 1, i 47. Zahtev se pozvao na ~lanove 44 i 48, te na izjavu Ujedinjenog Kraljevstva o priznavanju obavezne nadle`nosti Suda (~lan 46). Svrha zahteva Komisije je da od Suda dobije odluku da li predmetne ~injenice ukazuju na to da je tuèna dràva prekr{ila svoje obaveze po ~lanu 10 Konvencije i ~lanu 1 Protokola od 20. marta 1952. (u daljem tekstu: Protokol br. 1). 3. Predsednik Suda je 20. januara 1976, u prisustvu sekretara Suda, `rebom izvukao imena pet od sedam sudija predvi|enih za ~lanove sudskog ve}a; ser Gerald Fitzmaurice, izabrani sudija britanskog dràvljanstva, i g. G. Balladore Pallieri, predsednik Suda, bili su njegovi ~lanovi ex officio po ~lanu 43 Konvencije odnosno pravilu 21, st. 3 (b) Poslovnika Suda. Pet sudija odre|enih na gornji na~in ~inili su g. H. Mosler, g. M. Zekia, g. G. Wiarda, g|a H. Pedersen i g. S. Petren (~lan 43 in fine Konvencije i pravilo 21, st. 4). G. Balladore Pallieri preuzeo je du`nost predsednika Ve}a shodno pravilu 21, st. 5. 4. Predsednik ve}a je, preko sekretara, utvrdio gledi{ta predstavnika Vlade Ujedinjenog Kraljevstva (u daljem tekstu: Vlada) i delegata Komisije u vezi sa odgovaraju}im postupkom; uzimaju}i u obzir njihove izjave o saglasnosti, predsednik je nalogom od 6. februara 1976. odlu~io da u toj fazi nije potrebno traìti podneske. Takode je naloìo sekretaru da pozove Komisiju da dostavi odre|ene dokumente, koji su primljeni u Sekretarijatu Suda 11. februara. 5. Ve}e je 29. aprila 1976, prema pravilu 48, odlu~ilo da se bez odlaganja odrekne nadle`nosti u korist Suda u punom sastavu, smatraju}i da predmet pokre}e ozbiljna pitanja koja uti~u na tuma~enje Konvencije...
6. Istog je dana Sud odrào pripremni sastanak radi razmatranja usmene faze postupka. Na tom sastanku sastavljen je spisak pitanja koji je poslat Komisiji i Vladi, sa zahtevom da tokom iskaza pred Sudom pruè traène informacije. 7. Po{to je, preko sekretara, konsultovao predstavnika Vlade i delegate Komisije, predsednik je nalogom od 3. maja 1976. odlu~io da usmena rasprava zapo~ne 5. juna. 8. Javna usmena rasprava odràna je u Zgradi ljudskih prava, Strazbur, 5. i 7. juna 1976. Pred sud su izi{li u ime Vlade: g. P. Fifoot, pravni savetnik, Ministarstvo spoljnih poslova i Komonvelta , sudski advokat3, predstavnik i zastupnik4, g. Slynn, krunski zastupnik5, herefordski bele`nik6, g. N. Bratza, sudski advokat, zastupnik, g. A. H. Hammond, pomo}nik pravnog savetnika, Ministarstvo unutra{njih poslova, savetnik, g. J.C. Davey, na~elnik odeljenja, Ministarstvo unutra{njih poslova, savetnik; u ime Komisije:
3 Eng. Barrister, zvanje advokata s pravom zastupanja na vi{im sudovima, za razliku od
zvanja solicitor, koje ima advokat s pravom zastupanja na niìm sudskim instancama. Sudskom advokatu u penziji g. G. N.W. Lockeu dugujem mnoga razja{njenja u vezi s britanskim pravosu|em prim. prev. 4 Eng. agent i counsel u ostalim presudama ovi termini prevo|eni su kao zastupnik i advokat. 5 Eng. Queens Counsel, skra}eno QC, istaknut sudski advokat kome to po~asno zvanje dodeljuje lord kancelar u ime Krune. Takvi advokati vode najve}e, najteè i najskuplje sudske procese. Iz njihovih redova obi~no se biraju sudije Visokog suda prim. prev. 6 Eng. Recorder: sudski advokat s najmanje pet godina staà, nekad predsedavaju}i u sudu tromese~nog saziva; ili sudski advokat odnosno, rede, advokat s najmanje deset godina staà koji je privremen ~lan tog suda, od 1971. godine Krunskog suda (Crown court), kao putuju}i sudija ili sudija sa skra}enim radnim vremenom. Krunski sud u Engleskoj i Velsu u sastavu je Vrhovnog suda i nadleàn za teà krivi~na dela, kao i za àlbe na odluke magistratskih sudova prim. prev.
g. G. Sperduti, glavni delegat, g. S. Trechsel, delegat,

g. C. Thornberry, koji je zastupao podnosioca predstavke pred Komisijom, kao stru~ni pomo}nik delegatima po pravilu 29, st. 1, druga re~enica. Sud je saslu{ao iskaze i predloge g. Fifoota i g. Slynna u ime Vlade te g. Sperdutija, g. Trechsela i g. Thornberrvja u ime Komisije, kao i njihove odgovore na pitanja koja su postavili Sud i nekoliko sudija.
ÎNJENICE
Istorijat predmeta 9. Podnosilac predstavke, g. Ri~ard Hendisajd, vlasnik je izdava~ke firme Stage 1 u Londonu, koju je otvorio 1968. Objavio je, medu drugim, knjigu Crvena {kolska knjiìca (u daljem tekstu: [kolska knjiìca), ~ije je prvo izdanje bilo tema ovog predmeta, a ~ije se popravljeno izdanje pojavilo 15. novembra 1971. 10. Firma podnosioca predstavke prethodno je objavila knjige Che Guevare Socijalizam i ~ovek na Kubi, Fidela Castra Va`ni govori i Amilcara Cabrala Revolucija u Gvineji. Od 1971. godine pojavila su se jo{ ~etiri naslova Revolucija u Kongu Eldridgea Cleavera, izbor spisa @enskog oslobodila~kog pokreta pod naslovom Politi~ko telo, Kineska socijalisti~ka revolucija Johna i Elsie Collier, te Kompanija Fine Tubes {trajkuje Tonyja Becka. 11. Podnosilac predstavke je septembra 1970. godine otkupio britanska prava za objavljivanje [kolske knjiìce, koju su napisala dva danska autora, Sren Hansen i Jesper Jensen. Knjiga je prvobitno objavljena u Danskoj, 1969, a zatim, posle prevoda i uz izvesne adaptacije, u Belgiji, Finskoj, Francuskoj, Gr~koj, Holandiji, na Islandu, u Italiji, Norve{koj, Saveznoj Republici Nema~koj, [vajcarskoj i [vedskoj, kao i u nekoliko neevropskih zemalja. Imala je, sem toga, slobodan opticaj u Austriji i Luksemburgu. 12. Ugovoriv{i prevo|enje knjige na engleski, podnosilac predstavke je pripremio izdanje za Ujedinjeno Kraljevstvo uz pomo} grupe dece i nastavnika. Prethodno je razne ljude konsultovao o vrednosti knjige, koju je u Ujedinjenom Kraljevstvu nameravao da objavi 1. aprila 1971. îm je ona od{tampana, razaslao je, uz obave{tenje za {tampu, nekoliko stotina primeraka
16
radi pisanja prikaza izabranim publikacijama, od nacionalnih i lokalnih listova do prosvetnih i medicinskih ~asopisa. Izlaènje knjige je i oglasio u raznim publikacijama, uklju~uju}i The Bookseller, The Times Educational and Literary Supplements i Teachers World. 13. Dana 22. marta 1971. godine list Daily Mirror objavio je pregled sadrìne knjige, a drugi pregledi izi{li su u listovima Sunday Times i Sunday Telegraph 28. marta. Nove izve{taje doneo je Daily Telegraph 29. i 30. marta; u njima je tako|e ukazano da }e se od upravnika javne tu`be7 zahtevati preduzimanje koraka protiv objavljivanja knjige. [kolska knjiìca bila je i tema daljih op{irnih komentara u {tampi, povoljnih i nepovoljnih, neposredno posle i otprilike u vreme dolepomenute plenidbe. 14. Nakon {to je primio nekoliko prigovora, upravnik javne tu`be je 30. marta 1971. zatraìo od Gradske policije da pokrene istragu. Na osnovu nje je 31. marta 1971. zatraèn i odobren nalog, prema odeljku 3 zakona o opscenim publikacijama iz 1959/1964, za pretres londonskih prostorija firme Stage 1. Nalog je izdat u odsustvu podnosioca predstavke, ali u skladu s postupkom utvr|enim u engleskom pravu, a jedan primerak [kolske knjiìce nalazio se pred sudskim organom koji je nalog izdao. Pretres je izvr{en istog dana, pri ~emu je privremeno zaplenjeno 1069 primeraka knjige, zajedno sa lecima, plakatima, reklamnim panoima i prepiskom u vezi s njenim objavljivanjem i prodajom. 15. Postupaju}i po savetu svojih advokata, podnosilac predstavke je narednih dana nastavio rasturanje knjige. Po{to je upravnik javne tu`be primio obave{tenje da je po pretresu nova koli~ina primeraka otpremljena u firmu Stage 1, zatraèn je i dobijen 1. aprila 1971. (u okolnostima sli~nim gore opisanima) nalog za ponovni pretres pomenutih prostorija, kao i prostorija {tamparije u kojoj je knjiga proizvedena. Tokom dana je ukupno 139 primeraka zaplenjeno u prostorijama izdava~a, a u {tampariji 20 neispravnih, uz prepisku u vezi s knjigom i njenu {tamparsku matricu. Od ukupnog tiraà od 20 000 promaklo je oko 18 800 primeraka, koji su kasnije prodati, na primer {kolama po prethodno primljenim narud`benicama. 16. Prema odeljku 2 (1) Zakona o opscenim publikacijama iz 1959, izmenjenom u odeljku 1 (1) Zakona o opscenim publikacijama iz 1964, jedan
7 Eng. Director of Public Prosecutions, dràvni funkcioner u Britaniji u stvari dràvni tuìlac pod ~ijim se nadzorom pripremaju za su|enje najozbiljniji krivi~ni predmeti, osobito oni s politi~kim prizvucima. Podre|en je nominalnom dràvnom tuìocu (Attorney General) prim. prev.
17
magistratski sud8 je 8. aprila 1971. uputio podnosiocu predstavke dva poziva za slede}e prestupe: (a) {to je 31. marta 1971. godine imao u posedu 1069 opscenih knjiga pod naslovom Crvena {kolska knjiìca za objavljivanje radi sticanja dobiti; (b) {to je 1. aprila 1971. godine imao u posedu 139 opscenih knjiga pod naslovom Crvena {kolska knjiìca za objavljivanje radi sticanja dobiti. Pozivi su uru~eni podnosiocu predstavke istog dana. On je potom prekinuo rasturanje knjige i o tome obavestio knjiàre, ali tada je ve} oko 17 000 primeraka bilo u opticaju. 17. Na pozive se trebalo odazvati 28. maja 1971. u Magistratskom sudu u Klarkenvelu, ali je, na traènje upravnika javne tu`be, pretres odloèn za 29. jun. Tog dana se podnosilac predstavke pojavio pred Magistratskim sudom u Lambetu, gde je predmet u me|uvremenu bio prenesen, pristav{i da raspravu o ovome vodi i re{enje donese magistrat po skra}enom postupku, a ne sudija i porota po podizanju tu`be. On tvrdi da su taj izbor diktirale njegove finansijske neprilike i potreba da izbegne odlaganja svojstvena proceduri podizanja tu`be, iako to Vlada dovodi u sumnju. Po{to mu je dodeljena pravna pomo}, imao je zastupnika. Dana 1. jula 1971, nakon saslu{anja svedoka i optu`be i odbrane, podnosilac predstavke ogla{en je krivim za oba prestupa i nov~ano ka`njen sa po 25 funti za svaki, uz nalog da plati sudske tro{kove u iznosu od 110 funti. Istovremeno je Magistratski sud dao nalog za oduzimanje knjiga da bi ih policija uni{tila. 18. Gradska policija primila je 10. jula 1971. godine od advokata podnosioca predstavke najave àlbe na obe osude. Kao razlog je navedeno da je odluka magistrata pogre{na i protivna preteù}im dokazima. O àlbi je vo|ena rasprava pred Tromese~nim sazivom9 uèg Londona 20, 21, 22, 25. i
8 Eng. Magistrates Court, prvostepeni sud u Britaniji (kod nas se pogre{no prevodi kao
sud za prekr{aje). Svi krivi~ni postupci zapo~inju u takvim sudovima, gde se oko 90% njih i zaklju~uje. U njihovu nadle`nost spada i mnogo {ta drugo (recimo izdavanje dozvola za rad), ali ne i gra|anski sporovi; izri~u zatvorske kazne do {est meseci. Naziv su dobili po magistratima (magistrates), nepla}enim sudijama poznatim i pod nazivom mirovne sudije (Justices of the Peace) koje u njima rade zasedaju}i kao dvo~lana ili tro~lana porota. To su obi~no laici, ali li~nosti koje uìvaju ugled u dru{tvu (osnovno sudijsko obrazovanje je i za takve sudije uvedeno od 1964); postavlja ih, kao i druge sudije, lord kancelar, a u radu im stru~nu pomo} pruà sudski ~inovnik (Court Clerk) prim. prev.
9 Eng. Quarter Sessions, u Engleskoj i Velsu krivi~ni sud koji je zasedao ~etiri puta godi{nje pod predsedni{tvom mirovnih sudija ili gradskog bele`nika, ovla{}en da odlu~uje o svim krivi~nim delima izuzev najteìh, kao i da re{ava àlbe na odluke magistratskih sudova (zamenjen Krunskim sudom 1971) prim. prev.
26. oktobra 1971. Na toj raspravi svedoci su dali iskaze u korist optu`be i u korist podnosioca predstavke. Presuda je izre~ena 29. oktobra 1971: podràna je prvostepena odluka i podnosiocu predstavke je naloèno da plati jo{ 854 funti na ime sudskih tro{kova. Materijal zaplenjen na goreopisani na~in tada je uni{ten. Podnosilac predstavke nije iskoristio pravo na ulaganje nove àlbe apelacionom sudu, jer nije osporavao da je u presudi od 29. oktobra 1971. godine engleski zakon bio ispravno primenjen. 19. Dok u Severnoj Irskoj, na Kanalskim ostrvima i Ostrvu Man nije vo|en postupak o [kolskoj knjiìci, to nije bio slu~aj u [kotskoj. [tavi{e, protiv nekog glazgovskog knjiàra podignuta je tu`ba po jednom lokalnom zakonu. Me|utim, oslobodio ga je 9. februara 1972. stipendijarni magistrat10, koji je smatrao da knjiga nije nepristojna ili opscena u smislu tog zakona. Iz spisa nije jasno da li se predmet ticao prvog ili popravljenog izdanja. Jedan prigovor, dalje, uloèn je po {kotskom pravu protiv firme Stage 1 u pogledu popravljenog izdanja. Odba~en je pred jednim edinbur{kim sudom 8. decembra 1972. isklju~ivo s razloga {to optuèni nije mogao imati potrebnu mens rea. Januara 1973. prokurator fiskal11 najavio je da se protiv te odluke ne}e àliti; on tako|e nije iskoristio pravo da povede krivi~ni postupak protiv g. Hendisajda li~no. [kolska knjiìca 20. Prvo izdanje knjige na engleskom, prodavano po ceni od 30 penija po primerku, ukupno je imalo 208 strana. Sadràlo je uvod pod naslovom Svi odrasli su tigrovi od papira, Uvod za britansko izdanje i poglavlja na slede}e teme: obrazovanje, u~enje, nastavnici, u~enici, i sistem. Poglavlje o u~enicima sadràlo je odeljak od 26 strana posve}en Seksu, sa slede}im pododeljcima: Masturbacija, Orgazam, Polni sno{aj i peting, Kontraceptivna sredstva, Vla`ni snovi, Menstruacija, Zlostavlja~i dece ili matori pokvarenjaci, Pornografija, Impotencija, Homoseksualnost, Normalno i nenormalno, Saznajte jo{ pone{to, Veneri~ne bolesti, Abortus, Zakoniti i nezakoniti abortusi, Upamtite, Metodi abortiranja, Adrese za pomo} i savet u seksual10 Eng. Stipendiary Magistrate, stru~no obrazovan i pla}en magistrat; u magistratskom sudu vodi najozbiljnije ili najteè predmete. Takvih sudija je malo, ima ih samo u najve}im gradovima prim. prev. 11 Eng. Procurator Fiscal, oblasni javni tuìlac u [kotskoj prim. prev.
19
nim pitanjima. U uvodu se kaè: Ova knjiga treba da sluì kao priru~nik. Zami{ljena je tako da je ne ~itate skroz, ve} da preko sadràja na|ete i pro~itate u njoj ono {to vas zanima ili o ~emu èlite da se bolje obavestite. âk i ako poha|ate neku vrlo naprednu {kolu, u ovoj knjizi na}i }ete puno ideja za to kako da popravite stvari. 21. Podnosilac predstavke imao je nameru da rastura knjigu uobi~ajenim knjiàrskim kanalima, mada je na apelacionoj raspravi izjavljeno da je prihva}eno da je to delo namenjeno, i zami{ljeno da bude dostupno, {kolskoj deci od 12 godina navi{e. 22. Pre apelacione rasprave podnosilac predstavke konsultovao je svoje pravne savetnike u vezi s popravljanjem [kolske knjiìce kako bi izbegao dalje gonjenje; izgleda da je poku{ao da konsultuje i upravnika javne tu`be, ali bez uspeha. Odlu~eno je bilo da se odstrane ili preina~e uvredljivi redovi koje je optu`ba napala pred Magistratskim sudom, ali to je, u nekim slu~ajevima, iziskivalo da se preina~i znatno vi{e od samih kritikovanih re~enica. U tekstu su izvr{ene i druge izmene u smislu njegovog op{teg pobolj{avanja, na primer u odziv na komentare i predloge ~italaca i u svrhu osavremenjivanja promenjenih podataka (adrese, itd). 23. Popravljeno izdanje objavljeno je 15. novembra 1971. Posle konsultacije s dràvnim tuìocem12 upravnik javne tu`be najavio je 6. decembra 1971. da se novo izdanje ne}e goniti. Ono je izi{lo nakon presude Tromese~nog saziva, ali revizija [kolske knjiìce zavr{ena je, a {tampa nove verzije bila u toku, znatno ranije. Doma}e pravo 24. Proces protiv [kolske knjiìce zasnivao se na Zakonu o opscenim publikacijama iz 1959, izmenjenom Zakonom o opscenim publikacijama iz 1964. (u daljem tekstu: zakoni iz 1959/1964). 25. Relevantna mesta u zakonima iz 1959/1964, tuma~ena u me|usobnoj vezi, glase:
12 Eng. Attorney General, u Britaniji (izuzev [kotske) prvi od dva pravosudna funkcionera (Law Officers), glavni pravni savetnik vlade, krunski predstavnik u sudu, poslanik Donjeg doma Parlamenta u stvari ministar krivi~nog pravosu|a, ako se tako moè re}i; nadre|en je upravniku javne tu`be, koji je stvarni dràvni tuìlac prim. prev.
20
Odeljak 1
(1) Za potrebe ovog zakona smatra}e se da je neki proizvod opscen ukoliko je njegovo delovanje ili (kada se proizvod sastoji od dva ili vi{e odvojenih delova) delovanje bilo kojeg njegovog dela, uzeto u celini, takvo da teì izopa~avanju i kvarenju lica koja }e po svoj prilici, uzimaju}i u obzir sve relevantne okolnosti, ~itati, gledati ili slu{ati materiju sadrànu ili otelotvorenu u njemu. (2) Proizvod u ovom zakonu ozna~ava svaku vrstu proizvoda koji sadrì ili otelotvorava materiju za ~tanje ili gledanje, ili i za jedno i za drugo, svaki zvu~ni zapis i svaki filmski ili drugi zapis slike ili slika ... Odeljak 2 (1) Zavisno od onog {to dalji tekst predvi|a, svako lice koje, radi dobiti ili ne, objavi opscen proizvod ili koje ima opscen proizvod za objavljivanje radi dobiti (bilo dobiti za sebe ili za koga drugog) podleè (a) osu|eno po skra}enom postupku, nov~anoj kazni najvi{e od 100 funti ili li{enju slobode najduè na {est meseci; (b) osu|eno po optu`bi, nov~anoj kazni ili li{enju slobode najduè na tri godine, ili i jednom i drugom. ...Smatra}e se da lice poseduje proizvod za objavljivanje radi dobiti ukoliko u cilju takvog objavljivanja ima proizvod u svom vlasni{tvu, dràvini ili na svom raspolaganju. ... (4) Lice koje objavi proizvod ne}e se goniti zbog prestupa po obi~ajnom pravu, koji se sastoji u objavljivanju svake materije sadràne ili otelotvorene u proizvodu, gde je od su{tinskog zna~aja za prestup to da je materija opscena. ... Odeljak 3 Ukoliko se mirovni sudija uveri iz izjave date pod zakletvom da postoji razuman osnov za sumnju da se u bilo kojim prostorijama... nazna~enim u toj izjavi opsceni proizvodi ~uvaju ili s vremena na vreme ~uvaju za objavljivanje radi sticanja dobiti, on moè izdati nalog... kojim se svaki po-
21
zornik ovla{}uje da u|e u te prostorije (ako je potrebno i silom) i da ih pretrese... u roku od 14 dana od datuma izdavanja naloga, te zapleni i ukloni sve tamo zate~ene proizvode... za koje ima razloga da veruje da su opsceni i da se ~uvaju za objavljivanje radi sticanja dobiti. (2) Nalog prema prethodnom pododeljku tako|e }e, ako se po njemu ikakvi opsceni proizvodi zaplene, ovla{}ivati plenidbu i uklanjanje svih dokumenata zate~enih u prostorijama... koji se odnose na stru~nu ili poslovnu delatnost obavljanu u tim prostorijama... (3) Svi zaplenjeni proizvodi... izne}e se pred mirovnog sudiju... koji... moè potom pozvati korisnika prostorija... da izi|e... pred magistratski sud... i izloì na osnovu ~ega sve te proizvode ili bilo koji od njih ne treba oduzeti; a ukoliko se sud uveri da su u vreme plenidbe neki ili svi oni predstavljali opscene proizvode ~uvane za objavljivanje radi sticanja dobiti, naloì}e njihovo oduzimanje. ... (4) Pored pozvanog lica, svako drugo lice koje je vlasnik, autor ili tvorac jednog ili vi{e proizvoda iznesenih pred sud, ili svako drugo lice kroz ~ije su ruke ti proizvodi pro{li pre plenidbe, ima pravo da se pojavi pred sudom... i izloì na osnovu ~ega ih ne treba oduzeti. (5) Kada se prema ovom odeljku da nalog za oduzimanje jednog ili vi{e proizvoda, svako lice koje se pojavilo pred sudom, ili je imalo pravo da se pojavi, da bi izloìlo na osnovu ~ega se protivi davanju tog naloga, moè se àliti Tromese~nom sazivu; nijedan takav nalog ne}e se izvr{iti pre isteka 14 dana od dana davanja naloga, odnosno ukoliko se pre njihovog isteka uredno najavi àlba ili podnese molba za izno{enje predmeta na mi{ljenje Visokom sudu13, do kona~nog re{enja u postupku po àlbi ili predmetu ili odustajanja od njega. ... (7) Za potrebe ovog odeljka, pitanje opscenosti nekog proizvoda re{ava}e se pod pretpostavkom da bi njegovi primerci bili objavljeni na ma koji na~in verovatan s obzirom na okolnosti u kojima je zate~en, ali ne ni na koji drugi na~in. ...Kada se po odeljku 3 proizvodi zaplene... i lice osudi po odeljku 2... zbog njihovog posedovanja za objavljivanje radi sticanja dobiti, sud }e posle osude naloìti oduzimanje tih proizvoda. ...
13 U Engleskoj i Velsu jedan od tri ogranka Visokog suda; drugi je Apelacioni sud, a tre}i Krunski sud prim. prev.
Pod uslovom da se nalog dat na osnovu ovog pododeljka (uklju~uju}i nalog tako dat po àlbi) ne izvr{i do isteka uobi~ajenog vremena u kojem se àlba na postupak u kojem je taj nalog dat moè uloìti ili, kada je àlba uredno uloèna, do kona~ne odluke o àlbi ili odustajanja od nje; ... Odeljak 4 (1) Lice se ne}e osuditi za prestup protiv odeljka 2 ovog zakona i nalog za oduzimanje proizvoda ne}e se dati po prethodnom odeljku ukoliko se dokaè da je objavljivanje proizvoda o kojem je re~ opravdano kao doprinos javnom dobru na osnovu toga {to je u interesu nauke, knjièvnosti, umetnosti ili u~enja, ili pak drugih ciljeva od op{teg zna~aja. (2) Ovim se stavlja na znanje da se davanje stru~nog mi{ljenja u pogledu knjièvnih, umetni~kih, nau~nih ili drugih vrednosti nekog proizvoda moè dozvoliti u svakom postupku po ovom zakonu bilo radi ustanovljavanja ili pobijanja doti~nog osnova. Odeljak 5 ... (3) Ovaj zakon ne}e obuhvatiti [kotsku ni Severnu Irsku. 26. U vreme razmatranih doga|aja, vlasti su ~esto pribegavale vanparni~nom postupku (proceduri odricanje/opominjanje), ne pokre}u}i, kao u ovom slu~aju, krivi~ni postupak. Vanparni~ni postupak se, me|utim, mogao koristiti samo kada bi druga strana priznala da je proizvod opscen i sloìla se s njegovim uni{tenjem. Taj postupak bio je jedino stvar prakse i od njega se odustalo 1973. godine posle kritika iznesenih u jednoj sudskoj odluci. Presuda Tromese~nog saziva uèg Londona 27. Na apelacionoj raspravi sud je u{ao u dva glavna pitanja naime, prvo, da li je ili ne dràva dokazala van razumne sumnje da je [kolska knjiìca opscen proizvod u smislu zakona iz 1959/1964; i drugo, ako jeste, da li je ili ne podnosilac predstavke zasnovao odbranu prema odeljku 4 zakona iz 1959/1964, u smislu pokazivanja da je, kada se odmere sve verovatno}e, objavljivanje knjige opravdano kao doprinos javnom dobru.
23
28. Sud se najpre pozabavio pitanjem opscenosti. Drè}i se odluke u jednom drugom predmetu, konstatovao je da se mora uveriti kako lica za koja je navedeno da }e po svoj prilici ~itati doti~ni proizvod predstavljaju znatan deo publike. Tako|e je prihvatio zna~enje reci izopa~iti i kvariti koje je bilo obja{njeno u tom drugom predmetu i koje za stranke nije bilo sporno. 29. Dalje slede}i prethodnu praksu, Sud je odlu~io da dozvoli stru~no svedo~enje o pitanju da li je [kolska knjiìca opscena. Takvo svedo~enje, mada obi~no nedopustivo u tu svrhu, ve} jedino u vezi s odbranom po odeljku 4 zakona iz 1959/1964, moglo se prihvatiti u ovom slu~aju, koji se ticao delovanja doti~nog proizvoda na decu. Sud je stoga saslu{ao sedam svedoka u korist optu`be i devet u korist podnosioca predstavke, od kojih su svi bili stru~njaci iz raznih oblasti, naro~ito iz psihijatrije i pedagogije; gledi{ta koja su oni izneli veoma su se razlikovala. Nakon njihovog saslu{anja podnosilac predstavke ustvrdio je kako se, kada je iskreno mi{ljenje mnogih visokokvalifikovanih stru~njaka protivno argumentaciji optu`be, ne moè re}i da je te`nja ka izopa~avanju i kvarenju ustanovljena s izvesno{}u. Sud to nije mogao da prihvati: u presudi od 29. oktobra 1971. godine on isti~e gotovo bezgrani~nu raznovrsnost relevantnih ìvotnih okolnosti dece na koju }e knjiga ovako ili onako uticati, te da je te{ko u ovom slu~aju govoriti o stvarnim ~injenicama. Gledi{ta svedoka u korist podnosioca predstavke pribliàvala su se samoj krajnosti jedne strane {ire iznijansiranog stanovi{ta o obrazovanju i vaspitanju dece, dok su svedo~enja data u korist optu`be obi~no obuhvatala poglede onih koji, iako o~ito naginju u suprotnom smeru, nisu toliko radikalni. Posebno je, ispituju}i svedo~enje u korist podnosioca predstavke, sud morao zaklju~iti kako su svedoci ve}inom ispoljili toliku nekriti~nost prema knjizi posmatranoj u celini, i toliku nesuzdrànost u njenom hvaljenju, da su povremeno bili manje uverljivi no {to bi ina~e mogli biti. Ukratko, sud je smatrao da su mnogi svedoci, zbog tolike jednostranosti u zastupanju jednog ekstremnog gledi{ta, sami sebe uveliko li{ili mo}i prosu|ivanja s onom merom odgovornosti bez koje svedo~enje u ovakvoj stvari uop{te ne moè biti od velike vrednosti. 30. [to se ti~e same [kolske knjiìce, Sud je najpre naglasio da je ona namenjena deci koja prolaze kroz veoma kriti~nu fazu razvoja. Sudovi tada treba da ispolje vrlo visok stepen odgovornosti. U ovom slu~aju oni pred sobom imaju, pod vidom ne~eg {to navodno predstavlja savr{eno odgovorno mi{ljenje odrasle osobe, jedno delo ekstremne vrste, neublaèno bilo kakvim ukazivanjem na postojanje alternativnih pogleda; to umanjuje priliku da deca obrazuju uravnoteèn pogled na neke vrlo neodmerene savete date u knjizi.
31. Sud je zatim ukratko ispitao pozadinu predmeta. Na primer, posmatrana u celini, knjiga se gotovo i ne osvr}e na brak. Me{aju}i jedno vrlo jednostrano mi{ljenje s ~injenicama i izdaju}i se za priru~nik, ona bi, za i te kako znatan deo dece, teìla podrivanju mnogih uticaja recimo roditelja, crkava i omladinskih organizacija ina~e kadrih da obezbede onu uzdrànost i onaj smisao za odgovornost prema samom sebi koji nisu na{li odgovaraju}eg izraza u knjizi. Sud je do{ao do zaklju~ka da je, u celini, a sasvim o~igledno posredstvom detinje svesti, knjiga {tetna po dobre odnose izme|u nastavnika i dece; posebno je na{ao da brojni pasusi potkopavaju ne samo nastavni~ki autoritet nego i uticaj poverenja izme|u dece i nastavnika. 32. Prelaze}i na te`nju ka izopa~avanju i kvarenju, Sud je razmotrio atmosferu koja vlada u knjizi posmatranoj u celini, prime}uju}i da je ose}anje izvesne odgovornosti prema zajednici, kao i prema samom sebi, ako ne sasvim odsutno, a ono potpuno podre|eno detinjem razvoju samoizraàvanja. Ukazuju}i {ta po njegovom mi{ljenju ima za ishod te`nju ka izopa~avanju i kvarenju, Sud je citirao ili se pozvao na slede}e: A. Pasus pod zaglavljem Budite svoji (str. 77): Mo`da pu{ite travu ili idete u krevet s de~kom odnosno devoj~icom a ne kaète to roditeljima ili nastavnicima, bilo zato {to ne smete, ili samo zato {to ho}ete da to ostane tajna. Nemojte se stideti ili ose}ati krivim {to radite stvari koje zbilja èlite i smatrate ispravnim, samo zato {to ih roditelji ili nastavnici mo`da ne bi odobrili. Mnoge od njih bi}e vam kasnije u ìvotu va`nije od onih koje nailaze na odobravanje. Tu je zamereno to {to se ne pominje protivzakonitost pu{enja trave, pomenuta tek mnogo strana dalje u sasvim drugom delu knjige. Sli~no tome, u knjizi se nigde izri~ito ne spominje protivzakonitost polnog sno{aja de~aka koji je navr{io ~etrnaest godina i devoj~ice koja jo{ nije navr{ila {esnaest. Mora se podsetiti da je [kolska knjiìca nazna~ena kao priru~nik, te da se ne ~ita od po~etka do kraja, ve} se u njoj traì ono {to se èli. B. Pasus (str. 97-98.) pod zaglavljem Polni sno{aj i peting u odeljku Seks: izneti to pred decu tako mladu kao mnoga koja bi po mi{ljenju Suda ~itala knjigu, bez ikakvog upozorenja na uzdràvanje ili nepromi{ljeno postupanje, zna~i ispoljiti te`nju ka izopa~avanju i kvarenju.
25
C. Pasus (str. 103 do 105) pod zaglavljem Pornografija, a posebno slede}e: Porni}i su bezazleno zadovoljstvo ako se ne shvate ozbiljno i ne poveruje da prikazuju stvaran ìvot. Ko god ih pobrka sa stvarno{}u, doìve}e veliko razo~aranje. Ali sasvim je mogu}no da vam dadu neke dobre ideje i da u njima na|ete ne{to {to izgleda zanimljivo i {to ranije niste probali. Naàlost, normalnom i razumnom prvom gorenavedenom paragrafu neposredno sledi pasus koji sugeri{e deci da u pornografiji mogu na}i neke dobre ideje koje }e mo`da usvojiti. To }e pove}ati stvarnu verovatno}u da znatan broj dece pomisli kako im je obaveza da tragaju za takvim stvarima i da ih praktikuju. [tavi{e, upravo na prethodnoj strani nalazi se slede}i pasus: Ali, ima i drugih vrsta na primer slike sno{aja sa ìvotinjama ili slike ljudi koji se na razne na~ine uzajamno ozle|uju. Pornografske pri~e opisuju isto takve stvari. Iako, po mi{ljenju Suda, ne treba o~ekivati da mladi zbog toga vr{e seksualne prestupe sa ìvotinjama, mogu}nost da oni uzajamno praktikuju neke druge oblike surovosti, radi seksualnog zadovoljavanja, stvarno je verovatna u slu~aju znatnog broja dece ako im to do|e u ruke u ìvotnoj fazi uznemirenosti, nesre|enosti i seksualne uzbu|enosti. Takve radnje vrlo lako mogu biti krivi~ni prestupi, ba{ kao pu{enje trave i polni sno{aj de~aka od bar ~etrnaest i devoj~ice mla|e od {esnaest godina. Izraz izopa~aviti i kvariti mora obuhvatiti dozvoljavanje krivi~nih prestupa te vrste ili podsticanje na njihovo vr{enje. 33. Sud je zaklju~io u svetlosti knjige u celini, da ta knjiga, taj ~lanak o seksu ili taj odeljak ili poglavlje o u~enicima, {to god da se od toga izabere kao proizvod, zaista teì, ukupno uzev, izopa~avanju i kvarenju znatnog broja, znatnog dela dece koja }e je verovatno ~itati. Me|u tom decom, po uverenju Suda, i te kako je znatan broj one mla|e od {esnaest godina. 34. Sud se na kraju pozabavio pitanjem odbrane po odeljku 4 zakona iz 1959/1964. Re~eno je da knjiga nesumnjivo poseduje mnoge osobine koje su, uzete za sebe, dobre. Nesre}na okolnost je toliko ~esta pome{anost dobrog s onim {to je r|avo i {to mu ide na u{trb. Na primer, mnogo toga u obave{tenjima o kontraceptivnim sredstvima (str. 98-102.) vrlo je umesno i poèljno, i treba da bude izneseno pred vrlo velik broj dece, kojoj ina~e mo`da nije lako dostupno. Ali {tetu tim obave{tenjima nanosi sugestija, podràna preporukom za neposredno stupanje u akciju ako {kolske vlasti ne popuste, da svaka {kola nabavi bar jedan automat za prodaju kontraceptivnih sredstava (str. 101).
Sli~no tome, obrada teme homoseksualnosti (str. 105-107.) ~injeni~na je, vrlo saose}ajna, puna razumevanja i vredna. A na taj odeljak, opet, bez obzira koliko povoljno njegova vrednost bila ocenjena, bacaju beznade`nu anatemu njegovo okruènje i kontekst, kao i ~injenica da jedino on iole nagove{tava neku stabilnu vezu u pogledu seksa, a da brak uop{te nije tako tretiran. Vrlo je realna opasnost, {tavi{e, da taj pasus stvori u detinjoj svesti zaklju~ak kako je ta vrsta veze ne{to trajno. Ima, isto tako, pasusa posve}enih veneri~nim bolestima (str. 110-111), kontracepciji (str. 98-102.) i abortiranju (str. 111-116.) s mno{tvom nepristrasnih, razumnih i u celini sasvim ispravnih saveta koje mladoj deci ne treba uskra}ivati. Me|utim, pri odmeravanju verovatno}a, sve to ne moè odneti prevagu nad onim {to, po ube|enju suda, teì izopa~avanju i kvarenju. Sud se zapitao da li je, ostavljaju}i po strani stepen nepristojnosti koji je ustanovio, dobro koje se moè o~ekivati od [kolske knjiìce takvo da je, pri svem tom, treba objaviti u interesu javnosti; sa àljenjem je do{ao do zaklju~ka da àlilac nije ispunio obavezu da pokaè kako je objavljivanje proizvoda o kojem je re~... opravdano kao doprinos javnom dobru. Druge pojedinosti o popravljenom izdanju 35. Pasusi iz prvog izdanja [kolske knjiìce ~iji su ekstremni ton ili subverzivni vidovi bili nagla{eni u presudi od 29. oktobra 1971. (stavovi 30 i 31 gore) ponavljaju se ili bez ikakvih ili bez znatnih izmena u popravljenom izdanju, pripremljenom pre tog datuma, ali objavljenom 15. novembra 1971. (stavovi 22-23 gore). Od pasusa koje je Tromese~ni saziv naveo kao upadljive primere te`nje ka izopa~avanju i kvarenju (stav 32 gore), jedan se ponavlja neizmenjen (str. 77, Budite svoji). Ostali su, s druge strane, u dosta ~emu ublaèni (str. 97-98: Polni sno{aj i peting, te str. 103-105: Pornografija), a na strani 95 sada se pominje protivzakonitost polnog sno{aja s devoj~icom mla|om od {esnaest godina. Sem toga, u popravljenom izdanju vi{e se ne traì postavljanje automata za kontraceptivna sredstva u {kole, a na strani 106 isti~e se da su homoseksualne sklonosti ~esto privremene. POSTUPAK PRED KOMISIJOM 36. U svojoj predstavci, uloènoj Komisiji 13. aprila 1972, g. Hendisajd se àli da proces u Ujedinjenom Kraljevstvu protiv njega i [kolske knjiìce
27
predstavlja kr{enje njegovog prava na slobodu misli, savesti i veroispovesti po ~lanu 9 Konvencije, prava na slobodu izraàvanja po ~lanu 10 Konvencije, i prava na neometano uìvanje imovine po ~lanu 1 Protokola br. 1. On takode tvrdi da mu, protivno ~lanu 14 Konvencije, Ujedinjeno Kraljevstvo nije obezbedilo gornja prava bez diskriminacije po osnovu politi~kog ili drugog mi{ljenja; da se postupak protiv njega kosio sa ~lanom 7 Konvencije; i, najzad, da je tuèna dràva tako|e prekr{ila ~lanove 1 i 13 Konvencije. On je, isto tako, po stavkama pobrojao gubitke pretrpljene zbog procesa o kojem je re~, gde spadaju iznos od 14 184 funte obra~unate {tete i druge neobra~unate stavke. 37. Odlukom od 4. aprila 1974. godine Komisija je prihvatila predstavku u delu koji se ti~e navoda po ~lanu 10 Konvencije i ~lanu 1 Protokola br. 1, ali ju je oglasila neprihvatljivom u delu koji se ti~e ~lanova 1, 7, 9, 13 i 14 Konvencije. Ona je istog datuma odlu~ila da razmotri, ex officio, svako pitanje koje bi iz okolnosti ovog predmeta moglo proizi}i po ~lanovima 17 i 18 Konvencije, o ~emu je nekoliko dana kasnije obavestila stranke. 38. U svom izve{taju od 30. septembra 1975. godine Komisija je izrazila mi{ljenje: s osam glasova prema pet, uz jedan uzdràni, da ~lan 10 Konvencije nije povre|en; da ni privremenom plenidbom (jedanaest glasova) ni oduzimanjem i uni{tenjem [kolske knjiìce (devet glasova prema ~etiri, uz jedan uzdràni) nije povreden ~lan 1 Protokola br. 1; s dvanaest glasova za, uz dva uzdràna, da predmet ne treba dalje razmatrati po ~lanu 17 Konvencije; jednoglasno, da nije ustanovljeno nikakvo kr{enje ~lana 18 Konvencije. Izve{taj sadrì razna izdvojena mi{ljenja.
ZAVR[NI PREDLOZI IZNESENI SUDU14

39. Slede}i zavr{ni predlozi izneseni su Sudu na usmenoj raspravi 7. juna 1976: u ime Komisije:
14 U ostalim presudama ovde se koristi termin zavr{ni podnesci.
28
Neka Sud izvoli da se izjasni i presudi

(1) da li je ili nije, sledstveno pravnom postupku pokrenutom u Ujedinjenom Kraljevstvu protiv podnosioca predstavke kao izdava~a Crvene {kolske knjiìce, koji je doveo do plenidbe i konfiskacije te publikacije i osude podnosioca predstavke na pla}anje kazne i sudskih tro{kova, u~injena povreda Konvencije, posebno njenog ~lana 10, te ~lana 1 Protokola br. 1; (2) ukoliko jeste, treba li podnosiocu predstavke dati pravi~no zadovoljenje u skladu sa ~lanom 50 Konvencije, onakvo i u onom iznosu koje odredi Sud. u ime Vlade: ...Vlada Ujedinjenog Kraljevstva primila je na znanje predloge koje su izneli delegati, i {to se prvog od njih ti~e zamolili bismo Sud da se izjasni da u toj stvari nije bilo nikakve povrede. [to se ti~e drugog..., mislim da treba da kaèm slede}e: da se ovome sudu niko u ovoj fazi nije obratio zbog bilo ~ega u vezi sa naknadom {tete te da je svakako prerano da to pitanje bude ono koje }e Sud razmatrati u ovoj fazi. Ukoliko se ono bude razmatralo a ne}e ako je na{ predlog ispravan u pogledu prvog pitanja to }e biti prilika za dalje pretresanje te stvari. 40. Odgovaraju}i na jedno zapaànje predstavnika Vlade, glavni delegat Komisije izjavio je da je upotrebom re}i posebno nameravao da nazna~i dva ~lana koja Sud treba da uzme u obzir.
PRAVO
41. Dana 4. aprila 1974. nakon rasprave u prisustvu stranaka kako o meritumu, tako i o prihvatljivosti predstavke, Komisija je ovu usvojila u delu koji se ti~e ~lana 10 Konvencije i ~lana 1 Protokola br. 1, ogla{avaju}i je neprihvatljivom u onom u kojem se g. Hendisajd poziva na ~lanove 1, 7, 9, 13 i 14 Konvencije. Komisija je posle nekoliko dana izvestila stranke da }e uzeti u obzir i ~lanove 17 i 18. Me|utim, u izve{taju od 30. septembra 1975. (stavovi 170 i 176) ona je izrazila mi{ljenje, uz saglasnost podnosioca predstavke i saglasnost vlade (stavovi 92 i 128), da je ~lan 17 neprimenjiv u ovom predmetu. Odgovaraju}i na jedno pitanje Suda, delegati Komisije su konkretno izjavili da se navodi koji nisu bili podràni 4. aprila 1974. (~lanovi 1, 7, 9, 13 i 14 Konvencije) odnose na iste ~injenice kao i oni zasnovani na ~lanu 10
29
Konvencije i ~lanu 1 Protokola br. 1. Stoga oni ne predstavljaju odvojene àlbe, ve} samo pravne predloge ili argumente iznesene zajedno s drugima. Odredbe Konvencije i Protokola, me|utim, obrazuju celinu; kada mu se jednom predmet uredno uputi, Sud moè obratiti pa`nju na svako pravno pitanje koje se postavi tokom postupka i ti~e ~injenica koje mu na ispitivanje podnesu dràva ugovornica ili Komisija. Suveren u pravnom kvalifikovanju tih ~injenica, Sud je ovla{}en da ih ispita, ako to smatra potrebnim i ako treba ex officio, u svetlosti Konvencije i Protokola u celini (v., inter alia, presudu od 23. jula 1968. o meritumu belgijskog jezi~kog predmeta, serija A br. 6, str. 30, st. 1, i presudu od 18. juna 1971. u predmetu De Wilde, Ooms i Versyp, serija A br, 12, str. 29, st. 49). Imaju}i u vidu prvobitnu predstavku g. Hendisajda, kao i neke izjave date pred Sudom (v., inter alta, stavove 52 i 56 dole), Sud nalazi da treba da uzme u obzir ~lan 14 Konvencije, pored ~lanova 10 i 18 i ~lana 1 Protokola br. 1. Sud deli mi{ljenje Komisije da ~lanovi 1, 7, 9, 13 i 17 nisu relevantni u ovom predmetu. I. O NAVODNOJ POVREDI ^LANA 10 KONVENCIJE 42. Podnosilac predstavke tvrdi da je `rtva povrede ~lana 10 Konvencije, koji predvi|a: 1. Svako ima pravo na slobodu izraàvanja. Ovo pravo uklju~uje slobodu posedovanja sopstvenog mi{ljenja, primanja i saop{tavanja informacija i ideja bez me{anja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj ~lan ne spre~ava dràve da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduze}a. 2. Po{to kori{}enje ovih sloboda povla~i za sobom du`nosti i odgovornosti, ono se moè podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni~enjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru{tvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spre~avanja nereda ili kriminala, za{tite zdravlja ili morala, za{tite ugleda ili prava drugih, spre~avanja otkrivanja obave{tenja dobijenih u poverenju, ili radi o~uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. 43. Razne osporene mere krivi~na osuda podnosioca predstavke, plenidba i potonje oduzimanje i uni{tenje matrice i stotina primeraka [kolske knjiìce bez ikakve sumnje su predstavljale, {to Vlada nije porekla, me{anje javne vlasti u ostvarivanje njegove slobode izraàvanja, koja je zajem~ena stavom 1 gorenavedenog teksta. Takva ometanja povla~e za sobom povredu ~lana 10 ukoliko ne potpadaju pod jedan od izuzetaka predvi|enih u stavu 2, koji je otuda od odlu~uju}eg zna~aja u ovom predmetu.
44. Ukoliko se ne èli da ograni~enja i kazne na koje se g. Hendisajd àli naru{e ~lan 10, oni su pre svega, prema stavu 2, morali biti propisani zakonom. Sud nalazi da je to bio slu~aj. U pravnom sistemu Ujedinjenog Kraljevstva, zakonsku osnovu za mere o kojima je re~ predstavljaju zakoni iz 1959/1964. (stavovi 14-18, 24-25 i 27-34 gore). Uostalom, to podnosilac predstavke i nije sporio, priznaju}i, dalje, da su nadle`ne vlasti ispravno primenile te zakone. 45. Po{to je, na taj na~in, utvrdio da ometanja na koja se podnosilac predstavke àli zadovoljavaju prvi od uslova u stavu 2 ~lana 10, Sud je zatim ispitao da li su ona saglasna i s ostalima. Prema Vladi i ve}inskom delu Komisije, ta ometanja bila su neophodna u demokratskom dru{tvu, radi za{tite... morala. 46. Dele}i gledi{te Vlade i jednoglasno mi{ljenje Komisije, Sud najpre konstatuje da zakoni iz 1959/1964. imaju cilj legitiman po ~lanu 10, st. 2, naime za{titu morala u demokratskom dru{tvu. Samo je ta svrha relevantna u ovom predmetu, jer je meta pomenutih zakona vo|enje rata protiv opscenih publikacija, definisanih njihovom te`njom ka izopa~avanju i kvarenju daleko te{nje povezana sa za{titom morala nego sa bilo kojom drugom svrhom koju dopu{ta ~lan 10, st. 2. 47. Sud tako|e mora ispitati da li je za{tita morala u demokratskom dru{tvu uslovljavala potrebu raznih mera preduzetih protiv podnosioca predstavke i [kolske knjiìce po zakonima iz 1959/1964. G. Hendisajd se ne ograni~ava na kritiku tih zakona kao takvih: on tako|e stavlja sa stanovi{ta Konvencije, a ne engleskog prava nekoliko prigovora koji se ti~u njihove primene u njegovom slu~aju. Izve{taj Komisije i kasnije rasprave pred Sudom juna 1976. godine izneli su na videlo o~ite razlike u mi{ljenju o jednom presudnom problemu kako, naime, utvrditi da li su stvarna ograni~enja i kazne na koje se podnosilac predstavke àli neophodne u demokratskom dru{tvu, radi za{tite morala. Prema Vladi i ve}inskom delu Komisije, Sud treba jedino da se uveri da su engleski sudovi postupali razumno, u dobroj veri i u granicama stepena slobodne procene koji ~lan 10, st. 2 ostavlja dràvama ugovornicama. S druge strane, manjinski deo Komisije vidi zadatak Suda ne u preispitivanju presude Tromese~nog saziva uèg Londona, ve} u razmatranju [kolske knjiìce neposredno u svetlu Konvencije i ni~eg drugog sem Konvencije. 48. Sud isti~e da je Konvencijom ustanovljeni mehanizam za{tite podre|en nacionalnim sistemima koji osiguravaju ljudska prava (presuda od
31
23. jula 1968. o meritumu belgijskog jezi~kog predmeta, serija A br. 6, str. 35, st. 10 in fine). Konvencija svakoj dràvi ugovornici, pre svega, prepu{ta zadatak obezbe|ivanja prava i sloboda koji su u njoj sadràni kao neprikosnoveni. Njome stvorene institucije i same doprinose tom zadatku, ali se u njegovo izvr{avanje uklju~uju jedino posredstvom parni~nih postupaka i kada se svi doma}i pravni lekovi iscrpu (~lan 26). Ova zapaànja posebno se odnose na ~lan 10, st. 2. Naro~ito, u doma}em pravu raznih dràva ugovornica nije mogu}no na}i jedinstveno evropsko shvatanje morala. Pogledi njihovih pravnih sistema na zahteve morala razlikuju se od vremena do vremena i od mesta do mesta, osobito u na{e doba, ~ija je karakteristika brza i dalekose`na evolucija mi{ljenja o tome. Zbog neposrednog i stalnog dodira s vitalnim snagama svojih zemalja, dràvne vlasti u na~elu mogu pre nego me|unarodni sudija dati mi{ljenje o tome {ta zapravo sadrè ti zahtevi, kao i o potrebnosti nekog ograni~enja ili kazne namenjenih njihovom zadovoljavanju. Sud u ovom trenutku prime}uje da pridev potreban15, u smislu ~lana 10, st. 2, iako nije sinoniman s pridevom neophodan (up. u ~lanovima 2, st. 2, i 6, st. 1 re~i apsolutno potreban i nu`no potreban te u ~lanu 15, st. 1 formulaciju u najnu`nijoj meri koju iziskuje hitnost situacije), nema ni fleksibilnost izraza kakvi su prihvatljiv, uobi~ajen (up. ~lan 4, st. 3), koristan (up. francuski tekst prvog stava ~lana 1 Protokola br. 1), razuman (up. ~lanove 5, st. 3, i 6, st. 1) ili poèljan. Pri svemu tome, na nacionalnim vlastima je da obave prvu procenu realnosti preke dru{tvene potrebe koji pojam potrebnosti podrazumeva u ovom kontekstu. Shodno tome, ~lan 10, st. 2 ostavlja dràvama ugovornicama stepen slobodne procene. Taj stepen se daje kako doma}em zakonodavcu (propisan zakonom), tako i telima, izme|u ostalih sudskim, pozvanim da tuma~e i primenjuju vaè}e zakone (presuda od 8. juna 1976. u predmetu Engel i drugi, serija A br. 22, str. 41-42, st. 100; up. u vezi sa ~lanom 8, st. 2 presudu od 18. juna 1971. u predmetu De Wilde, Ooms i Versyp, serija A br. 12, str. 45-46, st. 93, i presudu od 21. februara 1975. u predmetu Golder, serija A br. 18, str. 21-22, st. 45). 49. Pri svem tom, ~lan 10, st. 2 ne daje dràvama ugovornicama neograni~eno pravo slobodne procene. Sud, koji je, zajedno s Komisijom, odgovoran za obezbe|ivanje po{tovanja obaveza koje su te dràve preuzele (~lan 19), ovla{}en je da kona~no presudi da li se ograni~enje ili kazna
15 U prevodu ~lana 10, st. 2 Konvencije stoji neophodan za necessary. Zbog razlike koja se na ovom mestu pravi izme|u tog engleskog prideva i prideva indispensable, prvi je preveden kao potreban, a drugi kao neophodan (odatle potrebnost) prim. prev.
mogu usaglasiti sa slobodom izraàvanja za{ti}enom ~lanom 10. Stoga je doma}i stepen slobodne procene tesno povezan s evropskim nadzorom. Taj nadzor ti~e se kako cilja osporene mere, tako i potrebe za njom; on obuhvata ne samo osnovno zakonodavstvo nego i odluku koja to zakonodavstvo primenjuje, ~ak i onu nezavisnog suda. U tom se pogledu Sud poziva na ~lan 50 Konvencije (odluka ili mera koju je donela ili preduzela sudska ili bilo koja druga vlast), kao i na sopstvenu praksu (presuda od 8. juna 1976. u predmetu Engel i drugi, serija A br. 22, str 41-42, st. 100). Nadzorne funkcije Suda obavezuju ga da obrati najve}u pa`nju na na~ela svojstvena demokratskom dru{tvu. Sloboda izraàvanja ~ini jedan od bitnih temelja takvog dru{tva, jedan od osnovnih uslova njegovog napretka i razvoja svakog pojedinca. Zavisno od stava 2 ~lana 10, ona je primenjiva ne samo na informacije ili ideje koje se povoljno primaju ili smatraju neuvredljivim ili neutralnim nego i na one koje vre|aju, sabla`njavaju ili uznemiravaju dràvu ili ma koji deo stanovni{tva. Takvi su zahtevi onog pluralizma, trpeljivosti i {irokogrudosti bez kojih nema demokratskog dru{tva. To, izme|u ostalog, zna~i da svaka formalnost, uslov, ograni~enje ili kazna u ovoj sferi moraju biti srazmerni postavljenom zakonitom cilju. S jednog drugog stanovi{ta posmatrano, ko god ostvaruje slobodu izraàvanja preuzima du`nosti i odgovornosti, ~iji obim zavisi od situacije u kojoj se on nalazi i tehni~kih sredstava koja koristi. Ispituju}i, kao u ovom slu~aju, da li su ograni~enja ili kazne doprineli za{titi morala, koja ih je u~inila potrebnim u demokratskom dru{tvu, Sud ne moè prevideti du`nosti i odgovornosti tog lica. 50. Iz toga sledi da zadatak Suda nikako nije da zameni nadle`ne nacionalne sudove, ve} da preispita, po ~lanu 10, odluke koje su oni doneli ostvaruju}i pravo slobodne procene. Me|utim, njegov nadzor obi~no bi se pokazao iluzornim kada Sud ne bi oti{ao dalje od izdvojenog ispitivanja tih odluka; on ih mora posmatrati u svetlu celokupnog predmeta, uklju~uju}i publikaciju o kojoj je re~ te obrazloènja i dokaze koje je naveo podnosilac predstavke u doma}em pravnom sistemu, pa zatim na me|unarodnom nivou. Sud mora odlu~iti, na osnovu razli~itih podataka kojima raspolaè, da li su razlozi nacionalnih vlasti dati radi opravdavanja preduzetih mera ometanja relevantni i dovoljni po ~lanu 10, st. 2 (up. u vezi sa ~lanom 5, st. 3 presudu od 27. juna 1968. u predmetu Wemhoff, serija A br. 7, str. 24-25, st. 12, presudu od 27. juna 1968. u predmetu Neumeister, serija A br. 8, str. 37, st. 5, presudu od 10. novembra 1969. u predmetu Stogmller, serija A br. 9, str. 39, st. 3, presudu od 10. novembra 1969. u predmetu Matznetter, serija A br. 10, str. 31, st. 3, te presudu od 16. jula 1971. u predmetu Ringeisen, serija A br. 13, str. 42, st. 104).
33
51. Drè}i se goreizloènog metoda, Sud je prou~io po ~lanu 10, st. 2 pojedina~ne odluke na koje se podnosilac predstavke àlio, posebno presudu Tromese~nog saziva uèg Londona. Doti~na presuda rezimirana je u stavovima 27-34 gore. Sud ju je preispitao u svetlu celokupnog predmeta; pored iskaza pred Sudom i izve{taja Komisije, u obzir su, inter alia, bili uzeti podnesci i usmena obja{njenja Komisiji od juna 1973. do avgusta 1974. godine, te prepis zapisnika o postupku pred Tromese~nim sazivom. 52. Sud pridaje posebnu va`nost jednom ~iniocu na koji presuda od 29. oktobra 1971. godine nije propustila da skrene pa`nju naime, ~itala{tvu kojem je [kolska knjiìca bila namenjena. Ona je iznad svega imala za metu decu i maloletnike od 12 do 18 godina. Neposredna, ~injeni~na i u stilskom pogledu svedena na najnu`nije, nesumnjivo je bila dostupna pojmovnoj mo}i ~ak i najmla|ih me|u tim ~itaocima. Podnosilac predstavke je jasno rekao da je za nju planirao {irok opticaj. Knjigu je, zajedno s obave{tenjem za {tampu, poslao brojnim dnevnicima i ~asopisima na prikazivanje ili u oglasne svrhe. [tavi{e, odredio je skromnu prodajnu cenu (30 penija), ugovorio pre{tampavanje u 50 000 primeraka ubrzo posle prvog tiraà od 20 000 i odlu~io se da blago sugeri{e da je delo neka vrsta priru~nika za {kolsku upotrebu. Knjiga je, u biti, sadràla ~isto ~injeni~na obave{tenja, obi~no ta~na i ~esto korisna, kako je to Tromese~ni saziv i priznao. Me|utim, u njoj je, iznad svega u odeljku o seksu i u pasusu pod zaglavljem Budite svoji u poglavlju o u~enicima (stav 32 gore), bilo re~enica ili paragrafa koje su mladi u kriti~noj fazi razvoja mogli protuma~iti kao podsticaj na odavanje aktivnostima preranim za njihov uzrast i {tetnim po njih, pa ~ak i na vr{enje nekih krivi~nih dela. Pod tim okolnostima, uprkos raznolikosti i stalnoj evoluciji pogleda u Ujedinjenom Kraljevstvu na etiku i obrazovanje, nadle`ne engleske sudije imale su pravo, ostvaruju}i svoje diskreciono ovla{}enje, da u relevantnom trenutku smatraju da }e [kolska knjiìca pogubno delovati na moral mnoge dece i maloletnika koji je budu ~itali. Me|utim, podnosilac predstavke tvrdi, u su{tini, da zahtevi za{tite morala ili, da se posluìmo formulacijom zakona iz 1959/1964, zahtevi rata protiv publikacija od kojih se moè o~ekivati izopa~avanje i kvarenje predstavljaju tek izgovor u njegovom slu~aju. A istina je, navodi on, u tome da je poku{ano da se jednom malom izdava~u ~ija politi~ka naginjanja ne odobrava deo javnog mnjenja metne brnjica na usta. Postupak je pokrenut, kaè on, u bezmalo histeri~noj atmosferi, koju su uskome{ali i podgrevali ultrakonzervativni elementi. Naglasak u presudi od 29. oktobra 1971.
na antiautoritarnim vidovima [kolske knjiìce (stav 31 gore) pokazuje, prema podnosiocu predstavke, {ta zapravo leì iza ovog predmeta. U stvari, informacije koje je dao g. Hendisajd pokazuju, izgleda, da pisma gra|ana, ~lanci u {tampi i poslani~ka akcija nisu bili bez nekog uticaja na odluku o plenidbi [kolske knjiìce i pokretanju krivi~nog postupka protiv njenog izdava~a. Vlada je, me|utim, skrenula pa`nju na ~injenicu da su se te inicijative lako mogle objasniti ne nekom mra~nom zaverom, ve} onim {to su gra|ani verni tradicionalnim moralnim vrednostima istinski ose}ali kada su, krajem marta 1971, pro~itali u nekim listovima izvatke iz knjige, koja je trebalo da se pojavi 1. aprila. Vlada je tako|e naglasila da je postupak okon~an nekoliko meseci posle kampanje osu|ene od podnosioca predstavke, te da on nije tvrdio kako je ona u me|uvremenu nastavljena. Iz toga je Vlada zaklju~ila da ta kampanja ni na koji na~in nije na{kodila nepristrasnom ve}anju na Tromese~nom sazivu. Sa svoje strane, Sud nalazi da u presudi od 29. oktobra 1971. godine nije smatrano da su antiautoritarni vidovi [kolske knjiìce kao takvi u sukobu sa zakonima iz 1959/1964. Ti njeni vidovi uzeti su u obzir samo u onoj meri u kojoj je apelacioni sud smatrao da oni, podrivanjem ublaàvaju}eg uticaja roditelja, nastavnika, crkava i omladinskih organizacija, pogor{avaju te`nju ka izopa~avanju i kvarenju, koja, po njegovom mi{ljenju, ishodi iz drugih delova knjige. Treba dodati da su popravljenom izdanju britanske vlasti dozvolile slobodan opticaj uprkos ~injenici da su se u njemu antiautoritarni pasusi ponovo pojavili u celini, pa ~ak, u nekim slu~ajevima, i o{trije sro~eni (stav 35 gore). Kao {to je Vlada primetila, to se te{ko da pomiriti s teorijom o politi~koj intrizi. Sud stoga dopu{ta da presuda od 29. oktobra 1971, u kojoj su primenjeni zakoni iz 1959/1964, ima za osnovni cilj za{titu morala mladih, {to predstavlja zakonitu svrhu po ~lanu 10, st. 2. Prema tome, plenidbe izvr{ene 31. marta i 1. aprila 1971, u o~ekivanju ishoda predstoje}eg postupka, tako|e su imale taj cilj. 53. Ostaje da se ispita potrebnost spornih mera, po~ev od pomenutih plenidaba. Ukoliko je podnosilac predstavke u pravu, njihov cilj trebalo je da bude najvi{e jedan ili nekoliko primeraka knjige koji }e posluìti kao dokazni predmeti u krivi~nom postupku. Sud to gledi{te ne deli, jer policija je imala dobre razloge za poku{aj da stavi ruke na ~itavu zalihu kako bi privremeno za{titila mlade od opasnosti po moral, o ~ijem je postojanju trebalo da odlu~i prvostepeni sud. Zakonodavstvo mnogih dràva ugovornica predvi|a plenidbu analognu onoj koju ima u vidu odeljak 3 engleskih zakona iz 1959/1964.
35
54. Podnosilac predstavke i manjinski deo Komisije izneli su niz pa`nje vrednih argumenata u pogledu potrebnosti osude i oduzimanja imovine koji su predmet spora. Najpre su skrenuli pa`nju na ~injenicu da protiv prvog izdanja [kolske knjiìce nije vo|en nikakav postupak u Severnoj Irskoj, na Ostrvu Man i Kanalskim ostrvima, a da zbog njega u [kotskoj niko nije okrivljen, te da, ~ak ni u Engleskoj i Velsu, opticaj hiljada primeraka nije spre~avan uprkos presudi od 29. oktobra 1971. Sud podse}a da odeljak 5 (3) zakona iz 1959/1964. predvi|a da se oni ne}e protezati na [kotsku ni na Severnu Irsku (stav 25 in fine gore). A iznad svega se ne sme zaboraviti da Konvencija, kako naro~ito pokazuje njen ~lan 60, nikada raznim organima dràva ugovornica ne stavlja u obavezu ograni~avanje prava i sloboda koje sama jem~i. Posebno ih ~lan 10, st. 2 ni u kojem slu~aju ne prisiljava na ograni~enja ili kazne u oblasti slobode izraàvanja; on ih nikako ne spre~ava da se koriste sredstvima za nu`du koja za njih predvi|a (up. re~i moè se podvrgnuti). Nadle`ne vlasti u Severnoj Irskoj, na Ostrvu Man i Kanalskim ostrvima mogle su, u svetlu lokalnih okolnosti, imati plauzibilne razloge za nevo|enje procesa protiv knjige i njenog izdava~a, kao {to ih je mogao imati i {kotski prokurator fiskal za nepozivanje g. Hendisajda da se li~no pojavi u Edinburgu nakon odbacivanja àlbe po {kotskom zakonu protiv firme Stage 1 u vezi sa popravljenim izdanjem (stav 19 gore). Njihovo ne~injenje koje Sud ne mora da ispituje i koje nije spre~ilo da mere preduzete u Engleskoj dovedu do popravljanja [kolske knjiìce ne predstavlja dokaz da presuda od 29. oktobra 1971. godine nije bila reakcija na stvarnu potrebu, imaju}i u vidu stepen slobodne procene koji uìvaju nacionalne vlasti. Ova zapaànja odnose se, mutatis mutandis, i na opticaj mnogih primeraka knjige u Engleskoj i Velsu. 55. Podnosilac predstavke i manjinski deo Komisije takode su naglasili da popravljeno izdanje, iako se po njihovom mi{ljenju u malo ~emu razlikuje od prvog, nije bilo predmet postupka u Engleskoj i Velsu. Vlada ih je optuìla za minimiziranje obima izmena koje je pretrpeo prvobitni tekst [kolske knjiìce: mada izvr{ene u vreme izme|u prvostepene osude od 1. jula 1971. godine i apelacione presude od 29. oktobra 1971, one su se, po recima Vlade, ticale glavnih pasusa citiranih na Tromese~nom sazivu kao mesta koja osobito jasno pokazuju te`nju ka izopa~avanju i kvarenju. Vlada tvrdi da je upravnik javne tu`be svakako zauzeo gledi{te da ga te promene osloba|aju od ponovnog pozivanja na zakone iz 1959/1964. Po mi{ljenju Suda, izostanak postupka protiv popravljenog izdanja, koje se u pogledu spornih ta~aka po dosta ~emu razlikovalo od prvog izda-
nja (stavovi 22-23 i 35 gore), pre je znak da su nadle`ne vlasti èlele da se ograni~e na ono {to je bilo nu`no potrebno, {to je stav koji je u skladu sa ~lanom 10 Konvencije. 56. Tretman kojem su [kolska knjiìca i njen izdava~ podvrgnuti 1971, prema podnosiocu predstavke i manjinskom delu Komisije, bio je utoliko manje potreban zbog toga {to mno{tvo publikacija posve}enih tvrdoj pornografiji i li{enih intelektualnih ili umetni~kih vrednosti navodno izvla~i korist iz krajnjeg stupnja trpeljivosti u Ujedinjenom Kraljevstvu. One su izloène pogledu prolaznika, a naro~ito mladih, i obi~no, kako je za njih re~eno, prolaze bez ikakvih kazni, a retke optu`be koje se protiv njih podignu gotovo redovno, tvrde oni, zavr{avaju neuspehom zbog velikog liberalizma sudskih porota. Isto, po njima, vaì za seks-du}ane i mnogo {ta u javnom zabavnom ìvotu. Vlada je na to uzvratila opaskom, poduprtom ciframa, da upravnik javne tu`be ne sedi skr{tenih ruku, kao ni policija, uprkos oskudnim kadrovskim mogu}nostima odeljenja specijalizovanog za to podru~je. [tavi{e, pored postupaka u pravom smislu, tvrdi ona, ~esto se u relevantnom trenutku vr{e plenidbe po proceduri odricanje/opominjanje (stav 26 gore). U na~elu, uloga Suda nije da upore|uje razli~ite odluke koje, ~ak i u okolnostima na izgled sli~nim, donose organi gonjenja i sudovi; i on, ba{ kao i tuèna vlada, mora po{tovati nezavisnost sudova. [tavi{e, i pre svega, Sud nije suo~en sa odista analognim situacijama: kao {to je Vlada istakla, dokumenti u spisima ne pokazuju da su doti~ne publikacije i zabavne priredbe bile usmerene, onoliko koliko [kolska knjiìca (stav 52 gore), na decu i maloletnike kojima su lako dostupne. 57. Podnosilac predstavke i manjinski deo Komisije stavili su naglasak na jo{ ne{to da su se, pored originalnog danskog izdanja, prevodi Knjiìce pojavili i bili u slobodnom opticaju u ve}ini dràva ~lanica Saveta Evrope. I tu, me|utim, nacionalni stepen slobodne procene i opcionalnost ograni~enja i kazni pomenutih u ~lanu 10, st. 2 spre~avaju Sud da prihvati taj argument. Svaka od dràva ugovornica uobli~ila je pristup ovoj materiji u svetlu situacije na svojoj teritoriji; svaka je uzela u obzir, inter alia, druk~ije poglede o zahtevima za{tite morala u demokratskom dru{tvu koji tamo preovla|uju. înjenica da je ve}ina odlu~ila da dozvoli rasturanje doti~nog dela ne zna~i da suprotna odluka Tromese~nog saziva uèg Londona predstavlja kr{enje ~lana 10. Uostalom, neka izdanja objavljena van Ujedinjenog Kraljevstva ne sadrè pasuse, ili bar ne sve pasuse, koji su u presudi od 29. oktobra 1971. godine citirani kao upadljivi primeri te`nje ka izopa~avanju i kvarenju.
37
58. Najzad, na raspravi od 5. juna 1976. delegat koji je izloìo mi{ljenje manjinskog dela Komisije tvrdio je da, u svakom slu~aju, tuèna dràva nije morala preduzeti tako drakonsku meru kao {to je pokretanje krivi~nog postupka, koje je dovelo do osude g. Hendisajda, te oduzimanja i kasnijeg uni{tenja [kolske knjiìce. Re~eno je da je Ujedinjeno Kraljevstvo povredilo princip srazmernosti, nerazlu~no povezan s pridevom potreban, time {to se nije ograni~ilo bilo na zahtev podnosiocu predstavke da pro~isti knjigu, bilo na suzbijanje njene prodaje i ogla{avanja. [to se prvog re{enja ti~e, Vlada je tvrdila da podnosilac predstavke nikad ne bi pristao na preina~avanje teksta knjige da mu je to bilo naloèno ili od njega zatraèno pre 1. aprila 1971: nije li on ùstro osporavao njenu opscenost? Sud se sa svoje strane ograni~ava na konstataciju da ~lan 10 Konvencije svakako ne obavezuje dràve ugovornice na uvo|enje takve prethodne cenzure. Vlada nije nazna~ila da li je drugo re{enje bilo izvodljivo po engleskom pravu. A izgleda da ono ne bi ni bilo prikladno u ovom slu~aju. Te{ko da bi ikakvog smisla imalo ograni~iti na odrasle prodaju jednog dela prvenstveno namenjenog mladima; [kolska knjiìca bi time izgubila sr` onoga {to podnosilac predstavke smatra njenim raison d tre. [tavi{e, on se na ovo pitanje nije osvrnuo. 59. Na osnovu podataka koji se pred njim nalaze, Sud stoga dolazi do zaklju~ka da u okolnostima ovog predmeta nije ustanovljeno nikakvo kr{enje zahteva ~lana 10. II. O NAVODNOJ POVREDI ^LANA 1 PROTOKOLA BR.1 60. Podnosilac predstavke navodi, drugo, povredu ~lana 1 Protokola br. 1, koji predvi|a; Svako fizi~ko i pravno lice ima pravo na neometano uìvanje svoje imovine. Niko ne moè biti li{en svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predvi|enim zakonom i op{tim na~elima me|unarodnog prava. Prethodne odredbe, me|utim, ni na koji na~in ne uti~u na pravo dràve da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala kori{}enje imovine u skladu s op{tim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih da`bina ili kazni. 61. @alba se ti~e dve odelite mere naime, s jedne strane, plenidbe matrice i stotina primeraka [kolske knjiìce 31. marta i 1. aprila 1971. i, s dru-
38
ge, njihovog oduzimanja i kasnijeg uni{tenja nakon presude od 29. oktobra 1971. Obe mere ometale su pravo g. Hendisajda na neometano uìvanje svoje imovine. Vlada to ne spori, ali tvrdi, u saglasnosti s ve}inskim delom Komisije, da se opravdanje za te mere moè na}i u izuzecima koje ~lan 1 Protokola pridruùje na~elu iskazanom u njegovom prvom stavu. 62. Plenidba na koju se podnosilac predstavke àli bila je privremena. Ona ga je jedino spre~ila da izvesno vreme uìva i koristi svoju imovinu, ~iji je on vlasnik ostao i koju bi povratio da je postupak protiv njega zavr{en osloba|aju}om presudom. Pod ovim okolnostima, Sud je mi{ljenja da druga re~enica prvog stava ~lana 1 nema ovde uticaja. Dodu{e, izraz li{en svoje imovine u engleskom tekstu mogao bi navesti na suprotnu pomisao, ali struktura ~lana 1 pokazuje da se ta re~enica, uz to potekla iz jednog belgijskog amandmana ~iji je nacrt dat na francuskom (Sabrano izdanje travaux prparatoires, dokument H (61) 4, str. 1083, 1084, 1086, 1090, 1099, 1105, 1110-1111 i 1113-1114), odnosi samo na onog ko je li{en vlasni{tva16 (priv de sa proprit). S druge strane, plenidba je zaista imala veze s kori{}enjem imovine, te otud spada u delokrug drugog stava. Za razliku od ~lana 10, st. 2 Konvencije, taj stav postavlja dràve ugovornice za isklju~ive procenitelje potrebe ometanja. Prema tome, Sud se mora ograni~iti na nadzor zakonitosti i svrhe ograni~enja o kojem je re~. On nalazi da je osporena mera bila naloèna u skladu s odeljkom 3 zakona iz 1959/1964. godine, a nakon postupka kojem nije osporena saglasnost sa zakonom. Isto tako, cilj plenidbe bio je za{tita morala po shvatanju nadle`nih britanskih vlasti pri njihovom ostvarivanju prava na slobodnu procenu (stav 52 gore). A pojam za{tita morala, upotrebljen u ~lanu 10, st. 2 Konvencije, obuhva}en je mnogo {irim pojmom op{ti interesi u smislu drugog stava ~lana 1 Protokola. Stoga u ovome Sud prihvata argument Vlade i mi{ljenje ve}inskog dela Komisije. 63. Oduzimanje i uni{tenje [kolske knjiìce, s druge strane, trajno je podnosioca predstavke li{ilo vlasni{tva nad izvesnom imovinom. Te mere je, me|utim, odobravao drugi stav ~lana 1 Protokola br. 1, tuma~en u svetlu pravnog na~ela zajedni~kog dràvama ugovornicama prema kojem se predmeti ~ija je upotreba zakonito progla{ena nedopu{tenom i pogubnom po op{ti interes oduzimaju u cilju uni{tenja.
16 Li{en svoje imovine prevod je za deprived of his possessions, li{en vlasni{tva za
deprived of his ownership prim. prev.
39
III. O NAVODNOJ POVREDI ^LANA 18 KONVENCIJE

64. G. Hendisajd je mi{ljenja da je, protivno ~lanu 18, bio podvrgnut ograni~enjima u svrhu koju ne pominje ni ~lan 10 Konvencije ni ~lan 1 Protokola br. 1. Taj prigovor je neodrìv po{to je Sud ve} zaklju~io da se doti~na ograni~enja ti~u ciljeva koji su zakoniti po tim dvama zadnjepomenutim ~lanovima (stavovi 52, 62 i 63 gore). IV. O NAVODNOJ POVREDI ^LANA 14 KONVENCIJE 65. U po~etnim fazama postupka koji je pokrenuo pred Komisijom, podnosilac predstavke je tvrdio da je `rtva povrede ~lana 14 Konvencije, koji predvi|a: Uìvanje prava i sloboda predvi|enih u ovoj Konvenciji obezbe|uje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao {to su pol, rasa, boja koè, jezik, veroispovest, politi~ko ili drugo mi{ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro|enje ili drugi status. 66. Komisija je 4. aprila 1974. godine po ovoj ta~ki odbila predstavku kao o~igledno neosnovanu. Sud je, me|utim, bio mi{ljenja da treba da uzme u obzir i ~lan 14, u vezi sa ~lanom 10 Konvencije i ~lanom 1 Protokola br. 1 (stav 41 gore); neki prigovori g. Hendisajda, stavljeni i pre i posle odluke od 4. aprila 1974, i uz izri~ito pozivanje, ili bez izri~itog pozivanja, na ~lan 14, postavljaju pitanje proizvoljne razlike u tretmanu. Me|utim, podaci pred Sudom ne pokazuju da je g. Hendisajd bio izloèn diskriminaciji u uìvanju slobode izraàvanja i imovinskih prava. Oni, osobito, ne obelodanjuju da je on bio proganjan zbog svojih politi~kih naginjanja (stav 52 gore). A ne izgleda ni da su pornografske publikacije i zabavne priredbe koje, po njegovim recima, izvla~e korist iz krajnjeg stepena trpeljivosti u Ujedinjenom Kraljevstvu usmerene, onoliko koliko [kolska knjiìca, na decu i maloletnike kojima su lako dostupni (stav 56 gore). Najzad, iz dokumenata u spisima ne vidi se da mere preduzete protiv podnosioca predstavke i protiv knjige toliko odstupaju od drugih odluka, donetih u sli~nim slu~ajevima, da to predstavlja uskra}ivanje pravde ili nesumnjivu zloupotrebu (presuda od 8. juna 1976. u predmetu Engel i drugi, serija A br. 22, str. 42, st. 103).
40
V. O PRIMENI ^LANA 50 KONVENCIJE

67. Ne ustanoviv{i nikakvu povredu Protokola br. 1 ni Konvencije, Sud zaklju~uje da se u ovom predmetu ne postavlja pitanje primene ~lana 50. IZ TIH RAZLOGA, SUD 1. Smatra, s trinaest glasova prema jedan, da ~lan 10 Konvencije nije prekr{en; 2. smatra, jednoglasno, da nisu prekr{eni ni ~lan 1 Protokola br. 1, ni ~lanovi 14 i 18 Konvencije. Presuda je sa~injena na engleskom i francuskom, pri ~emu je francuski tekst autenti~an, u Zgradi ljudskih prava, Strazbur, dana 7. decembra 1976. godine. Giorgio Balladore Pallieri, s. r. Marc-Andre Eissen, s. r. Sudije Mosler i Zekia priklju~ile su izdvojena mi{ljenja ovoj presudi, u skladu sa ~lanom 51, st. 2 Konvencije i pravilom 50, st. 2 Poslovnika Suda. Paraf; G.B.P. Paraf: M.-A.E. IZDVOJENO MI[LJENJE SUDIJE MOSLERA 1. Ne slaèm se s obrazloènjem Suda samo u jednoj ta~ki. Ona je, me|utim, toliko bitna za pitanje da li je u ovom predmetu bilo povrede da me je moje gledanje na tu pojedinost primoralo da glasam protiv stava 1 u izreci presude. Nisam ube|en da su mere koje su preduzele britanske vlasti, uklju~uju}i presudu Tromese~nog saziva uèg Londona, bile potrebne, u smislu ~lana 10, st. 2, za postizanje njihovog cilja naime za{tite morala. Stav 2 ~lana 10 dopu{ta dràvama da ostvarivanje sva~ijeg prava na slobodu izraàvanja podvrgnu ograni~enjima i kaznama jedino ako oni predstavljaju mere potrebne, u demokratskom dru{tvu, radi nekih ciljeva koji se smatraju legitimnim izuzecima od prava zajem~enog stavom 1. U te ciljeve spada za{tita morala, na koju se Vlada oslanja. U odsustvu jednog od ~inilaca koji,
41
kada se na|u u kombinaciji, ovla{}uju dràvu da iskoristi izuzetak od prava na slobodu izraàvanja, stav 2 ne vaì, i pravo pojedinca mora se po{tovati bez ikakvog ometanja. Me|utim, moje tuma~enje re~i potreban i moje shvatanje njene primene na spornu meru delimi~no se ne podudaraju sa gledi{tem Suda. Otud su oni doveli do toga da glasam protiv, iako u potpunosti odobravam ostale razloge sadràne u presudi te, inter alia, mi{ljenja izraèna o nekim na~elnim pitanjima u pogledu dosega Konvencije u odnosu na doma}e pravne sisteme dràva i u pogledu definicije nekih elemenata zajem~enih prava i dozvoljenih izuzetaka. Da ne bih ostavio nikakvu sumnju o svom slaganju s mi{ljenjem Suda u meri u kojoj on sledi i preciznije razvija postoje}u praksu ili usvaja nova i dobro definisana stanovi{ta, hteo bih da naglasim da posebno prihvatam pasuse o nezavisnosti Suda u kvalifikovanju ~injenica (stav 41), o pravima Suda odnosno nacionalnih vlasti (problem stepena slobodne procene up., inter alia, stav 50), te o ispitivanju mera namenjenih za{titi morala u demokratskom dru{tvu (up., inter alia, stav 48). 2. Stoga su mere odre|ene podnosiocu predstavke imale legitiman cilj. Bile su preduzete saglasno zakonodavstvu koje se ne moè kritikovati po ~lanu 10, st. 2. Niko ne spori njihovu saobraznost s tim zakonodavstvom. One su bile propisane zakonom u smislu Konvencije. Nadzor Suda, me|utim, ne moè se tu zaustaviti. Po{to merila u ~lanu 10, st. 2 predstavljaju autonomne pojmove (up., mutatis mutandis, najskoriji primer od 8. juna 1976. u predmetu Engel i drugi, serija A br. 22, str. 34, st. 81), Sud mora ispitati da li je bilo potrebno da doma}e vlasti pribegnu sredstvima koja su upotrebile radi postizanja cilja, i da li su one prekora~ile nacionalni stepen slobodne procene i time izvr{ile povredu op{teg standarda zajem~enog jednim autonomnim pojmom. Potreban nije isto {to i neophodan (stav 48 presude). Takva definicija bila bi preuska i ne bi odgovarala upotrebi te re~i u doma}em pravu. S druge strane, van sumnje je da mera mora biti prikladna za postizanje cilja. Jedna mera se, me|utim, ne moè smatrati neprikladnom, pa otud nepotrebnom, samo zato {to se ona pokazuje nedelotvornom jer ne postiè cilj. Mera za koju je verovatno da }e biti delotvorna pod normalnim okolnostima ne moè se naknadno li{iti pravne osnove zato {to nije postigla uspeh kakav je mogla imati pod povoljnijim okolnostima. Opticaj ve}eg dela prvog izdanja knjige nije nai{ao na smetnje. Mere koje su preduzele nadle`ne vlasti, a koje su potvr|ene na Tromese~nom sazivu uèg Londona, spre~ile su jedino rasturanje dela tiraà manjeg od 10 posto. Ostatak, to jest oko 90 posto, dospeo je u javnost, verovatno uklju~u-
ju}i tu, u velikoj meri, i maloletnike koje se htelo za{tititi (up. re~ g. Thornberryja na raspravi od 7. juna 1976). Mere preduzete protiv podnosioca predstavke imale su otud tako malo uspeha da se moraju smatrati nedelotvornim u odnosu na postavljeni cilj. U stvari, mladi nisu bili za{ti}eni od uticaja knjige koju su vlasti, postupaju}i u okviru zakonitog stepena slobodne procene, kvalifikovale kao delo s verovatnom posledicom njihovog izopa~avanja i kvarenja. Da je proizi{la iz okolnosti izvan uticaja i kontrole vlasti, nedelotvornost pomenutih mera ne bi ni na koji na~in bila razlog da se one ne smatraju prikladnim. To, me|utim, nije bio slu~aj. Svakako se ne moè pretpostaviti da mere nisu bile preduzete u dobroj veri i s istinskom namerom spre~avanja opticaja knjige. Iznad svega, bri`ljivo obrazloèna presuda Tromese~nog saziva uèg Londona isklju~uje takvu pretpostavku. S objektivnog gledi{ta, ipak, stvarno preduzete mere protiv opticaja knjige nikad nisu mogle posti}i cilj nepropra}ene drugim merama protiv 90 posto tiraà. A ni{ta u spisima predmeta, posebno u iskazima onih koji su se pojavili pred Sudom, ne pokazuje da se tako ne{to poku{alo. Prema ~lanu 10, st. 2, ono {to vlasti ~ine u jednom pogledu a ne ~ine u drugom mora se posmatrati u celini. Jedan je i nedeljiv cilj, zakonit po ~lanu 10, st. 2, ograni~avanja slobode izraàvanja radi za{tite morala mladih od Crvene {kolske knjiìce. Ishod ~injenja vlasti, kao i ishod ne~injenja, mora se pripisati britanskoj dràvi. Ona je odgovorna za primenu mera koje su bile neprikladne u pogledu postavljenog cilja, jer su se odnosile samo na jedan deli} predmeta gonjenja, ne uzimaju}i druge u obzir. Shodno tome, mere koje su odabrale vlasti bile su, po svojoj prirodi, neprikladne. Moraju se, sem toga, razmotriti neke prate}e ~injenice. Ostavljam po strani ~injenicu, kako izgleda nespornu za dràvu, Komisiju i podnosioca predstavke, da su publikacije daleko opscenije od Crvene {kolske knjiìce lako dostupne svakome u Ujedinjenom Kraljevstvu. Pod pretpostavkom da je tako, to ne spre~ava vlasti da pribegnu merama zabrane jedne knjige posebno namenjene {kolskoj deci. S druge strane, raznolikost pristupa usvojenih u razli~itim oblastima Ujedinjenog Kraljevstva (stav 19 presude) pobu|uje sumnje u pogledu potrebnosti mera preduzetih u Londonu. Nema sumnje da Konvencija ne prisiljava dràve ugovornice na dono{enje jednoobraznog zakonodavstva za celokupnu teritoriju u njihovoj nadle`nosti. Ipak, ona ih bez sumnje obavezuje da postupaju tako da nivo za{tite zajem~ene Konvencijom bude odràn na celoj njihovoj teritoriji. U ovom slu~aju se te{ko moè shvatiti za{to je mera koja se smatrala nepotrebnom izvan Engleske i Velsa dràna za potrebnu u Londonu.
43
Ostaje pitanje da li je primena osporenih mera, s objektivnog gledi{ta neprikladnih, bila u granicama stepena slobodne procene ostavljenog doma}im institucijama radi izbora izme|u razli~itih mera sa legitimnim ciljem i radi procene njihove potencijalne delotvornosti. Po mom mi{ljenju, odgovor mora biti negativan zbog o~ite nesrazmere izme|u onog dela tiraà koji je podvrgnut doti~nim merama i onog dela ~iji opticaj nije spre~avan. Dodu{e, ishod preduzetih koraka bio je ka`njavanje g. Hendisajda u skladu sa zakonom, ali taj ishod sam po sebi ne opravdava mere nepodesne za za{titu mladih od posledica ~itanja knjige. 3. Iz ovog mora slediti da koraci na koje se àli podnosilac predstavke nisu bili potrebni, u smislu ~lana 10, st. 2, s obzirom na postavljeni cilj. Izuzeci kojima se moè podvrgnuti sloboda izraàvanja ne obuhvataju takvu meru, ~ak i ako je njen cilj potpuno legitiman i ako kvalifikacija moralnog u demokratskom dru{tvu ostaje u okviru stepena slobodne procene dràve. Pravo sadràno kao neprikosnoveno u ~lanu 10, st. 1 toliko je dragoceno za svako demokratsko dru{tvo da se merilo potrebnosti koje, kombinovano s drugim merilima, opravdava izuzetak od tog na~ela mora ispitati iz svakog ugla sugerisanog okolnostima. Jedino sam iz tog razloga sa àljenjem glasao protiv stava 1 u izreci presude. [to se stava 2 ti~e, u vezi sa ~lanom 1 Protokola br. 1 i dva druga ~lana, ponovo sam se pridruìo ve}ini zato {to me je obavezivala prethodna odluka o ~lanu 10 i {to sam, na toj osnovi, potpuno bio u mogu}nosti da prihvatim razloge Suda. IZDVOJENO MI[LJENJE SUDIJE ZEKIJE Izvla~e}i zaklju~ak da ~lan 1 Protokola br. 1 nije bio prekr{en oduzimanjem i uni{tenjem matrice i primeraka Crvene {kolske knjiìce, Sud je u stavu 63 izneo slede}e: 63. Oduzimanje i uni{tenje [kolske knjiìce, s druge strane, trajno je podnosioca predstavke li{ilo vlasni{tva nad izvesnom imovinom. Te mere je, me|utim, odobravao drugi stav ~lana 1 Protokola br. 1, tuma~en u svetlu pravnog na~ela zajedni~kog dràvama ugovornicama prema kojem se predmeti ~ija je upotreba zakonito progla{ena nedopu{tenom i pogubnom po op{ti interes oduzimaju u cilju uni{tenja. Razmatraju}i zakonitost plenidbe matrice i stotina primeraka [kolske knjiìce, koja je izvr{ena 31. marta i 1. aprila 1971, priznajem relevantnost drugog stava ~lana 1 Protokola br. 1. Doti~ni stav govori o pravu dràve da, ukoliko je to potrebno radi op{tih interesa, reguli{e kori{}enje imovine. On
se bavi pravom dràve da, ukoliko su uslovi izloèni u njemu zadovoljeni, ometa posedni~ka prava vlasnika, koji uìva slobodu kori{}enja imovine po svojoj èlji pod uslovom da ono nije protivzakonito. Plenidba o kojoj je re~ izvr{ena je shodno nalogu sudije po odeljku 3 zakona iz 1959/1964. o opscenim publikacijama. Cilj neke plenidbe vrlo bi lako mogao biti spre~avanje izvr{enja ili podsticanja na izvr{enje krivi~nog dela koje je u vezi sa za{titom morala; a mogao bi biti i obezbe|ivanje proizvoda koji bi se izneo pred sud kao dokazni predmet, pa ~ak i kao corpus delicti. Takav proizvod moè predstavljati predmet gonjenja, te otud nema ni~eg neispravnog u njegovoj plenidbi od ovla{}enog lica. Engleski sud je 1. jula 1971, primenjuju}i po okon~anju su|enja relevantnu odredbu gorepomenutih zakona, naloìo oduzimanje ve} zaplenjene matrice i knjiga. Apelacioni sud potvrdio je taj nalog 29. oktobra 1971. godine, te su ve} oduzete knjige i proizvodi uni{teni. Po mom mi{ljenju, pri utvr|ivanju zakonitosti naloga za oduzimanje i uni{tenje predmeta o kojima je re~, prvi stav ~lana 1 Protokola br. 1 preciznije se uklapa u materiju od bilo kojeg drugog stava Protokola. Prvi stav se ti~e li{enja imovine. Svakako, oduzimanje i uni{tenje proizvoda u ne~ijem vlasni{tvu ravni su li{enju imovine. Da pre|em na ostale zahteve propisane u pogledu zakonitosti takvog li{enja; zakonske odredbe koje ovla{}uju na oduzimanje i uni{tenje nisu, po op{tem mi{ljenju, nesaglasne s relevantnim odredbama Konvencije. Za{tita morala je nesumnjivo od javnog interesa, a uslovi za oduzimanje i uni{tenje izloèni u doti~nim zakonima ispunjeni su. Prema tome, smatram prikladnijim da se zakonitost naloga za oduzimanje i uni{tenje, na koji je stavljen prigovor, zasnuje na prvom stavu ~lana 1 Protokola br. 1. Daju}i svoje tuma~enje, voljan sam da se ograni~im na formulaciju teksta prvog stava i da re~ima upotrebljenim u njemu pridam uobi~ajeno zna~enje.
45
2. Za{tita ugleda suda
46
Da li u opravdana ograni~enja slobode izraàvanja spada i ograni~avanje prava na izve{tavanje medija o konkretnim sudskim postupcima? Da li je u toku sudskog postupka u medijima dozvoljeno komentarisanje ili samo izve{tavanje o ~injenicama u vezi sa onim {to je re~eno u sudnici? Moè li u demokratskoj zemlji novinar biti ka`njen zatvorom zbog omalovaàvanja suda koje se sastoji u nepo{tovanju sudskih zabrana da se ne{to objavi u medijima? Imaju li mediji pravo da budu pristrastni u izve{tavanju ili komentarisanju toka pojedinih postupaka pred sudom? Gde je granica izme|u dozvoljene mere pristrastnog pisanja medija o toku sudskog postupka i nedopu{tenog pritiska na sud, ili na stranke u postupku, u nameri da se izvr{i opstrukcija sudskog postupka ili da se uti~e na njegov ishod? Ko odlu~uje da li su mediji pristrastni i na koji na~in njihovo izve{tavanje uti~e na postupak pred sudom? Da li pristrastno izve{tavanje ili komentarisanje u medijima moè da uti~e na mogu}nost da se postigne nagodba me|u strankama u postupku? Da li sud moè unapred da zabrani medijima da ne{to objave? Kakva je razlika izme|u sudskog naloga kojim se zabranjuje objavljivanje pojedinih informacija i cenzure? Ako sud izrekne izri~itu zabranu jednom mediju da objavi odre|ene ~injenice, da li ta zabrana automatski vaì i za sve druge medije?
47
Za{tita ugleda suda 48
Sandej tajms protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Saètak
Predmet Sandej tajms proistekao je iz predstavke protiv Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske koju su Evropskoj Komisiji za ljudska prava 19. januara 1974. godine, po ~lanu 25 Konvencije za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda uloìli izdava~, urednik i grupa novinara britanskog nedeljnika Sandej tajms. Ovo je bio prvi slu~aj da je Evropski sud za ljudska prava doneo presudu koja se odnosi na povredu prava na slobodu izraàvanja i informisanja u {tampi.
înjenice
Od 1958. do 1961. godine kompanija Distillers proizvodila je i prodavala u Ujedinjenom Kraljevstvu lekove sa sastojkom prvobitno dobijenim u Saveznoj Republici Nema~koj i poznatim pod nazivom talidomid. Lekovi su prepisivani kao sedativi, naro~ito za trudnice. Nekoliko èna koje su ih uzimale tokom trudno}e rodile su 1961. godine decu s te{kim deformitetima; s vremenom je broj takvih poro|aja dostigao oko 450. Novembra iste godine ova kompanija je s britanskog trì{ta povukla sve lekove koji su sadràli talidomid. Roditelji sedamdesetoro deformisane dece izdali su, od 1962. do 1966, naloge za pokretanje postupka protiv kompanije Distillers u svoje ime i u ime svoje dece. Oni su tvrdili da je deformitete prouzro~ilo dejstvo koje je na fetus imao talidomid davan majci za vreme trudno}e, navodili da je Kompanija ispoljila nehat u spravljanju, proizvodnji i prodaji ovih lekova, i zahtevali od{tetu. Kompanija je porekla nehat i osporila pravnu osnovu tih zahteva. Pokrenuto je i nekoliko procesa u vezi s licima koja su navodno obolela od perifernog neuritisa zbog upotrebe pomenutih lekova. U 65 od 70 procesa koje su pokrenuli roditelji postignuto je poravnanje 1968. godine nakon pregovora pravnih savetnika stranaka. Godine 1971. zapo~eli su pregovori o predlogu kompanije Distillers da osnuje dobrotvorni starateljski fond za svu deformisanu decu osim one obuhva}ene poravnanjem iz 1968. Do septembra 1972. godine izna|eno je re{enje za poravnanje, koje je uklju~ivalo osnivanje starateljskog fonda od 3 250 000 funti i koje je u oktobru trebalo podneti sudu na odobrenje.
Sandej tajms je 24. septembra 1972. godine objavio ~lanak pod naslovom Na{a talidomidna deca razlog za nacionalnu bruku, u kojem se analiziraju tada razmatrani predlozi za poravnanje, za koje je re~eno da su u grotesknoj nesrazmeri s pretrpljenim povredama. U tekstu se tako|e kritikuju engleski zakoni o dobijanju i proceni od{tete u predmetima vezanim za li~nu povredu, a kompanija Distillers se poziva da ponudi izda{nije od{tetne sume. U napomeni uz ~lanak najavljeno je da }e u jednom kasnijem ~lanku Sandej tajms istraìti kako je do{lo do tragedije. Dana 17. novembra 1972. godine Odeljenjski sud Krunskog odeljenja odobrio je zahtev dràvnog tuìoca za izdavanje sudskog naloga radi zabrane objavljivanja tog budu}eg ~lanka zbog toga {to bi ono predstavljalo omalovaàvanje suda. Omalovaàvanje suda u slu~aju planiranog ~lanka u Sandej tajmsu sastojalo bi se u svesnom poku{aju tog lista da uti~e na proces pregovora o poravnanju, kao i poku{aju da se ubedi kompanija Distillers da plati vi{e. Na zahtev dràvnog tuìoca, sudski nalog protiv kompanije Times Newspapers Ltd. ukinut je 23. juna 1976. êtiri dana kasnije sporni ~lanak bio je objavljen. On se u nekoliko ta~aka razlikovao od prvobitne verzije; posebno su bile izostavljene neke pojedinosti zasnovane na informacijama koje su u poverenju dobili roditeljski savetnici tokom parnice u vezi s talidomidom. Radi zabrane obelodanjivanja tih informacija izdat je nov sudski nalog 31. jula 1974, na koji se podnosioci predstavke nisu àlili pred Komisijom.
Za{tita ugleda suda
Pravna pitanja
Englesko pravo u vezi s omalovaàvanjem suda opisano je u izve{taju Komiteta za prou~avanje omalovaàvanja suda (poznatom kao Phillimoreov izve{taj) kao sredstvo za omogu}avanje delovanja sudova u cilju spre~avanja ili ka`njavanja pona{anja koje teì da deljenje pravde opstruira, nanese mu {tetu ili ga zloupotrebi bilo u odnosu na konkretan predmet ili uop{te, i kao sredstvo za{tite ne dostojanstva sudija, ve} deljenja pravde i fundamentalne suprematije zakona. Uz izvesne izuzetke, omalovaàvanje suda predstavlja krivi~no delo ka`njivo li{enjem slobode u neograni~enom trajanju ili globom u neograni~enom iznosu, ili pak nalogom za pismeno obavezivanje na dobro vladanje; kazna se moè odrediti po skra}enom postupku, a objavljivanje ~injenica ili mi{ljenja koji sa~injavaju krivi~no omalovaàvanje tako|e se moè osujetiti po sli~nom postupku. Omalovaàvanje suda donekle obuhvata istu oblast kao i razna obi~na krivi~na dela protiv deljenja pravde, na primer izvitoperavanje pravosudnog toka. Ovaj predmet ti~e se poslednje pomenute kategorije, koja uklju~uje omalovaàvanja u vidu publikacija, izve{taja ili komentara o teku}im prav-
49
nim postupcima. U Phillimoreovom izve{taju se kaè da nedostaje jasna definicija izjave, kritike ili komentara koji }e se smatrati omalovaàvanjem. U njemu se dodaje da su se, dok Gornji dom nije u predmetu Sandej tajms formulisao prili~no druk~ije merilo, sva merila omalovaàvanja u slu~aju publikacije zasnivala na pojmu nano{enja {tete pravnom procesu ili njegovog neispravnog ometanja, te da zlo ~ijem je suzbijanju zakon o omalovaàvanju oduvek bio i ostao namenjen jeste rizik nano{enja {tete propisnom deljenju pravde. Neka publikacija, kako izgleda, moè predstavljati omalovaàvanje suda ne samo ako se pojavi nakon izdavanja naloga za pokretanje postupka nego i ako se pojavi kada postupak predstoji. Kompanija Distillers uputila je formalnu àlbu dràvnom tuìocu da ~lanak Sandej tajmsa od 24. septembra 1972. godine predstavlja omalovaàvanje suda s obzirom na jo{ neokon~anu parnicu. Po zahtevu dràvnog tuìoca raspravu su vodile tri sudije Krunskog odeljenja od 7. do 9. novembra 1972; 17. novembra sud je odobrio stavljanje zabrane. U obrazloènju presude kaè se da jednostranim komentarima, pre zaklju~enja sudske rasprave, moè da se spre~i propisno i nepristrasno deljenje pravde uti~u}i i {tetno deluju}i na mi{ljenje samog tribunala, uti~u}i na svedoke koji budu pozvani pred sud ili nanose}i {tetu slobodnom izboru i pona{anju parni~ne stranke. Taj tre}i oblik {tetnog delovanja bio je relevantan u ovom predmetu. Ako se jedna stranka podvrgne pritisku koji daje ozbiljne izglede da joj pravda bude uskra}ena zato {to taj pritisak poga|a njenu slobodu delanja u predmetu, tada tu omalovaàvanje suda postoji. Omalovaàvanje se proverava time da li, u svim okolnostima konkretnog predmeta, re~i na koje je stavljen prigovor stvaraju ozbiljan rizik ometanja pravosudnog toka, bez obzira na pi{~evu nameru ili istinitost napisanog. Raspravu o àlbi kompanije Times Newspapers Ltd. na odluku Odeljenjskog suda Apelacioni sud je vodio od 30. januara do 2. februara 1973. Apelacioni sud je 16. februara ukinuo sudsku zabranu. Su|enje preko novina ne sme se dopustiti. Me|utim, javni interes za stvar od nacionalnog zna~aja mora se uravnoteìti s interesom stranaka za pravi~no su|enje ili poravnanje; u ovom predmetu javni interes za diskusiju preteè nad potencijalnom {tetom po stranku. Zakon ne spre~ava davanje komentara kada parnica miruje i kada se aktivno ne nastavlja. [tavi{e, po{to zakon ne spre~ava davanje komentara o parnici koja je okon~ana ili koja nije otpo~ela, nema nikakve prepreke davanju komentara o {ezdeset i dva predmeta u kojima je postignuto poravnanje 1968. godine ili o stotinu dva-
deset i tri predmeta u kojima nalozi za pokretanje postupka nisu izdati. âk ni septembra 1972. godine planirani ~lanak ne bi predstavljao omalovaàvanje suda: u njemu se pravi~no komentari{e stvar od javnog interesa; on nije nanosio {tetu zapo~etoj parnici, jer ta je parnica godinama mirovala i jo{ miruje; a pritisak koji je ~lanak imao za cilj da izvr{i bio je opravdan. Sem toga, produàvanje va`nosti sudske zabrane jedino protiv Sandej tajmsa kada od novembra 1972. godine Parlament i drugi listovi razmatraju tu materiju bilo bi najgora vrsta diskriminacije, zaklju~io je sudija lord Denning u obrazloènju presude. Lord sudija Phillimore istakao je da svako moè slobodno davati komentare o predmetima u kojima je postignuto poravnanje ili u kojima nije izdat nalog za pokretanje postupka. Nepravi~an pritisak radi postizanja poravnanja u nekom predmetu moè predstavljati omalovaàvanje suda, ali ovde nema dokaza o postojanju ozbiljnog rizika da planirani ~lanak prinudi kompaniju na ve}i iznos poravnanja ili da je pritisak nepravi~an. Ukazav{i na svoje slaganje sa zavr{nom re~i lorda Denninga, lord sudija Scarman istakao je da je nalog Sandej tajmsu bio samo korak u pravcu postizanja poravnanja, a puko izdavanje jednog takvog naloga ne moè ugu{iti sve komentare. Po{to nema dokaza da se parnica aktivno odvija, nerealisti~no je tretirati planirani ~lanak kao ne{to {to stvarno ili znatno {teti pravosudnom toku. [tavi{e, mora se uzeti u obzir javni interes za slobodu govora o stvari od velikog javnog zna~aja.
Za{tita ugleda suda
Ocena Suda
Evropski sud je odlu~io da je zabranom objavljivanja najavljenog ~lanka u listu Sandej tajms prekr{en ~lan 10 Konvencije, odnosno da je povre|eno pravo na slobodu izraàvanja. Ta mera, doneta na osnovu tada{njeg engleskog zakona o nepo{tovanju suda (Contempt of Court), nije ocenjena kao neophodna u demokratskom dru{tvu.
51
Za{tita ugleda suda
Sandej tajms protiv Ujedinjenog Kraljevstva*

Case of Sunday Times v. the United Kingdom
27. OKTOBAR 1978. ODLUKA1 U predmetu Sandej tajms, Nadle`no ve}e Evropskog suda za ljudska prava, Na zasedanju, bez prisustva javnosti, u Strazburu 27. oktobra 1978. godine, a u sastavu g. G. Balladore Pallieri, predsednik, g. M. Zekia, g. R ODonoghue, g. R. Ryssdal, ser Gerald Fitzmaurice, g. L. Liesch i g. Pinheiro Farinha, te g. M.-A. Eissen, sekretar Suda, Uzimaju}i u obzir pravilo 48 Poslovnika Suda, Uzimaju}i u obzir sve dokumente u predmetnim spisima, Smatraju}i da predmet pokre}e ozbiljna pitanja koja uti~u na tuma~enje Konvencije za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Odlu~uje jednoglasno da se bez odlaganja odrekne nadle`nosti u korist Suda u punom sastavu. Odluka je sa~injena na francuskom i engleskom, pri ~emu je francuski tekst autenti~an. Giorgio Balladore Pallieri, s. r., predsednik Marc-Andre Eissen, s. r., sekretar
* Prevod ove presude preuzet je iz zbirke Politi~ka prava i slobode, edicija Dokumenti,
Fond za humanitarno pravo, 1997, str. 70-123. Otud odre|ena terminolo{ka neusagla{enost sa ostalim presudama iz zbirke.
1 Ova odluka moè se citirati na slede}i na~in: Eur. Court H. R., The Sunday case, decision of 27 October 1978, Series A no. 30.
52
EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA

Za{tita ugleda suda
PREDMET SANDEJ TAJMS 26. APRIL 1979. PRESUDA2 U predmetu Sandej tajms, Evropski sud za ljudska prava, odlu~uju}i na op{toj sednici prema pravilu 48 Poslovnika Suda, u slede}em sudijskom sastavu: g. Balladore Pallieri, predsednik, g. G. Wiarda, g. H. Mosler, g. M. Zekia, g. J. Cremona, g. P. ODonoghue, g-|a H. Pedersen, g. Thor Vilhjalmsson, g. R. Ryssdal, g. W. Ganshof van der Meersch, ser Gerald Fitzmaurice, g|a D. Bindschedler-Robert, g. D. Evrigenis, g. P.-H. Teitgen, g. G. Lagergren, g. L. Liesch, g. F. Glckl, g. F. Matscher, g. J. Pinheiro Farinha, g. E. Garcia de Enterria, a uklju~uju}i g. M.-A. Eissena, sekretara Suda, i g. H. Petzolda, zamenika sekretara Suda,
2 Ova se presuda moè citirati na slede}i na~in: Eur. Court H. R., The Sunday Times ca-
se, judgment of 26 April 1979. Series A no. 30.
53
Za{tita ugleda suda
Posle ve}anja bez prisustva javnosti od 30. novembra do 2. decembra 1978. godine i od 27. do 29. marta 1979, Izri~e slede}u presudu, usvojenu poslednjeg pomenutog datuma:
POSTUPAK
1. Predmet Sandej tajms uputila je Sudu Evropska komisija za ljudska prava (u daljem tekstu: Komisija). Predmet je proistekao iz predstavke protiv Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske koju su Komisiji 19. januara 1974. godine, po ~lanu 25 Konvencije za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), uloìli izdava~ (Times Newspapers Limited), urednik (g. Harold Evans) i grupa novinara britanskog nedeljnika Sandej tajms (The Sunday Times). 2. Komisija je svoj zahtev, kojem je bio priloèn izve{taj predvi|en ~lanom 31 Konvencije, predala Sekretarijatu Suda 15. jula 1977, u tromese~nom roku utvr|enom ~lanovima 32, st. 1, i 47. Zahtev se pozivao na ~lanove 44 i 48 Konvencije i na izjavu Ujedinjenog Kraljevstva o priznavanju obavezne nadle`nosti Suda (~lan 46). Zahtev Komisije ima za svrhu da se od Suda dobije odluka da li predmetne ~injenice ukazuju na to da je tuèna dràva prekr{ila svoje obaveze po ~lanu 10 Konvencije, uzetom bilo posebno, bilo u vezi sa ~lanom 14 ili sa ~lanom 18. 3. U sedmo~lano sudijsko ve}e u{li su, kao ~lanovi ex officio, ser Gerald Fitzmaurice, izabrani sudija britanskog dràvljanstva (~lan 43 Konvencije), i g. G. Balladore Pallieri, predsednik Suda (pravilo 21, st. 3 (b) Poslovnika Suda). Predsednik Suda je 28. jula 1977, u prisustvu sekretara Suda, `rebom izvukao imena pet ostalih ~lanova, i to g. H. Moslera, g. M. Zekije, g. P. ODonoghuea, g. R. Ryssdala i g. J. Pinheira Farinhe (~lan 43 in fine Konvencije i pravilo 21, st. 4). G. Balladore Pallieri preuzeo je du`nost predsednika Ve}a (pravilo 21, st. 5). 4. Predsednik Ve}a je, preko sekretara Suda, utvrdio gledi{ta predstavnika Vlade Ujedinjenog Kraljevstva (u daljem tekstu: Vlada) i delegata Komisije u vezi s postupkom kojeg }e se Ve}e pridràvati. Nalogom od 15. septembra 1977. godine on je odlu~io da predstavnik vlade dostavi podnesak do 7. decembra 1977, a da delegati Komisije imaju pravo da na ovaj odgovore svojim podneskom u roku od dva meseca od dana kada im Vladin podnesak uru~i sekretar Suda.
54
Vladin podnesak primljen je u Sekretarijatu Suda 8. decembra 1977. Delegati su 10. februara 1978. godine dostavili Sudu podnesak koji im je bio predat u ime podnosilaca predstavke; delegati su napomenuli da u toj fazi ne èle da iznesu sopstveno gledi{te ni da komentari{u podnesak podnosilaca predstavke, zadràvaju}i pravo da to u~ine na usmenoj raspravi. 5. Po{to je, preko zamenika sekretara Suda, konsultovao predstavnika Vlade i delegate Komisije, predsednik je nalogom od 16. marta 1978. godine odredio da usmeni postupak zapo~ne 24. aprila 1978. Nalogom od 20. marta 1978. on je odobrio predstavniku Vlade da dostavi, najkasnije do 7. aprila 1978, dodatni podnesak; ovaj je u Sekretarijatu Suda primljen 6. aprila. Dana 13. aprila sekretar Komisije predao je Sudu pismo koje su mu 10. aprila uputili podnosioci predstavke, s izvesnim dokumentima u prilogu tom pismu. 6. Usmena rasprava odràna je javno u Zgradi ljudskih prava, Strazbur, 24. i 25. aprila 1978. Pred Sud su izi{li u ime Vlade: g. D. Anderson, pravni savetnik, Ministarstvo spoljnih poslova i Komonvelta, predstavnik, velecenjeni Peter Archer, poslanik, krunski zastupnik3, dràvni pravobranilac4, zastupnik, g. N. Bratza, sudski advokat, zastupnik, g. R. Ricks, Pravobranila{tvo Dràvne blagajne5, savetnik, g. M. Saunders, Odsek pravosudnih funkcionera6, savetnik;
Za{tita ugleda suda
3 Videti predmet Hendisajd, napomena br. 4 prim. prev. 4 Eng. Solicitor-General, krunski pravosudni funkcioner u Britaniji, po poloàju nepo-
sredno ispod dràvnog tuìoca (Attorney General) u Engleskoj i Velsu, odnosno ispod lorda advokata u [kotskoj u stvari ministar gra|anskog pravosu|a, ako se tako moè re}i; ~lan Donjeg doma Parlamenta i glavni pravni savetnik vlade prim. prev.
5 Eng. Treasury Solicitors Department, zajedni~ka pravna slu`ba raznih vladinih odseka,
kojima ona, po potrebi, daje savete i zastupa ih na sudu prim. prev.

6 Eng. Law Officers Department, u stvari neka vrsta ministarstva pravosu|a; u Engleskoj
i Velsu na ~elu mu je dràvni tuìlac, ~iji je zamenik dràvni pravohranilac, a u [kotskoj lord advokat, ~iji je zamenik dràvni pravobranilac za [kotsku prim. prev.
55
u ime Komisije:
Za{tita ugleda suda
g. J. Fawcett, glavni delegat, g. J. Custers, delegat, g. J. Frowein, delegat, g. A. Lester, krunski zastupnik, g. A. Whitaker, direktor pravnog odeljenja, Times Newspapers Ltd., kao stru~ni pomo}nici delegatima po pravilu 29, st. 1, druga re~enica. Sud je saslu{ao re~i i predloge g. Archera u ime vlade, te g. Fawcetta, g. Froweina i g. Lestera u ime Komisije, kao i odgovore g. Lestera na pitanja koja su postavile neke sudije. Komisija je tokom saslu{anja stavila Sudu na raspolaganje druge dokumente primljene od podnosilaca predstavke. 7. Ve}e je bez prisustva javnosti zasedalo od 25. do 27. aprila. Na sastanku odrànom bez prisustva javnosti 27. oktobra 1978. godine u Strazburu ve}e je donelo odluku po pravilu 48 da se bez odlaganja odrekne nadle`nosti u korist Suda u punom sastavu, smatraju}i da predmet pokre}e ozbiljna pitanja koja uti~u na tuma~enje Konvencije.... Po{to je, preko sekretara Suda, dobio saglasnost predstavnika Vlade i saglasno mi{ljenje delegata Komisije, Sud je 30. novembra odlu~io da se postupak nastavi bez dalje usmene rasprave (pravilo 26).
ÎNJENICE
Istorijat predmeta 8. Od 1958. do 1961. godine Distillers Company (Biochemicals) Limited (u daljem tekstu: kompanija Distillers) po licenci je proizvodila i prodavala u Ujedinjenom Kraljevstvu lekove sa sastojkom prvobitno dobijenim u Saveznoj Republici Nema~koj i poznatim pod nazivom talidomid. Lekovi su prepisivani kao sedativi, naro~ito za trudnice. Nekoliko èna koje su ih uzimale tokom trudno}e rodile su 1961. godine decu s te{kim deformitetima; s vremenom je broj takvih poro|aja narastao na oko 450. Novembra iste godine kompanija Distillers povukla je s britanskog trì{ta sve lekove koji su sadràli talidomid.
56
9. Roditelji sedamdesetoro deformisane dece izdali su, od 1962. do 1966, naloge za pokretanje postupka7 protiv kompanije Distillers u svoje ime i u ime svoje dece. Oni su tvrdili da je deformitete prouzro~ilo dejstvo koje je na fetus imao talidomid davan majci za vreme trudno}e, navodili da je kompanija Distillers ispoljila nehat u spravljanju, proizvodnji i prodaji doti~nih lekova, te zahtevali od{tetu. Kompanija je porekla nehat i osporila pravnu osnovu tih zahteva. Pokrenuto je i vi{e procesa u vezi s licima koja su navodno obolela od perifernog neuritisa zbog upotrebe pomenutih lekova. U {ezdeset i pet od sedamdeset procesa koje su pokrenuli roditelji postignuto je poravnanje 1968. godine nakon pregovora pravnih savetnika stranaka. U {ezdeset i dva slu~aja deca su jo{ bila u ìvotu, zbog ~ega je za poravnanje bilo potrebno sudsko odobrenje, koje je dobijeno. Osnova poravnanja sastojala se u tome da svaki tuìlac, pod uslovom da povu~e navod o nehatu, dobije od kompanije Distillers pau{alno 40 posto od iznosa koji bi mu sud dodelio kada bi proces bio okon~an u njegovu korist. Dalji postupci na Visokom sudu 1969. godine ticali su se procene od{tete u predmetima re{enim poravnanjem na gorepomenutoj osnovi, a u ishodu je kompanija Distillers isplatila oko milion funti u vezi s 58 predmeta. Dva predmeta druk~ije su razre{ena, a iznos od{tete u preostala dva i dalje je bio predmet pregovora jula 1973. 10. Poravnanje iz 1968. godine nije obuhvatilo pet od prvobitnih sedamdeset procesa, zato {to nalozi za pokretanje postupka nisu u tih pet predmeta bili izdati u trogodi{njem roku propisanom engleskim zakonom. Sud je potom dozvolio ex parte prekoro~no izdavanje naloga za pokretanje postupka kako u tih pet predmeta, tako i u pogledu jo{ dve stotine i {ezdeset jednog od{tetnog zahteva roditelja ili staratelja druge deformisane dece. O nova sto dvadeset i tri od{tetna zahteva kompanija Distillers bila je pismeno obave{tena, ali na osnovu sporazuma stranaka formalni postupak nije pokrenut. Tako je 1971. godine ukupno tri stotine osamdeset i devet od{tetnih zahteva prema kompaniji Distillers ~ekalo na re{enje. Izuzev izjave o od{tetnom zahtevu u jednom predmetu i izre~ene odbrane 1969, dalji koraci nisu preduzimani u onim procesima za ~ije su pokretanje nalozi bili izdati.
7 Eng. Writ, dokument koji sud izdaje na traènje tuìoca ili njegovog advokata, a ~ijim
izdavanjem formalno zapo~inje svaka gra|anska parnica. Takav nalog, dakle, ne izdaje tuìlac, nego sud u njegovo ime. Izraz izdati nalog za pokretanje postupka (to issue a writ), koji se nekoliko puta javlja u ovoj presudi kao opis radnje koju vr{i upravo tuìlac, u stvari kazuje, ali na elipti~an na~in, da je ovaj traìo i dobio od suda takav nalog i uru~io ga tuènome, koji se poziva (otud i puni naziv writ of summons, za razliku od drugih sudskih naloga) da u odre|enom roku izi|e pred sud i ospori zahtev tuìoca (u protivnom, sudi mu se u odsustvu). Vi{e od 90% tako zapo~etih gra|anskih parnica okon~ava se vansudskim poravnanjem prim. prev.
Kompanija Distillers najavila je februara 1968. godine da }e obezbediti zama{an iznos u korist preostalih 389 podnosilaca zahteva, i obema stranama bilo je stalo da do|u do vansudskog poravnanja. Ovaj predmet je, u stvari, pokretao dosta te{ka pitanja po engleskom pravu. Da je ijedan proces dospeo do su|enja, ono bi se odràlo pred profesionalnim sudijom bez porote. Godine 1971. zapo~eli su pregovori o predlogu kompanije Distillers da osnuje dobrotvorni starateljski fond za svu deformisanu decu osim one obuhva}ene poravnanjem iz 1968. Predlog je bio uslovljen time da ga svi roditelji prihvate, ali ga je odbilo njih pet, od kojih bar jedan zato {to bi se isplate iz fonda zasnivale na materijalnoj nu`di. Molbu, u ime onih roditelja koji su èleli da prihvate predlog, da tih pet zameni zvani~ni pravobranilac8, u svojstvu najblièg prijatelja9, odbio je Apelacioni sud aprila 1972. U potonjim pregovorima prvobitni uslov zamenjen je zahtevom da znatna ve}ina roditelja pristane na predlog. Do septembra 1972. godine izna|eno je re{enje za poravnanje, koje je uklju~ivalo osnivanje starateljskog fonda od 3 250 000 funti i koje je u oktobru trebalo podneti sudu na odobrenje. 11. Izve{taji o deformisanoj deci redovno su se pojavljivali u listu Sandej tajms od 1967, a 1968. godine list se upustio i u dono{enje nekih kritika poravnanja zaklju~enog iste godine. Komentari o ìvotnim prilikama te dece tako|e su objavljivani u drugim listovima i na televiziji. Posebno je, decembra 1971, list Dejli mejl objavio ~lanak koji je izazvao roditeljske àlbe zbog mogu}nosti da ugrozi teku}e pregovore o poravnanju; Dejli mejl je od dràvnog tuìoca dobio upozorenje da se ne me{a u zvani~nom dopisu koji je sadrào pretnju sankcijama po zakonu o omalovaàvanju suda, ali postupak zbog omalovaàvanja nije bio i poveden. Sandej tajms je 24. septembra 1972. godine objavio ~lanak pod naslovom Na{a talidomidna deca razlog za nacionalnu bruku: ovaj je obuhvatio analizu tada razmatranih predloga za poravnanje, za koje je re~eno da su u grotesknoj nesrazmeri s pretrpljenim povredama, kritiku raznih vidova engleskog zakona o dobijanju i proceni od{tete u predmetima vezanim za li~nu povredu, prigovor zbog toliko propu{tenog vremena od ro|enja dece i apel kompaniji Distillers da izi|e s izda{nijom ponudom. ^lanak je sadrào slede}i pasus: ...talidomidna deca sramota su za kompaniju Distillers... ima trenutaka kada insistiranje na slovu zakona podjednako podleè kritici kao i na8 Eng. Official Solicitor, slu`benik Vrhovnog suda posebno zaduèn za za{titu interesa
nesposobnih lica prim. prev.

9 Eng. Next friend, (fr. Prochain ami), osoba koja zastupa dete ili drugo pravno nespo-
sobno lice prim. prev.
ru{avanje tu|ih zakonitih prava. Suma u predloènom poravnanju iznosi}e 3,25 miliona funti, raspore|enih na 10 godina. To ne sija kao zvezda vodilja u pore|enju s pro{logodi{njim profitom od 64,8 miliona funti pre odbitka poreza i s kompanijinom aktivom u vrednosti od 421 milion funti. Bez ikakvog popu{tanja pred optu`bom za nehat, kompanija Distillers mogla bi i treba da jo{ jednom razmisli. U napomeni uz ~lanak najavljeno je da }e u jednom kasnijem ~lanku Sandej tajms istraìti kako je do{lo do tragedije. Dana 17. novembra 1972. godine Odeljenjski sud Krunskog odeljenja10 odobrio je zahtev dràvnog tuìoca za izdavanje sudskog naloga radi zabrane objavljivanja tog budu}eg ~lanka zbog toga {to bi ono sa~injavalo omalovaàvanje suda (videti stavove 17 do 35 dole za rezime nacrta ~lanka i pojedinosti postupka u vezi s omalovaàvanjem suda). 12. Iako planirani ~lanak nije, shodno tome, bio objavljen, Sandej tajms je tokom oktobra doneo vi{e specijalnih napisa o talidomidnoj deci i zakonima o nadoknadi za li~ne povrede. Odziv javnosti, {tampe i televizije na ovaj slu~aj tako|e je bio znatan. Neke emisije na radiju i televiziji bile su otkazane posle zvani~nih upozorenja u vezi s omalovaàvanjem suda, ali nijedan postupak nije stvarno poveden, izuzev protiv jedne televizijske emisije, prikazane 8. oktobra 1972, o mu~nom poloàju dece. Dràvni tuìlac je tvrdio da je emisija sra~unata da izvr{i pritisak na kompaniju Distillers u cilju pove}anja isplata na ime od{tete. Odeljenjski sud je 24. novembra 1972. godine doneo odluku (Dràvni tuìlac protiv kompanije London Weekend Television Ltd.) da omalovaàvanja suda nije bilo jer nije utvr|eno da je televizijska kompanija svesno nameravala da uti~e na zapo~ete postupke, te da, pod tim okolnostima, jedno prikazivanje emisije nije stvorilo ozbiljan rizik ometanja pravosudnog toka. Sud je u tom pogledu razlikovao slu~aj planiranog ~lanka u Sandej tajmsu, gde je urednik jasno pokazao kako svesno poku{ava da ubedi kompaniju Distillers da plati vi{e. 13. U Donjem domu je predsedavaju}i u nekoliko navrata odbijao da dozvoli bilo kakvu debatu ili postavljanje pitanja o problemima koje je pokrenula tragedija s talidomidom. Me|utim, 29. novembra 1972. o tome je vo|ena opse`na debata u Donjem domu, gde je bio podnesen predlog kojim se, inter alia, kompanija Distillers poziva da se suo~i sa svojom moralnom odgovorno{}u, i kojim se traì neodlo`no dono{enje zakonskih propisa o osnivanju starateljskog fonda za deformisanu decu. Ne{to pre te debate,
10 Eng. Queens Bench Division, odeljenje Visokog suda nadle`no kako za gra|anske,
Za{tita ugleda suda
tako i za krivi~ne predmete; njegovo pododeljenje je Odeljenjski sud prim. prev.
59
kompanija Distillers pove}ala je vrednost predloènog fonda s 3 250 000 na 5 000 000 funti. Debata je velikim delom bila posve}ena pitanju da li }e neodlo`no dono{enje zakonskih propisa mo}i da oslobodi pritiska kompaniju Distillers i/ili roditelje, kao i razmatranju socijalnih slu`bi za decu i fizi~ki onesposobljena lica uop{te, te zvani~nih inspekcijskih sistema za nove lekove. Odato je priznanje kampanji lista Sandej tajms i iznesene su razne kriti~ke opaske na ra~un zakona i pravnika. Pitanje zakonske odgovornosti kompanije Distillers, za razliku od moralne, nije razmatrano, mada je bilo osvrta na ~injenice opisane kao zvonjenje na uzbunu kojima se svojevremeno posve}ivalo malo pa`nje i na odsustvo op{te prakse testiranja fetusa pri prvom izno{enju talidomida na trì{te. Sli~ne osvrte sadrào je i nacrt ~lanka Sandej tajmsa. U zaklju~ku debate Donji dom je, uznemiren mu~nim poloàjem talidomidne dece i odlaganjem postizanja poravnanja, uvaìo inicijative vlade da pobolj{a slu`be za fizi~ki onesposobljene i pozdravio vladin poduhvat da ispita sve posebne slu~ajeve materijalne nu`de te da razmotri, ~im doti~ni predmeti ne budu vi{e u fazi sub judice da li za talidomidnu decu treba osnovati starateljski fond. 14. Parlamentarnu debatu pratio je nov talas publikacija, a u {tampi i {irokoj javnosti povedena je kampanja nacionalnih razmera u cilju vr{enja pritiska na kompaniju Distillers da izi|e s boljom ponudom. U sklopu kampanje pretilo se bojkotom drugih proizvoda te kompanije, ~iji su se brojni deoni~ari javno zauzimali za brzo i zadovoljavaju}e poravnanje. Dva ~lanka u Dejli mejlu od 8. i 9. decembra 1972, posebno, pozivala su se na mnoge istovetne rezultate testiranja i istraìvanja kao i ~lanak Sandej tajmsa koji se na{ao pod sudskom zabranom. Otprilike u to vreme pojavilo se nekoliko ~lanaka u {tampi koji su poricali pravnu odgovornost kompanije Distillers, ali novi postupci zbog omalovaàvanja suda nisu pokrenuti. U nekoliko navrata zahtevala se javna istraga uzroka tragedije, koja nikad nije sprovedena; u stvari, nju je kona~no odbio nadle`ni ministar u leto 1976. Nakon javne kritike, s predloènim poravnanjem nije se i{lo dalje, a decembra 1972. i januara 1973. godine kompanija Distillers istupila je s novim predlozima, uklju~uju}i novo pove}anje vrednosti starateljskog fonda na 20 000 000 funti. Pregovori su bili nastavljeni. U me|uvremenu je, posle àlbe kompanije Times Newspapers Ltd., zabranu Odeljenjskog suda ukinuo Apelacioni sud 16. februara 1973, samo da bi ona u modifikovanom vidu bila uspostavljena 24. avgusta 1973. godine nakon odluke Gornjeg doma od 18. jula, kojom je dozvoljeno dràvnom tuìocu da se ponovo àli (videti stavove 24 do 34 dole).
15. Dana 30. jula 1973. godine jedan sudija11 Krunskog odeljenja odobrio je uslove poravnanja u velikoj ve}ini predmeta nakon {to se uverio da su u istinskom interesu maloletnika na koje se odnose. Prema tom poravnanju: (a) svaki tuìlac, pod uslovom da povu~e tu`bu, dobija pau{alnu sumu od 40 posto iznosa koji bi dobio da je presuda bila u njegovu korist; i (b) osniva se dobrotvorni starateljski fond za deformisanu decu, uklju~uju}i onu obuhva}enu poravnanjem iz 1968. Kompanija Distillers i dalje je poricala nehat bilo sa svoje strane ili sa strane svojih savetnika; kako nisu svi roditelji prihvatili predloèno poravnanje, ova sporna ta~ka ostala je u fazi sub judice. 16. Na zahtev dràvnog tuìoca, sudski nalog protiv kompanije Times Newspapers Ltd. ukinut je 23. juna 1976. (videti stav 35 dole). êtiri dana kasnije sporni ~lanak bio je objavljen. On se u nekoliko ta~aka razlikovao od prvobitne verzije; posebno su bile izostavljene neke pojedinosti zasnovane na informacijama koje su u poverenju dobili roditeljski savetnici tokom parnice u vezi s talidomidom. Radi zabrane obelodanjivanja tih informacija izdat je nov sudski nalog 31. jula 1974, na koji se podnosioci predstavke nisu àlili pred Komisijom. Do 23. juna 1976. godine ~etiri procesa koje su roditelji vodili protiv kompanije Distillers ostala su neokon~ana: u jednom su bili dati pismeni iskazi, ali ni{ta nije preduzimano od 1974; u dva procesa samo je predata izjava o od{tetnom zahtevu; u ~etvrtom je jedino izdat nalog za pokretanje postupka. Na taj dan, {tavi{e, jo{ je izme|u kompanije Distillers i njenih osigurava~a trajala parnica, koja je tako|e uklju~ivala spornu ta~ku nehata: osigurava~i su osporili obavezu pla}anja za poravnanje iz 1973. godine iz razloga, inter alia, {to kompanija Distillers nije sprovela odgovaraju}e testove i istraìvanja. Su|enje u tom procesu bilo je zakazano za 4. oktobar 1976, ali je u stvari 24. septembra 1976. postignuto poravnanje. Rezime nacrta ~lanka 17. U po~etku neobjavljenog ~lanka koji je bio predmet sudskog naloga nagove{teno je da je na~in izno{enja talidomida na trì{te u Britaniji po mnogo ~emu bio nezadovoljavaju}i. Za kompaniju Distillers re~eno je: uveliko se uzdavala u nema~ke testove i nije dovr{ila sopstvene iscrpne probe pre izno{enja leka na trì{te;
11 Sudije Visokog suda vode prvostepene pretrese pojedina~no, a apelacione pretrese
Za{tita ugleda suda
naj~e{}e po dvojica, nekad i po trojica prim. prev.
61
propustila je da u svom istraìvanju medicinske i nau~ne literature otkrije ~injenicu da lek srodan talidomidu moè prouzro~iti nakazan porod; pre izno{enja leka na trì{te nije vr{ila testove na ìvotinjama radi utvr|ivanja delovanja leka na fetus; ubrzala je izno{enje leka na trì{te iz komercijalnih razloga. Nije je odvratilo upozorenje jednog od njenih sopstvenih saradnika da je talidomid daleko opasniji nego {to se pretpostavljalo; nije je odvratilo otkri}e da talidomid moè o{tetiti nervni sistem, {to je po sebi nagove{tavalo da bi mogao o{tetiti fetus; produìla je da lek mesec dana po njegovom povla~enju ogla{ava kao bezbedan za trudnice. U glavnom delu ~lanka opisano je kako je kompanija Distillers, posle o~ito razo~aravaju}ih po~etnih poduhvata u farmaceutici, saznala 1956. godine da je nema~ka firma Chemie Gruenenthal izna{la sedativ smatran ne{kodljivim i jedinstvenim talidomid. Tada{nje veoma {iroko trì{te za sedative s vremenom se zagu{ivalo, pa je kompanija Distillers bila mi{ljenja da treba brzo delovati. Odluku da iznese lek na trì{te donela je pre uvida u stru~nu dokumentaciju, izuzimaju}i prepis radova s jednog nema~kog simpozijuma, i pre vr{enja samostalnih testova. U stvari, izgleda da je verovala da za talidomid ne}e biti potrebni podrobni testovi. Latila se istraìvanja nau~ne literature, ali je propustila da se obavesti o rezultatima istraìva~kog rada iz 1950. godine izvesnog dr Thierscha, koji je pokazao da hemikalija srodna talidomidu moè prouzro~iti nakazan porod; mi{ljenja su se razlikovala oko toga da li je njegov rad trebalo prona}i. Prodaja talidomida po~ela je u Nema~koj oktobra 1957, a kompanija Distillers imala je po licencnom sporazumu obavezu da ga iznese na trì{te aprila 1958. Ona se latila programa za lansiranje leka iako su klini~ke probe kasnile. Rezultati prvih britanskih proba objavljeni su januara 1958: na|eno je da talidomid usporava rad {titaste `lezde i da je na~in njegovog delovanja nepoznat; istraìva~ je upozorio da je potrebno izvr{iti nove testove. Kompanija Distillers nije se uzdala u taj savet, zasnivaju}i svoju odluku na klimavim svedo~anstvima odnosno na drugim probama u Ujedinjenom Kraljevstvu i na uveravanjima u vezi s rezultatima istraìvanja u Nema~koj. Upozorenje u pogledu antitiroidnih dejstava bilo je osobito relevantno, jer se znalo da lekovi koji uti~u na {titnja~u mogu uticati i na nero|enu decu; razumno je tvrditi da je kompanija Distillers trebalo da odloì lansiranje leka u o~ekivanju daljih testova. Dana 14. aprila 1958, kaè se dalje u ~lanku, talidomid je po~eo da se prodaje u Britaniji, uz reklamu da je potpuno bezbedan. Krajem 1959. godi-
ne farmakolog kompanije Distillers otkrio je da je talidomid u te~nom stanju veoma otrovan te da u prevelikoj dozi moè biti smrtonosan, ali njegov izve{taj nikad nije objavljen, a prodaja te~nog talidomida po~ela je jula 1961. Decembra 1960. javljeno je da pacijenti koji su uzimali talidomid u tabletama, kako je on prvobitno prodavan, ispoljavaju simptome perifernog neuritisa; ta vest imala je za ishod zadràvanje molbe za izno{enje talidomida na trì{te u Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama, gde, u stvari, on nikad i nije prodavan. Izve{taji o novim slu~ajevima perifernog neuritisa pojavili su se 1961, ali su reklame kompanije Distillers i dalje nagla{avale bezbednost leka. Po~etkom 1961. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu ro|ena su deca s deformitetima, ali u to vreme se ona ni~im nisu mogla dovesti u vezu s talidomidom. Me|utim, izme|u maja i oktobra, jedan lekar u Australiji otkrio je da je zajedni~ki faktor za nekoliko nakazne novoro|en~adi to {to su majke za vreme trudno}e uzimale talidomid. O tome je 24. novembra obave{tena firma Chemie Gruenenthal, koja je dva dana kasnije povukla lek, posle pojavljivanja te vesti u novinama. Kompanija Distillers prekinula je javnu prodaju talidomida neposredno posle toga. Testovi na ìvotinjama, objavljeni aprila 1962, potvrdili su da talidomid izaziva deformitete, ali prodaja bolnicama nije bila prekinuta do decembra 1962. U zaklju~ku ~lanka kaè se slede}e: Tako je breme obaveze proveravanja bezbednosti talidomida nedvosmisleno leàlo na kompaniji [Distillers]. Kako se Kompanija pokazala u odnosu prema toj te{koj odgovornosti? Moè se tvrditi slede}e: 1. Trebalo je da kompanija [Distillers] prona|e svu nau~nu literaturu o lekovima srodnim talidomidu. A nije. 2. Trebalo je da pro~ita Thierschov rad o delovanju lekova srodnih talidomidu na nervni sistem, posumnja na mogu}no dejstvo na nero|ene bebe i otud izvr{i testove na ìvotinjama u vezi s teratogenim delovanjem. A nije. 3. Trebalo je da obavi dalje testove kada je otkrila da lek deluje antitiroidno i da poseduje neslu}enu toksi~nost. A nije. 4. Trebalo je da pre reklamiranja leka kao bezbednog za trudnice raspolaè dokazima o tome. A nije. U prilog kompaniji [Distillers] moglo bi se tvrditi da je u vreme kada ga je prvi put iznela na trì{te u Britaniji iskreno verovala kako je talidomid potpuno netoksi~an; da se periferni neuritis pojavio kao sporedno dejstvo tek posle dvogodi{nje prodaje leka u Britaniji; da testiranje teratogenih dejstava nije bilo op{ta praksa 1958; da se ni{ta ne bi otkrilo da su testovi obavljeni na uobi~ajenim laboratorijskim ìvotinjama, jer samo kod novo-
63
Za{tita ugleda suda
Za{tita ugleda suda
zelandskog belog zeca talidomid proizvodi ista dejstva kao kod ljudskih bi}a; te, najzad, da u jedinom postoje}em klini~kom izve{taju o davanju talidomida trudnicama nisu zabeleène nikakve ozbiljne posledice (jer je talidomid opasan jedino u prvih 12 nedelja trudno}e). Nema, izgleda, gotovih odgovora.... Doma}e pravo 18. Englesko pravo u vezi s omalovaàvanjem suda opisano je u izve{taju Komiteta za prou~avanje omalovaàvanja suda (u daljem tekstu Phillimoreov izve{taj, videti stav 36 dole) kao sredstvo za omogu}avanje delovanja sudova u cilju spre~avanja ili ka`njavanja pona{anja koje teì da deljenje pravde opstruira, nanese mu {tetu ili ga zloupotrebi bilo u odnosu na konkretan predmet ili uop{te, i kao sredstvo za{tite ne dostojanstva sudija, ve} deljenja pravde i fundamentalne suprematije zakona. Uz izvesne izuzetke, omalovaàvanje suda predstavlja krivi~no delo ka`njivo li{enjem slobode u neograni~enom trajanju ili globom u neograni~enom iznosu, ili pak nalogom za pismeno obavezivanje na dobro vladanje; kazna se moè odrediti po skra}enom postupku, bez porotnog su|enja, a objavljivanje ~injenica ili mi{ljenja koji sa~injavaju krivi~no omalovaàvanje tako|e se moè osujetiti po sli~nom postupku. Omalovaàvanje suda donekle obuhvata istu oblast kao i razna obi~na krivi~na dela protiv deljenja pravde, na primer izvitoperavanje pravosudnog toka. Omalovaàvanje suda je tvorevina obi~ajnog prava i obuhvata mnoge vidove pona{anja. U govoru u Gornjem domu lord Diplock je u predmetu Sandej tajms napomenuo: Na pretek imamo empirijskih odluka o posebnim primerima pona{anja za koje se smatralo da sa~injava omalovaàvanje suda. Oskudevamo u racionalnom obja{njenju ili analizi jednog op{teg pojma omalovaàvanja suda zajedni~kog predmetima u kojima je konstatovano da ono postoji. U Phillimoreovom izve{taju omalovaàvanje suda podeljeno je na slede}e kategorije: (a) omalovaàvanje pred licem suda, na primer bacanje predmeta na sudiju, vre|anje lica u sudu, demonstriranje u sudu; (b) omalovaàvanje van suda, dalje podeljeno na: (i) odmazde na svedocima po okon~anju postupka; (ii) skandalizovanje suda, na primer ruènje sudije kao takvog, odnosno napadi na njegovu nepristrasnost ili ~estitost;
64
(iii) nepovinovanje sudskim nalozima;

Za{tita ugleda suda
(iv) pona{anje, namerno ili ne, koje lako moè ometati pravosudni tok u konkretnom postupku. Ovaj predmet ti~e se poslednje pomenute kategorije, koja uklju~uje omalovaàvanja u vidu publikacija, izve{taja ili komentara o teku}im pravnim postupcima. U Phillimoreovom izve{taju se kaè da nedostaje jasna definicija izjave, kritike ili komentara koji }e se smatrati omalovaàvanjem. U njemu se dodaje da su se, dok Gornji dom nije u predmetu Sandej tajms formulisao prili~no druk~ije merilo, sva merila omalovaàvanja u slu~aju publikacije zasnivala na pojmu nano{enja {tete pravnom procesu ili njegovog neispravnog ometanja, te da zlo ~ijem je suzbijanju zakon o omalovaàvanju oduvek bio i ostao namenjen jeste rizik nano{enja {tete propisnom deljenju pravde. Neka publikacija, kako izgleda, moè predstavljati omalovaàvanje suda ne samo ako se pojavi nakon izdavanja naloga za pokretanje postupka nego i ako se pojavi kada postupak predstoji. 19. Dràvni tuìlac ima pravo, ali ne i du`nost, da pred sud iznese sve ono {to po njegovom mi{ljenju moè predstavljati omalovaàvanje suda i {to, u javnom interesu, smatra potrebnim da pred sud iznese. Osim u nekim slu~ajevima, postupak zbog omalovaàvanja suda mogu pokrenuti i privatna lica. 20. S tim u vezi treba primetiti da jedno pravilo Poslovnika Donjeg doma zabranjuje osvrte u debati na materiju koja se nalazi u fazi sub judice. Uz neke izuzetke, svaki osvrt na gra|ansku parnicu, {tetan ili ne, nedopustiv je ~im se zakaè su|enje ili predmet na drugi na~in iznese pred sud; pre toga (ili posle toga u izuzetnim slu~ajevima), osvrt na takvu materiju dopu{ten je ukoliko predsedavaju}i ne smatra da postoji stvarna i znatna opasnost od nano{enja {tete su|enju u tom predmetu. Prema tom pravilu Donji dom je odrào debatu 29. novembra 1972. godine (videti stav 13 gore), o kojoj je objavljen izve{taj. Doma}i postupak zbog omalovaàvanja suda (a) Uvod 21. Kompanija Distillers uputila je formalnu àlbu dràvnom tuìocu da ~lanak Sandej tajmsa od 24. septembra 1972. godine predstavlja omalovaàvanje suda s obzirom na jo{ neokon~anu parnicu, a 27. septembra dràvni pravobranilac, u odsustvu dràvnog tuìoca, obratio se dopisom
65
uredniku Sandej tajmsa traè}i njegova zapaànja. Urednik je u odgovoru opravdavao taj ~lanak i tako|e podneo nacrt planiranog kasnijeg ~lanka, za koji je tvrdio da je ~injeni~no potpuno ta~an. Dràvni pravobranilac pitao je da li je ta verzija stavljena na uvid bilo kojoj parni~noj stranci, zbog ~ega je Sandej tajms 10. oktobra poslao kopiju nacrta ~lanka kompaniji Distillers. Dan pre toga Sandej tajms je bio obave{ten o odluci dràvnog tuìoca da ne preduzme nikakve korake u pogledu ve} objavljenog materijala u septembru i oktobru; ni kompanija Distillers nije ni{ta preduzela. Dràvno tuìla{tvo je 11. oktobra izvestilo Sandej tajms da je, nakon protesta kompanije Distillers, dràvni tuìlac odlu~io da se obrati Visokom sudu kako bi dobio sudsku odluku o zakonitosti objavljivanja planiranog ~lanka. Narednog dana on je izdao nalog za pokretanje postupka protiv kompanije Times Newspapers Ltd., u kojem je zahtevao sudsku zabranu radi osuje}ivanja samih tuènih..., njihovih pot~injenih, predstavnika ili tome sli~no, u objavljivanju ili prouzro~avanju odnosno odobravanju objavljivanja ili {tampanja ~lanka u nacrtu koji se, inter alia, bavi izradom, distribucijom i upotrebom leka talidomid, a ~iju kopiju su tuèni dostavili dràvnom tuìocu. (b) Odluka Odeljenjskog suda 22.O zahtevu dràvnog tuìoca raspravu su vodile tri sudije Krunskog odeljenja od 7. do 9. novembra 1972; 17. novembra sud je odobrio stavljanje zabrane. U presudi se napominje: ~lanak ne pretenduje na izraàvanje bilo kakvih gledi{ta o zakonskoj odgovornosti kompanije Distillers... ali... je u mnogo ~emu kriti~an prema njoj i optuùje je za nehat s obzirom na njen propust da sama testira proizvod ili da dovoljno energi~no reaguje na znake upozorenja iz tu|ih testova. Niko ko pro~ita ~lanak ne bi mogao... da ne stekne utisak da po osnovu nehata argumenti protiv kompanije Distillers imaju teìnu. Urednik Sandej tajmsa ukazao je na to da }e u svakom postupku zbog klevete koji bi bio pokrenut posle objavljivanja ~lanka odbranu ~initi odgovor da je njegova sadrìna istinita, pa je sud pristupio ~lanku na temelju njegove ~injeni~ne ta~nosti. 23. Obrazloènje u presudi moè se rezimirati kao {to sledi. Prigovor jednostranom davanju komentara, pre zaklju~enja sudske rasprave, sastojao
se u tome da ono moè spre~iti propisno i nepristrasno deljenje pravde uti~u}i i {tetno deluju}i na mi{ljenje samog tribunala, uti~u}i na svedoke koji budu pozvani pred sud ili nanose}i {tetu slobodnom izboru i pona{anju parni~ne stranke. Taj tre}i oblik {tetnog delovanja bio je relevantan u ovom predmetu. Ako se jedna stranka podvrgne pritisku koji daje ozbiljne izglede da joj pravda bude uskra}ena zato {to taj pritisak poga|a njenu slobodu delanja u predmetu, tada tu omalovaàvanje suda postoji. Omalovaàvanje se proverava time da li, u svim okolnostima konkretnog predmeta, re~i na koje je stavljen prigovor stvaraju ozbiljan rizik ometanja pravosudnog toka, bez obzira na pi{~evu nameru ili istinitost napisanog. Nije na sudu da, kako su to tuèni tvrdili, uspostavi ravnoteù izme|u konkurentskih interesa za{tite deljenja pravde, s jedne, i prava javnosti na obave{tenost, s druge strane: od komentara koji dovode do ozbiljne opasnosti od me{anja u pravni postupak treba se uzdràti dok se postupak ne okon~a. Me|utim, ~ak i kada ne bi bilo tako, u ovom predmetu nije postojao nikakav javni interes za neodlo`no obelodanjivanje materije koji bi prevagnuo nad javnim interesom za spre~avanje pritiska na parni~ne stranke. U ovom predmetu nema razlike izme|u ube|ivanja usmerenog na pravnu obavezu i ube|ivanja usmerenog na moralnu obavezu. Nesumnjivi motiv Sandej tajmsa bio je zadobijanje javnog mnjenja da se izvr{i pritisak na kompaniju Distillers i od nje iznudi izda{nije poravnanje no {to bi to ina~e mo`da bio slu~aj. Namerno se poku{alo uticati na ishod zapo~etih postupaka, te bi, uzimaju}i u obzir mo} javnog mnjenja, objavljivanje ~lanka stvorilo ozbiljan rizik ometanja slobode delanja kompanije Distillers u parnici i predstavljalo o~ito omalovaàvanje suda. (c) Odluka Apelacionog suda 24. Raspravu o àlbi kompanije Times Newspapers Ltd. na odluku Odeljenjskog suda Apelacioni sud je vodio od 30. januara do 2. februara 1973. Sud je pred sobom imao pismenu izjavu pod zakletvom koju je dao urednik Sandej tajmsa i u kojoj je izloìo {ta se u me|uvremenu doga|alo kako u samom predmetu, tako i u javnoj diskusiji o njemu. S dopu{tenjem Suda, zastupnik kompanije Distillers izneo je tvrdnje o sadrìni planiranog ~lanka, ukazuju}i na gre{ke koje su se, po njegovim re~ima, nalazile u njemu. Apelacioni sud je 16. februara ukinuo sudsku zabranu. Izvodi iz zavr{nih re~i koje su pro~itala tri ~lana Suda dati su niè. 25. Lord Denning je rekao da planirani ~lanak ... sadrì podrobnu analizu dokaznog materijala protiv kompanije Distillers. On ubedljivo re|a
67
Za{tita ugleda suda
argumente za tvrdnju da kompanija Distillers nije bila dorasla svojoj odgovornosti. Mada, istini za volju, saèto navodi i argumente koji bi se mogli izneti u prilog kompaniji Distillers. Po{to je istakao da Sud od kompanije Distillers nije dobio pisanu izjavu pod zakletvom o posledicama koje bi planirani ~lanak imao po nju, te da Sud malo {ta zna o stanju parnice i pregovora o poravnanju, lord Denning ovako je izloìo zakon12: ...kada parnica zapo~ne i kada se aktivno odvija... niko je ne moè komentarisati tako da time nastane stvarna i znatna opasnost nano{enja {tete su|enju u tom procesu, na primer uticanjem na sudiju, porotnike ili svedoke, pa ~ak i stvaranjem predube|enja dru{tva uop{te protiv stranke u sporu... âk i ako lice koje daje komentar iskreno veruje u njegovu istinitost, ipak je to omalovaàvanje suda ukoliko doti~no lice prejudicira istinu pre nego {to se ona utvrdi u postupku... [Dalje] niko ne moè... izvrgavati nepravi~nom pritisku jednu od stranaka... kako bi je prisilio da povu~e àlbu, odustane od odbrane ili postigne poravnanje pod uslovima koje ona ina~e ne bi bila spremna da prihvati. Su|enje preko novina, rekao je lord Denning u nastavku, ne sme se dopustiti. Me|utim, javni interes za stvar od nacionalnog zna~aja mora se uravnoteìti s interesom stranaka za pravi~no su|enje ili poravnanje; u ovom predmetu javni interes za diskusiju preteè nad potencijalnom {tetom po stranku. Zakon ne spre~ava davanje komentara kada parnica miruje i kada se aktivno ne nastavlja. [tavi{e, po{to zakon ne spre~ava davanje komentara o parnici koja je okon~ana ili koja nije otpo~ela, nema nikakve prepreke davanju komentara o {ezdeset i dva predmeta u kojima je postignuto poravnanje 1968. godine ili o stotinu dvadeset i tri predmeta u kojima nalozi za pokretanje postupka nisu izdati. âk ni septembra 1972. godine planirani ~lanak ne bi predstavljao omalovaàvanje suda: u njemu se pravi~no komentari{e stvar od javnog interesa; on nije nanosio {tetu zapo~etoj parnici, jer ta je parnica godinama mirovala i jo{ miruje; a pritisak koji je ~lanak imao za cilj da izvr{i bio je opravdan. Sem toga, produàvanje va`nosti sudske zabrane jedino protiv Sandej tajmsa kada od novembra 1972. godine Parlament i drugi listovi razmatraju tu materiju bilo bi najgora vrsta diskriminacije. 26. Lord sudija13 Phillimore istakao je da svako moè slobodno davati komentare o predmetima u kojima je postignuto poravnanje ili u kojima nije izdat nalog za pokretanje postupka. Nepravi~an pritisak radi postizanja po12 Ovde nije re~ o zakonu u formalnom smislu, ve} o engleskom obi~ajnom pravu prim. ur. 13 Eng. Puni naziv Lord Justice of Appeal, titula sudije apelacionog suda prim. prev.
ravnanja u nekom predmetu moè predstavljati omalovaàvanje suda, ali ovde nema pismene izjave pod zakletvom iz kompanije Distillers i nema dokaza o postojanju ozbiljnog rizika da planirani ~lanak prinudi kompaniju na ve}i iznos poravnanja ili da je pritisak nepravi~an. Situacija bi bila druk~ija da je postojala stvarna namera za izno{enje preostalih predmeta pred sud, jer se, u tom slu~aju, ~lanak namenjen stvaranju predube|enja u javnosti protiv jedne stranke ili vr{enju pritiska na ovu kako bi se iznudilo poravnanje ne bi mogao odobriti. [tavi{e, posle novembra 1972. godine Donji dom je vodio debatu o toj materiji, a drugi listovi, naro~ito Dejli mejl, donosili su o njoj komentare; zbog toga bi nerealno bilo produàvati sudsku zabranu. 27. Ukazav{i na svoje slaganje sa zavr{nom re~i lorda Denninga, lord sudija Scarman istakao je da niko ne o~ekuje su|enje; nalozi za pokretanje postupka bili su samo korak u pravcu postizanja poravnanja, a puko izdavanje jednog takvog naloga ne moè ugu{iti sve komentare. Po{to nema dokaza da se parnica aktivno odvija, nerealisti~no je tretirati planirani ~lanak kao ne{to {to stvarno ili znatno {teti pravosudnom toku. [tavi{e, mora se uzeti u obzir javni interes za slobodu govora o stvari od velikog javnog zna~aja. Najzad, ~ak i da je Odeljenjski sud bio u pravu, stanje javnog mnjenja posle debate u Donjem domu je takvo da sudsku zabranu treba sada ukinuti. (d) Odluka Gornjeg doma 28. Nakon odluke Apelacionog suda, Sandej tajms se uzdrào od objavljivanja planiranog ~lanka kako bi dràvnom tuìocu omogu}io da se àli. Apelacioni sud odbio je dràvnom tuìocu dozvolu za àlbu, ali mu je nju dao Gornji dom 1. marta 1973. Rasprava pred Gornjim domom odràna je maja 1973. Dana 18. jula 1973. godine Gornji dom je doneo jednoglasnu presudu kojom se àlba usvaja i potom naloìo Odeljenjskom sudu da odobri zabranu onako kako je ona formulisana u stavu 34 dole. Izvodi iz govora koje je pro~italo pet lordova zakonoslovaca14 dati su niè. 29. Lord Reid je rekao da Gornji dom mora poku{ati da otkloni neodre|enost koja predstavlja glavnu zamerku ovom zakonu. Zakon o omalovaàvanju suda mora se isklju~ivo temeljiti na javnoj politici: on nije tu da {titi prava parni~nih stranaka, ve} da spre~i ometanje deljenja pravde, i treba da se ograni~i na ono {to je u tu svrhu razumno potrebno. Slobodu govora
14 Eng. Law Lord, poslanik Gornjeg doma (Doma lordova) s pravnim iskustvom, obi~no
ste~enim na visokim sudijskim funkcijama, koji u~estvuje u postupcima pred tim telom kao najvi{im apelacionim sudom prim. prev.
ne treba ograni~avati vi{e no {to je potrebno, ali ona se ne moè dozvoliti tamo gde bi stvarno nanosila {tetu deljenju pravde. Lord Reid se najpre pozabavio pitanjem onog komentarisanja zapo~etog postupka za koje je verovatno da }e vr{iti pritisak na jednog od parni~ara. Dok se komentarima koji }e verovatno uticati na mi{ljenje svedoka i tribunala mora stati na put, jer bi ina~e su|enje lako moglo biti nepravi~no, pravi~nom su|enju ni na koji na~in ne nanosi {tetu ~injenica da se jedna stranka uzdràla od traènja primene svojih punih zakonskih prava, bilo da je ta odluka donesena pod uticajem neke tre}e stranke ili ne. Shodno tome, kada jedino treba uzeti u obzir pritisak na parni~ara, pravi~na i umerena kritika ili podsticanje parni~ara da odustane od zakonskih prava opravdani su i prihvatljivi; stoga ~lanak od 24. septembra nije predstavljao omalovaàvanje suda. Objavljivanje planiranog narednog ~lanka 1972, sa~injenog uglavnom od podrobnog obrazlaganja i dokaza koji je trebalo da pokaù kako kompanija Distillers nije ispoljila du`nu bri`ljivost, ne bi mnogo pove}alo pritisak kojem je ona ve} bila izloèna. Na toj osnovi se lord Reid mogao sloìti s odlukom Apelacionog suda, mada iz druk~ijih razloga. Me|utim, on je zatim istakao: Pitanje da li je kompanija Distillers bila nehatna ~esto je pominjano, ali, koliko je meni poznato, niko nije poku{ao da oceni dokaze. Kada bi se ovaj materijal sada pustio u opticaj, meni se ~ini gotovo neizbe`nim da bi bili objavljeni podrobni odgovori i da bi sporna ta~ka o kojoj je re~ bila u javnosti prejudicirana na razne na~ine. To bih ja smatrao uveliko protivnim javnom interesu. Po{to je konstatovao postojanje izrazitog i op{teg raspoloènja za spre~avanje su|enja preko novina, lord Reid je dalje rekao: Po mom mi{ljenju, za osudu je sve {to ima svojstvo prejudiciranja nekog predmeta ili odre|enih spornih ta~aka u njemu, ne samo zbog mogu}nog delovanja na taj konkretni predmet nego i zbog sporednih dejstava, koja mogu biti dalekose`na. Odgovorni masovni mediji da}e sve od sebe da budu pravi~ni, ali bi}e i neobave{tenih, brzopletih ili {tetnih poku{aja da se uti~e na javnost. Ako se ljudi navedu na mi{ljenje da se do istine lako dolazi, iz toga bi moglo proizi}i nepo{tovanje pravnih procesa, a ukoliko se masovnim medijima dopusti da presu|uju, nepopularni ljudi i nepopularne stvari vrlo }e r|avo pro}i. Ve}ina slu~ajeva prejudiciranja spornih ta~aka potpada pod postoje}e presedane o omalovaàvanju suda. Ne smatram da bi sloboda {tampe bila okrnjena, a mislim da bi zakon bio jasniji i lak{i za primenu u praksi, ako se postavi op{te pravilo da se sporne ta~ke u zapo~etim predmetima ne smeju prejudicirati. Apelacioni sud je za zapo~ete procese pogre{no rekao da miruju, jer su pregovori o poravnanju bili u toku, a neispravan pritisak na parni~ara da
postigne poravnanje moè predstavljati omalovaàvanje suda. [to se ti~e nalaènja ravnoteè na Apelacionom sudu izme|u konkurentskih interesa, lord Reid je kazao: ...omalovaàvanje suda nema nikakve veze s privatnim interesima parni~ara. Ve} sam ukazao na koji na~in smatram da se mora uspostaviti ravnoteà izme|u javnog interesa za slobodu govora i javnog interesa za za{titu deljenja pravde od ometanja. Ne vidim za{to u na~elu treba praviti ikakvu razliku izme|u predmeta koji se smatra vrednim novinskog pra}enja i onog koji se ne smatra. Za{tita deljenja pravde podjednako je va`na bez obzira da li predmet uklju~uje probleme od op{te va`nosti ili ne. Lord Reid je zaklju~io da objavljivanje ~lanka treba na neko vreme odloìti, u svetlu postoje}ih okolnosti; me|utim, ako se stvari budu neograni~eno odugovla~ile, mora}e se izvr{iti ponovna procena javnog interesa u jednoj jedinstvenoj situaciji. 30. Za lorda Morrisa od Borth-y-Gesta, zakon o omalovaàvanju suda namenjen je za{titi autoriteta sudova i spre~avanju neopravdanog me{anja u pribegavanje njima. Javni interes za slobodu govora mora se odvagati i ne treba ga ograni~avati ni~im drugim do onim {to je apsolutno potrebno, ali to ne zna~i da bi se neko pona{anje koje treba ìgosati kao omalovaàvanje suda moglo oprostiti i smatrati legitimnim zato {to je bilo inspirisano èljom za olak{avanje nevolje koja izaziva saose}anje i zabrinutost javnosti. Opravdano omalovaàvanje suda ne postoji. Sud }e konstatovati omalovaàvanje jedino ukoliko je rizik nano{enja {tete ozbiljan, stvaran ili znatan. Ne samo {to ne sme biti uticaja na sud ili na svedoke nego je i nedoli~no javno se zalagati za jednu stranu u stvari koja ~eka da bude re{ena na sudu. Lord Morris je naglasio da ne sme biti su|enja preko novina, napominju}i da ... sudovi... duguju strankama za{titu bilo od {tete prejudiciranja ishoda spora bilo od primoranosti na u~e{}e u vrevi publiciteta pre su|enja. Procesi protiv kompanije Distillers, rekao je on u nastavku, ne miruju samo zato {to su stranke su|enju pretpostavile poravnanje. Ni{ta se 1972. godine ne bi moglo zameriti komentaru o iznosima ispla}enim po poravnanju iz 1968. godine ili o op{tim pravnim na~elima obuhva}enim tim procesima, kao ni umerenom moralnom apelu upu}enom kompaniji Distillers, ali planirani ~lanak ide dalje od toga. Njegov deklarisani cilj je izlaganje kompanije Distillers pritisku javnosti za ve}u isplatu. Me|u nastale sporne ta~ke spada i nehat, a nacrt ~lanka, iako ne donosi nikakve tvrdnje u pogledu zaklju~aka, pokazuje da protiv kompanije Distillers postoji ozbiljna argumentacija. Jo{ nije vreme za ukidanje sudske zabrane.
71
Za{tita ugleda suda
31. Po re~ima lorda Diplocka, omalovaàvanje suda je ka`njivo zato {to podriva poverenje stranaka i javnosti u propisno deljenje pravde. Propisno deljenje pravde iziskuje da svi gra|ani imaju nesmetan pristup sudovima; da se mogu uzdati u nepristrasnu odluku, zasnovanu jedino na ~injenicama dokazanim u skladu s pravilima o dokazivanju; da se mogu, kada se jednom predmet iznese pred sud, uzdati u to da niko ne}e uzurpirati funkciju suda, na primer u vidu su|enja preko novina. Pona{anje sra~unato na nano{enje {tete ma kojem od tih zahteva ili na podrivanje poverenja javnosti u njihovo po{tovanje predstavlja omalovaàvanje suda. Lord Diplock je izjavio da se ... omalovaàvanje suda u vezi s gra|anskim procesom ne ograni~ava na pona{anje... sra~unato... da nanese {tetu pravi~nom su|enju u tom procesu vr{enjem uticaja na... tribunal... ili svedoke; ono zahvata i pona{anje sra~unato na op{te onemogu}avanje stranaka u sporu u kori{}enju njihovog ustavnog prava da im se zakonska prava i obaveze utvrde i primene na sudovima, a koje se sastoji u izlaganju ma koje stranke u sporu javnom poniàvanju zbog kori{}enja tog prava ili u njenom izvrgavanju javnoj i {tetnoj raspravi o meritumu ili ~injenicama u njenom predmetu pre nego {to ove utvrdi sud ili se proces na drugi na~in zavr{i u propisnom zakonskom toku. Planirani ~lanak Sandej tajmsa, smatra lord Diplock, spada u tu drugu kategoriju po{to na {tetan na~in razmatra ~injenice i meritum odbrane kompanije Distillers od optu`be za nehat, a pre nego {to je u procesima donesena sudska odluka ili postignuto poravnanje. Ti procesi ne mogu se ignorisati kao miruju}i po{to ista za{tita mora vaìti za pregovore o poravnanju kao i za stvarno su|enje. Potonji doga|aji ne opravdavaju poni{tenje sudske zabrane, mada, kako je priznato, njena formulacija iziskuje neke izmene. Ozbiljnost rizika ometanja propisnog deljenja pravde relevantna je samo za pitanje da li sud treba da odredi kaznu: ~im stvarni rizik postoji, postoji bar tehni~ko omalovaàvanje suda. Pasus naveden pod stavom 11 gore iz ~lanka od 24. septembra 1972. tako|e je, po mi{ljenju lorda Diplocka, omalovaàvanje suda, mada iz drugog razloga naime zato {to izlaè kompaniju Distillers javnom poniàvanju jer se ona oslanja na odbranu na koju po zakonu ima pravo; me|utim, oni delovi septembarskog ~lanka koji se bave op{tim pravnim na~elima ne zasluùju osudu po{to, ukoliko rasprava o takvim stvarima od op{teg interesa ima za posrednu posledicu izvrgavanje parni~ara pritisku, taj pritisak se mora podnositi zbog ve}eg javnog interesa za podràvanje slobode rasprave o stvarima od javnog zna~aja. 32. Lord Simon od Glaisdalea sloìo se s formulacijom zakona koju je dao lord Diplock i s njegovim pogledima na gorepomenuti pasus u septembarskom ~lanku. Po njemu, planirani naredni ~lanak podrobno razmatra
jednu od presudnih spornih ta~aka u procesima i ima za cilj da kompaniju Distillers izvrgne moralnom pritisku radi poravnanja pod povoljnijim uslovima. Zakon o omalovaàvanju suda sredstvo je kojim pravo brani javni interes za propisno deljenje pravde. Najve}i broj gra|anskih procesa je zavr{en poravnanjem, a me{anje u pregovore o poravnanju ni{ta manje ne predstavlja omalovaàvanje suda negoli me{anje u proceduralnu situaciju u strogo sudskom smislu. Propisni pravosudni tok uklju~uje pregovaranje u pravcu postizanja poravnanja na osnovu donesenog zakona, pa je Apelacioni sud pogre{io kada je rekao da ~lanak ne bi predstavljao omalovaàvanje suda jer je parnica mirovala. âk i privatan pritisak na parni~ara obi~no je nedopustiv i moè se opravdati jedino u uskim granicama. Zakon mora dràti u ravnoteì dva javna interesa za slobodu rasprave i za propisno deljenje pravde ali bi bio odve} neodre|en kada bi se ravnoteà medu njima iznova uspostavljala od slu~aja do slu~aja. Zakon mora postaviti neke op{te smernice; {to se ti~e konkretne parnice, prete`ni javni interes pendente lite jeste da se pravni postupak odvija bez ometanja. Jedan izuzetak je u tome {to se javna rasprava o stvari od op{teg interesa otpo~eta pre parnice ne mora prekinuti ukoliko nema za cilj nano{enje {tete parnici. 33. Lord Cross od Chelseaja izjavio je da omalovaàvanje suda zna~i ometanje deljenja pravde. Pravila koja se odnose na omalovaàvanje ne treba da ko~e slobodu govora vi{e no {to je razumno potrebno. Planirani ~lanak analizira pitanje da li je kompanija Distillers ispoljila nehat, a svako prejudiciranje ~injeni~nih ili pravnih spornih ta~aka u zapo~etom gra|anskom ili krivi~nom postupku u na~elu predstavlja takvo ometanje. On je u nastavku rekao: Publikacija koja prejudicira spornu ta~ku u zapo~etoj parnici a po sebi je sasvim bezazlena moè izazvati odgovore koji ni izdaleka nisu bezazleni, ali koje bi, budu}i da sa~injavaju odgovore, nepravi~no bilo suzbijati... Potrebno je jedno apsolutno pravilo mada bi ono mo`da izgledalo nerazumno ako se u vidu ima samo konkretan slu~aj da bi se spre~ilo postepeno srozavanje na nivo su|enja preko novina ili preko televizije. To pravilo, dodao je lord Cross, vaì koliko za ishod pregovora o poravnanju, toliko i za rezultat stvarnog su|enja. Kompanija Times Newspapers Ltd. tvrdila je da za to pravilo treba da postoji izuzetak kada su posredi stvari od velikog javnog zna~aja; Gornji dom se, me|utim, bavi jedino raspravom o spornoj ta~ki da li je kompanija Distillers ispoljila nehat, a rasprava o {irim pitanjima, na primer o opsegu odgovornosti proizvo|a~a i proceni od{tete, nije ko~ena. Izdava~ se tako|e oslanjao na vreme proteklo od ro|enja dece i na odsustvo bilo kakve javne istrage; me|utim, nijednu stranu ne treba okrivljavati za zastoj, Apelacioni
73
Za{tita ugleda suda
sud je pogre{no rekao za procese da miruju, jer su pregovori o poravnanju aktivno nastavljani, a odsustvo javne istrage nije opravdanje da se {tampi dozvoli sprovo|enje istrage dok je postupak u toku. Situacija se nije izmenila od pretresa na Odeljenjskom sudu; debata u Donjem domu usredsredila se na moralna pitanja, te iako je kompanija Distillers istupila s ponudom koja je u~inila sveukupno poravnanje verovatnim pa joj objavljivanje ~lanka nije tada moglo na{koditi ipak nije bilo izvesno da nikakvi zahtevi ne}e dospeti do suda. Shodno tome, sudsku zabranu treba obnoviti, ali s mogu}no{}u molbe za njeno ukidanje kad god kompanija Times Newspapers Ltd. smatra da moè uveriti sud kako produàvanje va`nosti zabrane nije opravdano u svetlu tada postoje}ih ~injenica. ^lanak od 24. septembra 1972. godine nije predstavljao omalovaàvanje suda: prejudiciranje sporne ta~ke jeste omalovaàvanje, ali pravi~no i ta~no komentarisanje, koje moè izvrgnuti parni~ara ~ak i velikom pritisku, nije. 34. Gornji dom je naloìo 25. jula 1973. godine da se stvar vrati Odeljenskom sudu s uputstvom da odobri slede}u zabranu: Da... se sama kompanija Times Newspapers Ltd., njeni pot~injeni, predstavnici ili tome sli~no osujete u objavljivanju, prouzro~avanju ili odobravanju objavljivanja ili {tampanja, ili pribavljanju za objavljivanje ili {tampanje, ma kojeg ~lanka ili materijala koji prejudicira sporne ta~ke nehata, kr{enja ugovora ili kr{enja du`nosti, ili se bavi dokazima u vezi s ma kojom od doti~nih spornih ta~aka nastalih u ma kojem zapo~etom ili predstoje}em procesu protiv kompanije Distillers... u pogledu izrade, distribucije ili upotrebe leka talidomid. Tuènima je data mogu}nost da se radi ukidanja zabrane obrate Odeljenskom sudu. Odeljenjski sud sproveo je gornje uputstvo u delo 24. avgusta 1973. (e) Odluka Odeljenskog suda o ukidanju zabrane 35. Dana 23. juna 1976. godine Odeljenjski sud razmotrio je zahtev dràvnog tuìoca za ukidanje zabrane. U ime dràvnog tuìoca re~eno je da potreba za sudskom zabranom vi{e ne postoji: ve}ina zahteva prema kompaniji Distillers je poravnata i ostala su jo{ samo ~etiri procesa, koja su dotad mogla biti iznesena pred sudove da su marljivo vo|ena. Po{to postoji opre~an javni interes da se Sandej tajmsu najranijeg mogu}nog datuma dozvoli objavljivanje, dràvni tuìlac podneo je tu stvar Sudu kao ne{to u ~emu javni interes vi{e ne zahteva osuje}ivanje. Smatraju}i da je mogu}nost pritiska na kompaniju Distillers potpuno prestala, Sud je prihvatio zahtev.
Predlozi za reformu zakona o omalovaàvanju suda 36. Jedan poseban vid zakona razmatrao je Me|uresorski komitet za prou~avanje zakona o omalovaàvanju suda u pogledu njegovog uticaja na istra`ne tribunale15, koji je izve{taj o svom radu podneo 1969. Lord kancelar i lord advokat16 imenovali su 8. juna 1971. godine komitet pod predsedni{tvom lorda sudije Phillimorea radi razmatranja da li je potrebno izvr{iti promene u zakonu o omalovaàvanju suda u celini. Phillimoreov izve{taj podnesen je Parlamentu decembra 1974, po{to je kasnio zbog parnice Sandej tajmsa u vezi s omalovaàvanjem suda. U izve{taju se govori o raznim presudama u tom predmetu, za koji je re~eno da dobro ilustruje neodre|enost zakona u sada{njem stanju kada se radi o publikacijama koje se bave pravnim postupcima. Mada se pravo na izdavanje takvih publikacija mo`da ponekad mora pot~initi javnom interesu za deljenje pravde, Komitet je bio mi{ljenja da se ravnoteà isuvi{e pomerila na {tetu slobode {tampe. Zbog toga je dao razne predloge za reformu, kako radi vaspostavljanja te ravnoteè, tako i radi postizanja ve}e odre|enosti zakona. Komitet je posebno izrazio sumnju u pogledu ispravnosti provere omalovaàvanja po osnovu prejudiciranja, koja je predloèna u Gornjem domu, s obzirom na to da ona ide i predaleko i nedovoljno daleko. Toj proveri je Komitet pretpostavio slede}u, koju treba primenjivati u svetlosti postoje}ih okolnosti u vreme objavljivanja: da li publikacija na koju se stavlja prigovor stvara rizik da pravosudni tok bude ozbiljno ometan ili o{te}en. Jedan ~lan Komiteta primetio je da je, uprkos zabrani ~lanka Sandej tajmsa, kampanja protesta i pritisaka oko talidomidne tragedije napravila smejuriju od zakona o omalovaàvanju suda. Posebno, Komitet je zaklju~io da je zakon o omalovaàvanju suda potreban kao sredstvo za odràvanje prava gra|anina na pravi~an i nesputan pravosudni sistem te za za{titu ispravne primene zakona; me|utim, delovanje tog zakona treba ograni~iti na okolnosti gde ogre{enje ne spada u okvir nijednog drugog krivi~nog prestupa i gde postizanje ciljeva tog zakona iziskuje skra}en postupak. U sada{njem stanju, zakon sadrì neodre|enosti koje sputavaju i ograni~avaju razumnu slobodu govora, te ga treba izmeniti i pojasniti kako bi omogu}io onaj stepen slobode govora koji je saglasan s postizanjem gorepomenutih ciljeva.
15 Eng. Tribunal of inquiry., odbor koji obrazuje vlada radi ispitivanja neke materije od
Za{tita ugleda suda
javnog zna~aja prim. prev.

16 Eng. Lord Chancellor i Lord Advocate. Prvi je u britanskoj vladi ministar, rukovodi
pravosu|em u Engleskoj i Velsu i predsedava u Gornjem domu, dok je drugi u [kotskoj glavni krunski pravosudni funkcioner i ima ulogu javnog tuìoca prim. prev.
75
Komitet je, inter alia, preporu~io da publikacija podleè zakonu o omalovaàvanju ako stvara rizik ozbiljnog nano{enja {tete (bilo namerno ili ne), ali da ta stroga odgovornost vaì jedino (a) ukoliko publikacija stvori opasnost od ozbiljne smetnje ili {tete po pravosudni tok; (b) kada se, u slu~aju gra|anskog postupka u Engleskoj i Velsu, su|enje u predmetu zakaè; (c) uz mogu}nost odbrane da publikacija ~ini sastavni deo rasprave o pitanjima od op{teg javnog interesa, a samo uzgredno ili nenamerno stvara rizik ozbiljnog nano{enja {tete konkretnom postupku. Tako|e je preporu~eno da se vr{enje uticaja ili pritiska na stranku u postupku ne smatra omalovaàvanjem suda ukoliko se ne svodi na njeno zastra{ivanje ili na nezakonite pretnje njoj, njenoj imovini ili ugledu. 37. Preporuke sadràne u Phillimoreovom izve{taju jo{ nisu sprovedene i Vlada nije dala nikakve predloge za dono{enje pravnih propisa. Marta 1978, me|utim, ona je objavila zelenu knjigu, sa ciljem da pruì osnovu za parlamentarnu i javnu raspravu, i zatraìla komentare koji }e se uzeti u obzir pri dono{enju politi~ke odluke. U zelenoj knjizi, koja ne izvla~i nikakve zaklju~ke, potanko su izloène preporuke Phillimoreovog komiteta i uz neke od njih dati argumenti za i protiv, na primer uz one vezane za omogu}avanje odbrane na osnovu rasprave o pitanjima od op{teg javnog interesa i za vr{enje uticaja i pritiska na stranku. Taj dokument ne dovodi u pitanje sugestiju da se provera omalovaàvanja po osnovu prejudiciranja, o kojoj je bilo re~i u Gornjem domu, ponovo razmotri.
Za{tita ugleda suda
POSTUPAK PRED KOMISIJOM

38. U svojoj predstavci, uloènoj Komisiji 19. januara 1974, podnosioci tvrde da zabrana koju je stavio Visoki sud a podrào Gornji dom na njihovo objavljivanje ~lanka u Sandej tajmsu o talidomidnoj deci i poravnavanju kompenzacionih zahteva te dece u Ujedinjenom Kraljevstvu predstavlja kr{enje ~lana 10 Konvencije. Oni dalje navode da na~ela na kojima po~iva odluka Gornjeg doma predstavljaju povredu ~lana 10, te mole Komisiju da uputi Vladu, ili pak da od nje zatraì, da donese pravne propise koji }e poni{titi odluku Gornjeg doma i uskladiti zakon o omalovaàvanju suda s Konvencijom. 39. U odluci od 21. marta 1975. godine, opisav{i pitanje koje se pred njom nalazilo kao da li pravila u pogledu omalovaàvanja suda primenjena
76
u odluci Gornjeg doma o odobravanju sudske zabrane predstavljaju osnov koji opravdava ograni~enje po ~lanu 10, st. 2, Komisija je oglasila prihvatljivom i usvojila predstavku. 40. U svojim podnescima o meritumu predmeta podnosioci predstavke izneli su slede}e dopunske navode: da je vr{ena diskriminacija protivno ~lanu 14 Konvencije zbog ~injenice {to sli~ne publikacije u {tampi nisu osuje}ivane i zbog razli~itosti pravila primenjivih u Parlamentu u vezi s komentarisanjem zapo~ete parnice, i pravila u pogledu omalovaàvanja suda koja se primenjuju na {tampu; da su, protivno ~lanu 18 Konvencije, na~ela za utvr|ivanje omalovaàvanja suda, koja treba da se ograni~e na odràvanje nezavisnosti i nepristrasnosti sudstva, u slu~aju podnosilaca predstavke u stvari primenjena u svrhu za{tite jednog parni~ara, i to na na~in koji spre~ava podnosioce predstavke da vr{e svoje novinarske du`nosti. 41. U izve{taju od 18. maja 1977. godine Komisija je, zaklju~iv{i da se moè i mora pozabaviti dopunskim navodima podnosilaca predstavke, iznela slede}e mi{ljenje: s osam prema pet glasova, da se ograni~enjem nametnutim pravu podnosilaca predstavke na slobodu izraàvanja kr{i ~lan 10 Konvencije; jednoglasno, da nisu prekr{eni ~lanovi 14 i 18 tuma~eni u vezi sa ~lanom 10. Izve{taj sadrì zajedni~ko nesaglasno mi{ljenje pet ~lanova Komisije.
Za{tita ugleda suda
PRAVO
I. O ^LANU 10 42. Podnosioci predstavke tvrde da su `rtve povrede ~lana 10 Konvencije, koji predvi|a: 1. Svako ima pravo na slobodu izraàvanja. Ovo pravo uklju~uje slobodu posedovanja sopstvenog mi{ljenja, primanja i saop{tavanja informacija i ideja bez me{anja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj ~lan ne spre~ava dràve da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduze}a. 2. Po{to kori{}enje ovih sloboda povla~i za sobom du`nosti i odgovornosti, ono se moè podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni~enjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru{tvu u
77
interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spre~avanja nereda ili kriminala, za{tite zdravlja ili morala, za{tite ugleda ili prava drugih, spre~avanja otkrivanja obave{tenja dobijenih u poverenju, ili radi o~uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. Podnosioci predstavke navode da do te povrede dolazi zbog, prvo, stavljanja zabrane koju su odobrili engleski sudovi, i, drugo, zbog neprestanih osuje}ivanja kojima su oni podvrgnuti usled preop{irnosti i nepreciznosti zakona o omalovaàvanju suda. Komisija u izve{taju izraàva mi{ljenje da postoji povreda po prvom osnovu. [to se drugog osnova ti~e, glavni delegat je tako|e tvrdio, na raspravi od 24. aprila 1978, da sudska zabrana nije jedino {to Sud mora da razmotri po ~lanu 10 i da, uprkos presudi Gornjeg doma, a u stvari zbog njenih nejasnosti, podnosioci predstavke i drugi mediji bivaju neprestano `rtve neodre|enosti zakona o omalovaàvanju suda. Vlada tvrdi da ~lan 10 nije prekr{en. 43. U pogledu drugog osnova Sud podse}a da je njegova nadle`nost u spornim stvarima ograni~ena na predstavke koje su najpre uloène Komisiji i koje je ona usvojila: Odluka Komisije kojom se predstavka ogla{ava prihvatljivom odre|uje smisao predmeta iznetog pred Sud; jedino u tako nazna~enom okviru Sud moè, po{to mu se predmet propisno uputi, uzeti na znanje sva ~injeni~na ili pravna pitanja koja se postave u toku postupka (presuda od 18. januara 1978. u predmetu Irska protiv Ujedinjenog Kraljevstva, serija A br. 25, str. 63, st.157). U ovom predmetu Komisija je, u svojoj odluci od 21. marta 1975. o prihvatljivosti predstavke, precizirala da se pred njom nalazi pitanje da li pravila u pogledu omalovaàvanja suda primenjena u odluci Gornjeg doma o odobravanju sudske zabrane predstavljaju osnov koji opravdava ograni~enje po ~lanu 10, st. 2. Komisija se u ispitivanju merituma predmeta ograni~ila upravo na to pitanje. Sud stoga zaklju~uje da ima da ispita jedino da li je Konvencija povre|ena zbog presude Gornjeg doma. 44. Prvobitno je zabranu o kojoj je re~ odobrio Odeljenjski sud i ona se ticala samo nacrta ~lanka Sandej tajmsa (videti stav 21 gore). Nju je ukinuo Apelacioni sud (videti stav 24 gore), ali ju je Gornji dom uspostavio i znatno joj pro{irio obim upu}uju}i Odeljenjski sud da naloì da... se sama kompanija Times Newspapers Ltd., njeni pot~injeni, predstavnici ili tome sli~no osujete u objavljivanju, prouzro~avanju ili odobravanju objavljivanja ili {tampanja, ili pribavljanju za objavljivanje ili {tampanje ma kojeg ~lanka ili materijala koji prejudicira sporne ta~ke nehata, kr{enja ugovora ili kr{enja du`nosti, ili se bavi dokazima u vezi s ma kojom od doti~nih spornih ta~aka
nastalih u ma kojem procesu koji je zapo~et ili predstoji protiv kompanije Distillers... u pogledu izrade, distribucije ili upotrebe leka talidomid. 45. Nesumnjivo je da je bilo me{anja javne vlasti u ostvarivanje slobode izraàvanja podnosilaca predstavke, koju jem~i stav 1 ~lana 10. Takvo me{anje povla~i za sobom povredu ~lana 10 ukoliko ne potpada pod jedan od izuzetaka predvi|enih u stavu 2 (presuda od 7. decembra 1976. u predmetu Hendisajd, serija A br. 24, str. 21, st. 43). Prema tome, Sud ima redom da ispita da li je u ovom predmetu ometanje bilo propisano zakonom, da li je imalo cilj ili ciljeve legitimne po ~lanu 10, st. 2 i da li je bilo potrebno u demokratskom dru{tvu za doti~ni cilj ili ciljeve. A. Da li je ometanje bilo propisano zakonom? 46. Podnosioci predstavke obrazlaù, inter alia, da je zakon o omalovaàvanju suda, i pre i posle odluke Gornjeg doma, bio toliko nejasan i neodre|en, a na~ela najavljena tom odlukom toliko nova da se nametnuto ograni~enje ne moè smatrati propisanim zakonom. Vlada tvrdi da je, u ovom kontekstu, dovoljno to {to je ograni~enje bilo u skladu sa zakonom; ona, alternativno, odgovara da se na osnovu predmetnih ~injenica ograni~enje bar pribli`no moglo predvideti. Ovaj drugi osnov provere pomenula je Komisija u svom izve{taju, mada je ona tu polazila od pretpostavke da su na~ela koja je primenio Gornji dom propisana zakonom. Na raspravi od 25. aprila 1978, me|utim, glavni delegat Komisije dodao je da, s obzirom na neodre|enosti doti~nog zakona, ograni~enje nije bilo propisano zakonom, bar ne kada je sudska zabrana prvi put odobrena 1972. 47. Sud zapaà da re~ zakon u izrazu propisan zakonom obuhvata ne samo pisani nego i nepisani zakon. Shodno tome, Sud ovde ne pridaje va`nost ~injenici da je omalovaàvanje suda tvorevina obi~ajnog prava, a ne zakonodavstva. Svakako bi bilo protivno nameri sastavlja~a Konvencije smatrati da ograni~enje nametnuto po osnovu obi~ajnog prava nije propisano zakonom jedino zbog toga {to nije predvi|eno u zakonodavstvu: to bi dràvu obi~ajnog prava a potpisnicu Konvencije li{ilo za{tite ~lana 10, st. 2 i predstavljalo udar u same temelje njenog pravnog sistema. U stvari, podnosioci predstavke ne tvrde da se izrazom propisan zakonom iziskuje zakonodavstvo u svakom slu~aju; po njima je zakonodavstvo potrebno jedino ako su kao u ovom slu~aju pravila obi~ajnog prava toliko neodre|ena da ne zadovoljavaju pojam koji je, kako kaù, kao neprikosnoven sadràn u tom izrazu, naime na~elo pravne odre|enosti.
79
Za{tita ugleda suda
48. Izraz propisan zakonom javlja se u stavu 2 ~lanova 9, 10 i 11 Konvencije, pri ~emu je ekvivalent u francuskom tekstu svugde prvues par la loi. Me|utim, kada se isti francuski izraz javi u ~lanu 8, st. 2 Konvencije, u ~lanu 1 Protokola br. 1 i u ~lanu 2 Protokola br. 4, on je u engleskom tekstu preveden kao u skladu sa zakonom i predvi|en zakonom. Tako suo~en s podjednako autenti~nim ali ne i potpuno istim verzijama jednog ugovorazakona, Sud ih mora tuma~iti na na~in koji }e ih izmiriti u najve}oj mogu}noj meri i biti najprikladniji za ostvarenje svrhe i postizanje cilja tog ugovora (videti presudu od 27. juna 1968. u predmetu Wemhoff, serija A br. 7, str. 23, st. 8 i ~lan 33, st. 4 Be~ke konvencije od 23. maja 1969. o ugovornom pravu). 49. Po mi{ljenju Suda, dva od zahteva koji proisti~u iz izraza propisan zakonom jesu slede}a. Prvo, zakon mora biti primereno dostupan: gra|anin mora biti u stanju da dobije neku okolnostima primerenu indikaciju o tome koja su zakonska pravila primenjiva na dati predmet. Drugo, jedna norma ne moè se smatrati zakonom ukoliko nije formulisana dovoljno precizno da gra|aninu omogu}i saobraàvanje pona{anja: on mora biti u stanju ako treba i uz odgovaraju}i savet da predvidi, u meri razumnoj pod datim okolnostima, posledice koje neka radnja izaziva. Te posledice ne moraju biti predvidljive s apsolutnom izvesno{}u: iskustvo pokazuje da se to ne moè posti}i. S druge strane, iako veoma poèljna, izvesnost moè sa sobom doneti preteranu krutost, a zakon mora biti u stanju da drì korak s promenama okolnosti. Shodno tome, mnogi se zakoni iskazuju izrazima koji su, manje-vi{e, nejasni i ~ije je tuma~enje i primena stvar prakse. 50. Pitanje da li su ti zahtevi dostupnosti i predvidljivosti bili u ovom predmetu zadovoljeni komplikuje ~injenica {to su se razni lordovi zakonoslovci oslanjali na razli~ita na~ela. Odeljenjski sud je primenio na~elo po kojem hotimi~an poku{aj uticanja na ishod zapo~etog postupka izvrgavanjem stranke javnom pritisku predstavlja omalovaàvanje suda (na~elo pritiska; videti stav 23 gore). Neki ~lanovi Gornjeg doma tako|e su aludirali na to na~elo, dok su mu drugi pretpostavili na~elo po kojem je omalovaàvanje suda objavljivanje materijala koji prejudicira, ili za koji je verovatno da u javnosti prejudicira, sporne ta~ke pokrenute u zapo~etoj parnici (na~elo prejudiciranja; videti stavove 29 do 33 gore). 51. Podnosioci predstavke ne tvrde da nisu imali neku okolnostima primerenu indikaciju o na~elu pritiska. U stvari, postojanje tog na~ela priznao je zastupnik kompanije Times Newspapers Ltd., koji je, kako se navodi, rekao pred Odeljenjskim sudom slede}e: âk i ako vr{i pritisak na stranku, ~lanak uop{te ne predstavlja omalovaàvanje suda zato {to [vi{i javni interes] nadilazi svako pitanje kr{enja zakona. Alternativno uzev, ako
~lanak prima facie predstavlja omalovaàvanje suda, vi{i javni interes je odbrana od onog {to bi ina~e bilo omalovaàvanje. Lord sudija Phillimore se, s druge strane, u Apelacionom sudu pozvao na mnoge stru~ne izvore... koji pokazuju da je poku{aj podstrekavanja javnosti protiv jedne stranke ozbiljno omalovaàvanje suda. Sud tako|e smatra nesumnjivim da je na~elo pritiska bilo formulisano dovoljno precizno da podnosiocima predstavke omogu}i odgovaraju}e predvi|anje posledica koje objavljivanje planiranog ~lanka moè izazvati. U predmetu Firma Vine Products Ltd. protiv Greena (1966) g. sudija Buckley ovako je formulisao zakon: Omalovaàvanje je ovog suda da bilo koji list komentari{e zapo~et pravni postupak na bilo koji na~in za koji je verovatno da nanosi {tetu pravi~nom su|enju u tom procesu. Omalovaàvanje moè nastati na razne na~ine. Moè se desiti da je komentar takav da verovatno, ovako ili onako, izvrgava pritisku jednu ili drugu stranku u procesu kako bi doti~nu stranku spre~io da tuì ili da se brani, ili tu stranku podstakao da se prikloni uslovima nagodbe na koje ina~e ona mo`da ne bi bila spremna da pristane, ili pak nekako druk~ije uti~e na pona{anje stranke u procesu, u kojem ona treba slobodno da tuì ili da se brani, ve} prema savetu, bez izlaganja takvom pritisku. 52. Podnosioci predstavke tvrde, s druge strane, da je na~elo prejudiciranja bilo novo, te da otud nisu mogli imati primerenu indikaciju o njegovom postojanju. Potkrepljenje za to gledi{te moè se na}i u nekoliko presedana koje podnosioci predstavke citiraju, uklju~uju}i Phillimoreov izve{taj, gde se kaè da je Gornji dom formulisao prili~no druk~ije merilo (videti stav 18 gore). Ipak, Sud je tako|e konstatovao slede}e: u podnesku podnosilaca predstavke tvrdi se (stav 2.54): na~elo prejudiciranja, kako ga je Gornji dom primenio na ~injenice ovog predmeta, nikada ranije nije predstavljalo ratio neke engleske sudske odluke u sli~nom predmetu (italik naknadno dodat); godine 1969. Me|uresorski komitet za prou~avanje zakona o omalovaàvanju suda u pogledu njegovog uticaja na istra`ne tribunale (videti stav 36 gore) kaè u stavu 26 svog izve{taja: Ne postoji izve{taj o ijednom slu~aju u kojem je neko ogla{en krivim za omalovaàvanje suda u vezi s komentarom o tematici su|enja iznesenim pred samim sudijom... Postoje, me|utim, sudijska mi{ljenja koja potkrepljuju gledi{te da takav komentar moè predstavljati omalovaàvanje suda; tre}e izdanje (u opticaju 1972) knjige Halsburys Laws of England (sv. 8, str. 7 et seq., stavovi 11-13) sadrì slede}e pasuse propra}ene uputima na raniju sudsku praksu: ... spisi... koji stvaraju uverenje u javnosti u korist ili
81
Za{tita ugleda suda
na {tetu stranke predstavljaju omalovaàvanje suda... nema [ni~eg] pogubnijeg po posledici od formiranja javnog mnjenja protiv zainteresovanih lica kao stranaka u stvarima pre nego {to se doti~na stvar kona~no pretrese... Omalovaàvanje je suda objaviti u listu ~lanak koji komentari{e postupak u zapo~etom... gra|anskom procesu... U takvim slu~ajevima treba uzeti u obzir naopaku te`nju ka su|enju preko novina kada je su|enje na nekom od redovnih tribunala zemlje ve} u toku... S druge strane, nadle`nost po skra}enom postupku [za ka`njavanje omalovaàvanja suda] treba jedino primeniti kada je verovatno da }e ta publikacija su{tinski ometati pravi~no su|enje. [to se ti~e formulacije na~ela prejudiciranja, Sud konstatuje da su u Gornjem domu pomenuti razni presedani, a posebno predmet Hunt protiv Clarkea (1889), gde je lord sudija Cotton iskazao zakon ovako: Ako pre nego {to neki predmet dospe na pretres bilo ko razmatra u novinama ~injenice u njemu ili dokaze koji }e se izneti, to bi, po mom mi{ljenju, bio vrlo ozbiljan poku{aj ometanja ispravnog deljenja pravde. Nije potrebno da sud do|e do zaklju~ka da }e kod sudije ili porote unapred biti formirano uverenje, ali ako je taj poku{aj sra~unat na nano{enje {tete ispravnom su|enju u nekoj stvari, to je omalovaàvanje suda, za koje se snosi potrebna kazna kako bi se takvo pona{anje osujetilo. [tavi{e, u svojoj pismenoj izjavi pod zakletvom, dostavljenoj u postupku na Odeljenjskom sudu, urednik Sandej tajmsa kaè: ... Dat mi je pravni savet da [planirani] ~lanak... spada u kategoriju druk~iju od one dosad objavljenih ~lanaka po tome {to, pored informacija koje idu u prilog moralnom argumentu za pravi~nije poravnanje, uklju~uje dokaze koji se odnose na spornu ta~ku odgovornosti u zapo~etim postupcima vezanim za talidomid. Ukratko, Sud ne smatra da su podnosioci predstavke bili li{eni okolnostima primerene indikacije o postojanju na~ela prejudiciranja. âk i ako zaista zadràva neke sumnje u pogledu preciznosti formulacije tog na~ela u relevantnom trenutku, Sud smatra da su podnosioci predstavke bili u stanju da predvide, u meri razumnoj pod datim okolnostima, rizik da objavljivanje planiranog ~lanka do|e u sukob s pomenutim na~elom. 53. Stoga je ometanje slobode izraàvanja podnosilaca predstavke bilo propisano zakonom u smislu ~lana 10, st. 2. B. Da li je ometanje imalo ciljeve legitimne po ~lanu 10, st. 2? 54. Po gledi{tu podnosilaca predstavke, vlade i manjinskog dela Komisije, zakon o omalovaàvanju suda sluì obezbe|ivanju ne samo nepristrasnosti i autoriteta sudstva nego i prava i interesa parni~ara.
S druge strane, mada prihvata da zakon o omalovaàvanju ima za op{ti cilj osiguravanje pravi~nog deljenja pravde, te da time teì postizanju ciljeva sli~nih onima koje ima u vidu ~lan 10, st. 2, govore}i o o~uvanju autoriteta i nepristrasnosti sudstva, ve}inski deo Komisije smatrao je da nije pozvan da posebno ispita da li zakon ima za cilj i za{titu prava drugih. 55. Sud najpre nagla{ava da se izraz autoritet i nepristrasnost sudstva ima razumeti u smislu Konvencije (videti, mutatis mutandis, presudu od 28. juna 1978. u predmetu Konig, serija A br. 27, str. 29-30, st. 88). U tu svrhu mora se uzeti u obzir sredi{no mesto koje u ovom kontekstu zauzima ~lan 6, gde je odraèno temeljno na~elo vladavine prava (videti, na primer, presudu od 21. februara 1975. u predmetu Golder, serija A br. 18, str. 17, st. 34). Termin sudstvo (pouvoir judiciaire) obuhvata aparaturu pravde ili sudski ogranak vlasti, kao i sudije u zvani~nom svojstvu. Sintagma autoritet sudstva naro~ito uklju~uje shvatanje da su sudovi pravi forum za utvr|ivanje zakonskih prava i obaveza te za re{avanje sporova povezanih s ovima, i da ih kao takve prihvata naj{ira javnost; da, dalje, naj{ira javnost gaji po{tovanje i poverenje prema sposobnosti sudova za ostvarivanje te funkcije. Dovoljno je, u ovom kontekstu, usvojiti opis op{te svrhe zakona o omalovaàvanju suda koji daje Phillimoreov izve{taj. Kao {to se moè videti iz stava 18 gore, ve}ina kategorija pona{anja koje taj zakon obuhvata odnose se bilo na poloàj sudija bilo na funkcionisanje sudova i aparature pravde: o~uvanje autoriteta i nepristrasnosti sudstva jeste, otud, jedna od svrha tog zakona. 56. U ovom predmetu Sud deli gledi{te ve}ine ~lanova Komisije da je, u meri u kojoj zakon o omalovaàvanju suda moè sluìti za{titi prava parni~ara, ta svrha ve} sadràna u formulaciji o~uvanje autoriteta i nepristrasnosti sudstva: tako za{ti}ena prava jesu prava pojedinaca u svojstvu parni~ara, to jest lica uklju~enih u aparaturu pravde, a autoritet te aparature ne}e se o~uvati ukoliko se ne pruì za{tita svima onima koji su uklju~eni u nju ili joj pribegavaju. Nije, prema tome, potrebno razmotriti kao posebno pitanje da li je svrha zakona o omalovaàvanju suda i to da obezbedi prava drugih. 57. Preostaje da se ispita da li je ometanje slobode izraàvanja podnosilaca predstavke imalo za cilj o~uvanje autoriteta i nepristrasnosti sudstva. Nijedan od pomenutih lordova zakonoslovaca nije svoju odluku zasnovao na tome da je planirani ~lanak mogao uticati na nepristranost sudstva. Taj razlog nije ni iznesen pred Sud, te se moè zanemariti. Razlozi iz kojih je Gornji dom smatrao da nacrt ~lanka zasluùje osudu (videti stavove 29 do 33 gore) mogu se rezimirati ovako:
83
Za{tita ugleda suda
presu|uju}i da je bilo nehata, on bi doveo do nepo{tovanja zakonskih procesa ili omeo deljenje pravde; on je bio takav da bi kompaniju Distillers izloìo javnoj i {tetnoj raspravi o meritumu njene argumentacije, a takvo izlaganje zasluùje osudu po{to obi~no odvra}a strane u sporu od izno{enja slu~aja pred sud; on bi kompaniju Distillers izvrgao pritisku i {teti od predube|enja u vezi sa spornim ta~kama u parnici, a svrha zakona o omalovaàvanju suda jeste da spre~i ometanje izno{enja slu~aja pred sud; presu|ivanje u {tampi neizbe`no bi u ovom predmetu izazvalo odgovore stranaka, stvaraju}i time opasnost od su|enja preko novina, nesaglasnog s ispravnim deljenjem pravde; sudovi duguju strankama za{titu od unapred donete presude javnosti, koja podrazumeva uvla~enje stranaka u vrevu publiciteta pre su|enja. Sud smatra da svi ti razlozi potpadaju pod cilj o~uvanja autoriteta... sudstva kako ga Sud tuma~i u drugom podstavu stava 55 gore. Shodno tome, ometanje slobode izraàvanja podnosilaca predstavke imalo je cilj koji je legitiman po ~lanu 10, st. 2. C. Da li je ometanje bilo neophodno u demokratskom dru{tvu radi o~uvanja autoriteta sudstva? 58. Podnosioci predstavke tvrde a ve}inski deo Komisije smatra da doti~no ometanje nije bilo neophodno u smislu ~lana 10, st. 2. Vlada uzvra}a da je manjinski deo Komisije ispravno do{ao do suprotnog zaklju~ka i oslanja se, naro~ito, na stepen slobodne procene koji Gornji dom uìva u tom pogledu. 59. Sud je ve} imao priliku, u svojoj gorepomenutoj presudi u predmetu Hendisajd, da kaè kako shvata sintagmu neophodan u demokratskom dru{tvu, kakve su njegove funkcije u ispitivanju spornih ta~aka koje zavise od te sintagme, i kako }e te funkcije vr{iti. Sud je konstatovao da pridev neophodan, u smislu ~lana 10, st. 2, iako nije sinonim za potreban, nema ni fleksibilnost izraza kakvi su prihvatljiv, uobi~ajen, koristan, razuman ili poèljan te da podrazumeva postojanje prekog dru{tvenog zahteva (videti presudu u predmetu Hendisajd, stav 48). Drugo, Sud je podvukao da po~etna odgovornost za osiguravanje prava i sloboda koji su kao neprikosnoveni sadràni u Konvenciji leì na pojedina~nim dràvama ugovornicama. Shodno tome, ~lan 10, st. 2 ostavlja
dràvama ugovornicama stepen slobodne procene. Taj stepen se daje i doma}em zakonodavcu... i organima, izme|u ostalih sudskim, pozvanim da tuma~e i primenjuju vaè}e zakone (ibid., stav 48). Pri svemu tome, ~lan 10, st. 2 ne daje dràvama ugovornicama neograni~eno pravo slobodne procene: Sud... ovla{}en je da kona~no presudi da li se ograni~enje... [moè] usaglasiti sa slobodom izraàvanja za{ti}enom ~lanom 10. Stoga je doma}i stepen slobodne procene tesno povezan s evropskim nadzorom, koji obuhvata ne samo osnovno zakonodavstvo nego i odluku koja to zakonodavstvo primenjuje, ~ak i onu nezavisnog suda (ibid., stav 49). Sud je iz kombinacije tih na~ela izveo zaklju~ak da se [njegov] zadatak nikako ne sastoji u zamenjivanju nadle`nih nacionalnih sudova, ve} u preispitivanju, po ~lanu 10, odluka koje su oni izrekli ostvaruju}i pravo slobodne procene (ibid., stav 50). To ne zna~i da je nadzor Suda ograni~en na utvr|ivanje toga da li je tuèna dràva ostvarivala svoje diskreciono pravo razumno, pa`ljivo i u dobroj veri. âk i dràva ugovornica koja tako postupa ostaje podlo`na kontroli Suda u pogledu saglasnosti svog pona{anja s obavezama koje je preuzela prema Konvenciji. Sud i dalje ne prihvata suprotno gledi{te, koje su, u su{tini, izloìli Vlada i ve}inski deo Komisije u predmetu Hendisajd (ibid., stav 47). S druge strane, obim doma}eg prava slobodne procene nije isti u pogledu svakog cilja navedenog u ~lanu 10, st. 2. Predmet Hendisajd ticao se za{tite morala. Gledi{te koje dràva ugovornica zauzima o zahtevima morala, zapazio je Sud, [razlikuje] se od vremena do vremena i od mesta do mesta, osobito u na{e doba i dràvne vlasti u na~elu mogu pre nego me|unarodni sudija dati mi{ljenje o tome {ta zapravo sadrè ti zahtevi (ibid., stav 48). Za daleko objektivniji pojam autoriteta sudstva ne moè se re}i sasvim isto. Doma}e pravo i praksa dràva ugovornica obelodanjuju pozama{nu meru slaganja u ovoj oblasti. To se odraàva u nekoliko odredaba Konvencije, uklju~uju}i ~lan 6, koje nemaju ekvivalente kada je moral posredi. Shodno tome, ve}i obim evropskog nadzora tu odgovara manjem diskrecionom pravu slobodne procene. U druk~ijim ali donekle sli~nim kontekstima ~lanova 5, st. 3, i 6, st. 1 Sud je povremeno donosio zaklju~ke razli~ite od zaklju~aka nacionalnih sudova u vezi s pitanjima za ~iju su po~etnu procenu ti sudovi tako|e bili nadle`ni i kvalifikovani (presuda od 27. juna 1968. u predmetu Neumeister, serija A br. 8, str. 9-15 i 38-40; presuda od 10. novembra 1969. u predmetu Stogmuller, serija A br. 9, str. 11-24,39 i 43-44; presuda od 16. jula 1971. u predmetu Ringeisen, serija A br. 13, str. 24-34 i 42-44; presuda od 28. juna 1978. u predmetu Konig, serija A br. 27, str. 16 in fine, 22,23-24 i 33-40).
85
Za{tita ugleda suda
60. înjenici da je ustanova omalovaàvanja suda svojstvena zemljama obi~ajnog prava pridaju va`nost kako manjinski deo Komisije, tako i Vlada, iznose}i da zavr{ne re~i ~lana 10, st. 2 imaju za cilj da obuhvate tu ustanovu, za koju ne postoji ekvivalent u mnogim drugim dràvama ~lanicama Saveta Evrope. Me|utim, ~ak i kada bi to bilo ta~no, Sud je mi{ljenja da su te re~i bile unesene da bi se op{ti ciljevi zakona o omalovaàvanju suda neizostavno smatrali legitimnim ciljevima po ~lanu 10, st. 2, a ne da bi taj zakon sluìo kao standard za ocenjivanje neophodnosti date mere. Ako je, i onoliko koliko je, bio podstaknut idejama na kojima po~iva bilo engleski zakon o omalovaàvanju suda bilo ma koja druga sli~na doma}a ustanova, ~lan 10, st. 2 ih nije mogao usvojiti onakve kakve su: on ih je premestio u jedan autonoman kontekst. Neophodnost sa stanovi{ta Konvencije jeste ono {to Sud mora da ceni, po{to mu se uloga sastoji u preispitivanju saobraznosti nacionalnih zakona sa standardima tog instrumenta. Sud, uz to, vr{i nadzor u svetlu celokupnog predmeta (gorepomenuta presuda u predmetu Hendisajd, stav 50). Shodno tome, on ne sme izgubiti iz vida raznorazne razloge i re{enja u sudskim odlukama rezimiranim u stavovima 22 do 35 gore, op{irne debate u Engleskoj o zakonu o omalovaàvanju suda i predloge za njegovu reformu. [to se poslednjeg ti~e, Sud zapaà da Vladina zelena knjiga, iako u pogledu nekih preporuka Phillimoreovog komiteta izlaè argumente za i protiv, ne dovodi u pitanje sugestiju da se provera omalovaàvanja po osnovu prejudiciranja, pomenuta u Gornjem domu, ponovo razmotri (videti stav 37 gore). 61. S druge strane, Sud ne moè smatrati da sudska zabrana nije bila neophodna jednostavno zato {to ne bi mogla biti, ili {to ne bi bila, odobrena u druk~ijem pravnom sistemu. Kako je konstatovano u presudi od 9. februara 1967. godine u belgijskom jezi~kom predmetu, glavna svrha Konvencije je postavljanje izvesnih me|unarodnih standarda kojih dràve ugovornice treba da se pridràvaju u odnosima s licima u njihovoj nadle`nosti (serija A br. 5, str. 19). To ne zna~i da se traì apsolutna jednoobraznost, a Sud, po{to dràve ugovornice i dalje uìvaju slobodu biranja mera koje smatraju odgovaraju}im, ne moè, u stvari, prenebregnuti materijalna ili proceduralna obele`ja doma}ih zakona u svakoj od njih (videti, mutatis mutandis, presudu od 23. jula 1968. godine u belgijskom jezi~kom predmetu, serija A br. 6, str. 34-35). 62. Sada se mora doneti odluka o tome da li je ometanje na koje podnosioci predstavke stavljaju prigovor odgovaralo prekom dru{tvenom zahtevu, da li je bilo srazmerno postavljenom legitimnom cilju, da li su raz-
lozi kojima ga pravdaju nacionalne vlasti relevantni i dovoljni po ~lanu 10, st. 2 (gorepomenuta presuda u predmetu Hendisajd, stavovi 48-50). S tim u vezi Sud je ispitao sadrìnu sudske zabrane, zatim stanje predmeta o talidomidu u relevantnom trenutku i, najzad, okolnosti vezane za taj predmet i za odobravanje sudske zabrane. 63. Sudska zabrana, u vidu u kojem ju je zahtevao Gornji dom, nije bila uperena isklju~ivo protiv nacrta ~lanka Sandej tajmsa (videti stav 44 gore). Podnosioci predstavke navode da ih je ona tako|e spre~avala da proslede rezultate svog istraìvanja nekim vladinim komitetima i jednom ~lanu Parlamenta te da to istraìvanje nastave, da je odloìla planove o izdavanju jedne knjige i onemogu}ila uredniku Sandej tajmsa da komentari{e tu materiju ili da odgovara na kritike koje su mu bile upu}ene. U stvari, sudska zabrana bila je dovoljno {iroko sro~ena da obuhvati i tako {ta; sama njena {irina iziskuje da se njena neophodnost osobito pa`ljivo ispita. Nacrt ~lanka ipak je predstavljao glavnu sadrìnu sudske zabrane. Stoga se najpre mora utvrditi da li su gledanja doma}ih sudova na potencijalna dejstva tog ~lanka bila relevantna sa stanovi{ta o~uvanja autoriteta sudstva. Jedan od razloga na koje su se oni oslanjali bio je pritisak kojem bi ~lanak izvrgao kompaniju Distillers da procese vansudski poravna pod povoljnijim uslovima. Me|utim, ~ak ni 1972. godine objavljivanje ~lanka verovatno ne bi mnogo uve}alo pritisak kojem je kompanija Distillers ve} bila izloèna (videti stav 29, drugi podstav, gore). To jo{ vi{e vaì za situaciju u julu 1973, kada je Gornji dom doneo svoju odluku: do tada je na temu predmeta o talidomidu odràna debata u Parlamentu i on je ne samo dalje komentarisan u {tampi nego je zbog njega povedena i kampanja u nacionalnim razmerama (videti stavove 13 i 14 gore). Govori u Gornjem domu iznad svega su nagla{avali zabrinutost da pravni procesi ne izgube po{tovanje i da funkcije sudova ne budu uzurpirane bilo navo|enjem javnosti da obrazuje mi{ljenje o sadrìni parnica pre nego {to o njima odlu~e sudovi, bilo primoravanjem parni~nih stranaka da se izloè su|enju preko novina. Ta zabrinutost je po sebi relevantna za o~uvanje autoriteta sudstva, kako Sud razume taj izraz (videti stav 55 gore). Ako sporne ta~ke koje nastaju u parnici dobiju takav publicitet da to navede javnost na formiranje sopstvenih zaklju~aka o njima unapred, ona moè izgubiti po{tovanje za sudove i poverenje u njih. S druge strane, ne moè se isklju~iti mogu}nost da navikavanje javnosti na redovni spektakl pseudosu|enja u medijima na kraju dovede do opasnih posledica po prihvatanje sudova kao pravog foruma za razre{avanje pravnih sporova. Pri svemu tome, planirani ~lanak Sandej tajmsa bio je umeren po tonu i nije prikazivao samo jednu stranu dokazne gra|e ni tvrdio da sud moè
87
Za{tita ugleda suda
do}i samo do jednog rezultata; mada je podrobno analizirao dokaznu gra|u protiv kompanije Distillers, on je, tako|e, saèto izneo argumente u njenu korist, zavr{avaju}i re~ima: Nema, izgleda, gotovih odgovora.... Po mi{ljenju Suda, zbog toga bi se dejstvo ~lanka, da je bio objavljen, razlikovalo od ~itaoca do ~itaoca. âk i u meri u kojoj je ~lanak mogao navesti neke ~itaoce da formiraju mi{ljenje o spornoj ta~ki nehata, to, dakle, ne bi imalo nepovoljne posledice po autoritet sudstva, osobito zato {to je, kako je gore konstatovano, u me|uvremenu vo|ena kampanja nacionalnih razmera. S druge strane, objavljivanje planiranog ~lanka lako je moglo izazvati odgovore. Isto, me|utim, manje-vi{e vaì za svaku publikaciju u kojoj se pominju temeljne ~injenice neke parnice ili sporne ta~ke koje nastaju u njoj. Po{to stavke u toj kategoriji ne zadiru neizbe`no u autoritet sudstva, cilj Konvencije nije mogao biti da se dopusti zabranjivanje svih njih. [tavi{e, iako je taj posebni razlog za sudsku zabranu mo`da mogao biti relevantan po ~lanu 10, st. 2, Sud ne moè zaklju~iti da li je bio dovoljan a da ne ispita sve prate}e okolnosti. 64. U vreme prvobitnog odobravanja sudske zabrane i u vreme njenog obnavljanja, predmet o talidomidu nalazio se u fazi pregovora oko poravnanja. Podnosioci predstavke slaù se s gledi{tem Apelacionog suda da je predmet mirovao, a ve}inski deo Komisije smatra neverovatnim da bi do{lo do su|enja po spornoj ta~ki nehata. Za Vladu i manjinski deo Komisije, s druge strane, takvo su|enje predstavljalo je stvarnu mogu}nost. Za odluku Suda nije potrebna ocena kakav je zapravo bio status predmeta tokom relevantnog razdoblja: spre~avanje ometanja pregovora koji vode ka razre{enju zapo~etog spora nije ni{ta manje legitiman cilj po ~lanu 10, st. 2 nego spre~avanje ometanja jedne proceduralne situacije u strogo sudskom smislu. Isto vaì za proceduru sudskog prihvatanja poravnanja (videti stav 9 gore). Na umu treba imati jedino to da su pregovori trajali vrlo dugo, proteù}i se na nekoliko godina, te da u samom trenutku osuje}ivanja objavljivanja ~lanka predmet nije bio dospeo u fazu su|enja. Postavlja se, pri svemu tome, pitanje kako je bilo mogu}no ukinuti sudsku zabranu 1976. pozivanjem, uzgred budi re~eno, na na~elo pritiska, a ne na na~elo prejudiciranja (videti stav 35 gore). U to vreme jo{ nisu bili okon~ani ne samo neki procesi koje su poveli roditelji nego i proces izme|u kompanije Distillers i njenih osigurava~a, koji je uklju~ivao spornu ta~ku nehata; za ovaj drugi proces, {tavi{e, zakazano je bilo su|enje (videti stav 16 gore). Ukidanje sudske zabrane pod tim okolnostima navodi na pitanje da li je ona uop{te bila potrebna.
65. Vladin odgovor glasi da je to stvar odràvanja ravnoteè izme|u javnog interesa za slobodu izraàvanja i javnog interesa za pravi~no deljenje pravde; ona isti~e da je sudska zabrana predstavljala privremenu meru i kaè da je ta ravnoteà, ponovo uspostavljena 1976. godine kada se situacija izmenila, pre{la na drugu stranu. Tako Sud dospeva do okolnosti vezanih za predmet o talidomidu i za odobravanje sudske zabrane. Kao {to je Sud napomenuo u presudi Hendisajd, sloboda izraàvanja predstavlja jedan od bitnih temelja demokratskog dru{tva; u zavisnosti od stava 2 ~lana 10, ona je primenjiva ne samo na informacije ili ideje koje se blagonaklono prihvataju ili se ne doìvljavaju kao uvredljive ili izazivaju ravnodu{nost ve} naro~ito za one koje {okiraju, vre|aju ili uznemiravaju dràvu ili bilo koji deo stanovni{tva (stav 49). Ta na~ela od posebne su va`nosti u pogledu {tampe. Ona su podjednako primenjiva na oblast deljenja pravde, koje sluì interesima zajednice u celini i iziskuje saradnju upu}ene javnosti. Op{te je priznata ~injenica da sudovi ne mogu funkcionisati u vakuumu. Mada su oni forum za razre{avanje sporova, to ne zna~i da se o sporovima ne moè prethodno raspravljati na drugom mestu, bilo u specijalizovanim ~asopisima, u obi~noj {tampi ili u javnosti uop{te. Sem toga, mada masovni mediji ne smeju prekora~iti granice nametnute u interesu ispravnog deljenja pravde, na njima leì obaveza saop{tavanja informacija i ideja u vezi sa stvarima koje dolaze pred sudove, ba{ kao i u drugim oblastima od javnog interesa. I ne samo {to mediji imaju zadatak da saop{tavaju te informacije i ideje: javnost tako|e ima pravo da ih prima (videti, mutatis mutandis, presudu od 7. decembra 1976. u predmetu Kjeldsen, Busk Madsen i Pedersen, serija A br. 23, str. 26, st. 52). Da bi se ocenilo je li ometanje na koje je stavljen prigovor bilo zasnovano na dovoljnim razlozima, iz kojih je ono bilo neophodno u demokratskom dru{tvu, mora se, dakle, uzeti u obzir svaki onaj vid ovog predmeta koji pobu|uje javni interes. S tim u vezi Sud zapaà da su, nakon uravnoteàvanja sukobljenih interesa o kojima se radilo, neki lordovi zakonoslovci formulisali apsolutno pravilo u smislu da je stvaranje predube|enja o spornim ta~kama u zapo~etim predmetima nedopustivo: smatralo se da }e zakon biti suvi{e neodre|en ako bi se ravnoteà iznova uspostavljala u svakom predmetu (videti stavove 29, 32 i 33 gore). Nagla{avaju}i da izja{njavanje o tuma~enju engleskog prava usvojenom u Gornjem domu ne spada u njegovu funkciju (videti, mutatis mutandis, presudu od 16. jula 1971. u predmetu Ringeisen, serija A br. 13, str. 40, st. 97), Sud isti~e da se mora opredeliti za druk~iji pristup. Sud je suo~en ne s izborom izme|u dva sukobljena na~ela, ve} s na~elom slobode izraàvanja podlo`nom nekolikim izuzecima, koji se
89
Za{tita ugleda suda
moraju usko tuma~iti (videti, mutatis mutandis, presudu od 6. septembra 1978. u predmetu Klass i drugi, serija A br. 28, str. 21, st. 42). Drugo, nadzor Suda po ~lanu 10 obuhvata ne samo osnovno zakonodavstvo nego i odluku kojom se ono primenjuje (videti presudu u predmetu Hendisajd, stav 49). Nije dovoljno da ometanje o kojem je re~ spada u onu kategoriju izuzetaka navedenih u ~lanu 10, st. 2 na koju se ovde pozivalo; a nije dovoljno ni da je ometanje izvr{eno zato {to je njegova sadrìna potpala pod posebnu kategoriju ili bila zahva}ena zakonskim pravilom formulisanim uop{teno ili s apsolutnog stanovi{ta: Sud se mora uveriti da je ometanje bilo potrebno uzimaju}i u obzir ~injenice i okolnosti vezane za konkretni predmet koji se pred njim nalazi. 66. Talidomidna katastrofa bila je stvar od neospornog javnog zna~aja. Ona je postavila pitanje da li mo}na kompanija koja je prodavala lek snosi zakonsku ili moralnu odgovornost prema stotinama pojedinaca koji su doìveli uàsnu li~nu tragediju, odnosno da li `rtve mogu zahtevati ili o~ekivati obe{te}enje jedino od zajednice u celini; pokrenuti su bitni problemi u vezi sa za{titom od povreda i naknadom za povrede proistekle iz nau~nog razvoja, i dovedene u pitanje mnoge strane postoje}eg prava. Kako je Sud ve} zapazio, ~lan 10 jem~i ne samo slobodu {tampe da obave{tava javnost nego i pravo javnosti na odgovaraju}u obave{tenost (videti stav 65 gore). U ovom predmetu je za porodice brojnih `rtava tragedije, koje nisu bile upu}ene u njime obuhva}ene pravne te{ko}e, od ìvotnog interesa bilo da saznaju sve ~injenice na kojima se on zasniva i razna mogu}na re{enja. One su mogle biti li{ene tih informacija, za njih presudno va`nih, jedino u sli~aju apsolutne izvesnosti da }e {irenje ovih ugroziti autoritet sudstva. Budu}i pozvan da odmeri interese o kojima je re~ i proceni snagu jednog odnosno drugog, Sud utvr|uje slede}e: septembra 1972. godine predmet se, po re~ima podnosilaca predstavke, nalazio u fazi pravne ~aure ve} nekoliko godina i, u najmanju ruku, daleko je od izvesnog bilo da }e procesi koje su poveli roditelji dospeti na sud. A ni javna istraga nije bila povedena (videti stav 14 gore). Vlada i manjinski deo Komisije isti~u da rasprava o {irim problemima, na primer o na~elima engleskog prava u pogledu nehata, nije bila zabranjena, i zaista je ta~no da se u raznim krugovima vodila op{irna rasprava naro~ito posle, ali i pre, prve odluke Odeljenjskog suda (videti stavove 11, 12 i 14 gore). Me|utim, poku{aj da se {iri problemi odvoje od problema nehata Sud smatra prili~no izve{ta~enim. Pitanje gde stvarno leì odgovornost za ovakvu tragediju tako|e je stvar od javnog interesa.
Ta~no je da bi se kompanija Distillers, u slu~aju da se ~lanak Sandej tamjsa pojavio u nameravano vreme, mogla ose}ati obaveznom da javno, i pre ma kakvog su|enja, razvije svoju argumentaciju o predmetnim ~injenicama (videti stav 63 gore); me|utim, te ~injenice nisu prestale da budu stvar od javnog interesa jednostavno zato {to su obrazovale pozadinu zapo~ete parnice. Iznose}i neke ~injenice na videlo, ~lanak je mogao posluìti kao ko~nica spekulativnoj i neukoj raspravi. 67. Uzimaju}i u obzir sve okolnosti predmeta, i na osnovu pristupa opisanog u stavu 65 gore, Sud zaklju~uje da ometanje na koje je stavljen prigovor nije odgovaralo dru{tvenom zahtevu dovoljno hitnom da prevagne nad javnim interesom za slobodu izraàvanja u smislu Konvencije. Stoga Sud nalazi da razlozi za osuje}ivanje podnosilaca predstavke nisu dovoljni po ~lanu 10, st. 2. To osuje}ivanje pokazuje se nesrazmernim postavljenom zakonitom cilju; ono nije bilo neophodno u demokratskom dru{tvu radi o~uvanja autoriteta sudstva. 68. ^lan 10 je, dakle, povre|en. II. O ^LANU 14 69. Podnosioci predstavke tako|e tvrde da su `rtve povrede ~lana 10 u vezi sa ~lanom 14, koji predvi|a: Uìvanje prava i sloboda predvi|enih u ovoj konvenciji obezbe|uje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao {to su pol, rasa, boja koè, jezik, veroispovest, politi~ko ili drugo mi{ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro|enje ili drugi status. Oni tvrde da su te povrede nastale zbog ~injenice da navodno sli~ne publikacije u {tampi nisu bile podvrgnute ograni~enjima sli~nim onima koja su nametnuta publikacijama ili aktivnostima podnosilaca predstavke; razlike izme|u pravila primenjenih u Parlamentu koja se ti~u komentarisanja zapo~ete parnice i pravila o omalovaàvanju suda primenjenih na {tampu. Po mi{ljenju Vlade i Komisije, ~lan 14 tuma~en u vezi sa ~lanom 10 nije prekr{en u ovom predmetu. 70. Prema ustanovljenoj praksi Suda, ~lan 14 obezbe|uje pojedince, ili skupine pojedinaca, dovedene u sli~ne situacije, od svake diskriminacije u
91
Za{tita ugleda suda
Za{tita ugleda suda
uìvanju prava i sloboda navedenih u ostalim normativnim odredbama Konvencije i protokola (videti gorepomenutu presudu od 23. jula 1968. godine u belgijskom jezi~kom predmetu, str. 34, st. 10; presudu od 27. oktobra 1975. u predmetu Nacionalni sindikat belgijske policije, serija A br. 19, str. 19, st. 44). 71.înjenica da nikakvi koraci nisu bili preduzeti protiv drugih listova, na primer Dejli mejla, nije dovoljan dokaz da je sudska zabrana odobrena protiv kompanije Times Newspapers Ltd. predstavljala diskriminaciju protivnu ~lanu 14. 72. U pogledu pravila primenjivih u Parlamentu (videti stav 20 gore), Sud konstatuje da su ~lanovi Apelacionog suda pomenuli nepoèljnost, mo`da ~ak i opasnost, postojanja znatne razlike, {to se ti~e tretmana stvari koje se nalaze u fazi sub judice, izme|u prakse Parlamenta, ~iji se zapisnici objavljuju, i prakse sudova. Pri svemu tome, Sud je mi{ljenja da se {tampa i parlamentarci ne mogu smatrati dovedenim u sli~ne situacije, jer se du`nosti i odgovornosti Parlamenta i {tampe bitno razlikuju. Parlamentarna debata od 29. novembra 1972. (videti stav 13 gore) nije, {tavi{e, obuhvatala sasvim istu tematiku kao planirani ~lanak Sandej tajmsa. 73. Stoga nije bilo povrede ~lana 14 u vezi sa ~lanom 10. III. O ^LANU 18 74. Pred Komisijom su podnosioci predstavke izneli jo{ jednu tvrdnju, zasnovanu na ~lanu 18, koji predvi|a: Ograni~enja navedenih prava i sloboda koja su dozvoljena ovom konvencijom ne}e se primenjivati ni u koje druge svrhe sem onih za koje su propisana. Podnosioci predstavke, me|utim, nisu pri toj tvrdnji ostali pred Sudom: u svom podnesku od 10. februara 1978. godine prihvatili su mi{ljenje Komisije da ~lan 18 u vezi sa ~lanom 10 nije prekr{en. Ni Vlada ni Komisija nisu se osvrnule na tu materiju tokom usmene rasprave, mada ju je ova druga stvarno pomenula u zahtevu za izno{enje predmeta pred Sud. 75. Sud konstatuje gledi{te koje su zauzeli podnosioci predstavke i, u predmetnim okolnostima, ne smatra potrebnim da se upu{ta u ovo pitanje.
92
IV. O ^LANU 50
Za{tita ugleda suda
76. Po ~lanu 50 Konvencije, ako Sud na|e da je odluka ili mera koju je donela ili preduzela bilo koja vlast dràve ugovornice u celini ili delimi~no protivna obavezama koje proisti~u iz... Konvencije, i ako unutra{nje pravo te [dràve] omogu}ava samo delimi~nu od{tetu za posledice ove odluke ili mere, odlukom Suda, ako je to potrebno, da}e se pravi~no zadovoljenje o{te}enoj stranci. Poslovnik Suda precizira da }e Sud, kada na|e da je Konvencija prekr{ena, odlu~iti u istoj presudi o primeni ~lana 50 Konvencije ako je to pitanje, po{to se pokrene po pravilu 47 bis, zrelo za odluku; ako pitanje nije zrelo za odluku, [Sud] }e ga zadràti u celini ili delimi~no i utvrditi dalji postupak (pravilo 50, st. 3, prva re~enica, tuma~eno u vezi s pravilom 48, st. 3). 77. Podneskom od 10. februara 1978. godine podnosioci predstavke traè od Suda da obznani da Vlada treba da im isplati sumu ravnu tro{kovima i izdacima koje su snosili u vezi s parni~enjem povodom omalovaàvanja suda u engleskim sudovima i u postupcima pred Komisijom i Sudom. Podnosioci predstavke, me|utim, nisu obra~unski izrazili svoj zahtev, a na raspravi od 24. aprila 1978. godine njihov zastupnik je izjavio kako se oni nadaju da se iznos {tete koju su pretrpeli moè sporazumno utvrditi bez uznemiravanja Suda. Na raspravi odrànoj narednog dana Sud je, u skladu s pravilom 47 bis, pozvao Vladu da iznese svoja zapaànja o pitanju primene ~lana 50 u ovom predmetu. Zavr{ni predlog dràvnog pravobranioca bio je da je to pitanje koje Sud ne}e morati da razmatra. 78. Sud konstatuje da podnosioci predstavke ograni~avaju svoj zahtev na gorepomenute tro{kove i izdatke, ali da zasad ne nazna~avaju njihov iznos. Pod tim okolnostima, pitanje primene ~lana 50 Konvencije nije zrelo za odluku; Sud stoga mora zadràti to pitanje i utvrditi dalji postupak, s du`nim obzirom prema eventualnosti koja se ima u vidu u pravilu 50, st. 5 Poslovnika Suda. IZ TIH RAZLOGA, SUD 1. smatra s 11 glasova prema devet da je ~lan 10 Konvencije prekr{en; 2. smatra jednoglasno da nije prekr{en ~lan 14 u vezi sa ~lanom 10;
93
3. smatra jednoglasno da nema potrebe ulaziti u pitanje kr{enja ~lana 18;

Za{tita ugleda suda
4. smatra jednoglasno da pitanje primene ~lana 50 nije zrelo za odluku; shodno tome, (a) zadràva doti~no pitanje u celini; (b) poziva one koji su se pojavili pred Sudom da ga, u roku od tri meseca po izricanju ove presude, izveste o ma kojem poravnanju koje bi Vlada i podnosioci predstavke mo`da postigli; (c) zadràva dalji postupak u vezi s tim pitanjem. Presuda je sa~injena na engleskom i francuskom, pri ~emu je engleski tekst autenti~an, u Zgradi ljudskih prava, Strazbur, dana 26. aprila 1979. godine. Giorgio Balladore Pallieri, s. r, predsednik Marc-Andre Eissen, s. r, sekretar U skladu sa ~lanom 51, st. 2 Konvencije i pravilom 50, st. 2 Poslovnika Suda, ovoj presudi priklju~uju se izdvojena mi{ljenja slede}ih sudija: nesaglasno mi{ljenje g. Wiarde, g. Cremone, g. Thora Vilhjalmssona, g. Ryssdala, g. Ganshofa van der Meerscha, ser Geralda Fitzmauricea, g|e Bindschedler-Robert, g. Liescha i g. Matschera; saglasno mi{ljenje g. Zekije; saglasno mi{ljenje g. ODonoghuea; saglasno mi{ljenje g. Evrigenisa. Paraf: G.B.P. Paraf: M.-A.E. ZAJEDNI^KO NESAGLASNO MI[LJENJE SUDIJA WIARDE, CREMONE, THORA VILHJALMSSONA, RYSSDALA, GANSHOFA VAN DER MEERSCHA, SER GERALDA FITZMAURICEA, BINDSCHEDLER-ROBERT, LIESCHA I MATSCHERA 1. Uz du`no po{tovanje, mi nismo u mogu}nosti da delimo mi{ljenje ve}ine na{ih kolega da je osporeno ometanje slobode izraàvanja bilo protivno Konvenciji zato {to se nije moglo smatrati neophodnim u demokrat-
94
skom dru{tvu radi o~uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva, u smislu ~lana 10, st. 2 Konvencije. 2. Gornji dom osujetio je objavljivanje nacrta ~lanka o kojem je re~ jer je smatrao da }e objavljivanje ~lanka Sandej tajmsa predstavljati omalovaàvanje suda. Valja imati na umu da je nesumnjivo u cilju obuhvatanja te ustanove, svojstvene pravnim tradicijama zemalja obi~ajnog prava, u Konvenciju uneseno ograni~enje slobode izraàvanja usmereno na o~uvanje autoriteta i nepristrasnosti sudstva. Pravo ve}ine dràva ~lanica ne zna za sli~no ograni~enje; nepostoje}e u prvobitnom nacrtu Konvencije, ono je uba~eno na predlog britanske delegacije. Podsetili bismo, kao {to su to prihvatili i ve}inski i manjinski deo Komisije, da zakon o omalovaàvanju suda ima za op{ti cilj da obezbedi propisno deljenje pravde. Taj zakon uklju~uje, izme|u ostalog, mogu}nost osuje}ivanja ili ka`njavanja onog pona{anja, naro~ito u {tampi, koje verovatno ometa pravosudni tok dok se postupci jo{ nalaze u fazi sub judice. Kakve god bile razlike u mi{ljenju u pogledu toga da li neka publikacija zasluùje osudu, ~esto se smatra da treba zabraniti onu vrstu publikacija koja preti da dovede do takozvanog su|enja preko novina (videti, na primer, govore lorda Reida, lorda Morrisa od Borth-y-Gesta, lorda Diplocka i lorda Crossa od Chelseaja u Gornjem domu, stavovi 29, 30, 31 i 33 presude Suda u ovom predmetu; zavr{nu re~ lorda Denninga u Apelacionom sudu, stav 25 presude Suda u ovom predmetu; Phillimoreov izve{taj, st. 110, i zelenu knjigu, st. 11). Svrha zakona o omalovaàvanju suda jeste da se spre~i, kada je re~ o parnicama u fazi sub judice, formiranje jednog stava koji nalazi izraza u dono{enju sudova unapred, bez prednosti jemstava nepristrasnosti raspoloìvih u sudskom postupku, i koji, otud, stvara klimu mi{ljenja pogodnu za nano{enje {tete propisnom deljenju pravde. S druge strane, zakon o omalovaàvanju suda nema za cilj da izuzme sudstvo od svake kritike. Te{ko da je, dakle, bilo potrebno u vezi s tim kazati, kao {to se kaè u presudi, da sudovi ne mogu funkcionisati u vakuumu (videti stav 65 presude). Niko i nije pomislio da to dovodi u sumnju. Gornje se mora uzeti u obzir pri tuma~enju i primeni ograni~enja stavljenog na slobodu izraàvanja u svrhu o~uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva u smislu ~lana 10, st. 2.
95
Za{tita ugleda suda
3. Lordovi zakonoslovci izneli su razne razloge iz kojih su smatrali da ~lanak treba zabraniti. Za ve}inu uvaènih lordova glavni razlozi su, po na{em mi{ljenju, bili slede}i: planirani ~lanak je u kampanju o aferi s talidomidom vo|enu u {tampi uneo obilje podataka o tome da li je kompanija Distillers bila kriva za nehat u izradi, distribuciji i upotrebi talidomida; u ~lanku je to u~injeno tako da date informacije stvore predstavu koja nedvosmisleno sugeri{e da je kompanija Distillers bila, u stvari, nehatna; otud bi se, objavljivanjem nameravanog ~lanka, stvaralo predube|enje o spornoj ta~ki nehata, presudnoj za ishod tada zapo~etih procesa izme|u roditelja deformisane dece i kompanije Distillers, {to }e re}i da bi o njoj presudila {tampa iako sud koji je o tom predmetu raspravljao nije jo{ bio doneo re{enje, uz jemstva raspoloìva strankama u sudskom postupku; takvo stvaranje predube|enja u {tampi, koje bi neizbe`no izazvalo odgovore stranaka i prouzrokovalo rizik su|enja preko novina, nesaglasno je s propisnim deljenjem pravde; sudovi duguju strankama za{titu od {tete prejudiciranja ishoda spora i njome uslovljene nu`nosti da same uzmu u~e{}a u vrevi publiciteta pre su|enja. Ti razlozi su u skladu s ciljem otelotvorenim u jemstvu o propisnom deljenju pravde, koje je u Konvenciji izraèno pojmom o~uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. Tako|e se mora konstatovati da su ti razlozi, u meri u kojoj su se ticali za{tite interesa stranaka, bili saobrazni cilju za{tite prava drugih, a taj cilj je isto tako predvi|en ~lanom 10, st. 2. 4. Razlika u mi{ljenju koja nas odvaja od na{ih kolega ti~e se, iznad svega, potrebe za ometanjem i stepena slobodne procene koji, s tim u vezi, treba dozvoliti nacionalnim vlastima. 5. [to se ti~e pitanja da li je, da bi se zajem~ilo propisno deljenje pravde, bilo potrebno osujetiti objavljivanje osporenog ~lanka i drugih takvih ~lanaka, iz rasu|ivanja Gornjeg doma moè se videti da su lordovi zakonoslovci upravo to pitanje postavili sami sebi primenjuju}i pravila o omalovaàvanju suda. Tako je lord Reid izjavio ([1974] A.C. 294): [Zakon o omalovaàvanju suda] postoji da bi spre~io ometanje deljenja pravde, i treba da se, po mom sudu, ograni~i na ono {to je u tu svrhu razumno potrebno. Sli~no tome, lord Cross od Chelseaja izneo je slede}e zapaànje (ibid. 322): Kada se navodno omalovaàvanje suda sastoji u izricanju mi{ljenja, bilo javnog ili privatnog, o pravnom postupku gra|anskom ili krivi~nom ili u vezi s
njim, zakon o omalovaàvanju suda ometa slobodu izraàvanja, i ja se slaèm sa svojim plemenitim i u~enim prijateljem [lordom Reidom] da se treba bri`ljivo postarati da pravila koja se ti~u omalovaàvanja ne ko~e slobodu govora vi{e no {to je to razumno potrebno kako bi se osiguralo neometano deljenje pravde. 6. Kada se Gornji dom latio pitanja potrebe za ograni~avanjem, on je to u~inio u cilju primene nacionalnog prava. Kada se, s druge strane, tim pitanjem bavi na{ sud, on to ~ini u odnosu na ~lan 10 Konvencije, koji postavlja dva cilja relevantna za ovaj predmet. Ta dva cilja su sloboda izraàvanja, zajem~ena kao temeljno na~elo u demokratskom dru{tvu, i autoritet i nepristrasnost sudstva, zajem~eni u onoj meri u kojoj se njihovo o~uvanje pokazuje potrebnim u takvom dru{tvu. Sud mora voditi ra~una o ta dva cilja u vezi s po{tovanjem na~ela srazmernosti. Da bi se utvrdilo da li je pod datim okolnostima bilo potrebno da se sloboda izraàvanja, zajem~ena prvim stavom ~lana 10 Konvencije, ograni~i u interesu pravde, pomenutom u drugom stavu tog ~lana, treba, dakle, odmeriti, s jedne strane, posledice osuje}ivanja publikacije o kojoj je re~, ili sli~nih publikacija, po slobodu {tampe i, s druge strane, obim u kojem bi ta publikacija mogla naneti {tetu propisnom deljenju pravde u tada zapo~etim procesima. U kontekstu ~lana 10 to zna~i da se mora stremiti ravnoteì izme|u ostvarivanja prava koje {tampi jem~i stav 1 i potrebe po stavu 2 za ograni~avanjem ostvarivanja tog prava kako bi se o~uvali autoritet i nepristrasnost sudstva (videti, mutatis mutandis, presudu od 6. septembra 1978. u predmetu Klass i drugi, serija A br. 28, str. 28, st. 59 in fine). Svakako nema potrebe podse}ati na bitnu ulogu koju u engleskom pravu ima sudstvo u za{titi osnovnih prava i sloboda. 7. Sud je ve} imao prilike, naro~ito u presudi Hendisajd od 7. decembra 1976. (serija A br. 24), da formuli{e ispravan pristup tuma~enju i primeni izraza neophodan u demokratskom dru{tvu, u smislu ~lana 10, st. 2, te da ukaè kako na svoje obaveze kada se suo~i sa spornim ta~kama u vezi s tuma~enjem ili primenom te odredbe, tako i na na~in na koji namerava da te obaveze izvr{ava. Sud je u toj presudi izneo da je na nacionalnim vlastima da po~etno procene realnost prekog dru{tvenog zahteva impliciranog u svakom datom slu~aju pojmom potrebe, te da, shodno tome, ~lan 10, st. 2 ostavlja dràvama ugovornicama stepen slobodne procene, koji se daje kako doma}em zakonodavcu... tako i organima, izme|u ostalih sudskim, pozvanim da tuma~e i primenjuju vaè}e zakone (videti presudu u predmetu Hendisajd, stav 48).
97
Za{tita ugleda suda
Taj stepen slobodne procene podrazumeva izvesno diskreciono pravo i prvenstveno se odnosi na vrednovanje opasnosti koju bi konkretno ostvarivanje slobode obezbe|ene ~lanom 10, st. 1 moglo predstavljati za interese navedene u ~lanu 10, st. 2, kao i na izbor mera namenjenih izbegavanju te opasnosti (videti presudu Klass i drugi, loc. cit., str. 23, st. 49). Za to vrednovanje koje treba izvr{iti s du`nom pa`njom i na razuman na~in, i koje }e se nu`no zasnivati na ~injenicama i okolnostima u datoj zemlji, te na budu}em razvoju tih ~injenica i okolnosti dràvne vlasti na~elno su kvalifikovanije od jednog me|unarodnog suda. 8. Pri svemu tome, ~lan 10, st. 2 ne daje dràvama ugovornicama neograni~eno pravo slobodne procene. Odgovoran s Komisijom za osiguravanje po{tovanja obaveza koje su te dràve preuzele (~lan 19), Sud je ovla{}en da presudi da li se neko ograni~enje ili kazna moè usaglasiti sa slobodom izraàvanja za{ti}enom ~lanom 10. Stoga je doma}i stepen slobodne procene tesno povezan s evropskim nadzorom (videti presudu u predmetu Hendisajd, stav 49). Taj nadzor ti~e se, na prvom mestu, utvr|ivanja da li su nacionalne vlasti postupile u dobroj veri, sa du`nom bri`ljivo{}u i na razuman na~in pri vrednovanju pomenutih ~injenica i okolnosti, kao i utvr|ivanja opasnosti koja bi time mogla nastati po interese navedene u ~lanu 10, st. 2; dalje, i iznad svega, taj nadzor teì da osigura da, u demokratskom dru{tvu koje namerava da ostane demokratsko, mere ograni~avanja slobode izraàvanja budu srazmerne postavljenom legitimnom cilju (videti presudu u predmetu Hendisajd, stav 49, te presudu Klass i drugi, loc. cit., str. 23, st. 49). @elimo da u ovom trenutku podsetimo da nema demokratskog dru{tva ako pluralizam, trpeljivost i {irokogrudost (videti presudu u predmetu Hendisajd, stav 49) ne na|u stvarnog izraza u institucionalnom sistemu datog dru{tva i ako taj sistem nije pot~injen vladavini prava, ako ne obezbedi osnovu za delotvornu kontrolu izvr{nih funkcija koju }e, bez {tete po parlamentarnu kontrolu, vr{iti nezavisno sudstvo (videti presudu Klass i drugi, loc. cit., str. 25-26, st. 55), te ako ne osigura po{tovanje ~ovekove li~nosti. Shodno tome, iako nipo{to nema zadatak da zameni nadle`ne doma}e sudove, Sud mora po ~lanu 10, tako protuma~enom, preispitati odluke koje ti sudovi izreknu ostvaruju}i svoje pravo slobodne procene (videti presudu u predmetu Hendisajd, stav 50). 9. U predmetu Hendisajd, koji se ticao publikacije ~iju su zabranu nacionalni sudovi proglasili potrebnom radi za{tite morala, Sud je smatrao da su nadle`ni doma}i sudovi imali pravo... na mi{ljenje u relevantnom tre-
nutku da bi ta publikacija naopako delovala na moral dece i maloletnika koji bi je ~itali. U ovom predmetu, pak, Sud ima da ispita da li je Gornji dom imao pravo na mi{ljenje da bi objavljivanje ~lanka o kojem je re~ na{kodilo propisnom deljenju pravde u procesima zapo~etim pred sudovima u relevantno vreme. Za ve}inu na{ih kolega, stepen slobodne procene dràvnih vlasti u pogledu spornih pitanja koja se ti~u o~uvanja autoriteta sudstva treba da bude manji od stepena slobodne procene koji se tim vlastima, prema presudi u predmetu Hendisajd, mora dozvoliti kada je re~ o spornim pitanjima koja se ti~u za{tite morala. Na{e kolege tvrde da je pojam autoriteta sudstva daleko objektivniji od pojma morala; da doma}e pravo i praksa dràva ugovornica obelodanjuju prili~no {iroku saglasnost u pogledu prvog pojma; i da ta saglasnost nalazi odraza u vi{e odredaba Konvencije, uklju~uju}i ~lan 6, kojima nema ekvivalentnih kada je re~ o moralu (videti stav 59 presude). Mi nismo u mogu}nosti da delimo to gledi{te. Iako bi mogla postojati prili~no {iroka saglasnost izme|u dràva ugovornica u pogledu su{tine ~lana 6, ipak ostaje ~injenica da se sudske ustanove i postupak mogu znatno razlikovati od jedne dràve do druge. Na taj na~in, nasuprot onome {to smatra ve}inski deo Suda, pojam autoriteta sudstva nikako nije odvojen od prilika u svakoj pojedinoj dràvi i ne moè se jednoobrazno utvr|ivati. Treba, {tavi{e, imati na umu da se ovaj predmet ne odnosi na materiju regulisanu ~lanom 6, nego da se ti~e toga da li je ili ne objavljivanje nekih konkretnih procena i izjava u vezi s parnicom u fazi sub judice moglo ometati propisno deljenje pravde. Propisno deljenje pravde zavisi, pored onog {to se pominje u ~lanu 6, od drugih pravila postupka i od zadovoljavaju}eg funkcionisanja sudskih ustanova. Ovakvo rasu|ivanje nije ni{ta manje primenljivo na postupke ili situacije koji mogu da nanesu {tetu pravilnom funkcionisanju sudova postupke ili situacije koji su jedino procenjivi u datom trenutku u kontekstu pojedina~ne dràve. Stoga je na dràvnim vlastima da po~etno procene opasnost koja preti autoritetu sudstva i da prosude kakve su ograni~avaju}e mere potrebne za njeno savladavanje. Relevantna ograni~enja mogu se razlikovati zavisno od pravnog sistema i tradicija zemlje o kojoj je re~. U granicama usaglasivim sa zahtevima demokratskog dru{tva, doti~na dràva slobodno utvr|uje koji je metod najpodesniji za o~uvanje autoriteta sudstva (up., mutatis mutandis, presudu od 23. jula 1968. godine o meritumu belgijskog jezi~kog predmeta, serija A br. 6, str. 34-35). 10. U Ujedinjenom Kraljevstvu zakon o omalovaàvanju suda predstavlja jedno od sredstava namenjenih obezbe|ivanju pravilnog funkcioni-
99
Za{tita ugleda suda
sanja sudova. Kao {to je gore re~eno, autori Konvencije imali su taj zakon na umu kada su u nju uneli pojam o~uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva (videti stav 2 gore). Zadatak osiguravanja po{tovanja zakona o omalovaàvanju suda pada u deo doma}im sudovima. U tom pogledu ~ini nam se neporecivim da je Gornji dom u na~elu kvalifikovaniji od na{eg suda da odlu~i da li je, u ~injeni~nim okolnostima ~ije je ocenjivanje stvar Gornjeg doma, dati oblik ograni~enja slobode izraàvanja potreban radi o~uvanja, u demokratskom dru{tvu, autoriteta sudstva u samom Ujedinjenom Kraljevstvu. Ovo se ne moè pro{iriti dotle da se svako ograni~enje slobode izraàvanja koje doma}i sudovi na|u za potrebno radi po{tovanja zakona o omalovaàvanju suda mora smatrati potrebnim i prema Konvenciji. Iako u na~elu treba po{tovati ocenu doma}ih sudova o {tetnim posledicama koje bi data publikacija mogla imati po propisno deljenje pravde u Ujedinjenom Kraljevstvu, ipak je mogu}no da mere smatrane potrebnim za otklanjanje takvih posledica prekora~e granice onog {to je neophodno u demokratskom dru{tvu u smislu ~lana 10, st. 2 (videti stav 7 gore). Razmatraju}i ovu materiju, Sud mora obratiti posebnu pa`nju na taj temeljni ~inilac u sistemu Konvencije. 11. Kako proizlazi iz ~injenica izloènih pod stavovima 11 do 14 presude, zabranjeni nacrt ~lanka bio je jedan u nizu izve{taja o tragediji deformisane dece koji su povremeno objavljivani od 1967. godine u Sandej tajmsu i drugim listovima. Ti su izve{taji delimi~no imali za cilj informisanje javnosti, a delimi~no, bar {to se Sandej tajmsa ti~e, izvrgavanje kompanije Distillers pritisku radi bolje od{tetne ponude `rtvama. Mada je jedan broj procesa koje su roditelji pokrenuli protiv kompanije Distillers radi obe{te}enja bio u relevantnom trenutku zapo~et, ta kampanja u {tampi nije izazvala nikakvu reakciju koja bi dovela do sudskih ograni~enja ili kazni. Jedina odobrena sudska zabrana bila je ona u vezi sa ~lankom predmetom ovog postupka ~iji je nacrt Sandej tajms dostavio dràvnom pravobraniocu kako bi bio siguran da njegovo objavljivanje ne}e predstavljati omalovaàvanje suda. Prema Gornjem domu, koji je zasedao kao sud poslednje instance, upravo zbog vrlo specifi~nog obele`ja tog ~lanka koji se po tome razlikovao od ranijih izve{taja moralo se smatrati da njegovo objavljivanje zasluùje osudu kao omalovaàvanje suda. Ta njegova specifi~nost, po mi{ljenju lordova zakonoslovaca, poticala je otuda {to se u njemu pominjalo obilje dotad neobjavljenih ~injenica u vezi sa time da li je kompanija Distillers kriva za nehat. ^lanak je i{ao za tim da preispita dokaznu gra|u, {to je u~inio na na~in kojim je stvoren utisak s jasnom sugesti-
jom da je kompanija Distillers ispoljila nehat. Bilo je verovatno, dakle, da bi se objavljivanjem ~lanka prouzro~ilo prejudiciranje te sporne ta~ke, presudne za parnicu u fazi sub judice. To prejudiciranje, koje bi neizbe`no izazvalo odgovore kompanije Distillers i dovelo do su|enja preko novina, omelo bi normalan tok postupaka zapo~etih pred sudovima. Prema nekim lordovima zakonoslovcima, ~lanak bi predstavljao ~in omalovaàvanja suda i po posebnom osnovu izvrgavanja kompanije Distillers pritisku u cilju ube|ivanja da u ovom predmetu postigne poravnanje, uzdràvaju}i se od oslanjanja na odbranu koja joj je po zakonu dostupna. Nekoliko uvaènih lordova tako|e je izrazilo mi{ljenje da svako stvaranje predube|enja tokom zapo~ete parnice zasluùje osudu, sasvim nezavisno od konkretne {tete koju stvarno moè naneti. Mi ne smatramo potrebnim da ispitamo taj osnov jer, po na{em gledi{tu, ne izgleda da je on bio odlu~uju}i za presudu. U ovom predmetu se publikacija o kojoj je re~ naro~ito bavila ~injeni~nim pitanjima bitnim po utvr|ivanje optu`be za nehat i po dokaze iznesene u potvrdu tom navodu. Osobito takve publikacije predstavljaju rizik ~ije je izbegavanje bilo cilj odluke Gornjeg doma. Eto za{to smatramo da je Gornji dom, postupaju}i na osnovu ~inilaca koje je vrednovao, imao pravo na mi{ljenje da bi objavljivanje doti~nog ~lanka izazvalo reperkusije na zapo~etu parnicu {tetne po propisno deljenje pravde i po autoritet sudstva. Nacionalni sudija svakako je u boljem poloàju od ovog suda da utvrdi da li, u datom slu~aju, publikacija u vezi s parnicom u fazi sub judice podrazumeva prejudiciranje i opasnost su|enja preko novina. 12. Podnosioci predstavke tvrdili su pred Sudom da su u relevantnom trenutku procesi koje su roditelji pokrenuli protiv kompanije Distillers mirovali. U svom izve{taju o ovom predmetu Evropska komisija za ljudska prava smatrala je, prvo, donekle neverovatnim da se velika ve}ina procesa, tada zavisnih od pregovora, okon~a sudskom odlukom; i, drugo, da se u doglednoj budu}nosti ne moè o~ekivati sudska odluka u procesima koje su pokrenuli roditelji koji na~elno nisu bili voljni da se opredele za poravnanje. Ocena stanja procesa o kojima je re~ zavisila je od toga {ta se u relevantnom trenutku moglo o~ekivati u vezi s razvojem pregovora, od verovatno}e poravnanja, od eventualnosti da neki roditelji prihvate poravnanje i obustave procese, a da ih drugi nastave i, uop{te, od manje-vi{e neposrednih izgleda bilo za poravnanje, bilo za sudsko re{enje. I u pogledu davanja takve ocene, koja je obuhvatala obilje tada{njih ~injenica i proceduralnih pitanja, mora se uzeti da je nacionalni sudija na~elno u boljem poloàju nego ovaj sud (videti presudu u predmetu Hendisajd, stav 48).
101
Za{tita ugleda suda
Na{e je gledi{te da je Gornji dom imao pravo na mi{ljenje da se u tada postoje}im okolnostima nije moglo smatrati da doti~ni procesi miruju. 13. Ovi razlozi navode nas na zaklju~ak da se vrednovanje koje su izvr{ili doma}i sudovi u pogledu opasnosti da doti~ni ~lanak omete propisno deljenje pravde, kao i njihovo ocenjivanje potrebe za preduzimanjem odre|ene mere u kontekstu doma}eg zakona, mora smatrati razumnim. Kako je ve} istaknuto (videti stavove 8 i 10 gore), na Sudu je, pri svemu tome, da utvrdi da li je, na osnovu tog vrednovanja, osuje}enje publikacije bilo srazmerno postavljenom legitimnom cilju i da li se moè smatrati neophodnim u demokratskom dru{tvu radi o~uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva, u smislu ~lana 10, st. 2. To utvr|ivanje podrazumeva da Sud uzme u obzir ne samo interese pravde, zbog kojih je, prema doma}im sudovima, pomenuto osuje}enje postalo potrebno u relevantnom trenutku, nego i posledice te mere po slobodu {tampe, slobodu koja se me|u drugima zajem~enima Konvencijom isti~e kao jedan od bitnih temelja demokratskog dru{tva i kao jedan od osnovnih uslova za njegov napredak i razvoj (videti, mutatis mutandis, presudu u predmetu Hendisajd, stav 49). Predmet zabranjene publikacije ticao se jedne tragedije koja je u najve}oj meri poga|ala op{ti interes. Kako je Komisija s pravom istakla, procenjivanje nehata postaje u takvoj situaciji stvar od javnog zna~aja: ispitivanje odgovornosti koje on povla~i za sobom i obave{tavanje javnosti o tome nesumnjivo predstavljaju legitimne funkcije {tampe. Ne moè se, me|utim, prevideti da ograni~enje slobode {tampe proizi{lo iz odluke Gornjeg doma nije zna~ilo i op{te osuje}ivanje rasprave o talidomidnoj katastrofi. Doseg osuje}ivanja bio je ograni~en i po predmetu i po trajanju. 14. Sadràj osuje}ivanja Sandej tajmsa sastojao se od stavljanja zabrane na objavljivanje ~lanaka koji unapred donose sud o postojanju nehata ili se bave dokaznom gra|om u vezi s tada zapo~etim procesima. Sloboda objavljivanja drugih informacija ili dono{enja sudova o drugim vidovima ovog predmeta ostala je nedirnuta, te ni{ta nije spre~avalo Sandej tajms da nastavi sa svojim publikacijama, uzdràvaju}i se istovremeno od svakog prejudiciranja sporne ta~ke nehata ili od bavljenja dokaznom gra|om u vezi s njom. To se, posebno, odnosilo kako na kritiku engleskog prava o odgovornosti za proizvode, tako i na procenu moralne strane predmeta. Gledi{te izraèno u presudi po kojem je ovo ome|ivanje ve{ta~ko ~ini se te{ko odrìvim (videti stav 66 presude).
[tavi{e, sugestija u presudi o tome da je objavljivanje ~lanka Sandej tajmsa bilo potrebno kao jedini na~in da porodice `rtava budu potpuno obave{tene o ~injenicama ~ini nam se neta~nom, jer izgleda da je njihov savetodavac bila jedna advokatska firma kojoj je morao biti poznat najve}i deo onog {to je bilo neophodno. Postoje, u stvari, dobri razlozi za mi{ljenje da je sam Sandej tajms svoje informacije dobio od advokata zaposlenih u toj firmi (videti stav 16 presude). 15. [to se ti~e trajanja osuje}enja, valja imati na umu da se isklju~ivi cilj odobrene sudske zabrane sastojao u osiguravanju da prerane publikacije izvesno vreme ne {tete propisnom deljenju pravde u odnosu na konkretnu parnicu. Prema Gornjem domu, potreba za osuje}enjem objavljivanja ~lanka ponikla je iz stanja zapo~etih procesa u vreme njegove odluke. Uvaèni lordovi predvideli su mogu}nost da se situacija promeni, da se ravnoteà izme|u interesa pravde i interesa slobode {tampe pomeri ~ak i pre kona~nog zavr{etka postupaka, te da sudska zabrana bude ukinuta. Pou~na je, u ovom kontekstu, izjava lorda Reida ([1974] A.C. 301): Svrha zakona nije spre~avanje objavljivanja takvog materijala, ve} njegovo odlaganje. Obave{tenja iznesena pred nas daju nam nadu da se uskoro moè ukazati, u op{tim crtama, razre{enje ~itavog ovog nesre}nog spora. Tada bi trebalo da bude mogu}no dozvoliti objavljivanje tog materijala. Ali ako se stvari budu bezgrani~no otezale, bez izgleda bilo za skoro poravnanje bilo za skoro su|enje, tada }e se, po mom mi{ljenju, morati da proceni javni interes u jednoj jedinstvenoj situaciji. Treba imati na umu i zapaànje lorda Crossa od Chelseaja (ibid. 325) da }e tuènima [Sandej tajms] biti ostavljeno na volju da podnesu molbu za ukidanje [sudske zabrane] ako smatraju da u svetlu tada postoje}ih okolnosti mogu ubediti sud da vi{e nema opravdanja za njeno produàvanje. Iz dokaznog materijala se ne vidi da je Sandej tajms podneo neku takvu molbu pre nego {to je sudska zabrana stvarno ukinuta na traènje dràvnog tuìoca iz razloga {to javni interes vi{e ne iziskuje tu meru osuje}ivanja. U stvari, situacija u pogledu afere s talidomidom dotle se ve} bila promenila. Posle odobravanja poravnanja ve}ine roditelja s kompanijom Distillers, sudska zabrana ostala je na snazi jedino za ono malo neokon~anih procesa, ali posle izvesnog vremena postalo je jasno da se ti procesi vi{e ne vode aktivno. Mi nemamo dovoljno razloga za pretpostavku da je situacija opravdavala ranije ukidanje sudske zabrane. Kako je ve} istaknuto, ne izgleda da su sami podnosioci predstavke traìli odluku u tom smislu.
103
Za{tita ugleda suda
Za{tita ugleda suda
16. U svetlu navedenih razloga, mi zaklju~ujemo da ometanje slobode izraàvanja, koje su u ovom predmetu nacionalni sudovi odredili prema zakonu o omalovaàvanju suda kao potrebno u interesu propisnog deljenja pravde, nije prekora~ilo granice onoga {to se moè smatrati neophodnim u demokratskom dru{tvu radi o~uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva u smislu ~lana 10, st. 2. Na osnovu materijala iznesenog pred Sud, mi smatramo da nije ustanovljeno naru{avanje zahteva iz ~lana 10. SAGLASNO MI[LJENJE SUDIJE ZEKIJE Prvi deo Mi u ovom predmetu, pri tuma~enju i primeni ~lana 10, st. 1 i 2 Konvencije na nameravano objavljivanje planiranog ~lanka Sandej tajmsa, u vezi s mu~nim poloàjem `rtava leka talidomida, moramo naglasiti cilj i opseg relevantnih odredaba sadrànih u Konvenciji. Pred nas su iznesene sve ~injenice. Podneseni su relevantni dokumenti. Pomenuta su relevantna pravna pitanja i sudske odluke. Gledi{ta stranaka u postupku iscrpno su izloèna u njihovim podnescima i protivpodnescima, kao i u njihovim predlozima na usmenoj raspravi. Sud je imao tu prednost pre no {to se latio obavljanja svog zadatka. Dve su osnovne sporne ta~ke po ~lanu 10 koje valja utvrditi. Nameravam da ih formuli{em u vidu dva pitanja. Pitanje br. 1 Da li je ograni~enje prava slobode objavljivanja nacrta ~lanka u Sandej tajmsu, nametnuto sudskom zabranom, bilo propisano zakonom u okviru delokruga i cilja Konvencije uop{te i ~lana 10 posebno? Pitanje br. 2 Da li je to ograni~enje bilo neophodno, kako to zahteva ~lan 10, st. 2, u demokratskom dru{tvu radi o~uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva i/ili radi za{tite ugleda odnosno prava drugih? Potvrdan odgovor na pitanje 1 jeste sine qua non za mogu}an sli~an odgovor na pitanje 2.
104
Moj odgovor na pitanje 1 odre~an je. U nastavku iznosim svoje razloge {to je kra}e mogu}no. (1) ^lan 1 Konvencije glasi: Visoke strane ugovornice jem~e svakome u svojoj nadle`nosti prava i slobode odre|ene u delu I ove konvencije. U delu I ~lan 10, st. 1 glasi: Svako ima pravo na slobodu izraàvanja. Ovo pravo uklju~uje slobodu posedovanja sopstvenog mi{ljenja, primanja i saop{tavanja informacija i ideja bez me{anja javne vlasti i bez obzira na granice.... Pri utvr|ivanju zna~enja, opsega i cilja zakonom propisanih ograni~enja koja se nalaze u stavu 2 istog ~lana 10 ne sme se izgubiti iz vida ~injenica da se pravo na slobodu izraàvanja, koje prethodni stav daje svakome, mora razumno osigurati, uìvati ili ostvarivati. Ta dva stava su me|uzavisna. Svako ograni~enje kojim je pogo|eno ostvarivanje prava na slobodu izraàvanja mora biti razumno predvidivo ili predskazivo. Pravo na slobodu izraàvanja ne moète uìvati ili ostvarivati ukoliko se uìvanje tog prava uslovi i odredi zakonom, pravilom ili na~elom koji obiluju neodre|enostima. To bi bilo ravno nepropisnom ograni~avanju, ~ak i uskra}ivanju slobode izraàvanja. Stoga sam mi{ljenja da izraz propisan zakonom, ili prvues par la loi na francuskom, zna~i da je posredi razumno utvrdiv ograni~avaju}i zakon. On bi se mogao doneti u pisanom vidu ili bi mogao biti deo dosledno ustanovljenog obi~ajnog prava. Ja se slaèm s podnosiocima predstavke da ogranak obi~ajnog prava o omalovaàvanju suda koji se ti~e publikacija u odnosu na zapo~et gra|anski postupak nije propisan zakonom u granicama opsega i cilja stavova 1 i 2 ~lana 10 Konvencije. Skre}em pa`nju na to da se Komisija u svom izve{taju samo oslanjala na pretpostavku da je ograni~enje nametnuto podnosiocima predstavke bilo propisano zakonom, a da je glavni delegat Komisije doveo u sumnju tu pretpostavku tokom usmene rasprave. (2) Od primenjenih merila ili provera zavisi da li konkretna publikacija u {tampi i drugim masovnim medijima predstavlja omalovaàvanje suda u odnosu na zapo~et gra|anski postupak. Ima nekoliko merila i vrsta provere. Ali, ne postoji utvr|ena ili jednoobrazna praksa u pogledu toga koje }e se merilo usvojiti u datom slu~aju, te se rezultat moè razlikovati zavisno od primenjene provere. (3) Provere i merila koji se koriste u primeni zakona o omalovaàvanju suda protiv publikacija u {tampi toliko su razli~iti i subjektivni da je u konkretnom slu~aju vrlo te{ko predvideti koja }e se provera primeniti i s kakvim rezultatom.
105
Za{tita ugleda suda
Upadljiv primer neodre|enosti i nezadovoljavaju}eg stanja zakona o omalovaàvanju suda u pogledu zapo~etih gra|anskih postupaka vis--vis publikacija u {tampi moè se na}i u sukobljenim mi{ljenjima koja su izrazili lordovi zakonoslovci o ~lanku Sandej tajmsa od 24. septembra 1972. godine posve}enom talidomidnoj tragediji. Prema lordu Diplocku i lordu Simonu, prestup omalovaàvanja suda bio je po~injen, dok su lord Reid i lord Cross smatrali, nasuprot tome, da omalovaàvanja suda nije bilo. Sporna pravna pitanja mogla bi se javiti ~ak i pri tuma~enju pisanog zakona, ne samo kada je posredi pravilo obi~ajnog prava. Ali, situacija nije ista kada imamo posla s jednim ogrankom obi~ajnog prava omalovaàvanjem suda koji nije ustanovljen do te mere da se razumno moè smatrati ure|enim delom obi~ajnog prava. Raspolaèmo nekolikim na~elima koja se odnose na taj ogranak obi~ajnog prava. Ta na~ela mogla bi biti od koristi pri tuma~enju nekog postoje}eg zakona, ali ne kao zamena za zakon koji nije donesen ili ustanovljen u obi~ajnom pravu. No, ja veoma sumnjam da bi sama ta na~ela uzeta skupa mogla sa~injavati neki zakon. (4) Eminentne sudije visokog ranga u Engleskoj kaù za ogranak obi~ajnog prava koji se ti~e omalovaàvanja suda da je neodre|en, nedosledan i manjkav u pogledu nasu{no potrebne jasnosti. U svojoj zavr{noj re~i u ovom predmetu lord Reid je u Gornjem domu izjavio (videti str. 294): Ne mogu da se ne sloìm s tvr|enjem u nedavnom izve{taju o Pravu i {tampi u publikaciji Justice (1965) da glavna zamerka postoje}em zakonu o omalovaàvanju suda jeste njegova neodre|enost. Svedo~e}i pred Phillimoreovim komitetom (videti V deo, str. 98) u vezi s polaznom ta~kom zapo~etih gra|anskih postupaka koji poga|aju publikacije u {tampi, lord Denning, M.R.17 izjavio je slede}e: Potpuno sam za to da se ona razjasni. Danas {tampa okleva kada treba da komentari{e ne{to u javnom interesu. Razlog je to {to strahuje, jer zakon je toliko neodre|en. Ja mislim da {tampa treba da zna na ~emu je. Upitan gde treba da po~ne primena zakona o omalovaàvanju suda u gra|anskim postupcima, lord Salmon je izjavio (ibid.): Nigde, jer ja ne bih trpeo nikakvo omalovaàvanje. Kaèm nikad. Svakako nikad u predmetu pred jedno~lanim sudom. Mislim da zakon o kleveti pokriva sve {to moète
17 Skra}enica za Master of the Rolls (otprilike glavni arhivar), zvanje koje je prvobitno imao ~uvar dokumenata i pomo}nik lorda kancelara, ali koje ve} vekovima dobijaju nosioci visokih sudskih funkcija, pa danas pripada predsedavaju}em sudiji Apelacionog suda. Njegovo zaduènje isklju~ivo je gra|ansko pravo, dok je krivi~no delokrug drugog glavnog lorda apelacionog sudije lorda vrhovnog sudije (Lord Chief Justice) prim. prev.
re}i o nekom gra|anskom predmetu, a ukoliko na nekog sudiju uti~e ono {to se pi{e ili govori, on nije podoban za sudiju. U V delu izve{taja Phillimoreovog komiteta, posve}enom rezimiranju zaklju~aka i preporuka, na strani 92 se kaè: (4) U sada{njem stanju, zakon sadrì neodre|enosti koje sputavaju i ograni~avaju razumnu slobodu govora... (5) Jedna oblast neodre|enosti odnosi se na vreme delovanja zakona o omalovaàvanju suda, na to da li su publikacije izloène riziku kada postupci predstoje i, ako jesu, koje vreme taj izraz zahvata. U kojoj fazi gra|anskog postupka spornu tematiku treba smatrati za sub judice ili pak su|enje o spornim stvarima treba smatrati predstoje}im jesu pitanja na koja se ne moè ta~no odgovoriti zbog nejasnosti zakona o omalovaàvanju suda. (5) Mora se imati na umu da je ovde razmatrano omalovaàvanje suda krivi~no delo, delikt koji za sobom povla~i li{enje slobode i nov~anu kaznu i/ili nalog za davanje pismene obaveze na dobro vladanje. Po{to je tako, temeljno na~elo po kojem se zahteva jasna i nedvosmislena definicija krivi~nog dela ili zlo~ina vaì i za krivi~no delo omalovaàvanja suda, o kojem je ovde re~. Re{avanje po skra}enom postupku, koje se usvaja u predmetima omalovaàvanja suda, stvara novu te{ko}u naime, u kojoj je meri taj postupak saglasan sa ~lanom 6 Konvencije. (6) Pravo {tampe na slobodu izraàvanja nesumnjivo je jedna od temeljnih odlika demokratskog dru{tva, neophodna za o~uvanje slobode i demokratije u nekoj zemlji. Po ~lanu 1 Konvencije, visoke strane ugovornice obavezale su se da jem~e svakome u svojoj nadle`nosti prava pobrojana u delu I Konvencije, a sloboda {tampe obuhva}ena je u doti~nom delu. Ostvarenje i uìvanje tog prava ne mogu se razumno posti}i odnosno ste}i ako su oteàni i ograni~eni zakonskim pravilima ili na~elima koja ne moè predvideti ili utvrditi ~ak ni kvalifikovan advokat. Na~elo prejudiciranja, koje je u ovom predmetu Gornji dom razvio, ne re{ava problem s kojim se suo~avamo po ~lanu 10 Konvencije. Dva su razloga za to: (a) âk i ako pretpostavimo da je Gornji dom uredio zakon, bitan datum za utvr|ivanje da li je ogranak obi~ajnog prava koji se ti~e omalovaàvanja suda bio propisan zakonom ili ne jeste datum kada je nacrt ~lanka Sandej tajmsa podnesen Odeljenjskom sudu, a ne lordovima zakonoslovcima. U usmenim predlozima koje su stranke dale za vreme rasprave pomenut je autoritet Gornjeg doma kao poslednjeg apelacionog suda u ovom predmetu. Prema predlogu podnosilaca predstavke, lordovi zakonoslovci
107
Za{tita ugleda suda
su, svojom presudom u ovom predmetu, ogranku zakona o omalovaàvanju suda koji se ti~e zapo~etih gra|anskih postupaka dali definiciju koja je sasvim nova. Tuèna vlada nije se s tim sloìla. Nije zadatak ovog suda ispitivanje ima li Gornji dom, zasedaju}i kao sud najvi{eg stepena, ovla{}enje da menja, dopunjava, sre|uje, oblikuje ili popravlja obi~ajno pravo u skladu sa zahtevima vremena i okolnosti. Ne priznaje se da lordovi zakonoslovci donose zakone, ve} se tvrdi da oni prosto progla{avaju zakon. Me|utim, zastupnik podnosilaca predstavke kaè u svom predlogu da je to fikcija i da je u ovom predmetu Gornji dom doneo nov zakon. Dakle, na{ zadatak moè postati iznalaènje je li Gornji dom, svojom presudom u ovom predmetu, izmenio ili dopunio ogranak obi~ajnog prava o omalovaàvanju suda kojim se ovde bavimo. A to stoga {to, ako je presuda u stvari predstavljala izmenu ili dopunu tog zakona, onda ~lan 7 Konvencije postaje relevantan za razmatranje. Li~no sam sklon gledi{tu koje su izrazili podnosioci predstavke, ali sam voljan da uputim na taj vid predmeta kao jo{ jedan izvor neodre|enosti, i ni{ta vi{e, u ogranku omalovaàvanja suda koji ovde razmatramo. (b) Na~elo prejudiciranja ne pruà {tampi razumno pouzdan vodi~ za njene publikacije. Apsolutnim pravilom koje je nazna~io lord Cross primenjuju}i proveru omalovaàvanja po osnovu prejudiciranja nevo|enje ra~una o tome postoji li stvaran rizik da pravosudni tok bude ometen ili da mu se nanese {teta sputavaju se bezazlene publikacije koje se uzgred bave spornim ta~kama i dokazima u zapo~etim postupcima, a da bi se izbeglo postupno srozavanje na nivo su|enja preko novina ili drugih masovnih medija. Meni izgleda da je to jedno veoma restriktivno apsolutno pravilo koje se te{ko da izmiriti sa slobodom {tampe. U stvari, od javnog zna~aja kakva je nacionalna tragedija s talidomidom vrlo je te{ko izbe}i pominjanje, na ovaj ili onaj na~in, spornih ta~aka i dokaza sadrànih u zapo~etom predmetu. Razli~itost merila koja su u ovom predmetu usvojili vrhovni sudija Widgery u Odeljenjskom sudu i lord Denning i njegove kolege u Apelacionom sudu, te merila koja je razradio ve}inski deo Gornjeg doma, ilustruju nezadovoljavaju}e i neure|eno stanje pravila ili na~ela u vezi s omalovaàvanjem suda koja se ti~u publikacija u {tampi u odnosu na zapo~ete gra|anske sporove. To naro~ito dolazi do izraàja kada se takve publikacije preduzimaju u dobroj veri, bez izvrtanja podataka, i nisu sra~unate na ometanje ili o{te}ivanje pravosudnog toka, i kada se, povrh toga, tvrdi da su u njima iznete ~injenice ta~ne, a tematika im je od javnog zna~aja.
Zaklju~ci u pogledu pitanja br. 1

Za{tita ugleda suda
Po mom mi{ljenju, ogranak obi~ajnog prava o omalovaàvanju suda koji se odnosi na publikacije u {tampi i drugim medijima u vezi sa zapo~etim gra|anskim postupcima bio je bar bitnog datuma neodre|en i neure|en, te neutrvrdiv ~ak i za kvalifikovanog pravnika, i to do te mere da se za njega nije moglo smatrati da je propisan zakonom u okviru dosega i cilja ~lanova 1 i 10, st. 1 i 2 Konvencije. Izraz propisan zakonom ne zna~i u ovom kontekstu prosto zakonom ovla{}eno ograni~enje, ve} nu`no zna~i propisan zakonom koji je razumno obuhvatan u opisu uslova za ograni~avanje prava i sloboda sadrànih u ~lanu 10, st. 1. Kako smo ranije kazali, pravo na slobodu {tampe bilo bi drasti~no pogo|eno ako se novinari , uz razuman stepen obazrivosti i pravne konsultacije, ne mogu obavestiti i sami sebi predo~iti kakvi ih rizici ~ekaju usled neodre|enosti omalovaàvanja suda. Drugi deo Pitanje br. 2 Da li je sudska zabrana kojom je Sandej tajms osuje}en da objavi nacrt ~lanka bila neophodna u demokratskom dru{tvu radi o~uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva i/ili za{tite prava drugih? Nezavisno od ma kakvog odgovora na pitanje br. 1, moj odgovor na ovo pitanje tako|e je negativan. Me|utim, o drugom spornom pitanju imam da kaèm manje zato {to se, uz puno uvaàvanje, slaèm s glavnim razlozima iskazanim u ve}inskoj presudi Suda. Kako sam ve} izneo, pravo {tampe na slobodu izraàvanja neophodno je u demokratskom dru{tvu; isto tako, od najve}e je va`nosti o~uvati autoritet i nepristrasnost sudova, te obezbediti prava stranaka koje im pribegavaju. Korisno je da o tom aspektu citiram deo zavr{ne re~i lorda Morrisa u Gornjem domu (na strani 302): U op{tem interesu zajednice, imperativno je da autoritet sudova ne bude ugroèn i da pribegavanje njima ne bude podlo`no neopravdanom ometanju. Kada se takvo neopravdano ometanje suzbija, to se ne ~ini zato {to su oni kojima su poverene odgovornosti deljenja pravde zabrinuti za sopstveno dostojanstvo: ~ini se to zato {to se sama gra|evina ure|enog ìvota nalazi u opasnosti ako se priznati zakoni zemlje toliko nipoda{tavaju da njihov autoritet opada i biva potisnut. No, po{to sudovi postoje da bi u zakonskom okviru ~uvali slobodu za sve blagonaklone pripadnike zajednice, o~igledno je da oni nikada ne smeju postavljati nikakve druge granice slo-
109
Za{tita ugleda suda
bodnom govoru, slobodnoj raspravi ili slobodnoj kritici sem onih koje su apsolutno potrebne (moj kurziv). Mada se slaèm s gornjim iskazima lorda Morrisa, ja kao ~lan ovog suda, primenjuju}i uputstva sadràna u njima na ~injenice ovog predmeta, dolazim, me|utim, do druk~ijeg zaklju~ka. Pri odmeravanju neophodnosti koju iziskuje ograni~avanje prava na slobode nabrojane u ~lanu 10 Konvencije, merila Evropskog suda za ljudska prava mogla bi se povremeno razlikovati od onih koja usvajaju nacionalni sudovi. Nesumnjivo je da se na~elo stepena slobodne procene, ve} otelotvoreno u jurisprudenciji ovog suda, mora imati na umu i primenjivati u korist nacionalnog sudskog sistema. Ali, jaz izme|u ta dva sistema i standarda usvojenih za ostvarivanje prava na slobode obuhva}ene Konvencijom mogao bi biti pre{irok da bi ga premostilo doti~no na~elo. Kad god to smatra razumnim i izvodljivim, ovaj sud treba da razradi jednoobrazan me|unarodni evropski standard za uìvanje prava i sloboda sadrànih u Konvenciji. To bi se moglo ~initi postupno, kada se ukaè prilika i po{to se na odgovaraj}i na~in u potpunosti razmotre nacionalni pravni sistemi. Preambula Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama sadrì mesta koja upu}uju u tom pravcu. Vlade potpisnice, kaè ona, ... Uzimaju}i u obzir da [Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima] ima za cilj da osigura op{te i stvarno priznanje i po{tovanje prava proklamovanih u njoj; ... Potvr|uju}i iznova svoju duboku veru u one osnovne slobode koje su temelj pravde i mira u svetu i koje se najbolje odràvaju stvarnom politi~kom demokratijom, s jedne strane, i zajedni~kim shvatanjem i po{tovanjem ljudskih prava od kojih one zavise, s druge strane; Re{ene da, kao vlade evropskih zemalja koje su sli~nih pogleda i imaju zajedni~ko nasle|e politi~kih tradicija, ideala, slobode i vladavine prava, preduzmu prve korake za skupno ostvarivanje izvesnih prava navedenih u Univerzalnog deklaraciji; Sporazumele su se o slede}em: posle ~ega se re|aju ~lanovi Konvencije. U pravnim sistemima onih kontinentalnih dràva koje su prvobitne potpisnice Konvencije ne postoji, koliko sam obave{ten i koliko znam, ni{ta
110
sli~no ogranku obi~ajnog prava o omalovaàvanju suda s njegovim skra}enim postupkom koji se ti~e publikacija u vezi sa zapo~etim gra|anskim postupcima. Uprkos toj ~injenici, pomenute zemlje uspevaju da o~uvaju autoritet i nepristrasnost svog sudstva. Treba li ja da prihvatim ma kakvu tvrdnju u smislu da su uslovi u Engleskoj druk~iji i da tamo moraju da odràvaju neizmenjeno, vi{e od dva veka staro obi~ajno pravo o omalovaàvanju suda o kojem je ovde re~, kako bi obezbedili autoritet i nepristrasnost sudstva? Znanje i iskustvo koje sam stekao tokom dugogodi{nje saradnje s engleskim sudijama i sudovima pobu|uju me da bez ograde kaèm da je standard sudstva u Engleskoj suvi{e visok da bi na njega uticalo i{ta {to se objavi u {tampi. Priznajem da me zbog ove izjave mogu smatrati pristrasnim. U ovom predmetu je po svoj prilici re~ samo o jednom profesionalnom sudiji. S tim u vezi se slaèm s gorenavedenim napomenama koje je dao lord Salmon. Vrhovna sudska vlast u Engleskoj nesumnjivo ima puno pravo da sudi o tome koje zakonske mere treba preduzeti kako bi se osigurali nezavisnost i autoritet sudova te prava stranaka, i kako bi tokovi pravde bili bistri i ~isti, ali, u svetlu primenjenih merila i provera, nisam u mogu}nosti da se, kao ~lan Evropskog suda, sloìm s tim da je odobravanje sudske zabrane radi osuje}enja objavljivanja nacrta ~lanka Sandej tajmsa bilo potrebno po ~lanu 10, st. 2 Konvencije. Objavljivanje planiranog ~lanka nije imalo za cilj niti je bilo sra~unato da omete ili o{teti pravosudni tok ili prava stranaka u sporu. Po op{tem priznanju, ~lanak je napisan za objavljivanje u dobroj veri i iz ispravne pobude. Izdava~ je polagao pravo na ta~nost ~injenica iznesenih u njemu, {to, u stvari, niko i nije osporio. Tema ~lanka bile su `rtve leka talidomid. Veli~ina njihove nevolje op{irno je opisana kao nacionalna tragedija. U ~lanku je kompaniji Distillers pripisan nehat zbog nepropisnog testiranja leka pre njegovog izno{enja na trì{te, i ~ini se da je, u stvari, taj aspekt ~lanka najvi{e za osudu. Me|utim, diskusije i komentari u vezi sa spornom ta~kom nehata neposredno su ili posredno nalazili put do {tampe deset godina, a o toj ta~ki je nedavno bilo re~i u Parlamentu, gde obuhva}ene sporne ta~ke nisu tretirane kao sub judice. Ja, prema tome, ne prihvatam da bi kompanija Distillers neispravno bila izvrgnuta pritisku u cilju odustajanja od odbrane da je postupak dospeo na sud. Da je izvr{ila odgovaraju}e testiranje leka pre nego {to ga je iznela na trì{te, lako je mogla to i dokazati i pobiti navod o nehatu. Da li je su|enje u zapo~etim postupcima predstojalo ili ne s obzirom na njihovu dugu neaktivnost pitanje je koje podleè ozbiljnim sumnjama. Mere za spre~avanje srozavanja na nivo su|enja preko novina svakako treba preduzeti kada se ukaè potreba. Ali, u odsustvu dokaza o postojanju tendencije ka takvom srozavanju, ja ne bih pristao da se upravljam prema
111
Za{tita ugleda suda
apstraktnim mogu}nostima ili da ne{to ~inim zarad nekog na~ela kada nema dovoljnih razloga da njegova primena bude svrsishodna. Sem toga, kako stoji u rezimeu zavr{ne re~i lorda Denninga u Apelacionom sudu (stav 25 presude Evropskog suda): Su|enje preko novina ne sme se dopustiti. Me|utim, javni interes za stvar od nacionalnog zna~aja morao se uravnoteìti s interesom stranaka za pravi~no su|enje ili poravnanje; u ovom je predmetu javni interes za raspravu pretegao nad potencijalnim nano{enjem {tete jednoj stranci... âk ni septembra 1972. godine planirani ~lanak ne bi predstavljao omalovaàvanje suda: u njemu se korektno komentarisala stvar od javnog interesa.... Da je postojala verovatno}a da }e nameravano objavljivanje ~lanka o kojem je re~ izazvati stvaran i znatan rizik ometanja ili o{te}ivanja deljenja pravde, moj odgovor na pitanje br. 2 bio bi potvrdan. Nesumnjivo je da se mora, kada to okolnosti iziskuju, uspostaviti ravnoteà izme|u slobode {tampe i drugih masovnih medija i o~uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. I mediji i sudstvo predstavljaju bitne organe u demokratskom dru{tvu i od ìvotnog su zna~aja za javni interes. Svaki sudar me|u njima treba izbegavati. Prvenstvena obaveza za izbegavanje takvog sudara i odràvanje ravnoteè leì na sudstvu i na merilima koja nazna~ava zakon, a sprovode sudovi. Zbog toga ja i stavljam naglasak na provere obavljene radi sprovo|enja ogranka obi~ajnog prava o omalovaàvanju suda koji se ti~e {tampe. Mo`da se ponavljam kada kaèm da ovaj sud bez oklevanja treba da, kada to prilika iziskuje, uspostavi skup na~ela koja }e sluìti kao smernice i zajedni~ki imenitelj u po{tovanju sloboda i dopustivih ograni~avanja tih sloboda sa stanovi{ta i u delokrugu Konvencije. Ne mogu se uzdràti da ne izjavim da se tradicionalni standard novinskih izdava~a u Engleskoj, u ispunjavanju njihovih du`nosti i odgovornosti prema javnosti i nacionalnim vlastima te u saop{tavanju ta~nih informacija ~itaocima, slobodno moè uporediti sa standardom njihovih kolega na kontinentu. Te{ko je, prema tome, razumeti u ~emu je probita~nost ve}eg ome|ivanja slobode {tampe u Engleskoj time {to se u ìvotu odràva jedan anahron ogranak zakona o omalovaàvanju suda. Prave}i jo{ jednu digresiju, usu|ujem se da uzmem slobodu i zaklju~im svoje izdvojeno mi{ljenje slede}im napomenama: Kolevka Velike povelje o slobodama [Magna carta libertatum], Deklaracije o pravima i osnovnim na~elima pravde otelotvorenim u anglosaksonskom sudskom sistemu i znatnim delom ve} uklju~enim u ~lanove Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama moè sebi lako dopustiti, po mom skromnom mi{ljenju, bilo potpuno ukidanje ovde razmatranog ogranka obi~ajnog prava o omalovaàvanju suda ili izmenu tog dela zakona o omalovaàvanju suda prema naznakama u izve{taju Phillimoreovog komiteta.
SAGLASNO MI[LJENJE SUDIJE ODONOGHUEA

Za{tita ugleda suda
Slaèm se sa zaklju~cima u izdvojenom mi{ljenju sudije Zekije i s njegovim rasu|ivanjem o pitanjima 1 i 2. SAGLASNO MI[LJENJE SUDIJE EVRIGENISA Iako sam s ve}inskim delom Suda glasao o svim stavkama u izreci presude, mi{ljenja sam da se ne bi moglo smatrati da je ometanje, zasnovano na zakonu odlukom Gornjeg doma, propisano zakonom u smislu Konvencije. Ograni~enja prava na slobodu izraàvanja predvi|ena u stavu 2 ~lana 10 predstavljaju izuzetke od ostvarivanja tog prava. Ona se, kao takva, ne samo moraju precizno tuma~iti (presuda u predmetu Klass i drugi od 6. septembra 1978, serija A br. 28, str. 21, st. 42, navedena u stavu 65 presude u ovom predmetu) nego i pretpostavljaju dovoljno jasnu i nedvosmislenu definisanost u doma}em pravu, na taj na~in omogu}avaju}i svakom ko ostvaruje slobodu izraàvanja da postupa s razumnom izvesno{}u u pogledu pravnih posledica svog pona{anja. Te{ko bi bilo tvrditi da je mera preduzeta protiv podnosilaca predstavke ispunila taj uslov. Neodre|enost zakona o omalovaàvanju suda ~esto u Ujedinjenom Kraljevstvu pobu|uje kritiku u literaturi i sudskim odlukama, kao i u izve{tajima raznih istra`nih ili reformskih komisija (videti Izve{taj Komiteta za prou~avanje omalovaàvanja suda, 1974, Cmnd. 5794, st. 216, podstavovi (4) i (5)); na to njegovo obele`je bacio je mnogo svetla Gornji dom primenjuju}i pomenuti zakon na ovaj predmet pomo}u na~ela prejudiciranja (videti Uputstvo koje je Gornji dom izdao nakon svoje presude). Od zna~aja je, prvo, {to je ve}inski deo Komisije oklevao da donese neposrednu odluku o meritumu ovog pitanja (izve{taj Komisije, st. 205); i, drugo, {to mesta na kojima se u presudi Suda govori u prilog gledi{tu da je ometanje zasnovano na odluci Gornjeg doma bilo propisano zakonom nisu naro~ito uverljiva. U presudi Suda navode se, posebno, dva presedana (videti stavove 51 i 52). Prvi, Firma Vine Products Ltd. Protiv Greena (1966), koji je bio zasnovan na na~elu pritiska, lordovi zakonoslovci nekoliko puta su kritikovali u kontekstu ovog predmeta. Drugi, Hunt protiv Clarkea (1889), nije, kako izgleda, predstavljao motivaciju za odluku Gornjeg doma pri definisanju na~ela prejudiciranja. S druge strane, upadljivo je da ovo drugo na~elo nije ~inilo pravnu osnovu za bilo kakvu odluku koju su u ovom predmetu doneli ostali engleski sudovi, uklju~uju}i tu i odluku Odeljenskog suda, koji je 1976, tri godine posle presude Gornjeg doma, ukinuo sudsku zabranu. Ako se, prema tome, mora zaklju~iti da na~elo kojim se po doma}em pravu opravdava ometanje izgleda novo (videti ~lanak C.J. Millera u The Modern Law Review, sv. 37 (1974), str. 98),
113
onda se njegovo sprovo|enje od najvi{eg nacionalnog suda pokazuje nesaglasnim sa zahtevima ~lana 10, st. 2 Konvencije. Niko, naravno, ne moè zanemariti posebna obele`ja jednog doma}eg pravnog sistema u ~ijem je obrazovanju sudska praksa tradicionalno pozvana da igra istaknutu ulogu; niti pak iko moè iz vida izgubiti ~injenicu da se pri utvr|ivanju ograni~enja pomenutih u ~lanu 10, st. 2 Konvencije koriste neodre|eni pojmovi, a oni nisu uvek u skladu s postojanjem zakonskih pravila pona{anja, koja su sasvim precizna, izvesna i predvidiva kada sudija kaè {ta je pravo. Pri svemu tome, na Sudu je po~ivala obaveza da bude smotreniji pre nego {to je usvojio jedno velikodu{no tuma~enje izraza propisan zakonom; posledica takvog tuma~enja bila bi slabljenje na~ela vladavine prava i izlaganje jedne osnovne slobode ìvotno va`ne za demokratsko dru{tvo kakvo su zami{ljali tvorci Konvencije opasnosti od ometanja koja se ne mogu izmiriti sa slovom i duhom tog instrumenta.

3. Kritika politi~ara
Da li je dopu{teno ograni~enje slobode izraàvanja radi za{tite ugleda drugih? Da li je sloboda izraàvanja u suprotnosti sa pravom na po{tovanje li~nog ìvota? Da li sloboda izraàvanja, osim prava na slobodno izno{enje informacija i ideja, uklju~uje i pravo na izno{enje iskaza koji mogu da vre|aju, sabla`njavaju, uznemiravaju? Gde su granice dozvoljenog ograni~enja slobode izraàvanja radi za{tite ne~ijeg ugleda ili privatnog ìvota? îme bi dràva trebalo da se rukovodi kad procenjuje da li je u konkretnom slu~aju dozvoljeno ometanje i ograni~avanje slobode izraàvanja? [ta je va`nije: za{tita ugleda pojedinca ili za{tita prava na otvorenu demokratsku raspravu o politi~kim pitanjima? Da li sloboda izraàvanja podrazumeva i pravo na kritikovanje politi~ara i izno{enje nepovoljnih, pa i uvredljivih informacija na njihov ra~un?
115
Kritka politi~ara 116
Da li politi~ari i dràvni funkcioneri u demokratskom dru{tvu treba da imaju pravo na za{titu ugleda i privatnog ìvota kao i svi ostali gra|ani? Da li politi~ar koji je sklon da napada svoje protivnike mora da otrpi o{triju kritiku nego ostali gra|ani? Da li politi~ar moè privatnom tu`bom da tuì za klevetu novinara koji ga je kritikovao zbog na~ina na koji on obavlja javnu funkciju? Da li je pravo na slobodu izraàvanja u suprotnosti sa diskrecionim pravom suda da procenjuje kada je neka politi~ka rasprava pre{la u li~no vre|anje? Za{to su granice prihvatljive kritike {ire za politi~ara nego za druge pojedince? Za{to politi~ar mora da ispolji ve}u dozu trpeljivosti? Da li je upotreba uvredljivih izraza, koji mogu da nanesu {tetu nekom politi~aru, jednako nedopu{tena u svim prilikama? Da li se pravila o granicama prihvatljive kritike i ve}em stepenu trpeljivosti za politi~are primenjuje u svakom slu~aju: kada politi~ar obavlja svoju zvani~nu funkciju i kada istupa u privatnom svojstvu? Za{to se ~injenice i vrednosni sudovi u iskazu novinara moraju jasno razlikovati? Za{to se ta~nost vrednosnih sudova ne dokazuje na sudu? [ta je svrha kazne za klevetu izre~ene novinaru? Da li su izrazi nemoralan i nedostojan uvredljivi za politi~ara i da li bi novinarima trebalo dopustiti da neka`njeno koriste takve izraze?
Lingens protiv Austrije

Saètak
G. P. M. Lingens obratio se Evropskoj komisiji za ljudska prava 19. aprila 1982. godine predstavkom u kojoj je tvrdio da je Austrija povredila njegovo pravo po osnovu ~lana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Predmet je dospeo pred Evropski sud za ljudska prava, koji je presudu doneo 8. jula 1986.
Kritka politi~ara
înjenice
Lingens je be~ki novinar i urednik magazina Profil. Predmet se ti~e ~lanaka koje je on objavio u ovom be~kom magazinu i kasnijeg sudskog postupka protiv njega. Predsednik Jevrejskog dokumentacionog centra, g. Simon Vizental, u televizijskom intervjuu 9. oktobra 1975. optuìo je g. Fridriha Petera, predsednika Austrijske liberalne stranke, da je u Drugom svetskom ratu sluìo u Prvoj SS pe{adijskoj brigadi, koja je u nekoliko navrata masakrirala civile iza nema~kih linija u Rusiji. Ovaj intervju je na~injen ~etiri dana nakon op{tih izbora u Austriji. Peter nije poricao da je bio pripadnik ove jedinice, ali je rekao da nikada nije bio ume{an u po~injena zverstva, na {ta je Vizental uzvratio da tako ne{to i nije tvrdio. Dan nakon toga, kancelar pred penzijom i predsednik Socijalisti~ke partije Austrije G. Bruno Krajski u televizijskom intervjuu energi~no je podrào Petera, a za Vizentalovu organizaciju i aktivnosti upotrebio izraze politi~ka mafija i mafija{ke metode. Sli~ni komentari pojavili su se i narednog dana u jednom be~kom dnevnom listu kome je Krajski dao intervju. Malo zatim, u magazinu Profil objavljena su dva Lingensova ~lanka. Prvi, pod naslovom Slu~aj Peter, iza{ao je 14. oktobra i bavio se ve} pomenutim doga|ajima, aktivnostima Prve SS pe{adijske brigade, Peterovom ulogom u pokrenutom pa obustavljenom krivi~nom postupku u Gracu protiv lica koja su se u ovoj jedinici borila. Zaklju~ak je bio da on, u nedostatku dokaza, uìva pretpostavku nevinosti, ali da je zbog takve pro{losti u Austriji neprihvatljiv kao politi~ar. Lingens je kritikovao i stav kancelara Krajskog, tvrde}i da on iz politi~kih razloga {titi Petera i druge biv{e pripadnike SS. Povodom kancelarovih kritika na Vizentalov ra~un kaè da bi da ih je izrekao neko drugi, to verovatno bilo nazvano najniìm oportunizmom, ali je stvar u datim okolnostima sloènija jer Krajski veruje u ono {to govori.
117
Drugi ~lanak od nekoliko strana pod nazivom Pomirenje s nacistima ali kako? objavljen je 21. oktobra. U ~lanku Lingens isti~e uticaj koji opaske kancelara Krajskog imaju na javno mnjenje i kritikuje ga zbog podr{ke Peteru, ali i predusretljivog stava prema biv{im nacistima koji odnedavno u~estvuju u austrijskoj politici. Iako priznaje da je pro{lo vreme kada se iz izbornih razloga moralo voditi ra~una ne samo o nacistima ve} i njihovim `rtvama autor smatra da jedna Austrija koja je proizvela Hitlera, Ajhmana i toliko drugih ratnih zlo~inaca, nije uspela da se pomiri sa svojom pro{lo{}u, ve} je naprosto pre{la preko nje, {to nosi opasnost od toga da zemlja bude predata u ruke nekog budu}eg fa{isti~kog pokreta. On pi{e da se pona{anje tada{njeg kancelara ne moè kritikovati s racionalnog stanovi{ta, ve} jedino s iracionalnog, da je ono nemoralno i nedostojno, {tavi{e izli{no, po{to se Austrijanci mogu izmiriti sa svojom pro{lo{}u bez dodvoravanja biv{im nacistima, minimiziranja problema koncentracionih logora ili klevetanja Vizentala. Autor dalje kritikuje netakti~nost s kojom se kancelar poneo prema `rtvama nacizma, zatim stav austrijskog dru{tva u celini prema nacisti~kim zlo~inima i biv{im nacistima. Malo zatim, 29. oktobra i 12. novembra usledile su dve privatne tu`be Krajskog zbog klevete u delovima Lingensovih ~lanaka. Kancelar je kvalifikaciju zasnovao na ~lanu 111 Krivi~nog zakonika Austrije, koji predvi|a kaznu zatvora od najduè {est meseci ili nov~anu kaznu za svako lice koje, na na~in da to moè zapaziti neko tre}i, nekoga optuì da poseduje karakter dostojan prezira, ili za stavove ili pona{anje u suprotnosti sa ~a{}u ili moralom koji su takve prirode da ga ~ine dostojnim prezira ili ga na drugi na~in srozavaju u javnosti. Ako se ovaj prestup na~ini tako da bude dostupan {irokom delu javnosti, predvi|ene su o{trije kazne. U slu~aju da lice koje d takvu izjavu dokaè njenu ta~nost, ne}e se kazniti, a za ovaj prestup se ne}e kazniti ako se utvrde okolnosti koje su mu dale dovoljno razloga da pretpostavlja da je izjava ta~na. ^lan 112 istog zakonika predvi|a da se dokazi o ta~nosti i dobroj veri ne}e prihvatiti osim ako se davalac izjave ne pravda njenom ta~no{}u ili svojom dobrom verom. Be~ki okru`ni sud je 26. marta 1979. godine oglasio Lingensa krivim za klevetu i izrekao mu nov~anu kaznu od 20 000 {ilinga, jer je smatrao olak{avaju}im okolnostima ~injenice da je tuèni nameravao da politi~are podvrgne politi~koj kritici povodom politi~kih pitanja, kao i da politi~ari treba da budu tolerantniji prema kleveti nego ostali gra|ani. Zbog dobre vere tuènoga, kancelaru nije dodeljena od{teta, ali je na njegov zahtev naloèna zaplena spornih ~lanaka i objavljivanje presude. Sud je tako|e smatrao da tuèni ne moè ra~unati ni na svoje pravo na slobodu izraàvanja jer relevantne odredbe austrijskog ustava i ~lana 10 Konvencije dozvoljavaju ograni~enja tog prava radi us-
postavljanja ravnoteè izme|u njega i prava na po{tovanje privatnog ìvota i ugleda. U ovom slu~aju dozvoljene granice su prekora~ene. Obe strane su se àlile na presudu Be~kom apelacionom sudu, a on ju je, ne ulaze}i u su{tinu stvari, ukinuo i vratio prvostepenom sudu, smatraju}i da nije dovoljno istraìo pitanje da li je Krajski imao pravo da podigne privatnu tu`bu. Be~ki okru`ni sud je 1. aprila 1981. potvrdio svoju prvobitnu presudu, kao i svoj pre|a{nji stav o pravu kancelara Krajskog da podigne privatnu tu`bu. Usledila je ponovna àlba obeju strana. Be~ki apelacioni sud je ovog puta u{ao u meritum i 29. oktobra 1981. izrekao presudu kojom je nov~anu kaznu odre|enu Lingensu smanjio na 15 000 {ilinga, ali je u svemu drugom potvrdio presudu prvostepenog suda. Presuda po àlbi objavljena je u magazinu Profil 22. februara 1982, jer je tako glasila dopunska kazna dosu|ena Lingensu i njegovom izdava~u.
Kritka politi~ara
Pravna pitanja
U obra}anju Evropskom sudu za ljudska prava, Lingens je tvrdio, sa ~ime se sloìla i Komisija, da su sporne sudske odluke povredile njegovo pravo na slobodu izraàvanja u meri koja je nesaglasna s osnovnim na~elima demokratskog dru{tva. Austrijska dràva je tvrdila da je sporna kazna bila nu`na radi za{tite ugleda Krajskog. Nije osporavano da je me{anje javne vlasti (ometanje) u konkretnom slu~aju postojalo. Ono je bilo zasnovano na ~lanu 111 Krivi~nog zakonika Austrije u cilju za{tite ugleda drugih. Pitanje koje je trebalo istraìti bilo je da li je ometanje slobode izraàvanja bilo neophodno u demokratskom dru{tvu radi postizanja ovog cilja. Podnosilac predstavke se pozvao na svoju ulogu politi~kog novinara u pluralisti~kom dru{tvu, ~ija je du`nost da iznese svoje mi{ljenje o osudama koje je Krajski izneo na Vizentalov ra~un. On je smatrao da politi~ar koji je i sam navikao da napada svoje protivnike mora o~ekivati o{triju kritiku nego ostali gra|ani. Dràva je, s druge strane, tvrdila da sloboda izraàvanja ne moè biti prepreka doma}im sudovima da ostvaruju svoje diskreciono pravo i donose po svom mi{ljenju neophodne odluke kako bi spre~ili da se politi~ke rasprave pretvore u li~no vre|anje.
Ocena Suda
Sud je ponovo naglasio da je sloboda izraàvanja jedan od bitnih temelja demokratskog dru{tva, primenjiva u skladu s dozvoljenim ograni~enjima, ne samo na povoljne, neuvredljive ili indiferentne informacije i ideje
119
ve} i na one uvredljive, sabla`njuju}e ili uznemiravaju}e. To je zahtev na~ela pluralizma, trpeljivosti i {irokogrudosti bez kojih nema demokratskog dru{tva i koja su naro~ito va`na za {tampu. Iako ne sme prekora~iti granice postavljene, izme|u ostalog, radi za{tite ugleda drugih, ona ima obavezu da saop{tava informacije i ideje o politi~kim i drugim pitanjima va`nim za javnost, a javnost ima pravo da ih prima. Stoga Sud nije mogao da prihvati mi{ljenje Be~kog apelacionog suda da je zadatak {tampe saop{tavanje informacija, ~ije se tuma~enje mora prvenstveno prepustiti ~itaocu. [tavi{e, upravo sloboda {tampe pruà javnosti jedan od najboljih na~ina da sazna ideje i stavove politi~ara i da formira svoje mi{ljenje o njima, a sloboda politi~ke debate u samoj je srì pojma demokratskog dru{tva koji provejava ~itavom Konvencijom. Granice prihvatljive kritike {ire su za politi~ara koji se neizbe`no i svesno izlaè temeljnom ispitivanju svake re~i i dela od strane novinara i javnosti uop{te nego za druge pojedince. Stoga je Sud smatrao da on mora da ispolji ve}u dozu trpeljivosti. Sporni Lingensovi ~lanci bavili su se politi~kim pitanjima od javnog interesa u Austriji koja su izazvala mnoge ù~ne rasprave o stavu ~itavog dru{tva, ali i Kancelara posebno, prema nacionalsocijalizmu i u~e{}u biv{ih nacista u upravljanju zemljom. Iako su sadrìna i ton ~lanaka u celini izgledali uravnoteèno, bilo je verovatno da }e naro~ito upotreba spornih izraza naneti {tetu Kancelarovom ugledu. Ipak, o njemu se govorilo u svojstvu politi~ara, pa je zato va`no uzeti u obzir pozadinu ~lanaka i okolnosti u kojima su napisani. Oni su se pojavili ubrzo po odràvanju op{tih izbora u Austriji i moraju se sagledati u svetlu postizborne rasprave kada se mislilo da }e Kancelarova stranka u}i u koaliciju sa strankom koju predvodi Peter. Sud je dalje smatrao da se kazna izre~ena autoru ~lanka, mada ga nije spre~ila da se u konkretnom slu~aju izrazi, moè posmatrati kao neka vrsta cenzure, jer bi mo`da u budu}nosti ne samo njega ve} i ostale novinare obeshrabrila da iznose sli~ne kritike i doprinose javnoj raspravi o pitanjima koja uti~u na ìvot zajednice. Sud je tako|e istakao da se ~injenice i vrednosni sudovi moraju pa`ljivo razlikovati jer se postojanje prvih moè dokazati, dok ta~nost drugih ne podleè dokazivanju. Sud je bio mi{ljenja da su Lingensova dobra vera i ~injenice na kojima je zasnovao svoje vrednosne sudove nesporni, dok je ta~nost vrednosnih sudova nemogu}e dokazivati, jer bi takav zahtev naru{io samu slobodu mi{ljenja. Sud je, stoga, smatrao da ometanje slobode izraàvanja podnosioca predstavke nije bilo u srazmeri s postavljenim zakonitim ciljem. Sud je jednoglasno zaklju~io da je u konkretnom slu~aju ~lan 10 Konvencije prekr{en. Sud je dosudio Republici Austriji da isplati odre|eni iznos na ime pravi~nog zadovoljenja i tro{kova postupka.
Lingens protiv Austrije*

Case of Lingens v. Austria
Kritka politi~ara
PRESUDA
8. JUL 1986. (Ova presuda moè se citirati na slede}i na~in: Eur. Court H. R., Lingens judgment of 8 July 1986, Series A no. 103. Glavni dokumenti i po~etne izjave bi}e objavljeni u svesci br. 86 serije B Publikacija Suda.) U predmetu Lingens (predmet je zaveden pod brojem 12/1984/84/131. Drugi broj ozna~ava godinu kada je predmet upu}en Sudu, a prvi njegovo mesto na spisku predmeta upu}enih Sudu te godine; poslednja dva broja ozna~avaju redosled predmeta na spisku predmeta upu}enih Sudu od njegovog osnivanja te na spisku odgovaraju}ih predstavki [Komisiji] iz kojih su ti predmeti proistekli. Napomena sekretara Suda) Evropski sud za ljudska prava, odlu~uju}i na op{toj sednici, saglasno pravilu 50 Poslovnika Suda, a sa slede}im sudijama u svom sastavu: g. R. Ryssdal, predsednik, g. W. Ganshof van der Meersch, g. J. Cremona, g. G. Wiarda, g. Thor Vilhjalmsson, g|a D. Bindschedler-Rober, g. G. Lagergren, g. F. Glckl, g. F. Matscher, g. J. Pinheiro Farinha, g. L.-E. Pettiti, g. B. Walsh, ser Vincent Evans, g. R. Macdonald,
* Prevod ove presude preuzet je iz zbirke Politi~ka prava i slobode, edicija Dokumenti, Fond za humanitarno pravo, 1997, str. 126-142, uz izvesne lektorske i redaktorske izmene . Otud povremena terminolo{ka neusagla{enost sa ostalim presudama iz zbirke.
121
Kritka politi~ara
g. C. Russo, g. R. Bernhardt, g. J. Gersing, g. A. Spielmann, uklju~uju}i g. M.-A. Eissena, sekretara Suda, i g. H. Petzolda, zamenika sekretara Suda, Posle ve}anja bez prisustva javnosti 27. novembra 1985. i 23-24. juna 1986. godine, Izri~e slede}u presudu, usvojenu poslednjeg pomenutog datuma:
POSTUPAK
1. Ovaj predmet uputila je Sudu, u tromese~nom roku postavljenom u ~lanu 32, st. l i ~lanu 47 Konvencije za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu Konvencija), Evropska komisija za ljudska prava (u daljem tekstu Komisija) 13. decembra 1984, a zatim, 28. januara 1985, savezna vlada Republike Austrije (u daljem tekstu Vlada). Predmet je proistekao iz predstavke (br. 9815/82) koju je 19. aprila 1982. godine protiv Austrije uloìo Komisiji, na osnovu ~lana 25, g. Peter Michael Lingens, austrijski dràvljanin. Komisija se u svom zahtevu pozvala na ~lanove 44 i 48 i na deklaraciju kojom je Republika Austrija priznala obaveznu nadle`nost Suda (~lan 46), a Vlada se u svojoj predstavci pozvala na ~lan 48. One su od Suda traìle da odlu~i da li predmetne ~injenice ukazuju na to da je tuèna dràva prekr{ila svoje obaveze na osnovu ~lana 10. 2. U odgovoru na pitanje prema pravilu 33, st. 3 (d) Poslovnika Suda, g. Lingens je izjavio da èli da u~estvuje u predstoje}em postupku pred Sudom i imenovao advokata koji }e ga zastupati (pravilo 30). 3. U sedmo~lano sudsko ve}e u{li su, u svojstvu ~lanova ex officio, g. F. Matscher, izabrani sudija austrijskog dràvljanstva (~lan 43 Konvencije), i g. G. Wiarda, predsednik Suda (~lan 21, st. 3 (b)). Predsednik je 23. januara 1985. godine `rebom izvukao, u prisustvu sekretara Suda, imena ostalih pet ~lanova g|e D. Bindschedler-Robert, g. G. Lagergrena, ser Vincenta Evansa, g. R. Bernhardta i g. J. Gersinga (~lan 43 in fine Konvencije i pravilo 21, st. 4). 4. G. Wiarda je preuzeo du`nost predsednika ve}a (pravilo 21, st. 5). Nakon {to je, preko zamenika sekretara Suda, konsultovao predstavnika Vlade, delegata Komisije i advokata g. Lingensa, on je
122
odlu~io, 11. februara 1985, da u toj fazi nema potrebe za traènjem podnesaka (pravilo 37, st. 1); naloìo, 4. jula, da usmeni postupak zapo~ne 25. novembra 1985. (pravilo 38). Predsednik je 30. januara odobrio advokatu podnosioca predstavke da se u toku postupka sluì nema~kim jezikom (pravilo 27, st. 3). 5. Me|unarodni institut za {tampu (IPI) [International Press Institute] je, preko organizacije Interights, zatraìo 4. maja 1985. godine odobrenje da podnese pisana zapaànja, prema pravilu 37, st. 2. Predsednik se 6. juna s tim sloìo, pod izvesnim uslovima. Posle produènja prvobitno odobrenog roka, ta zapaànja primljena su u Sekretarijatu Suda 1. oktobra 1985. 6. Ve}e je 25. septembra 1985. godine re{ilo, na osnovu pravila 50, da se bez odlaganja odrekne nadle`nosti u ovom predmetu u korist Suda u punom sastavu. U pismu primljenom u Sekretarijatu Suda 13. novembra, podnosilac predstavke izneo je svoje zahteve na osnovu ~lana 50 Konvencije. 7. Javna rasprava je, pod predsedni{tvom g. Ryssdala, koji je postao predsednik Suda 30. maja 1985, odràna u Zgradi ljudskih prava, Strazbur, 25. novembra 1985. Neposredno pre njenog po~etka, Sud je odrào pripremni sastanak. Pred Sud su izi{li u ime Vlade: g. H. Turk, pravni savetnik, Ministarstvo spoljnih poslova, predstavnik, g. W. Okresek, Savezna kancelarija, savetnik, g. G. Felsenstein, Ministarstvo pravde, savetnik; u ime Komisije: g. H.G. Schermers, delegat; u ime podnosioca predstavke: g. W. Masser, Rechtsanwalt [advokat], zastupnik, g. P.M. Lingens, podnosilac predstavke Sud je saslu{ao izjave g. Turka i g. Okreseka u ime vlade, g. Schermersa u ime Komisije, g. Massera u ime podnosioca predstavke, i samog g. Lingensa, kao i njihove odgovore na pitanja Suda.
123
Kritka politi~ara
Kritka politi~ara
G. Masser je 6. decembra 1985. i 17. marta 1986, na traènje predsednika, predao Sekretarijatu Suda nekoliko dokumenata s daljim pojedinostima o zahtevima podnosioca predstavke u pogledu pravi~nog zadovoljenja. Vlada je odgovorila 18. marta 1986.
ÎNJENICE
8. G. Lingens, austrijski novinar ro|en 1931, sa stalnim prebivali{tem u Be~u, urednik je magazina Profil. I. ^LANCI PODNOSIOCA PREDSTAVKE I NJIHOVA POZADINA 9. Tokom jednog televizijskog intervjua 9. oktobra 1975, ~etiri dana posle op{tih izbora u Austriji, g. Simon Vizental (Wiesenthal), predsednik Jevrejskog dokumentacionog centra (Jewish Documentation Centre), optuìo je g. Fridriha Petera (Friedrich Peter), predsednika Austrijske liberalne stranke (Freiheitliche Partei Osterreichs) da je u Drugom svetskom ratu sluìo u Prvoj SS pe{adijskoj brigadi. Ta jedinica je u nekoliko navrata masakrirala civile iza nema~kih linija u Rusiji. G. Peter nije porekao da je bio pripadnik pomenute jedinice, ali je izjavio da nikada nije bio ume{an u po~injena zverstva. Na to je g. Vizental odgovorio da tako ne{to i nije tvrdio. 10. Narednog dana je g. Bruno Krajski (Kreisky), kancelar pred penzijom i predsednik Socijalisti~ke partije Austrije (Sozialistische Partei Osterreichs), ispitivan na televiziji o tim optu`bama. Neposredno pre televizijskog intervjua, on se sastao sa g. Peterom u Saveznoj kancelariji. Taj sastanak bio je jedna u nizu normalnih konsultacija izme|u strana~kih {efova u cilju obrazovanja nove vlade; on je pobudio veliko zanimanje u javnosti jer je pre izbora od 5. oktobra mogu}nost koalicione vlade Krajski-Peter bila predmet ankete sprovedene me|u bira~ima. U intervjuu je g. Krajski isklju~io mogu}nost te koalicije zato {to je njegova stranka osvojila apsolutnu ve}inu na izborima. On je, me|utim, energi~no podrào g. Petera, a g. Vizentalovu organizaciju i aktivnosti nazvao politi~kom mafijom i mafija{kim metodama. Sli~ne opaske izi{le su sutradan u jednom be~kom dnevniku kojem je on bio dao intervju. 11. Upravo tada je podnosilac predstavke objavio dva ~lanka u be~kom magazinu Profil.
124
12. Prvi je izi{ao 14. oktobra 1975. godine pod naslovom Slu~aj Peter (Der Fall Peter). U njemu su izneseni gorepomenuti doga|aji, a posebno aktivnosti Prve SS pe{adijske brigade; tako|e je skrenuta pa`nja na ulogu g. Petera u krivi~nom postupku pokrenutom u Gracu (a kasnije obustavljenom) protiv lica koja su se borila u toj brigadi. Izveden je zaklju~ak da je g. Peter, iako, dodu{e, ima pravo da u nedostatku dokaza iskoristi pretpostavku nevinosti, zbog takve pro{losti neprihvatljiv u Austriji kao politi~ar. Podnosilac predstavke u nastavku kritikuje stav g. Krajskog, koga optuùje da iz politi~kih razloga {titi g. Petera i druge biv{e pripadnike SS. U vezi s kritikama g. Krajskog na ra~un g. Vizentala, on pi{e: Da ih je izrekao neko drugi, to bi verovatno bilo nazvano najniìm oportunizmom (Bei einem anderen wurde man es wahrscheinlich ubelsten Opportunismus nennen), ali dodaje da je pod datim okolnostima stvar sloènija jer g. Krajski veruje u ono {to govori. 13. Drugi ~lanak, objavljen 21. oktobra 1975, nosio je naslov Pomirenje s nacistima ali kako? (Versohnung mit den Nazis aber wie?). Zauzimao je nekoliko strana i sastojao se od uvoda i {est odeljaka: Jo{ ili ve}, Svi smo mi nevini, Je li bilo nu`no pucati u goloruke ljude?, Za{to je to jo{ uvek pitanje za diskusiju?, Helbi~ i Peter i Politi~ki neuk. 14. U uvodu g. Lingens podse}a na ~injenice i nagla{ava uticaj koji opaske g. Krajskog imaju na javno mnjenje. Kritikuje ga ne samo zbog podr{ke g. Peteru nego i zbog predusretljivog stava prema biv{im nacistima, koji odnedavno u~estvuju u austrijskoj politici. 15. U odeljku ~lanka pod zaglavljem Jo{ ili ve} podnosilac predstavke priznaje da se takvim stavovima ne moè prigovoriti sa stanovi{ta Realpolitik. Prema njemu, pro{lo je vreme kada je iz izbornih razloga ~ovek morao da vodi ra~una ne samo o nacistima nego i o njihovim `rtvama... prvi su nadìveli druge.... Ipak Austrija, koja je proizvela Hitlera i Ajhmana i toliko drugih ratnih zlo~inaca, nije uspela da se pomiri sa svojom pro{lo{}u; ona je prosto pre{la preko nje. Ta politika rizikuje da zemlju preda u ruke nekog budu}eg fa{isti~kog pokreta. U vezi s tada{njim kancelarom, autor dodaje: Zbilja, pona{anje g. Krajskog ne moè se kritikovati s racionalnog stanovi{ta, ve} jedino s iracionalnog: ono je nemoralno, nedostojno (In Wahrheit kann man das, was Kreisky tut, auf rationale Weise nicht widerlegen. Nur irrational: es ist unmoralisch. Wrdelos). [tavi{e, izli{no je, jer se Austrijanci mogu izmiriti sa svojom pro{lo{}u bez dodvoravanja biv{im nacistima, minimiziranja problema koncentracionih logora ili klevetanja g. Vizentala iskori{}avanjem antisemitizma.
125
Kritka politi~ara
Iznena|uje ne to {to se i posle trideset godina jo{ govori o tim stvarima, nego, naprotiv, to {to su toliki ljudi ve} u stanju da za`mure pred tim brdom le{eva. G. Lingens na kraju kritikuje netakti~nost s kojom se g. Krajski poneo prema `rtvama nacizma. 16. Na po~etku drugog odeljka iznesene su primedbe na stav austrijskog dru{tva u celini prema nacisti~kim zlo~inima i biv{im nacistima. Po autorovom mi{ljenju, zaklanjaju}i se iza filozofske alternative izme|u kolektivne krivice i kolektivne nevinosti, Austrijanci su izbegli suo~avanje sa stvarnom, uo~ljivom i procenjivom krivicom. Posle duge rasprave o raznim vrstama odgovornosti, on isti~e da se u ono vreme u stvari moglo izabrati izme|u dobra i zla, te navodi primere ljudi koji su odbili da saraduju. Da je Bruno Krajski upotrebio li~ni ugled, onako kako je to u~inio radi za{tite g. Petera, u svrhu otkrivanja te druge i bolje Austrije, pruìo bi ovoj zemlji posle trideset godina ono {to joj je najpotrebnije da bi se pomirila sa svojom pro{lo{}u: vi{e samopouzdanja, zaklju~uje autor. 17. Tre}i i ~etvrti odeljak (koji skupa ~ine tre}inu ~lanka) takode se bave potrebom prevazilaènja svesti o kolektivnoj krivici i suo~avanja s odre|ivanjem stvarne krivice. Pod naslovom Je li bilo potrebno pucati u goloruke ljude? g. Lingens razlikuje specijalne jedinice i regularne snage u armijama Tre}eg rajha; on nagla{ava da niko nije bio prinudno vrbovan u prve: u njih se moralo dobrovoljno stupiti. U narednom odeljku on isti~e razliku izme|u pojedinaca odgovornih za krivi~ne prestupe i osoba koje se, moralno uzev, moraju smatrati sau~esnicima; po njegovom tvr|enju, da je sudila svojim nacistima ranije, brè i temeljnije, Austrija bi bila kadra da gleda na svoju pro{lost spokojnije, bez kompleksa i s vi{e samopouzdanja. Zatim iznosi razloge iz kojih to nije bilo mogu}no, te g. Vizentala uzima u odbranu od optu`be da pripada mafiji. Na kraju razmatra mogu}nost pokazivanja milosti posle toliko godina i zaklju~uje: Svakom dru{tvu prili~i da bude samilosno, ali ne i da odràva nezdrav odnos sa zakonom osloba|aju}i odgovornosti o~igledne ubice i skrivaju}i, preru{avaju}i ili pori~u}i nesumnjivu krivicu. 18. U petom odeljku ~lanka g. Lingens upore|uje slu~aj Peter s jednom drugom, vi{e ekonomskom aferom, u vezi s g. Helbi~om (Helbich), jednim od vo|a Austrijske narodne stranke (Osterreichische Volkspartei), porede}i druk~ija reagovanja g. Krajskog u ta dva slu~aja. Autor obrazlaè da okolno-
sti prvog slu~aja ~ine g. Petera nepodobnim za poslanika, politi~ara i ~lana vlade, pa dodaje: To je minimalan zahtev politi~ke etike (ein Mindesterfordernis des politischen Anstandes). ûdovi{nost (Ungeheuerlichkeit) se, po njegovom mi{ljenju, ne sastoji u tome {to je g. Vizental pokrenuo tu stvar, ve} u tome {to je g. Krajski hteo da je zata{ka. 19. ^lanak se zavr{ava odeljkom u kojem se kritikuju politi~ke stranke uop{te, zbog toga {to me|u njihovim vo|ama ima biv{ih nacista. Autor smatra da g. Peter treba da podnese ostavku, ne da bi priznao krivicu, nego da bi dokazao da poseduje osobinu nepoznatu g. Krajskom odnosno takti~nost. II. PRIVATNE TU@BE G. KRAJSKOG 20. Dana 29. oktobra i 12. novembra 1975. godine tada{nji kancelar podneo je dve privatne tu`be protiv g. Lingensa. Po njegovom mi{ljenju, neki pasusi u gore rezimiranim ~lancima su difamatorni, {to je on zasnovao na ~lanu 111 austrijskog krivi~nog zakonika, u kojem se kaè: 1. Svako ko na takav na~in da to moè opaziti tre}e lice optuì drugo lice da poseduje karakter dostojan prezira ili za stavove ili pona{anje koji su u suprotnosti sa ~a{}u ili moralom, i koji su takve prirode da ga ~ine dostojnim prezira ili na drugi na~in srozavaju njegovu javnu reputaciju, moè biti ka`njen kaznom zatvora do {est meseci ili nov~anom kaznom... 2. Svako ko po~ini ovakav prekr{aj u pisanom dokumentu, u javnoj emisiji ili drugim putem na takav na~in da to naru{avanje ugleda bude dostupno {irokom delu javnosti moè biti ka`njen kaznom zatvora do godinu dana ili nov~anom kaznom... 3. Lice koje je autor takvog iskaza ne}e biti ka`njeno ako se dokaè da je iskaz istinit. [to se ti~e prekr{aja iz stava 1, takvo lice tako|e ne}e biti odgovorno ako se utvrdi postojanje okolnosti koje mu daju dovoljno razloga da pretpostavi kako je taj iskaz verodostojan.1 Na osnovu ~lana 112, dokazi o ta~nosti i dobroj veri ne}e se prihvatiti ukoliko se davalac izjave ne pravda njenom ta~no{}u ili svojom dobrom verom....
Kritka politi~ara
1 Ovaj ~lan navodi se i u presudi Prager i Ober{lik protiv Austrije. Na ovom mestu je upo-
trebljen prevod iz te presude, radi ujedna~enosti.
127
A. Prva faza postupka

Kritka politi~ara
1. Odluka Be~kog okru`nog suda 21. Be~ki okru`ni sud oglasio je 26. marta 1979. godine g. Lingensa krivim za difamaciju2 (uble Nachrede ~lan 111, st. 2) zato {to je upotrebio izraze najniì oportunizam nemoralan i nedostojan. Sud je, me|utim, smatrao da neki drugi izrazi nisu difamatorni u kontekstu (minimalan zahtev politi~ke etike, ~udovi{nost). Sud mu je izrekao nov~anu kaznu u iznosu od 20 000 {ilinga jer je smatrao olak{avaju}im okolnostima ~injenice da je optuèni nameravao da politi~are podvrgne politi~koj kritici povodom politi~kih pitanja i da politi~ari treba da budu trpeljiviji prema difamaciji nego drugi pojedinci. S obzirom na dobru veru tuènoga, Sud nije g. Krajskom dodelio od{tetu, ali je, na njegovo traènje, naloìo da se ~lanci na koje se on àlio zaplene i presuda objavi. 22. U svojoj odluci, koja je sadràvala dug popis razloga, Okru`ni sud najpre je ispitao objektivno difamatornu prirodu svakog pasusa na koji se tuìlac àlio. Sud je smatrao da su najniì oportunizam, nemoralan i nedostojan difamatorni izrazi i neposredno ili posredno upravljeni protiv g. Krajskog li~no, a da re~i minimalan zahtev politi~ke etike i ~udovi{nost ne prelaze prihva}ene granice politi~ke kritike. Prema g. Lingensu, prva tri izraza predstavljaju vrednosne sudove te otud, kao takvi, nisu suprotni ~lanu 111 Krivi~nog zakonika. Okru`ni sud je, me|utim, bio mi{ljenja da nepovoljni zaklju~ci izvedeni u pogledu pona{anja tada{njeg kancelara spadaju u opseg te odredbe. Optuèni ne moè ra~unati ni na svoje pravo na slobodu izraàvanja, po{to relevantne odredbe Ustava i ~lana 10 Konvencije odobravaju ograni~enja tog prava: mora se uspostaviti ravnoteà izme|u tog prava i prava na po{tovanje privatnog ìvota i ugleda. U ovom slu~aju, podnosilac predstavke prekora~io je dopustive granice. 23. [to se ti~e privatne tu`be kojom se g. Krajski posluìo, Okru`ni sud isti~e da je ovaj kritikovan ne u svojstvu saveznog kancelara, ve} kao prvak svoje stranke i politi~ar. Stoga ~lan 117, st. 2 Krivi~nog zakonika ne vaì u ovom slu~aju; po njemu je difamacija dràvnog funkcionera ka`njiva, ali jedino putem javne tu`be pokrenute uz pristanak zainteresovanog lica, koje ne moè podi}i privatnu tu`bu ukoliko organi tuìla{tva ne odbiju da postupe po javnoj tu`bi.
2 U ovom tekstu termin difamacija koristi se kao sinonim za klevetu. U ostalim presu-
dama koristi se termin kleveta, jer je on prihva}en u zakonodavstvu SCG prim. ur.
128
24. Zatim je Okru`ni sud razmatrao pitanje dokazivanja ta~nosti (preuve de la vrit) (videti stav 20 gore). Njegovo mi{ljenje je bilo da to {to podnosilac predstavke nije pruìo dokaze za opravdanu upotrebu izraza najniì oportunizam ~ini dovoljnu osnovu za dono{enje osude. [to se ti~e re~i nemoralan i nedostojan, optuèni ih je upotrebio u vezi sa stavom g. Krajskog koji se sastojao od minimiziranja nacisti~kih zverstava, nazivanja aktivnosti g. Vizentala mafija{kim i insinuiranja da je ovaj sara|ivao s Gestapoom. O poslednjem je Okru`ni sud prihvatio dokaze koje je podneo g. Lingens u vidu sudske odluke da se zbog sli~nog navoda jedan novinar okrivi za difamaciju. Okru`ni sud je istakao da se, u meri u kojoj je g. Krajski govorio o mafija{kim metodima i mafiji, ti izrazi obi~no odnose na organizovan oblik kriminalnog pona{anja, ali da se ponekad upotrebljavaju u druk~ijem smislu. âk i ako se ne prihvati obrazloènje privatnog tuìoca, njegov pojam mafije je mogu}an i zasluùje da se ispita. Nije na tuìocu da dokaè ta~nost svojih navoda, nego na g. Lingensu da dokaè ta~nost svojih. I sam g. Vizental je priznao da se radi postizanja svojih ciljeva oslanja na jednu organizaciju s brojnim ograncima. [tavi{e, izjave tada{njeg kancelara (videti stav 10 gore) moraju se sagledati u kontekstu politi~ke borbe izme|u politi~kih protivnika, u kojoj se svaki sluì oru`jem kojim raspolaè. Posmatrane iz tog ugla, one ne odraàvaju odsustvo moralnosti ili dostojanstva, ve} predstavljaju mogu}nu odbranu i nikako nisu neuobi~ajene u ù~nim okr{ajima koji se vode u politici. U stvari, stav g. Krajskog prema nacisti~kim `rtvama i nacisti~kim saradnicima daleko je od jasnog i nedvosmislenog; on se ispoljava u vidu koji dopu{ta razli~ite zaklju~ke. Prema tome, logi~ki je nemogu}no da optuèni dokaè da je njegovo tuma~enje tog stava jedino ispravno. 2. @alba Be~kom apelacionom sudu 25. I g. Krajski i g. Lingens àlili su se na presudu Be~kom apelacionom sudu. Apelacioni sud ukinuo je presudu 30. novembra 1979. ne ispitav{i njen meritum, zato {to Okru`ni sud nije dovoljno u{ao u pitanje da li je tada{nji kancelar imao pravo da podigne privatnu tu`bu uprkos odredbama ~lana 117 Krivi~nog zakonika (videti stav 23 gore). B. Druga faza postupka 1. Odluka Be~kog okru`nog suda 26. Be~ki okru`ni sud, kojem je Apelacioni sud vratio predmet, doneo je presudu 1. aprila 1981.
129
Kritka politi~ara
Nakon ispitivanja okolnosti u vezi s izjavama tada{njeg kancelara, Sud je do{ao do zaklju~ka da je on bio kritikovan ne u zvani~nom svojstvu, nego kao {ef jedne stranke i kao privatno lice koje se ose}alo obaveznim da za{titi tre}u osobu. Iz toga sledi da je imao pravo na podizanje privatne tu`be. U pogledu pravne definicije postupaka pripisanih g. Lingensu, Okru`ni sud potvrdio je svoju presudu od 26. marta 1979. [to se ti~e odbrane da su njegovi postupci bili opravdani, Sud je ponovo napomenuo da optuèni nije izneo nikakve dokaze za ta~nost izraza najniì oportunizam. U pogledu izraza nemoralan i nedostojan, dokazi koje je podneo odnosili su se isklju~ivo na navode o saradnji s nacistima uperene protiv g. Vizentala. Oni, me|utim, nisu relevantni jer ih je g. Krajski izneo po objavljivanju ~lanaka o kojima je re~. U meri u kojoj su ti izrazi imali za metu drugo pona{anje i druge stavove Kancelara, Okru`ni sud ostaje pri svojim prethodnim nalazima. On smatra da je g. Lingensova kritika daleko prevazi{la pitanje napada g. Krajskog na g. Vizentala. înjenica {to je prvi mogao da goni podnosioca predstavke zbog difamacije, a da njega g. Vizental nije, posledica je postoje}eg zakonodavstva o parlamentarnom imunitetu. Obaveza g. Lingensa da dokaè ta~nost svojih izjava takode po~iva na zakonu, i nije na sudovima ve} na zakonodavcu da to dokazivanje olak{a. Okru`ni sud, isto tako, nije odgovoran za pomanjkanje trpeljivosti i za parni~arske sklonosti izvesnih politi~ara. Sud je, prema tome, doneo isto re{enje kao u prvobitnoj presudi (videti stav 21 gore). 2. @alba Be~kom apelacionom sudu 27. Obe strane ponovo su se àlile Be~kom apelacionom sudu, koji je izrekao presudu 29. oktobra 1981. smanjio je nov~anu kaznu odre|enu podnosiocu predstavke na 15 000 {ilinga, ali je u svemu drugom potvrdio presudu Okru`nog suda. 28. G. Krajski je osporio izjavu da za privatni ìvot i politi~ki ìvot vaè razli~ita merila. Tvrdio je da politi~ari i privatna lica treba da imaju isti tretman u pogledu za{tite svog ugleda. Apelacioni sud je, me|utim, istakao da se ~lan 111 Krivi~nog zakonika odnosi isklju~ivo na po{tovanje koje neko lice uìva u svojoj dru{tvenoj sredini. U slu~aju politi~ara, re~ je o javnom mnjenju. Iskustvo, ipak, pokazuje da ~esta upotreba pogrda u politi~koj diskusiji (neretko pod za{titom parlamentarnog imuniteta) ostavlja utisak da se izjave u toj oblasti ne mogu ocenjivati prema istim merilima kao one relevantne za privatni ìvot. Stoga
politi~ari treba da ispolje vi{e trpeljivosti. Po op{tem pravilu, kritike izre~ene u politi~koj polemici ne poga|aju ni~iji ugled ukoliko se ne doti~u privatnog ìvota. To u ovom slu~aju vaì za izraze minimalan zahtev politi~ke etike i ~udovi{nost. Stoga se àlba g. Krajskog odbacuje. 29. Apelacioni sud zatim je pre{ao na osnove àlbe g. Lingensa i pre svega ispitao dokaze usvojene na prvoj instanci, kako bi zaklju~io u kojem je svojstvu g. Krajski bio izloèn njegovoj kritici. Taj sud je takode na{ao da je on kritikovan u svojstvu kako strana~kog vo|e, tako i privatnog lica. Izraz najniì oportunizam zna~io je da doti~no lice ~ini ne{to u odre|enom cilju uz potpuno zanemarivanje moralnih obzira, {to je po sebi predstavljalo napad na ugled g. Krajskog. Upotreba re~i da ih je izrekao neko drugi (videti stav 12 gore) ne moè se protuma~iti kao povla~enje te kritike. Po{to optuèni nije uspeo da dokaè njenu ta~nost, prvostepeni sud ga je s pravom oglasio krivim. Prema podnosiocu predstavke, izrazi nemoralan i nedostojan predstavljali su njegov li~ni sud o pona{anju, {to nije osporeno; taj sud on je dao ostvaruju}i slobodu izraàvanja, zajem~enu ~lanom 10 Konvencije. Apelacioni sud nije prihvatio njegovo obrazloènje; istakao je da austrijsko pravo ne daje pojedincu neograni~eno pravo izricanja vrednosnih sudova i da ~lan 10 odobrava zakonska ograni~enja radi za{tite, inter alia, ugleda drugih. [tavi{e, zadatak {tampe je saop{tavanje informacija, ~ije se tuma~enje mora prvenstveno prepustiti ~itaocu. Ako pak sam novinar izrazi neko mi{ljenje, ono mora ostati u granicama koje postavlja krivi~ni zakon da bi se osigurala za{tita tu|eg ugleda. Tako, me|utim, stvari ne stoje u ovom slu~aju. Obaveza je g. Lingensa da dokaè ta~nost svojih izjava; on ne moè da odvoji svoj nepovoljni vrednosni sud od ~injenica na kojima je ovaj zasnovan. Po{to je bio li~no uveren da se g. Vizental sluì mafija{kim metodima, g. Krajski nije mogao biti optuèn da je postupio nemoralno ili na nedostojan na~in. 30. Presuda Apelacionog suda objavljena je u magazinu Profil 22. februara 1982, kako je iziskivala dopunska kazna odre|ena g. Lingensu i njegovom izdava~u.
Kritka politi~ara

31. U svojoj predstavci Komisiji od 19. aprila 1982. godine (br. 9815/82) g. Lingens se àlio na osudu za difamaciju putem {tampe (~lan 111, st. 2 Krivi~nog zakonika).
131
32. Komisija je predstavku proglasila prihvatljivom 5. oktobra 1983.

Kritka politi~ara
U izve{taju od 11. oktobra 1984. (~lan 31) izrazila je jednoglasno mi{ljenje da je prekr{en ~lan 10. Puni tekst mi{ljenja Komisije reprodukovan je kao aneks ovoj presudi. ZAVR[NI PREDLOZI SUDU3 33. Na raspravi od 25. novembra 1985. godine vlada je traìla od Suda da konstatuje da odredbe ~lana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima nisu povre|ene u ovom slu~aju, a podnosilac predstavke molio je za odluku u svoju korist.
PRAVO
I. NAVODNA POVREDA ^LANA 10 34. Prema ~lanu 10. Konvencije, 1. Svako ima pravo na slobodu izraàvanja. Ovo pravo uklju~uje slobodu posedovanja sopstvenog mi{ljenja, primanja i saop{tavanja informacija i ideja bez me{anja javne vlasti i bez obzira na granice... 2. Po{to kori{}enje ovih sloboda povla~i za sobom du`nosti i odgovornosti, ono se moè podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni~enjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru{tvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spre~avanja nereda ili kriminala, za{tite zdravlja ili morala, za{tite ugleda ili prava drugih, spre~avanja otkrivanja obave{tenja dobijenih u poverenju, ili radi o~uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. G. Lingens je tvrdio da osporene sudske odluke naru{avaju njegovu slobodu izraàvanja u meri nesaglasnoj s osnovnim na~elima demokratskog dru{tva. Do tog zaklju~ka do{la je i Komisija. U predlogu Vlade, s druge strane, sporna kazna nu`na je radi za{tite ugleda g. Krajskog. 35. Me{anje javne vlasti u ostvarivanje slobode izraàvanja nije osporavano. Ono je proisteklo iz osude za difamaciju koju je Be~ki okru`ni sud izrekao podnosiocu predstavke 1. aprila 1981, a koju je osnaìo Be~ki apelacioni sud 29. oktobra 1981. (videti stavove 26-27 gore).
3 U ostalim presudama ovde se koristi termin zavr{ni podnesci prim. ur.
132
Takvo ometanje slobode izraàvanja kosi se s Konvencijom ukoliko ne zadovoljava zahteve stava 2 ~lana 10. Otud valja utvrditi da li je ono bilo propisano zakonom, da li je imalo cilj ili ciljeve koji su legitimni prema ~lanu 10, st. 2 i da li je bilo neophodno u demokratskom dru{tvu radi pomenutog cilja ili ciljeva (videti, kao najnoviji presedan, presudu od 25. marta 1985. u predmetu Barthold, serija A br. 90, str. 1, st. 43). 36. [to se prve dve ta~ke ti~e, Sud se slaè s Komisijom i Vladom da je osuda o kojoj je re~ nesumnjivo zasnovana na ~lanu 111 austrijskog krivi~nog zakonika (videti stav 21 gore); ona je, {tavi{e, namenjena za{titi ugleda ili prava drugih i ne postoje nikakvi razlozi za pretpostavku da je imala ma kakvu drugu svrhu (videti ~lan 18 Konvencije). Osuda je, dakle, bila propisana zakonom i prema ~lanu 10, st. 2 Konvencije imala legitiman cilj. 37. U svojim predlozima Komisija, Vlada i podnosilac predstavke usredsredili su se na pitanje da li je to ometanje slobode izraàvanja bilo neophodno u demokratskom dru{tvu radi postizanja gorepomenutog cilja. Podnosilac predstavke pozvao se na svoju ulogu politi~kog novinara u pluralisti~kom dru{tvu; kao takav, smatrao je svojom du`no{}u da kaè {ta misli o osudama koje je g. Krajski izneo na ra~un g. Vizentala (videti stav 10 gore). Takode je smatrao kao i Komisija da politi~ar koji je i sam navikao da napada protivnike mora o~ekivati o{triju kritiku nego drugi. Vlada je tvrdila da sloboda izraàvanja ne moè spre~iti nacionalne sudove u ostvarivanju njihovog diskrecionog prava i dono{enju odluka koje su po njihovoj oceni neophodne kako bi se obezbedilo da se politi~ka debata ne izrodi u li~no vre|anje. Izjavila je da neki izrazi koje je koristio g. Lingens (videti stavove 12 i 15 gore) prekora~uju granice. [tavi{e, podnosilac predstavke mogao je da o svojim gledi{tima obavesti javnost bez ikakve prethodne cenzure; kazna koja mu je kasnije izre~ena nije stoga u nesrazmeri s postavljenim legitimnim ciljem. Sem toga, Vlada je tvrdila da u ovom slu~aju postoji sukob dva prava obezbe|ena u Konvenciji slobode izraàvanja (~lan 10) i prava na po{tovanje li~nog ìvota (~lan 8). Prili~no {iroko tuma~enje koje je Komisija usvojila za prvo od tih prava, kako je re~eno, ne uzima dovoljno u obzir potrebu osiguravanja drugog prava. 38. U vezi s ovim drugim, Sud prime}uje da su se re~i stavljene na teret g. Lingensu odnosile na neke javne osude kojima je g. Krajski izvrgao g. Vizentala (videti stav 10 gore) i na stav prvog kao politi~ara prema nacionalsocijalizmu i biv{im nacistima (videti stav 14 gore). Nema potrebe, shodno tome, da se u ovom slu~aju ~lan 10 tuma~i u svetlu ~lana 8.
133
Kritka politi~ara
39. Pridev neophodan, u smislu ~lana 10, st. 2, podrazumeva postojanje preke dru{tvene potrebe (videti gorepomenutu presudu u predmetu Barthold, serija A br. 90, str. 24-25, st. 55). Dràve ugovornice imaju izvesnu slobodu procenjivanja da li takva potreba postoji (ibid), ali ta sloboda je tesno povezana s evropskim nadzorom, koji obuhvata kako zakonodavstvo, tako i na njemu zasnovane odluke, ~ak i one nezavisnog suda (videti presudu od 26. aprila 1979. u predmetu Sandej tajms, serija A br. 30, str. 36, st. 59). Stoga je Sud ovla{}en da kona~no re{i da li su neko ograni~enje ili kazna usaglasivi sa slobodom izraàvanja za{ti}enom ~lanom 10 (ibid). 40. Ostvaruju}i svoju nadzornu nadle`nost, Sud se ne moè ograni~iti na izdvojeno razmatranje osporenih sudskih odluka; on ih mora posmatrati u svetlosti predmeta u celini, uklju~uju}i ~lanke stavljene na teret podnosiocu predstavke i kontekst u kojem su oni bili napisani (videti, mutatis mutandis, presudu od 7. decembra 1976. u predmetu Hendisajd, serija A br. 24, str 23, st. 50). Sud mora utvrditi da li je sporno ometanje bilo u srazmeri s postavljenim legitimnim ciljem i da li su razlozi koje su naveli austrijski sudovi radi njegovog opravdanja relevantni i dovoljni (videti gorepomenutu presudu u predmetu Barthold, serija A br. 90, str. 25, st. 55). 41. S tim u vezi, Sud mora podsetiti da sloboda izraàvanja, za{ti}ena u stavu 1 ~lana 10, predstavlja jedan od bitnih temelja demokratskog dru{tva i jedan od osnovnih uslova njegovog napretka i samoostvarivanja svakog pojedinca. Zavisno od stava 2, ona je primenjiva ne samo na informacije ili ideje koje se povoljno primaju ili smatraju neuvredljivim odnosno indiferentnim nego i na one koje vre|aju, sabla`njavaju ili uznemiravaju. To zahtevaju onaj pluralizam, trpeljivost i {irokogrudost bez kojih nema demokratskog dru{tva (videti gorepomenutu presudu u predmetu Hendisajd, serija A br. 24, str. 23, st. 49). Ta na~ela su osobito va`na u pogledu {tampe. Mada {tampa ne sme da prekora~i granice postavljene, inter alia, radi za{tite ugleda drugih, na njoj je ipak obaveza saop{tavanja informacija i ideja o politi~kim pitanjima, ba{ kao i o pitanjima u drugim oblastima od javnog interesa. I ne samo {to {tampa ima zadatak da saop{tava te informacije i ideje: javnost takode ima pravo da ih prima (videti, mutatis mutandis, gorepomenutu presudu u predmetu Sandej tajms, serija A br. 30, str. 40, st. 65). S tim u vezi, Sud ne moè prihvatiti mi{ljenje izraèno u presudi Be~kog apelacionog suda da je zadatak {tampe saop{tavanje informacija, ~ije se tuma~enje mora prvenstveno prepustiti ~itaocu (videti stav 29 gore). 42. Sloboda {tampe, {tavi{e, pruà javnosti jedan od najboljih na~ina za saznavanje ideja i stavova politi~kih vo|a i formiranje mi{ljenja o njima.
Op{tije uzev, sloboda politi~ke debate u samoj je srì pojma demokratskog dru{tva koji provejava kroz celu Konvenciju. Granice prihvatljive kritike su otud {ire kada je posredi politi~ar nego kada je posredi privatno lice. Za razliku od ovog drugog, prvi se neizbe`no i svesno izlaè pomnom ispitivanju svake svoje re~i i dela kako od novinara, tako i od javnosti uop{te, te stoga mora ispoljiti ve}i stepen trpeljivosti. Nema sumnje da ~lan 10, st. 2 omogu}ava za{titu ugleda drugih, a to }e re}i svih pojedinaca, i ta za{tita proteè se i na politi~are, ~ak i kada oni ne istupaju u privatnom svojstvu; ali u takvim slu~ajevima zahtevi te za{tite moraju se odmeriti prema interesima otvorenog razmatranja politi~kih pitanja. 43. Podnosilac predstavke je osu|en zato {to je u vezi s g. Krajskim, koji je tada bio savezni kancelar, upotrebio izvesne izraze (najniì oportunizam, nemoralan i nedostojan) u dva ~lanka objavljena u be~kom magazinu Profil 14. i 21. oktobra 1975. (videti stavove 12-19 gore). Ti ~lanci bavili su se politi~kim pitanjima od javnog interesa u Austriji, pitanjima koja su pobudila mnoge ù~ne rasprave o stavu Austrijanaca uop{te a Kancelara posebno prema nacionalsocijalizmu i u~e{}u biv{ih nacista u upravljanju zemljom. Sadrìna i ton ~lanaka bili su u celini prili~no uravnoteèni, ali izgledalo je verovatno da }e posebno upotreba gorepomenutih izraza naneti {tetu ugledu g. Krajskog. Me|utim, po{to je tu posredi bio g. Krajski u svojstvu politi~ara, u obzir se mora uzeti pozadina tih ~lanaka, okolnosti u kojima su bili napisani. Oni su se pojavili ubrzo po op{tim izborima od oktobra 1975. Mnogi Austrijanci su prethodno mislili da }e stranka g. Krajskog izgubiti apsolutnu ve}inu i da }e, da bi mogla ostati na vlasti, morati da obrazuje koaliciju sa strankom g. Petera. Kada je posle izbora g. Vizental otkrio pone{to o nacisti~koj pro{losti g. Petera, Kancelar je ustao u njegovu odbranu i napao njegovog kriti~ara, ~ije je aktivnosti nazvao mafija{kim metodima; otud g. Lingensova o{tra reakcija (videti stavove 9-10 gore). Sporni se izrazi stoga moraju sagledati na pozadini posleizborne politi~ke polemike; kao {to je Be~ki okru`ni sud primetio u svojoj presudi od 26. marta 1979. (videti stav 24 gore), u toj borbi svaki od u~esnika se sluìo oru`jem kojim je raspolagao; a upotreba tog oru`ja uop{te nije neuobi~ajena u èstokim okr{ajima koji se vode u politici. Kada se, sa stanovi{ta Konvencije, procenjuju kazna izre~ena podnosiocu predstavke i razlozi iz kojih su je doma}i sudovi odredili, ne smeju se prevideti te okolnosti. 44. Nakon zavr{ne àlbe, Be~ki apelacioni sud osudio je g. Lingensa na nov~anu kaznu; tako|e je naloìo zaplenu relevantnih brojeva magazina Profil i objavljivanje presude (videti stavove 21, 26, 27 i 30 gore).
135
Kritka politi~ara
Kako je Vlada istakla, sporni ~lanci su u to vreme ve} bili u {irokom opticaju, te iako izre~ena kazna nije, strogo uzev, spre~ila autora da se izrazi, ona se ipak svodi na neku vrstu cenzure, koja bi ga po svoj prilici obeshrabrila da ubudu}e ponovo iznese takve kritike; delegat Komisije to je s pravom istakao. U kontekstu politi~ke debate, takva presuda bi po svoj prilici odvratila novinare od davanja priloga javnoj raspravi o pitanjima koja uti~u na ìvot zajednice. Samim tim, sankcija poput ove lako moè spre~iti {tampu u izvr{enju njenog zadatka kao dobavlja~a informacija i budnog posmatra~a javnih zbivanja (videti, mutatis mutandis, gorepomenutu presudu u predmetu Barthold, serija A br. 90, str. 26, st. 58). 45. Austrijski sudovi najpre su se latili utvr|ivanja da li su pasusi stavljeni na teret g. Lingensu objektivno difamatorni; po njima, neki od upotrebljenih izraza zaista jesu najniì oportunizam, nemoralan i nedostojan (videti stav 21 gore). Optuèni je izneo da zapaànja o kojima je re~ predstavljaju vrednosne sudove koje je on dao ostvaruju}i slobodu izraàvanja (videti stavove 22 i 29 gore). To, poput Komisije, smatra i ovaj sud. Kritike koje je podnosilac predstavke izneo bile su u stvari uperene protiv stava g. Krajskog, tada saveznog kancelara. Sporno nije bilo njegovo pravo na {irenje informacija, ve} njegova sloboda izraàvanja i pravo na saop{tavanje ideja; pri svemu tome, ograni~enja odobrena stavom 2 ~lana 10 ostaju primenjiva. 46. Zatim su odgovaraju}i sudovi nastojali da utvrde da li je optuèni dokazao ta~nost svojih izjava; to je bilo u skladu sa ~lanom 111, st. 3 Krivi~nog zakonika (videti stav 20 gore). Oni su u su{tini konstatovali da se pona{anje g. Krajskog moglo ocenjivati na razli~ite na~ine i da se logi~ki ne moè dokazati da je jedno tuma~enje ispravno, a sva ostala pogre{na; zbog toga su podnosioca predstavke okrivili za difamaciju (videti stavove 24, 26 i 29 gore). Po mi{ljenju Suda, ~injenice i vrednosni sudovi moraju se bri`ljivo razlikovati. Postojanje ~injenica moè se dokazati, dok ta~nost vrednosnih sudova ne podleè dokazivanju. S tim u vezi, Sud prime}uje da su ~injenice na kojima je g. Lingens zasnovao svoje vrednosne sudove nesporne, kao {to je to i njegova dobra vera (videti stav 21 gore). Prema stavu 3 ~lana 111 Krivi~nog zakonika, tuma~enom u vezi sa stavom 2, u slu~aju kao {to je ovaj novinari ne mogu izbe}i osudu za ono {to je nazna~eno u stavu 1 ukoliko nisu u stanju da dokaù ta~nost svojih izjava (videti stav 20 gore). Kada su posredi vrednosni sudovi, taj zahtev je nemogu}no ispuniti i on naru{ava samu slobodu mi{ljenja, koja predstavlja bitan deo prava obezbe|enog u ~lanu 10 Konvencije.
Be~ki okru`ni sud je smatrao da obaveza dokazivanja proisti~e iz zakona i da njeno olak{avanje nije stvar sudova, ve} zakonodavca (presuda od 1. aprila 1981; videti stav 26 gore). U tom kontekstu Sud isti~e da ne mora nazna~avati koja je grana dràvne vlasti odgovorna za ma kakvo kr{enje Konvencije; re~ je isklju~ivo o me|unarodnoj odgovornosti dràve (videti, inter alia, presudu od 13. jula 1983. u predmetu Zimmermann i Steiner, serija A br. 66, str. 13, st. 32). 47. Iz raznih prethodnih razloga izgleda da ometanje g. Lingensa u ostvarivanju slobode izraàvanja nije neophodno u demokratskom dru{tvu... radi za{tite ugleda... drugih; ono je bilo u nesrazmeri s postavljenim legitimnim ciljem. ^lan 10 Konvencije je, dakle, prekr{en. II. PRIMENA ^LANA 50 48. Prema ~lanu 50 Konvencije, Ako Sud na|e da je odluka ili mera koju je donela ili preduzela sudska ili bilo koja druga vlast neke visoke strane ugovornice u celini ili delimi~no protivna obavezama koje proisti~u iz ove konvencije i ako unutra{nje pravo te strane ugovornice omogu}ava samo delimi~nu od{tetu za posledice ove odluke ili mere, odlukom Suda, ako je potrebno, da}e se pravi~no zadovoljenje o{te}enoj stranci. 49. U pismu primljenom u Sekretarijatu Suda 18. novembra 1985. godine podnosilac predstavke traìo je pravi~no zadovoljenje u nov~anom vidu. Na raspravama odrànim 25. novembra vlada je, mada osporavaju}i postojanje prekr{aja, pristala na neke stavke tog zahteva, ali je traìla dalje pojedinosti u pogledu drugih. Njih je g. Lingens dostavio 6. decembra 1985. i 17. marta 1986, a Vlada je svoje primedbe na njih dala 18. marta. Komisija je svoje primedbe podnela 22. aprila 1986. Ovo pitanje je, dakle, zrelo za odlu~ivanje (pravilo 53, st. 1 Poslovnika Suda). 50. Podnosilac predstavke najpre je zahtevao povra}aj 15 000 {ilinga na ime pla}ene kazne i 30 600 {ilinga na ime sudskih tro{kova, koji su re{enjem Be~kog apelacionog suda pali na njegov teret (videti stav 27 gore). On zaista ima pravo na povra}aj tih iznosa zbog njihove neposredne veze s odlukom koju ovaj sud smatra protivnom slobodi izraàvanja (videti, mutatis mutandis, presudu od 25. marta 1983. u predmetu Minelli, serija A br. 62, str. 21, st. 47). To ni Vlada nije osporila.
137
Kritka politi~ara
51. S obzirom na tro{kove nastale usled dopunske kazne obaveznog objavljivanja presude u magazinu Profil (videti stav 30 gore, uzet u vezi sa stavom 21), podnosilac predstavke zahtevao je 40 860 {ilinga na osnovu tada vaè}e tarife. Vlada je tvrdila da taj iznos uklju~uje, prvo, gubitak zarade i, drugo, stvarni rashod; samo ovaj drugi, po njenom mi{ljenju, treba uzeti u obzir u svetlu ~lana 50. Sud ne moè naga|ati o tome koliku bi zaradu g. Lingens ostvario od pla}enih oglasa koji bi hipoteti~no bili objavljeni u magazinu namesto presude od 29. oktobra 1981. Ali on ne isklju~uje mogu}nost da je time podnosiocu predstavke unekoliko bila uskra}ena prilika za zaradu, {to se mora uzeti u obzir. A tro{kove je ovaj nepobitno imao zbog reprodukovanja presude o kojoj je re~. Prethodne stavke ne mogu se ta~no izra~unati. Pravedno ih procenjuju}i u celini, Sud g. Lingensu po ovoj osnovi dodeljuje naknadu u iznosu od 25 000 {ilinga. 52. Podnosilac predstavke je zahtevao i 54 938,60 {ilinga na ime tro{kova i izdataka kojima je bio izloèn zbog odbrane pred Okru`nim sudom i Be~kim apelacionim sudom. Taj zahtev zasluùje da bude uzet u obzir, jer su sudski postupci o kojima je re~ bili namenjeni spre~avanju ili otklanjanju prekr{aja {to ga je Sud ustanovio (videti gorepomenutu presudu Minelli, serija A br. 62, str. 20, st. 45). [tavi{e, traèni iznos izgleda razuman te ga stoga treba dodeliti podnosiocu predstavke. 53. [to se ti~e tro{kova i izdataka nastalih u postupcima pred institucijama Konvencije, g. Lingens koji koji tu nije imao pravnu pomo} procenio ih je u po~etku na 197 033,20 {ilinga. Vlada je osporila i taj iznos, koji je smatrala preteranim, i metod izra~unavanja. Kasnije je zastupnik podnosioca predstavke dostavio ra~un za honorar u iznosu od 189 305,60 {ilinga. Sud ponavlja da ga u ovom kontekstu ne obavezuju doma}e tarife ili merila na koje se oslanjaju vlada i podnosilac predstavke da bi poduprli svoje predloge, nego uìva diskreciju koju ostvaruje u svetlosti onog {to smatra pravednim (videti, inter alia, presudu od 21. juna 1983. u predmetu Eckle, serija A br. 65, str. 15, st. 35). U ovom slu~aju nije sporno da su ti tro{kovi i stvarno i nu`no nastali; jedino je sporno jesu li razumni {to se visine ti~e. U tom pogledu Sud prihvata Vladine ograde te smatra umesnim da se podnosiocu predstavke dodeli 130 000 {ilinga na ime tro{kova o kojima je re~. 54. Najzad, g. Lingens je zahtevao 29 000 {ilinga na ime putnih i ìvotnih tro{kova nastalih zbog njegovog prisustvovanja raspravama pred Komi-
sijom i zatim pred Sudom. Podnosioci predstavki mogu li~no izi}i pred Komisiju (pravilo 26, st. 3 Pravilnika Suda), {to se i dogodilo u ovom slu~aju. Mada ne uìvaju status stranaka pred Sudom, ipak imaju pravo, na osnovu pravila 30 i 33, st. 3 (d) Poslovnika Suda, da, pod izvesnim uslovima, u~estvuju u postupku. [tavi{e, njihovo prisustvo u sudnici nesumnjiva je prednost: ono Sudu omogu}uje da na licu mesta utvrdi njihovo gledanje na pitanja koja ih poga|aju (pravila 39 i 44 Poslovnika Suda videti presudu od 10. marta 1980. u predmetu Konig, serija A br. 36, str. 19, st. 26). A ni iznos koji g. Lingens po ovom osnovu zahteva ne izgleda nerazuman. 55. Po ~lanu 50 Konvencije, g. Lingensu se ukupno dodeljuje 284 538,60 {ilinga. IZ TIH RAZLOGA, SUD JEDNOGLASNO 1. Smatra da je prekr{en ~lan 10 Konvencije; 2. Smatra da Republika Austrija treba da podnosiocu predstavke isplati 284 538,60 {ilinga (dve stotine osamdeset ~etiri hiljade pet stotina trideset i osam {ilinga i {ezdeset gro{a) na ime pravi~nog zadovoljenja. Presuda je sastavljena na engleskom i francuskom i izre~ena na javnoj raspravi u Zgradi ljudskih prava, Strazbur, dana 8. jula 1986. Rolv Ryssdal, s. r. predsednik Za sekretara Jonathan L. Sharpe, s. r. na~elnik odeljenja u Sekretarijatu Suda U skladu sa ~lanom 51, st. 2 Konvencije i pravilom 52, st. 2 Poslovnika Suda, ovoj presudi prilaè se izdvojeno mi{ljenje g. Thora Vilhjalmssona. Paraf: R.R. Paraf: J.L.S.
139
Kritka politi~ara
SAGLASNO MI[LJENJE SUDIJE THORA VILHJALMSSONA

S izvesnim oklevanjem pridruìo sam se, u ovom predmetu, nalazu svojih kolega da je ~lan 10 Konvencije povre|en. Na razloge izloène u presudi stavljam slede}u primedbu. U prvom podstavu stava 29 kaè se da je Be~ki apelacioni sud na{ao da je g. Lingens kritikovao g. Krajskog i u svojstvu strana~kog vo|e i u svojstvu privatnog lica (podvukao T.V.). Imaju}i to na umu, te{ko mi je da se sloìm s poslednjim delom stava 38 presude. Ipak, slaèm se s ostalim sudijama da u ovom predmetu treba tuma~iti i primeniti ~lan 10 Konvencije. To valja u~initi tako {to }e se pravo na po{tovanje privatnog ìvota, izloèno u ~lanu 8, uzeti kao jedan od ~inilaca relevantnih za pitanje da li je u ovom predmetu sloboda izraàvanja bila podvrgnuta ograni~enjima i kaznama neophodnim u demokratskom dru{tvu radi za{tite ugleda drugih. Tekst stavova koji slede stavu 38 pokazuje da to Sud u stvari uzima u obzir pri odmeravanju relevantnih razloga. Kako je ve} re~eno, slaèm se sa zaklju~kom izloènim u stavu 47 i s dispozitivom presude.

4. Za{tita suda od klevete
Da li je dopu{teno ograni~enje slodode izraàvanja radi za{tite ugleda suda? Da li novinari, kao i sudije, uvek moraju ~uti i drugu stranu? Da li je pruànje prilike drugoj strani da iznese svoje stanovi{te jedini na~in da se ispuni uslov du`ne novinarske pa`nje u profesionalnom postupanju? Da li se sloboda izraàvanja odnosi i na ~injenice prezentirane u medijima kao i na vrednosne sudove u novinarskom iskazu? Ko je ovla{ten da procenjuje da li neki iskaz u medijima predstavlja ~injenicu ili vrednosni sud? Da li se sloboda izraàvanja odnosi i na ~injenice koje vre|aju, sabla`njavaju, uznemiravaju dràvu i njene organe? Da li je u medijima dopu{tena karikatura i preterivanje kako bi se privukla pa`nja ~italaca i podigla njihova svest o temi o kojoj se pi{e? Da li je u medijima dopu{teno kritikovati sud i sudije? Da li novinarska sloboda, odnosno sloboda izraàvanja, podrazumeva i pravo novinara koji je osu|en da kritikuje sudiju koji mu je izrekao presudu?
141
Za{tita suda od klevete 142
Da li bi ~injenica da je pripadnicima nekih profesija na primer, sudijama zabranjeno da odgovaraju na javno iznetu kritiku i da se upu{taju u javne polemike u medijima, mogla uticati da se novinarima ograni~i pravo da ih kritikuju? Da li sudije, koje u ve}ini dràva uìvaju imunitet od gra|anske parnice, moraju zbog toga da trpe neograni~enu kritiku? Da li sudija, kao i svaki drugi gra|anin, moè nekoga da tuì za klevetu? Da li su mediji obavezni da prenose informacije i ideje o temama od javnog interesa, uklju~uju}i i one o radu pravosu|a? Da li se na pravo na slobodu izraàvanja osim neposrednih autora mogu pozivati i urednici i izdava~i, u slu~aju da su i oni tuèni, ili pozvani na odgovornost u nekom zakonskom postupku? Na osnovu kojih kriteriuma treba odre|ivati granice prihvatljive kritike suda u medijima? Da li treba primenjivati druga~ije kriterijume za procenu prava na slobodu izraàvanja ukoliko je tekst objavljen u listu namenjenom obrazovanim ~itaocima i intelektualcima, sposobnim za kriti~ko mi{ljenje? Ko, i na koji na~in kontroli{e one koji su ovla{}eni da procenjuju opravdanost ograni~avanja slobode izraàvanja? U slu~aju nesaglasnosti (sukoba zakona) izme|u Evropske konvencije o za{titi ljudskih prava i doma}eg zakona, uklju~uju}i i Krivi~ni zakon, koji propis }e imati prvenstvo?
Prager i Ober{lik protiv Austrije

Saètak
Mihael Prager (Michael Prager) i Gerhard Ober{lik (Gerhard Oberschlick) obratili su se 21. decembra 1989. godine Evropskoj komisiji za ljudska prava s tvrdnjom da je Austrija povredila njihovo pravo po osnovu ~lana 10 (sloboda izraàvanja) ~lana 14 (zabrana diskriminacije) tuma~eno u vezi sa ~lanom 10, kao i ~lanova 6 (pravo na pravi~no su|enje) i 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Predmet je dospeo pred Evropski sud za ljudska prava, koji je 22. marta 1995. doneo presudu.
Za{tita suda od klevete
înjeni~no stanje
Prager i Ober{lik su dva be~ka novinara, od kojih je poslednji i izdava~ ~asopisa Forum. U ovom listu je 15. marta 1987. godine objavljen na 13 stranica Pragerov ~lanak pod nazivom Opasnost! Surove sudije!, u kome se kritikuju sudije u krivi~nim sudovima Austrije. Pored sopstvenog iskustva, koje je stekao prisustvovanjem na nekoliko su|enja, Prager je kao izvore za svoj ~lanak naveo i izjave advokata i novinara koji se bave pravnim problemima, kao i rezultate istraìvanja univerzitetskih istraìva~a. U saètku ~lanka, Prager je sudije optuìo da s optuènima od samog po~etka postupaju kao da su ve} osu|eni, da lica koja su doputovala iz inostranstva hapse u sudu jer navodno postoji opasnost da }e pobe}i, da ljude i u onesve{}enom stanju pitaju da li prihvataju presudu, da na tvrdnje o nevinosti odgovaraju sleganjem ramenima, a onima koji tvrde da su nevini izri~u najteù kaznu jer svoju krivicu nisu priznali. Nakon saètka, u ~lanku je sledio uvod op{teg karaktera, u kome je Prager napao sudije koje su, po njegovom mi{ljenju, imale apsolutnu mo} i koristile i najmanju slabost ili osobenost optuènih. Time su sudnicu pretvarali u bojno polje na kome se osu|eno lice, ako bi makar i na najbezazleniji na~in povredilo samopo{tovanje sudije, izlagalo opasnosti da zbog neograni~enog diskrecionog prava sudije da procenjuje dokazni materijal dobije dodatnih godinu dana zatvora ili da mu se uskrati mogu}nost uslovne osude. Prager je tvrdio da nezavisnost ovih sudija sluì isklju~ivo prekomernom uve}avanju njihove sopstvene va`nosti i da im omogu}uje da primenjuju zakon u svoj njegovoj surovosti i iracionalnosti, bez ikakvih skrupula i mogu}nosti da im se iko usprotivi. Zatim je autor govorio i o sopstvenom iskustvu prilikom susreta sa sudijama i poseta sudnicama, pominju}i pritom i arogantno {ikaniranje od strane sudije J. U ~lanku se dalje
143
kaè da je uprkos svemu tome ovaj sudija gotovo bio dogurao do poloàja javnog tuìoca kada je u {tampi obelodanjena pri~a u vezi s jednim krivi~nim postupkom i sumnjom da je neovla{}eno davao pravne savete. Sudija J. je 23. aprila 1987. godine protiv Pragera podneo tu`bu zbog naru{avanja ugleda zahtevaju}i zaplenu relevantnog broja ~asopisa Forum, objavljivanje izvoda iz presude, od{tetu od izdava~a i sudsku odluku kojom se izdava~ i autor ~lanka zajedno i pojedina~no nov~ano ka`njavaju i nalaè im se da snose tro{kove sudskog postupka. Nakon prigovora u vezi sa nadle`no{}u sudova u Be~u, Vrhovni sud je prosledio slu~aj Okru`nom sudu u Ajzen{tatu. Ovaj sud je u oktobru 1988. Pragera oglasio krivim za naru{avanje ugleda sudije J. putem odre|enih odlomaka osporenog ~lanka. Prager je osu|en na nov~anu kaznu od 120 dnevnica u iznosu od 30 {ilinga po danu, odnosno na 60 dana zatvora u slu~aju da ne plati. Ober{lik, izdava~ ~asopisa Forum, progla{en je zajedni~ki i pojedina~no odgovornim u pogledu nov~ane kazne i tro{kova sudskog postupka i naloèno mu je da plati sudiji J. od{tetu u iznosu od 30 000 {ilinga. Sud je udovoljio i preostalim zahtevima tuìoca i naredio konfiskovanje preostalih zaliha relevantnog broja Foruma i objavljivanje izvoda iz sudske presude. Ovakva presuda obrazloèna je time da u ~lanku postoje objektivni elementi naru{avanja ugleda. Neki odlomci otvoreno tuìocu pripisuju karakter ili stav dostojan prezira, dok se u drugima optuùje za ne~asno i nepo{teno pona{anje, koje bi ga objektivno moglo izloìti preziru ili ga ocrniti u o~ima javnosti. Zaklju~ak je da, ~itaju}i ovaj ~lanak, objektivni ~italac nije mogao da ne posumnja da se sudija J. pona{ao nemoralno, kao i da je njegov karakter dostojan prezira. Sam autor Prager, prema mi{ljenju suda, bio je toga u potpunosti svestan. Prager je Okru`nom sudu podneo predstavke o podno{enju dokumentacije i svedo~enjima koji bi dokazali istinitost njegovih tvrdnji, kao i da je ~lanak napisan s du`nom novinarskom pa`njom. Me|utim, sud je smatrao da tuèni nije dokazao da je ~lanak napisao s du`nom pa`njom kakvu od novinara zahteva austrijski zakon o medijima. On je sudiji J. uskratio priliku da odgovori na optu`be, istraìvanje je sproveo na vrlo povr{an na~in, a prema sopstvenom priznanju nije prisustvovao nijednom su|enju kome je predsedavao sudija J., preneo je sadrìnu starih novinskih ~lanaka ne proveravaju}i njihovu verodostojnost, a tvrdnje zasnovane na glasinama prikazao kao istinite. Po àlbi na presudu, Apelacioni sud u Be~u je u junu 1989. godine doneo odluku kojom je presudu potvrdio, ali je smanjio iznos od{tete na 20 000 {ilinga. Sud je smatrao da prvostepeni sud nije povredio prava odbrane time
{to je kao nebitne odbacio Pragerove dokaze. Smatrao je da je kritika sudije J. bila toliko sveobuhvatna i uop{tena da je bilo nemogu}e navesti dokaze kojima bi se utvrdila njena verodostojnost. Sud je naglasio da se ovaj slu~aj razlikuje od slu~aja Lingens protiv Austrije jer se ti~e potvr|ivanja ~injenica, a ne izraàvanja vrednosnih sudova. Tako|e, novinari se, zbog pa`nje koja se od njih traì, moraju povinovati pravilu da treba ~uti i drugu stranu. Austrijski krivi~ni zakonik predvi|a kaznu zatvora od najduè {est meseci ili nov~anu kaznu za svako lice koje, na na~in da to moè zapaziti neko tre}i, nekoga optuì da poseduje karakter dostojan prezira, ili za stavove ili pona{anje u suprotnosti sa ~a{}u ili moralom koji su takve prirode da ga ~ine dostojnim prezira ili ga na drugi na~in srozavaju u javnosti. Ako se ovaj prestup na~ini tako da bude dostupan {irokom delu javnosti, predvi|ene su o{trije kazne. U slu~aju da lice koje d takvu izjavu dokaè njenu ta~nost, ne}e se kazniti, a ne}e se kazniti ni ako se utvrdi da postoje okolnosti koje mu daju dovoljno razloga da pretpostavi da je taj iskaz verodostojan. ^lan 112 istog zakonika kaè da se dokazi o ta~nosti i dobroj veri ne}e prihvatiti ako se davalac izjave ne pravda njenom ta~no{}u ili svojom dobrom verom (namerom). Odeljak 6 austrijskog zakona o medijima propisuje strogu odgovornost izdava~a u slu~ajevima naru{avanja ugleda. @rtva takvog naru{avanja ugleda moè da traì od{tetu, uni{tenje relevantne publikacije, a u nekim slu~ajevima i njenu trenutnu zaplenu, kao i objavljivanje presude ukoliko se to ~ini neophodnim radi informisanja javnosti. U slu~aju da dokaù verodostojnost neke informacije, i u slu~aju da postoji velik interes javnosti da takva informacija bude objavljena, kao i da postoje razlozi koji ~ine dati iskaz uverljivim (pod uslovom da novinar posveti du`nu pa`nju tome), izdava~i i novinari mogu izbe}i osudu za prekr{aj u vezi s tom informacijom.
Pravna pitanja
Podnosioci predstavke su tvrdili da njihova osuda i druge preduzete mere na koje su se àlili nesporno predstavljaju kr{enje prava na slobodu izraàvanja. Dràva je, s druge strane, tvrdila da je to ometanje bilo propisano zakonom Krivi~nim zakonikom i zakonom o medijima a i da je imalo, prema Konvenciji, legitiman cilj za{titu ugleda drugih lica, u konkretnom slu~aju sudije J., i o~uvanje autoriteta sudstva. [to se ti~e nu`nosti ometanja, podnosioci predstavke su tvrdili da presude prema njima nisu ni~im opravdane. Prager je samo pokrenuo raspravu
145
o nekim ozbiljnim problemima koji postoje u austrijskom sistemu krivi~nog pravosu|a. U ovakvoj vrsti novina, uobi~ajeno je pribegavanje karikaturi i preterivanju kako bi se privukla pa`nja ~italaca i podigla njihova svest o temi o kojoj se pi{e. U konkretnom slu~aju, autor ~lanka ni~im nije zloupotrebio ovakvu tehniku, naro~ito ako se uzme u obzir da je njegov ~lanak objavljen u listu za intelektualce, sposobne za kriti~ku procenu. Tako|e, od devetorice sudija koji su u tom ~lanku opisani prigovor je uloìo samo sudija J. Austrija je tvrdila da relevantni odlomci Pragerovog ~lanka ne zasluùju dodatnu za{titu koja se daje izraàvanju politi~kih mi{ljenja, jer oni ne samo da ne podsti~u raspravu o funkcionisanju austrijskog pravosu|a ve} isklju~ivo sadrè li~ne uvrede na ra~un sudije J. Prager nije dokazao istinitost svojih tvrdnji. Kazne su novinarima izre~ene zato {to su u svojim iskazima pre{li granicu prihvatljive kritike i zanemarili elementarna pravila novinarstva, naro~ito ono da uvek treba proveriti istinitost dobijenih informacija i licima na koja se one odnose omogu}iti da se o njima izjasne.
Ocena Suda
Evropski sud za ljudska prava pre svega je podvukao da {tampa ima istaknutu ulogu u dràvi u kojoj postoji vladavina prava. Iako ne sme da prekora~i odre|ene granice, izme|u ostalog i radi za{tite ugleda drugih, ona je u obavezi da na propisan na~in prenosi informacije i ideje o politi~kim i drugim temama od javnog interesa, u koje spada i rad pravosu|a, institucije su{tinski va`ne za svako demokratsko dru{tvo. Me|utim, mora se posvetiti pa`nja i ulozi sudstva kao garanta pravde u dru{tvu. Ono mora uìvati poverenje javnosti, a nekada moè biti neophodno da se to poverenje za{titi od destruktivnih i neosnovanih napada, pogotovo kada se ima u vidu da kritikovane sudije imaju obavezu diskrecije koja im ne dozvoljava da na te kritike odgovore. Sloboda procenjivanja neophodnosti i obima ometanja slobode izraàvanja radi ovakve za{tite pripada dràvnim vlastima, ali samo do odre|enog nivoa, nakon kojeg podleè evropskom nadzoru. Sud je bio mi{ljenja da u opseg ove slobode procenjivanja nacionalnih vlasti spada i podela spornih odlomaka na vrednosne sudove, odnosno ~injeni~ne tvrdnje. Me|u tvrdnjama ima izuzetno ozbiljnih optu`bi, te je logi~no da se od autora traì da ih obrazloì. Tvrdnjama da be~ke sudije sa svakim optuènikom od samog po~etka postupaju kao da je ve} osu|en ili nazivanjem sudije J. arogantnim i sklonim {ikaniranju na radnom mestu, autor je optuìo ova lica da su kao sudije prekr{ili zakon ili, u najmanju ruku, svoje profesionalne obaveze, ~ime je ne samo naru{io njihov ugled ve} i podrio poverenje javnosti u integritet sudstva u celini.
Sud se sloìo da su Pragerove optu`be bile preterano {iroke i da su se, u odsustvu dovoljnih ~injeni~nih dokaza, ~inile nepotrebno pristrasnim. U tom smislu, Sud se pozvao i na deo obrazloènja prvostepenog suda koji govori o mogu}em utisku nepristrasnog ~itaoca usled tako uop{tene kritike u ~lanku. Tako|e, Prager se ne moè pozivati na svoje dobre namere niti moè tvrditi da se pridràvao pravila novinarske etike. Njegovo istraìvanje ne ~ini se dovoljnim za potkrepljivanje tako ozbiljnih tvrdnji, a dovoljno je uzeti u obzir da je on i sam priznao da nije prisustvovao nijednom su|enju kome je predsedavao sudija J. Tako|e, on ovom sudiji nije pruìo nijednu priliku da komentari{e optu`be na svoj ra~un. Iako se sloboda izraàvanja odnosi i na ~injenice koje vre|aju, sabla`njuju, uznemiravaju dràvu ili bilo koji deo zajednice i iako novinarska sloboda podrazumeva i mogu}nost pribegavanja odre|enoj dozi preterivanja ili ~ak provokacije, Sud je smatrao da se u konkretnom slu~aju, s obzirom na sve okolnosti i slobodu procenjivanja koju valja ostaviti dràvi, osporavano ometanje slobode izraàvanja nije ~inilo nesrazmernim legitimnom cilju kome se teìlo. Ono je, stoga, bilo neophodno u demokratskom dru{tvu, te u konkretnom slu~aju nije ustanovljena nikakva povreda ~lana 10. Sud je odlu~io da nije neophodno razmatrati pritu`bu zasnovanu na ~lanu 14 u vezi sa ~lanom 10 i ostalim ~lanovima, po{to podnosioci predstavke ovaj prigovor i nisu pominjali pred Sudom, ve} samo pred Komisijom.
147
Prager i Ober{lik protiv Austrije

Case of Prager and Oberschlick v. Austria
PRESUDA
POSTUPAK
1. Evropska komisija za ljudska prava (u daljem tekstu: Komisija) prosledila je predmet Sudu 15. aprila 1994. godine, u okviru roka od tri meseca predvi|enog ~lanom 32, stav 1, i ~lanom 47 Konvencije. Predmet je proistekao iz predstavke (br. 15974/90) protiv Republike Austrije koju su Komisiji podnela dva dràvljanina Austrije, g. Mihael Prager (Prager) i g. Gerhard Ober{lik (Oberschlick), 21. decembra 1989. godine. [...] Cilj zahteva bio je da se donese odluka o tome da li okolnosti slu~aja ukazuju na povredu obaveza tuène dràve koje proisti~u iz odredbi ~lanova 10 i 14 Konvencije. [...] 3. ^lanovi ve}a koje je trebalo formirati za razmatranje ovog slu~aja bili su po slu`benoj du`nosti izabrani sudija g. F. Ma~er (Matscher), austrijski dràvljanin (~lan 43 Konvencije), i g. R. Risdal (Ryssdal), predsednik Suda (pravilo 21, st. 3(b) Poslovnika Suda). Predsednik je 26. aprila 1994. godine, u prisustvu sekretara Suda, `rebom izvukao imena preostalih sedam ~lanova: g. F. Gel~ikli (Glckl), g. L.-E. Petiti (Pettiti), g. K. Ruso (Russo), g. S. K. Martens (Martens), g. R. Pekanen (Pekkanen), g. F. Bigi (Bigi) i g. J. Makar~ik (Makarczyk) (~lan 43 Konvencije i pravilo 21, st. 4). 4. Kao predsednik ve}a (pravilo 21, st. 5), g. Risdal se posredstvom sekretara konsultovao sa zastupnikom austrijske vlade (u daljem tekstu: Vlada), advokatom podnosilaca predstavke i delegatom Komisije o organizaciji sudskog postupka (pravilo 37, st. 1, i pravilo 38). U skladu s nalogom datim na osnovu ovih konsultacija, sekretar je primio podnesak Vlade 16. septembra 1994. godine, a podnesak podnosilaca predstavke 6. oktobra iste godine. Na dan 25. oktobra Komisija je, na zahtev sekretara a u skladu sa uputstvima predsednika, predala razna dokumenta. Sekretar Komisije obavestio je 28. oktobra sekretara ve}a da }e delegat Komisije svoje stavove izloìti u toku rasprave pred Sudom.
148
5. Predsednik je 25. avgusta 1994. godine ovlastio, na osnovu odredbi pravila 37, st. 2, dve me|unarodne organizacije za ljudska prava ^lan 19 i Interights da daju pisana zapaànja u vezi s konkretnim aspektima ovog slu~aja. Njihova zapaànja stigla su u arhivu 10. oktobra.
[...]
ÎNJENICE
I. OKOLNOSTI SLUÂJA 7. G. Prager i g. Ober{lik su novinari i ìve u Be~u. Potonji je izdava~ (Medieninhaber) ~asopisa Forum.
[...]
A. ^lanak objavljen u ~asopisu Forum 8. Petnaestog marta 1987. godine u ~asopisu Forum br. 397/398 objavljen je ~lanak g. Pragera pod naslovom Opasnost! Surove sudije! (Achtung! Scharfe Richter!). ^lanak duìne trinaest stranica sadrào je kritiku sudija koji sude u austrijskim krivi~nim sudovima. Kao izvore za svoj ~lanak, pored sopstvenog iskustva ste~enog prisustvovanjem na vi{e su|enja, g. Prager naveo je izjave advokata i novinara koji se bave pravnim problemima, kao i rezultate istraìvanja koje su sproveli univerzitetski istraìva~i. Posle kratkog rezimea svoje glavne tvrdnje, pra}enog uvodom op{teg karaktera, g. Prager je detaljno opisao stav devet ~lanova Oblasnog krivi~nog suda u Be~u (Landesgericht fr Strafsachen), uklju~uju}i tu i stav sudije J.-a. 1. Rezime 9. Rezime je bio formulisan na slede}i na~in: Oni sa svakim optuènikom od samog po~etka postupaju kao da je ve} osu|en. Daju naloge da se lica koja su doputovala iz inostranstva uhapse u sudu na osnovu toga {to postoji opasnost da }e ta lica pobe}i. Ljude koji se onesveste pitaju da li prihvataju presudu dok su u nesvesnom stanju. Tvrdnje o nevinosti do~ekuju se sleganjem ramena, a onima koji ih daju donose najteù kaznu zbog toga {to nisu priznali delo. Neke sudije austrijskih krivi~nih sudova spremne su na sve; svi su oni u stanju da u~ine mnogo toga: ima u tome nekakvog sistema.
149
2. Uvod op{teg karaktera

10. U uvodu op{teg karaktera novinar je napao pre svega sudije koje su, prema njegovom mi{ljenju, godinama imale apsolutnu mo} u domenu svojih sudova, koriste}i i najmanju slabost ili osobenost optuènih. Ovakav stav sudija pretvarao je sudnicu u bojno polje; osu|eno lice koje je, makar i u najbezazlenijem vidu, povredilo sujetu nekog sudije rizikovalo je, zbog takozvanog neograni~enog diskrecionog prava sudije da procenjuje dokazni materijal, dodatnih godinu dana zatvora ili gubitak mogu}nosti uslovne kazne. G. Prager je potom kritikovao one sudije koje izri~u osloba|aju}u presudu samo u nedostatku neke druge mogu}nosti, koje izri~u mnogo stroìje kazne od ve}ine svojih kolega, koje sa advokatima postupaju kao sa lopovima, koje preterano maltretiraju i poniàvaju optuène, koje produàvaju pritvor preko maksimalnog trajanja zapre}ene kazne i koje zanemaruju presudu porote kada se s njom ne slaù. Tvrdio je da im nezavisnost sluì isklju~ivo prekomernom uve}avanju sopstvene va`nosti i omogu}uje im da primenjuju zakon u svoj njegovoj surovosti i nerazumnosti, bez ikakvih skrupula i bez ikakve mogu}nosti da im se neko usprotivi. U nastavku ~lanka, g. Prager je govorio o sopstvenim iskustvima iz susreta sa sudijama i poseta sudnicama, pominju}i u vezi s tim arogantno {ikaniranje (menschenverachtende Schikanen) koje je sprovodio sudija J. 3. Opis sudija 11. ^lanak je tako|e sadrào i pojedina~ne opise izvesnog broja sudija. Opis sudije J. glasio je ovako: Tip: mahnit ... [J]. ...
[J], obra}aju~i se be~kom advokatu [K], braniocu optuènog, pre nekoliko godina: Skratite. Ve} sam doneo odluku. [J]: sudija koji slu`benicima zaduènim za sprovo|enje nadzora nad uslovno ka`njenim licima ne dozvoljava da sede u njegovoj kancelariji. U stvari, odbija da razgovara sa njima. [J]: sudija koji je svojevremeno uloìo pritu`bu protiv jedne prostitutke zbog toga {to joj je ve} bio platio kada je ona nestala sa svojim makroom a da mu nije pruìla uslugu. Ona je verovatno mislila da je mu{terija suvi{e pijana da bi i{ta primetila. Me|utim, [J.] ih je ~ekao u zasedi i zapisao je registarski broj kola.
150
Pritu`ba sudije [J] imala je za posledicu to da je prostitutka osu|ena a protiv njega je pokrenut disciplinski postupak, {to se u stvari pokazalo delotvornim utoliko {to je ova neukusna pri~a, koja ako ni{ta drugo mnogo govori o [J]-ovoj upornosti, dospela u novine. Uprkos svemu ovome, on je gotovo dogurao do poloàja javnog tuìoca. Me|utim, u {tampi je objavljen tekst u kome se ponovo pojavilo njegovo ime, ovoga puta u vezi s krivi~nim postupkom i sumnjom da je neovla{}eno davao pravne savete (Winkelschreiberei). Dvojica mu{karaca, g. L. i njegov sin, optuèni su da su na osnovu la`nih ugovora uzimali novac od ljudi koji su èleli da kupe stanove u starim zgradama. Kada se ispostavilo da je tekst ugovora sastavio [J], tuìlac je promenio taktiku: odjednom je ispalo da sami ugovori nisu prevarni, ve} su kori{}eni s namerom da se izvr{i prevara. Umesto da postane javni tuìlac, [J.] je ostao sudija. Urednici Kurira [austrijskog dnevnog lista] sada àle zbog toga jer je javni tuìlac manje opasan. U septembru, [austrijski ~asopis] Profil je pokazao za{to. U svojstvu istra`nog sudije, [J.] je drào jednog narkomana u pritvoru duè od godinu dana premda mu je pritvorenikov slu`beno dodeljeni branilac u nekoliko navrata rekao da gre{i u pogledu koli~ine droge koja je u pitanju i da bi predvi|ena kazna bila ~etiri do {est meseci zatvora. Bez obzira na to, umesto da uputi Vrhovnom sudu zahtev za poni{tenje postupka, kao {to nalaù propisi, on ga je prosledio Apelacionom sudu i predsedniku Apelacionog suda, koji je utro{io jo{ tri meseca razmatraju}i da li tog ~oveka treba pustiti iz zatvora i da li je istra`ni sudija u bilo ~emu pogre{io. Ma{ina za fotokopiranje po{tedela bi zatvorenika barem ta tri meseca. Po{to ga je po~etkom marta iz zatvora pustio novi sudija, kome su njegov predmet prosledile sudije Vrhovnog suda kada je slu~aj napokon stigao do njih, zatvorenik, koji je proveo trinaest meseci u zatvoru, kona~no je osu|en na pet meseci zatvora krajem marta. Dvojica branilaca koji su slu`beno dodeljeni da zastupaju [J]-ovu `rtvu ra~unaju da je samo na honorare advokata do tog datuma potro{eno 85 000 {ilinga. Sve to kao da nije na{kodilo sudiji [J]. Visokog bradatog sudiju odlikuje dubok, zvonki glas. Me|utim, tokom su|enja Marijani O., lopovu koji operi{e za vreme godi{njih odmora, na licu kolege sudije [S]-a u sudskom ve}u sve vreme bio je prisutan tik. Tada je presuda porote poni{tena, a [G.], branilac optuène, suo~io se sa disciplinskim postupkom.
151
B. Tu`ba zbog klevete

12. Sudija J. podneo je 23. aprila 1987. godine protiv g. Pragera tu`bu zbog klevete (ble Nachrede, ~lan 111 austrijskog krivi~nog zakona videti stav 18 u daljem tekstu). Pored zaplene predmetnog broja ~asopisa Forum i objavljivanja izvoda iz presude, sudija je, izme|u ostalog, zahtevao od{tetu od izdava~a i sudsku odluku kojom se izdava~ i autor solidarno nov~ano ka`njavaju, i kojom im se nalaè da snose tro{kove sudskog postupka (odeljci 33 do 36 Zakona o medijima (Mediengesetz), videti stav 19 u daljem tekstu). 13. Jedanaestog maja 1987. godine podnosioci predstavke osporili su nadle`nost Okru`nog krivi~nog suda u Be~u i Apelacionog suda u Be~u. Petog avgusta, Vrhovni sud (Oberster Gerichtshof ) odbacio je prigovor protiv Apelacionog suda. Sedamnaestog septembra Vrhovni sud prihvatio je prigovor protiv Okru`nog krivi~nog suda u Be~u i prosledio predmet Okru`nom sudu u Ajzen{tatu. 1. Prvostepeni postupak 14. Jedanaestog oktobra 1988. godine Okru`ni sud u Ajzen{tatu proglasio je g. Pragera krivim {to je oklevetao sudiju J. odlomcima objavljenim u osporenom ~lanku, koji su citirani na slede}i na~in: (1) Oni sa svakim optuènikom od samog po~etka postupaju kao da je ve} osu|en. (2) Neke sudije austrijskih krivi~nih sudova spremne su na sve. (3) Ni{ta se nije moglo porediti sa arogantnim {ikaniranjem sudije [J]. (4) Tip: mahnit ... [J]. (5) Uprkos svemu ovome, on je gotovo dogurao do poloàja javnog tuìoca. Me|utim, u {tampi je objavljen tekst u kojem se ponovo pojavilo njegovo ime, ovoga puta u vezi s krivi~nim postupkom i sumnjom da je neovla{}eno davao pravne savete (Winkelschreiberei). Dvojica mu{karaca, g. L. i njegov sin, optuèni su da su na osnovu la`nih ugovora uzimali novac od ljudi koji su èleli da kupe stanove u starim zgradama. Kada se ispostavilo da je tekst ugovora sastavio [J], tuìlac je promenio taktiku: odjednom je ispalo da sami ugovori nisu prevarni, ve} su kori{}eni sa namerom da se izvr{i prevara. Umesto da postane javni tuìlac, [J.] je ostao sudija. Urednici Kurira sada àle zbog toga jer je javni tuìlac manje opasan. Primenjuju}i odredbe ~lana 111 Krivi~nog zakona, Okru`ni sud osudio je g. Pragera na nov~anu kaznu od 120 dnevnica u iznosu od 30 {ilinga po da-
152
nu, odnosno, na kaznu zatvora do 60 dana ako taj iznos ne plati. G. Ober{liku naloèno je da plati sudiji J. od{tetu u iznosu od 30 000 {ilinga, i progla{en je solidarno odgovornim sa prvim podnosiocem predstavke u smislu nov~ane kazne i tro{kova sudskog postupka (odeljak 6(1) i odeljak 35 Zakona o medijima). Kona~no, sud je naloìo da se konfiskuju preostale zalihe predmetnog broja lista Forum i da se objave izvodi iz sudske presude. 15. U obrazloènju svoje presude, Okru`ni sud je pre svega naveo da su uo~eni objektivni elementi klevete. Me|u osporenim izvodima iz teksta, izvodi broj 2 i 4 otvoreno su tuìocu pripisivali karakter ili stav dostojan prezira (eine verchtliche Eigenschaft oder Gesinnung), dok je u izvodima broj 1, 3 i 5 on optuèn za pona{anje koje je ne~asno i nepo{teno, i koje bi ga objektivno moglo izloìti preziru ili ga ocrniti u o~ima javnosti (ein unehrenhaftes und gegen die guten Sitten verstoendes Verhalten, das objektiv geeignet ist, ihn in der ffentlichen Meinung verchtlich zu machen oder herabzusetzen). Ukratko, suo~en sa takvom sveop{tom kritikom, objektivni ~italac nije imao izbora osim da posumnja da se tuìlac pona{ao nemoralno (ehrloses Verhalten) i da je njegov karakter dostojan prezira (verchtliche Charaktereigenschaften), a autor je, {tavi{e, ovoga bio u potpunosti svestan. Okru`ni sud potom je razmotrio predstavke g. Pragera o podno{enju dokumentacije i svedo~enjima ~iji je cilj da se ustanovi istinitost njegovih tvrdnji i to da je taj ~lanak napisan sa du`nom novinarskom pa`njom. Sud je zauzeo stanovi{te da samo izvodi broj 1, 3 i 5 omogu}avaju podno{enje ovakve vrste dokaza, budu}i da su preostali iskazi vrednosni sudovi. Razmotriv{i ovo pitanje, sud je zaklju~io da ni{ta od ponu|enih dokaza ne moè u dovoljnoj meri da potkrepi tvrdnje o kojima je re~. Iskaz br. 1, prema kome sudija J. sa svakim optuènikom postupa kao da je ve} osu|en, nije dokazan samom ~injenicom da je doti~ni sudija u datom slu~aju zatraìo od branioca da bude kratak zato {to je ve} bio doneo odluku. Sli~no ovome, tri odluke sudije J. o kojima g. Prager izve{tava kako bi potkrepio iskaz br. 3 nisu bile dovoljne da se dokaè tvrdnja da je sudija primenio taktiku {ikaniranja. Nijedna od tih odluka nije ukazivala na to da je postojao i najmanji tra~ak namere da se optuènima nanesu nepotrebne patnje. Na kraju, optu`be sadràne u iskazu br. 5 neopozivo su pobijene disciplinskom odlukom Apelacionog suda u Be~u od 6. decembra 1982. godine. Dva dosijea za koje je podnosilac predstavke traìo da budu priloèni ne bi mogla da promene situaciju, budu}i da u prvom od njih nije sadràna nikakva informacija o li~nosti sudije J., a drugi, koji se odnosio na sudijinu kandidaturu za funkciju javnog tuìoca, morao je da ostane poverljiv. Prema vi|enju ovog suda, g. Prager tako|e nije dokazao da je napisao ~lanak sa du`nom pa`njom koja se od novinara zahteva na osnovu odeljka
153
29 Zakona o medijima (vidi stav 19 u daljem tekstu). Ne samo da je sudiji J. uskratio priliku da odgovori na optu`be kojima je bio izloèn ve} je i istraìvanje sproveo na veoma povr{an na~in; {tavi{e, li~no je priznao da nije prisustvovao nijednom su|enju kome je predsedavao sudija J., da je preneo sadrìnu starih novinskih ~lanaka ne proveravaju}i njihovu verodostojnost i da je tvrdnje zasnovane na glasinama prikazao kao istinite. 2. @albeni postupak 16. Apelacioni sud u Be~u potvrdio je 26. juna 1989. godine ovu presudu, ali je iznos od{tete snizio na 20 000 {ilinga (videti gore stav 14). Ovaj sud je posebno smatrao da Okru`ni sud ni~im nije povredio prava odbrane time {to je kao nebitne odbacio dokaze koje je g. Prager èleo da priloì. Do ove situacije do{lo je zbog na~ina na koji je on formulisao svoju kritiku. Ona je bila do te mere sveobuhvatna i uop{tena da je bilo nemogu}e navesti dokaze kojima bi se utvrdila njena verodostojnost. Osim toga, ovaj slu~aj razlikuje se od slu~aja Lingens protiv Austrije (presuda Evropskog suda za ljudska prava od 8. jula 1986. godine, Serija A, br. 103) po tome {to se ti~e potvr|ivanja raznih ~injenica, a ne izraàvanja vrednosnih sudova. [to se ti~e pa`nje koja se od novinara traì u obavljanju njihove profesije, oni se moraju povinovati pravilu audiatur et altera pars. 17. Preostali primerci broja ~asopisa o kome je re~ zapravo nikada nisu bili zaplenjeni (videti gore stav 14). II. RELEVANTNO DOMA]E PRAVO 1. Krivi~ni zakon 18. ^lan 111 Krivi~nog zakona propisuje: 1. Svako ko na takav na~in da to moè opaziti tre}e lice optuì drugo lice da poseduje karakter dostojan prezira ili za stavove ili pona{anje koji su u suprotnosti sa ~a{}u ili moralom, i koji su takve prirode da ga ~ine dostojnim prezira ili na drugi na~in srozavaju njegovu javnu reputaciju, moè biti ka`njen kaznom zatvora do {est meseci ili nov~anom kaznom... 2. Svako ko po~ini ovakav prekr{aj u pisanom dokumentu, u javnoj emisiji ili drugim putem na takav na~in da to naru{avanje ugleda bude dostupno {irokom delu javnosti moè biti ka`njen kaznom zatvora do godinu dana ili nov~anom kaznom...
154
3. Lice koje je autor takvog iskaza ne}e biti ka`njeno ako se dokaè da je iskaz istinit. [to se ti~e prekr{aja iz stava 1, takvo lice tako|e ne}e biti odgovorno ako se utvrdi postojanje okolnosti koje mu daju dovoljno razloga da pretpostavi kako je taj iskaz verodostojan. ^lan 112 propisuje: Dokazi o istinitosti i dobrim namerama ne}e biti prihvatljivi osim ukoliko lice koje je autor izjave ne tvrdi da je ona istinita, odnosno da je imalo dobre namere... Prema ~lanu 114, stav 1, pona{anje pomenuto u ~lanu 111... opravdano je ako predstavlja ispunjenje zakonske du`nosti ili kori{}enje nekog prava. Prema stavu 2 istog ~lana, lice koje je iz posebnih razloga primorano da izrekne tvrdnju u smislu ~lana 111... u konkretnom obliku i na na~in na koji je izre~ena ne}e biti krivo osim u slu~aju da je ta tvrdnja neistinita i da je to lice moglo shvatiti da je neistinita da je tome posvetilo du`nu pa`nju.... 2. Zakon o medijima 19. Odeljak 6 Zakona o medijima propisuje objektivnu odgovornost izdava~a u slu~ajevima klevete; stoga `rtva klevete od njega moè potraìvati od{tetu. Osim toga, izdava~ moè biti progla{en solidarno odgovornim sa licem koje je osu|eno za kr{enje zakona o medijima u smislu nov~ane kazne i tro{kova sudskog postupka (odeljak 35). Lice ~iji je ugled naru{en moè zahtevati uni{tenje publikacije kojom je prekr{en Zakon o medijima (odeljak 33). Prema odredbama odeljka 36, to lice moè zahtevati da se odmah zapleni takva publikacija ako postoji verovatno}a da }e odredbe odeljka 33 biti kasnije primenjene, osim u slu~aju kada bi nepovoljne posledice zaplene bile nesrazmerne pravnom interesu koji treba da bude za{ti}en tom merom. Zaplena ne}e biti nare|ena ukoliko pravni interes, umesto na taj na~in, moè biti za{ti}en objavljivanjem informacije da je pokrenut krivi~ni postupak (odeljak 37). Najzad, `rtva naru{avanja ugleda moè zahtevati objavljivanje presude ukoliko se to ~ini neophodnim u cilju informisanja javnosti (odeljak 34). Odeljak 29 (1) propisuje, izme|u ostalog, da }e izdava~i i novinari izbe}i osudu za prekr{aj u vezi sa nekom informacijom ~ija se verodostojnost moè dokazati ne samo ako pruè dokaze za njenu verodostojnost ve} i ako postoji ozbiljan interes javnosti da takva informacija bude objavljena i ako postoje razlozi koji, pod uslovom da novinar tome posveti du`nu pa`nju, ~ine dati iskaz uverljivim.
155

20. U svojoj predstavci (br. 15974/90) podnetoj Komisiji 21. decembra 1989. godine, g. Prager i g. Ober{lik àlili su se da njihova osuda predstavlja povredu prava na slobodu izraàvanja garantovanog ~lanom 10 Konvencije, a da nalog za konfiskovanje preostalih primeraka ~asopisa predstavlja diskriminaciju zabranjenu ~lanom 14 u sprezi sa ~lanom 10. Tako|e su tvrdili da postoji povreda ~lanova 6 i 13 Konvencije. 21. Komisija je 29. marta 1993. godine àlbe u vezi sa ~lanovima 10 i 14 proglasila prihvatljivim, a ostatak predstavke neprihvatljivim. U svome izve{taju od 28. februara 1994. godine (~lan 31), Komisija je izrazila mi{ljenje, sa petnaest glasova prema dvanaest, da nije bilo povrede ~lana 10, a jednoglasno da nije bilo povrede ~lana 14 u sprezi sa ~lanom 10. Puni tekst mi{ljenja Komisije i dva izdvojena mi{ljenja sadràna u njenom izve{taju sadràni su u dodatku presudi1.
ZAVR[NI PODNESCI SUDU

22. U svome podnesku, Vlada je traìla od Suda: (a) da proglasi neprihvatljivim pritu`be drugog podnosioca predstavke zasnovane na povredi ~lanova 14 i 10 tuma~enih zajedno, i ~lana 10 zasebno, zato {to nije iscrpeo doma}e pravne lekove (u prvom slu~aju) i {to nema status `rtve (u potonjem slu~aju); (b) da zauzme stav da podnosioci predstavke nisu bili `rtve povrede ~lana 10. 23. Podnosioci predstavke pozvali su Sud da ustanovi povredu ~lana 10.
PRAVO
I. NAVODNA POVREDA ^LANA 10 KONVENCIJE 24. Podnosioci predstavke àlili su se na povredu svoga prava na slobodu izraàvanja zagarantovanog odredbama ~lana 10 Konvencije, koji je formulisan na slede}i na~in:
1 Napomena sekretara: iz prakti~nih razloga, ovaj dodatak pojavi}e se samo uz {tampa-
nu verziju presude (tom 313 Serije A publikacija Suda), ali primerak izve{taja Komisije dostupan je u arhivi.
156
1. Svako ima pravo na slobodu izraàvanja. Ovo pravo uklju~uje slobodu posedovanja sopstvenog mi{ljenja, primanja i saop{tavanja informacija i ideja bez me{anja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj ~lan ne spre~ava dràve da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduze}a. 2. Po{to kori{}enje ovih sloboda povla~i za sobom du`nosti i odgovornosti, ono se moè podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni~enjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru{tvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spre~avanja nereda ili kriminala, za{tite zdravlja ili morala, za{tite ugleda ili prava drugih, spre~avanja otkrivanja obave{tenja dobijenih u poverenju, ili radi o~uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. A. Prethodni prigovor Vlade 25. Vlada je tvrdila, kao {to je to bez uspeha ~inila i pred Komisijom, da g. Ober{lik ne moè tvrditi da je `rtva u smislu odredbi ~lana 25, stava 1 Konvencije. Budu}i da je naprosto objavio ~lanak koji nije sam napisao, ne moè se re}i da je koristio sopstveno pravo na slobodu izraàvanja. Uz to, nije pretrpeo finansijsku {tetu kao rezultat sudskog postupka vo|enog protiv njega: nije morao ni{ta da plati, kao solidarni du`nik, u smislu nov~ane kazne i tro{kova sudskog postupka, a mogao je da traì nadoknadu od g. Pragera za sve druge tro{kove u vezi sa osudama (videti gore stavove 14 i 15). 26. Izraz `rtva prema odredbama ~lana 25 ozna~ava lice koje neposredno trpi zbog postupka ili ne~injenja, a povreda moè da postoji ~ak i u odsustvu bilo kakve {tete; potonje je relevantno samo za primenu ~lana 50 (videti, izme|u ostalog, presudu u predmetu Groppera Radio AG i drugi protiv [vajcarske, od 28. marta 1990. godine, Serija A, br. 173, str. 20, stav 47). 27. Kao i Komisija i podnosioci predstavke, Sud zapaà da je krivi~ni postupak koji je pokrenut pritu`bom sudije J. bio uperen i protiv g. Pragera i protiv g. Ober{lika. Potonji je li~no osu|en zbog toga {to je objavio ~lanak u svome listu (videti gore stav 14), te je bio neposredno pogo|en odlukama Okru`nog suda u Ajzen{tatu i Apelacionog suda u Be~u. Shodno tome, on moè tvrditi da je `rtva navodne povrede ~lana 10. Sud zaklju~uje da se prethodni prigovor Vlade odbacuje.
157
B. Osnovanost àlbe
28. Nije sporno da su osuda g. Pragera za klevetu i druge preduzete mere na koje su se àlili podnosioci predstavke predstavljali ometanje kori{}enja njihovog prava na slobodu izraàvanja. To ometanje predstavljalo je povredu ~lana 10 osim ukoliko nije bilo propisano zakonom, ukoliko nije teìlo ostvarivanju jednog ili vi{e legitimnih ciljeva navedenih u stavu 2 ~lana 10, i ukoliko nije bilo neophodno u demokratskom dru{tvu za postizanje takvih ciljeva. 1. Propisano zakonom 29. Prema mi{ljenju podnosilaca predstavke, ~lan 111 austrijskog krivi~nog zakona ne bi se mogao smatrati zakonom u smislu odredbi Konvencije. Budu}i da su te odredbe ostavljale isklju~ivo tuìocu da zaklju~i koji delovi teksta }e biti predmet sudskog postupka i spre~avale podnosioca predstavke da podnese dokaze o materijalnim ~injenicama, njihova primena nije omogu}avala dovoljnu meru predvidljivosti. 30. U nekoliko ranijih slu~ajeva, Sud je do{ao do zaklju~ka da ~lan 111 Krivi~nog zakona ima karakteristike zakona (videti slede}e presude: Lingens, navedeno u prethodnom delu teksta, str. 24, stav 36; Oberschlick protiv Austrije od 23. maja 1991. godine, Serija A, br. 204, str. 24, stav 54; Schwabe protiv Austrije od 28. avgusta 1992. godine, Serija A, br. 242-B, str. 31-32, stav 25). Tako|e, nema ni~ega {to bi opravdavalo druga~iji zaklju~ak u vezi sa odeljkom 29 Zakona o medijima. Neizvesnosti vezane za primenu ove dve odredbe u datom slu~aju nisu prevazilazile ono {to bi podnosioci predstavke mogli o~ekivati po{to su, ako su potrebe tako nalagale, dobili odgovaraju}i pravni savet (videti, mutatis mutandis, presudu u predmetu Vereinigung demokratischer Soldaten sterreichs i Gubi protiv Austrije od 19. decembra 1994. godine, Serija A, br. 302, str. 18-19, stav 46). 2. Da li je cilj kome se teìlo bio legitiman 31. Kao i Komisija, Sud ne vidi nikakvog razloga da sumnja u to da su odluke donete u ovom slu~aju imale za cilj, kao {to je Vlada tvrdila, da za{tite ugled drugih lica, u ovom slu~aju ugled sudije J., i da o~uvaju autoritet sudstva, {to su legitimni ciljevi u smislu ~lana 10, stav 2.
158
3. Neophodnost ometanja
32. Podnosioci predstavke tvrdili su da presude nisu ni~im opravdane. Daju}i kratke opise karaktera raznih reprezentativnih ~lanova Okru`nog krivi~nog suda u Be~u, g. Prager je samo pokrenuo raspravu o nekim ozbiljnim problemima sa kojima se suo~ava austrijski sistem krivi~nog pravosu|a. U ovom tipu ~asopisa, pribegavanje karikaturi i preterivanju predstavlja uobi~ajenu praksu kao sredstvo da se privu~e pa`nja ~italaca i da se pove}a njihova svest o problemu koji se razmatra. U datom slu~aju, autor ni~im nije zloupotrebio ovu tehniku, pogotovo kada se ima u vidu ~injenica da se njegov ~lanak pojavio u ~asopisu za intelektualce sposobne za kriti~ku procenu. Osim toga, od devetorice sudija koji su u tom ~lanku opisani, samo je sudija J. uloìo prigovor. Istovremeno, g. Prager i g. Ober{lik kritikovali su postupak sproveden protiv njih. Njima su bila uskra}ena odgovaraju}a sredstva da se brane. Sudija J. je sam, a da njegov izbor nije bilo mogu}e osporiti, odabrao delove ~lanka koji mogu dovesti do osude; na taj na~in je izdvojio razne uop{tene re~enice i izraze iz njihovog konteksta naro~ito odlomke br. 1 i 2 (videti gore stav 14) i neta~no je tvrdio da su oni upereni protiv njega. Okru`ni sud ne samo da je napravio pogre{no razlikovanje izme|u tvrdnji (odlomci 1, 3 i 5) i vrednosnih sudova (odlomci 2 i 4) ve} je tako|e na nepropisan na~in uskratio podnosiocima predstavke pravo da dokaù razne ~injenice na osnovu kojih se moè utvrditi da su prvi iskazi istiniti, a da potonji predstavljaju objektivan komentar (videti gore stav 15). Kada je re~ o ~injenicama u vezi sa kojima je sud dozvolio podno{enje dokaza, sud je, protivno zakonu, na optuène prebacio teret dokazivanja istinitosti ~injenica. Usvajanje ovakvog pristupa dove{}e, u krajnjem ishodu, do toga da novinari budu spre~eni da se zanimaju za pravosudni sistem. Najzad, neta~na je tvrdnja da g. Prager nije pisao svoj ~lanak sa du`nom novinarskom pa`njom. Naprotiv, njegov je tekst bio zasnovan na istraìvanju u trajanju od {est meseci, tokom koga je imao kontakte sa advokatima, sudijama i nau~nim radnicima. Uz to, on je tokom tri i po meseca svakodnevno pratio sudske rasprave u be~kom sudu. 33. Vlada je tvrdila da relevantni odlomci iz ~lanka g. Pragera ne samo da ne podsti~u raspravu o funkcionisanju austrijskog sistema pravosu|a ve} isklju~ivo sadrè uvrede li~nog karaktera usmerene protiv sudije J., uprkos ~injenici da on nije u~inio ni{ta ~ime bi provocirao g. Pragera. Stoga im ne pripada posebna za{tita koja se dodeljuje izraàvanju politi~kih mi{ljenja. Autor nije dokazao istinitost svojih tvrdnji naprosto zbog toga {to su one bile neosnovane. Mi{ljenja koja je izrekao g. Prager ne mogu biti izuzeta od sudskog postupka samo zato {to njihovu ta~nost nije mogu}e proveriti. Ka-
zne koje su izre~ene za njih odre|ene su zbog toga {to su ti iskazi pre{li granice prihvatljive kritike. G. Prager se nije mogao pozivati u svoju odbranu na dobre namere, budu}i da je zanermario najelementarnija pravila novinarstva, naro~ito ona koja od novinara zahtevaju da li~no proveri istinitost dobijenih informacija i da licima kojih se takve informacije ti~u omogu}i da daju svoj komentar o njima. 34. Sud podvla~i da {tampa ima istaknutu ulogu u dràvi u kojoj postoji vladavina prava. Premda ona ne sme da prekora~i odre|ene granice postavljene, izme|u ostalog, radi za{tite ugleda drugih, ona je svejedno u obavezi da prenosi na na~in koji je u skladu sa njenim du`nostima i obavezama informacije i ideje o politi~kim pitanjima i o drugim stvarima od javnog interesa (videti, mutatis mutandis, presudu u predmetu Castells protiv [panije od 23. aprila 1992. godine, Serija A, br. 236, str. 23, stav 43). Tu nesumnjivo spadaju i pitanja koja se ti~u funkcionisanja pravosudnog sistema, institucije koja je od su{tinskog zna~aja za svako demokratsko dru{tvo. [tampa je jedno od sredstava pomo}u kojeg se politi~ari i javno mnjenje mogu uveriti da sudije svoje velike odgovornosti sprovode u delo na na~in koji je u saglasnosti sa ciljem koji je u osnovi zadatka koji im je poveren. Me|utim, mora se voditi ra~una o posebnoj ulozi sudstva u dru{tvu. Kao garant pravde, te temeljne vrednosti u dràvi u kojoj vlada zakon, sudstvo mora uìvati poverenje javnosti da bi uspe{no obavljalo svoje du`nosti. Stoga se moè pokazati neophodnim da se to poverenje za{titi od destruktivnih napada koji su su{tinski neosnovani, naro~ito kada se ima u vidu ~injenica da sudije koje su kritikovane imaju obavezu diskrecije koja ih spre~ava da odgovore na kritike. 35. Procena ovih faktora pre svega spada u domen doma}ih vlasti, koje imaju odre|enu slobodu procenjivanja kad odre|uju da li je i u kojoj meri potrebno da se ograni~i sloboda izraàvanja. Ta procena, me|utim, podleè evropskom nadzoru, koji obuhvata i zakone i odluke kojima se ti zakoni primenjuju, uklju~uju}i tu ~ak i odluke koje donese neki nezavisni sud (videti, izme|u ostalog, presudu u predmetu Barfod protiv Danske od 22. februara 1989. godine, Serija A, br. 149, str. 12, stav 28). 36. Prema mi{ljenju ovog suda, klasifikacija odlomaka koji su predmet spora kao vrednosnih sudova i ~injeni~nih tvrdnji ulazi u okvire te slobode procenjivanja. Neke od optu`bi sadrànih u tim tvrdnjama bile su izuzetno ozbiljne. Stoga nimalo ne iznena|uje {to se od autora traì da ih obrazloì. Tvrde}i da be~ke sudije sa svakim optuènikom od samog po~etka postupaju kao da je ve} osu|en, ili pripisuju}i sudiji J. aroganciju i {ikaniranje prilikom obavljanja
du`nosti, podnosilac predstavke je, podrazumevaju}i to izme|u redova, optuìo lica o kojima je re~ da su, kao sudije, prekr{ili zakon ili da su, u najmanju ruku, prekr{ili svoje profesionalne obaveze. Time ne samo da je naru{io njihov ugled ve} je i podrio poverenje javnosti u integritet sudstva u celini. 37. Razlog za neuspeh g. Pragera da dokaè istinitost svojih tvrdnji i to da su njegovi vrednosni sudovi pravi~ni komentari ne leì toliko u na~inu na koji je sud primenjivao zakon koliko u njihovom op{tem karakteru; zaista, ima se utisak da je taj aspekt slu~aja bio u osnovi kazni koje su izre~ene. Kao {to je Komisija istakla, dokazi ukazuju na to da relevantne odluke nisu bile uperene protiv kori{}enja slobode izraàvanja od strane podnosioca predstavke u vezi sa sistemom pravosu|a, niti je razlog bila njegova kritika pojedinih sudija koje je pomenuo po imenu, ve} je posredi bila preterana {irina optu`bi, koje su se, u odsustvu dovoljnih ~injeni~nih dokaza, ~inile nepotrebno pristrasnim. Tako je Okru`ni sud u Ajzen{tatu u svojoj presudi naveo da suo~en sa takvom sveop{tom kritikom, nepristrasan ~italac nema izbora osim da posumnja da se tuìlac nedoli~no pona{ao i da je njegov karakter dostojan prezira (videti gore stav 15). Tako|e, prema mi{ljenju ovog suda, g. Prager se ne moè pozivati na svoje dobre namere niti tvrditi da se pridràvao pravila novinarske etike. Istraìvanje koje je sproveo ne ~ini se dovoljnim da bi se potkrepile takve ozbiljne tvrdnje. U vezi s tim, dovoljno je imati u vidu da, prema sopstvenom priznanju, podnosilac predstavke nije prisustvovao nijednom su|enju za krivi~no delo kome je predsedavao sudija J. [tavi{e, on sudiji J. nije pruìo nijednu priliku da komentari{e optu`be upu}ene na njegov ra~un. 38. Istina je da se, u skladu sa odredbama stava 2 ~lana 10, sloboda izraàvanja odnosi ne samo na informacije ili ideje koje su op{teprihva}ene i smatraju se bezopasnima ili bezna~ajnima ve} i na one koje vre|aju, {okiraju ili uznemiravaju dràvu ili bilo koji deo dru{tva (videti, mutatis mutandis, presudu u predmetu Castells, pominjanu u prethodnom delu teksta, str. 22, stav 42, kao i presudu u slu~aju Vereinigung demokratischer Soldaten sterreichs i Gubi, navedenu u prethodnom delu teksta, str. 17, stav 36). Uz to, Sud ima u vidu ~injenicu da novinarska sloboda tako|e uklju~uje i mogu}e pribegavanje odre|enoj dozi preterivanja ili ~ak provokacije. Me|utim, imaju}i u vidu sve navedene okolnosti i slobodu procenjivanja koju valja ostaviti dràvama potpisnicama Konvencije, osporavano ograni~avanje slobode izraàvanja ne ~ini se nesrazmernim legitimnom cilju kome se teìlo. Stoga se moè smatrati da je ono bilo neophodno u demokratskom dru{tvu. 39. Sud zaklju~uje da nije ustanovljena povreda ~lana 10.
161
II. NAVODNA POVREDA ^LANA 14 KONVENCIJE U VEZI SA ^LANOM 10 40. U svojoj predstavci podnetoj Komisiji, g. Prager i g. Ober{lik tako|e su tvrdili da je postoji povreda ~lana 14 Konvencije u vezi sa ~lanom 10 (videti gore stav 20). Oni, me|utim, tu tvrdnju nisu izneli pred Sudom, tako da Sud smatra da nije neophodno da razmatra ovo pitanje. IZ NAVEDENIH RAZLOGA, SUD 1. jednoglasno odbacuje prethodni prigovor Vlade; 2. smatra, sa pet glasova prema ~etiri, da nema povrede ~lana 10 Konvencije; 3. jednoglasno smatra da nije neophodno razmatrati pritu`bu zasnovanu na ~lanu 14 Konvencije u vezi sa ~lanom 10. Sa~injeno na engleskom i francuskom jeziku i objavljeno na javnom zasedanju u Zgradi ljudskih prava, u Strazburu, 26. aprila 1995. godine. Potpis: Rolv Risdal, Predsednik Potpis: Herbert Pecold, Sekretar U skladu sa ~lanom 51, stav 2, Konvencije i pravilom 53, stav 2, Poslovnika Suda, slede}a izdvojena mi{ljenja priloèna su uz ovu presudu: (a) izdvojeno mi{ljenje g. Petitija; (b) izdvojeno mi{ljenje g. Martensa, kome se pridruùju g. Pekanen i g. Makar~ik. Parafirao: R. R. Parafirao: H. P. IZDVOJENO MI[LJENJE SUDIJE PETITIJA @elim da izrazim svoje slaganje sa izdvojenim mi{ljenjem g. Martensa. Uz to, èleo bih da kao razlog za takvo svoje mi{ljenje navedem slede}e argumente. Novinarska istraìvanja rada pravosudnog sistema neophodna su da bi se obezbedila provera za{tite prava pojedinaca u demokratskom dru{tvu. Ona predstavljaju prakti~nu posledicu pravila da svi sudski postupci moraju biti javni, {to je su{tinski element principa pravi~nog su|enja.
162
Sudije, ~iji status sobom nosi imunitet i koji su u ve}ini dràva ~lanica za{ti}eni od pokretanja gra|anske parnice protiv njih, moraju sa svoje strane prihvatiti da budu izloèni neograni~enoj kritici kada se takva kritika izri~e u dobroj nameri. Ovo je me|unarodni trend. Situacija u Americi je da sudije koje su izabrani ~lanovi sudstva podleù sasvim neograni~enoj kritici. U ~asopisu Ameri~ke advokatske komore objavljuje se, u 250 000 primeraka, tabela koja prikazuje pona{anje sudija, a kritike upu}ene na njihov ra~un katkada su veoma o{tre. Sudije o~ito moraju biti za{ti}ene od klevete, ali ako èle da pokrenu sudski postupak, bolje je da se opredele za gra|ansku parnicu nego za krivi~ni posupak. Dràve koje dozvoljavaju da se sudski procesi emituju na televiziji time implicitno prihvataju da je pona{anje sudije izloèno kriti~kom preispitivanju od strane javnosti. Najbolji na~in da se obezbedi da objektivne informacije dospevaju do javnosti, radi njene obave{tenosti, jeste da se osigura potpunija i iskrenija saradnja sudskih organa i {tampe. IZDVOJENO MI[LJENJE SUDIJE MARTENSA, KOME SE PRIDRU@UJU SUDIJE PEKANEN I MAKARÎK 1. Postoji samo jedna ta~ka u kojoj se ne slaèm sa ve}inom u ovom sudu. Od dono{enja presude u predmetu Barthold2, Sud je dosledno zastupao stav da, s obzirom na va`nost prava i sloboda garantovanih stavom 1 ~lana 10, nadzor koji sprovodi Sud mora biti strog, {to zna~i, izme|u ostalog, da potreba za njihovim ograni~avanjem mora biti ustanovljena na uverljiv na~in3. Premda formulacija koju koristi ve}ina moè podsta}i sumnje u to4, mora se pretpostaviti da oni nisu èleli da odstupaju od tog na~ela, te da su, stoga, mi{ljenja da je na uverljiv na~in utvr|eno da je osporeno ometanje prava na slobodu izraàvanja podnosilaca predstavke bilo neophodno u demokratskom dru{tvu. Iz razloga navedenih u daljem tekstu, ja sam na kraju do{ao do zaklju~ka da ne mogu da se saglasim sa takvim mi{ljenjem.
2 Presuda od 25. marta 1985. godine, Serija A, br. 90, str. 25, paragraf 55. 3 Videti, kao najskoriji primer, presudu u predmetu Jersild protiv Danske (Veliko ve}e)
od 23. septembra 1994. godine, Serija A, br. 298, str. 26, stav 37. Za ranije presude videti, izme|u ostalog: Autronic AG protiv [vajcarske od 22. maja 1990. godine, Serija A, br. 178, str. 26-27, stav 61, i presudu Informationsverein Lentia i drugi protiv Austrije od 24. novembra 1993. godine, Serija A br. 276, str. 15, stav 35. 4 Videti posebno stav 38: ... osporavano ometanje slobode izraàvanja ne ~ini se nesrazmernim legitimnom cilju kome se teìlo. Stoga se moè smatrati da je ono bilo neophodno u demokratskom dru{tvu.
2. Na kraju jer moram priznati da sam posle prvog ~itanja ~lanka g. Pragera5 stekao prili~no nepovoljan utisak o njemu. Imao sam utisak da je tu re~ o jednom samosvesnom novinaru, mo`da ~ak novinaru koji sebe smatra pravednikom, kome o~ito nedostaje pravnog obrazovanja ili iskustva i koji, isto tako o~ito, ima sna`ne predrasude o krivi~nom pravosu|u; svejedno, on je ube|en da ima pravo da objavi veoma o{tar ~lanak o toj temi u kome devet sudija stavlja na stub srama. Radi se, {tavi{e, o novinaru koji dosledno pretpostavlja stilske efekte a naro~ito one sa zlobnim nabojem jasno}i i umerenosti izraàvanja. Takav prvi utisak, prili~no negativan, opasan je za sudiju. On mora ostati svestan tog utiska i ~uvati se predrasuda koje takav utisak moè stvoriti. ôvek je sklon da se zapita da li su austrijske sudije tako postupile. 3. Me|utim, posle drugog ~itanja bio sam primoran da revidiram prve utiske. Ovo ~itanje me je uverilo da je g. Prager, po{to je njegova radoznalost bila podstaknuta stru~nom literaturom, ne samo utro{io mnogo vremena i energije da se na licu mesta uveri u razloge pojava koje opisuju sociolozi ve} je bio i istinski {okiran onim {to je otkrio. Sociolozi su zapazili izrazite razlike u na~inu na koji se krivi~no pravo primenjuje u Be~kom apelacionom sudu u pore|enju sa ostatkom Austrije. Be~ki sud mnogo ~e{}e odre|uje meru pritvora i u mnogo duèm trajanju nego {to je drugde slu~aj, a njegove presude su gotovo dvostruko stroìje nego drugde6. G. Prager je oti{ao u Okru`ni sud u Be~u da poku{a da prona|e obja{njenje za ove razlike. Posle li~nog istraìvanja koje je potrajalo {est meseci7, o~ito je postao ube|en da, kada je o tom sudu re~, obja{njenje leì i u li~nostima sudija koje ~ine taj sud i u njihovom timskom duhu. Kao {to njegov ~lanak pokazuje, on je bio ne samo {okiran ve} i pun iskrenog ogor~enja. O tome ne moè biti nikakve sumnje. Me|utim, pre nego {to je dao odu{ka svojim ose}anjima, razmislio je o svemu, poku{avaju}i da objasni ono {to je doìveo pozivaju}i se na neka konkretna obele`ja austrijskog krivi~nog pravosu|a. To je u~inio u uvodnom delu ~lanka. Tu g. Prager ukazuje na strahovitu mo} koju ima sudija krivi~nog suda i, vezano za to, na
5 [teta je {to nije dostupan prevod celog ~lanka; ~italac presude ovog suda mora se zado-
voljiti rezimeom Suda (stavovi 8-11 presude) koji, premda nije neta~an, kao da je mestimi~no obojen op{tom procenom ~lanka od strane Suda i, u svakom slu~aju, ne pruà dobar uvid u izvorni tekst od trinaest stranica. 6 Valja zapaziti da Vlada nije ~ak ni poku{ala da pred Sudom pobije ove nalaze. 7 Prema re~ima podnosioca predstavke, za prikupljanje ~injenica trebalo mu je {est meseci; najmanje tri i po meseca svakodnevno je pose}ivao sud.
opasnosti koje proisti~u iz ~injenice da on tu funkciju obavlja godinama bez ikakvog stvarnog nadzora. Vlast kvari ljude, tvrdi on, uklju~uju}i tu i sudije krivi~nih sudova. Stoga je nu`no da oni budu podvrgnuti spoljnom nadzoru. On je tu svakako u pravu, i to je ne{to {to treba uzeti u obzir 8. S druge strane, mi{ljenje lorda Deninga da sudije po prirodi svoga poloàja ne mogu odgovarati na kritike tako|e treba u izvesnoj meri uzeti u obzir9. 4. Pre nego {to se prihvatim dalje analize osporenog ~lanka, vredi prisetiti se da je sudija J., jedan od kritikovanih sudija, smatrao da ~lanak g. Pragera predstavlja klevetu i podneo privatnu tu`bu u skladu sa odredbama ~lana 111 austrijskog krivi~nog zakona10. Nema sumnje da neki delovi teksta koji se konkretno odnose na sudiju J.11 zaista objektivno naru{avaju njegov ugled. Me|utim, prema odredbama Konvencije, g. Prager je mogao biti progla{en krivim i osu|en za naru{avanje ugleda u slu~aju da su doma}i sudovi, po{to su valjano protuma~ili i procenili osporeni ~lanak u celini i uspostavili ravnoteù izme|u zahteva za za{titu slobode govora i zahteva za za{titu ugleda drugih, do{li do zaklju~ka da ovi potonji zahtevi odnose prevagu, uzimaju}i u obzir okolnosti slu~aja. Razmatranja Suda nisu ograni~ena na drugi deo njihovih nalaza: u slu~ajevima kada je re~ o slobodi izraàvanja, Sud }e razmotriti ometanje slobode izraàvanja na koje je uloèna àlba imaju}i u vidu celinu slu~aja i zaklju~i}e da li su razlozi koje doma}e vlasti navode u obrazloènju releventni i dovoljni. Drugim re~ima: Sud je morao da razmotri uverljivost razloga koji su dati kao obrazloènje krivice i kazne g. Pragera. îne}i to, Sud mora da se uveri da su doma}e vlasti uistinu primenile standarde koji su sadràni u ~lanu 10, a pored toga, mora utvrditi da je to bilo zasnovano na prihvatljivoj proceni relevantnih ~injenica12. Uspostavljanje pravi~ne ravnoteè izme|u prava na slobodu izraàvanja i potrebe da se za{titi ugled drugih o~ito je mogu}e samo kada je ono {to je re~eno valjano protuma~eno i procenjeno u okviru konteksta. Shodno tome, da bi ispunio ovaj zadatak kao krajnji garant prava na slobodu izraàva8 Videti stav 34 presude ovog Suda, u kome se izraàva ista misao. 9 Slaèm se da je poverenje javnosti u sudstvo va`no (videti stav 34 presude), ali sumnjam
da to poverenje valja odràvati pribegavanjem krivi~nim postupcima kako bi se osudila kritika koju isto to sudstvo mo`da smatra razornom. 10 Videti stav 18 presude. 11 Za prevod delova teksta na kojima je bila zasnovana privatna tu`ba videti stav 14 presude. 12 Sud je ovo izjavio nekoliko puta, ali ovaj citat, kao i prethodni, poti~e iz napred pomenute presude Velikog ve}a u predmetu Jersild, str. 23-24, stav 31.
nja, Evropski sud za ljudska prava ne moè se ograni~iti na to da razmatra na~in na koji su doma}i sudovi uspostavili ravnoteù izme|u pomenutih zahteva, ve} nu`no tako|e mora pre svega razmotriti njihovo tuma~enje i procenu ~injenica o kojima je re~. Samo ovakva dvostruka provera omogu}ava Sudu da se uveri da sloboda izraàvanja nije nepotrebno ograni~ena13. 5. Nastavljam sa analizom osporenog ~lanka. Posle pomenutog teorijskog uvoda (videti gore stav 3), tekst se bavi iskustvima g. Pragera ste~enim tokom njegovog istraìvanja u Okru`nom sudu, koje je potrajalo tri i po meseca i sadrì komentare o njima (podnaslov ~lanka je Lokalaugenschein, to jest, izve{taj sa lica mesta). O~ita svrha ovog (drugog) poglavlja jeste da se potkrepe tvrdnje iznete u uvodnom delu i da se ~itaocima prenese autorovo ogor~enje. Ovo (drugo) poglavlje tako|e zapo~inje ne~im {to je nalik uvodu (informacije op{teg karaktera; {ta je autor ~uo od vi{e od deset advokata i sudskih izve{ta~a; neki op{ti utisci o atmosferi u sudu i o njegovim prvim susretima s pojedinim sudijama; neka podrugljiva naga|anja o primerenom stepenu samocenzure kada jedan mlad novinar pi{e o sudstvu). Zatim sledi devet manje ili vi{e op{irnih portreta sudija. Svakom portretu prethodi zaglavlje, u kome se ne samo daje rezime slu~ajeva u kojima sudija (ili sudije) o kome/kojima je re~ predsedava(ju) ve} se i odre|uje tip kome pripada svaki sudija. Ovih devet portreta, kao i odre|ivanje tipa sudije u zaglavlju, o~ito imaju namenu da potkrepe g. Pragerovu kritiku na~ina na koji se vode krivi~ni procesi u Okru`nom sudu u Be~u i da doprinesu uverljivosti te kritike pomo}u konkretnih imena i lica. 6. Ovo je, naravno, stvar ukusa, ali po mom mi{ljenju, neki od portreta drugih sudija sadrè vi{e otrova nego portret sudije J. Sudija Okru`nog suda u Ajzen{tatu o~ito je tako|e bila ovog mi{ljenja. Ona je u svojoj presudi ~ak izjavila da su sve sudije koje su bile izloène kritici i koje su navedene po imenu mogle da podnesu tu`bu zbog naru{avanja ugleda. To je mo`da istina, ali ostaje ~injenica da oni nisu tako postupili. To, razume se, ne dokazuje da su njihovi portreti bili istiniti. Ipak, to jeste faktor koji treba do odre|ene
13 U prvoj ta~ki stava 36 presude iznosi se tvrdnja da odluku o tome da li neki osporeni
iskaz treba svrstati u kategoriju ~injeni~nih iskaza ili vrednosnih sudova treba u principu ostaviti doma}im sudovima u okviru njihove slobode procenjivanja. Prema mom mi{ljenju, ova tvrdnja je neusaglasiva sa pravilom da Sud mora da se uveri da su doma}e vlasti uistinu primenile standarde koji su bili u saglasnosti sa principima sadrànim u ~lanu 10, kao i da su bili zasnovani na prihvatljivoj proceni relevantnih ~injenica (videti gore u tekstu); {tavi{e, time se, naàlost, odstupa od presuda kao {to su Lingens (Serija A, br. 103), Oberschlick (Serija A, br. 204) i Schwabe (Serija A, br. 242-B)
mere uzeti u obzir kada se procenjuju osporeni odlomci koji se odnose na sudiju J. Naime, u najmanju ruku nije dokazano da su drugi portreti bili li{eni verodostojnosti, niti je, shodno tome, dokazano da je op{ta slika atmosfere u sudu bila u potpunosti pogre{na. 7. Ne samo da druge sudije nisu pokrenule parnice pred sudom ve} ni Vlada pred ovim sudom nije ~ak ni tvrdila, a kamoli dokazala da je glavna tvrdnja g. Pragera da je be~ko krivi~no pravosu|e u prvoj instanci ne samo veoma strogo ve} i preterano surovo li{ena ~injeni~nog osnova. Shodno tome, portret sudije J. koji je dao g. Prager valja procenjivati u svetlu ~injenice da je sudija J. ~lan krivi~nog suda koji svojim presudama i svojim pona{anjem prema optuènima i prema njihovim advokatima sve u svemu, svojim kolektivnim duhom u najmanju ruku opravdava javno preispitivanje od strane {tampe. ^lanak g. Pragera valja posmatrati u svetlu ~injenice da govori o stvarima koje pobu|uju ìvo zanimanje javnosti. Otuda je prikladno {to je objavljen u ~asopisu (Forum) koji nam je predstavljen kao publikacija posve}ena promovisanju demokratskih principa, vladavine prava i interesa siroma{nih slojeva stanovni{tva (navedeno u podnesku podnosilaca predstavke) i kao tipi~an ~asopis za intelektualnu publiku (ein typisches Blatt der intellektuellen Szene) (usmena argumentacija). Vlada nije osporila nijedan od ova dva navoda. Odmah }u re}i da je uzaludno traìti takvu procenu u presudama austrijskih sudova: oni nigde jasno ne kaù da su odmerili pravo sudije J. na za{titu ugleda naspram prava g. Pragera (i ~asopisa Forum) da, u skladu sa odredbama ~lana 10, pi{u onoliko kriti~ki koliko smatraju da je primereno temi od velikog zna~aja za javnost! 8. Navedena analiza ~lanka g. Pragera (videti gore stavove 3 i 5), ~injenica da je taj ~lanak objavljen u ozbiljnom ~asopisu namenjenom intelektualnoj ~itala~koj publici (videti gore stav 7) {to }e re}i ~itaocima koji su u stanju da sami donose zaklju~ke i okolnost da je re~ o stvari od velikog zna~aja za javnost po autorovom mi{ljenju, krivi~no pravosu|e sprovodi pravdu na skandalozan na~in sve to valja uzeti u obzir ne samo kada se na kraju zaklju~uje o pitanju neophodnosti ograni~avanja slobode izraàvanja ve} i kada se tuma~i tekst pet konkretnih i izdvojenih delova na koje je sudija J. ograni~io svoju privatnu tu`bu (videti gore stav 4: imaju}i u vidu celinu slu~aja). 9. Posmatrano na taj na~in, ima mnogo razloga u prilog tvrdnji da svi ovi odlomci teksta izuzimaju}i peti treba da budu svrstani u vrednosne sudove.
167
O~igledno je {to je potvrdila i sudija u Ajzen{tatu da ~etvrti odlomak teksta, koji je rezultat pripisivanja odre|enog tipa li~nosti sudije o kome je re~, predstavlja vrednosni sud. Ovo je posebno ta~no zato {to je g. Prager u nekoliko navrata pripisao isti tip li~nosti nekolicini sudija. Smatrao je da sudija J. predstavlja primerak vrste: mahnit, kao i jedan od njegovih kolega, sudija A. [to se ti~e prva dva odlomka o kojima je re~, prime}ujem da oni ne pripadaju samom tekstu ~lanka, ve} da ~ine neku vrstu rezimea koji je, zajedno sa naslovom (Opasnost! Surove sudije!) i podnaslovima (Izve{taj sa lica mesta) uokviren14. O~ita je namena ovoga a u tome i uspeva da privu~e pa`nju ~itaoca. U svakom slu~aju, kao deo ovog rezimea, re~enice o kojima je re~ jasno izraàvaju su{tinu kritike g. Pragera na ra~un krivi~nog suda i nalaze svoje glavno opravdanje u toj (kolektivnoj) kritici. Pod takvim okolnostima, ~ini se u najmanju ruku diskutabilnim da li je prihvatljivo razmatrati ove o~ito uop{tavaju}e re~enice kao da one pripadaju tekstu ~lanka posve}enom isklju~ivo sudiji J. Me|utim, upravo to je ono {to su u~inili austrijski sudovi, ne potrudiv{i se ~ak ni da daju razloge za takav svoj pristup15. Sli~no vaì i kada je re~ o tre}em odlomku iz ~lanka. To je opaska u~injena u uvodnom delu drugog poglavlja (videti gore stav 5). Nije lako shvatiti ta~no zna~enje odeljka ~iji je ovo deo. Po mom mi{ljenju, najverovatnije tuma~enje je da ovaj odeljak na neki na~in predstavlja nastavak prethodno pomenutih podrugljivih razmi{ljanja o primerenom nivou samocenzure (videti stav 5). Prema ovom tuma~enju, ova opaska zna~i da je pona{anje sudije J. toliko neprihvatljivo da mora biti kritikovano. To pona{anje se zatim karakteri{e kao menschenverachtende Schikane, {to je prili~no te{ko prevesti16, ali ovaj izraz je u svakom slu~aju veoma ocrnjuju}i. Jedna napomena u tekstu, me|utim, poja{njava da je svrha ove karakterizacije da posluì kao rezime detaljnog portreta koji sledi. Kao takva, ona je nesumnjivo vrednosni sud. [tavi{e, ako se razmatra u kontekstu ~lanka kao celine, ~ini se prili~no neizvesnim (blago re~eno) da li je ispravno pretpostaviti kao {to je to u~inila sudija
14 Za tekst ovog rezimea videti stav
9 presude.
15 Prime}ujem, uzgred budi re~eno, da kada je re~ o drugom odlomku, austrijski sudovi
~ak i nisu uzeli u razmatranje celokupni tekst odlomka. Pozivam se na puni tekst sadràn u stavu 9 presude Suda. Puni tekst glasi: Neke sudije austrijskih krivi~nih sudova spremne su na sve; svi su oni u stanju da u~ine mnogo toga: ima u tome nekakvog sistema.Ne ulaze}i u zna~enje ovog teksta kao celine, austrijski sudovi su pretpostavili da tvrdnja kako su neke sudije austrijskih krivi~nih sudova spremne na sve moè da se tuma~i kao naru{avanje ugleda sudije J. 16 Prevod koji je ponudio podnosilac predstavke glasi: {ikaniranje pra}eno prezirom; Sud se opredelio za formulaciju arogantno {ikaniranje.
168
Okru`nog suda u Ajzen{tatu da izraz Schikane zna~i da sudija J. svoju funkciju koristi kako bi namerno naneo {tetu interesima optuènih. Istina je da, prema definicijama sadrànim u re~nicima, re~ Schikane moè imati tu konotaciju, ali ja mislim da se u kontekstu prikaza krivi~nog suda i ~lanka kao celine ona pre mora shvatiti u najmanju ruku, logi~no je da se shvati kao opis veoma stroge primene krivi~nog prava, bez obzira na ljudske patnje koje se time prouzrokuju. Ovde, kao i prilikom tuma~enja drugih odlomaka, sudija iz Ajzen{tata od dva mogu}a tuma~enja izabrala je ono koje je za optuènog nepovoljnije i koje je dovelo do njegovog ka`njavanja, a da se pri tome nije potrudila da jasno stavi do znanja da je razmotrila i drugo tuma~enje ili da navede svoje razloge za odbacivanje takvog tuma~enja. Nagla{avam ovu crtu njene presude, jer se po ovom pitanju svesrdno slaèm sa Ustavnim sudom Nema~ke. Prema ustaljenoj praksi tog suda, sudija koji osudi nekog govornika ili autora ~iji je iskaz objektivno podloàn razli~itim tuma~enjima, a da pri tome ne pruì uverljive razloge za to {to je odabrao upravo ono tuma~enje koje rezultira ka`njavanjem, naru{ava pravo na slobodu izraàvanja. 10. Austrijski sudovi17 su se opredelili za jedan su{tinski druga~iji pristup. Oni su strogo ograni~ili svoja razmatranja na pet konkretnih i izdvojenih odlomaka protiv kojih je sudija J. podneo privatnu tu`bu18. Izli{no je napominjati da je ova su{tinska razlika u pristupu prisutna sve vreme. Sudija iz Ajzen{tata, na primer, odbila je ~ak i da razmotri (nespornu) ~injenicu da je sudija J. jednom prilikom upozorio advokata da skrati po{to je on ve} doneo odluku. Naravno, ta ~injenica ne dokazuje op{tu sklonost, niti dokazuje da je sudija J. sa svakim optuènim licem od po~etka postupao kao da je ve} osu|eno, ali barem moè pokazati da je i sudija J. ispoljavao duh koji je g. Prager zapazio tokom svog istraìvanja i, shodno tome, da je postojala nekakva osnova za to da i on bude uklju~en u galeriju portreta.
17 U ovom slu~aju, najva`nija presuda je ona koja poti~e od sudije Okru`nog suda u Aj-
zen{tatu. Nije bilo zahteva za obnovom procesa; Apelacioni sud samo je razmotrio osnove za àlbu; njegovo razmatranje argumenata sudije iz Ajzen{tata bilo je prili~no saèto; me|utim, Apelacioni sud prihvatio je te argumente i odbacio àlbu.
18 Nisam smetnuo s uma ~injenicu da je sudija iz Ajzen{tata, protuma~iv{i pet osporenih
odlomaka na na~in na koji sam ukazao, rezimirala svoj zaklju~ak o tome da li tih pet odlomaka objektivno naru{avaju ugled sudije J. slede}im re~ima: Shodno tome, ne moè biti nikakve sumnje u to da pet odlomaka na koje se odnosi privatna tu`ba, uzeti i pojedina~no i u kontekstu ~lanka, predstavljaju klevetu u smislu ~lana 111 Krivi~nog zakona. Po{to sam veoma pa`ljivo prou~io njenu presudu, zapaàju}i da je ovo prvi i poslednji put da se pominje kontekst ~lanka, ne mogu da se otmem utisku da su re~i koje sam istakao tek samozadovoljno ulagivanje principu koji je ona de facto potpuno ignorisala.
169
11. Ovaj primer kao da se uklapa u op{ti model razmi{ljanja. Ovo se ponovo zapaà kada se ~ovek pozabavi time kako je sudija iz Ajzen{tata reagovala na ponudu g. Pragera da pruì dokaze za ~injeni~nu utemeljenost svojih vrednosnih sudova. Sudija prvo usvaja ne daju}i valjane razloge za to tuma~enje navedenih vrednosnih sudova koje je najnepovoljnije za tuènu stranu, a zatim kaè da se njegova ponuda odbija zato {to je odmah jasno da }e biti nemogu}e ubediti sud da je sudija J. postupao na takav na~in s namerom da nanese patnju19. Portret sudije J.20 posve}uje dosta pa`nje slu~aju kada je sudija J. uporno i nepotrebno produàvao meru pritvora i, {tavi{e, nije odgovaraju}em organu prosledio zahtev za poni{tenje njegove odluke o pritvoru. Sudija J. nije naveo ovaj iskaz u svojoj privatnoj tu`bi, ali on je postao bitan kada je g. Prager tvrdio da je upravo na osnovu ove epizode doneo svoj vrednosni sud o menschenverachtende Schikane (videti gore stav 9) i da je stoga èleo da ga dokaè. Sudija iz Ajzen{tata odbila je njegovu ponudu, s obrazloènjem da smatra sasvim neverovatnim da bi sudija J. svesno i zlonamerno èleo da produì pritvor. 12. Dopu{tam sebi da dam jo{ jedan primer istog ovog mehanizma, ovoga puta u vezi sa petim odlomkom koji je odabrao sudija J. Taj odlomak nesumnjivo sadrì ~injeni~ni iskaz. Naravno, prvo se mora utvrditi ~injeni~no stanje. Ono je, kako se ~ini, prili~no jasno. G. Prager kaè da je izgleda pre izvesnog vremena sudija J. gotovo bio imenovan za javnog tuìoca, ali tvrdi da on nije dobio taj poloàj zbog toga {to je njegovo ime ponovo 21 pomenuto u {tampi, izme|u ostalog, u vezi sa sumnjom da je bio ume{an u nepo{tene radnje22. Nije poricano da je takvih ~lanaka u {tampi bilo, niti da je u njima izraèna upravo takva sumnja u vezi sa sudijom J. Ipak, sudija iz Ajzen{tata ponovo ne razmatraju}i pitanje da li je bilo kakvo drugo tuma~enje mogu}e u~itala je u taj odlomak izjavu da su takve sumnje jo{ uvek postojale u vreme objavljivanja osporenog ~lanka. Me|utim, nastavlja ona, pre nekoliko godina Be~ki apelacioni sud doneo je odluku kojom je sudija J.
19 Za zahteve koji se postavljaju spram ponude da se dokaè exceptio veritatis (istinitost osporenih iskaza), videti stav 13 u daljem tekstu. 20 Videti stav 11 presude. 21 Ponovo jer, kako tako|e kaè g. Prager, ve} je pominjano u vezi sa prili~no nedoli~nim incidentom u kome je u~estvovala jedna prostitutka. 22 Da bi se izbegao utisak da je ovde g. Prager sugerisao mogu}nost da je sudija J. osumnji~en za stra{ne stvari, beleìm da je u izvornom tekstu konkretno pomenuto nedozvoljeno pona{anje: Winkelschreiberei, {to, kako nam je obja{njeno, zna~i da je postojala sumnja da je sudija J. dao pravni savet uz naknadu, {to sudijama nije dozvoljeno da ~ine.
oslobo|en svake sumnje u vezi s tim. Mogla je da objasni i kako bi g. Prager mogao biti upoznat sa tom odlukom. No, poenta nije u tome. Ovde je va`no to da se opet ponavlja model zaklju~ivanja koji je pomenut gore u stavovima 10 i 11: prvo se daje neobrazloèno tuma~enje koje (blago re~eno) nije i ono najo~iglednije, ali je svakako najnepovoljnije, a zatim se, na osnovu toga, odbija ponuda g. Pragera da dokaè exceptio veritatis. 13. Mo`da se moè postaviti pitanje da li je, ili u kojoj meri, nametanje obaveze dokazivanja novinaru u slu~ajevima nalik ovome u saglasnosti sa odredbama ~lana 1023, ali budu}i da o ovom pitanju nije raspravljano, ostavljam ga otvorenim. Me|utim, mora se naglasiti da presuda Apelacionong suda jasno daje do znanja da je austrijski zakon neprimereno strog kada je re~ o ponudi dokazivanja exceptio veritatis. Optuèni mora ta~no da navede koje ~injenice namerava da dokaè. [tavi{e, on mora ne samo da precizno objasni za{to te ~injenice opravdavaju ono {to je rekao ili napisao, kao i kako te ~injenice mogu biti dokazane pomo}u dokaznog materijala koji se nudi, nego uz sve to on mora da uveri sud, i to unapred, da postoji verovatno}a da }e te ~injenice biti dokazane. 14. Ne samo da (uz jedan izuzetak) g. Prageru nije dozvoljeno da podnese dokaze koje je ponudio u vezi s ~injenicama na kojima su bili zasnovani njegovi vrednosni sudovi ve} je zauzeto stanovi{te da on nije postupao sa du`nom novinarskom pa`njom. Ova kritika nije bez osnova utoliko {to je ta~no da g. Prager nije pruìo sudiji J. priliku da komentari{e radne verzije ~lanka. To je uistinu bio ozbiljan propust i pomanjkanje du`ne novinarske pa`nje24, bez obzira na to da li bi ili ne a o tome se moè naga|ati sudija J. iskoristio tu priliku za davanje relevantnih komentara. Me|utim, koliko god ozbiljan bio ovaj nedostatak du`ne novinarske pa`nje, on sam po sebi ne opravdava kritiku za nemarnost koja bode o~i, koju je sudija iz Ajzen{tata uputila na ra~un g. Pragera. Istina je da ona zasniva ovu kritiku na dva dodatna argumenta, ali oba su manjkava po{to se zasnivaju na jednostranom pristupu koji je ve} analiziran u prethodnim paragrafima. Sudija iz Ajzen{tata zanemarila je ~lanak kao celinu i, {tavi{e, tretirala je
23 Prema praksi nema~kog Bundesgerichtshof, u slu~ajevima kada se {tampa bavila pita-
njima od javnog interesa i kada je pokazala da je to ~inila uz du`nu novinarsku pa`nju, na tuìocu je bilo da dokaè neistinitost osporenih tvrdnji: videti, na primer, J. Soehring, Die neue Rechtsprechung zum Presserecht, NJW 1994, str. 16, i u daljem tekstu. 24 Argument austrijske vlade da, zbog nedostatka du`ne novinarske pa`nje g. Pragera, njegov ~lanak ne moè biti razmatran kao doprinos kriti~koj diskusiji o temi koja je od velikog interesa za javnost o~igledno ne sledi logi~no iz prethodno navedenih ~injenica.
dve izdvojene re~enice iz rezimea navedenog u stavu 9 kao da one predstavljaju deo (teksta) ~lanka koji je posve}en samo sudiji J. ^lanak kao celina dovoljno jasno stavlja do znanja da se zasniva na li~nim zapaànjima ste~enim tokom duèg perioda, kao i razgovorima sa svedocima za koje se osnovano moè pretpostaviti da imaju profesionalnog iskustva sa datim sudom i njegovim osobljem, svedocima kao {to su advokati u krivi~nim postupcima, sudski izve{ta~i i slu`benici koji vr{e nadzor nad uslovno osu|enim licima. Sudija iz Ajzen{tata tvrdi da takvo ispitivanje donosi samo sumnjive informacije rekla-kazala, ali po mom mi{ljenju, za metode koje je koristio g. Prager ne moè se smatrati da sami po sebi ne udovoljavaju kriterijumima du`ne novinarske pa`nje. Argument da g. Prager, po sopstvenim re~ima, nije bio prisutan ni na jednom su|enju kome je predsedavao sudija J. neuverljiv je po{to se osim ako se rezime pogre{no protuma~i kao ~injeni~ni iskaz o sudiji J. u ~lanku g. Pragera nigde ne kritikuje na~in na koji sudija J. predsedava su|enjima. Jedini izuzetak mo`da predstavlja anegdota o tome kako je sudija naloìo advokatu da bude kratak (videti gore stav 10), ali ja ne delim mi{ljenje da novinar ne bi postupao s du`nom novinarskom pa`njom ako bi tu pri~u objavio na osnovu informacija koje je ~uo upravo od advokata kome se sudija na takav na~in obratio, posebno zbog toga {to se ona savr{eno uklapa u duh koji je i sm imao prilike da zapazi i o kome su mu govorili brojni drugi svedoci. 15. Ovo me dovodi do slede}e bitne kritike. Sudija iz Ajzen{tata ustanovila je da je o~igledno da je g. Prager delovao u (zlobnoj) nameri da kleve}e sudiju J. U tome je ~ak oti{la toliko daleko da je zlobnu nameru g. Pragera opisala kao intenzivnu. Njeni jedini razlozi za to, me|utim, bili su ti da je g. Prager natprose~no obrazovan i da je, {tavi{e, iskusan novinar. Shodno tome, nastavlja ona, g. Prager mora da je shvatio da su pet odlomaka teksta u kojima se pominje sudija J. veoma negativno intonirani i da }e imati takav uticaj na sudijin ugled. Po mom mi{ljenju, ovo nije prihvatljivo. Ne pori~em da ima slu~ajeva kada je sama formulacija neke opaske o odre|enoj osobi dovoljna da se izvede zaklju~ak da je ta opaska morala biti izre~ena u zlobnoj nameri da se kleve}e ta osoba. Ali nepomirljivo je sa slobodom izraàvanja izvla~iti takav zaklju~ak iz same formulacije pet izdvojenih odlomaka jednog duga~kog ~lanka objavljenog u jednom ozbiljnom ~asopisu o temi koja je od op{teg interesa za javnost. Sasvim nezavisno od jednostrane interpretacije tih pet odlomaka na kojima se zasniva osporeni zaklju~ak, naprosto se ne moè prihvatiti da je sama formulacija nekog kriti~kog komentara o nekoj temi od op{teg interesa za javnost dovoljna da se taj komentar okarakteri{e kao zlonameran, izre~en u cilju naru{avanja ugleda. To bi zna~ilo da bi sudovi pot-
puno zanemarili autorovu nameru da pokrene javnu raspravu; to bi zna~ilo da bi fakti~ki samo interesi tuìoca bili uzimani u obzir i da bi se time ograni~ila sloboda izraàvanja u neprihvatljivoj meri. Podse}am da ~lan 10 {titi ne samo su{tinu izraènih ideja i informacija ve} i formu u kojoj se one izraàvaju25. Iz tih razloga, smatram da, barem kada je re~ o kriti~kom komentaru o temi od op{teg interesa za javnost, ~ak i veoma prenagla{eni izrazi i o{tri opisi sami po sebi ne opravdavaju zaklju~ak da je postojala zlobna namera da se naru{i ugled. Odlu~uju}i test trebalo bi da bude pitanje da li se za osporenu formulaciju, koliko god da je drska, odse~na ili neotesana, ipak moè zaklju~iti da proisti~e iz iskrenog mi{ljenja o toj temi koliko god ta formulacija izgledala prenagla{ena ili dostojna osude ili je jedini mogu}i zaklju~ak da je namera bila isklju~ivo ili uglavnom da se neko lice uvredi. Ovde opet nalazim da su austrijski sudovi primenjivali standarde koji nisu u saglasnosti sa principima sadrànim u ~lanu 10, i ovde jo{ jednom (u najmanju ruku) postavljam pitanje da li bi ti sudovi, da su primenili valjan na~in provere, do{li do druga~ijeg zaklju~ka. Kao {to sam ve} ukazao, ube|en sam da je g. Prager bio istinski {okiran onim {to je doìveo u Be~kom okru`nom sudu. Ne samo da je bio {okiran ve} je tako|e ose}ao iskreno ogor~enje, da ne kaèmo gnev. Bio je potpuno svestan da je taj gnev izrazio neobi~no jakim re~ima, ali je u svome gnevu smatrao da je jedino bitno da svoju poruku jasno prenese ~itaocima, bez obzira na ose}anja devet sudija koji su bili meta njegove kritike. Po njegovom mi{ljenju, oni nisu zasluìli blaì tretman26. Takav stav moè biti moralno, pa ~ak mo`da i zakonski za osudu; prema mom mi{ljenju, to jo{ ne predstavlja zlu nameru. 16. Rezimirao bih svoje izlaganje na slede}i na~in: (a) Austrijski sudovi razmatrali su samo pet konkretnih i izdvojenih odlomaka teksta, ignori{u}i njihov kontekst. Vlada je tvrdila da nisu mogli dru25 I ovaj navod poti~e iz presude u predmetu Jersild (str. 23-24, stav 31); videti gore fu-
snotu broj 2. Kada je Vlada tvrdila da je g. Prager svoju poruku mogao izraziti na manje agresivan na~in, izgleda da je previdela ovo na~elo Suda koje, u najmanju ruku, ~ini neophodnim da se preispita uobi~ajeni pristup doma}ih sudova, koji se pitaju da li je autor svoje mi{ljenje mogao izraziti na umereniji na~in, pa ako smatraju da odgovor na to pitanje treba da bude potvrdan, to ide na {tetu autora. 26 Ovde nije re~ o jednostranom tuma~enju sa moje strane. Postoji barem jedna opaska u ~lanku koja eksplicitno potkrepljuje moju tezu. G. Prager komentari{e presudu izre~enu u slu~aju kada je jedan smrtno oboleli umetnik progla{en krivim za utaju poreza. Njemu se ta presuda o~ito ~inila krajnje strogom. On tu strogost pripisuje èlji da se izbegne utisak da se sa nekim ljudima postupa blagonaklonije nego sa drugima. Ta je èlja, o~ito, dostojna prezira, jer on potom postavlja retori~ko pitanje da li sudije i sudstvo koji postupaju sa tolikim ispravnim nerazumevanjem sami imaju pravo na razumevanje?.
ga~ije da postupaju, budu}i da su prema austrijskom krivi~nom zakonu bili obavezni da postupaju na osnovu onog {to je izneto u privatnoj tu`bi. Smatram da ovaj argument nije uverljiv: po{to ~lan 10 Konvencije nalaè da se kontekst uzme u obzir, i po{to u Austriji Konvencija ima isti rang kao i ustavni zakon27, austrijski sudovi trebalo je da zanemare one odredbe krivi~nog postupka koje su onemogu}avale da se novinarov ~lanak razmatra kao celina. (b) Austrijski sudovi tuma~ili su tih pet odlomaka veoma jednostrano i u svakom slu~aju nisu ponudili razloge za to {to su odustali od drugih mogu}ih i povoljnijih tuma~enja. (c) Ova jednostrana interpretacija i preterano strogi austrijski propisi o podno{enju dokaza za exceptio veritatis imali su za posledicu to da je g. Prageru prakti~no onemogu}eno da pred sudom iznese dokaze28. (d) Navedene mane tako|e su uticale na odluku suda u Ajzen{tatu u vezi sa pitanjem du`ne novinarske pa`nje; {tavi{e, test koji je primenjen prilikom odlu~ivanja o tom pitanju delimi~no je neprihvatljiv. (e) Test primenjen prilikom odlu~ivanja o tome da li je g. Prager imao zlobnu nameru nije prihvatljiv. (f) Zdruèni efekat svih ovih nedostataka jeste to da su nacionalni sudovi de facto sasvim propustili da uspostave neophodnu ravnoteù izme|u zahteva za za{titu ugleda i zahteva za za{titu slobode govora. 17. To {to je g. Prager progla{en krivim i osu|en predstavlja ozbiljno naru{avanje prava {tampe na slobodu izraàvanja. Sudija iz Ajzen{tata eksplicitno je rekla da ima nameru da g. Pragera i njegovu novinarsku sabra}u nau~i pameti. Jedno takvo namerno naru{avanje slobode izraàvanja na osnovu ~lanka o temi koja je od velikog interesa za javnost objavljenog u jednom ozbiljnom ~asopisu mora biti veoma uverljivo obrazloèno da bi bilo prihvatljivo pred Sudom za ljudska prava. Iz razloga navedenih u prethodnom delu teksta i saètih u paragrafu 16, nalazim da presude austrijskih sudova ne udovoljavaju tom zahtevu.
27 Videti, izme|u ostalog, M. Nowak u The Implementation in National Law of the Euro-
pean Convention on Human Rights, Proceedings of the Fourth Copenhagen Conference on Human Rights, 28 and 29 October 1988, p. 33. 28 Shodno tome, prili~no sam iznena|en mi{ljenjem Suda (stav 37) da je osuda podnosica predstavke bila opravdana utoliko {to su u odsustvu dovoljne ~injeni~ne osnove njegove optu`be delovale nepotrebno pristrasno!
Shodno tome, smatram da to {to je podnosilac predstavke progla{en krivim i osu|en predstavlja povredu ~lana 1029. Prevod Novica Petrovi}
29 Da ne bi bilo nesporazuma, napominjem da ovaj zaklju~ak nu`no ne implicira da ~lanak g. Pragera udovoljava zahtevima te odredbe; to samo zna~i da presude austrijskih sudova nisu udovoljavale tim zahtevima. Drugim re~ima: ja ne kaèm da bi svaki pravni postupak zasnovan na osporenom ~lanku bio nu`no neuspe{an po{to bi ma kakva odluka u korist tuìoca zna~ila povredu ~lana 10; kaèm samo to a ne moram da kaèm ni{ta vi{e od toga da je sudskim odlukama koje su ovde razmatrane u~injena povreda ~lana 10.
5. Za{tita novinarskog izvora

Da li svi novinarski izvori mogu biti poverljivi? U kojim slu~ajevima novinar ima pravo da ne otkrije identitet izvora informacija? Sme li novinar da prikuplja podake na nezakonit na~in? Uìvaju li zakonsku i pravnu za{titu i novine koje objave informacije iz ukradenog dokumenta? Moè li novinar da {titi i izvor koji se poneo nepo{teno ili neodgovorno? U kojim slu~ajevima je otkrivanje novinarskih izvora u interesu pravde? Da li postoji opravdani interes javnosti da zna sve ~injenice o poslovanju pojedinih kompanija? Da li obaveza ~uvanja poslovne tajne vaì i za one koji ne rade u firmi o ~ijem je poslovanju re~?
176
Postoji li javni interes za objavljivanje tajnih podataka o poslovanju kompanije koja se javno predstavlja kao uspe{na? Moè li vlasni~ka struktura kompanije da ima uticaja na poverljivost pojedinih informacija o njenom poslovanju? Da li je mogu}a {teta u poslovanju odre|ene kompanije ili gubitak poverenja klijenata uvek dovoljan razlog da se zahteva spre~avanje objavljivanja bilo kakvih informacija o toj kompaniji? U kojim slu~ajevima interes pojedine kompanije moè da ima prevagu nad interesom javnosti da sazna sve ~injenice o njenom poslovanju? Ima li kompanija pravo da od novinara traì da otkrije identitet osobe koja joj je nanela {tetu neovla{}enim odavanjem poslovnih tajni? Da li su podaci o kr{enju zakona ili informacije o po~injenom krivi~nom delu dovoljan razlog za postojanje opravdanog interesa javnosti za objavljivanje svih informacija o nekoj kompaniji?
177
Za{tita novinarskog izvora 178
Gudvin protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Saètak
Viljem Gudvin (William Goodwin), britanski dràvljanin, 27. septembra 1990. podneo je predstavku Evropskoj komisiji za ljudska prava protiv Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, àle}i se na povredu slobode izraàvanja iz ~lana 10 Konvencije. Predmet je preba~en Evropskom sudu za ljudska prava 20. maja 1994. godine.
înjenice
Gudvinu, novinaru-pripravniku lista Engineer, 2. novembra 1989. godine javio se izvor koji mu je ve} ranije pruào informacije o poslovanju raznih preduze}a. Od tog izvora je dobio podatke da kompanija Tetra uzima kredit od pet milliona funti i da ima finansijskih te{ko}a usled o~ekivanog gubitka od 2,1 miliona funti u 1989. godini, uz promet od 20,3 miliona funti. Te podatke Gudvin nije traìo, niti je za njih dao nov~anu naknadu. Dati su tako da se ne mogu nikome pripisati. Nije imao razloga da veruje da su informacije ukradene ili da poti~u iz poverljivog dokumenta. S namerom da napi{e ~lanak o Tetri, 6. i 7. novembra 1989. godine Gudvin je pozvao ovu kompaniju da proveri ~injenice i zatraì komentar o podacima koje je saznao. Informacije su poticale iz nacrta Tetrinog poverljivog poslovnog plana. Jedna od osam kopija tog plana nestala je iz Tetre. Tetra je od Visokog suda pravde zahtevala privremenu zabranu objavljivanja bilo kakvih podataka iz poslovnog plana, jer bi to stvorilo probleme u Kompaniji, posebno kada je re~ o pregovorima o refinansiranju. Tako|e, imalo bi za posledicu gubitak poverenja mu{terija i povla~enje postoje}ih narud`bina. Ovaj zahtev je sud odobrio i Tetra je o tome obavestila sve novine i relevantne ~asopise u zemlji. Visoki sud pravde je 14. novembra 1989. naloìo izdava~ima i podnosiocu predstavke da na osnovu ~lana 10 Zakona o nepo{tovanju suda predaju bele{ke do sutradan u 15h i da navedu izvor. Kako to nije u~injeno, sud je Tetri odobrio da protiv njih pokrene postupak. Podnosilac predstavke je pod zakletvom dao pisani iskaz u kome izraàva stav da javni interes nalaè objavljivanje poverljivih poslovnih podataka Tetre. Javnost ima pravo da zna za te{ko}e kroz koje Tetra prolazi, budu}i da je ona u javnosti predstavljena kao uspe{na kompanija. Apelacioni sud je odbio molbu podnosioca predstavke za odlaganje izvr{enja re{enja Visokog suda i naloìo da podnosilac predstavke preda svoje bele{ke Tetri ili ih dostavi sudu.
Nova àlba na re{enje Apelacionog suda uloèna je 23. novembra 1989. Ponovo je nagla{en javni interes, koji ima prevagu nad interesom poverljivosti, a po{to podnosilac predstavke nije omogu}io povredu poverljivosti, re{enje da otkrije izvor nije opravdano. I ova àlba je odba~ena. Sud je naglasio da, s jedne strane, postoji interes o~uvanja poverljivosti novinarskih izvora dok, s druge strane, postoji slu~aj u kome je otkrivanje izvora u interesu pravde. Kako je Apelacioni sud smatrao da u slu~aju Tetre nije posredi javno preduze}e ~iji se akcionari drè u neznanju kada je re~ o informacijama presudnim za razumno dono{enje odluke o prodaji deonica, kao i da nije re~ o zlodelu, otkrivanje izvora ima prevagu nad interesom o~uvanja poverljivosti izvora. Apelacioni sud je podnosiocu predstavke dao odobrenje da se àli Domu lordova, koji je potvrdio odluku Apelacionog suda. Dom lordova se pozvao na na~elo iz jedne presude u kojoj se nagla{ava da ako se neko lice, iako ne svojom krivicom, ume{a u deliktne radnje drugih tako da omogu}i njihovo protivzakonito delovanje, ono mo`da ne}e li~no snositi odgovornost, ali ima du`nost da pomogne o{te}enom daju}i mu pune informacije i otkrivaju}i identitet po~inioca nezakonitog dela. Interes pravde prema mi{ljenu Doma lordova podrazumeva da ljudi imaju pravo da se za{tite od ozbiljnih protivzakonitih dela. Tako, ako neki poslodavac zapo{ljava velik broj ljudi i trpi znatnu {tetu zbog nekog neidentifikovanog nelojalnog slu`benika, u interesu je pravde da ga identifikuje kako bi poslodavac raskinuo ugovor o radu. Za{tita izvora je umanjena ako podaci nisu dobijeni na zakonit na~in. Podnosilac predstavke je trebalo da shvati da su podaci i poverljivi i {tetni. Podnosiocu predstavke je 23. novembra 1989. uru~eno re{enje kojim se traì njegovo privo|enje zbog nepo{tovanja suda. Na ovu odluku se podnosilac predstavke àlio. @alba je odbijena i Visoki sud ga je 10. aprila 1990. godine osudio na nov~anu kaznu od 5000 funti za nepo{tovanje suda.
Za{tita novinarskog izvora
Pravna pitanja
Podnosilac predstavke je tvrdio da re{enje kojim je od njega zahtevano da otkrije identitet svog izvora i nov~ana kazna koja mu je izre~ena jer je to odbio predstavljaju kr{enje ~lana 10 Konvencije. On je tvrdio da izuzetak radi interesa pravde u za{titi izvora na osnovu ~lana 10 Zakona iz 1981. nije dovoljno precizan da omogu}i novinarima da predvide okolnosti u kojima bi sud mogao izdati re{enje protiv njih u cilju za{tite privatne kompanije. Onako kako je formulisan, zakon nije bio ni{ta
179
vi{e nego ovla{}enje sudskim vlastima da na osnovu àlbe o{te}enog narede novinarima da otkriju svoje izvore. Vlada je osporila ovu tvrdnju. Podnosilac predstavke i Komisija smatrali su da ~lan 10 Konvencije nalaè da prinu|ivanje novinara da oda svoj izvor uvek mora biti ograni~eno na izvanredne okolnosti u kojima su u pitanju vitalni javni ili pojedina~ni interesi. Oni su smatrali da to merilo nije zadovoljeno u ovom slu~aju. Podnosilac predstavke i Komisija pozvali su se na ~injenicu da je Tetra ve} pribavila re{enje o zabrani objavljivanja i da kr{enja tog re{enja nije bilo. Podnosilac predstavke je dodao da su informacije zavre|ivale da budu objavljene iako nisu odavale ni{ta {to bi bilo od vitalnog javnog interesa, kao {to su krivi~no delo ili malverzacije. Podaci o lo{em upravljanju Kompanijom, o gubicima i traènju kredita bili su ~injeni~ni, aktuelni i od direktnog interesa za mu{terije i investitore na trì{tu kompjuterskog softvera. U svakom slu~aju, stepen va`nosti informacije za javni interes nije mogao biti merilo toga da li je postojala preka dru{tvena potreba da se naloì odavanje izvora. Vlada je tvrdila da je nalog o otkrivanju bio nuàn u demokratskom dru{tvu radi za{tite prava kompanije. Tuìoci bi pretrpeli ozbiljnu komercijalnu {tetu od daljeg objavljivanja tih informacija. Privilegija novinara ne treba da seè do za{tite izvora koji se poneo nepo{teno, ili bar neodgovorno, da bi mu omogu}io da neka`njeno dalje {iri informacije koje nisu u javnom interesu. Iako je ta~no da su doneta delotvorna re{enja, dok god se ne zna ko su kradljivac plana i izvor tuìoci su u opasnosti, te nije bilo drugih na~ina kojima bi se za{titila poslovna poverljivost Tetre. U ovim okolnostima, prema tvrdnjama Vlade, nalog da podnosilac predstavke oda svoj izvor i odre|ivanje nov~ane kazne podnosiocu predstavke zbog odbijanja da to u~ini ne predstavljaju kr{enje njegovih prava iz ~lana 10 Konvencije.
Ocena Suda
Sud je naglasio da, na osnovu prakse Suda, relevantni doma}i zakon mora biti formulisan dovoljno precizno da zainteresovanim osobama omogu}i da u datim okolnostima budu u mogu}nosti da u razumnoj meri predvide posledice koje neki ~in moè da izazove. Zakon koji pruà slobodu odlu~ivanja nije sam po sebi nesaglasan s ovim zahtevom. Sud smatra da relevantni zakon nije dao neograni~enu slobodu odlu~ivanja engleskim sudovima u utvr|ivanju treba li izdati re{enje o otkrivanju informacija u interesu pravde. Prema tome, Sud je zaklju~io da su osporene mere bile propisane zakonom.
Budu}i da je Sud bio uveren da je ometanje sprovedeno radi za{tite Tetrinih prava, on nije smatrao da je potrebno da utvr|uje da li su mere preduzete i da bi se spre~ilo krivi~no delo. Sud je podsetio da je sloboda izraàvanja jedan od kamena temeljaca demokratskog dru{tva i da je za{tita koju valja pruìti {tampi posebno va`na. Za{tita novinarskih izvora jedan je od osnovnih uslova za slobodu {tampe, {to se odraàva u zakonima i profesionalnim kodeksima pona{anja u ve}em broju zemalja potpisnica i navodi u nekoliko me|unarodnih dokumenata o novinarskim slobodama. S obzirom na zna~aj za{tite novinarskih izvora za slobodu {tampe u demokratskom dru{tvu i potencijalno obeshrabruju}i uticaj koji bi nalog za otkrivanje izvora mogao imati na ostvarivanje te slobode, takva mera ne moè biti saglasna sa ~lanom 10 Konvencije, osim ako nije opravdana nekim pre~im javnim interesom. Op{te je na~elo da nu`nost bilo kakvog ograni~enja slobode izraàvanja mora biti ubedljivo ustanovljena. Nije sporno da doma}e vlasti imaju prvenstvo pri procenjivanju da li postoji preka dru{tvena potreba za ograni~avanjem, i one pri tome uìvaju izvesnu slobodu procenjivanja. U ovom kontekstu, me|utim, sloboda prosu|ivanja doma}ih vlasti suèna je interesom demokratskog dru{tva da obezbedi i odràva slobodu {tampe. Prema mi{ljenju Suda, opravdanost osporavanog naloga za otkrivanje izvora u ovom slu~aju mora biti sagledana u {irem kontekstu privremenog re{enja koje je ta kompanija ranije dobila, a koje je spre~avalo ne samo podnosioca predstavke ve} i izdava~e lista Engineer da objave bilo kakve informacije koje su potekle iz plana. O re{enju su obave{tene sve novine i relevantni ~asopisi u zemlji. Svrha naloga za otkrivanje izvora bila je u veoma velikoj meri podudarna sa svrhom koju je re{enje ve} ostvarilo, naime da se spre~i {irenje poverljivih podataka koji su se nalazili u planu. Tako je znatan deo opasnosti od {tete po kompaniju ve} umnogome uklonjen re{enjem. S obzirom na to, Sud smatra da dodatno ograni~enje slobode izraàvanja nije bilo zasnovano na dovoljnim razlozima u smislu stava 2 ~lana 10 Konvencije. Da bi se utvrdila nu`nost otkrivanja, nije samo po sebi dovoljno da stranka koja traì otkrivanje izvora dokaè samo da bez tog otkri}a ne}e biti u mogu}nosti da ostvari zakonsko pravo ili spre~i mogu}u nezakonitost, na ~emu on ili ona zasniva svoju tvrdnju da je otkrivanje neophodno. S tim u vezi, Sud podse}a da obziri koje institucije Konvencije treba da imaju u vidu pri razmatranju na osnovu stava 2 ~lana 10 na terazijama sukobljenih interesa preteù u korist interesa demokratskog dru{tva da se obezbedi sloboda {tampe. Imaju}i u vidu ~injenice ovog slu~aja, Sud ne moè da presudi da su Tetrini interesi da putem postupka protiv izvora elimini{e preostalu opas-
181
nost od {tete koja bi mogla da nastupi dovoljni da prevagnu nad vitalnim javnim interesom za{tite izvora novinara podnosioca predstavke. Prema mi{ljenju Suda, nije postojala razumna srazmera izme|u legitimnog cilja koji je nalog za otkrivanje izvora trebalo da ostvari i sredstava koja su primenjena da se taj cilj postigne. Stoga se ne moè smatrati da je ograni~enje slobode izraàvanja novinara podnosioca predstavke, koje je podrazumevao nalog za otkrivanje, bilo nu`no u demokratskom dru{tvu. Shodno tome, Sud zaklju~uje da i nalog da podnosilac oda svoj izvor i nov~ana kazna koja mu je odre|ena kada je to odbio predstavljaju kr{enje njegovog prava na slobodu izraàvanja po ~lanu 10. Sud je dodelio odre|enu sumu podnosiocu predstavke na ime zakonskih tro{kova, a zahtev za pravi~nim zadovoljenjem je odbijen.
Gudvin protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Case of Goodwin v. the United Kingdom
PRESUDA
Evropski sud za ljudska prava, zasedaju}i na osnovu pravila 51 Poslovnika Suda A (2), kao Veliko ve}e sastavljeno od slede}ih sudija: G. R. Risdal (Ryssdal), predsednik Suda, G. R. Bernhart (Bernhardt), G. Tor Vilijalmson (Vilhjalmsson), G. F. Ma~er (Matscher), G. B. Vol{ (Walsh), G. K. Ruso (Russo), G. A. [pilman (Spielmann), G. J. de Mejer (De Meyer), G. N. Valtikos (Valticos), G-|a E. Palm (Palm), G. F. Bigi (Bigi), Ser Dòn Frilend (John Freeland), G. A.B. Baka (Baka), G. D. Go~ev (Gotchev), G. B. Repik (Repik), G. P. Jambrek (Jambrek), G. P. Kuris (Kuris), G. U. Lohmus (Lohmus), Tako|e i g. H. Pecold, sekretar Suda i g. P. J. Mahoni, zamenik sekretara, nakon ve}anja bez prisustva javnosti 30. septembra 1995. i 22. februara 1996. godine, izri~e slede}u presudu, usvojenu poslednjeg pomenutog datuma:
183
Napomene sekretara Suda

Predmet je zaveden pod brojem 16/1994/463/544. Prvi broj predstavlja mesto predmeta na spisku predmeta koji su podneti Sudu u datoj godini (drugi broj). Poslednja dva broja ozna~avaju mesto predmeta na spisku predmeta podnetih Sudu od njegovog osnivanja i na spisku sli~nih prijava Komisiji. Pravila A vaè za sve predmete dostavljene Sudu pre stupanja na snagu Protokola br. 9 ( P9), a posle toga samo za predmete koji se odnose na dràve koje taj protokol ne obavezuje (P9). Ona odgovaraju Pravilima koja su stupila na snagu 1. januara 1983, a potom bila nekoliko puta dopunjena i izmenjena.
POSTUPAK
Predmet je Sudu uputila Evropska komisija za ljudska prava (u daljem tekstu: Komisija) 20. maja 1994. godine, u roku od tri meseca koji je predvi|en ~lanom 32, stav 1 i ~lanom 47 Konvencije za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija). Predmet proisti~e iz predstavke (br. 17488/90) protiv Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, koju je Komisiji na osnovu ~lana 25 podneo gospodin Viljem Gudvin (William Goodwin), britanski dràvljanin, 27. septembra 1990. Komisija se u zahtevu pozvala na ~lanove 44 i 48 i na deklaraciju kojom je Ujedinjeno Kraljevstvo priznalo obaveznu nadle`nost Suda (~lan 46). Cilj zahteva bio je da se dobije odluka o tome da li ~injenice ovog slu~aja ukazuju na to da je dràva potpisnica prekr{ila svoje obaveze iz ~lana 10 Konvencije. U odgovoru na pitanje postavljeno u skladu s pravilom 33, stav 3 (d) Poslovnika Suda A, podnosilac predstavke je izjavio da èli da u~estvuje u postupku i imenovao pravnike koji }e ga zastupati (pravilo 30). U Ve}u koje je trebalo formirati nalazili su se po slu`benoj du`nosti izabrani sudija Ser Dòn Frilend, britanski dràvljanin (~lan 43 Konvencije), i g. R. Risdal, predsednik Suda (pravilo 21, st. 3 (b)). Dvadeset osmog maja 1994. godine, u prisustvu sekretara Suda, predsednik je `rebom izvukao imena ostalih sedam ~lanova, naime, g. Tora Vilijalmsona, g. B. Vol{a, g. K. Rusoa, g. J. de Mejera, g-|e E. Palm, g. A.B. Bake i g. B. Repika (~lan 43 Konvencije i pravilo 21, st. 4). Kao predsednik Ve}a (pravilo 21, st. 5), g. Risdal se preko sekretara Suda konsultovao sa zastupnikom Vlade Ujedinjenog Kraljevstva (u daljem tekstu: Vlada), advokatima podnosioca predstavke i delegatom Komisije u vezi sa organizacijom postupka (pravilo 37, st. 1 i 38). U skladu s nalogom koji je
184
usledio, sekretar Suda je 3. februara 1995. godine primio podnesak Vlade, a 1. marta podnesak podnosioca predstavke. Devetnaestog aprila 1995. godine sekretar Komisije je objavio da delegat ne èli da odgovori pismeno. U nekoliko navrata izme|u 12. aprila i 7. septembra 1995. godine sekretar Suda je od Vlade i podnosioca predstavke primio komentare na njegov zahtev na osnovu ~lana 50. Nakon {to se posavetovao s Ve}em, predsednik je 24. februara 1995. godine odobrio dvema londonskim nevladinim organizacijama za ljudska prava Article 19 i Interights da podnesu komentare o tome kako se nacionalna prava iz oblasti koja je relevantna u ovom slu~aju primenjuju u odre|enim zemljama (pravilo 37, st. 2). Njihovi komentari su zavedeni 10. marta 1995. U skladu s odlukom predsednika, javno zasedanje je odràno u Zgradi ljudskih prava, u Strazburu, 2. aprila 1995. godine. Sud je pre toga odrào pripremnu sednicu. Pred Sudom su se pojavili: u ime Vlade G. I. Kristi, Ministarstvo spoljnih poslova i Komonvelta , zastupnik G. M. Bejker, krunski zastupnik, G. M. Kolon, Odsek Lorda kancelara, savetnik u ime Komisije G|a G.H. Tun, delegat u ime podnosioca predstavke G. G. Robertson, krunski zastupnik, kao advokat, G. G. Bindman, pravnik G. R.D. Sek, advokat, G-|ica A.K. Hilker, advokat, G-|ica L. Mor, advokat, G. J. Mortimer, krunski zastupnik, kao savetnici Sud je saslu{ao obra}anje g|e Tun, g. Robertsona i g. Bejkera, kao i odgovore na pitanja koje je jedan od njegovih ~lanova uputio pojedina~no. Nakon savetovanja 27. aprila 1995, Ve}e je odlu~ilo da odmah ustupi nadle`nost Velikom ve}u (pravilo 51, st. 1).
185
U Velikom ve}u koje je trebalo formirati nalazio se po slu`benoj du`nosti g. Risdal, predsednik Suda, g. R. Bernhart, potpredsednik Suda i drugi ~lanovi Ve}a koje je predalo nadle`nost (pravilo 51, st. 2 (a) i (b)). Petog maja 1995. godine, u prisustvu sekretara Suda, predsednik je `rebom izvukao imena devet dodatnih sudija, pozvanih da bi se upotpunilo Veliko ve}e: g. F. Ma~er (Matscher), g. A. Spilman (Spielmann), g. N. Valtikos (Valticos), g. R. Pekanen (Pekkanen), g. F. Bigi (Bigi), g. D. Go~ev (Gotchev), g. P. Jambrek (Jambrek), g. P. Kuris (Kuris) i g. U. Lohmus (Lohmus) (pravilo 51, st. 2 (c)). G. Pekanen se docnije povukao jer nije bio u mogu}nosti da u~estvuje u daljem razmatranju slu~aja (pravilo 24, st. 1 u sprezi sa pravilom 51, st. 6). Uzev{i u obzir mi{ljenja zastupnika Vlade, delegata Komisije i podnosioca predstavke, Veliko ve}e je 4. septembra 1995. re{ilo da, po{to je Ve}e predalo nadle`nost, nije nu`no da se odrì jo{ jedno zasedanje (pravila 26 i 38, uzeta zajedno s pravilom 51, st. 6).
ÎNJENICE
I OKOLNOSTI SLUÂJA G. Viljem Gudvin, britanski dràvljanin, novinar je i ìvi u Londonu. Podnosilac predstavke se 3. avgusta 1989. godine zaposlio u redakciji lista Engineer, koji izdaje Morgan-Grampian (Publishers) Ltd. (u daljem tekstu: Izdava~i), kao novinar pripravnik. Zaposlio ga je MorganGrampian PLC (u daljem tekstu: Poslodavac). Drugog novembra 1989. godine podnosiocu predstavke telefonirala je osoba koja mu je, prema njegovim re~ima, ranije pruàla informacije o poslovanju raznih preduze}a. Taj izvor mu je dao informacije o kompaniji Tetra Ltd. (u daljem tekstu: Tetra), rekav{i da ta kompanija uzima kredit od pet milliona funti i da ima finansijske probleme usled o~ekivanog gubitka od 2,1 miliona funti u 1989. godini, uz promet od 20,3 miliona funti. Ti podaci nisu bili traèni i nisu dati u zamenu za nov~anu naknadu. Dati su tako da se ne mogu nikome pripisati. Podnosilac predstavke je tvrdio da nije imao razloga da misli da su informacije potekle iz ukradenog ili poverljivog dokumenta. S namerom da napi{e ~lanak o Tetri, 6. i 7. novembra 1989. godine telefonirao je toj kompaniji da proveri ~injenice i zatraì komentar o podacima koje je saznao. Informacije su poticale iz nacrta Tetrinog poverljivog poslovnog plana. Prvog novembra 1989. godine bilo je osam numerisanih primeraka naj186
novijeg nacrta. Pet ih je bilo u posedu Tetrinih vi{ih slu`benika, jedan je bio kod ra~unovo|a, jedan u banci, a jedan kod spoljnog konsultanta. Svaki se nalazio u fascikli i nosio oznaku strogo poverljivo. Dokument koji je bio kod ra~unovo|a poslednji put je vi|en oko 15 ~asova 1. novembra, u sobi koju su u Tetrinim prostorijama koristile ra~unovo|e. Soba je bila bez nadzora izme|u 15 i 16 ~asova, i tokom tog vremena dokument je nestao. A. Re{enje i nalog o otkrivanju izvora i dokumenata Sedmog novembra 1989. godine sudija Hofman iz Sudskog odeljenja lorda kancelara Visokog suda pravde (High Court of Justice Chancery Division) prihvatio je prijavu Tetre od tog datuma za privremeno ex parte re{enje da se izdava~ima lista Engineer zabrani da objave bilo kakve podatke proistekle iz poslovnog plana. Kompanija je 16. novembra obavestila sve nacionalne novine i relevantne ~asopise o re{enju. U pismenom iskazu datom Visokom sudu od 8. novembra 1989. godine Tetra je izjavila da bi, ukoliko bi plan bio predo~en javnosti, moglo da se dogodi da aktuelni i mogu}i poverioci, mu{terije i posebno snabdeva~i potpuno izgube poverenje u Kompaniju, uz opasnost povla~enja narud`bi i odbijanja da se ona snabde robom i uslugama. To bi neizbe`no dovelo do problema u Tetrinim pregovorima o refinansiranju. Kada bi kompanija u{la u likvidaciju, bilo bi otpu{teno pribli`no 400 ljudi. Na osnovu Tetrine prijave, sudija Hofman je 14. novembra 1989. godine, a po ~lanu 10 Zakona o nepo{tovanju suda (Zakona iz 1981., videti stav 20 u daljem tekstu), naloìo izdava~ima da do 15 ~asova 15. novembra predaju bele{ke podnosioca predstavke, na~injene tokom gorepomenutog razgovora, u kojima je naveden izvor. Budu}i da izdava~i do tada nisu ispunili ono {to im je naloèno, sudija Hofman je 15. novembra odobrio Tetri da uvrsti poslodavce podnosioca predstavke i samog podnosioca u postupak i dao optuènima rok do 15 ~asova narednog dana da predaju bele{ke. Sedamnaestog novembra 1989. godine Visoki sud je doneo re{enje da podnosilac predstavke predstavlja sve osobe koje su bez ovla{}enja primile plan ili informacije koje iz njega proisti~u i da te osobe treba da predaju sve primerke plana koje imaju kod sebe. Postupak je onda odloèn da bi podnosilac predstavke upoznao svoj izvor sa ovim re{enjem. Podnosilac predstavke je, me|utim, odbio da to u~ini. Sudija Hofman je 22. novembra 1989. naredio podnosiocu predstavke da do 15 ~asova 23. novembra otkrije svoje bele{ke, uz obrazloènje da je u interesu pravde nu`no, u smislu ~lana 10 Zakona iz 1981 (videti stav 20 u daljem tekstu), da identitet izvora bude otkriven kako bi Tetri bilo omo-
187
gu}eno da povede postupak protiv njega radi vra}anja dokumenta, pribavljanja re{enja koje bi spre~ilo dalje objavljivanje ili zahtevanja naknade za tro{kove kojima je bila izloèna. Sudija je zaklju~io: Na prvi pogled postoje jaki dokazi da je pretrpela ozbiljnu {tetu usled kra|e poverljivog dokumenta. Postoje sli~ni dokazi da bi pretrpela ozbiljnu materijalnu {tetu usled objavljivanja podataka iz dokumenta u bliskoj budu}nosti. Istina je da izvor mo`da nije osoba koja je ukrala dokument. Mo`da je podatke dobila iz druge ruke, mada je to manje verovatno. U svakom slu~aju, me|utim, nastojala je da izdejstvuje {tetno objavljivanje podataka za koje je zacelo znala da su osetljivi i poverljivi. Prema re~ima tuènog, nekoliko dana po{to mu je dala informacije, ta osoba je opet telefonirala da pita kako ~lanak napreduje. Tuìlac èli da pokrene postupak protiv izvora radi vra}anja dokumenta, pribavljanja re{enja o zabrani daljeg objavljivanja i zahtevanja naknade za tro{kove koje je pretrpeo. Ali, on ne moè da ostvari nijedan od ovih pravnih lekova jer ne zna koga da tuì. U okolnostima ovoga slu~aja, u kojima je pravni lek protiv izvora hitno potreban, smatram da je otkrivanje izvora nu`no u interesu pravde. ...Na osnovu dokaza nema sumnje da je tuèni bio nedu`ni primalac datih informacija, ali slu~aj Norwich Pharmacal pokazuje da to nije bitno. Pitanje je da li je on ume{an u nezakonito postupanje... Tuèni je pod zakletvom dao pisani iskaz u kome izraàva stav da javni interes nalaè objavljivanje poverljivih komercijalnih podataka tuìoca. Zastupnik tuènog kaè da su ranije objavljivani rezultati tuìoca prikazivali kao uspe{nu kompaniju u razvoju i da je stoga javnost imala pravo da zna da ona sada prolazi kroz te{ko}e. Odbacujem tu tvrdnju. Nema ni~ega {to bi nagovestilo da podaci u nacrtu poslovnog plana pobijaju bilo {ta {to je ranije objavljeno, niti da je tuìlac imao bilo kakvu obavezu, bilo pravnu ili u smislu poslovnog morala, da te podatke stavi na raspolaganje svojim mu{terijama, dobavlja~ima i konkurentima. Naprotiv, meni se ~ini da posao ne bi mogao da funkcioni{e kako valja kada takve informacije ne bi mogle da se drè u tajnosti. Istog dana Apelacioni sud je odbio molbu podnosioca predstavke za odlaganje izvr{enja re{enja Visokog suda i zamenio to re{enje naredbom da podnosilac predstavke preda svoje bele{ke Tetri ili ih dostavi Apelacionom sudu u zape~a}enoj koverti uz propratnu pisanu izjavu. Podnosilac predstavke nije postupio po ovom re{enju.
@albe Apelacionom sudu i Domu lordova

Dvadeset tre}eg novembra 1989. godine podnosilac predstavke je Apelacionom sudu uloìo àlbu na re{enje sudije Hofmana od 22. novembra 1989. U àlbi je tvrdio da otkrivanje njegovih bele{ki nije nu`no u interesu pravde u smislu ~lana 10 Zakona iz 1981; da je javni interes u prilog objavljivanja prevagnuo nad interesom u prilog o~uvanja poverljivosti; a budu}i da on nije omogu}io bilo kakvu povredu poverljivosti, re{enje da otkrije izvor nije ispravno. Apelacioni sud je 12. decembra 1989. odbio àlbu. Lord Donaldson je pritom izjavio: Postojanje osobe koja ima pristup visoko poverljivim podacima koji pripadaju tuìocima, a koja je bila spremna da na ovaj na~in prekr{i svoju obavezu o tajnosti, predstavljalo je stalnu pretnju po tuìoce, koja je mogla da bude otklonjena samo otkrivanjem identiteta te osobe. Re{enja bi bez sumnje bila efikasna u spre~avanju objavljivanja u {tampi, ali nipo{to ne bi uspe{no spre~ila obelodanjivanje podataka mu{terijama ili konkurentima tuìoca. ... ... Nisam rad da u presudi koju iznosim u sudnici detaljno obja{njavam za{to je ovo slu~aj nakon kojega bi, da se znaju sve ~injenice i da sudovi moraju da kaù da tuìocima ne mogu pruìti pomo}, po mom mi{ljenju, poverenje javnosti u sprovo|enje pravde uop{te moglo znatno da opadne. Dovoljno je re}i da su tuìoci jedna od vode}ih, a mo`da i vode}a kompanija u vrlo va`nom polju koje namerno ne imenujem, sa doma}im i me|unarodnim mu{terijama i konkurentima. Sada se nalaze u situaciji koja je delom rezultat njihovog uspeha. Do{li su do ta~ke u kojoj moraju da se refinansiraju i pro{ire, ili da propadnu, uz gubitke ne samo u novcu ve} i u znatnom broju radnih mesta. To nije situacija u kojoj sud sme da bude nemo}an ili da deluje kao da je nemo}an u nedostatku jakih dokaza. Pregovore o refinansiranju tuìoca i dalje ugroàva izvor (ili njegov izvor), koji kuca pod njima kao tempirana bomba. Oni ve} na prvi pogled imaju pravo na pomo} u tome da tu bombu identifikuju, lociraju i deaktiviraju. To {to sam zaklju~io da je otkrivanje izvora g. Gudvina nu`no u interesu pravde nije presudno po ovu àlbu. Ipak, to zna~i da moram da izvagam. S jedne strane, postoji op{ti interes javnosti za o~uvanje poverljivosti novinarskih izvora, zbog ~ega je ~lan 10 i propisan. S druge strane, po mom mi{ljenju, tu je odre|en slu~aj u kome je otkrivanje izvora nu`no u op{tem interesu pravde. Da ova dva ~inioca stoje sama, slu~aj u prilog izdavanju
189
re{enja za otkrivanje izvora bio bi jasan, jer su{tinska namera mora biti da nu`nost otkrivanja po bilo kome od ~etiri data osnova, ukoliko je sve drugo u ravnoteì, mora da prevlada. Da nije tako, postojanje tih mogu}nosti ne bi imalo smisla. Ali, ni{ta drugo ne bi bilo u ravnoteì kada bi u okolnostima ovog slu~aja postojao neki dodatni razlog da se sa~uva poverljivost novinarskog izvora. Moglo se, na primer, desiti da su informacije odavale ono {to se da citiram autoritete staromodno zove zlodelo. Ili su tuìoci mogli biti javno preduze}e ~iji su akcionari neopravdano dràni u neznanju o informacijama presudnim za dono{enje razumne odluke o tome da li }e prodati svoje deonice ili ne. Takva okolnost bi potkopala interes javnosti za o~uvanje poverljivosti informacija koje su iscurile i shodno tome pove}ala interes javnosti za o~uvanje poverljivosti novinarskih izvora. Isto tako, u posebnim okolnostima, kao kada je imenovanje izvora nu`no da bi se potvrdio ili pobio alibi u va`nom krivi~nom su|enju, nu`nost otkrivanja izvora u interesu pravde mogla bi se pove}ati i pre}i zakonski prag, te zahtevati bitno ve}u potrebu za za{titom izvora da bi bila neutralisana. Kada [tuìoci] mogu da pre|u prag, odmeravanje stupa na scenu. Na osnovu ~injenica u ovom slu~aju, ni{ta se ne moè dodati ijednoj strani jedna~ine. Merilo potreba pravde je zadovoljeno, ali u skromnim razmerama. Op{ti interes javnosti za o~uvanje poverljivosti novinarskih izvora postoji, ali ~injenice ovog slu~aja ba{ ni{ta novo u tom smislu ne pruàju. Nije dokazano nikakvo zlodelo. Nije bilo akcionara koji su dràni u neznanju. Javnost nema nikakav legitiman interes u poslovanju tuìoca, koje, mada su formalno preduze}e, u stvari treba svrstati u fizi~ka lica. Ovo je, zapravo, primer posve neopravdanog zadiranja u privatnost. Shodno tome, nimalo ne sumnjam da, bez obzira na op{tu potrebu da se za{tite novinarski izvori, u ovom slu~aju terazije preteù na stranu otkrivanja izvora. Odbacio bih àlbe kompanija. Ne vidim nikakav razlog da druk~ije postupim u vezi sa àlbama g. Gudvina. Lord sudija Mekauan izjavio je da je podnosilac predstavke sigurno bio neverovatno naivan ako mu nije palo na pamet da je izvor u najmanju ruku bio kriv za naru{avanje poverljivosti. Apelacioni sud je podnosiocu predstavke dao odobrenje da se àli Domu lordova. 18. Dom lordova je 4. aprila 1990. potvrdio odluku Apelacionog suda, primeniv{i princip koji je izneo lord Rid u slu~aju izme|u kompanije Norwich Pharmacal Co. i Komesara carine i tro{arina [1974], Predmeti po àlbi br. 133, raniji referentan slu~aj:
Ukoliko se neko lice, mada ne svojom krivicom, na|e ume{ano u deliktne radnje drugih tako da omogu}i njihovo protivzakonito delovanje, ono mo`da ne}e li~no snositi odgovornost, ali ima du`nost da pomogne o{te}enom daju}i mu pune informacije i otkrivaju}i identitet po~inioca nezakonitog dela. U prvom od pet zasebnih govora koje je odrào u slu~aju podnosioca predstavke, lord Brid` je naglasio da je, kada se primenjuje ~lan 10, nu`no izvr{iti vaganje potrebe da se za{tite izvori i, izme|u ostalog, interesa pravde. Pozvao se na niz drugih slu~ajeva da pokaè kako vaganje valja izvesti (posebno na slu~aj izme|u Dràvnog sekretara odbrane i preduze}a Guardian Newspapers Ltd. [1985], Predmeti po àlbi br. 339), i nastavio: ... pitanje da li je otkrivanje izvora nu`no u interesu pravde otvara teì problem odmeravanja dva javna interesa. Pitanje koje se pokre}e na osnovu ovog dela ~lana 10 do sad nije prispelo pred Dom lordova na odlu~ivanje. Razmatraju}i taj ~lan uop{teno, lord Diplok je u predmetu izme|u Dràvnog sekretara odbrane i preduze}a Guardian Newspapers Ltd. [1985], predmeti po àlbi, br. 339, 250, rekao: U izuzecima se ne pominje javni interes uop{teno i dodao bih da se, po mom mi{ljenju, izraz pravda, ~iji interesi imaju pravo na za{titu, ne koristi u op{tem zna~enju kao antonim re~i nepravda, ve} kao sprovo|enje pravde tokom zakonskih postupaka pred sudom, ili, zbog {ire definicije re~i sud u ~lanu 19 Zakona iz 1981, pred tribunalom ili telom koje ima pravosudna ovla{}enja. U potpunosti se slaèm sa prvom polovinom ovog mi{ljenja. Uzeti re~ pravda kao antonim re~i nepravda u ~lanu 10 bilo bi suvi{e {iroko tuma~enje. Ali, ograni~iti njeno zna~enje na tehni~ko sprovo|enje pravde tokom postupka pred sudom deluje mi, uz sve du`no po{tovanje prema svakom obrazloènju pokojnog lorda Diploka, suvi{e usko. Po mom mi{ljenju, sintagma u interesu pravde ima smisao u kome se taj izraz koristi u ~lanu 10 da ljudima treba da bude omogu}eno da ostvaruju va`na prava i za{tite se od ozbiljnih protivzakonitih dela, bez obzira da li je za postizanje tih ciljeva nu`no da se pokrene postupak pred sudom. Stoga, da uzmem vrlo o~igledan primer, ako neki poslodavac koji zapo{ljava velik broj ljudi trpi znatnu {tetu usled aktivnosti nekog neidentifikovanog nelojalnog slu`benika, nesumnjivo je u interesu pravde da on bude u stanju da ga identifikuje da bi raskinuo ugovor o radu, bez obzira na to {to za ostvarenje tog cilja mo`da ne}e biti neophodno da se vodi postupak pred sudom. Tuma~enje izraza u interesu pravde u ovom smislu odmah nagla{ava zna~aj ve{tine vaganja. Za stranku koja zahteva otkrivanje izvora za{ti}enog ~lanom 10 ne}e biti dovoljno samo po sebi da dokaè da bez tog otkrivanja
191
ne}e mo}i da ostvari zakonsko pravo ili da odbije od sebe posledice mogu}eg nezakonitog dela, na ~emu zasniva svoj zahtev da bi pokazala nu`nost otkrivanja. Zadatak sudije uvek }e biti da odmeri zna~aj omogu}avanja ostvarenja pravde u okolnostima odre|enog slu~aja, s jedne strane, i zna~aj za{tite izvora, s druge. U tom vaganju, prag nu`nosti bi}e dostignut samo ako je sudija uveren da otkrivanje u interesu pravde toliko preteè da dobija pre~e pravo nad zakonskom privilegijom koja zabranjuje otkrivanje. Da li je nu`nost otkrivanja u ovom smislu dokazana, svakako je pitanje ~injenica pre nego pitanje diskrecionih ovla{}enja sudije ali, kao i mnoga druga ~injeni~na pitanja kao {to je pitanje da li se neko poneo razumno u datim okolnostima zahteva}e pronicljivo i ponekad te{ko vrednosno rasu|ivanje. U proceni teìne koju valja pridati zna~aju otkrivanja u skladu s rezonovanjem koje je u pozadini ~lana 10, s druge strane, mnogi }e ~inioci biti relevantni na obe strane terazija. Bilo bi nepromi{ljeno da poku{am da dam sveobuhvatna uputstva za to vaganje. Ali, mo`da ne}e biti neprikladno da ukaèm na to koje ~inioce treba uzimati u obzir. U proceni zna~aja koji treba pridati dokazima u prilog otkrivanju izvora, postoja}e {irok spektar u koji treba smestiti odre|eni slu~aj. Ukoliko stranka koja traì otkrivanje dokaè, na primer, da joj sama sredstva za ìvot od toga zavise, slu~aj }e se nalaziti blizu jednog kraja spektra. Ukoliko dokaè da èli da za{titi tek manji imovinski interes, slu~aj }e se nalaziti blizu drugog kraja ili na samom kraju spektra. S druge strane, zna~aj za{tite izvora od odavanja u skladu s rezonovanjem koje je u pozadini zakona tako|e }e varirati u okviru spektra. Jedan vaàn faktor bi}e priroda informacija koje su dobijene od izvora. [to je ve}e legitimno interesovanje za informacije koje je izvor dao izdava~u ili mogu}em izdava~u, to je ve}i zna~aj za{tite izvora. Ali jo{ jedan, mo`da i va`niji faktor, koji }e veoma uticati na zna~aj za{tite izvora, bi}e na~in na koji je izvor do{ao do informacije. Ukoliko sud proceni da su podaci dobijeni na zakonit na~in, to }e uve}ati zna~aj da se izvor za{titi. I obrnuto, ukoliko se proceni da su podaci pribavljeni nezakonitim putem, zna~aj za{tite izvora bi}e umanjen, osim, naravno, ako je protivteà tom ~iniocu nesumnjiv javni interes za objavljivanje datih informacija, kao u klasi~nom slu~aju kad je izvor delao u svrhu otkrivanja zlodela. Na ove obzire skre}em pa`nju tek ilustrativno i jo{ jednom podvla~im da ih nipo{to ne treba tuma~iti kao kodeks... U okolnostima ovog slu~aja, ne sumnjam da su [Visoki sud] i Apelacioni sud bili u pravu kada su odlu~ili da je utvr|ena nu`nost otkrivanja bele{ki g. Gudvina u interesu pravde. Otkrivanje je za tuìoce va`no zbog opasnosti od velike {tete po njihovo poslovanje, i stoga po sredstva za ìvot njihovih radnika, {to bi usledilo ukoliko bi se otkrile informacije koje se nalaze u njihovom poslovnom planu dok traju pregovori o refinansiranju. Ta opasnost...
moè biti otklonjena samo ako identifikuju izvor kao lice koje je ukralo primerak plana ili kao sredstvo za identifikovanje lica koje je ukralo primerak plana, kako bi bili u mogu}nosti da pokrenu postupak za vra}anje nestalog dokumenta. S druge strane, zna~aj za{tite izvora znatno je umanjen njegovim sau~esni{tvom, u najmanju ruku, u grubom naru{avanju poverljivosti, koje za protivteù nema legitiman interes kome je objavljivanje informacija trebalo da sluì. U ovom odmeravanju, otkrivanje izvora u interesu pravde o~ito ima takav zna~aj da odnosi prevagu nad rezonovanjem koje je u pozadini zakonske za{tite izvora i test nu`nosti da se izvor otkrije je zadovoljen... Lord Templman je dodao da je podnosilac predstavke trebalo da shvati da su [podaci] i poverljivi i {tetni. c. Nov~ana kazna za nepo{tovanje suda 19. U me|uvremenu, 23. novembra 1989. godine, podnosiocu predstavke je uru~eno re{enje kojim se traì njegovo privo|enje zbog nepo{tovanja suda, prekr{aja za koji je predvi|ena neograni~ena nov~ana kazna ili do dve godine zatvora (~lan 14 Zakona iz 1981). Dvadeset ~etvrtog novembra, na pretresu pred Visokim sudom, zastupnik podnosioca predstavke prihvatio je da je ovaj kriv za nepo{tovanje suda, ali izvr{enje re{enja je odloèno do dono{enja odluke o àlbi. Po{to je Dom lordova odbio àlbu, Visoki sud je 10. aprila 1990. godine podnosiocu predstavke izrekao nov~anu kaznu od 5000 funti za nepo{tovanje suda. II. RELEVANTNO DOMA]E PRAVO 20. ^lan 10 Zakona o nepo{tovanju suda iz 1981. propisuje: Nijedan sud ne sme da nalaè licu da otkrije izvor informacija koje se nalaze u publikaciji za koju je to lice odgovorno, niti je to lice krivo za nepo{tovanje suda ukoliko odbije da izvor otkrije, osim ako sud proceni da dokazi ukazuju na to da je otkrivanje nu`no u interesu pravde ili nacionalne bezbednosti, ili radi spre~avanja nereda ili kriminala. 21. U ~lanu 14 (1) pi{e: U svakom slu~aju u kome sud ima ovla{}enje da odredi zatvor zbog nepo{tovanja suda a (osim na osnovu ove odredbe) nikakvo ograni~enje ne vaì za period zatvorske kazne trajanje zatvorske kazne bi}e fiksno (bez
193
prejudiciranja ovla{}enja suda da naredi ranije pu{tanje), ali ni u kojim okolnostima ta kazna ne}e biti duà od dve godine ako je kaznu izrekao vi{i sud, ili jednog meseca ako je kaznu izrekao niì sud. 22. U sporu izme|u Dràvnog sekretara odbrane i preduze}a Guardian Newspapers, lord Diplok je razmatrao izraz interes pravde iz ~lana 10 Zakona iz 1981: U izuzecima se ne pominje javni interes uop{teno i dodao bih da se, po mom mi{ljenju, izraz pravda, ~iji interesi imaju pravo na za{titu, ne koristi u op{tem zna~enju kao antonim re~i nepravda, ve} u tehni~kom smislu kao sprovo|enje pravde tokom zakonskih postupka pred sudom... [Izraz interes pravde]... odnosi se na pravosu|e u posebnim zakonskim postupcima koji ve} postoje, ili, u slu~ajevima u kojima se koristi nalog za otkrivanje inkrimini{u}ih dokaza... za {ta je primer spor izme|u kompanije Norwich Pharmacal Co. i Komesara carine i tro{arina... na odre|enu gra|ansku parnicu koju valja pokrenuti protiv vinovnika ~iji identitet jo{ nije otkriven. Te{ko mi je da zamislim gra|ansku parnicu za koju bi ~lan 10 Zakona [iz 1981] bio relevantan, osim u slu~aju klevete ili radi zadràvanja dobara ako ta dobra, kao u ovom i u sporu izme|u firme British Steel Corporation i Televizije Granada... podrazumevaju dokumenta koja su medijima dostavljena povredom poverljivosti.

23. U svojoj predstavci (br. 17488/90) Komisiji od 27. septembra 1990. godine, podnosilac predstavke se àlio da izdavanje naloga kojim mu se nare|uje da otkrije identitet izvora kr{i njegovo pravo na slobodu izraàvanja po ~lanu 10 Konvencije. 24. Komisija je 7. septembra 1993. godine proglasila predstavku prihvatljivom. U svom izve{taju od 1. marta 1994. godine (~lan 31), Komisija je izrazila mi{ljenje da je do{lo do kr{enja ~lana 10 (sa 11 prema {est glasova). Celovit tekst mi{ljenja Komisije i suprotnih izdvojenih mi{ljenja koja se nalaze u izve{taju reprodukovan je u dodatku ovoj presudi. Napomena sekretara Suda 1. Iz prakti~nih razloga, taj dodatak }e se pojaviti samo uz {tampanu verziju presude (Reports 1996-II), ali primerak izve{taja Komisije moè se dobiti u Sekretarijatu.
194

25. Na zasedanju odrànom 24. aprila 1995. godine, kao i u svom podnesku, Vlada je pozvala Sud da na|e da nije bilo kr{enja ~lana 10 Konvencije. 26. Istom prilikom, podnosilac predstavke je ponovio svoj zahtev Sudu, iznet u njegovom podnesku, da na|e da jeste bilo kr{enja ~lana 10 i da mu odredi pravi~no zadovoljenje na osnovu ~lana 50 Konvencije.
PRAVO
I. NAVODNO KR[ENJE ^LANA 10 KONVENCIJE 27. Podnosilac je tvrdio da re{enje kojim je od njega zahtevano da otkrije identitet svog izvora i nov~ana kazna koja mu je izre~ena jer je to odbio predstavljaju kr{enje ~lana 10 Konvencije, u kome stoji: 1. Svako ima pravo na slobodu izraàvanja. Ovo pravo uklju~uje slobodu posedovanja sopstvenog mi{ljenja, primanja i saop{tavanja informacija i ideja bez me{anja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj ~lan ne spre~ava dràve da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduze}a. 2. Po{to kori{}enje ovih sloboda povla~i za sobom du`nosti i odgovornosti, ono se moè podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni~enjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru{tvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spre~avanja nereda ili kriminala, za{tite zdravlja ili morala, za{tite ugleda ili prava drugih, spre~avanja otkrivanja obave{tenja dobijenih u poverenju, ili radi o~uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. 28. Nije osporeno da su preduzete mere predstavljale ometanje prava na slobodu izraàvanja podnosioca predstavke, garantovanu stavom 1 ~lana 10 i Sud ne vidi razloga da tvrdi suprotno. Stoga se mora razmotriti da li je ometanje bilo opravdano u smislu stava 2 ~lana 10. A. Da li je ometanje bilo propisano zakonom? 29. Sud prime}uje da sporno re{enje za otkrivanje i nov~ana kazna imaju osnov u nacionalnom zakonu, naime, u ~lanovima 10 i 14 Zakona iz
195
1981. (videti gore stavove 20 i 21), {to nije osporeno. S druge strane, podnosilac predstavke je tvrdio da, {to se ti~e re{enja o otkrivanju informacija, relevantni doma}i zakon ne ispunjava zahtev da bude predvidljiv, koji proisti~e iz izraza propisano zakonom. 30. Vlada je osporila ovu tvrdnju, dok Komisija nije smatrala da je potrebno da donosi zaklju~ak o tom pitanju. 31. Sud ponavlja da, na osnovu prakse Suda, relevantni doma}i zakon mora biti formulisan dovoljno precizno da zainteresovanim osobama omogu}i uz odgovaraju}i pravni savet, ukoliko je potrebno da u datim okolnostima budu u mogu}nosti da u razumnoj meri predvide posledice koje neki ~in moè da izazove. Zakon koji pruà slobodu odlu~ivanja nije sam po sebi nesaglasan s ovim zahtevom, ukoliko su {irina slobode odlu~ivanja i na~in na koji se ona primenjuje nazna~eni dovoljno jasno, s obzirom na legitimni cilj koji je u pitanju, da se pojedincu pruì odgovaraju}a za{tita od samovoljnog ometanja (videti, na primer, presudu u predmetu Tolstoy Miloslavsky protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 13. jul 1995, Serija A, br. 316-B, str. 71-72, stav 37). 32. Podnosilac predstavke je tvrdio da izuzetak radi interesa pravde u za{titi izvora na osnovu ~lana 10 Zakona iz 1981. nije dovoljno precizan da omogu}i novinarima da predvide okolnosti u kojima bi sud mogao izdati re{enje protiv njih u cilju za{tite privatne kompanije. Primeniv{i tu odredbu na ovaj slu~aj, lord Brid` je potpuno revidirao tuma~enje koje je dao lord Diplok u predmetu izme|u Dràvnog sekretara za odbranu i preduze}a Guardian Newspapers. Postupak vaganja koji je sproveo lord Brid` svodio se na subjektivnu pravnu procenu ~inilaca na osnovu retrospektivnih dokaza koje je predstavila stranka koja traì otkrivanje identiteta izvora (videti gore stav 18). U vreme kada mu je izvor pruìo informacije, novinar nikako nije mogao znati da li sredstva za ìvot te stranke zavise od tog otkri}a i nije mogao sa sigurno{}u da proceni javni interes za te informacije. Novinar je obi~no u poloàju da prosudi da li je podatak pribavljen legitimnim sredstvima ili nije, ali ne bi bio u stanju da predvidi kako bi sudovi gledali na stvar. Onako kako je formulisan, zakon nije bio ni{ta vi{e nego ovla{}enje sudskim vlastima da na osnovu àlbe o{te}enog narede novinarima da otkriju svoje izvore. 33. Sud priznaje da je u oblasti o kojoj je re~ mo`da te{ko formulisati zakon s apsolutnom precizno{}u i da je odre|eni stepen fleksibilnosti ~ak i poèljan kako bi doma}im sudovima bilo omogu}eno da razvijaju pravo prema svojoj proceni mera neophodnih u interesu pravde.
Protivno tvrdnjama podnosioca predstavke, relevantni zakon nije dao neograni~enu slobodu odlu~ivanja engleskim sudovima u utvr|ivanju treba li izdati re{enje o otkrivanju informacija u interesu pravde. Va`na ograni~enja proisti~u pre svega iz odredbi ~lana 10 Zakona iz 1981, po kojima re{enje o otkrivanju moè biti izdato ako sud proceni da dokazi pokazuju da je otkrivanje nu`no u interesu pravde (videti gore stav 20). Tako|e, u datom trenutku, to jest kada je podnosilac predstavke primio informacije od svog izvora, postojalo je ne samo tuma~enje odredbe o interesu pravde iz ~lana 10 od strane lorda Diploka u predmetu izme|u Dràvnog sekretara odbrane i preduze}a Guardian Newspapers ve} i presuda lorda Rida u predmetu izme|u preduze}a Norwich Pharmacal Co. i Komesara carine i tro{arina, u kojoj stoji da osoba koja je bila ume{ana u vr{enje protivzakonitog dela, mada ne svojom krivicom, moè biti du`na da oda identitet vinovnika (videti gore stavove 15, 18 i 22). Prema mi{ljenju Suda, tuma~enje zakona koje je dao Dom lordova u predmetu podnosioca predstavke nije i{lo dalje od onoga {to se razumno moglo predvideti u datim okolnostima (videti, mutatis mutandis, nedavnu presudu u predmetu S. W. protiv Ujedinjenog Kraljevstva od 22. novembra 1995, Serija A, br. 335-B, str. 42, stav 36). Sud ne nalazi nijednu drugu naznaku da pomenuti zakon nije podnosiocu predstavke pruìo adekvatnu za{titu od proizvoljnog ometanja. 34. Prema tome, Sud zaklju~uje da su osporene mere bile propisane zakonom. B. Da li je ometanje imalo legitiman cilj? 35. Pred institucijama Konvencije nije opovrgavano da je svrha osporenih mera bila da se za{tite Tetrina prava i da je ometanje stoga bilo u legitimnom cilju. Vlada je tvrdila da su mere preduzete i da bi se spre~ilo krivi~no delo. 36. Budu}i uveren da je ometanje sprovedeno u prvom pomenutom cilju, Sud ne nalazi da je potrebno da utvr|uje da li je sprovedeno i u drugom. C. Da li je ometanje bilo neophodno u demokratskom dru{tvu? 37. Podnosilac predstavke i Komisija smatrali su da ~lan 10 Konvencije nalaè da svako prinu|ivanje novinara da oda svoj izvor mora biti ograni~e-
197
no na vanredne okolnosti u kojima su ugroèni vitalni javni ili pojedina~ni interesi. To merilo nije zadovoljeno u ovom slu~aju. Podnosilac predstavke i Komisija pozvali su se na ~injenicu da je Tetra ve} bila pribavila re{enje o zabrani objavljivanja (videti gore stav 12) i da kr{enja tog re{enja nije bilo. Po{to su pomenute informacije spadale u onu vrstu koja se ~e{to javlja u poslovnoj {tampi, smatrali su da Tetra, koja nije pretrpela nijednu pomenutu nepogodnost, nije dokazala da postoji opasnost od {tete koju bi dalje objavljivanje moglo da izazove. Podnosilac predstavke je dodao da su informacije zavre|ivale da budu objavljene iako nisu odavale ni{ta {to bi bilo od vitalnog javnog interesa, kao {to su krivi~no delo ili malverzacije. Podaci o lo{em upravljanju kompanijom, o gubicima i traènju kredita bili su ~injeni~ni, aktuelni i od direktnog interesa za mu{terije i investitore na trì{tu kompjuterskog softvera. U svakom slu~aju, stepen va`nosti informacije za javni interes nije mogao biti merilo toga da li je postojala preka dru{tvena potreba da se naloì odavanje izvora. Jedan izvor moè danas pruìti informacije male vrednosti, a sutra velike; bitno je da iz odnosa novinara i izvora proisti~u informacije koje imaju legitiman potencijal za vesti. Ovim se ne pobija Tetrino pravo da svoje poslovanje drì u tajnosti, ako moè, ve} se osporava postojanje preke dru{tvene potrebe da se podnosilac predstavke kazni jer je odbio da otkrije izvor informacija koje Tetra nije uspela da zadrì u tajnosti. 38. Vlada je tvrdila da je nalog o otkrivanju bio nuàn u demokratskom dru{tvu radi za{tite prava Kompanije. Funkcija doma}ih sudova bila je i da utvrde ~injenice i da, u svetlu utvr|enih ~injenica, ustanove pravne posledice koje iz njih treba da proiza|u. Prema mi{ljenju Vlade, nadle`nost institucija Konvencije u vr{enju nadzora odnosi se samo na ovo drugo. Ta ograni~enja u pogledu kontrole koja postoji na osnovu Konvencije bila su bitna u ovom slu~aju, u kom su doma}i sudovi postupili na osnovu toga {to je podnosilac predstavke primio informacije od svog izvora ne znaju}i za njihovu poverljivu prirodu, mada je u stvari trebalo da je bude svestan. [tavi{e, izvor je verovatno i ukrao poverljivi poslovni plan i imao ne~asne motive za odavanje informacija. Povrh toga, tuìoci bi pretrpeli ozbiljnu komercijalnu {tetu od daljeg objavljivanja tih informacija. Ovi zaklju~ci doma}ih sudova zasnovani su na dokazima koji su im predstavljeni. Dalje je izneta tvrdnja da nije bilo velikog javnog interesa za objavljivanje poverljivih podataka koje je primio podnosilac predstavke. Mada postoji op{ti javni interes za slobodan dotok informacija novinarima, i izvori i novinari moraju shvatati da }e eksplicitno obe}anje poverljivosti od strane novinara ili njegovo implicitno prihvatanje da se neki podatak ne}e nekome pripisati mo`da morati da uzmaknu pred vi{im javnim interesom. Privilegija
novinara ne treba da seè do za{tite izvora koji se poneo nepo{teno, ili bar neodgovorno, da bi mu omogu}io da neka`njeno dalje {iri informacije koje nisu u javnom interesu. U ovom slu~aju, izvor nije pokazao odgovornost koju zahteva ~lan 10 Konvencije. Informacija o kojoj je re~ nije imala sadràj od javnog interesa koji je opravdavao ometanje prava privatnog preduze}a kao {to je Tetra. Iako je ta~no da su doneta delotvorna re{enja, dok god se ne zna ko su kradljivac plana i izvor tuìoci su u opasnosti da se informacije dalje {ire i, posledi~no, da se nanese {teta njihovom poslovanju i sredstvima za ìvot njihovih zaposlenih. Nije bilo drugih na~ina kojima bi se za{titila poslovna poverljivost Tetre. U ovim okolnostima, prema tvrdnjama Vlade, nalog da podnosilac predstavke oda svoj izvor i odre|ivanje nov~ane kazne podnosiocu predstavke zbog odbijanja da to u~ini ne predstavljaju kr{enje njegovih prava iz ~lana 10 Konvencije. 39. Sud podse}a da je sloboda izraàvanja jedan od glavnih kamena temeljaca demokratskog dru{tva i da je za{tita koju valja pruìti {tampi posebno va`na (videti kao skora{nji primer presudu u predmetu Jersild protiv Danske, 23. septembar, 1994, Serija A, br. 298, str. 23, stav 31). Za{tita novinarskih izvora jedan je od osnovnih uslova za slobodu {tampe, {to se odraàva u zakonima i profesionalnim kodeksima pona{anja u ve}em broju zemalja potpisnica i navodi u nekoliko me|unarodnih dokumenata o novinarskim slobodama (videti, izme|u ostalog, Rezoluciju o novinarskim slobodama i ljudskim pravima, usvojenu na êtvrtoj evropskoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih medija (Prag, 7-8. decembar 1994.) i Rezoluciju o poverljivosti novinarskih izvora Evropskog parlamenta (18. januar 1994, Slu`beni list Evropskih zajednica, br. C 44/34)). Bez takve za{tite, izvori bi se mogli ustezati od pomaganja {tampi u informisanju javnosti o stvarima od javnog interesa. Usled toga bi presudna uloga budnog posmatra~a javnih zbivanja koju ima {tampa mogla biti ugroèna, te bi njena sposobnost da pruà ta~ne i pouzdane informacije mogla biti naru{ena. S obzirom na zna~aj za{tite novinarskih izvora za slobodu {tampe u demokratskom dru{tvu i potencijalno obeshrabruju}i uticaj koji bi nalog za otkrivanje izvora mogao imati na ostvarivanje te slobode, takva mera ne moè biti saglasna sa ~lanom 10 Konvencije, osim ako nije opravdana nekim pre~im javnim interesom. Ove obzire treba imati u vidu kada se na ~injenice ovog slu~aja primenjuje test neophodnosti u demokratskom dru{tvu, na osnovu stava 2 ~lana 10.
199
40. Op{te je na~elo da neophodnost bilo kakvog ograni~enja slobode izraàvanja mora biti ubedljivo ustanovljena (o osnovnim na~elima na kojima se zasniva test neophodnosti videti u presudi u predmetu Sandej tajms protiv Ujedinjenog Kraljevstva (br. 2), 26. novembar 1991, Serija A, br. 217, str. 28-29, stav 50). Nije sporno da doma}e vlasti imaju prvenstvo pri procenjivanju da li postoji preka dru{tvena potreba za ograni~avanjem, i one pri tome uìvaju izvesnu slobodu procenjivanja. U ovom kontekstu, me|utim, sloboda prosu|ivanja doma}ih vlasti suèna je interesom demokratskog dru{tva da obezbedi i odràva slobodu {tampe. Sli~no tome, taj }e interes imati veliku teìnu kada se odre|uje, kao {to to nalaè stav 2 ~lana 10, da li je ograni~enje bilo proporcionalono legitimnom cilju kome se teìlo. Ukratko, ograni~enja poverljivosti novinarskih izvora zahtevaju pomno ispitivanje od strane Suda. Zadatak Suda u primeni nadzorne funkcije nije da zauzme mesto doma}ih vlasti, ve} pre da kontroli{e, na osnovu ~lana 10, odluke koje su one donele na osnovu slobode procenjivanja koju imaju. îne}i to, Sud mora da ispita ometanje na koje se podnosilac predstavke àli u svetlu celokupnog slu~aja i da utvrdi da li su razlozi koje su doma}e vlasti dale da ga opravdaju relevantni i dovoljni. 41. U ovom slu~aju, kako se vidi iz govora lorda Bridà u Domu lordova, Tetri je odobren nalog za otkrivanje izvora prvenstveno na osnovu opasnosti od te{ke {tete po njeno poslovanje, te po sredstva za ìvot njenih slu`benika, koja bi nastupila kao posledica odavanja informacija iz njenog poslovnog plana dok su pregovori o refinansiranju jo{ u toku (videti gore stav 18). Lord Brid` je smatrao da je ta opasnost, koja kuca pod njima kao tempirana bomba, kako se izrazio lord Donaldson pred Apelacionim sudom (videti gore stav 17), mogla biti otklonjena samo ako bi tuìoci mogli da identifikuju izvor, bilo kao lice koje je ukralo primerak ili sredstvo za identifikovanje lica koje je ukralo primerak plana, kako bi bili u mogu}nosti da pokrenu postupak za vra}anje nestalog dokumenta. Zna~aj za{tite izvora, zaklju~io je lord Brid`, znatno je umanjen njegovim sau~esni{tvom u, najblaè re~eno, grubom kr{enju poverljivosti, koji za protivteù nema legitiman interes za objavljivanje informacija (videti gore stav 18). 42. Prema mi{ljenju Suda, opravdanost osporavanog naloga za otkrivanje izvora u ovom slu~aju mora biti sagledana u {irem kontekstu privremenog ex parte re{enja koje je ta kompanija ranije dobila, a koje je spre~avalo ne samo podnosioca predstavke ve} i izdava~e lista Engineer da objave bilo kakve informacije koje su potekle iz plana. O re{enju su obave{tene sve nacionalne novine i relevantni ~asopisi (videti gore stav 12). Svrha naloga za otkrivanje izvo-
ra bila je u veoma velikoj meri podudarna sa svrhom koju je re{enje ve} ostvarilo, naime da se spre~i {irenje poverljivih podataka koji su se nalazili u planu. Prema re~ima lorda Donaldsona u Apelacionom sudu, nije bilo sumnje da je re{enje uspe{no spre~ilo {irenje poverljivih podataka u {tampi (videti gore stav 17). Tetrini poverioci, mu{terije, dobavlja~i i konkurenti, prema tome, ne bi saznali te podatke iz {tampe. Znatan deo opasnosti od {tete po kompaniju tako je ve} umnogome uklonjen re{enjem. S obzirom na to, prema mi{ljenju Suda, a po{to je nalog za otkrivanje sluìo tek da potkrepi re{enje, dodatno ograni~enje slobode izraàvanja koju je sadràvao nije bilo zasnovano na dovoljnim razlozima u smislu stava 2 ~lana 10 Konvencije. 43. Ostaje da Sud utvrdi da li su ostale svrhe naloga za otkrivanje bile dovoljne da bi nalog bio opravdan. 44. U tom smislu je ta~no, kako je rekao lord Donaldson, da re{enje ne bi uspe{no spre~ilo obelodanjivanje podataka [Tetrinim] mu{terijama ili konkurentima direktno od izvora novinara podnosioca predstavke (ili njegovog izvora) (videti gore stav 17). Ako ne bi znala identitet izvora, Tetra ne bi bila u mogu}nosti da spre~i dalje {irenje sadrìne plana putem pokretanja postupka protiv njega ili nje radi vra}anja nestalog dokumenta, pribavljanja re{enja protiv daljeg otkrivanja informacija i radi nadoknade {tete. Tako|e je, kao komercijalno preduze}e, imala valjan razlog da otkrije nelojalnog slu`benika ili saradnika, koji mo`da ima stalan pristup njenim prostorijama, da bi prekinula njegovu ili njenu vezu s kompanijom. 45. To su nesumnjivo bitni razlozi. Me|utim, kao {to priznaju i doma}i sudovi, da bi se utvrdila nu`nost otkrivanja nije samo po sebi dovoljno da stranka koja traì otkrivanje izvora dokaè samo da bez tog otkri}a ne}e biti u mogu}nosti da ostvari zakonsko pravo ili spre~i mogu}u nezakonitost, na ~emu on ili ona zasniva svoju tvrdnju da je otkrivanje neophodno (videti gore stav 18). S tim u vezi, Sud podse}a da obziri koje institucije Konvencije treba da imaju u vidu pri razmatranju na osnovu stava 2 ~lana 10 na terazijama sukobljenih interesa preteù u korist interesa demokratskog dru{tva da se obezbedi sloboda {tampe (videti gore stavove 39 i 40). Imaju}i u vidu ~injenice ovog slu~aja, Sud ne moè da presudi da su Tetrini interesi da putem postupka protiv izvora elimini{e preostalu opasnost od {tete koja bi mogla da nastupi usled {irenja poverljivih informacija drugim sredstvima osim {tampe, da pribavi naknadu i otkrije nelojalnog slu`benika ili saradnika bili, ~ak i kada se posmatraju kumulativno, dovoljni da prevagnu nad vitalnim javnim interesom za{tite izvora novinara podnosioca predstavke. Sud stoga smatra da ostali ciljevi kojima sluì nalog za otkrivanje izvora, ka-
201
da se uporede sa standardima koje name}e Konvencija, ne predstavljaju pre~i zahtev javnog interesa. 46. Ukratko, prema mi{ljenju Suda, nije postojala razumna srazmera izme|u legitimnog cilja koji je nalog za otkrivanje izvora trebalo da ostvari i sredstava koja su primenjena da se taj cilj postigne. Stoga se ne moè smatrati da je ograni~enje slobode izraàvanja novinara podnosioca predstavke, koje je podrazumevao nalog za otkrivanje, bilo nu`no u demokratskom dru{tvu, u sklopu zna~enja stava 2 ~lana 10, radi za{tite Tetrinih prava po engleskom zakonu, bez obzira na slobodu procenjivanja koja je ostavljena doma}im vlastima. Shodno tome, Sud zaklju~uje da i nalog da podnosilac oda svoj izvor i nov~ana kazna koja mu je odre|ena kada je to odbio predstavljaju kr{enje njegovog prava na slobodu izraàvanja po ~lanu 10. II. PRIMENA ^LANA 50 KONVENCIJE 47. G. Viljem Gudvin je zatraìo pravi~no zadovoljenje na osnovu ~lana 50 Konvencije, koji glasi: Ako Sud utvrdi da je odluka ili mera koju je donela ili preduzela sudska ili bilo koja druga vlast neke visoke strane ugovornice u celini ili delimi~no protivna obavezama koje proisti~u iz... Konvencije i ako unutra{nje pravo te strane ugovornice omogu}ava samo delimi~nu od{tetu za posledice ove odluke ili mere, odlukom Suda, ako je potrebno, da}e se pravi~no zadovoljenje o{te}enoj stranci. Nematerijalna {teta 48. Podnosilac predstavke traìo je 15 000 funti sterlinga na ime nematerijalne {tete, zbog pretrpljenog du{evnog bola, {oka, pometenosti i teskobe koje je ose}ao zbog postupka koji je protiv njega poveden. Pet meseci je ìveo u stalnoj opasnosti da }e biti ka`njen zatvorom do dve godine zato {to je poslu{ao svoju savest i ispunio svoje eti~ke obaveze novinara. Ostaje mu i ubudu}e krivi~ni dosije, jer krivi~no delo nepo{tovanja suda ne}e biti uklonjeno iz evidencije ni ako Sud odlu~i da su njegova prava prekr{ena. Maltretirali su ga uru~ioci sudskih poziva, kao i njegovi poslodavci, da bi ga privoleli da udovolji sudskom nalogu na njihovu {tetu, a uz sve to trpeo je i pritisak koji je na njega izvr{en tako {to mu je zapre}eno otkazom ako ne oda identitet svog izvora.
202
49. Vlada se suprotstavila zahtevu podnosioca predstavke uz obrazloènje da su navodne negativne posledice proistekle iz ~injenice da je on prkosio zakonu i kr{io ga. Makar taj zakon smatrao lo{im, trebalo je da poslu{a nalog da informacije pruì sudu u zape~a}enoj koverti, ili je u najmanju ruku trebalo da prizna svoju du`nost da postupi po nalogu za otkrivanje izvora kada je izgubio slu~aj u Domu lordova. Da je tako postupio, Vlada te{ko da bi mogla da se usprotivi zahtevu za naknadu za bilo kakve lo{e posledice. 50. Sud ne smatra da su argumenti Vlade uverljivi. Prema ~lanu 50 bitno je da li su ~injenice za koje je utvr|eno da sa~injavaju prekr{aj imale za posledicu nematerijalnu {tetu. U ovom slu~aju, Sud nalazi da je ustanovljeno da je postojala uzro~na veza izme|u teskobe i bola koje je podnosilac predstavke pretrpeo i utvr|ene povrede Konvencije. Me|utim, u okolnostima ovog slu~aja, Sud smatra da presuda predstavlja prikladno pravi~no zadovoljenje za naknadu {tete traènu po ovom osnovu. B. Tro{kovi 51. Podnosilac predstavke je tako|e zatraìo naknadu tro{kova od ukupno 49 500 funti, na ime slede}ih stavki, navedenih u njegovom podnesku Sudu od 1. marta 1995: 19 500 funti na ime honorara zastupniku za izradu predstavke Komisiji i pismene komentare Komisiji i Sudu, kao i za pripremanje i izlaganje slu~aja pred Komisijom i Sudom; 30 000 funti za rad advokata podnosioca predstavke u vezi sa postupkom pred Komisijom i Sudom. Pomenutim iznosima treba dodati odgovaraju}i porez na dodatu vrednost (PDV). 52. Pismom od 11. aprila 1995. godine Vlada je pozvala podnosioca predstavke da iznese detaljan spisak tro{kova. 53. U pismu od 25. jula 1995. godine podnosilac predstavke je naveo da je rad advokata pred Komisijom i Sudom iznosio ukupno 136 sati, po ceni od prose~no 250 funti na sat za starijeg partnera i 150 funti na sat za advokata pomo}nika. 54. Tridesetog avgusta 1995. godine Vlada je podnela svoje primedbe na spisak tro{kova koji je izneo podnosilac predstavke. Bez namere da uti~e
203
na odluku Suda u vezi sa zakasnelim zahtevom podnosioca predstavke, Vlada je izjavila da smatra da je 19 500 funti zatraènih na ime honorara zastupnicima nerazumno visoka svota i da bi svota of 16 000 funti bila razumna. [to se ti~e advokatskih honorara, Vlada je smatrala da su navedene cene i broj sati preterani. Prema njihovom mi{ljenju, 110 sati po prose~noj ceni od 160 funti na sat za starijeg partnera i 100 funti na sat za advokata pomo}nika bilo bi razumno. Prema Vladinoj ra~unici, bilo bi razumno podnosiocu predstavke isplatiti 37 595,50 (PDV uklju~en) na ime tro{kova. 55. U pismu od. 1 septembra 1995. godine podnosilac predstavke je naglasio da su broj sati i satnice koje je izneo razumne. Prihvatio je da Sud, ako presudi u njegovu korist, ima slobodu da odlu~i da mu dodeli iznos koji je navela Vlada. Izjavio je da bi bio spreman da prihvati svotu koja bi se na{la na sredini ukupnih svota koje su dve stranke iznele. 56. Sud smatra da je svota koju je priznala Vlada prikladna u okolnostima ovog slu~aja. Sud stoga dodeljuje podnosiocu predstavke 37 595,50 funti (PDV uklju~en) na ime zakonskih tro{kova, umanjeno za 9300 francuskih franaka koje je kao pravnu pomo} ve} isplatio Savet Evrope na ime pravnih honorara. Redovna kamata 57. Prema podacima dostupnim Sudu, zakonska kamata u Ujedinjenom Kraljevstvu na dan usvajanja ove presude iznosi osam odsto godi{nje. IZ NAVEDENIH RAZLOGA, SUD smatra, sa 11 glasova prema sedam, da je povre|en ~lan 10 Konvencije; jednoglasno smatra da je re{enje o povredi prikladno pravi~no zadovoljenje za nematerijalnu {tetu koju je pretrpeo podnosilac predstavke; jednoglasno smatra: da dràva potpisnica treba u roku od tri meseca da isplati podnosiocu predstavke, na ime tro{kova, 37 595,50 funti (trideset sedam hiljada petsto devedeset pet funti sterlinga i 50 centi), umanjeno za 9300 (devet hiljada i trista) francuskih franaka, konvertovanih u funte sterlinga po kursu koji vaì na dan progla{enja ove presude;
204
da }e prosta kamata po godi{njoj stopi od osam odsto biti plativa po isteku pomenuta tri meseca do poravnanja; jednoglasno odbacuje ostatak zahteva za pravi~no zadovoljenje. Sa~injeno na engleskom i francuskom jeziku i objavljeno na javnom zasedanju u Zgradi ljudskih prava, u Strazburu, 27 marta 1996. Potpisi: Rolv Risdal, predsednik Herbert Pecold, sekretar Suda U skladu sa stavom 2 ~lana 51 Konvencije i stavom 2 pravila 53 Poslovnika Suda, uz ovu presudu priloèna su slede}a mi{ljenja: saglasno izdvojeno mi{ljenje g. De Mejera; zajedni~ko suprotno izdvojeno mi{ljenje g. Risdala, g. Bernharta, g. Tora Vilijalmsona, g. Ma~era, g. Vol{a, ser Dòna Frilenda i g. Bake; suprotno izdvojeno mi{ljenje g. Vol{a. Inicijali: R. R. H. P. SAGLASNO IZDVOJENO MI[LJENJE SUDIJE DE MEJERA U potpunosti se slaèm sa zaklju~cima Suda da su nalog da podnosilac predstavke otkrije svoj izvor i nov~ana kazna koja mu je izre~ena jer je odbio da to u~ini naru{ili njegovo pravo na slobodu izraàvanja. Me|utim, primetio bih da je, po mome mi{ljenju, to vaìlo i za ranije re{enje o zabrani objavljivanja informacija (1), budu}i da je to bio potpuno neprihvatljiv oblik prethodne kontrole (2). Stavovi 12 i 42 presude. Videti moje delimi~no suprotno mi{ljenje o tom pitanju u predmetu Observer i Guardian protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 26. novembra 1991, Serija A, br. 216, str. 46.
205
âk i da nije bilo takvog re{enja, nalog za otkrivanje izvora i potonja nov~ana kazna ne bi bile legitimne. Za{tita novinarskog izvora od tako je vitalnog zna~aja u ostvarivanju njegovog prava na slobodu izraàvanja da uobi~ajena praksa mora biti da se nikada ne dozvoli da se u nju zadire, osim mo`da u sasvim izuzetnim okolnostima, kakve nipo{to nisu postojale u ovom slu~aju. ZAJEDNI^KO SUPROTNO IZDVOJENO MI[LJENJE SUDIJA RISDALA, BERNHARTA, TORA VILIJALMSONA, MAÊRA, VOL[A, SER D@ON FRILENDA I BAKE Ne moèmo da se sloìmo sa stavom ve}ine izraènim u stavu 46 presude da i nalog da podnosilac oda svoj izvor i nov~ana kazna koja mu je odre|ena kada je to odbio predstavljaju kr{enje njegovog prava na slobodu izraàvanja po ~lanu 10. 2. Naravno, kao {to se isti~e u stavu 39 presude, u potpunosti prihvatamo da je sloboda izraàvanja jedan od su{tinskih kamena temeljaca demokratskog dru{tva i da je za{tita koju valja pruìti {tampi od naro~itog zna~aja. Tako|e se slaèmo da, kako se u tom stavu dalje isti~e, za{tita novinarskih izvora jedan je od osnovnih uslova za slobodu {tampe... Bez takve za{tite, izvori bi se mogli ustezati od pomaganja {tampi u informisanju javnosti o stvarima od javnog interesa. Usled toga bi presudna uloga budnog posmatra~a javnih zbivanja koju {tampa ima mogla biti ugroèna, te bi sposobnost {tampe da pruà ta~ne i pouzdane informacije mogla pretrpeti negativan uticaj. Sledi da nalog za odavanje izvora ne moè biti u skladu sa ~lanom 10 Konvencije ukoliko nije opravdan na osnovu stava 2 tog ~lana. Sa ve}inom se razilazimo u proceni toga da li je, u okolnostima ovog slu~aja, takvo opravdanje postojalo naro~ito da li merilo nu`nosti u demokratskom dru{tvu treba smatrati ispunjenim. [to se ti~e merila u doma}em pravu, ~lan 10 Zakona o nepo{tovanju suda iz 1981. jasno pruà zakonski osnov za pretpostavku protiv odavanja izvora. On nalaè (videti stav 20 presude) da nijedan sud ne sme da zahteva odavanje osim ako sud proceni da dokazi ukazuju na to da je otkrivanje nu`no u interesu pravde ili nacionalne bezbednosti, ili radi spre~avanja nereda ili kriminala. 5. Kao {to je objasnio lord Brid` u Domu lordova u slu~aju podnosioca predstavke, to zakonsko ograni~enje proizvodi dejstvo osim ako stranka koja traì odavanje moè sudu da pruì dovoljne dokaze da je odavanje neophodno usled postojanja jednog od ~etiri razloga od javnog zna~aja koji su
navedeni u tom ~lanu. Postavljaju}i sebi pitanje da li je odavanje izvora nekih odre|enih podataka neophodno u slu`bi jednog od pomenutih interesa, sudija mora da pribegne vaganju; mora da po~ne od pretpostavke, na prvom mestu, da je za{tita izvora sama po sebi stvar od velikog javnog zna~aja, na drugom mestu da ni{ta manje od nu`nosti ne}e biti dovoljno da pretegne nad tim zna~ajem i, na tre}em mestu, da nu`nost moè da nastane samo iz brige za drugo pitanje od velikog javnog zna~aja, to jest, jedno od ~etiri interesa navedena u tom stavu. Govore}i o na~inu na koji sudija treba da utvrdi nu`nost kada je, kao ovde, re~ o interesima pravde, lord Brid` je rekao da nikada ne}e biti dovoljno da stranka koja traì odavanje izvora za{ti}enog tim ~lanom dokaè samo da bez odavanja ne}e biti u stanju da ostvari zakonsko pravo ili da spre~i mogu}nost nezakonitog postupanja. Zadatak sudije }e uvek biti da izvaga zna~aj omogu}avanja postizanja pravde u okolnostima datog slu~aja, s jedne strane, i zna~aj za{tite izvora, s druge strane. U ovom odmeravanju prag nu`nosti bi}e dostignut samo ako je sudija uveren da odavanje u interesu pravde ima toliko preteàn zna~aj da prevazilazi zakonsko pravo da se odbije otkrivanje izvora. 6. Ako uzmemo da se, kako presuda prihvata, za{tita Tetrinih prava putem izuzetka interesa pravde svodi na stremljenje legitimnom cilju prema stavu 2 ~lana 10, test nu`nosti u doma}em pravu zapanjuju}e je sli~an testu koji zahteva Konvencija. Na osnovu svih dokaza koji su im predstavljeni, doma}i sudovi tri stepena zaklju~ili su da je odavanje nu`no u interesu pravde. Razlozi koje je lord Brid` naveo u prilog svom zaklju~ku da su sudija prvostepenog suda i Apelacioni sud imali pravo kada su utvrdili da je nu`nost odavanja u interesu pravde utvr|ena bili su slede}i. Prvo, va`nost ostvarivanja otkri}a za Tetru leàla je u opasnosti od te{ke {tete po njihovo poslovanje i stoga po sredstva za ìvot njihovih zaposlenih, do ~ega bi do{lo ako bi informacije koje su se nalazile u njihovom poslovnom planu bile otkrivene dok proces refinansiranja jo{ traje. Ta opasnost je mogla biti uklonjena samo ako su oni imali mogu}nost da identifikuju izvor, bilo kao lice koje je ukralo primerak plana ili kao sredstvo za identifikovanje lica koje je ukralo primerak plana, kako bi bili u mogu}nosti da pokrenu postupak za vra}anje nestalog dokumenta. Drugo, zna~aj za{tite izvora zna~ajno je umanjen njegovim sau~esni{tvom, u najmanju ruku, u grubom kr{enju poverljivosti, koji za protivteù nema legitiman interes kome je objavljivanje informacija trebalo da sluì. Kad se na ovaj na~in izvr{i odmeravanje, otkrivanje izvora u interesu pravde o~ito je imalo tako dominantan zna~aj da preteè nad rezonovanjem koje je u pozadini zakonske za{tite izvora, pa je merilo nu`nosti otkrivanja ostvareno. S druge strane, u presudi se zaklju~uje da nije postojao razuman odnos proporcionalnosti izme|u legitimnog cilja kome je sluìo nalog za otkriva-
207
nje i sredstava koja su primenjena da se taj cilj postigne (stav 46). Dolaze}i do ovog zaklju~ka, u presudi prvo pi{e (ispravno), u stavu 42, da opravdanja za nalog za otkrivanje moraju biti sagledana u {irem kontekstu re{enja koje je Tetra ve} dobila. To je re{enje delotvorno spre~ilo {irenje poverljivih podataka u {tampi, tako da je znatan deo opasnosti od {tete po kompaniju... ve} umnogome otklonjen.... S obzirom na to, nastavlja se u stavu, ...po{to je nalog za otkrivanje sluìo tek da potkrepi re{enje, dodatno ograni~enje slobode izraàvanja koje je sadràvao nije poduprto dovoljnim dokazima po stavu 2 ~lana 10 Konvencije. 8. Me|utim, da je nalog za otkrivanje mogao da sluì tek da potkrepi re{enje zna~ilo bi pogre{no predstaviti slu~aj. Kako je obja{njeno u odlukama doma}ih sudova, svrha naloga za otkrivanje izvora bila je da pro{iri za{titu Tetrinih prava zatvaranjem pukotina koje je re{enje ostavilo. Re{enje se postaralo za {tampu, ali ne bi delotvorno spre~ilo obelodanjivanje podataka Tetrinim mu{terijama ili konkurentima direktno preko izvora podnosioca predstavke (ili njegovog izvora). Ne znaju}i identitet izvora, Tetra ne bi bila u poloàju da spre~i dalje {irenje sadràja plana pokretanjem postupka protiv izvora radi vra}anja nestalog dokumenta, radi dobijanja re{enja kojim bi se izvoru zabranilo dalje odavanje podataka i radi od{tete. Tako|e, ne bi bila u mogu}nosti ni da ukloni bilo kakvu opasnost od budu}e {tete po svoje interese koju bi mogao da joj nanese nelojalni slu`benik ili saradnik koji bi i dalje mogao da ima pristup prostorijama. 9. Ostale svrhe kojima sluì nalog za otkrivanje razmotrene su u stavovima 44 i 45 presude. U stavu 45, posle podse}anja da obziri koje institucije Konvencije treba da imaju u vidu pri razmatranju slu~aja na osnovu stava 2 ~lana 10 na terazijama sukobljenih interesa preteù u korist interesa demokratskog dru{tva za obezbe|ivanje slobode {tampe, tvrdi se da su Tetrini interesi za obezbe|ivanje dodatnih mera za{tite zatraènih putem naloga za otkrivanje izvora nedovoljni da prevagnu nad vitalnim javnim interesom za za{titu izvora podnosioca predstavke. Me|utim, nije preduzeta nikakva detaljna procena Tetrinih interesa, a u odsustvu takve procene nema ni zadovoljavaju}eg osnova za odmeravanje koje Sud treba da izvr{i. Doma}i sudovi su u svakom slu~aju bili merodavniji da, na osnovu dokaza koji su im podneti, procene snagu tih interesa, pa je po na{em mi{ljenju zaklju~ak koji su izveli u vezi s tim gde valja uspostaviti odgovaraju}u ravnoteù spadao u slobodu procenjivanja koja je dopu{tena doma}im vlastima. 11. Stoga zaklju~ujemo da ni nalog za otkrivanje ni nov~ana kazna izre~ena podnosiocu predstavke zbog toga {to joj se nije pokorio ne predstavljaju kr{enje njegovog prava na slobodu izraàvanja po ~lanu 10.
SUPROTNO IZDVOJENO MI[LJENJE SUDIJE VOL[A

U uvodnoj re~i pred Sudom, zastupnik podnosioca predstavke je rekao da njegov klijent ne traì nikakve posebne povlastice zbog svog zanimanja, jer novinari nisu iznad zakona. No, meni se ~ini da je Sud svojom odlukom u stvari re{io da, na osnovu Konvencije, novinaru zbog njegove profesije valja pruìti povlastice koje nisu date drugim ljudima. Zar ne treba obi~nom gra|aninu koji uputi pismo novinama na objavljivanje pruìti jednake povlastice, iako po zanimanju nije novinar? Pravljenje razlike izme|u novinara i obi~nog gra|anina mora dovesti u pitanje odredbe ~lana 14 Konvencije. U ovom slu~aju, podnosiocu predstavke izraàvanje nije bilo zabranjeno. Pre je on odbio da govori. Posledica je da je stranka koja je traìla zakonsku za{titu svojih interesa, koji su nezakonito povre|eni, ostala bez pravnog leka na koji po odlukama sudova ima pravo. Takav je rezultat svakako stvar javnog interesa i podnosiocu predstavke je uspelo da osujeti svoje doma}e sudove u naporima da delaju u interesu pravde. Na doma}im sudovima je da odlu~e da li je pomenuti dokument bio ukraden ili nije. No, podnosilac predstavke tvrdi da time {to ne veruje da je bio ukraden moè da opravda svoje odbijanje da se povinuje sudskom nalogu izdatom u njegovom slu~aju. Njegovo drànje i njegove re~i odaju utisak da bi postupio po nalogu da je verovao da je pomenuti dokument ukraden. On, dakle, koristi svoje li~no mi{ljenje o istinitosti jedne ~injenice, o ~emu je odluka u isklju~ivoj nadle`nosti doma}ih sudova, kao opravdanje za nepokoravanje sudskom nalogu, jednostavno zato {to se ne slaè sa ~injenicama kako ih je sud utvrdio. 3. Meni se ~ini da ni{ta u Konvenciji ne dopu{ta da stranka u postupku sopstveno uverenje o ~injenicama suprotstavi nalazu o ~injenicama koji su doneli nadle`ni sudovi, i da na taj na~in opravda svoje odbijanje da bude obavezan sudskim nalazom ~injenica. Dopustiti mu da to u~ini samo zato {to je novinar po zanimanju zna~i podrediti sudski proces subjektivnoj proceni jedne stranke i njoj samoj prepustiti odluku o moralnoj opravdanosti odbijanja da poslu{a sudski nalog, usled ~ega }e drugoj stranci biti uskra}ena pravda i pretrpe}e {tetu. Stoga imamo kr{enje primarnog pravila prirodnog prava da nijedan ~ovek ne sme biti sudija u sopstvenoj stvari. Prevod Miona Pipevski
6. Po{tovanje verskih ose}anja

Da li je svaka zaplena i uni{tavanje filma protivna umetni~koj slobodi, odnosno slobodi izraàvanja? Da li i delo visoke umetni~ke vrednosti moè da vre|a verska ose}anja? Da li je za{tita prava na po{tovanje verskih ose}anja legitiman osnov za ograni~avanje slobode izraàvanja u masovnim medijima? Da li je opravdana zabrana filma, TV i radio programa, knjige ili novina zbog ugroàvanja prava drugih i kada nije utvr|eno da su autori po~inili neko krivi~no ili drugo ka`njivo delo? Da li se u sredini u kojoj ìve pripadnici razli~itih konfesija verska ose}anja svih gra|ana moraju {tititi na isti na~in? Da li se prikazivanjem predmeta verskog oboàvanja na provokativan na~in naru{ava duh tolerancije?
210
Da li svaka kritika ili ismevanje crkve predstavlja povredu verskih ose}anja? Da li poricanje religijskih verovanja od strane drugih, pa ~ak i {irenje u~enja koja su neprijateljski nastrojena prema njihovoj veri, predstavlja povredu verskih ose}anja? Da li vernici mogu razumno o~ekivati da budu izuzeti od svake kritike? Da li se zabranom javne kritike verskog morala moè {tititi javni red i mir i javni poredak? Da li umetni~ko delo namenjeno posebno odabranoj publici treba tretirati druga~ije u pogledu slobode izraàvanja? Postoji li zajedni~ko evropsko stanovi{te o mestu religije u dru{tvu?
211
Po{tovanje verskih ose}anja 212
Institut Oto-Preminger protiv Austrije

Saètak
Podnosilac predstavke je Institut Oto Preminger (Otto-Preminger-Institut fr audiovisuelle Mediengestaltung, OPI), koji se obratio Evropskoj komisiji za ljudska prava 6. oktobra 1987. zbog navodnog kr{enja ~lana 10 Konvencije. Predmet je dospeo pred Evropski sud za ljudska prava, koji je doneo presudu 23. avgusta 1994. godine.
înjenice
OPI je privatno udruènje iz Insbruka ~iji je op{ti cilj da promovi{e stvarala{tvo, komunikacije i zabavu posredstvom audiovizuelnih medija. OPI je nameravao da prikaè filmsku satiri~nu tragediju koja na simboli~an i karikaturalan na~in preispituje religijska shvatanja. Naime, film prikazuje boga jevrejske, hri{}anske i islamske religije kao senilnog starca koji se baca ni~ice pred |avolom, s kojim se strasno ljubi, naziva ga prijateljem i u koga se kune. Izme|u Marije Magdalene i |avola javlja se izvesna erotska napetost. Odrasli Isus Hrist prikazan je kao maloumnik. On je u jednoj sceni prikazan kako lascivno miluje i ljubi grudi svoje majke. Film prikazuje kako bog, Marija Magdalena i Isus aplaudiraju |avolu. Projekcije ovog filma nisu odràne, jer je film po nalogu Okru`nog suda a po predlogu dràvnog tuìoca zaplenjen. Na zahtev dioceze rimokatoli~ke crkve u Insbruku pokrenut je krivi~ni postupak protiv upravnika OPI g. Cingla zbog krivi~nog dela omalovaàvanja verskih u~enja. @albu G. Cingla na nalog o zapleni Apelacioni sud u Insbruku odbacio je 30. jula 1985. Ovaj sud je smatrao da je umetni~ka sloboda nu`no ograni~ena pravima drugih na slobodu veroispovesti i du`no{}u dràve da za{titi dru{tvo zasnovano na redu i toleranciji i da ne treba da vre|a verska ose}anja prose~ne osobe koja poseduje normalan verski senzibilitet. Sveop{te ismevanje verskih ose}anja odnelo je prevagu nad bilo kakvim interesovanjem za informacije koje bi javnost mogla da dobije ili nad finansijskim interesima lica koja su èlela da prikaù taj film. Oktobra 1985. godine obustavljen je krivi~ni postupak protiv g. Cingla, a postupak da se film zabrani je nastavljen u skladu sa Zakonom o medijima, koji predvi|a uni{tavanje publikacije kao sankciju za medijski prekr{aj. Okru`ni sud je naloìo zaplenu filma, oceniv{i da film predstavlja napad na hri{}ansku veru.
G. Cingl se àlio na presudu Okru`nog suda jer je javnosti bio onemogu}en slobodan pristup jednom umetni~kom delu, u skladu s garancijom umetni~ke slobode sadrànom u austrijskom ustavu. Apelacioni sud u Insbruku odbio je àlbu aprila 1987. kao neosnovanu, jer g. Cingl nije vlasnik autorskog prava za taj film.
Po{tovanje verskih ose}anja
Pravna pitanja
Podnosilac predstavke je traìo od Suda da presudi u njegovu korist i da zaklju~i da su zaplena i uni{tavanje filma predstavljali kr{enje obaveza Republike Austrije koje proizlaze iz ~lana 10 Konvencije. Dràva je tvrdila da OPI ne moè biti `rtva ometanja kori{}enja svojih prava koja proizlaze iz Konvencije jer nije pretrpeo direktan uticaj postupaka koji navodno predstavljaju ometanje. Uz to, Dràva je tvrdila da je cilj zaplene i uni{tavanja filma bio da se za{tite prava drugih, a naro~ito pravo na po{tovanje verskih ose}anja, kao i spre~avanje nereda. OPI je tvrdio je da je postupao na odgovoran na~in radi spre~avanja neopravdanih uvreda. Planirano je da se film prikaè u vlastitom bioskopu, koji je dostupan pripadnicima javnosti samo uz odre|enu nadoknadu; osim toga, njegova publika, sve u svemu, sastoji se od lica zainteresovanih za progresivnu kulturu. Najzad, u skladu s relevantnim vaè}im tirolskim zakonima, licima mla|im od 17 godina bilo je zabranjeno gledanje filma. Stoga nije postojala stvarna opasnost da bilo ko protiv svoje volje bude izloèn uvredljivim sadràjima. Dràva je obrazlagala zaplenu filma u svetlu njegovog karaktera kao napada na hri{}ansku veru, u prvom redu rimokatoli~ku. Tvrdila je da stavljanje izvornog komada u kontekst su|enja njegovom autoru 1895. godine zapravo sluì da se dodatno naglasi antireligijski karakter filma, koji se zavr{ava silovitom i uvredljivom kritikom onoga {to se prikazuje kao katoli~ki moral. Dràva je jo{ naglasila ulogu religije u svakodnevnom ìvotu stanovnika Tirola, od kojih rimokatoli~ki vernici ~ine ~ak 87%. Shodno tome, barem u to vreme postojala je nu`na dru{tvena potreba za o~uvanjem verskog mira; bilo je neophodno za{tititi javni poredak od ovog filma, te sudovi u Insbruku nisu u tom pogledu pre{li granicu slobode procenjivanja.
Ocena Suda
Iako OPI, koji je podnosilac predstavke, nije bilo vlasnik autorskog prava niti uni{tene kopije filma, Sud je smatrao da je on trpeo neposredne posledice sudske odluke o uni{tavanju filma. Prikazivanje ovog filma zauvek mu je onemogu}eno u bioskopima u Austriji.
213
Sud je zaklju~io da je ograni~enje slobode izraàvanja bilo u skladu s austrijskim zakonom. Slede}e pitanje je bilo da li su ometanja imala legitimni cilj. Sud je ve} ranije utvrdio da je sloboda mi{ljenja, savesti i veroispovesti (~lan 9 Konvencije) jedan od temelja demokratskog dru{tva u smislu Konvencije. Sud smatra da oni koji odlu~e da koriste slobodu ispoljavanja svoje veroispovesti, bez obzira na to da li tako postupaju kao pripadnici verske ve}ine ili manjine, ne mogu razumno o~ekivati da budu izuzeti od svake kritike. Oni moraju tolerisati i prihvatati poricanje svojih religijskih verovanja od strane drugih, pa ~ak i {irenje u~enja koja su neprijateljski nastrojena prema njihovoj veri. Me|utim, na~in na koji se oponira religijskim verovanjima i u~enjima ili na~in na koji se ona negiraju moè potpadati pod odgovornost dràve, naro~ito odgovornost za obezbe|ivanje mirnog uìvanja prava garantovanih ~lanom 9 licima koja neguju ta verovanja ili u~enja. Sud je ranije utvrdio da, u kontekstu ~lana 9, dràva moè legitimno smatrati nu`nim preduzimanje represivnih mera prema nekim oblicima pona{anja, uklju~uju}i tu i saop{tavanje informacija i ideja koje se smatraju neusaglasivim s po{tovanjem slobode mi{ljenja, savesti i veroispovesti drugih. Po{tovanje religioznih ose}anja vernika zagarantovano ~lanom 9 moè se legitimno smatrati naru{enim provokativnim prikazivanjem predmeta verskog oboàvanja; takva prikazivanja mogu se smatrati zlonamernim naru{avanjem duha tolerancije, koji tako|e mora biti element demokratskog dru{tva. Konvenciju valja ~itati kao celinu, te stoga tuma~enje i primena ~lana 10 u ovom slu~aju moraju biti u skladu sa logikom Konvencije. Sud je prihvatio da se osporavanim merama teìlo legitimnom cilju za{titi prava drugih, tj. potrebi da se za{titi pravo gra|ana da se ne vre|aju njihova verska ose}anja javnim izraàvanjem shvatanja drugih lica. Kao {to je Sud dosledno smatrao, sloboda izraàvanja predstavlja jedan od osnovnih temelja demokratskog dru{tva, jedan od osnovnih preduslova za njegov napredak i za razvitak svakog pojedinca. Shodno odredbama ~lana 10, stav 2, to vaì ne samo za informacije ili ideje koje su su blagonaklono prihva}ene ili se ne doìvljavaju kao uvredljive ili izazivaju ravnodu{nost ve} i za one koje sabla`njuju, vre|aju ili uznemiravaju dràvu ili bilo koji deo stanovni{tva. Takvi su zahtevi pluralizma, tolerancije i {irine duha, bez kojih nema demokratskog dru{tva. Me|utim, ko god koristi pravo na slobodu izraàvanja preuzima na sebe odre|ene du`nosti i obaveze. Me|u njima u kontekstu verskih mi{ljenja i stavova moè legitimno biti uklju~ena obaveza da se izbegnu, koliko god je to mogu}e, izrazi koji su neopravdano uvredljivi za druge i na taj na~in predstavljaju povredu njihovih prava, i koji stoga ne doprinose nijednom vidu javne rasprave koji moè doprineti napretku me|uljudskih odnosa.
Kao i u slu~aju morala, u Evropi ne postoji jedinstvena koncepcija zna~aja religije u dru{tvu. Dràvama se zato ostavlja odre|ena sloboda u procenjivanju postojanja i obima potrebe za takvim ometanjem. Me|utim, neophodnost bilo kakvih ograni~avanja mora se uverljivo pred Sudom obrazloìti. Sud je zapazio, pre svega, da premda je gledanje filma bilo uslovljeno pla}anjem ulaznice i premda je postojalo ograni~enje u pogledu starosnog doba gledalaca, film je bio {iroko ogla{avan. Javnost je u dovoljnoj meri bila obave{tena o temi i osnovnoj sadrìni filma da bi imala jasnu predstavu o njegovoj prirodi; iz tih razloga, nameravano prikazivanje filma mora se smatrati izraàvanjem u dovoljnoj meri javnim da bi bilo uvredljivo. Nare|uju}i zaplenu, a kasnije i uni{tavanje filma, austrijski sudovi su taj film ocenili uvredljivim napadom na rimokatoli~ku veru prema shvatanjima tirolske javnosti. Njihove presude pokazuju da su uzimali u obzir slobodu umetni~kog izraàvanja. Austrijski sudovi nisu smatrali da vrednost filma kao umetni~kog dela ili zbog njegovog doprinosa javnoj raspravi u austrijskom dru{tvu odnosi prevagu nad onim njegovim odlikama koje ga ~ine su{tinski uvredljivim za javnost koja je predmet njihove nadle`nosti. Sud smatra da sadrìna filma daje osnova za zaklju~ke do kojih su do{li austrijski sudovi. Sud nije mogao da zanemari ~injenicu da je rimokatoli~ka vera opredeljenje velike ve}ine stanovnika Tirola. Nare|uju}i zaplenu filma, austrijske vlasti delovale su u cilju obezbe|ivanja verskog mira u tom regionu i kako bi spre~ile da se neki ljudi ose}aju predmetom napada na njihova verska ube|enja na nedoli~an i uvredljiv na~in. Pre svega je na nacionalnim vlastima, koje su u boljoj poziciji nego me|unarodne sudije, da procene potrebu za takvom merom u svetlu situacije koja postoji u lokalnim okvirima u datom trenutku. Kada je re~ o svim okolnostima ovog slu~aja, Sud je smatrao da austrijske vlasti nisu prekora~ile granice slobode procenjivanja u tom pogledu. Stoga Sud nije utvrdio povredu ~lana 10.
215
Institut Oto Preminger protiv Austrije

Case of Otto-Preminger-Institut v. Austria
PRESUDA
POSTUPAK
1. Slu~aj je Sudu uputila Evropska komisija za ljudska prava (u daljem tekstu: Komisija) 7. aprila 1993. godine, a Vlada Republike Austrije (u daljem tekstu: Vlada) 14. maja 1993. godine, u okviru roka od tri meseca koji predvi|a ~lan 32, stav 1 i ~lan 47 Konvencije. Slu~aj proisti~e iz predstavke (br. 13470/87) protiv Austrije koju je 6. oktobra 1987. Komisiji podneo Otto-Preminger-Institut fr audiovisuelle Mediengestaltung (OPI), privatno udruènje koje je prema austrijskom zakonu pravno lice, u skladu sa ~lanom 25.
[...]
Svrha zahteva i predstavke bila je da se dobije odluka o tome da li okolnosti slu~aja ukazuju da je Dràva prekr{ila obaveze koje ima na osnovu odredaba ~lana 10.
[...]
3. U Ve}e su po slu`benoj du`nosti uklju~eni izabrani sudija g. F. Ma~er (Matscher), austrijski dràvljanin (~lan 43 Konvencije), i g. R. Risdal (Ryssdal), predsednik Suda (Poslovnik Suda, pravilo 21, st. 3(b)). Dvadeset tre}eg aprila 1993. godine, u prisustvu sekretara Suda, Predsednik je `rebom izvukao imena preostalih sedam ~lanova: g. F. Gel~ikli (Glckl), g. B. Vol{ (Walsh), g. R. MekDonald (Macdonald), g|a. E. Palm (Palm), g. R. Pekanen (Pekkanen), g. J. Makar~ik (Makarczyk) i g. D. Go~ev (Gotchev) (~lan 43 Konvencije i pravilo 21, st. 4).
[...]
7. Dvadeset sedmog oktobra 1993. godine Ve}e je na osnovu pravila 41, stav 1, odlu~ilo da pogleda film Das Liebeskonzil, u skladu sa zahtevom podnosioca predstavke. Film je prikazan bez prisustva javnosti 23. novembra 1993.
216
8. U skladu sa odlukom Predsednika, javno zasedanje Ve}a odràno je 24. novembra u Zgradi ljudskih prava u Strazburu.
ÎNJENICE
I. OKOLNOSTI SLUÂJA 9. Podnosilac predstavke, Otto-Preminger-Institut fr audiovisuelle Mediengestaltung (OPI), privatno je udruènje osnovano u Insbruku u skladu sa austrijskim zakonom. Prema Statutu Udruènja, to je neprofitna organizacija ~iji je osnovni cilj promovisanje kreativnosti, komunikacije i zabave putem audiovizuelnih medija. Me|u aktivnosti Udruènja spada i vo|enje bioskopa Kinematograf u Insbruku. 10. Udruènje podnosilac predstavke objavilo je da }e organizovati {est projekcija filma Das Liebeskonzil (Koncil u raju) Vernera [retera koje }e biti otvorene za javnost (videti stav 22 u daljem tekstu). Prva projekcija bila je predvi|ena za 13. maj 1985. Sve projekcije trebalo je da po~nu u 10 ~asova uve~e, izuzimaju}i projekciju od 19. maja, koja je bila planirana za 4 ~asa po podne. Ova najava bila je sadràna u informativnom biltenu koji je dobilo 2700 ~lanova OPI, a bila je istaknuta i u raznim oglasnim izlozima u Insbruku, uklju~uju}i tu i onaj u samom bioskopu Kinematograf. Bila je formulisana na slede}i na~in: Verner [reter je satiri~nu tragediju Oskara Panice, ~ija se radnja odigrava u raju, ekranizovao oslanjaju}i se na izvo|enje Teatra Beli iz Rima, u kontekstu rekonstrukcije sudskog procesa odrànog 1895. godine na kome je pisac osu|en zbog bogohuljenja. Panica polazi od pretpostavke da je sifilis bio boìja kazna za ~ovekovo bludni~enje i grehe u periodu renesanse, naro~ito na dvoru pape Aleksandra VI, iz dinastije Bordìja. U [reterovom filmu, boìji zastupnici na Zemlji koji nose znamenja svetovne vlasti veoma li~e na rajske protagoniste. Bezna~ajne slike i apsurdnosti hri{}anske vere prikazani su karikaturalno, a u filmu se preispituje odnos izme|u religijskih shvatanja i svetovnih mehanizama ugnjetavanja. Uz to, u informativnom biltenu nalazilo se i obave{tenje da je na osnovu Zakona o bioskopima Tirola (Tiroler Lichtspielgesetz) licima mla|im od sedamnaest godina zabranjeno da gledaju ovaj film. U jednom regionalnom dnevnom listu tako|e su bili najavljeni naslov filma i datum i mesto projekcije, ali bez ikakvih detalja o sadrìni filma.
217
11. Na zahtev dioceze Rimokatoli~ke crkve u Insbruku, javni tuìlac pokrenuo je krivi~ni postupak protiv upravnika OPI g. Ditmara Cingla 10. maja 1985. On je optuèn za omalovaàvanje verskih u~enja (Herabwrdigung religiser Lehren), {to je zabranjeno odredbama odeljka 188 Krivi~nog zakona (Strafgesetzbuch videti stav 25 u daljem tekstu). 12. Dvanaestog maja 1985. godine, po{to je film prikazan na zatvorenoj projekciji u prisustvu deùrnog sudije (Journalrichter), dràvni tuìlac podneo je zahtev da se naloì zaplena filma na osnovu odeljka 36 Zakona o medijima (Mediengesetz videti stav 29 u daljem tekstu). Zahtev tuìoca usvojio je Okru`ni sud u Insbruku (Landesgericht) istoga dana. Kao rezultat toga, javne projekcije koje je najavio OPI, od kojih je prva bila predvi|ena za slede}i dan, nisu mogle biti odràne. Posetiocima koji su do{li u vreme prve od predvi|enih projekcija pro~itan je scenario, a zatim je usledila diskusija. Po{to je g. Cingl prethodno vratio film distributeru, firmi Czerny iz Be~a, on je zapravo zaplenjen u prostorijama distributera 11. juna 1985. 13. @albu koju je g. Cingl podneo na re{enje o zapleni Apelacioni sud u Insbruku (Oberlandesgericht) odbacio je 30. jula 1985. Apelacioni sud smatrao je da je umetni~ka sloboda nu`no ograni~ena pravima drugih na slobodu veroispovesti i du`no{}u dràve da za{titi dru{tvo zasnovano na redu i toleranciji. Sud je tako|e zauzeo stanovi{te da je ogor~enje opravdano u smislu odeljka 188 Krivi~nog zakona samo ako je predmet tog ogor~enja takav da vre|a verska ose}anja prose~ne osobe koja poseduje normalan verski senzibilitet. Taj uslov je u ovom slu~aju ispunjen, i u na~elu je bilo mogu}e naloìti zaplenu kopije filma, barem u okviru objektivnog postupka (videti stav 28 u daljem tekstu). Sveop{te ismevanje verskih ose}anja prevagnulo je nad bilo kakvim zanimanjem koje bi javnost mogla imati za te informacije ili nad finansijskim interesima lica koja su èlela da prikaù taj film. 14. Dvadeset ~etvrtog oktobra 1985. godine obustavljen je krivi~ni postupak protiv g. Cingla, ali je postupak nastavljen u vidu objektivnog postupka u skladu sa odredbama odeljka 33, stav 2 Zakona o medijima, sa ciljem da se film zabrani. 15. Su|enje u Okru`nom sudu u Insbruku odràno je 10. oktobra 1986. godine. Film je ponovo prikazan na zatvorenoj projekciji; njegova sadrìna detaljno je opisana u zvani~nom zapisniku sa zasedanja Suda. G. Cingl pojavljuje se u zapisniku kao svedok. On je izjavio da je posle naloga za zaplenu film vratio distributeru, budu}i da vi{e nije èleo da ima veze s tim.
Iz presude koja je izre~ena istoga dana proizlazi da je g. Cingl smatran potencijalno odgovornom zainteresovanom stranom (Haftungsbeteiligter). Okru`ni sud smatrao je da je utvr|eno da se distributer filma odrekao prava na davanje izjave i da se saglasio sa tim da njegov primerak filma bude uni{ten. 16. U svojoj presudi, Okru`ni sud naloìo je zaplenu filma. Sud je zauzeo slede}e stanovi{te: Film Das Liebeskonzil, ~ija je javna projekcija zakazana za 13. maj 1985. godine, u kome se Bog otac prikazuje, kako likom tako i re~ju, kao senilni, nesposobni idiot, Hristos kao kreten, a Marija Magdalena kao bludnica koja se izraàva na na~in primeren takvoj osobi, i u kome se ismeva pri~est, spada u okvire definicije krivi~nog dela omalovaàvanja verskih u~enja iz odeljka 188 Krivi~nog zakona. Obrazloènje Suda bilo je slede}e: Uslovi sadràni u odredbama odeljka 188 Krivi~nog zakona objektivno su ispunjeni ovakvim prikazivanjem boànskih likova budu}i da su Bog otac, Marija Magdalena i Isus Hristos sredi{nje figure rimokatoli~kog verskog u~enja i prakse i od su{tinskog su zna~aja i za verska shvatanja vernika a tako|e i napred pomenutim izrazima o pri~esti, jednoj od najva`nijih tajni rimokatoli~ke vere, tim vi{e {to ovaj film predstavlja, uop{te uzev, napad na hri{}anske religije... ... ^lan 17a Osnovnog zakona (Staatsgrundgesetz) garantuje slobodu umetni~kog stvarala{tva i slobodu objavljivanja umetni~kih dela i predavanja umetnosti. Opseg umetni~ke slobode pro{iren je (uvo|enjem tog ~lana) u meri da je svaki vid umetni~kog izraàvanja za{ti}en, a ograni~enja umetni~ke slobode vi{e nisu mogu}a putem izri~itih zakonskih odredbi, ve} mogu jedino da proizlaze iz ograni~enja koja su ugra|ena u tu slobodu... Umetni~ka sloboda ne moè biti neograni~ena. Ograni~enja umetni~ke slobode mogu se na}i, pre svega, u drugim osnovnim pravima i slobodama zagarantovanim Ustavom (kao {to su sloboda veroispovesti i savesti), zatim u potrebi za jednim ure|enim vidom suìvota ljudi zasnovanom na toleranciji, i najzad u slu~aju flagrantnih i ekstremnih naru{avanja drugih interesa za{ti}enih zakonom (Verletzung anderer rechtlich geschtzter Gter), s tim da u svakom slu~aju konkretne okolnosti trega odmeriti, poklanjaju}i du`nu pa`nju svim relevatnim ~iniocima... înjenica da su ispunjeni uslovi iz odeljka 188 Krivi~nog zakona ne zna~i automatski i da je dostignuta granica umetni~ke slobode garantovana ~lanom 17a Osnovnog zakona. Me|utim, s obzirom na navedene razloge i
219
na posebnu ozbiljnost ovog slu~aja gde je re~ o filmu ~ija je prvenstvena namena bila da bude provokativan i uperen protiv Crkve koji uklju~uje vi{estruka i kontinuirana naru{avanja zakonski za{ti}enih interesa, osnovno pravo na umetni~ku slobodu ovde mora biti na drugom mestu... 17. G. Cingl se àlio na presudu Okru`nog suda i podneo je deklaraciju koju je potpisalo oko 350 lica u znak protesta {to im je onemogu}en slobodan pristup jednom umetni~kom delu; on je tvrdio da odeljak 188 Krivi~nog zakona nije tuma~en u skladu sa garancijom umetni~ke slobode sadrànom u ~lanu 17a Osnovnog zakona. Apelacioni sud u Insbruku odbacio je àlbu 25. marta 1987. Sud je zaklju~io da g. Cingl nema prava da se pojavljuje kao stranka u ovom postupku budu}i da nije vlasnik autorskih prava na film. OPI je obave{ten o odluci Suda 7. aprila 1987. 18. Na podsticaj advokata Udruènja, tada{nji ministar obrazovanja, umetnosti i sporta dr. Hilde Havli~ek napisala je u svoje li~no ime pismo dràvnom tuìocu (Generalprokurator) u kome je predloìla da se Vrhovnom sudu (Oberster Gerichtshof) podnese zahtev za poni{tavanje presude radi za{tite zakonitosti (Nichtigkeitsbeschwerde zur Wahrung des Gesetzes). Pismo je napisano 18. maja 1987. godine i u njemu je, izme|u ostalog, pomenut ~lan 10 Konvencije. Dràvni tuìlac je 26. jula 1988. zaklju~io da nema osnova da se podnese zahtev za poni{tavanje presude.
[...]
19. Posle toga u Austriji je bilo pozori{nih izvo|enja originalnog komada u Be~u novembra 1991. godine i u Insbruku oktobra 1992. U Be~u tuìla{tvo nije preduzelo nikakve korake. U Insbruku su privatna lica podnela nekoliko krivi~nih prijava (Strafanzeigen); sprovedena je preliminarna istraga, posle ~ega je tuìla{tvo odlu~ilo da obustavi postupak. II. FILM DAS LIEBESKONZIL 20. Dramski komad na kome je zasnovan film napisao je Oskar Panica i objavio ga je 1894. Sud u Minhenu (Schwurgericht) proglasio je 1895. Panicu krivim za krivi~na dela protiv religije i osudio ga na zatvorsku kaznu. Komad je zabranjen u Nema~koj, premda je posle toga bio {tampan van Nema~ke.
220
21. Komad prikazuje Boga oca kao starog, slaba{nog i nesposobnog, Isusa Hrista kao maminog sina niskog stepena inteligencije, a Mariju Magdalenu, koja o~igledno upravlja zbivanjima, kao nemoralnu bludnicu. Njih troje zaklju~uju da ~ove~anstvo mora biti ka`njeno za nemoralnost. Oni odbacuju mogu}nost neposrednog uni{tenja i opredeljuju se za kaznu koja }e ljudski rod ostaviti u stanju potrebe za spasenjem, ali i sposobnog da se iskupi. Budu}i da nisu u stanju da sami smisle takvu kaznu, odlu~uju da se obrate \avolu za pomo}. \avo predlaè kao kaznu bolest koja se prenosi seksualnim kontaktom, tako da }e se mu{karci i ène me|usobno zaraàvati a da toga nisu svesni; on op{ti sa Salomom, i ona mu ra|a k}er koja }e tu boljku ra{iriti me|u ljudima. Simptomi koje \avo opisuje li~e na simptome sifilisa. Kao nagradu za sebe, \avo traì slobodu mi{ljenja; Marija kaè da }e razmisliti o tome. \avo potom {alje svoju k}er da obavi posao, prvo me|u onima koji predstavljaju svetovnu vlast, potom na papski dvor, me|u biskupe, u manastire, i najzad me|u obi~ne ljude. 22. Premijera filma, koji je reìrao Verner [reter, bila je 1981. Film po~inje i zavr{ava se scenama koje navodno prikazuju su|enje Panici iz 1895. godine. U me|uvremenu, prikazuje se njegov komad u uzvo|enju Teatra Beli iz Rima. Film prikazuje boga jevrejske, hri{}anske i islamske religije kao senilnog starca koji se baca ni~ice pred \avolom, sa kojim se strasno ljubi i naziva ga prijateljem. Tako|e je prikazan kako se kune u \avola. U drugim scenama prikazana je Marija Magdalena koja dopu{ta da joj se ~ita skaredna pri~a, a izme|u nje i \avola javlja se izvestan stepen erotske napetosti. Odrasli Isus Hristos prikazan je kao maloumnik, a u jednoj sceni prikazan je kako lascivno poku{ava da miluje i ljubi grudi svoje majke, {to mu ona dopu{ta. Film prikazuje kako Bog, Marija Magdalena i Hristos aplaudiraju \avolu. III. RELEVANTNO DOMA]E PRAVO 23. Sloboda veroispovesti garantovana je ~lanom 14 Osnovnog zakona, koji glasi: (1) Svakome se garantuje potpuna sloboda veroispovesti i savesti. (2) Uìvanje gra|anskih i politi~kih prava bi}e nezavisno od religijskih uverenja; me|utim, veroispovest ne sme ometati izvr{avanje gra|anskih du`nosti. (3) Niko ne sme biti primoravan da preduzima bilo kakvu aktivnost vezanu za crkvu niti da u~estvuje u bilo kakvim crkvenim proslavama, osim
221
u skladu sa ovla{}enjima koja su zakonski data drugom licu pod ~ijom se vla{}u nalazi. 24. Umetni~ka sloboda garantovana je ~lanom 17a Osnovnog zakona, koji kaè: Postoji sloboda umetni~kog stvarala{tva, objavljavanja umetni~kih dela i pou~avanja o umetnosti. 25. Odeljak 188 Krivi~nog zakona glasi ovako: Ko god, u okolnostima kada je verovatno da }e njegovo pona{anje podsta}i opravdano ogor~enje, omalovaàva ili vre|a lice ili objekat koji predstavlja predmet oboàvanja neke crkve ili verske zajednice koja je uspostavljena u ovoj zemlji, ili omalovaàva ili vre|a neku dogmu, zakoniti obi~aj ili zakonitu instituciju takve crkve ili verske zajednice, moè biti ka`njen kaznom zatvora do {est meseci ili nov~anom kaznom do iznosa od 360 dnevnih nadnica. 26. Vode}a odluka Vrhovnog suda o me|usobnom odnosu navedenih odredbi doneta je po{to je dràvni tuìlac podneo zahtev za poni{tavanjem presude radi za{tite zakonitosti u slu~aju vezanom za zaplenu filma Herberta Ahtenbru{a Das Gespenst (Duh). Premda je zahtev odba~en iz ~isto formalnih razloga bez razmatranja su{tine stvari, posredno se iz odluke Suda mogao ste}i utisak da, ukoliko neko umetni~ko delo uti~e na slobodu veroispovesti garantovanu ~lanom 14 Osnovnog zakona, to moè predstavljati zloupotrebu umetni~ke slobode i stoga moè biti u suprotnosti sa zakonom (odluka od 19. decembra 1985. godine, Medien und Recht [Mediji i pravo] 1986, br. 2, str. 15). 27. Medijski prekr{aj (Medieninhaltsdelikt) defini{e se kao postupak koji povla~i za sobom odgovornost koja podleè sudskoj kazni, po~injen posredstvom sadràja objavljenog putem medija koji se sastoji od saop{tenja ili izvo|enja namenjenog relativno velikom broju lica (odeljak 1, st. 12 Zakona o medijima). Krivi~na odgovornost za takva dela odre|uje se prema op{tem krivi~nom zakonu, ukoliko nije predvi|ena posebnim odredbama Zakona o medijima (odeljak 28 Zakona o medijima). 28. Konkretna sankcija koju predvi|a Zakon o medijima jeste uni{tavanje (Einziehung) publikacije o kojoj je re~ (odeljak 33). Uni{tavanje se moè odrediti kao mera uz bilo koju od uobi~ajenih sankcija predvi|enih Krivi~nim zakonom (odeljak 33, st. 1).
222
Ako krivi~no gonjenje ili osuda za krivi~no delo nisu mogu}i, uni{tavanje se moè naloìti u posebnom, takozvanom objektivnom postupku, pokrenutom u svrhu zabrane neke publikacije, kako je predvi|eno u odeljku 33, stav 2, Zakona o medijima, na osnovu koga: Uni{tavanje }e biti odre|eno u odvojenom postupku pokrenutom na zahtev dràvnog tuìoca ako neka publikacija u medijima odgovara objektivnoj definiciji krivi~nog dela, i ako nije mogu}e krivi~no gonjenje nekog odre|enog lica ili ako nije mogu}e osuditi takvo lice iz razloga koji isklju~uju ka`njavanje... 29. Zaplena (Beschlagnahme) neke publikacije dok se ~eka odluka o njenom uni{tavanju moè se izvr{iti u skladu sa odeljkom 36 Zakona o medijima, koji glasi: 1. Sud moè naloìti da se zaplene primerci dela objavljenog putem medija koji su namenjeni javnoj distribuciji ako se moè pretpostaviti da }e biti izdat nalog za uni{tavanje dela u skladu sa odredbama odeljka 33 i ako nepovoljne posledice takve zaplene nisu nesrazmerne legitimnim interesima kojima se time udovoljava. Zaplena se ne moè izvr{iti u slu~aju kada bi takvim legitimnim interesima bilo mogu}e udovoljiti objavljivanjem saop{tenja o zapo~etom krivi~nom postupku. 2. Uslov za zaplenu je prethodno ili istovremeno pokretanje krivi~nog postupka ili objektivnog postupka u vezi sa medijskim prekr{ajem, kao i izri~it zahtev u tom smislu od strane dràvnog tuìoca ili tuìoca u odvojenom postupku.
[...]
30. Op{te odredbe o krivi~nom postupku primenjuju se na krivi~no gonjenje pokrenuto zbog medijskih prekr{aja i na objektivni postupak. Premda u okviru objektivnog postupka vlasnik ili izdava~ objavljenog dela ne biva optuèn za krivi~no delo, sa njim se postupa kao sa strankom u postupku na osnovu stava 5 odeljka 41, koji glasi: [U krivi~nom postupku ili objektivnom postupku u vezi sa medijskim prekr{ajem] vlasnik medija (izdava~) bi}e pozvan da prisustvuje pretresu. On }e imati prava koja pripadaju optuènom; naro~ito }e imati pravo na istu odbranu kao i optuèni i pravo da uloì àlbu na presudu...

31. Udruènje koje je podnelo predstavku obratilo se Komisiji 6. oktobra 1987. godine, tvrde}i da je do{lo do povreda ~lana 10 Konvencije. 32. Komisija je proglasila predstavku (br. 13470/87) prihvatljivom 12. aprila 1991. godine. U izve{taju usvojenom 14. januara 1993. godine (~lan 31), Komisija je izrazila mi{ljenje da je do{lo do povrede ~lana 10: (a) kada je re~ o zapleni filma (devet glasova prema pet); (b) kada je re~ o uni{tavanju filma (trinaest glasova prema jedan).
[...]

33. Vlada je u svome podnesku traìla od Suda da proglasi predstavku neprihvatljivom na osnovu ~lana 27, stav 3 Konvencije zbog nepridràvanja roka od {est meseci propisanog u ~lanu 26 Konvencije, ili da presudi da nije bilo povrede ~lana 10 Konvencije u vezi sa zaplenom i kasnijim uni{tavanjem filma. 34. Na usmenoj raspravi podnosilac predstavke je traìo od Suda da presudi u korist udruènja koje je podnelo predstavku i da zaklju~i da su zaplena i uni{tavanje filma predstavljali kr{enje obaveza Republike Austrije koje proizlaze iz ~lana 10 Konvencije, i da udruènje koje je podnelo predstavku dobije pravi~no zadovoljenje.
PRAVO
I. PRETHODNI PRIGOVORI VLADE 35. Vlada je tvrdila da je predstavka, koja je podneta 6. oktobra 1987. (videti gore stav 31), predata Komisiji po isteku roka od {est meseci propisanog u ~lanu 26 Konvencije, koji glasi: Komisija moè razmatrati predmet... u roku od {est meseci od dana kada je povodom njega doneta pravosna`na odluka. Kao prvo, Vlada je tvrdila da je udruènje koje je podnelo predstavku (OPI) stranka samo u postupku koji se ti~e zaplene filma, ne i njegovog
224
uni{tavanja. Kona~na odluka doma}eg suda, prema tome, bila je odluka Apelacionog suda u Insbruku, kojom je potvr|en nalog za zaplenu filma (30. jul 1985. godine). Kao na alternativu Vlada je ukazala na ~injenicu da se distributer filma, kompanija êrni, kao jedini vlasnik prava na jedinu kopiju filma, saglasio da se ona uni{ti pre prve rasprave u okviru objektivnog postupka, sprovedenog pred Okru`nim sudom u Insbruku. Taj sud je, zapravo, naloìo uni{tavanje filma 10. oktobra 1986. Budu}i da se kompanija êrni nije àlila na tu odluku, Vlada je tvrdila da treba smatrati da je to kona~na odluka doma}eg suda. Prihvatanje bilo kog od ova dva stava zna~ilo bi da je predstavka zakasnila. A. Da li je Vladi dozvoljeno da se poziva na alternativni podnesak? 36. Delegat Komisije izneo je stav da Vladi nije dozvoljeno da se poziva na svoj alternativni podnesak, koji nije bio predo~en Komisiji u fazi odlu~ivanja o prihvatljivosti. Prema njegovom mi{ljenju, to {to je Vlada podnela prigovor zasnovan na vremenskom roku od {est meseci propisanom u ~lanu 26 ne treba smatrati dovoljnim, budu}i da je argument koji je tada dat bio zasnovan na ~injenicama koje su druga~ije od onih na koje se Vlada sada poziva. 37. Sud uzima u obzir primedbe ove vrste ukoliko ih je tuèna dràva ve} na dovoljno jasan na~in iznela pred Komisijom u meri koju su to dopu{tale njihova priroda i okolnosti. Uobi~ajeno je da se to u~ini u fazi po~etnog razmatranja prihvatljivosti (videti, me|u mnogim drugim primerima, presudu Bricmont protiv Belgije od 7. jula 1989. godine, Serija A, br. 158, str. 27, stav 73). Premda se Vlada pozivala na propis o roku od {est meseci pred Komisijom, ona se oslanjala samo na presudu Apelacionog suda u Insbruku od 30. jula 1985. Ni{ta je nije spre~avalo da istovremeno iznese i alternativni argument. Iz toga sledi da Vladi nije dozvoljeno da to ~ini pred Sudom (videti, kao najskoriji primer, presudu u slu~aju Papamichalopoulos i drugi protiv Gr~ke od 24. juna 1993. godine, Serija A, br. 260-B, str. 68, stav 36). B. Da li je osnovni prigovor Vlade osnovan? 38. Argument Vlade je u su{tini da OPI nije `rtva uni{tavanja filma, dok to jeste kada je re~ o njegovoj zapleni.
225
39. Neko lice moè osnovano tvrditi da je `rtva ometanja kori{}enja svojih prava koja proizlaze iz Konvencije ako je direktno pogo|eno onim {to predstavlja ometanje (videti, izme|u ostalog i mutatis mutandis, presudu u slu~aju Norris protiv Irske od 26. oktobra 1988. godine, Serija A, br. 142, str. 15-16, stav 31, kao i presudu u slu~aju Open Door and Dublin Well Woman protiv Irske od 29. oktobra 1992. godine, Serija A, br. 246, str. 22, stav 43). 40. Premda udruènje podnosilac predstavke nije bilo vlasnik autorskog prava niti uni{tene kopije filma, bilo je direktno pogo|eno odlukom o uni{tenju filma, {to je za posledicu imalo to da je prikazivanje ovog filma zauvek onemogu}eno u njegovom bioskopu u Insbruku kao, uostalom, i bilo gde u Austriji. Uz to, zaplena filma bila je privremena mera ~ija je zakonitost potvr|ena sudskom odlukom o njegovom uni{tavanju; to dvoje nemogu}e je odvojiti jedno od drugog. Najzad, nije bez zna~aja to {to je u presudi Okru`nog suda od 10. oktobra 1986. godine upravnik udruènja koje je podnosilac predstavke naveden kao potencijalno odgovorna zainteresovana strana (videti gore stav 15). Udruènje podnosilac predstavke stoga moè osnovano tvrditi da je `rtva i uni{tavanja filma i njegove zaplene. 41. Iz prethodno iznetog sledi da je kona~na odluka u smislu ~lana 26 bila presuda Apelacionog suda u Insbruku od 25. marta 1987. godine, o kojoj je OPI obave{ten 7. aprila (videti gore stav 17). U skladu sa uobi~ajenom praksom, Komisija je zaklju~ila da je predstavka koja je podneta u roku od {est meseci od potonjeg datuma predata u propisanom vremenskom roku. Shodno tome, prethodni prigovor Vlade mora se odbaciti. II. NAVODNA POVREDA ^LANA 10 42. Udruènje podnosilac predstavke tvrdilo je da zaplena i kasnije uni{tavanje filma Das Liebeskonzil predstavljaju povredu njegovog prava na slobodu izraàvanja garantovanu ~lanom 10 Konvencije, koji propisuje: 1. Svako ima pravo na slobodu izraàvanja. Ovo pravo uklju~uje slobodu posedovanja sopstvenog mi{ljenja, primanja i saop{tavanja informacija i ideja bez me{anja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj ~lan ne spre~ava dràve da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduze}a. 2. Po{to kori{}enje ovih sloboda povla~i za sobom du`nosti i odgovornosti, ono se moè podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni~enjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru{tvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbed-
226
nosti, radi spre~avanja nereda ili kriminala, za{tite zdravlja ili morala, za{tite ugleda ili prava drugih, spre~avanja otkrivanja obave{tenja dobijenih u poverenju, ili radi o~uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. A. Da li je bilo ometanja slobode izraàvanja udruènja podnosioca predstavke? 43. Premda je Vlada pred Komisijom priznala da je postojalo ometanje udruènja podnosioca predstavke u kori{}enju njegovog prava na slobodu izraàvanja samo u vezi sa zaplenom filma, i premda je ista tvrdnja izneta u prethodnom prigovoru Vlade (videti gore stav 35), pred Sudom vi{e nije bilo sporno to da }e ako prethodni prigovor bude odba~en i zaplena i uni{tavanje filma predstavljati takvo ometanje kori{}enja prava. Takvo ometanje povla~i za sobom povredu ~lana 10 ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 2. Sud stoga mora razmotriti da li su ometanja bila propisana zakonom, da li se njima teìlo cilju koji je legitiman prema odredbama tog stava (~lan 10, st. 2) i da li su bila nu`na u demokratskom dru{tvu za postizanje takvog cilja. B. Da li su ometanja bila propisana zakonom? 44. Udruènje podnosilac predstavke negiralo je da su ometanja propisana zakonom, tvrde}i da je odeljak 188 austrijskog krivi~nog zakona pogre{no primenjen. Kao prvo, prema mi{ljenju Udruènja pitanje je da li umetni~ko delo koje na satiri~an na~in prikazuje osobe ili predmete verskog oboàvanja ikada moè biti smatrano omalovaàvaju}im ili uvredljivim. Kao drugo, ogor~enje ne moè biti opravdano u slu~aju lica koja su se svojom slobodnom voljom saglasila da gledaju film ili odlu~ila da ga ne gledaju. Kao tre}e, pravu na umetni~ku slobodu, koje je garantovano ~lanom 17a Osnovnog zakona, nije dat dovoljan zna~aj. 45. Sud podvla~i da je prvenstveno na doma}im vlastima, naro~ito sudskim organima, da tuma~e i primenjuju doma}e pravo (videti, kao najnoviji primer, presudu u slu~aju Chorherr protiv Austrije od 25. avgusta 1993. godine, Serija A, br. 266-B, str. 36, stav 25). Sudovi u Insbruku morali su da uspostave ravnoteù izme|u prava na umetni~ku slobodu i prava na po{tovanje religijskih uverenja garantovanog ~lanom 14 Osnovnog zakona. Sud, kao i Komisija, nalazi da nije dokazano postojanje osnova za zaklju~ak da je austrijski zakon pogre{no primenjen.
227
C. Da li su ometanja imala legitiman cilj?

46. Vlada je tvrdila da je cilj zaplene i uni{tavanja filma bio da se za{tite prava drugih, naro~ito pravo na po{tovanje verskih ose}anja, kao i spre~avanje nereda. 47. Kao {to je Sud ukazao u svojoj presudi u slu~aju Kokkinakis protiv Gr~ke od 25. maja 1993. godine, (Serija A, br. 260-A, str. 17, stav 31), sloboda mi{ljenja, savesti i veroispovesti, koja je garantovana ~lanom 9 Konvencije, predstavlja jedan od temelja demokratskog dru{tva u smislu Konvencije. U svojoj religijskoj dimenziji, to pravo je jedan od najbitnijih elemenata koji ~ine identitet vernika i njihovog poimanja ìvota. Oni koji odlu~e da koriste slobodu ispoljavanja svoje veroispovesti, bez obzira na to da li tako postupaju kao pripadnici verske ve}ine ili manjine, ne mogu razumno o~ekivati da budu izuzeti od svake kritike. Oni moraju tolerisati i prihvatati poricanje svojih religijskih verovanja od strane drugih, pa ~ak i {irenje u~enja koja se suprotstavljaju njihovoj veri. Me|utim, na~in suprotstavljanja religijskim verovanjima i u~enjima ili na~in na koji se ona negiraju moè uklju~ivati odgovornost dràve, pre svega odgovornost da se obezbedi mirno uìvanje prava garantovanih ~lanom 9 licima koja su nosioci tih verovanja i u~enja. Uistinu, u ekstremnim slu~ajevima efekat odre|enih na~ina suprotstavljanja religijskim verovanjima ili njihovog negiranja moè biti takav da inhibira one koji u njih veruju i odvrati ih od kori{}enja slobode veroispovesti i izraàvanja religijskih verovanja. U presudi u slu~aju Kokkinakis Sud je smatrao, u kontekstu ~lana 9, da dràva moè legitimno smatrati nu`nim da se preduzmu represivne mere protiv nekih oblika pona{anja, uklju~uju}i tu i saop{tavanje informacija i ideja koje smatra nesaglasnim sa po{tovanjem slobode mi{ljenja, savesti i veroispovesti drugih (ibid., str. 21, stav 48). Po{tovanje religijskih ose}anja vernika, garantovano ~lanom 9, moè se legitimno smatrati naru{enim kada se predmeti verskog oboàvanja prikazuju na provokativan na~in; takva prikazivanja mogu se smatrati zlonamernim naru{avanjem duha tolerancije, koji tako|e mora biti element demokratskog dru{tva. Konvencija se mora uzeti u obzir kao celina, te stoga tuma~enje i primena ~lana 10 u ovom slu~aju moraju biti u skladu sa logikom Konvencije (vidi, mutatis mutandis, presudu u slu~aju Klass i drugi protiv Nema~ke od 6. septembra 1978. godine, Serija A, br. 28, str. 31, stav 68). 48. Mere na koje se podnosilac predstavke àli zasnovane su na odeljku 188 austrijskog krivi~nog zakona, ~iji je cilj da suzbije pona{anje usmereno protiv predmeta verskog oboàvanja za koje je verovatno da }e izazvati
opravdano ogor~enje. Iz toga sledi da je svrha tih mera bila za{tita prava gra|ana da ne budu vre|ana njihova verska ose}anja javnim izraàvanjem shvatanja drugih lica. Tako|e, uzimaju}i u obzir formulaciju odluka austrijskih sudova, Sud prihvata da se osporavanim merama teìlo legitimnom cilju u skladu sa odredbama ~lana 10, stav 2, odnosno za{titi prava drugih. D. Da li su zaplena i uni{tavanje filma bili neophodni u demokratskom dru{tvu? 1. Op{ta na~ela 49. Kao {to je Sud dosledno smatrao, sloboda izraàvanja predstavlja jedan od osnovnih temelja demokratskog dru{tva, jedan od osnovnih preduslova za njegov napredak i za razvitak svakog pojedinca. Uz izuzetke iz ~lana 10, stav 2, to vaì ne samo za informacije ili ideje koje su op{teprihva}ene i smatraju se bezopasnima ili bezna~ajnima ve} i za one koje {okiraju, vre|aju ili uznemiravaju dràvu ili bilo koji deo stanovni{tva. Takvi su zahtevi pluralizma, tolerancije i {irokogrudosti bez kojih nema demokratskog dru{tva (vidi naro~ito presudu u slu~aju Hendisajd protiv Ujedinjenog Kraljevstva od 7. decembra 1976. godine, Serija A, br. 24, str. 23, stav 49). Me|utim, kao {to potvr|uje sama formulacija ~lana 10, stav 2, ko god koristi prava i slobode sadràne u stavu 1 ~lana 10, preuzima na sebe odre|ene du`nosti i obaveze. Me|u njih u kontekstu verskih mi{ljenja i stavova moè legitimno biti uklju~ena obaveza da se, koliko god je to mogu}e, izbegnu izrazi koji su neopravdano uvredljivi za druge i time predstavljaju povredu njihovih prava, i koji stoga ne doprinose nijednom vidu javne rasprave koji moè dodatno da unapredi me|uljudske odnose. Imaju}i to u vidu, u na~elu se u nekim demokratskim dru{tvima moè smatrati neophodnim da se sankcioni{u ili ~ak spre~avaju nedoli~ni napadi na predmete verskog oboàvanja, uvek pod uslovom da bilo kakva formalnost, uslov, ograni~enje ili kazna predvi|ena zakonom budu srazmerni legitimnom cilju kome se teì (videti pomenutu presudu u slu~aju Hendisajd, ibid). 50. Kao i u slu~aju morala, u Evropi ne postoji jedinstveno poimanje zna~aja religije u dru{tvu (videti presudu u slu~aju Mller i drugi protiv [vajcarske od 24. maja 1988. godine, Serija A, br. 133. str. 20, stav 30, i str. 22, stav 35); ~ak i u okviru jedne zemlje postoje razlike u tim poimanjima. Zbog toga nije mogu}e formulisati sveobuhvatnu definiciju onoga {to predstavlja dopustivo ometanje kori{}enja prava na izraàvanje u slu~ajevima kada je to izraàvanje usmereno protiv verskih ose}anja drugih. Stoga nacionalnim
229
vlastima valja ostaviti odre|enu slobodu u procenjivanju postojanja i obima potrebe za takvim ometanjem. Sloboda procenjivanja vlasti, me|utim, nije neograni~ena. Ona ide ruku pod ruku sa nadzorom koji je predvi|en Konvencijom, a obim tog nadzora zavisi}e od okolnosti. U slu~ajevima kao {to je ovaj, gde je do{lo do ometanja kori{}enja sloboda zagarantovanih odredbama stava 1 ~lana 10, nadzor mora biti strog zbog zna~aja pitanja o kojima se raspravlja. Neophodnost bilo kakvih ograni~enja mora se uverljivo obrazloìti (videti, kao najskoriji primer, presudu u slu~aju Informationsverein Lentia i drugi protiv Austrije od 24. novembra 1993. godine, Serija A, br. 276, str. 15, stav 35). 2. Primena navedenih na~ela 51. Film koji je bio zaplenjen i uni{ten na osnovu presuda austrijskih sudova bio je zasnovan na pozori{nom komadu, ali Sud se ovde bavi samo filmskom verzijom dela o kome je re~. (a) Zaplena filma 52. Vlada je pravdala zaplenu filma u svetlu njegovog karaktera kao napada na hri{}ansku veru, posebno rimokatoli~ku. Tvrdila je da stavljanje izvornog komada u kontekst su|enja njegovom autoru 1895. godine zapravo sluì da se dodatno naglasi antireligijski karakter filma, koji se zavr{ava silovitom i uvredljivom kritikom onoga {to se prikazuje kao katoli~ki moral. Osim toga, Vlada je naglasila ulogu religije u svakodnevnom ìvotu stanovnika Tirola. Procenat rimokatoli~kih vernika me|u stanovnicima Austrije je visok 78% ali me|u Tirolcima dostiè ~ak 87%. Shodno tome, barem u to vreme, postojala je preka dru{tvena potreba za o~uvanjem verskog mira; bilo je neophodno za{tititi javni poredak od ovog filma, te sudovi u Insbruku nisu u tom pogledu pre{li granicu slobode procenjivanja. 53. Udruènje podnosilac predstavke tvrdilo je da je postupalo na odgovoran na~in u svrhu spre~avanja neopravdanih uvreda. Udruènje je napomenulo da je planiralo da prikaè film u svom bioskopu, koji je dostupan pripadnicima javnosti samo uz odre|enu nadoknadu; osim toga, njegova publika, sve u svemu, sastoji se od lica zainteresovanih za progresivnu kulturu. Najzad, u skladu sa relevantnim vaè}im tirolskim zakonima, licima mla|im od sedamnaest godina bilo je zabranjeno da gledaju film. Stoga nije postojala stvarna opasnost da bilo ko bude protiv svoje volje izloèn spornom materijalu.
230
Komisija se su{tinski saglasila sa ovim stavom.

54. Sud konstatuje, pre svega, da premda je gledanje filma bilo uslovljeno pla}anjem ulaznice i da je postojala starosna granica, on jeste bio javno ogla{avan. Javnost je u dovoljnoj meri bila obave{tena o temi i osnovnoj sadrìni filma da bi imala jasnu predstavu o njegovoj prirodi; iz tih razloga, mora se smatrati da je nameravano prikazivanje filma bilo u dovoljnoj meri javno izraàvanje da bi predstavljalo prekr{aj. 55. Predmet rasprave pred ovim Sudom uklju~uje odmeravanje suprotstavljenih interesa u kori{}enju dve fundamentalne slobode garantovane Konvencijom, odnosno, sa jedne strane, prava udruènja koje je podnosilac predstavke da javnosti saop{ti kontroverzna shvatanja i odgovaraju}eg prava zainteresovanih lica da saznaju za takva shvatanja, a sa druge strane, prava drugih lica na to da se po{tuje njihova sloboda mi{ljenja, savesti i veroispovesti. Pri tome, mora se uzeti u obzir sloboda procenjivanja ostavljena doma}im vlastima, ~ija je du`nost u demokratskom dru{tvu da, u granicama svojih ovla{}enja, uzimaju u obzir interese dru{tva kao celine. 56. Nare|uju}i zaplenu, a kasnije i uni{tavanje filma, austrijski sudovi smatrali su taj film uvredljivim napadom na rimokatoli~ku veru prema shvatanjima tirolske javnosti. Njihove presude pokazuju da su uzimali u obzir slobodu umetni~kog izraàvanja, garantovanu ~lanom 10 Konvencije (videti pomenutu presudu u slu~aju Mller i drugi, str. 22, stav 33), koja je izri~ito za{ti}ena ~lanom 17a austrijskog osnovnog zakona. Austrijski sudovi nisu smatrali da vrednost filma kao umetni~kog dela ili zbog njegovog doprinosa javnoj raspravi u austrijskom dru{tvu odnosi prevagu nad onim njegovim odlikama koje ga ~ine su{tinski uvredljivim za javnost koja je u njihovoj nadle`nosti. Austrijski sudovi su, posle gledanja filma, konstatovali da se u njemu provokativno prikazuju Bog otac, Marija Magdalena i Isus Hristos (videti gore stav 16). Za sadrìnu filma (videti gore stav 22) ne moè se re}i da ne daje osnova za zaklju~ke do kojih su do{li austrijski sudovi. Sud ne moè zanemariti ~injenicu da je rimokatoli~ka vera versko opredeljenje velike ve}ine stanovnika Tirola. Nare|uju}i zaplenu filma, austrijske vlasti delovale su u cilju obezbe|ivanja verskog mira u tom regionu i kako bi spre~ile da se neki ljudi ose}aju predmetom napada na njihova verska ube|enja na nedoli~an i uvredljiv na~in. Pre svega je na doma}im vlastima, koje su u boljoj poziciji nego me|unarodne sudije, da procene potrebu za takvom merom u svetlu situacije koja postoji u lokalnim okvirima u datom trenutku. Kada je re~ o svim okolnostima ovog slu~aja, Sud smatra da austrijske vlasti nisu prekora~ile granice slobode procenjivanja u tom pogledu.
Stoga nije mogu}e utvrditi bilo kakvu povredu ~lana 10 kada je re~ o zapleni filma. (b) Uni{tavanje filma 57. Prethodna argumentacija tako|e vaì i za uni{tavanje filma, kojim je u krajnjoj instanci odre|ena zakonitost zaplene filma i koje je predstavljalo uobi~ajen slede}i korak posle zaplene. ^lan 10 ne moè se tuma~iti u smislu da, u interesu javnosti, zabranjuje uni{tavanje predmeta ~ije je kori{}enje na pravno valjan na~in progla{eno nezakonitim (videti pomenutu presudu u slu~aju Hendisajd, str. 30, stav 63). Premda je uni{tavanjem trajno onemogu}eno prikazivanje filma bilo gde u Austriji, Sud smatra da primenjena sredstva nisu bila nesrazmerna legitimnom cilju kome se teìlo, te da stoga nacionalne vlasti nisu prekora~ile granice slobode procenjivanja u tom pogledu. Shodno tome, ni u slu~aju uni{tavanja filma nije do{lo do naru{avanja ~lana 10. IZ NAVEDENIH RAZLOGA, SUD 1. jednoglasno smatra da Vladi nije dozvoljeno da se oslanja na alternativni prethodni prigovor; 2. jednoglasno odbacuje Vladin osnovni prethodni prigovor; 3. smatra, sa {est glasova prema tri, da nije do{lo do povrede ~lana 10 Konvencije, ni u pogledu zaplene ni u pogledu uni{tavanja filma. Sa~injeno na engleskom i francuskom jeziku i objavljeno na javnom zasedanju u Zdanju ljudskih prava u Strazburu 20. septembra 1994. godine. Potpis: Rolv Risdal, Predsednik Potpis: Herbert Pecold, Sekretar U skladu sa ~lanom 51, stav 2, Konvencije i pravilom 53, stav 2, Poslovnika Suda, zajedni~ko izdvojeno mi{ljenje g|e Palm, g. Pekanena i g. Makar~ika priloèno je presudi. Parafirao: R. R. Parafirao: H. P.
232
ZAJEDNI^KO IZDVOJENO MI[LJENJE SUDIJA PALMOVE, PEKANENA I MAKARÎKA 1. Sa àljenjem konstatujemo da nismo u mogu}nosti da se saglasimo sa ve}inom da nije bilo povrede ~lana 10. 2. Sud se ovde suo~ava sa nu`no{}u uspostavljanja ravnoteè izme|u dva naizgled suprotstavljena prava garantovana Konvencijom. U ovom slu~aju, naravno, prava koja treba odmeravati jesu pravo na slobodu veroispovesti (~lan 9), na koje se oslanjala Vlada, i pravo na slobodu izraàvanja (~lan 10), na koje se oslanjalo udruènje podnosilac predstavke. Po{to je ovde re~ o ograni~avanju potonjeg prava, na{a rasprava bi}e usredsre|ena na pitanje da li su ta ograni~enja bila neophodna u demokratskom dru{tvu i stoga dozvoljena odredbama drugog stava ~lana 10. 3. Kao {to ve}ina ispravno navodi, pozivaju}i se na poznati odlomak iz presude u slu~aju Hendisajd protiv Ujedinjenog Kraljevstva (7. decembar 1976. godine, Serija A, br. 24), sloboda izraàvanja je fundamentalna odlika demokratskog dru{tva; ona vaì ne samo za informacije i ideje koje se blagonaklono prihvataju ili se ne doìvljavaju kao uvredljive ili izazivaju ravnodu{nost ve} naro~ito za one koje {okiraju, vre|aju ili uznemiravaju dràvu ili bilo koji deo stanovni{tva. Nema svrhe garantovati ovu slobodu samo ako se ona koristi u skladu sa prihva}enim mi{ljenjem. Iz ovoga sledi da se odredbe ~lana 10, stav 2, u okviru kojih se izuzetno moè dozvoliti ograni~avanje prava na slobodu izraàvanja, moraju strogo tuma~iti; sloboda procenjivanja koju dràva ima u ovoj oblasti ne moè biti {iroka. Dràvnim organima posebno ne treba da bude omogu}eno da odlu~uju da li odre|ena izjava moè doprineti bilo kom vidu javne rasprave koji moè dodatno da unapredi me|uljudske odnosa; takva odluka ne moè da ne bude obojena zvani~nim poimanjem napretka. 4. Nu`nost konkretnog ograni~avanja ovog prava radi ostvarivanja nekog legitimnog cilja mora se ustanoviti na uverljiv na~in (vidi, kao najnoviji primer, presudu u slu~aju Informationsverein Lentia i drugi protiv Austrije od 24. novembra 1993. godine, Serija A, br. 276, str. 15, stav 35). Ovo tim vi{e vaì u slu~ajevima kao {to je ovaj, u kome ometanje kori{}enja prava u vezi sa zaplenom poprima formu prethodnog ograni~enja (vidi, mutatis mutandis, presudu u slu~aju Observer i Guardian protiv Ujedinjenog Kraljevstva od 26. novembra 1991. godine, Serija A, br. 216, str. 30, stav 60). Postoji opasnost da, ako se ovo primeni radi za{tite interesa neke mo}ne grupe u dru{tvu, takvo prethodno ograni~enje moè {tetiti toleranciji, od koje zavisi pluralisti~ka demokratija.
233
5. Sud je ispravno smatrao da oni koji stvaraju, izvode, distribuiraju ili izlaù umetni~ka dela doprinose razmeni ideja i mi{ljenja i li~nom ispunjenju pojedinaca, {to je od su{tinskog zna~aja za jedno demokratsko dru{tvo, i da je stoga dràva obavezna da ne ograni~ava bez razloga njihovu slobodu izraàvanja (videti presudu u slu~aju Mller i drugi protiv [vajcarske od 24. maja 1988. godine, Serija A, br. 133, str. 22, stav 33). Tako|e prihvatamo da, bez obzira na to da li se ne{to moè smatrati umetni~kim delom ili ne, oni koji ga ~ine dostupnim javnosti iz tog razloga nisu izuzeti od svojih du`nosti i obaveza u vezi s tim; obim i priroda tih du`nosti i obaveza zavise od situacije i od sredstava koja se koriste (videti navedenu presudu u slu~aju Mller i drugi, str. 22, stav 34). 6. Odredbama Konvencije ne garantuje se pravo na za{titu verskih ose}anja. Konkretnije, takvo pravo ne moè se izvesti iz prava na slobodu veroispovesti, koje u su{tini uklju~uje pravo na izraàvanje kriti~kih stavova o verskim shvatanjima drugih. Ipak, mora se prihvatiti da moè biti legitimno, u smislu ~lana 10, za{tititi u izvesnoj meri verska ose}anja odre|enih ~lanova dru{tva od kritike i vre|anja; tolerancija deluje u oba smera, i demokratski karakter dru{tva trpe}e ako se dozvole nasilni i uvredljivi napadi na ugled neke verske grupe. Shodno tome, tako|e se mora prihvatiti da moè biti neophodno u jednom demokratskom dru{tvu da se odrede granice javnog izraàvanja takvih kritika ili uvreda. Utoliko se moèmo saglasiti sa ve}inom, ali ne i dalje od toga. 7. Lice koje teì da koristi svoju slobodu izraàvanja trebalo bi da ima, u meri u kojoj se to od njega razumno moè o~ekivati, du`nost i odgovornost da ograni~i mogu}u uvredljivost svoje izjave za druga lica. Dràva moè da se ume{a samo ukoliko takvo lice ne preduzme neophodne korake ili ako se takvi koraci pokaù nedovoljnim. âk i ako je mogu}e pokazati da postoji potreba da se preduzmu mere koje ograni~avaju uìvanje prava, te mere moraju biti srazmerne legitimnom cilju kome se teì; u skladu sa praksom Suda, sa kojom smo saglasni, ovo se generalno ne}e primenjivati ako je na raspolaganju bilo neko drugo, manje restriktivno re{enje (videti, kao najnoviji primer, navedenu presudu u slu~aju Informationsverein Lentia i drugi, str. 16, stav 39). Potreba za represivnim delovanjem kojim se u potpunosti spre~ava kori{}enje slobode izraàvanja moè se prihvatiti samo ako pona{anje o kome je re~ dostigne tako visok stepen uvredljivosti i toliko se pribliì poricanju slobode veroispovesti drugih da time izgubi pravo da ga dru{tvo toleri{e. 8. Kada je re~ o potrebi za bilo kakvom intervencijom dràve u ovom slu~aju, èleli bismo da naglasimo razliku izme|u ovog slu~aja i slu~aja
Mller i drugi, u kome nije ustanovljena povreda ~lana 10. Slikarska dela g. Milera bila su dostupna javnosti bez ograni~enja, tako da su ih mogla videti i zapravo ih jesu videla i lica za koja ona nisu bila podobna. 9. Za razliku od slikarskih dela g. Milera, film je trebalo da bude prikazan publici koja pla}a ulaznicu u umetni~kom bioskopu koji zadovoljava potrebe relativno malog broja gledalaca sa sklono{}u ka eksperimentalnim filmovima. Stoga nije verovatno da bi me|u njima bila lica koja nisu zainteresovana za taj konkretni film. Osim toga, gledaoci su imali dovoljno mogu}nosti da prethodno budu upozoreni na karakter ovog filma. Za razliku od ve}ine, smatramo da je obave{tenje koje je dalo udruènje podnosilac predstavke imalo namenu da pruì informacije o tome da se film kriti~ki odnosi prema rimokatoli~koj veri; u stvari, to je u~injeno dovoljno jasno da bi se verski osetljivim pojedincima omogu}ilo da na osnovu tih informacija odlu~e da film ne gledaju. Stoga se ~ini da je u ovom slu~aju postojala mala verovatno}a da bilo ko bude nehotice suo~en sa sadràjima koje smatra uvredljivim. Stoga zaklju~ujemo da je udruènje podnosilac predstavke postupalo na odgovoran na~in kako bi ograni~ilo, u meri u kojoj se to od njega razumno moglo o~ekivati, mogu}e {tetne posledice prikazivanja ovog filma. 10. Kona~no, kao {to je navelo udruènje koje je podnelo predstavku, a Vlada nije negirala, prema tirolskom zakonu ovaj film zabranjen je za lica mla|a od sedamnaest godina, i obave{tenje koje je istaklo udruènje podnosilac predstavke sadràlo je tu informaciju. U ovim okolnostima, opasnost da film vide lica za koja on nije primeren zbog njihove starosti moè se zanemariti. Austrijske vlasti stoga su imale na raspolaganju i iskoristile mogu}nost koja je manje restriktivna od zaplene filma u cilju spre~avanja neprimerenih uvreda. 11. Ne pori~emo da bi prikazivanje ovog filma mo`da uvredilo verska ose}anja pojedinih delova stanovni{tva u Tirolu. Me|utim, uzimaju}i u obzir mere koje je u stvarnosti preduzelo udruènje podnosilac predstavke radi za{tite onih koji bi mogli biti uvre|eni ovim filmom, kao i za{titu koju austrijski zakon omogu}ava licima mla|im od sedamnaest godina, mi smo, kada se sve sabere, mi{ljenja da zaplena i uni{tavanje filma o kome je re~ nisu bili srazmerni legitimnom cilju kome se teìlo. Prevod Novica Petrovi}
235
7. Govor mr`nje, podsticanje i {irenje rasne, verske i nacionalne diskriminacije
236

[ta je u demokratskom dru{tvu va`nije: sloboda izraàvanja ili za{tita ugleda i prava drugih? Da li su pravo i obaveza novinara da saop{tavaju informacije javnosti i pravo javnosti da prima te informacije u sukobu sa obavezom za{tite ugleda i prava drugih? Da li javnost ima pravo da bude upoznata i sa dru{tveno neprihvatljivim stanovi{tima, poput onih koji pozivaju na rasnu, versku ili nacionalnu mr`nju? Da li su novinari i urednici odgovorni za preno{enje stavova svojih sagovornika? Da li je novinar duàn da upozori svog sagovornika ukoliko ovaj ispoljava dru{tveno neprihvatljiva ili zakonski ka`njiva stanovi{ta? Od kakvog je zna~aja uticaj pojedinog medija na odgovornost novinara? Da li uloga budnog posmatra~a javnih zbivanja treba da pripadne samo {tampi zaduènoj da prenosi informacije i ideje od interesa za javnost, uz obavezu da ne prekora~uje uspostavljene granice, pored ostalog i u interesu za{tite ugleda i prava drugih ili i radiju i televiziji? Da li ~lan 10. Evropske konvencije o za{titi ljudskih prava garantuje slobodu izraàvanja isklju~ivo u pogledu sadrìne ideja i informacija, ili i u pogledu forme u kojoj se one prenose?
237
Govor mr`nje 238
Jersild protiv Danske

Saètak
Jens Olaf Jersild se obratio Evropskoj komisiji za ljudska prava 25. jula 1989. godine tvrde}i da je `rtva povrede ~lana 10 (pravo na slobodu izraàvanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Predmet je dospeo pred Evropski sud za ljudska prava, koji je u punom sastavu presudu doneo 22. septembra 1994.
înjenice
Jersild je danski novinar koji ìvi u Kopenhagenu, zaposlen u RTV Danske u programu pod nazivom Nedeljni informativni magazin. Ovaj program se smatra ozbiljnim, namenjenim informisanoj publici, a bavi se najrazli~itijim socijalnim i politi~kim temama. Izme|u ostalog, emituje priloge o ksenofobiji, imigrantima i izbeglicama. Po{to je jedan list objavio ~lanak o rasisti~kim ispadima grupe mladih, pripadnika tzv. Zelenih kaputa, urednici Nedeljnog informativnog magazina odlu~ili su da snime dokumentarnu emisiju o njima. Tako je Jersild pozvao neke ~lanove te grupe da gostuju u njegovoj emisiji. Trojica pripadnika Zelenih kaputa ìve u Osterbrou (predgra|u Kopenhagena), u stambenom bloku op{tinskih stanova gde mahom stanuju nezaposlene osobe ili osobe koje primaju socijalnu pomo}, i gde je stopa kriminala visoka. Ovi mladi}i su tokom intervjua za imigrante i druge etni~ke grupe u Danskoj koristili uvredljive i nipoda{tavaju}e izraze. Jersild je montirao materijal, skratio ga na svega nekoliko minuta i emitovao u programu od jula 1985. Tokom emitovanog razgovora, jedan od pripadnika ove grupe otvoreno je sebe nazvao rasistom, obja{njavaju}i da je dobro biti rasista i da Danska treba da pripada Dancima. On je govorio i o svom u~e{}u u plja~ki benzinske pumpe i tu~i s policijom. Zatim je Jersild ispri~ao kako se 20 do 25 ljudi iz jednog naselja sastaju kako bi, izme|u ostalog, demonstrirali svoj rasizam, mr`nju prema imigrantima i podr{ku Kju kluks klanu (KKK). Tokom intervjua, jedan od njih govorio je o crncima na veoma uvredljiv na~in, nazivaju}i ih ìvotinjama, tvrde}i da je sli~nost sa ìvotinjama o~igledna kada se uporede njihove fiziognomije. Drugi sagovornik, tako|e pobornik KKK, mrzi strane radnike. On za njih koristi re~ perkere, izuzetno pogrdan naziv za strance koji rade u Danskoj. Svoju mr`nju obja{njava time {to njima prilike u Danskoj idu u prilog jer, kako tvrdi, oni lak{e dobijaju pomo} od dràve. Tre}i sagovornik je rekao da ljudi
maltretiraju imigrante zato {to su i sami o~ajni i razo~arani. Na kraju priloga kaè se da ovakve grupe mladih postoje i u drugim delovima Kopenhagena. Nakon emisije nije bilo prijava Savetu za radiodifuziju, nadle`nom u ovakvim slu~ajevima, niti protesta upu}enih RTV stanici. Jedino je biskup Olborga poslao pritu`bu ministru pravde. Sprovedena je istraga, a zatim je javni tuìlac podneo Gradskom sudu u Kopenhagenu krivi~nu prijavu protiv trojice intervjuisanih mladi}a zbog izjava u kojima se crnci nazivaju pogrdno i porede sa ìvotinjama, {to predstavlja kr{enje ~lana 266 (b) Krivi~nog zakonika, koji zabranjuje javno saop{tavanje pretnji, uvreda ili pogrda na ra~un grupe ljudi na osnovu njihove rase, boje koè, nacionalnog ili etni~kog porekla ili uverenja. Jersild i Lase Jensen, {ef informativnog programa RTV Danske, optuèni su da su pomagali trojici optuènih mladi}a u izricanju takvih stavova. Njihov branilac je pred sudom tvrdio da se oni nikako ne mogu izjedna~iti s trojicom mladi}a, za ~ije stavove nisu pokazali nimalo razumevanja, ve} su samo nastojali da pruè stvarnu sliku jednog dru{tvenog problema. S druge strane, javnost je imala interes da bude obave{tena o pogre{nim dru{tvenim stavovima, pa ~ak i onim neprijatnim. Gradski sud je aprila 1987. trojici mladi}a izrekao presudu, jednom zbog izjave da su crn~uge i strani radnici ìvotinje, a drugoj dvojici zbog tvrdnji o drogi i perkerima. Jersild je osu|en kao pomaga~ na nov~anu kaznu od 1000 kruna, a Jersen, kao odgovorno lice, na kaznu od 2000 kruna, ili na po pet dana zatvora. Ispituju}i kako je emisija snimljena, Gradski sud je zaklju~io da je Jersild samoinicijativno odlu~io da napravi televizijsku emisiju, unapred svestan da }e izjave date u njoj biti diskriminatorske i rasisti~ke. Sud je mi{ljenja da je Jersild podsticao trojicu mladi}a da izraze svoje rasisti~ke stavove. Jersild i Jensen su se àlili na ovu presudu, ponoviv{i uglavnom sve argumente iz prvostepenog postupka, s tim da je Jersild dodatno objasnio kako je, iako je pretpostavio da }e izjave trojice mladi}a biti podlo`ne krivi~nom gonjenju, ipak odlu~io da ih ostavi u programu jer su klju~ne za prikazivanje njihovog stvarnog stava. Oba àlioca àlila su se i na ovu presudu Vrhovnom sudu, koji je àlbu odbacio, februara 1989. Ve}ina sudija smatrala je da u ovom slu~aju nije opravdana osloba|aju}a presuda na osnovu prete`nosti slobode izraàvanja koja je u interesu javnosti nad interesom javnosti da bude za{ti}ena od rasne diskriminacije. Danska je jedna od brojnih zemalja potpisnica Evropske konvencije koje su ratifikovale i jedan od instrumenata UN koji se najdirektnije odnosi na ovu materiju Me|unarodnu konvencija o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije (u daljem tekstu Konvencija UN).
239
Govor mr`nje
Pravna pitanja
Govor mr`nje 240
Podnosilac predstavke je smatrao da se mora uspostaviti prava ravnoteà izme|u za{tite ugleda i prava drugih i njegovog prava da prenosi informacije. Podnosilac predstavke je ponovio sve argumente u svoju korist koje je koristio i pred danskim pravosudnim organima. On je hteo da pokaè, analizira i objasni gledaocima jednu novu pojavu u to vreme u Danskoj nasilni~ki rasizam koji upra`njavaju neartikulisani i socijalno ugroèni mladi ljudi. Smatrao je da emisija nije mogla imati bitne {tetne posledice po ugled i prava drugih, pa je interes za{tite ovog drugog bio manje zna~ajan od slobode izraàvanja podnosioca predstavke. Dràva je osporavala informativnu vrednost emisije Jersilda, tvrde}i da je on montirao sporni prilog tako da bude senzacionalisti~ki, a ne informativan. Ona je podsetila na veliku mo} televizije kao medija, ukazav{i na ~injenicu da ve}ina Danaca gleda Nedeljni informativni magazin. Bez obzira na to, Jersild je podsticao trojicu mladi}a da daju rasisti~ke izjave, iako svestan da zbog toga mogu biti krivi~no gonjeni, a u emisiji se nije usprotivio njihovim tvrdnjama, te nema ~vrstog osnova za pretpostavku da gledaoci te izjave nisu mogli shvatiti sasvim doslovno. Kazna dosu|ena Jersildu je me|u najniìm predvi|enim za kr{enje ~lana 266 (b), pa se ne moè o~ekivati da }e ona novinare spre~iti da daju svoj doprinos javnoj diskusiji o rasizmu i ksenofobiji. Jedini efekat ove kazne jeste da javno podseti da rasisti~ke istupe treba shvatati ozbiljno i da ih ne treba tolerisati.
Ocena Suda
U postupku pred Evropskim sudom za ljudska prava zaklju~eno je da je nesporno da su mere preduzete protiv podnosioca predstavke ometale njegovo pravo na slobodu izraàvanja, kao {to je nesumnjivo da je to ometanje propisano zakonom (~lanovi 266 (b) i 23 (1) Krivi~nog zakona). Jedan od argumenata danske vlade bio je da Sud ne treba da u ovom slu~aju tuma~i ~lan 10 Evropske konvencije na na~in koji ograni~ava i negira pravo na za{titu od rasne diskriminacije garantovane pomenutom konvencijom UN ili odstupa od njega. Za Sud je bilo nesporno i to da je ometanje imalo legitiman cilj za{titu ugleda i prava drugih. Jedino sporno bilo je pitanje neophodnosti ovakvih mera u demokratskom dru{tvu. Sud je naglasio da je naro~ito svestan velikog zna~aja borbe protiv rasne diskriminacije u svim njenim oblicima i manifestacijama. Sud tako|e smatra da je njegovo tuma~enje ~lana 10 Evropske konvencije u ovom slu~aju podudarno s obavezama Danske koje proizlaze iz Konvencije UN.
Zna~ajna karakteristika ovog slu~aja jeste to da podnosilac predstavke nije sam dao sporne izjave, ve} da je, kao televizijski novinar odgovoran za informativni program RTV Danske, pomogao njihovom {irenju. Stoga je Sud pri razmatranju pitanja da li je presuda protiv Jersilda bila neophodna uzeo u obzir principe utvr|ene zakonima nastalim iz sudske prakse, a koji se odnose na ulogu medija. Sloboda izraàvanja jedno je od su{tinskih temelja demokratskog dru{tva, a garancije koje se daju {tampi od posebnog su zna~aja. Iako ne sme da prekora~uje granice postavljene, izme|u ostalog i radi za{tite ugleda i prava drugih, ona ima obavezu da prenosi informacije i ideje od zna~aja za javnost, a javnost, s druge strane, ima pravo da ih prima. Bez toga, {tampa ne bi mogla da igra svoju va`nu ulogu budnog posmatra~a zbivanja u javnosti. U pogledu obaveza i odgovornosti novinara, efekat koji neki medij moè da proizvede igra veoma va`nu ulogu, a op{te je poznato da audiovizuelni mediji imaju mnogo neposredniji i ve}i uticaj od {tampanih. Sud smatra da nije ni na njemu, a ni na nacionalnim sudovima da medijima name}u svoj stav o tome kakvom tehnikom treba da se koriste pri izve{tavanju i nagla{ava da ~lan 10 {titi i formu u kojoj se informacije i ideje prenose, a ne samo njihov sadràj. U pogledu sadràja priloga, Sud je primetio da je uvodni tekst naratora pomenuo ve} pokrenutu javnu raspravu i novinske komentare o rasizmu u Danskoj, sugeri{u}i tako publici da prilog posmatra u tom kontekstu. Tako|e je najavio da se program bavi nekim aspektima tog problema, ukazuje na konkretne rasiste i socijalno okruènje iz kojeg poti~u i predstavlja njihov mentalitet. Ne postoji sumnja da su intervjui postigli takav cilj. Tako|e, ne moè se nikako s objektivne ta~ke gledi{ta re}i da je prilog posmatran u celini imao za cilj propagiranje rasisti~kih stavova i ideja. Naprotiv, autor priloga je nastojao da u razgovoru razotkrije, analizira i objasni tu grupu mladih. Tako|e treba imati u vidu da je prilog emitovan u okviru ozbiljnog danskog informativnog programa, kao i da je bio namenjen dobro obave{tenoj publici. Sud je smatrao da uvodni tekst naratora i Jersildov stav tokom intervjua jasno distanciraju ovu dvojicu novinara od trojice intervjuisanih pripadnika Zelenih kaputa, na primer time {to ih nazivaju grupom mladih ekstremista koji podràvaju Kju kluks klan ili time {to pominju da neki od njih imaju kriminalne dosijee. Ka`njavanje novinara zbog pomaganja u {irenju izjava neke intervjuisane osobe ozbiljno bi se ispre~ilo doprinosu koji {tampa daje raspravi o pitanjima od javnog interesa i ne bi trebalo da bude predvi|eno ukoliko ne postoje zaista bitni razlozi. Sud nije prihvatio argument Dràve u prilog visini nov~ane kazne, ve} je smatrao da je va`no da je u konkretnom slu~aju novinar osu|en.
241
Govor mr`nje
Govor mr`nje 242
Potpuno je nesporno da Jersild tokom pripremanja emisije nije imao rasisti~ke namere. Sudu se ~inilo da danski sudovi uop{te nisu bili uzeli u obzir tu ~injenicu iako ju je podnosilac predstavke isticao u postupcima pred njima. Sve su navedene okolnosti ukazale na to da razlozi navedeni kao argument u prilog osu|ivanju i izricanju presude novinaru Jersildu nisu dovoljni da se jasno utvrdi da je ometanje njegove slobode izraàvanjaneophodno u demokratskom dru{tvu. Tako|e, primenjene mere bile su izuzetno blage da bi se njima postigao èljeni cilj da se ka`njavanjem obezbedi za{tita ugleda i prava drugih. Sud je presudom od 22. septembra 1994. zaklju~io da je u konkretnom slu~aju ~lan 10 Konvencije prekr{en. Uz to, odobrio je povra}aj iznosa nov~ane kazne i naknadu tro{kova postupaka. Odluka o kr{enju ~lana 10 sama po sebi predstavlja odgovaraju}e pravi~no zadovoljenje.
Jersild protiv Danske

Case of Jersild v. Denmark
Govor mr`nje
PRESUDA
POSTUPAK
1. Predmet je Sudu 9. septembra 1993. godine uputila Evropska komisija za ljudska prava (u daljem tekstu: Komisija), a 11. oktobra Vlada Kraljevine Danske (u daljem tekstu: Vlada), u tromese~nom roku predvi|enom ~lanom 32, stav 1, i ~lanom 47 Konvencije o za{titi ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija). Predmet proisti~e iz predstavke (br. 15890/89) protiv Danske koju je danski dràvljanin gospodin Jens Olaf Jersild 25. jula 1989. podneo Komisiji na osnovu ~lana 25.
[...]
Svrha zahteva i prijave koju je podnela Vlada bila je da se utvrdi da li okolnosti ovog slu~aja ukazuju da je Dràva prekr{ila svoje obaveze iz ~lana 10 Konvencije.
[...]
3. ^lanovi ve}a koje je trebalo formirati bili su po slu`benoj du`nosti g. I. Fojgel (I. Foighel), izabrani sudija iz Danske (~lan 43 Konvencije), i g. R. Risdal (R. Ryssdal), predsednik Suda (pravilo 21, st. 3 (b)). Me|utim, 20. septembra 1993. godine g. Fojgel se povukao iz predmeta na osnovu pravila 24, stav 2. Dvadeset ~etvrtog septembra 1993, u prisustvu sekretara Suda, predsednik Suda je `rebom izvukao imena ostalih sedam ~lanova ve}a g. R. Mekdonalda (R. Macdonald), g-|e E. Palm (E. Palm), g. R. Pekanena (R. Pekkanen), g. M.A. Lopes Ro~e (M.A. Lopes Rocha), g. G. Mifsud Boni~ija (G. Misfud Bonnici), g. J. Makar~ika (J. Makarczyk) i g. D. Go~eva (D. Gotchev) (~lan 43 Konvencije i pravilo 21, st. 4). Pismom od 29. oktobra predstavnik Vlade obavestio je sekretara Suda o imenovanju g. K. Vabena (K. Waaben) za ad hoc sudiju. Pismom od 16. novembra predstavnik Vlade obavestio je sekretara Suda da se g. Vaben povukao i da je umesto njega imenovan g. A Filip (A. Philip) (~lan 43 Konvencije i pravilo 23). 4. G. Risdal se, kao predsednik Ve}a (pravilo 21, st. 5), preko sekretara Suda konsultovao s predstavnikom Vlade, advokatima podnosioca prijave i delegatom Komisije o organizaciji postupka (pravilo 37, st. 1 i pravilo 38). U
243
Govor mr`nje
skladu s re{enjem donetim na osnovu konsultacija, sekretar Suda je 18. februara 1994. primio podnesak Vlade, a 20. februara podnesak podnosioca predstavke. U pismu od 7. marta sekretar Komisije obavestio je sekretara Suda da delegat ne èli da podnese pismeni odgovor. 5. Predsednik Ve}a je 23. februara 1994, po{to se konsultovao sa Ve}em, dopustio nevladinoj organizaciji za ljudska prava Hjuman rajts vo~ (Human Rights Watch), sa sedi{tem u Njujorku, da dostavi svoje komentare na neke aspekte slu~aja (pravilo 37, st. 2). Komentari su dostavljeni 23. marta. Dvadeset tre}eg februara Ve}e je dopustilo podnosiocu predstavke (pravilo 41, st. 1) da sudijama prikaè video traku sa snimkom televizijske emisije koja je predmet spora. Traka je prikazana uo~i zasedanja odrànog 20. aprila. 6. Dvadeset tre}eg februara Ve}e je tako|e odlu~ilo da nadle`nost prepusti Velikom ve}u (pravilo 51). Po{to su predsednik i potpredsednik Ve}a, g. R. Bernhart, kao i drugi ~lanovi ve}a, po slu`benoj du`nosti ~lanovi Velikog ve}a, imena ostalih sudija izvu~ena su `rebom u prisustvu sekretara Suda 24. februara (pravilo 51, st. 2 (a)-(c)). Izabrani su g. F. Gel~ikli (Glckl), g. C. Ruso (Russo), g. A. [pilman (Spielmann), g. N. Valtikos (Valticos), g. S.K. Martens (Martens), g. A.N. Loazu (Loizou), g. J. M. Morenilja (Morenilla), g. L. Vildhaber (Wildhaber) i g. B. Repik (Repik).
[...]
U skladu sa odlukom predsednika Ve}a, javno zasedanje odràno je u Zgradi ljudskih prava, u Strazburu, 20. aprila 1994. Sud je pre toga odrào pripremnu sednicu.
[...]
ÎNJENICE
I OKOLNOSTI SLUÂJA G. Jens Olaf Jersild, dràvljanin Danske, novinar je i ìvi u Kopenhagenu. U vreme doga|aja koji su doveli do ovog slu~aja bio je, a i danas je, zaposlen u Danskom radiju (Danska RTV, koja emituje ne samo radijski ve} i televizijski program), gde je radio kao novinar u programu koji se emituje pod nazivom Nedeljni informativni magazin (Sndagsavisen). Ovaj program smatra se ozbiljnim, namenjen je obave{tenoj publici i bavi se najrazli244
~itijim dru{tvenim i politi~kim temama, me|u njima i prilozima o ksenofobiji, imigrantima i izbeglicama. Zeleni kaputi 10. List Information objavio je 31. maja 1985. godine ~lanak o rasisti~kim ispadima grupe mladih ljudi koja sebe naziva Zelenim kaputima, a koji ìve u Osterbrou, predgra|u Kopenhagena. Tim povodom urednici Nedeljnog informativnog magazina odlu~ili su da snime dokumentarnu emisiju o pripadnicima ove grupe. Podnosilac predstavke stupio je u vezu sa njihovim predstavnicima i pozvao trojicu ~lanova grupe, kao i g. Pera Aksholta, socijalnog radnika iz lokalnog centra za omladinu, da u~estvuju u razgovoru. Tokom intervjua koji je vodio podnosilac predstavke, trojica pripadnika Zelenih kaputa govorila su o imigrantima i drugim etni~kim grupama u Danskoj koriste}i se uvredljivim i nipoda{tavaju}im re~nikom. Razgovor je trajao izme|u pet i {est ~asova, od ~ega je izme|u dva i dva i po sata bilo snimljeno na video traku. Danski radio je u~esnicima u intervjuu platio honorar u skladu sa svojim pravilima. Podnosilac predstavke je potom montirao snimljeni materijal, skrativ{i ga na svega nekoliko minuta. Intervju je objavljen 21. jula 1985. godine u okviru Nedeljnog informativnog magazina. Program je obuhvatao najrazli~itije teme vanredno stanje u Ju`noj Africi, raspravu o podeli profita u Danskoj, a objavljen je i prilog o nema~kom piscu Hajnrihu Belu. Prema transkriptu snimka /I je najavljiva~, A je podnosilac predstavke, a G jedan od Zelenih kaputa/, sadràj priloga bio je slede}i: I: Poslednjih godina mnogo se pri~a o rasizmu u Danskoj. U novinama se trenutno objavljuju tekstovi o nepoverenju i neraspoloènju koje vlada prema manjinskim grupama. Ko su ljudi koji mrze manjinske grupe? Odakle oni poti~u? Kakav je njihov mentalitet? G. Jens Olaf Jersild posetio je jednu takvu grupu mladih ekstremista u Osterbrou (Kopenhagen). A: Zastava koja stoji na zidu je ju`nja~ka zastava iz Ameri~kog gra|anskog rata, ali ona je danas i simbol rasizma, simbol ameri~kog pokreta Kju kluks klan i ona pokazuje {ta su zapravo Lile Sten, Henrik i Nise. Jesi li ti rasista? G: Da, smatram sebe rasistom. Dobro je biti rasista. Mi verujemo da Danska treba da pripada Dancima. A: Henrik, Lile Sten i ostali ~lanovi su grupe mladih koji ìve u bloku Studsen, u Ostebrou (Kopenhagen). To je stambeni blok sa op{tinskim sta-
245
Govor mr`nje
Govor mr`nje 246
novima u kome ìve uglavnom nezaposleni ili osobe koje primaju socijalnu pomo}, i gde je stopa kriminala visoka. Neki od tih mladih ljudi ve} su po~inili krivi~na dela i bili osu|ivani. G: Bila je to obi~na oruàna plja~ka benzinske pumpe. A: A {ta si uradio? G: Ni{ta. Dotr~ao sam do jedne benzinske pumpe sa... pi{toljem i naterao ih da mi daju ne{to para. Potom sam pobegao. To je sve. A: A {ta je bilo s tobom? G: Ne}u da pri~am o tome. A: A da li je to bilo nasilno delo? G: Da. A: Ti si upravo iza{ao iz... Bio si uhap{en; zbog ~ega si bio uhap{en? G: Uli~no nasilje. A: [ta se ta~no dogodilo? G: Neki moji prijatelji i ja smo se malo potukli s policijom. A: Da li se to ~esto doga|a? G: Da, kod nas je to tako. A: Sve u svemu, u grupi iz naselja Studsen ima otprilike 20-25 mladih ljudi. Oni se sastaju nedaleko od bloka, kod nekih starih ku}a predvi|enih za ru{enje. Sastaju se da bi, pored ostalog, demonstrirali svoj rasizam, mr`nju prema imigrantima i podr{ku Kju kluks klanu. G: Kju kluks klan je ne{to iz stare Amerike zna{ ono: iz vremena Gra|anskog rata i to. Severnjaci su hteli da oslobode crn~uge, a oni bre nisu ljudi, oni su ìvotinje. To ti je bilo skroz pogre{no, ~ove~e, to {to se desilo. Ljudi treba da imaju pravo da drè robove, bar ja tako mislim. A: Zato {to crnci nisu ljudi? G: Jeste. To lepo vidi{ po tome kako im je telo, ~ove~e: veliki spljo{ten nos, u{i ko karfiol, i ostalo, ~ove~e. Pogledaj, bre: {iroka glava, {iroko telo, dlakavi... Gleda{ gorilu, a kad gleda{ majmuna odma vidi{ da su isti. Isti pokreti, preduge ruke, predugi prsti, i sve ostalo... preduga stopala. A: Ima mnogo ljudi koji se ne bi sloìli s tobom. Ima mnogo ljudi koji kaù, ali... G: Ej, uzmi sliku majmuna, ~ove~e, pa onda pogledaj crn~ugu. Isto im je telo i sve spolj{teno ~elo i sve te stvari. A: U Americi, na primer, ima mnogo crnaca koji rade odgovorne poslove. G: Pa da, ima uvek onih {to vole da se duvaju, kao bolji su od belaca, ali na kraju se lepo vidi da su belci uvek bolji.
A: [ta za tebe zna~i Kju kluks klan? G: Zna~i mi mnogo, jer mislim da je ono {to rade dobro. Crn~uge nisu ljudi, oni su ìvotinje, a to su i svi strani radnici Turci, Jugosloveni, koji su sve ve}. A: Henrik ima 19 godina i prima socijalnu pomo}. @ivi u iznajmljenoj sobi u Studsenu. Henrik je jedan od najve}ih pobornika Klana i mrzi strane radnike, nazivaju}i ih perkere (izuzetno pogrdno ime za strane radnike u Danskoj). G: Do|u ovde, ~ove~e, i samo }apavaju. Mi jedva da moèmo da dobijemo pomo}, a oni je dobiju odmah. Mi se sva|amo s onim kretenima u birou za na{u kintu, a oni je ma`njavaju bez problema. Oni su prvi na stambenim listama, imaju bolje gajbe od nas. A neki na{i momci koji imaju i decu ìve u buvarama, nemaju ~ak ni tu{ u stanu, a perkere odu tamo sa svoje sedmoro dece i odma dobiju skupu gajbu. Njima je sve pla}eno, i to, a to nije pravo, ~ove~e. Danska pripada Dancima, jel nije? Oni su perkere, i to ti je ono {to nam se ne svi|a, ne volimo njihov mentalitet. O}u da kaèm da, kako se ono kaè, to jes, mogu oni kod ku}e da pri~aju na svom ruskom, to je njihova stvar, ali da se muvaju naokolo u onim afri~kim haljinama i pri~aju svojim hula-hula jezikom na ulici... A kad ih ne{to pita{ ili udje{ u njihov taksi, kaù: Ne znam de ti je to, ti me vodi. A: A da niste mo`da malo zavidni {to neki od tih perkere, kako ih nazivate, imaju svoje radnje, kola, {to im dobro ide... G: Pa oni, bre, valjaju drogu. Pola zatvorenika u Vestri tamo su zbog droge. Pola tih u Vestri su ili valjali drogu ili ne{to sli~no. Svi ti perkere su tamo zbog droge. To mora da stane, kako se zove, drogu treba izbaciti iz zemlje. Ako ve} mora da se valja, onda treba to da radimo mi, mislim, nije pravo da ti stranci dolaze ovde i u Danskoj, {to se kaè, stvaraju zavisnike i to. [arali smo im vrata da bi im se smu~ilo pa da se pokupe i odu, ulubljivali smo im kola, prskali ih farbom u lice dok su spavali. A: A {ta ste to radili s farbom za{to ba{ farba? G: Zato {to je bila bela; to je bila prava stvar. To smo ba{ i hteli. A: Ubacivali ste boju kroz prozor stana u kom ìve imigranti? G: Da. A: I {ta je bilo? G: Pa ni{ta, dobili su farbu posred lica, eto to. Taj je verovatno spavao, a onda je izleteo napolje i vikao ne{to na svom hula-hula jeziku. A: Da li je pozvao policiju?
247
Govor mr`nje
G: Ne znam, ne znam da li bi mu vredelo i da jeste. A: Za{to? G: Otkud znam, to je klina~ko zezanje, nekog pljusne{ vodom, nekog farbom. Ko da je to ne{to bitno. A: Per Aksholt, poznatiji kao Paks /P/, radi u omladinskom centru u Studsenu. On je tu ve} nekoliko godina, ali njegovi prethodnici ostajali su znatno kra}e zbog te{kih uslova. Per Aksholt smatra da je razlog zbog kojeg mladi ljudi maltretiraju imigrante to {to su i sami o~ajni i razo~arani. [ta mislite, {ta bi oni odgovorili kada biste ih pitali {ta èle od ìvota? P: @ele isto ono {to èlimo vi i ja. Da mogu koliko-toliko da uti~u na svoj ìvot, pristojan posao koji ne mrze, prihvatljivu ekonomsku situaciju, relativno skladnu porodicu ènu, muà i decu onaj normalan ìvot srednje klase kakav imamo vi i ja. A: Ali ono {to ~ine vodi na potpuno suprotnu stranu. P: To je ta~no. A: Pa za{to onda ~ine to {to ~ine? P: Zato {to nemaju ni{ta bolje. Dugo su u~eni da je novac klju~an za uspeh u ìvotu. A po{to do novca ne mogu da do|u na zakonit na~in, oni nastoje da do njega do|u putem kriminala. Ponekad im to po|e za rukom, ponekad ne, i zbog toga mnogo mladih koji su u takvom poloàju zavr{ava u zatvoru, jer to, naravno, nije put. A: Koliko si imao godina kad si po~eo da se bavi{ kriminalom? G: Ne znam, mislim oko 14. A: [ta si uradio? G: Ne mogu da se setim {ta je bilo prvo, mislim provala. A: Moè li se re}i da za sobom ima{ karijeru kriminalca? G: Pa ne znam ba{ da li je to to. A: Po~inio si prvo krivi~no delo sa 14 godina. G: Pa moè to i tako da se kaè, mislim to o karijeri. Ako neko pravi krivi~na dela od 15. godine, onda se valjda moè re}i da je to karijera. A: Ho}e{ li da nam ispri~a{ o nekim stvarima koje si u~inio? G: Ne, ne. Sve je to jedno te isto. Ma`njavali smo video aparate, uglavnom od perkere, oni imaju lovu. Ako o}emo da se skupljamo i zezamo, da budemo rasisti i cugamo pivo, naravno da ne}emo da sedimo u }orki. A: Da li pretnja zatvorom zaista odvra}a ljude od nezakonitih radnji? G: Ne, zatvor ne, to ne pla{i ljude.
Govor mr`nje 248
A: Da li se zbog toga ljudi ovde tuku noèvima iz no}i u no}, kako se pri~a? Da li je to zbog toga {to se ne pla{e da }e ih policija pohvatati? G: Da, od toga nikad ne biva ni{ta, mislim nema nikakvih posledica, tako da je to verovatno tako. Ima tu~a, i s noèvima, i razbijanja...Ako i ode{ u }orku, kazna je sme{no mala tako da... pa, pu{taju te ve} slede}eg dana. Pro{li put napravili smo frku u kafi}u i pustili su nas narednog jutra. Od toga nema ni{ta. To nas ne spre~ava, bilo nas je petorica koji smo tek iza{li pa smo malo slavili zbog ortaka koji je iza{ao malo pre nas. Verovatno se ne}e vra}ati neko vreme, pa }e gledati da ne naprave ne{to ve}e. A: Ti bi voleo da se vrati{ u Studsen, gde si odrastao, a znamo da je to kraj s visokom stopom kriminala. Da li bi voleo da tvoje dete odrasta kao ti? G: Ne bi, i mislim da ne}e. Prvo, zato {to je ènsko, statistika kaè da rizik nije toliko velik, mislim, one to verovatno ne rade, ali ti ne mora{ da bude{ kriminalac samo zato {to ìvi{ u kraju gde ima mnogo kriminala. Jednostavno ne bi to prihvatio, recimo, da bakutama otima torbe. A: A {ta ako bi se pridruìla onima koji napadaju imigrante? [ta bi onda radio? G: E to je ve} drugo, tu ne bi imo ni{ta protiv. I: Ostaje da se vidi da li }e se na~in razmi{ljanja ove porodice promeniti u narednoj generaciji. Na kraju, èlimo da kaèmo i da grupe mladih poput ove iz Studsena u Osterbrou postoje i u drugim delovima Kopenhagena. Postupak pred Gradskim sudom u Kopenhagenu Posle ove emisije nisu usledile nikakve prijave Savetu za radiodifuziju, koji je nadleàn u ovakvim slu~ajevima, niti je bilo protesta upu}enih Danskom radiju, ali je zbog nje biskup Olborga poslao pritu`bu ministru pravde. Posle istrage koja je usledila javni tuìlac je pred Gradskim sudom u Kopenhagenu podigao optu`nicu protiv trojice mladi}a koje je podnosilac predstavke intervjuisao, zbog kr{enja ~lana 266 (b) Krivi~nog zakona (videti pasus br. 19. u daljem tekstu), zbog slede}ih izjava: ...Severnjaci su hteli da oslobode crn~uge, a oni, bre, nisu ljudi, oni su ìvotinje. Uzmi sliku majmuna, ~ove~e, pa onda pogledaj crn~ugu. Isto im je telo i sve spolj{teno ~elo i sve to. Crn~uge nisu ljudi, oni su ìvotinje, a to su i svi strani radnici Turci, Jugosloveni, koji su sve ve}.
249
Govor mr`nje
Oni su perkere, i to ti je ono {to nam se ne svi|a, ne volimo njihov mentalitet... Muvaju se naokolo u onim afri~kim haljinama i pri~aju svojim hula-hula jezikom na ulici. Pa oni, bre, valjaju drogu. Pola onih u Vestri su tamo zbog droge. Pola tih u Vestri su ili valjali drogu ili ne{to sli~no. Svi ti perkere su tamo zbog droge... Podnosilac predstavke optuèn je na osnovu ~lana 266 (b) u vezi s ~lanom 23 (videti dole stav 19) da je pomagao trojici optuènih mladi}a. Po istom osnovu optuèn je i g. Lase Jensen, {ef informativnog programa Danskog radija. Pred Gradskim sudom branilac podnosioca predstavke i g. Jensena zatraìo je osloba|aju}u presudu. Branilac je tvrdio da se pona{anje podnosioca predstavke i g. Jensena nikako ne moè izjedna~iti sa pona{anjem trojice optuènih, za ~ije stavove oni nisu pokazali nimalo razumevanja. Oni su samo nastojali da pruè realnu sliku jednog dru{tvenog problema. Emisija je zapravo izazvala odbojnost i saàljenje prema trojici optuènih koji su sami sebe izloìli ruglu. U tom smislu, namera Danskog radija nije ni na koji na~in bila da ubedi bilo koga da prihvati stavove pripadnika Zelenih kaputa, ve} je zapravo bila sasvim suprotna. Prema vaè}im zakonima mora se praviti razlika izme|u osoba koje daju izjave i urednika emisija, po{to ovi drugi uìvaju specifi~nu slobodu izraàvanja. Po{to je u to vreme Danski radio imao monopol na emitovanje, stanica je imala i obavezu da prenosi sva mi{ljenja koja su od zna~aja za javnost, na na~in koji verno odslikava osobu koja daje izjavu. Javnost je tako|e imala interes da bude obave{tena o pogre{nim dru{tvenim stavovima, ~ak i onima koji su neprijatni. Emisija je emitovana u okviru javne debate koja se sastojala od komentara u {tampi, na primer u listu Information, i bila je verodostojan izve{taj o mladim ljudima o kojima je re~. Osvr}u}i se, pored ostalog, na pomenuti ~lanak u listu Information, branilac je ukazao i na ~injenicu da u slu~ajevima ove vrste nije bila upra`njavana nikakva dosledna politika krivi~nog gonjenja. Gradski sud izrekao je presudu trojici mladi}a 24. aprila 1987. godine, jednom zbog izjave da su crn~uge i strani radnici ìvotinje, a drugoj dvojici zbog njihovih tvrdnji koje su se odnosile na drogu i perkere. Podnosilac predstavke osu|en je kao pomaga~ na nov~anu kaznu od 1000 kruna, a g. Jensen, u svojstvu odgovornog lica, na nov~anu kaznu od 2000 kruna, ili na po pet dana zatvora. [to se ti~e podnosioca predstavke, Gradski sud je na{ao da je, posle objavljivanja ~lanka u listu Information 31. maja 1985. godine, on posetio pripadnike Zelenih kaputa i da je posle razgovora sa g. Aksholtom i drugima, prihvatio da trojica mladi}a u~estvuju u njegovoj televizijskoj emisiji. Cilj programa bio je da se pokaè {ta pripadnici Zelenih kaputa misle o ra-
Govor mr`nje 250
sizmu u Osterbrou, {to je prethodno bila tema ~lanka u listu Information, kao i da se pokaè iz kakvog dru{tvenog miljea oni poti~u. U tom smislu, prema zaklju~ku Suda, podnosilac predstavke je samoinicijativno odlu~io da napravi televizijsku emisiju, unapred svestan da }e izjave za emisiju najverovatnije biti diskriminatorne i rasisti~ke. Intervju je trajao nekoliko sati, a tokom njega popijeno je dosta piva, koje je delimi~no i{lo na ra~un Danskog radija. U tom smislu podnosilac predstavke je podsticao pripadnike Zelenih kaputa na izraàvanje rasisti~kih stavova {to, imaju}i u vidu ~injenicu da su oni emitovani na televiziji, predstavlja kr{enje ~lana 266 (b) Krivi~nog zakona. Te izjave u prilogu pripremljenom za televizijsko prikazivanje nisu bile propra}ene neophodnim obja{njenjima i komentarima koji se takvim izjavama suprotstavljaju. Zato je Sud na{ao da je podnosilac predstavke kriv za pomaganje u kr{enju ~lana 266 (b). C. Postupak pred Vi{im sudom Isto~ne Danske Podnosilac predstavke i g. Jensen, ali ne i trojica pripadnika Zelenih kaputa, àlili su se na presudu Gradskog suda Vi{em sudu Isto~ne Danske. Oni su uglavnom ponovili sve argumente istaknute pred Gradskim sudom, ali je podnosilac predstavke dodatno objasnio da je odlu~io, iako je pretpostavljao da }e izjave pripadnika Zelenih kaputa biti podlo`ne krivi~nom gonjenju, da ih ne izostavi iz programa jer ih je smatrao klju~nim za prikazivanje njihovog stvarnog stava. On je pretpostavio da su oni svesni da mogu biti izloèni krivi~nom gonjenju zbog svojih izjava i da ih stoga nije posebno upozorio na tu ~injenicu. Vi{i sud je 16. juna 1988. godine, glasovima pet prema jedan, odbacio àlbu. ^lan Suda koji je glasao protiv ove odluke smatrao je da, iako izjave pripadnika Zelenih kaputa predstavljaju krivi~no delo prema ~lanu 266 (b) Krivi~nog zakona, podnosilac predstavke i g. Jensen nisu prekora~ili granice slobode govora koju uìvaju televizija i drugi mediji, jer je svrha prikazivanja priloga o kome je re~ bila da se publika informi{e i da se otvori javna rasprava o pojedinim rasisti~kim stavovima i dru{tvenom poreklu pripadnika grupe kojoj osu|eni mladi}i pripadaju. D. Postupak pred Vrhovnim sudom 17. Podnosilac predstavke i g. Jensen àlili su se na presudu Vi{eg suda Vrhovnom sudu, koji je sa ~etiri glasa prema jedan odbacio àlbu odlukom od 13. februara 1989. godine. Ve}ina sudija je smatrala slede}e:
251
Govor mr`nje
Optuèni su omogu}ili objavljivanje rasisti~kih izjava koje su potekle iz uskog kruga osoba i izloìle te osobe krivi~nom gonjenju, ~ime su, prema mi{ljenju Gradskog suda i Vi{eg suda, prekr{ili ~lan 266 (b) i ~lan 23 Krivi~nog zakona. Smatramo da osloba|aju}a presuda na osnovu prete`nosti slobode izraàvanja koja je u interesu javnosti nad interesom javnosti da bude za{ti}ena od rasne diskriminacije nije opravdana. Stoga glasamo za potvr|ivanje presude (na koju je uloèna àlba). Sudija Pontopidan je ovako obrazloìo svoje neslaganje sa odlukom Suda: Svrha emisije bila je da doprinese informisanosti o jednom pitanju odnosu prema strancima koje je bilo predmet opse`ne i ~esto sna`no emocionalno obojene javne debate. Mora se pretpostaviti da je program dao jasnu sliku o pogledima pripadnika Zelenih kaputa, iz ~ega je javnost dobila priliku da bude obave{tena o njima i da o njima formira sud. [to se ti~e prirode tih stavova, komentarisanje tih stavova tokom njihovog emitovanja ili neposredno pre i posle emitovanja ne bi bilo od nekog posebnog zna~aja. Mada je re~ o relativno maloj grupi ljudi sa ekstremnim stavovima, emisija je imala prili~nu informativnu vrednost. înjenica da su optuèni samoinicijativno odlu~ili da javno iskaù takve poglede nije od najve}eg zna~aja pri procenjivanju njihovog pona{anja. U takvim okolnostima i bez obzira {to su doti~ni pogledi s pravom okarakterisani kao kr{enje ~lana 266 (b), smatram da nije preporu~ljivo da se optuèni proglase krivima za sau~esni{tvo u kr{enju ove odredbe. Stoga glasam da se oni oslobode optu`be.
[...]
Govor mr`nje
II RELEVANTNO DOMA]E PRAVO Krivi~ni zakon 19. U vreme kada se postupalo u ovom slu~aju, ~lan 266 (b) Krivi~nog zakona glasio je: Svako ko javno saop{ti, u vidu izjave ili na neki drugi na~in, a u nameri da to dopre do {irokog kruga ljudi, pretnju, uvredu ili pogrdu na ra~un neke grupe ljudi povodom njihove rase, boje koè, nacionalnog ili etni~kog porekla ili uverenja kazni}e se nov~anom kaznom, pritvorom ili zatvorom na period koji ne}e biti duì od dve godine. ^lan 23, stav 1, glasi: Odredba koja utvr|uje krivi~no delo primenjiva}e se na svaku osobu koja je pomogla u izvr{enju krivi~nog dela podsticajem, savetom ili ~inom. Kazna moè biti umanjena ukoliko je osoba o kojoj je re~ èlela da pruì savet
252
koji nije bio od presudnog zna~aja ili da podrì ve} postoje}u odlu~nu nameru, kao i ukoliko delo nije izvr{eno ili je nameravana pomo} bila bezuspe{na. B. Zakon o odgovornosti medija iz 1991. godine 20. Zakon o odgovornosti medija iz 1991. godine, koji je stupio na snagu 1. januara 1992. godine, dakle posle doga|aja koji su doveli do ovog slu~aja, propisuje izme|u ostalog pravila o krivi~noj odgovornosti za televizijske emisije. Odeljak 18 propisuje: Osoba koja daje izjavu koja se ne emituje direktno odgovara}e za nju na osnovu op{tih zakonskih odredaba, osim u slu~ajevima kada: identitet osobe koja je u pitanju nije naveden u emisiji; [ta osoba] nije pristala da se njena izjava emituje, ili ako je [njemu ili njoj] obe}ano da moè u~estvovati u emisiji, a da [njegov ili njen] identitet ne}e biti otkriven, kao i da su preduzete neophodne mere kako bi se osiguralo da [njegov ili njen] identitet ne bude otkriven. U situacijama opisanim u stavu 1, ta~ka 1-3, urednik je odgovoran za sadràj izjava ~ak i onda kada je zakon prekr{en bez namere i iz nehata... Prema odeljku 22: Osoba koja ~ita ili na neki drugi na~in prenosi neki tekst ili izjavu ne odgovara za sadràj tog teksta ili izjave. III INSTRUMENTI UJEDINJENIH NACIJA 21. Odredbe koje se odnose na zabranu rasne diskriminacije i spre~avanje propagiranja rasisti~kih pogleda i ideja mogu se na}i u velikom broju me|unarodnih instrumenata, na primer u Povelji Ujedinjenih nacija iz 1945. godine (stav 2 Preambule, ~lan 1, st. 3, ~lan 13, st. 1(b), ~lan 55 (c) i ~lan 76 (c)), Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima iz 1948. godine (~lanovi 1, 2 i 7) i Me|unarodnom paktu o gra|anskim i politi~kim pravima iz 1966. godine (~lan 2, st. 2, ~lan 20, st. 2 i ~lan 26). Ugovor koji se najdirektnije odnosi na ovu materiju jeste Me|unarodna konvencija o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije (u daljem tekstu: Konvencija UN), koju je ratifikovala velika ve}ina dràva potpisnica Evropske konvencije, uklju~uju}i i Dansku (koja je to u~inila 9. decembra 1971). ^lanovi 4 i 5 Konvencije glase:
253
Govor mr`nje
^lan 4
Govor mr`nje
Dràve ~lanice osu|uju svaku propagandu i sve organizacije koje su vo|ene idejama ili teorijama zasnovanim na superiornosti neke rase ili grupe lica izvesne boje ili izvesnog etni~kog porekla, ili koje èle da opravdaju ili podrè svaki oblik rasne mr`nje ili diskriminacije; one se obavezuju da bez odlaganja usvoje pozitivne mere ~iji je cilj da ukinu svako podsticanje na takvu diskriminaciju, ili na svako delo diskriminacije i, u tom cilju, vode}i ra~una o na~elima navedenim u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i o pravima koja su izri~ito navedena u ~lanu 5 ove Konvencije, one se naro~ito obavezuju: a) da utvrde kao krivi~no delo svako {irenje ideja zasnovanih na rasnoj superiornosti ili rasnoj mr`nji, svako podsticanje na rasnu diskriminaciju, kao i sva dela nasilja ili podsticanje na takva dela protiv bilo koje rase ili bilo koje grupe lica druge boje ili drugog etni~kog porekla, kao i pruànje svake pomo}i rasisti~kim aktivnostima, uklju~uju}i i njihovo finansiranje; ... ^lan 5 Prema osnovnim obavezama... ove konvencije, dràve ~lanice se obavezuju da zabrane i ukinu rasnu diskriminaciju u svim njenim oblicima i da garantuju pravo svakome na jednakost pred zakonom bez obzira na rasu, boju ili nacionalno ili etni~ko poreklo, naro~ito u pogledu uìvanja slede}ih prava:
[...]
(d) viii. prava na slobodu mi{ljenja i izraàvanja;

[...]
Izraz vode}i ra~una iz ~lana 4 izazvao je razli~ite interpretacije, pa ~lanovi Komiteta Ujedinjenih nacija za eliminaciju rasne diskriminacije (u daljem tekstu: Komitet UN uspostavljen da prati sprovo|enje Konvencije UN) nisu imali jedinstveno mi{ljenje o presudi izre~enoj podnosiocu predstavke. Ovaj slu~aj predstavila je danska vlada u izve{taju podnetom Komitetu UN. Dok su neki ~lanovi pozdravili presudu kao do sada najjasniju izjavu da pravo na za{titu od rasne diskriminacije ima pravo prvenstva nad pravom na slobodu izraàvanja, drugi ~lanovi su smatrali da u ovakvim slu~ajevima ~injenice treba razmatrati u svetlu oba prava (Izve{taj Komiteta Generalnoj skup{tini, zvani~ni dokumenti, 45. sednica, dodatak br. 18 (A/45/18), str. 21, stav 56).
254

Govor mr`nje
22. U svojoj predstavci (br. 15890/89) podnetoj Komisiji 25. jula 1989. godine, podnosilac predstavke se àlio da je presuda povredila njegovu slobodu izraàvanja garantovanu ~lanom 10 Konvencije. 23. Komisija je proglasila prijavu prihvatljivom 8. septembra 1992. U izve{taju od 8. jula 1993. godine (~lan 31), Komisija je iznela stav da je povre|en ~lan 10 (odluka je doneta sa 12 glasova za i ~etiri protiv). [...] ZAVR[NI PODNESCI KOJE JE VLADA DOSTAVILA SUDU 24. Na ro~i{tu odrànom 20. aprila 1994. Vlada je pozvala Sud da zaklju~i, kako je i predloèno u njenom podnesku, da u ovom slu~aju nije bilo kr{enja ~lana 10 Konvencije.
PRAVO
NAVODNO KR[ENJE ^LANA 10 25. Podnosilac predstavke istakao je da presuda koja mu je izre~ena za pomaganje u {irenju rasisti~kih izjava kr{i njegovo pravo na slobodu izraàvanja u smislu ~lana 10 Konvencije, koji glasi: 1. Svako ima pravo na slobodu izraàvanja. Ovo pravo uklju~uje slobodu posedovanja sopstvenog mi{ljenja, primanja i saop{tavanja informacija i ideja bez me{anja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj ~lan ne spre~ava dràve da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduze}a. 2. Po{to kori{}enje ovih sloboda povla~i za sobom du`nosti i odgovornosti, ono se moè podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni~enjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru{tvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spre~avanja nereda ili kriminala, za{tite zdravlja ili morala, za{tite ugleda ili prava drugih, spre~avanja otkrivanja informacija dobijenih u poverenju, ili radi o~uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. 26. Vlada je osporila ovu tvrdnju, ali ju je Komisija prihvatila. 27. Nesporno je da mere koje su navele podnosioca predstavke da podnese predstavku predstavljaju ometanje njegovog prava na slobodu izraàvanja.
255
Tako|e je nesumnjivo da je to ometanje propisano zakonom, jer je presuda izre~ena podnosiocu predstavke zasnovana na ~lanovima 266 (b) i 23 (l) Krivi~nog zakona. U tom kontekstu Vlada je istakla da je prva odredba propisana u nameri da se udovolji zahtevima Konvencije UN. Argument Vlade, kako ga je razumeo Sud, jeste da Sud, iako je ~lan 10 Konvencije primenljiv, primenom stava 2 treba da uzme u obzir da relevantne odredbe Krivi~nog zakona treba protuma~iti i primeniti {ire, u skladu sa su{tinom Konvencije (videti gore stav 21). Drugim re~ima, ~lan 10 ne bi trebalo tuma~iti na na~in koji ograni~ava i negira pravo na za{titu od rasne diskriminacije koje je garantovano Konvencijom UN ili odstupa od njega. I, kona~no, nesporno je da je ometanje prava podnosioca prijave imalo legitimnu svrhu, to jest, za{titu ugleda i prava drugih ljudi. Jedino sporno pitanje jeste da li su ove mere bile neophodne u demokratskom dru{tvu. 28. Podnosilac predstavke i Komisija bili su mi{ljenja da, bez obzira na obaveze Danske kao potpisnice Konvencije UN (videti gore stav 21), mora biti uspostavljena prava ravnoteà izme|u za{tite ugleda i prava drugih ljudi i prava podnosioca predstavke da prenosi informacije. Prema podnosiocu predstavke, takva ravnoteà predvi|ena je u formulaciji iz ~lana 4 Konvencije UN da treba obratiti du`nu pa`nju na na~ela sadràna u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i na prava... sadràna u ~lanu 5 Konvencije [UN]. Ta formulacija uneta je u prilikom rada na nacrtu teksta Konvencije po{to su mnoge dràve izrazile bojazan da je stav iz ~lana 4 (a), koji kaè da }e /dràve potpisnice/ proglasiti zakonski ka`njivim krivi~nim delom svako {irenje ideja zasnovano na rasnoj nadmo}i ili mr`nji, preo{tar i da moè stvoriti te{ko}e u odnosu na druga ljudska prava, pre svega pravo na slobodu mi{ljenja i izraàvanja. Podnosilac predstavke je uz to naveo da to obja{njava za{to je Komitet ministara Saveta Evrope predloìo zemljama ~lanicama, pozivaju}i ih da ratifikuju Konvenciju UN, da dodaju interpretativnu izjavu svojim instrumentima ratifikacije, kojom }e, pored ostalog, ista}i da treba po{tovati i prava garantovana u Evropskoj konvenciji (Rezolucija (68) 30, koju su zamenici ministara usvojili 31. oktobra 1968. godine). Podnosilac predstavke i Komisija istakli su da su u kontekstu emisije kao celine uvredljive izjave zapravo izvrgle ruglu one koji su ih izrekli, te da nisu posluìle za promovisanje rasisti~kih pogleda. Op{ti je utisak o emisiji da je njen cilj bio da skrene pa`nju javnosti na pitanje od velikog javnog zna~aja, ta~nije na rasizam i ksenofobiju. Podnosilac predstavke namerno je uklju~io uvredljive izjave u emisiju, ne u nameri da {iri rasisti~ke poglede, ve} da im se suprotstavi tako {to }e ih predo~iti javnosti. Podnosilac pred-
Govor mr`nje 256
stavke je istakao da je nastojao da pokaè, analizira i objasni svojim gledaocima novu pojavu u Danskoj u to vreme nasilni~ki rasizam koji upra`njavaju neartikulisani i socijalno ugroèni mladi ljudi. Zajedno sa Komisijom, on smatra da emisija nije mogla imati nikakve bitne {tetne posledice po ugled i prava drugih ljudi. Stoga je interes za{tite ovog drugog prava bio manje zna~ajan od za{tite prava na slobodu izraàvanja samog podnosioca predstavke. Osim toga, podnosilac predstavke je istakao da on ne bi bio izloèn krivi~nom gonjenju da je Zakon o odgovornosti medija iz 1991. godine bio na snazi u vreme nastanka sporne emisije, jer je prema tom zakonu za ka`njivu izjavu odgovoran jedino onaj ko je izgovara. To poni{tava zna~aj Vladine tvrdnje da se kazna koja mu je izre~ena zahteva Konvencijom UN i da je neophodna u smislu ~lana 10. 29. Vlada je tvrdila da je podnosilac predstavke montirao prilog o pripadnicima Zelenih kaputa tako da bude senzacionalisti~ki, a ne informativan, i da je njegova informativna vrednost minimalna. Televizija je mo}an medij, a ve}ina Danaca uglavnom gleda emisiju u okviru koje je prilog prikazan. Pa ipak, podnosilac predstavke je podsticao pripadnike Zelenih kaputa da daju rasisti~ke izjave, iako je bio svestan da za to mogu biti krivi~no gonjeni, i u okviru emisije nije ponudio protivkomentar njihovim tvrdnjama. Nema ~vrstog osnova za pretpostavku da gledaoci nisu mogli sasvim doslovno da shvate izjave osu|enih mladi}a. Ne moè se pripisati zna~aj ~injenici da je bilo samo nekoliko pritu`bi na emisiju, jer su nedovoljna obave{tenost i slabo poznavanje danskog jezika, ~ak i strah od mogu}e odmazde nasilni~ki raspoloènih rasista, bili dovoljan razlog da oni na koje su se izre~ene uvrede odnosile budu odvra}eni od protesta. Na taj na~in je podnosilac predstavke propustio da ispuni obaveze i odgovornosti koje ima kao televizijski novinar. Nov~ana kazna kojom je ka`njen jedna je od najniìh koje su predvi|ene za kr{enje ~lana 266 (b) i stoga se ne moè o~ekivati da }e ovakva kazna spre~iti novinare da doprinose javnoj raspravi o rasizmu i ksenofobiji; njen jedini efekat jeste javno podse}anje da se prema rasisti~kim istupima treba odnositi s ozbiljno{}u i da ih ne treba tolerisati. Vlada je, osim toga, osporila da bi slu~aj bio tretiran druga~ije da je u to vreme vaìo Zakon o odgovornosti medija. Postoje izuzeci od pravila da }e se jedino onaj koji daje ka`njivu izjavu krivi~no goniti (videti gore stav 20); obi~na je spekulacija govoriti o tome kako bi slu~aj podnosioca prijave bio tretiran po Zakonu o odgovornosti medija iz 1991. godine. Vlada je istakla da su danski sudovi sva tri nivoa, koji imaju bolji uvid nego Evropski sud u posledice emisije o kojoj je re~, pa`ljivo i odmereno
257
Govor mr`nje
Govor mr`nje 258
razmotrili sve postoje}e interese. Njihovo razmatranje bilo je sli~no onom koje je obavljeno u vezi sa ~lanom 10; njihove odluke nisu pre{le polje slobodne procene koje imaju nacionalne vlasti i bile su u skladu sa prekom dru{tvenom potrebom. 30. Sud najpre nagla{ava da je posebno svestan velikog zna~aja borbe protiv rasne diskriminacije u svim njenim oblicima i manifestacijama. Mogu}e je da je ta~no, kako je rekao podnosilac predstavke, da je kao posledica nedavnih doga|aja svest o opasnostima rasne diskriminacije izo{trenija danas nego {to je bila pre deset godina, u vreme kada su se doga|aji o kojima je re~ zbili. Pa ipak, to pitanje je i tada bilo od op{teg zna~aja, {to je ilustrovano, na primer, i ~injenicom da Konvencija UN datira iz 1965. godine. Sledstveno tome, predmet i svrha Konvencije UN od velikog je zna~aja u utvr|ivanju da li je presuda izre~ena podnosiocu predstavke koja je, kako je Vlada naglasila, zasnovana na odredbi koju je Danska usvojila da bi osigurala po{tovanje Konvencije UN bila neophodna u smislu ~lana 10, stav 2. Kao drugo, obaveze Danske iz ~lana 10 moraju se tuma~iti koliko je to god mogu}e na na~in koji }e biti u skladu sa obavezama koje proisti~u iz Konvencije UN. U tom smislu nije na Sudu da tuma~i formulaciju vode}i ra~una iz ~lana 4 Konvencije UN, koja je otvorena za razli~ita tuma~enja. Sud me|utim smatra da je njegovo tuma~enje ~lana 10 Evropske konvencije u ovom slu~aju podudarno sa obavezama Danske koje proisti~u iz Konvencije UN. 31. Zna~ajna odlika ovog slu~aja jeste to da podnosilac predstavke nije sam dao sporne izjave, ve} je pomogao u njihovom {irenju u svojstvu televizijskog novinara odgovornog za informativni program Danskog radija (videti stavove 9 do 11). Procenjuju}i da li je presuda koja mu je izre~ena bila neophodna, Sud }e, stoga, uzeti u obzir principe utvr|ene u praksi Suda koji se odnose na ulogu {tampe (primenjenih, na primer, u presudi u predmetu Observer i Guardian protiv Ujedinjenog Kraljevstva, donetoj 26. novembra 1991, Serija A, br. 216, strane 29-30, stav 59). Sud isti~e da sloboda izraàvanja predstavlja jedan od su{tinskih temelja demokratskog dru{tva i da su garancije {tampi od posebnog zna~aja (ibid). I mada {tampa ne sme da prekora~uje uspostavljene granice, pored ostalog i u interesu za{tite ugleda i prava drugih ljudi, ona ipak ima zadatak da prenosi informacije i ideje koje su va`ne za javnost. Ne samo da {tampa ima zadatak da prenosi takve informacije i ideje ve} i javnost ima pravo da o tim informacijama i idejama bude obave{tena. Kada ne bi bilo tako, {tampa ne bi mogla da igra svoju va`nu ulogu budnog posmatra~a javnih zbivanja (ibid). Iako su ovi principi uspostavljeni prevashodno za {tampane medije, oni se nesumnjivo odnose i na radio i televiziju.
Kada je re~ o obavezama i odgovornostima novinara, potencijalni uticaj nekog medija igra veoma va`nu ulogu, a op{te je prihva}eno da audiovizuelni mediji imaju mnogo neposredniji i ve}i uticaj od {tampanih medija (videti odluku Komisije o prihvatljivosti u predmetu Purcell i ostali protiv Irske, donetu 16. aprila 1991. godine, predstavka br. 15404/89, Decisions and Reports (DR) 70, str. 262). Audiovizuelni mediji putem slika prenose zna~enje mnogo neposrednije i s ve}im efektom nego {tampani mediji. U isto vreme, metodi nepristrasnog i uravnoteènog izve{tavanja mogu biti vrlo razli~iti u zavisnosti, pored ostalog, i od samog medija. Nije ni na ovom Sudu, a ni na doma}im sudovima, da medijima name}u svoje poglede o tome kakvu tehniku izve{tavanja novinari treba da koriste. U tom smislu, Sud podse}a da ~lan 10 ne {titi samo sadràj izraènih ideja i informacija ve} i formu u kojoj se prenose (videti presudu izre~enu u predmetu Oberschlick protiv Austrije, izre~enu 23. maja 1991, Serija A, br. 204, str. 25, stav 57). Sud }e prou~iti ometanje koje je dalo povod za predstavku u svetlu slu~aja u celini, i utvrditi da li su razlozi koje su doma}e vlasti navele kao dokaz u smislu opravdanja ometanja relevantni i dovoljni i da li su primenjena sredstva u skladu sa legitimnim ciljem koji se èleo posti}i (videti gorenavedenu presudu u predmetu Observer i Guardian, str. 29-30, stav 59). U tom smislu Sud treba da se uveri da su doma}e vlasti primenile standarde koji su u saglasnosti s na~elima sadrànim u ~lanu 10, i, {tavi{e, da se ti standardi zasnivaju na prihvatljivoj proceni relevantnih ~injenica (videti, na primer, presudu u predmetu Schwabe protiv Austrije, od 28. avgusta 1992, Serija A, br. 242-B, str. 32-33, stav 29). Sud }e prilikom procenjivanja uzeti u obzir na~in na koji je prilog o pripadnicima Zelenih kaputa pripremljen, njegov sadràj, kontekst u kome je prikazan, kao i cilj programa. Imaju}i na umu obaveze dràva potpisnica Konvencije UN i drugih me|unarodnih instrumenata da uklanjaju svaki vid rasne diskriminacije, spre~avaju rasisti~ka u~enja i praksu i protiv njih se bore (videti gore stav 21), va`na stavka tokom procenjivanja od strane Suda bi}e i to da li je prilog o kome je re~, posmatran u celini, sa objektivne ta~ke gledi{ta doista imao za cilj propagiranje rasisti~kih pogleda i ideja. 32. Doma}i sudovi sna`no su naglasili ~injenicu da je podnosilac prijave sam preuzeo inicijativu da pripremi prilog o Zelenim kaputima i da je ne samo unapred znao da }e tokom intervjua biti date rasisti~ke izjave ve} da ih je i podsticao. On je montirao prilog tako {to je u njega uklju~io uvredljive tvrdnje. Da to nije u~inio, te uvrede ne bi bile predo~ene {irokom krugu ljudi i stoga ne bi bile podlo`ne ka`njavanju (videti gore stavove 14 i 18). Sud se uverio da su to relevantni razlozi u smislu stava 2 ~lana 10.
259
Govor mr`nje
33. S druge strane, {to se ti~e sadràja priloga o Zelenim kaputima, treba primetiti da narator u svom uvodu pominje nedavne javne rasprave i komentare u {tampi o rasizmu u Danskoj, pozivaju}i time gledaoce da emisiju sagledaju u tom kontektstu. Zatim je najavio da je cilj emisije da se pozabavi nekim vidovima tog problema, tako {to }e identifikovati pojedina~ne rasiste i prikazati njihov mentalitet i dru{tvenu pozadinu. Nema nikakve sumnje da su intervjui postigli taj cilj. U celini gledano, za prilog se objektivno ne moè re}i da mu je bila svrha da propagira rasisti~ke poglede i ideje. Naprotiv, on je nastojao da u razgovoru razotkrije, analizira i objasni tu grupu mladih ljudi, ograni~enih i osuje}enih svojim dru{tvenim poloàjem, sa kriminalnim dosijeima i istorijom nasilnog pona{anja, bave}i se na taj na~in sasvim odre|enim aspektima pitanja koje je tada ve} izazivalo zabrinutost javnosti. Vrhovni sud je zaklju~io da informativna vrednost priloga nije bila tolika da bi opravdala {irenje uvredljivih tvrdnji (videti gore stav 18). Me|utim, u svetlu principa navedenih gore u stavu 31, Sud ne vidi nikakvog razloga da dovodi u pitanje procenu novinara Nedeljnog informativnog magazina o informativnoj vrednosti spornog priloga, na kojoj se zasnivala njihova odluka da ga proizvedu i emituju. 34. Osim toga, treba imati na umu da je prilog emitovan u okviru ozbiljnog danskog informativnog programa i da je bio namenjen dobro obave{tenoj publici (videti gore stav 9). Sud tako|e nije ube|en da je prilog o Zelenim kaputima prikazan bez ikakvog poku{aja da se ponudi protivteà ekstremnim stavovima izraènim u njemu, kao {to su to naglasili doma}i sudovi (videti gore stavove 14 i 18). I uvodni tekst naratora i stav podnosioca predstavke tokom intervjua jasno ga distanciraju od intervjuisanih osoba, na primer time {to ih predstavlja kao grupu mladih ekstremista koji podràvaju Kju kluks klan ili {to pominje da neki od njih imaju kriminalne dosijee. Podnosilac predstavke se tako|e suprotstavio nekim njihovim rasisti~kim izjavama podse}aju}i da ima crnaca koji rade na odgovornim poslovima. Najzad, ne treba zaboraviti i da je filmovani portret, posmatrano u celini, bez sumnje jasno ukazao da su rasisti~ke izjave deo {ireg antisocijalnog pona{anja Zelenih kaputa. Ta~no je da prilog nije izri~ito naglasio nemoralnost, opasnosti i nezakonitost zagovaranja rasne mr`nje i ideja o superiornosti jedne rase. Me|utim, u svetlosti pomenutih kontraargumenata i o~igledne nemogu}nosti da se oni ponude u tako kratkom prilogu u okviru duè emisije, kao i prava novinara da bira formu izraàvanja, Sud ne smatra da je bitno {to takvih upozoravaju}ih podsetnika ovde nema.
Govor mr`nje 260
35. Novinarsko izve{tavanje zasnovano na intervjuima, montiranim ili ne, predstavlja jedno od najva`nijih na~ina na koji {tampa igra svoju zna~ajnu ulogu budnog posmatra~a javnih zbivanja (videti, na primer, ve} pomenutu presudu u predmetu Observer i Guardian, str. 29-30, stav 59). Ka`njavanje novinara za pomaganje u {irenju izjava koje daje neka druga osoba u intervjuu predstavljalo bi ozbiljnu prepreku doprinosu {tampe raspravi o pitanjima od javnog interesa i ne bi trebalo da bude predvi|eno ukoliko za to nema zaista bitnih razloga. U tom pogledu Sud ne prihvata argument Vlade da je ograni~ena visina nov~ane kazne bitna; ono {to je bitno jeste da je novinar osu|en. Nema nikakve sumnje da su izjave zbog kojih su pripadnici Zelenih kaputa osu|eni (videti gore stav 14) bile vi{e nego uvredljive za ~lanove pomenutih grupa i da ne uìvaju nikakvu za{titu iz ~lana 10 (videti, na primer, odluku Komisije o prihvatljivosti u predmetu Glimmerveen i Hagenbeek protiv Holandije, predstavka br. 8348/78 i 8406/78, DR 18, str. 187, i Knen protiv Nema~ke, predstavka br. 12194/86, DR 56, str. 205). Me|utim, ~ak i kada se ima u vidu na~in na koji je podnosilac prijave pripremio prilog o Zelenim kaputima (videti gore stav 32), nije pokazano da je, posmatran u celini, prilog bio takav da opravdava osudu autora i njegovo ka`njavanje za krivi~no delo. 36. Potpuno je nesporno da namera podnosioca prijave u pripremi navedene emisije nije bila rasisti~ka. Mada je on to isticao u postupcima pred doma}im sudovima, iz obrazloènja njihovih presuda se ne bi reklo da je ta ~injenica uzimana u obzir (videti gore stavove 14, 17 i 18). 37. Uzimaju}i u obzir sve prethodno re~eno, razlozi navedeni kao dokaz u prilog osu|ivanju i izricanju presude podnosiocu prijave nisu dovoljni da jasno utvrde da je ometanje njegovog prava na slobodu izraàvanja neophodno u demokratskom dru{tvu; osim toga, primenjene mere bile su izuzetno blage u odnosu na èljeni cilj da se ka`njavanjem obezbedi za{tita ugleda i prava drugih ljudi. U tom smislu, preduzete mere dovele su do kr{enja ~lana 10 Konvencije. PRIMENA ^LANA 50 38. G. Jersild je traìo pravi~no zadovoljenje u skladu sa ~lanom 50 Konvencije, koji glasi: Ako Sud na|e da je odluka ili mera koju je donela ili preduzela sudska ili bilo koja druga vlast neke visoke strane ugovornice u celini ili delimi~no protivna obavezama koje proisti~u iz ove konvencije i ako unutra{nje pravo te strane ugovornice omogu}ava samo delimi~nu od{tetu za posledice ove
261
Govor mr`nje
Govor mr`nje
odluke ili mere, odlukom Suda, ako je potrebno, da}e se pravi~no zadovoljenje o{te}enoj stranci. 39. Vlada je prihvatila neke delove ovog zahteva. Komisija nije dala komentar. Nov~ana {teta 40. Podnosilac predstavke traìo je da mu se dosudi iznos od 1000 kruna za nov~anu kaznu kojom je ka`njen, kako bi on taj iznos nadoknadio Danskom radiju, koji je tu kaznu platio za njega. 41. Vlada nije uloìla prigovor i Sud je odlu~io da taj iznos bude dosu|en. Nematerijalna {teta 42. Podnosilac predstavke traìo je 20 000 kruna na ime nematerijalne {tete. On tvrdi da je njegov profesionalni ugled bio doveden u pitanje i da je zbog presude pretrpeo du{evni bol. 43. Sud prime}uje da podnosilac predstavke i dalje radi za Nedeljni informativni magazin Danskog radija, i da ga je njegov poslodavac podràvao tokom ~itavog procesa, plativ{i, pored ostalog, za njega i nov~anu kaznu (videti gore stavove 9 i 40), kao i tro{kove spora (videti stav 44, koji sledi). Sud je saglasan sa Vladom da odluka o kr{enju ~lana 10 u tom pogledu sama po sebi predstavlja odgovaraju}e pravi~no zadovoljenje. Tro{kovi 44. Na ime nadoknade tro{kova podnosilac predstavke traìo je slede}e: 45 000 kruna za tro{kove advokata g. J. Stokholma, koji ga je zastupao u postupcima pred doma}im sudovima; za pokrivanje tro{kova postupka u Strazburu, 13 126,80 kruna za g. Johansena, 6900 funti sterlinga za g. Bojla i 50 000 kruna (ne uklju~uju}i porez na dodatu vrednost od 25%) za g. Triera; 20 169,20 kruna na ime tro{kova prevo|enja i ve{ta~enja; 25 080 kruna, 965,40 funti sterlinga i 4075 francuskih franaka na ime putnih tro{kova i dnevnica za vreme saslu{anja pred Komisijom i Sudom, kao i za ostale tro{kove. Deo navedenih tro{kova privremeno je platio Danski radio.
262
45. Vlada nije uloìla prigovor na ovaj zahtev. Sud zaklju~uje da podnosilac prijave ima pravo na isplatu punih traènih iznosa. Traène sume bi}e uve}ane za iznos poreza na dodatu vrednost tamo gde se taj porez primenjuje. IZ NAVEDENIH RAZLOGA, SUD sa 12 glasova prema sedam, smatra da je do{lo do kr{enja ~lana 10 Konvencije; sa 17 glasova prema dva, smatra da u roku od tri meseca Danska treba da podnosiocu prijave isplati 1000 danskih kruna kao naknadu za materijalnu {tetu, kao i da plati tro{kove koji }e biti obra~unati u skladu sa stavom 45 presude; jednoglasno odbacuje preostali zahtev za naknadu nematerijalne {tete. Sa~injeno na francuskom i engleskom jeziku i objavljeno na javnom zasedanju u Zgradi ljudskih prava u Strazburu 23. septembra 1994. godine. Potpisao: Rolv Risdal predsednik Suda Potpisao: Herbert Pecold v.d. sekretara Suda U skladu sa ~lanom 51, stav 2 Konvencije i pravilom 53, stav 2 Poslovnika Suda, uz ovu presudu priloèna su i suprotna mi{ljenja slede}ih sudija: zajedni~ko izdvojeno mi{ljenje g. Risdala, g. Bernarda, g. Spilmana i g. Loazua; zajedni~ko izdvojeno mi{ljenje g. Gel~iklija, g. Rusoa i g. Valtikosa; dopunsko zajedni~ko izdvojeno mi{ljenje g. Gel~iklija i g. Valtikosa. Parafirao: R.R. Parafirao: H.P
263
Govor mr`nje
Govor mr`nje
ZAJEDNI^KO IZDVOJENO MI[LJENJE SUDIJA RISDALA, BERNARDA, SPILMANA I LOAZUA Ovo je prvi put da se Sud bavi slu~ajem {irenja rasisti~kih izjava u kojima se velikoj grupi ljudi uskra}uju osobine ljudskih bi}a. U prethodnim slu~ajevima Sud je, prema na{em mi{ljenju ispravno, podvla~io veliki zna~aj koji sloboda {tampe i medija uop{te imaju za demokratsko dru{tvo, ali nikada nije bio u prilici da razmatra situaciju u kojoj su ugled i prava drugih ljudi (~lan 10, stav 2) bili ugroèni do te mere kao u ovom slu~aju. Saglasni smo sa ve}inom (stav 35 presude) da sami Zeleni kaputi ne uìvaju za{titu ~lana 10. Isto mora vaìti i za novinare koji {ire takve izjave bilo odobravanjem bilo komentarima koji takvim izjavama govore u prilog. Ovo se ni u kom slu~aju ne moè odnositi na podnosioca predstavke. Stoga je prili~no te{ko uspostaviti jasnu ravnoteù izme|u slobode {tampe i za{tite drugih ljudi. Ali, ve}ina pripisuje ve}i zna~aj slobodi novinara nego za{titi onih koji su pogo|eni rasnom mr`njom. Ni pisani tekst intervjua (stav 11 presude), ni video snimak koji smo videli ne ukazuju da su izjave pripadnika Zelenih kaputa neprihvatljive u dru{tvu zasnovanom na po{tovanju ljudskih prava. Podnosilac prijave skratio je intervju na nekoliko minuta, {to je za posledicu imalo, a to je mo`da bila i namera, da su u njemu ostale one najgrublje izjave. Stoga je bilo apsulutno neophodno da prilog bude propra}en i jasnim negativnim komentarom. Ve}ina u Sudu smatrala je da je negativni odnos autora jasan iz konteksta intervjua, ali to je tuma~enje prili~no nejasnih primedbi. Ne moè se isklju~iti mogu}nost da je jedan deo publike prilog doìveo kao podr{ku svojim rasnim predrasudama. Kakva su, osim toga, ose}anja onih ~ije je ljudsko dostojanstvo bilo napadnuto ili je ~ak bilo negirano izjavama pripadnika Zelenih kaputa? Da li su oni mogli ste}i utisak da, posmatran u kontekstu, prilog doprinosi njihovoj za{titi? Dobre namere novinara u takvoj situaciji nisu dovoljne, pogotovo ne u slu~aju kada je on sam podstakao davanje takvih izjava. Me|unarodna konvencija o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije verovatno ne zahteva ka`njavanje novinara odgovornih za televizijske priloge ovakve vrste. S druge strane, ona podràva ideju da i mediji mogu biti obavezni da zauzmu stav kada je re~ o rasnoj diskriminaciji i rasnoj mr`nji. Opasnost od rasne diskriminacije i proganjanja u na{em dru{tvu svakako je ozbiljna, i Sud je s pravom podvukao klju~nu ulogu borbe protiv rasne diskriminacije u svim njenim oblicima i manifestacijama (stav 30 presude). Danski sudovi su u potpunosti prihvatili da izme|u za{tite ljudi ~ije je ljudsko dostojanstvo ugroèno i prava na slobodu informisanja mora da postoji
264
ravnoteà. Oni su pa`ljivo razmotrili odgovornost podnosioca prijave i razlozi za njihovu odluku jesu relevantni. Za{tita rasnih manjina ne moè imati manji zna~aj od prava na slobodu informisanja, a u konkretnim okolnostima ovog slu~aja, po na{em mi{ljenju, nije na ovom Sudu da dovo|enjem suprotstavljenih interesa u ravnoteù nadomesti ono uravnoteàvanje koje je obavio Vrhovni sud Danske. Ube|eni smo da su danski sudovi delali u okviru propisanih granica polja slobodne procene, {to u ovoj osetljivoj oblasti mora biti prepu{teno dràvama potpisnicama. Shodno tome, ne moè se smatrati da su nalazi danskih sudova doveli do kr{enja ~lana 10 Konvencije. ZAJEDNI^KO IZDVOJENO MI[LJENJE SUDIJA GELÎKLIJA, RUSOA I VALTIKOSA Mi ne delimo mi{ljenje ve}ine u Sudu o predmetu Jersild. Ovde su doista u pitanju dva zna~ajna principa, jedan koji se ti~e slobode izraàvanja, izraèn u ~lanu 10 Konvencije, i drugi koji zabranjuje odbranu rasne mr`nje. Ovaj drugi je o~ito jedno od ograni~enja koja su dopu{tena stavom 2 ~lana 10, a osim toga je i predmet osnovnih dokumenata o ljudskim pravima koje je usvojila Generalna skup{tina Ujedinjenih nacija, posebno Konvencije o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije, usvojene 1965. godine. O~ito je da ova konvencija ne moè biti prenebregnuta u primeni Evropske konvencije. Osim toga, ova konvencija obavezuje i Dansku. Njome se u odlu~ivanju mora rukovoditi i Evropski sud za ljudska prava, posebno u pogledu dometa koji se iz nje odraàva na odredbe Evropske konvencije i izuzetaka koje Konvencija iznosi u svojim op{tim odredbama. U predmetu Jersild, izjave koje su date i koje su namerno prenete u spornom prilogu danske televizije, a da nisu bile propra}ene nikakvim zna~ajnijim protivkomentarom naratora, doista predstavljaju podsticanje na prezir ne samo stranaca uop{te ve} posebno crnaca, koji su opisani kao pripadnici niè, podljudske rase (crn~uge... nisu ljudska bi}a... Snimi recimo gorilu... pa onda pogledaj crn~ugu, vide}e{ da imaju istu telesnu gra|u... Crn~uge nisu ljudska bi}a, oni su ìvotinje, {to vaì i za sve ostale strane radnike, Turke, Jugoslovene, koji su sve ve}). Prihvataju}i da neke sudije pridaju poseban zna~aj slobodi izraàvanja, tim vi{e zato {to su njihove zemlje donedavno bile dugo li{ene takve slobode, ne moèmo se saglasiti da se ta sloboda pro{iri i na ohrabrivanje rasne mr`nje, prezir prema rasama druga~ijim od one kojoj sami pripadamo i odbranu nasilja prema pripadnicima tih rasa. Ovde se nastojalo da se prilog odbrani na osnovu argumenta da }e on izazvati zdravu negativnu reakciju me|u gledao-
265
Govor mr`nje
cima. To je u najmanju ruku vrlo optimisti~an stav kakav iskustvo opovrgava. Brojni mladi ljudi, ~ak i znatan deo stanovni{tva, ophrvani ìvotnim te{ko}ama, nezaposleno{}u i siroma{tvom spremni su da traè krivce me|u onima koji im se ponude bez ikakvih re~i upozorenja. A i to je vrlo va`no novinar odgovoran za prilog o kome je re~ nije u~inio pravi poku{aj da dovede u pitanje stavove koje je ponudio publici, {to je bilo neophodno ukoliko je zaista postojala èlja da se suprotstavi njihovom uticaju na gledaoca. Imaju}i to u vidu, smatramo da preduzimanjem krivi~nih mera koje su, osim toga, bile blage danski sudovi nisu ni na koji na~in prekr{ili ~lan 10 Konvencije. DOPUNSKO IZDVOJENO MI[LJENJE SUDIJA GELÎKLIJA I VALTIKOSA Glasali smo protiv ta~ke 2 izreke presude jer smo toliko ~vrsto uvereni da je podnosilac prijave pogre{io {to nije reagovao na odbranu rasizma da smatramo da je u potpunosti neopravdano da mu se dodeli bilo kakva nov~ana naknada. Prevod Ana Seli}
Govor mr`nje 266

8. Za{tita javnog reda i mira
Da li novinski tekst, knjiga, publikacija ili emisija koji sadrè prilog u kojem se podsti~e separatizam ili zagovara primena nasilja moè da predstavlja opasnost po javni red i mir? Da li dràva, da bi za{titila javni red i mir, ima pravo da zabrani {tampanje ili rasturanje knjige, novina i bilo koje druge publikacije? Ima li dràva pravo da pozivaju}i se na svoju obavezu da {titi javni red i mir zabrani uno{enje odnosno uvoz knjiga, novina ili drugih publikacija koje su slobodno {tampane u drugoj dràvi? U kojim je slu~ajevima dopu{tena i opravdana zabrana novina, knjige i ostalih publikacija? Za{to Evropski sud za ljudska prava zahteva poseban sudski tretman za vesti kao kvarljivu robu? Da li je opravdano da zakon i sudovi jedne zemlje razli~ito tretiraju doma}e autore i izdava~e od stranih izdava~a i njihovih publikacija?
267
Za{tita javnog reda i mira 268
Udruènje Ekin protiv Francuske

Saètak
Francusko udruènje Ekin obratilo se 3. januara 1998. godine Evropskoj komisiji za ljudska prava s tvrdnjom da je Francuska u njegovom slu~aju povredila ~lan 10 (sloboda izraàvanja) pojedina~no, i u vezi sa ~lanom 14 (zabrana diskriminacije), zatim stav 1 ~lana 6 (pravo na pravi~no su|enje, preciznije, okon~anje rasprave u razumnom roku), kao i ~lan 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Predmet je preba~en Evropskom sudu za ljudska prava, koji je presudu doneo 17. jula 2001.
înjenice
Udruènje Ekin izdalo je 1987. godine knjigu Euskadi u ratu (Euskadi en Guerre), koja je, prema njihovim tvrdnjama, zajedni~ko delo nekoliko nau~nika dobro upoznatih s problemima Baskije. Delo se bavilo istorijskim, kulturnim, jezi~kim i dru{tveno-politi~kim pitanjima baskijske stvari. Izdato je na baskijskom, engleskom, {panskom i francuskom jeziku, a distribuirano je, pored Francuske i [panije, u mnogim drugim zemljama. Naredne godine, u skladu sa Zakonom iz 1881/1939, ministar unutra{njih poslova zabranio je promet i prodaju ove knjige na sva ~etiri jezika u Francuskoj. Kao razlog navedeno je da je verovatno da bi njena prodaja u Francuskoj predstavljala opasnost po javni red, jer je knjiga takva da podsti~e separatizam i zagovara pribegavanje nasilju. Nekoliko dana kasnije, u skladu s naredbom, na granici je odbijeno uno{enje vi{e od 2000 primeraka ove knjige u Francusku. Malo zatim, àlba koju je Udruènje podnelo ovom ministarstvu pre}utno je odba~ena, nakon ~ega je usledila àlba Upravnom sudu u Pou. Sud je smatrao da je nenadleàn i prosledio je slu~aj Dràvnom savetu, koji mu je predmet vratio. Sud u Pou ovoga puta àlbu je odbacio zato {to je knjiga inostranog porekla i potencijalno opasna po javni poredak. Udruènje se ponovo àlilo Dràvnom savetu, ovog puta traè}i i preispitivanje onog dela Zakona iz 1881/1939. u skladu s kojim je sporna naredba doneta, i utvr|ivanje da li je on u saglasnosti sa ~lanovima 10 i 14 Konvencije. Tek devet godina potom, Dràvni savet je doneo presudu. Smatrao je da pomenuta nesaglasnost ne postoji, ali je ipak poni{tio spornu sudsku odluku, kao i ministarsku naredbu, jer je smatrao da sadrìna ove knjige ne nudi dovoljno pravnog opravdanja za tako ozbiljno kr{enje slobode {tampe
kakvo je u naredbi sadràno. U skladu s tim, ni sud u Pou nije postupio ispravno kada je presudom odbacio molbu Udruènja. Nakon nekoliko meseci, Udruènje je ministru unutra{njih poslova podnelo zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne {tete kojoj je za sve to vreme bilo izloèno zbog njegove nezakonite naredbe. Ministar nije odgovorio, {to se prema francuskom pravu smatra odbijanjem zahteva. Zakonom od 1881/1939. godine, na kome se uglavnom zasnivaju op{ta pravila o slobodi {tampe, dozvoljava se sudska zabrana i oduzimanje, pa i uni{tavanje delova publikacija u odre|enim okolnostima. Njime je predvi|en i pregled odre|enih vrsta publikacija, a naro~ito onih namenjenih mladima ili koje bi mlade mogle da ugroze, zatim publikacija na stranim jezicima ili onih ~iji je nacrt na stranom jeziku. Zakonom je predvi|en i sistem administrativnog nadzora kao i nov~ane kazne, pa i kazne zatvora za one koji zabranu prekr{e. Sudskom praksom je definisano kada je publikacija inostranog porekla. Dràvni savet je u tom smislu uzeo u obzir i materijalne elemente uslove u kojima je tekst {tampan i one intelektualne inspiraciju za publikaciju i njen sadràj. Pritom, nijedan od ovih faktora nije bio dovoljan sam po sebi, ve} se oni uzimaju u obzir zajedno. Praksom je Dràvni savet utvrdio i koji su to glavni osnovi koji opravdavaju primenu ovakvih mera. Re~ je o za{titi javnog reda, nemoralnoj prirodi publikacije ili neophodnosti borbe protiv rasisti~ke ideologije, naro~ito ponovnog oìvljavanja nacizma.
Za{tita javnog reda i mira
Pravna pitanja
Udruènje Ekin je u svojoj predstavci tvrdilo da je deo Zakona iz 1881/1939. primenjen na njega bio previ{e nejasan za jedan pravni propis, kao i da nije bio pristupa~an i predvidljivog dejstva. Zatim, njegove sporne odredbe odraàvale su diskriminatorne ideje temeljene na nacionalnosti autora publikacije i na jeziku na kome je napisana. Ograni~enje u ovom slu~aju nije bilo neophodno u demokratskom dru{tvu, a izazvana je diskriminacija u oblasti slobode izraàvanja po osnovu jezika ili nacionalnog porekla, pa je zbog toga prekr{en i ~lan 14 Konvencije u vezi sa ~lanom 10. Udruènje je smatralo da su spornim odredbama zakona predvi|ena stroìja pravila za strane publikacije i one na stranom jeziku, za {ta nema objektivnog i razumnog opravdanja, i {to moè samo da oja~a ve} postoje}e predrasude javnosti prema stranim dràvljanima. Zakon nije bio ni u skladu s propisima Evropske zajednice o slobodnim tokovima robe, koje primenjuje Evropski sud pravde. Napokon, Udruènje je mi{ljenja da je spornim ~lanom zakona ono stavljeno u stanje stalne ugroènosti.
269
Dràva nije osporavala da je ometanje postojalo, ali je tvrdila da su sporne mere imale legitiman cilj spre~avanje nereda, kao i da su uglavnom primenjivane protiv rasisti~kih publikacija i onih koje pozivaju na nasilje. Dràva je, tako|e, tvrdila da se ne moè re}i da sporni zakon odraàva odsustvo srazmernosti izme|u primenjenih mera i cilja koji se èli posti}i, jer upravni sudovi upravo ispituju tu srazmernost kako bi se ove mere primenile samo u slu~ajevima kada postoji veoma ozbiljna opasnost po javne interese. Tako|e, Dràva je mi{ljenja da nije bilo razli~itog tretmana pisaca i izdava~a doma}ih i stranih publikacija u pogledu njihove slobode izraàvanja, kao i da se zabrana iz osporenog zakona podjednako odnosi i na jedne i na druge. Pored toga, podnosilac predstavke je tvrdio da postoji i kr{enje odredbi stava 1 ~lana 6 Konvencije, kojim se garantuje razumno trajanje sudskog postupka, zbog toga {to je Dràvnom savetu trebalo vi{e od devet godina da odlu~i o administrativnoj àlbi protiv zabrane.
Ocena Evropskog Suda

Evropski sud za ljudska prava je prilikom odlu~ivanja uzeo u obzir op{ta na~ela koja vaè za slobodu izraàvanja. ^lan 10 Konvencije ne zabranjuje prethodna ograni~enja izdavanja neke publikacije kao takva, ali opasnosti koje ona nose zahtevaju najpodrobnije mogu}e ispitivanje Suda. Ovo se naro~ito ti~e {tampe, jer su vesti kvarljiva roba pa ~ak i njihovo kratkotrajno zadràvanje moè da ih sasvim obezvredi. Ova opasnost preti i publikacijama koje nisu novine, ali se bave aktuelnim pitanjima, a Sud smatra da ova na~ela vaè i za izdavanje knjiga i drugih pisanih tekstova. Sporna odredba Zakona u ovom slu~aju dala je ministru unutra{njih poslova {iroka ovla{}enja za izdavanje zabrana prometa publikacija stranog porekla ili publikacija napisanih na stranom jeziku. Iako ovakva prethodna ograni~enja nisu nu`no protivna Konvenciji, neophodno je obezbediti strogu kontrolu doma{aja tih zabrana i delotvornu sudsku kontrolu, kojom bi se spre~ile zloupotrebe od strane vlasti. Sud je primetio da je spornom odredbom zakona na~injen izuzetak od op{teg prava time {to je ministru unutra{njih poslova omogu}eno da donosi op{te i apsolutne zabrane prometa publikacije koja se smatra stranom u celoj Francuskoj, makar ona bila i na francuskom jeziku. Sud je istakao da ova odredba ne odre|uje okolnosti u kojima se to ovla{}enje sme primenjivati, a posebno je upadljivo to {to nema definicije pojma inostranog porekla niti bilo kakve naznake osnova po kojima publikacija koja se smatra stranom sme da se zabrani. Sud se pridruìo mi{ljenju Dràvnog saveta da sadrìna knjige nije bila dovoljan razlog za tako ozbiljno ometanje slobode izraàvanja Udruènja
kakvu je omogu}ila naredba ministra unutra{njih poslova. Ova zabrana nije ispunila preku dru{tvenu potrebu niti je bila srazmerna legitimnom cilju vlasti, ometanje koje omogu}ava sporna odredba zakona ne moè se smatrati neophodnom u demokratskom dru{tvu, pa je Sud jednoglasno zaklju~io da je u ovom slu~aju bilo povrede ~lana 10 Konvencije. Sud je primetio da se sudsko preispitivanje administrativnih zabrana odvija posle doga|aja, da nije automatsko, ve} se odvija po zahtevu izdava~a, kao i da su sve do presude Dràvnog saveta u ovom slu~aju upravni sudovi ograni~eno ispitivali ovakve odluke. Tako|e, Udruènje je vi{e od devet godina ~ekalo na pravosna`nu sudsku odluku, {to je ugrozilo delotvornost sudske za{tite, koja je u ovom slu~aju zbog njegovog sadràja morala biti mnogo brà. Sud je tako zaklju~io da postoje}i postupci sudskog preispitivanja administrativnih zabrana publikacija ne nude dovoljne garancije da }e zloupotrebe biti spre~ene. Sud je utvrdio da je postojalo i kr{enje odredbi stava 1 ~lana 6 Konvencije, kojim se svakome garantuje razumno trajanje sudskog postupka prilikom odlu~ivanja o njegovim gra|anskim pravima i obavezama ili o krivi~noj optu`bi protiv njega. Kako je Sud izra~unao, period od podno{enja administrativne àlbe protiv zabrane pa do presude Dràvnog saveta trajao je devet godina, jedan mesec i osam dana. Sud je uzeo u obzir sve okolnosti slu~aja i, iako je on zaista bio kompleksan, sporost postupka bila je uglavnom posledica postupanja sudova pred kojima se odvijao. Sud nije smatrao da postoji odvojeno pitanje u vezi s odnosom ~lana 10 i ~lana 14, i nije smatrao potrebnim da razmatra àlbu po ~lanu 13 Konvencije. Sud je dosudio na pravi~noj osnovi odre|eni iznos za naknadu materijalne i nematerijalne {tete, kao i naknadu svih sudskih tro{kova koje je Udruènje imalo.
271
Udruènje Ekin protiv Francuske*

Case of Association Ekin v. France PRESUDA
17. juli 2001. godine U predmetu Udruènje Ekin protiv Francuske, Evropski sud za ljudska prava (tre}e odeljenje), zasedaju}i u ve}u koje ~ine: G. V. Furman (Fuhrmann), predsednik, G. L. Lukaides (Loucaides), G|a F. Tulkens (Tulkens), G. K. Jungvirt (Jungwiert), Ser Nikolas Braca (Nicolas Bratza), G. K. Traha (Traja), sudija, G. G. Breban (Braibant), sudije ad hoc, i g|a S. Dole (Doll), sekretar odeljenja, nakon ve}anja bez prisustva javnosti 18. januara 2000. godine i 26. juna 2001. godine, izri~e slede}u presudu, usvojenu poslednjeg pomenutog datuma:
POSTUPAK
1. Predmet proisti~e iz predstavke (br. 39288/98) koju je 3. januara 1998. godine Evropskoj komisiji za ljudska prava (u daljem tekstu: Komisija) podnelo protiv Republike Francuske francusko udruènje pod nazivom Ekin (u daljem tekstu: Udruènje podnosilac predstavke) na osnovu pre|a{njeg ~lana 25 Evropske konvencije za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija). 2. Kao zastupnik udruènja podnosioca predstavke nastupao je g. D. Ruè , predava~ na Univerzitetu Paris VIII. Francusku vladu predstavljao je
* Prevod ove presude preuzet je iz Zbirke odluka o ljudskim pravima II odluke Evropskog suda za ljudska prava, urednik Tatjana Papi}, Beogradski centar za ljudska prava, 2002, str. 255-280.
272
zastupnik g. R. Abraham, direktor Slu`be za pravne poslove Ministarstva spoljnih poslova. 3. Udruènje podnosilac predstavke tvrdilo je da je prekr{en ~lan 10 Konvencije, zasebno i u sprezi s ~lanom 14, primenom ~lana 14 Zakona od 29. jula 1881. godine, u izmenjenom obliku, na osnovu kojeg je prodaja jednog od izdanja Udruènja zabranjena u Francuskoj tokom vi{e od devet meseci. Oslanjaju}i se na ~lan 6, stav 1 Konvencije, udruènje podnosilac predstavke se dalje àlilo da je postupak preterano dugo trajao. Tako|e je tvrdilo da je prekr{en ~lan 13 Konvencije jer nije imalo mogu}nosti da pokrene hitan postupak pred upravnim sudom, kako bi sud mogao da preispita osnovanost zabranjivanja knjige i, ako je potrebno, da zabranu ukine. 4. Komisija je 9. septembra 1998. godine odlu~ila da o podno{enju predstavke obavesti tuènu dràvu. 5. Predstavka je prosle|ena Sudu 1. novembra 1998. godine, kada je Protokol broj 11 uz Konvenciju stupio na snagu (~lan 5, st. 2 Protokola 11). 6. Predstavka je dodeljena tre}em odeljenju Suda (pravilo 52, st. 1 Poslovnika Suda). U okviru tog odeljenja, na osnovu pravila 26, stav 1, formirano je ve}e koje }e razmatrati ovaj predmet (~lan 27, st. 1 Konvencije). G. J.-P. Kosta (Costa), francuski sudija, povukao se iz predmeta (pravilo 28). Vlada je, u skladu s tim, imenovala g. G. Brebana na mesto ad hoc sudije. 7. Ve}e je 28. septembra 1999. godine odlu~ilo da pozove strane u postupku da na zasedanju iznesu usmene komentare o prihvatljivosti predstavke i su{tini spora. 8. Javno zasedanje odràno je u Zgradi ljudskih prava, u Strazburu, 18. januara 2000. godine (pravilo 59, st. 2). Pred Sudom su se pojavili: (a) u ime Dràve: G. R. Abraham, direktor Slu`be pravnih poslova u Ministarstvu spoljnih poslova, zastupnik, G|a P. Olivije Trio, Ministarstvo unutra{njih poslova, G. P. @iro, Ministarstvo unutra{njih poslova, G. P. Busarok, sudija za prekr{aje, trenutno na poloàju u Slu`bi pravnih poslova u Ministarstvu spoljnih poslova, G|a F. [apono, Ministarstvo unutra{njih poslova, savetnik;
273
(b) u ime udruènja podnosioca predstavke G. D. Ruè, predava~ na Univerzitetu Paris VIII, savetnik. 9. Sud je saslu{ao njihova izlaganja. 10. Nakon zasedanja od 18. januara 2000. godine i razmatranja koja su usledila, ve}e je predstavku proglasilo prihvatljivom. 11. Udruènje podnosilac predstavke i dràva podneli su sudu pisane komentare o su{tini spora (pravilo 59, st. 1).
ÎNJENICE
I. Okolnosti slu~aja 12. Udruènje podnosilac predstavke 1987. godine izdalo je knjigu pod naslovom Euskadi u ratu (Euskadi en Guerre), i to na baskijskom (euskera), engleskom, {panskom i francuskom jeziku. Knjiga je distribuirana u raznim zemljama, uklju~uju}i Francusku i [paniju. Prema tvrdnjama podnosioca predstavke, re~ je o zbirnom delu nekoliko nau~nika dobro informisanih o problemima Baskije koje se bavi istorijskim, kulturnim, jezi~kim i dru{tveno-politi~kim aspektima baskijske stvari. Knjiga se zavr{ava politi~kim tekstom pokreta za oslobo|enje Baskije pod naslovom Euskadi u ratu, obe}anje za mir. 13. Knjiga je izdata u drugom tromese~ju 1987. godine, a 29. aprila 1988. godine Ministarstvo unutra{njih poslova izdalo je re{enje u skladu sa ~lanom 14 Zakona od 29. jula 1881. godine dopunjenog uredbom od 6. maja 1939. godine kojim je zabranjeno stavljanje u promet i prodaja knjige u Francuskoj na bilo kom od ~etiri jezika na kojima je objavljena, jer podsti~e separatizam i pribegavanje nasilju pa tako ugroàva javni poredak. [estog maja 1998. godine, u skladu sa ovim re{enjem, upravnik aerodromske i grani~ne policije odbio je da dozvoli da se u Francusku unese vi{e od 2000 primeraka knjige. 14. Prvog juna 1988. godine podnosilac predstavke je uloìo àlbu na re{enje o zabrani, ali je ona pre}utno odba~ena. Predlaga~ je onda podneo àlbu Upravnom sudu u Pou 29. novembra 1988. godine. 15. Upravni sud se proglasio nenadle`nim i predmet prosledio Dràvnom savetu (Conseil dtat). Odlukom Pravosudnog odeljenja Dràvnog
274
saveta od 9. januara 1993. godine predmet je vra}en Upravnom sudu u Pou.

16. U presudi donetoj 1. juna 1993. godine nakon javnog zasedanja u prisustvu obe strane, Upravni sud u Pou odbacio je àlbu udruènja podnosioca predstavke iz slede}ih razloga: Ustanovljeno je da je knjiga pod nazivom Euskadi u ratu {tampana u [paniji, da su ~etiri od pet poglavlja napisali {panski autori i da dokumentacija koja je kori{}ena prilikom pripremanja knjige prete`no poti~e iz [panije. Na osnovu toga, i bez obzira {to je knjigu {tampalo udruènje tuìlac, koje ima sedi{te u Bajonu, mora se smatrati da je knjiga kojom je u~injen prekr{aj stranog porekla u smislu prethodno pomenutih odredaba. U skladu s tim, ministar unutra{njih poslova bio je zakonom ovla{}en da zabrani promet, rasturanje i prodaju knjige; Zauzimaju}i stav da knjiga o kojoj je re~ moè da predstavlja opasnost po javni red s obzirom da je, naro~ito u ~etvrtom poglavlju, zagovarala stanovi{te da nasilje {panske dràve opravdava srazmeran protivnapad teroristi~ke organizacije ETA, ministar unutra{njih poslova prilikom procenjivanja dokaza nije na~inio nikakvu o~iglednu gre{ku; Na osnovu ~lana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, Svako ima pravo na slobodu...; upravni sudovi imaju zadatak da procene da li je bilo koje ograni~avanje slobode izraàvanja koje je garantovano pomenutim ~lanom 10 srazmerno legitimnom cilju kome se teì, i da procene da li je zabrana koja se odnosi na neku publikaciju stranog porekla u skladu sa tim ciljem. U ovom slu~aju dokazi ne ukazuju na to da je op{ta zabrana knjige o kojoj je re~ bila nesrazmerna cilju kome se teìlo, a koji se ticao javnog reda... 17. Udruènje podnosilac predstavke àlilo se na presudu Dràvnom savetu 20. avgusta 1993. godine. Tako|e je traìlo da Dràvni savet proglasi da ~lan 14 Zakona od 29. jula 1881. godine, u izmenjenom obliku, nije u saglasnosti sa ~lanovima 10 i 14 Konvencije kada se posmatraju u sprezi jedan s drugim. 18. Devetog jula 1997. godine Dràvni savet je presudio da ~lan 14 Zakona od 1881. godine, u izmenjenom obliku, nije suprotan ~lanovima 10 i 14 Konvencije iz slede}ih razloga: Prema ~lanu 14 Zakona od 29. jula 1881. godine, izmenjenog Uredbom od 6. maja 1939. godine, promet, rasturanje ili prodaja novina ili tekstova na stranom jeziku u Francuskoj, bilo da je re~ o periodi~noj {tampi ili ne, mogu biti zabranjeni na osnovu odluke ministra unutra{njih poslova.
Novine i tekstovi stranog porekla pisani na francuskom jeziku i {tampani u inostranstvu ili u Francuskoj tako|e mogu biti zabranjeni. U odsustvu bilo kakvih zakonskih propisa kojima su odre|eni uslovi koji ograni~avaju zakonitost odluka koje se donose na osnovu ove odredbe, ograni~enja ovla{}enja ministra utemeljena su jedino na potrebi da se uspostavi ravnoteà izme|u op{tih interesa o kojima se on stara i du`nog po{tovanja javnih sloboda, posebno slobode {tampe. Kada se upravnom sudu podnese àlba protiv takve zabrane, sud je duàn da oceni da li zabranjena publikacija predstavlja tako veliku opasnost za te op{te interese da zahteva ograni~avanje gra|anskih sloboda. Suprotno tvrdnjama udruènja predlaga~a, ovla{}enja ministra unutra{njih poslova, pod nadzorom sudova, nisu nesaglasna sa kombinovanim odredbama ~lanova 10 i 14 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. 19. Me|utim, Dràvni savet je poni{tio presudu i ministarsko re{enje od 29. aprila 1988. godine iz slede}ih razloga: Osporenim re{enjem ministar unutra{njih poslova zabranio je promet, rasturanje i prodaju zbirnog dela Euskadi u ratu, koje se mora smatrati pisanim delom stranog porekla u smislu pomenutog ~lana 14 Zakona od 29. jula 1881. godine. Imaju}i u vidu interese koje je ministar duàn da {titi, posebno javnu bezbednost i javni red, Sud smatra da sadrìna ove publikacije ne nudi dovoljno pravnog opravdanja za ozbiljno kr{enje slobode {tampe sadràno u osporenom re{enju; Iz navedenog sledi da Udruènje Ekin ima osnova da tvrdi da Upravni sud u Pou nije postupio ispravno kada je putem osporene presude odbacio zahtev Udruènja da poni{ti odluku od 29. aprila 1988. godine, donetu na osnovu pomenutog ~lana 14 Zakona od 29. jula 1881. godine, kojom je ministar unutra{njih poslova zabranio promet, rasturanje i prodaju u Francuskoj knjige pod naslovom Euskadi u ratu, koju je objavilo Udruènje.... 20. Preporu~enim pismom koje je Ministarstvo unutra{njih poslova primilo 2. decembra 1997. godine, udruènje podnosilac predstavke ministru je podnelo zahtev za nadoknadu nematerijalne i materijalne {tete izazvane primenom nezakonitog re{enja od 29. aprila 1988. godine tokom vi{e od devet godina. Udruènje je navelo da je primena re{enja predstavljala protivpravno delovanje od strane vlasti, a da je {teta koju je ono pretrpelo iznosila ukupno oko 831 000 franaka (FRF), od ~ega je FRF 481 000 bio nov~ani gubitak neposredno izazvan zabranom prodaje knjige u Francuskoj. Do sada od ministra nije bilo nikakvog odgovora prema francuskim pravilima o upravnom postupku, to se ra~una kao odbijanje zahteva udruènja podnosioca predstavke.
II. RELEVANTNO DOMA]E PRAVO

21. Op{ta pravila kojima je ure|ena sloboda {tampe zajem~ena ~lanom 11 Deklaracije o pravima ~oveka i gra|anina, koja ima status ustava, zasnovana su uglavnom na Zakonu od 29. jula 1881. godine, u izmenjenom obliku, kojim je ustanovljen represivan sistem, tako nazvan zato {to se prekr{aji ka`njavaju i {teta nadokna|uje ex post facto. To je princip koji Zakon od 29. jula 1881. godine, u izmenjenom obliku, odre|uje kada u ~lanu 1 kaè: Svako moè da {tampa ili prodaje knjige i druga izdanja, a u ~lanu 5 da se novine ili druge publikacije mogu {tampati bez prethodne dozvole ili polaganja bilo kakvog obezbe|enja.... 22. Francuska pravila izdava{tva ipak sadrè neke oblike prethodnih intervencija koje mogu da vode zabranama ili oduzimanju, ali uvek moraju da po{tuju na~elo da budu srazmerne ~injenicama koje su ih izazvale. Zabrane i oduzimanja mogu se odrediti u skladu sa op{tim ovla{}enjima upravnih organa Takve mere opravdane su jedino potrebom da se za{titi javni red od bilo kakvih nemira koje su izazvali ili bi mogli da izazovu rasturanje ili prodaja neke publikacije. Dràvni savet je 25. jula 1930. godine (Abb de Kervenoael, D.P. 1930, 497) odlu~io da odredbe ~lana 18 i naredne odredbe Zakona od 29. jula 1881. godine ne spre~avaju gradona~elnike da donose mere po svojim op{tim upravnim pravima sa ciljem da se o~uva red i mir i da je dakle njihova du`nost da zabrane javni promet dokumenata koji bi mogli da izazovu nemire. Ipak, kako je odre|eno presudom Suda za re{avanje sukoba nadle`nosti od 8. aprila 1935. godine (Action Francaise, D.P. 1935, 3, 25, autor zaklju ~aka Josse, a primedaba Waline), ovim se merama moè pribe}i jedino ako ne postoji drugi na~in da se za{titi ili ponovo uspostavi javni red. One tako|e moraju biti srazmerne stepenu nemira i prostorno i vremenski ograni~ene samo na najnu`niju meru. Drugo, Zakon od 29. jula 1881. godine, u izmenjenom obliku, dozvoljava sudske zabrane i oduzimanje u odre|enim okolnostima Prema ~lanu 51 Zakona, istra`ni sudija moè da naredi oduzimanje pisanih ili {tampanih dokumenata, transparenata i proglasa pod uslovima propisanim Zakonom o krivi~nom postupku i u slu~ajevima obra|enim u stavovima 1 i 3 ~lana 24, kao i u ~lanovima 25, 36 i 37 Zakona. Ti slu~ajevi obuhvataju podstrekivanje i opravdavanje krivi~nih dela (~lan 24), podstrekivanje vojnog osoblja da odbije nare|enje (~lan 25), i uvredu predsednika
dràve, premijera i stranog diplomate (~lan 36 i ~lan 37). ^lanom 61 Zakona propisano je: Ako se donese osu|uju}a presuda, sud moè, u slu~ajevima pobrojanim u stavovima 1 i 3 ~lana 24 i u ~lanovima 25, 36 i 37, da naloì zaplenu oduzetih pisanih ili {tampanih dokumenata, transparenata ili proglasa i, u svakom slu~aju, da naloì oduzimanje i zabranu ili uni{tavanje svih primeraka namenjenih prodaji, javno izloènih ili rasturanih. Zabrana i uni{tenje primeni}e se, me|utim, samo na odre|ene delove oduzetih primeraka. 23. Pored toga, ~lan 62 Zakona od 29. jula 1881. godine, u izmenjenom obliku, tako|e navodi da u slu~ajevima odre|ivanja kazni na osnovu stavova 1 i 2 ~lana 24 i ~lanova 23 i 25 za podstrekivanje i opravdavanje krivi~nih dela i ~lana 27 {irenje la`nih vesti istom presudom moè da se naloì i privremena zabrana novina ili ~asopisa na rok ne duì od tri meseca. 24. Tako|e je uveden pregled odre|enih vrsta publikacija pre svega, publikacija koje su namenjene mladima ili koje bi mogle da ugroze mlade, kao i publikacija na stranim jezicima ili ~iji je nacrt na stranom jeziku. Ovo je uglavnom posledica primene Zakona od 16. jula 1949. godine, koji je propisao pravila u vezi sa publikacijama namenjenim mladima koja mogu da se primene na sve publikacije koje ugroàvaju mlade. Ova pravila, proizvod èlje da se za{tite mladi, odnose se i na publikacije uglavnom namenjene deci i starijim maloletnicima, i na publikacije svih vrsta koje mogu da ugroze mlade. Postoji i sistem upravnog nadzora u skladu sa ~lanom 14 Zakona od 29. jula 1881. godine, izmenjen Uredbom od 6. maja 1939. godine, i to kako sledi: Promet, rasturanje i prodaja u Francuskoj novina ili tekstova na stranom jeziku, bilo da su periodi~na izdanja ili ne, mogu biti zabranjeni odlukom ministra unutra{njih poslova. Novine ili tekstovi stranog porekla napisani na francuskom jeziku i {tampani u inostranstvu ili u Francuskoj tako|e mogu biti zabranjeni. Ako su u~injeni svesno, prodaja, rasturanje ili kopiranje zabranjenih novina ili pisanih tekstova bi}e ka`njeni kaznom zatvora u trajanju od jedne godine i nov~anom kaznom od 30 000 franaka. Isto vaì i ako se objavljivanje zabranjenih novina ili pisanog teksta nastavi pod drugim naslovom, ali u ovom slu~aju nov~ana kazna podiè se na 60 000 franaka. Svi primerci i kopije zabranjenih novina i pisanih tekstova kao i onih koji nastave da se objavljuju pod drugim naslovom podleù zapleni.
25. Uslovi za primenu ovih pravila ustanovljeni su sudskom praksom. Definisan je pojam stranog porekla i odre|eni razlozi iz kojih se publikacije mogu zabranjivati, u slu~ajevima kada nisu odre|eni zakonskim propisima. 1. Pojam stranog porekla 26. Test koji upravni sudovi koriste da odrede da li je neka publikacija stranog porekla sa~injen je od nekoliko niti spletenih u teoriju konvergentnih dokaza. Prema tvrdnjama g. @enevoa, zastupnika vlade u predmetu Ministar unutra{njih poslova protiv S.A. Librairie Francois Maspero (Conseil dEtat /CE/, Ass. 30. juna 1980.g., A.J. 1980; str. 242), Dràvni savet uzima u obzir i materijalne i intelektualne ~inioce: Materijalni ~inioci su oni koji se odnose na uslove u kojima je {tampan tekst. âk i ako je {tampana u inostranstvu, knjiga koju je na francuskom jeziku napisao francuski pisac moè se smatrati knjigom stranog porekla jedino ako je ustanovljeno da su produkcija ili izdavanje te knjige delimi~no ili u potpunosti izvedene uz stranu pomo}... Intelektualni ~inioci odnose se na nadahnu}e za knjigu i njen sadràj. Na osnovu takvih ~inilaca je [Dràvni savet] odre|ivao da li bi publikaciju koja se predstavljala ili kao francusko izdanje strane publikacije ili francusko izdanje tekstova i ~lanaka u toj publikaciji trebalo smatrati publikacijom stranog porekla u smislu ~lana 14, iako su izdava~i bili Francuzi (CE Ass, 2. novembra 1973.g., S.A. Librairie Francois Maspero, str. 611). 27. Dràvni savet je sve slede}e ~inioce smatrao pokazateljima stranog porekla neke publikacije: dràvljanstvo i boravi{te autora (CE, 18. jula 1973, Monus, str. 527), ~injenicu da je publikacija prevod (CE, 19. februara 1958, ditions de la terre du feu, str. 114), dràvljanstvo izdava~a i zemlju u kojoj je izdat tekst (CE, Ass. 2. novembra 1973, dato u gornjem tekstu), zemlju u kojoj je izdata ili {tampana (CE, Sect, 9. jula 1982, Alata, str. 281), ~injenicu da je pruèna strana pomo} (CE, Sect, 4. juna 1954, Barbier, str. 345), i stranu dokumentaciju ili nadahnu}e. 28. Nijedan od ovih ~inilaca nije sam po sebi dovoljan. Na primer, ~injenica da je autor strani dràvljanin nije sama po sebi dovoljna za primenu ~lana 14. Status publikacije odre|uje se razmatranjem svih ~inilaca zajedno.
279
2. Razlozi koji opravdavaju primenu od strane ministra unutra{njih poslova ~lana 14 Zakona od 29. jula 1881. godine, u izmenjenom obliku 29. Mada zakon nije odredio osnove za primenu, praksom Dràvnog saveta ustanovljeno je pravilo da se ~lan 14 moè primeniti jedino iz odre|enih razloga koji se odnose na javni interes i javni red. U po~etku upravni sudovi nisu vr{ili nikakvu reviziju procene ~injenica koje su bile osnov za odre|ivanje mere niti su, a fortiori, razmatrali srazmernost mere. Proveravali su da li su zakoniti razlozi koje su dale vlasti da bi opravdale upotrebu ~lana 14 tako {to bi se uverili da spadaju u delokrug Zakona (videti, na primer, CE, 4. juna 1954, Joudoux i Riaux, A.J. 1954, str. 360, i CE, 17. decembra 1958, Socit Olympia Press, D.J. str. 175, zaklj. Braibant). 30. Glavni osnovi za koje je Dràvni savet smatrao da su me|u onima koji mogu da opravdaju zakonsku meru preduzetu u skladu sa ~lanom 14 Zakona od 1881. godine, u izmenjenom obliku, jesu slede}i: za{tita javnog reda (videti, na primer, CE, 2. novembra 1973, gore u tekstu), nemoralna priroda publikacije (videti, na primer, CE, 17. decembra 1958, dato u gornjem tekstu), kao i neophodnost borbe protiv rasisti~ke ideologije, posebno ponovnog oìvljavanja nacizma (CE, 17. aprila 1985, Socit Les Editions des Archers, str. 100). 3. Na~in provere zakonitosti mera ministra unutra{njih poslova na osnovu ~lana 14 Zakona iz 1881. godine, u izmenjenom obliku 31. Zahtevi za sudsku reviziju odluka ministra unutra{njih poslova prema ~lanu 14 Zakona iz 1881. godine mogu se podnositi upravnim sudovima i naknadne àlbe upravnim apelacionim sudovima ustanovljenim Zakonom od 31. decembra 1987. godine. Odluke ministra mogu biti preina~ene i od strane Dràvnog saveta, koji je pre reforme 1987. godine delovao kao apelacioni sud u takvim slu~ajevima. S druge strane, upravni sudovi ne odobravaju odlaganje izvr{enja zabrana publikacija jer smatraju da {teta koju nanosi primena takvih zabrana nije nenadoknadiva, pa nije takve prirode da bi opravdala odlaganje izvr{enja (CE, 28. aprila 1978, Sieur Alata i Socit des ditions du Seuil, ADJA,. juli-avgust 1978, str. 398). 32. Upravni sudovi po~inju tako {to procenjuju spolja{nju zakonitost mera preduzetih na osnovu ~lana 14, drugim re~ima razmatraju da li su vlasti po{tovale pravila nadle`nosti, postupka i forme. Pri tome naro~itu pa`nju obra}aju na osnove za preduzimanje mere, koji moraju da budu u
280
saglasnosti sa Zakonom od 11. jula 1979. godine, i proveravaju da li su po{tovana prava odbrane, kako je propisano ~lanom 8 Uredbe od 28. novembra 1983. godine. Ta uredba, koja se odnosi na autore publikacija obuhva}enih ~lanom 14 Zakona od 1881. godine, u izmenjenom obliku, kao i na one ~ija dela su obuhva}ena zakonom o publikacijama namenjenim mladima ili publikacijama koje ugroàvaju mlade, propisuje da se osim u izuzetnim ili vanrednim okolnosima i u skladu sa zahtevima javnog reda, takve odluke mogu zakonito donositi samo nakon {to je zainteresovanoj strani data mogu}nost da podnese pisane primedbe. Zainteresovanu stranu... mora, na njen zahtev, da saslu{a slu`beno lice koje je zaduèno za slu~aj ili, ukoliko se to ne desi, lice koje je ovla{}eno da zabeleì usmene primedbe stranke, koju mogu zastupati ili joj pomagati advokati koje sama odabere. 33. Drugo, upravni sudovi tako|e ispituju unutra{nju zakonitost datih mera, ~iji se doma{aj promenio nakon stupanja na snagu Zakonodavne uredbe od 6. maja 1939. godine. Dràvni savet je uvek obezbe|ivao da vlasti imaju opravdane osnove da odrede da su publikacije stranog porekla, da nisu na~inile nikakvu pravnu gre{ku u primeni zakona, da nisu svoje zaklju~ke temeljili na ~injeni~no neta~nim podacima i da nisu zloupotrebili svoja ovla{}enja. Me|utim, u ranijim odlukama upravni sudovi nisu razmatrali koliko strane publikacije ugroàvaju javni red ili javni interes. 34. Od tog vremena po ovom pitanju zabeleèn je znatan napredak u sudskoj praksi. 35. U presudi svog sudskog ve}a od 2. novembra 1973. godine (S.A. Librairie Francois Maspero, pomenuto u gornjem teskstu), Dràvni savet je odlu~io da pro{iri reviziju zakonitosti ministarskih odluka po ~lanu 14 Zakona tako da obuhvati i o~igledno pogre{ne procene, odnosno tako da se proveri da li je ozbiljna pogre{na procena mo`da dovela do o~igledne nesrazmernosti sa ~injenicama koje su ih izazvale. 36. Kada mu je udruènje podnosilac predstavke podnelo svoj slu~aj na razmatranje, Dràvni savet je odlu~io da odstupi od svoje prakse i pro{iri delokrug razmatranja. Posledica presude Dràvnog saveta od 9. jula 1997. godine jeste to da upravni sudovi moraju da izvr{e potpunu procenu osnova za odluku. Dràvni savet je naveo u presudi da je du`nost upravnih sudova da razmotre da li bi zabranjena publikacija mogla da na~ini toliku {tetu [op{tim interesima za koje je ministar odgovoran] da zahteva ograni~enje gra|anskih sloboda.
281
PRAVO
I. ZAHTEV VLADE DA SUD PREISPITA SVOJU ODLUKU O STATUSU @RTVE UDRU@ENJA PODNOSIOCA PREDSTAVKE U ODLUCI O PRIHVATLJIVOSTI PREDSTAVKE 37. Vlada je 23. februara 2001. godine zatraìla od Suda da preispita svoju odluku o osnovanosti njenog prethodnog prigovora u vezi sa statusom `rtve udruènja podnosioca predstavke, koji je bio odbijen u odluci o prihvatljivosti predstavke od 18. januara 2000. godine. Vlada je navela da je udruènje podnosilac predstavke uspelo da ubedi Dràvni savet da povu~e zabranu njegove publikacije sa retroaktivnim dejstvom. Vlada je tvrdila da eliminacija osporene mere iz korpusa pravnih propisa ~ini àlbe udruènja podnosioca predstavke neprihvatljivim ipso facto, kao i da uspeh zahteva za nadoknadu {tete, koji Udruènje namerno nije podnelo, nije bio neizvestan, niti bi obavezno oduìo trajanje postupka preko mere. [to se ti~e budu}nosti, stav Vlade je bio da je status `rtve udruènja podnosioca predstavke isto tako diskutabilan budu}i da u tom trenutku nije bilo nikakve zabrane neke njegove publikacije. 38. Sud nije u stanju da vidi nove dokaze koji bi mogli da ga ubede da preispita odluku od 18. januara 2000. godine o osnovanosti prethodnog prigovora da se udruènje podnosilac predstavke ne bi moglo smatrati `rtvom. Sledi da se zahtev Vlade mora odbaciti. II. NAVODNA POVREDA SAMOG ^LANA 10 KONVENCIJE, KAO I ^LANA 10 U SPREZI SA ^LANOM 14 39. Pozivaju}i se na ~lan 10 Konvencije, udruènje podnosilac predstavke àlilo se da je ~lan 14 Zakona od 1881. godine, u izmenjenom obliku, bio previ{e nejasan za jedan pravni propis i nije ispunjavao uslov da bude pristupa~an i predvidljiv {to se ti~e dejstva. Prema Udruènju, ometanje koje je ovaj propis dozvoljavao nije bilo neophodno u demokratskom dru{tvu. Pored toga, odredba je izazivala diskriminaciju u pogledu slobode izraàvanja na osnovu jezika ili nacionalnog porekla, pa je tako predstavljala povredu ~lana 14 u sprezi sa ~lanom 10. Slede bitne odredbe ~lana 10 i ~lana 14: ^lan 10 1. Svako ima pravo na slobodu izraàvanja. Ovo pravo uklju~uje slobodu posedovanja sopstvenog mi{ljenja, primanja i saop{tavanja informacija i ideja bez me{anja javne vlasti i bez obzira na granice...
2. Po{to kori{}enje ovih sloboda povla~i za sobom du`nosti i odgovornosti, ono se moè podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni~enjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru{tvu... radi spre~avanja nereda ili kriminala... ^lan 14 Uìvanje prava i sloboda predvi|enih u ovoj konvenciji obezbe|uje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao {to su... jezik, veroispovest, politi~ko ili drugo mi{ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro|enje ili drugi status. 40. Vlada je navela da je ometanje prava na slobodu izraàvanja bilo opravdano prema drugom stavu ~lana 10. Udruènje podnosilac predstavke osporilo je ovaj argument. 41. Sud }e po~eti razmatranjem àlbe udruènja podnosioca predstavke sa ta~ke gledi{ta samog ~lana 10. A. Da li je postojalo ometanje 42. Sud ne sumnja da se ~lan 14 Zakona od 29. jula 1881. godine, izmenjen Uredbom od 6. maja 1939. godine, koji je bio osnov za nalog od 29. aprila 1988. godine kojim je ministar unutra{njih poslova uveo zabranu u celoj Francuskoj rasturanja, podele i prodaje knjige koju je izdalo udruènje podnosilac predstavke, moè sam po sebi smatrati ometanjem prava na slobodu izraàvanja udruènja podnosioca predstavke, ~iji je sastavni deo sloboda izdavanja pisanih dokumanata i publikacija (videti, mutatis mutandis, presudu u predmetu Klass i drugi protiv Nema~ke od 6. septembra 1978, Serija A br. 28, str. 21, stav 41). Vlada ovo ne osporava. B. Opravdanost ometanja 43. Ovakvo ometanje predstavlja povredu ~lana 10 osim ako nije propisano zakonom, ako nema jedan od legitimnih ciljeva nabrojanih u stavu 2 ~lana 10 ili nije neophodno u demokratskom dru{tvu za ostvarivanje takvih ciljeva.
283
1. Propisano zakonom
44. Sud napominje da izraz propisano zakonom, u smislu stava 2 ~lana 10, zahteva, prvo, da osporena mera ima neki osnov u unutra{njem pravu; me|utim tako|e se odnosi na kvalitet zakona o kome je re~, zahtevaju}i da je pristupa~an datoj osobi, koja pored toga mora da bude u stanju da predvidi njegove posledice, kao i da bude u skladu sa vladavinom prava (videti presudu u predmetu Kruslin protiv Francuske od 24. aprila 1990. godine, Serija A br. 176-A, str. 20, stav 27). 45. Nema sumnje da je u ovom slu~aju prvi uslov zadovoljen jer pravnu osnovu za odluku predstavlja ~lan 14 Zakona od 1881. godine, u izmenjenom obliku. Ostaje da se utvrdi da li taj zakon tako|e ispunjava zahteve pristupa~nosti i predvidljivosti. Stavovi strana o ovome su se razlikovali. Udruènje podnosilac predstavke smatralo je da je odredba previ{e nejasna da bi mogla da predstavlja pravni propis, te time i nije ispunjavala zahtev da bude pristupa~na i predvidljivog dejstva. S druge strane, Vlada je navela da Zakon od 1881. godine, u izmenjenom obliku, ispunjava zahteve pristupa~nosti i predvidljivosti jer je dopunjen velikim korpusom sudske prakse Dràvnog saveta, ~iji je najskoriji primer i presuda u predmetu Ekin. 46. Sud napominje da prema njegovoj praksi pojam pravo treba posmatrati u materijalnom a ne formalnom smislu. Sud, dakle, ispituje sve {to zajedno ~ini pisane zakone, ukju~uju}i i akte nièg stepena od zakona (videti presudu u predmetu De Wilde, Ooms i Versyp od 18. juna 1971, Serija A br. 12, str. 45, stav 93), kao i sudske odluke u kojima su oni tuma~eni (videti, mutatis mutandis, presudu u predmetu Kruslin protiv Francuske, str. 21-22, stav 29). U ovom slu~aju je pitanje da li je u trenutku ministarske odluke od 29. aprila 1988. godine postojao ure|en skup doslednih, jasnih i preciznih odluka francuskih sudova kojima je preciziran sadràj ~lana 14 Zakona od 1881. godine, u izmenjenom obliku, na takav na~in da je udruènje podnosilac predstavke moglo da prilagodi svoje postupke prilikom izdavanja knjiga. Imaju}i naro~ito u vidu ograni~eno ispitivanje od strane Dràvnog saveta u vreme osporenih dela, Sud naginje zaklju~ku da ograni~enje na koje se àlilo udruènje podnosilac predstavke nije ispunjavalo zahtev predvidljivosti. Istina je da je u presudi od 9. jula 1997. godine u predmetu koji je sada pred Sudom Dràvni savet revidirao svoju praksu i pro{irio domet svog ispitivanja na punu reviziju osnova za ministarske odluke donete na osnovu ~lana 14 Zakona iz 1888. godine. Ipak, u svetlu svog zaklju~ka o neophodnosti ometanja, Sud ne smatra da je potrebno da odlu~uje o ovom pitanju (videti stav 64 u daljem tekstu).
2. Legitiman cilj
47. Vlada je navela da su mere zabrane propisane Zakonom od 1881. godine, u izmenjenom obliku, i precizirane praksom sudova imale legitiman cilj spre~avanje nereda i da su kori{}ene uglavnom protiv rasisti~kih publikacija i onih koje pozivaju na nasilje. Udruènje podnosilac predstavke navelo je da su osporene odredbe odraàvale diskriminatorne ideje zasnovane na nacionalnosti autora publikacije i na njenom jeziku. 48. Sud prime}uje da je u ovom slu~aju cilj vlasti da primenom ~lana 14 Zakona od 1881. godine, u dopunjenom obliku, spre~e nemire putem zabrane u Francuskoj knjige koja poziva na separatizam i upotrebu sile. Uzimaju}i u obzir trenutnu situaciju u Baskiji, Sud smatra da je mogu}e da je cilj mere preduzete protiv udruènja podnosioca predstavke bio onaj na koji se pozvala Vlada, to jest spre~avanje nereda ili krivi~nih dela. To je slu~aj uvek kada se, kao u posmatranoj knjizi, separatisti~ki pokret oslanja na metode koji podrazumevaju upotrebu sile (videti Srek i zdemir protiv Turske [GC], br. 23927/94 i 24277/94, stav 51, E^R [8.7.99]). 3. Neophodnost u demokratskom dru{tvu a) Argumenti strana koje nastupaju pred Sudom i. Udruènje podnosilac predstavke 49. Udruènje podnosilac predstavke sebe je smatralo `rtvom diskriminatorne mere koja predstavlja povredu ~lana 14 i ~lana 10 Konvencije. U vezi s tim je naglasilo da je zabrana koja je proistekla iz primene Uredbe od 6. marta 1939. bila diskriminatorna jer je cilj samog zakona bio da se ustanovi diskriminacija na osnovu nacionalnosti i jezika. Udruènje je naglasilo da je zakon bio usvojen u vreme kada je op{ti odnos prema strancima bio neprijateljski i da odraàva diskriminatorne stavove koji su bili zasnovani na pretpostavci da su stranci posebno opasni, a da subverzivne ideje obavezno poti~u od stranaca. Taj zakon je nespojiv sa savremenim i naprednim stavom o uìvanju osnovnih prava, prema kome bi jednakost stranaca i sopstvenih dràvljana trebalo da bude pravilo. 50. [to se ti~e razloga za zabranu, udruènje podnosilac predstavke je navelo da su ~lanom 14 Zakona od 1881. godine, u izmenjenom obliku, odre|ena stroìja pravila za strane publikacije ili publikacije na stranom jeziku koja nisu u skladu sa ~lanovima 14 i 10 Konvencije. Za njih nije postojalo
285
objektivno i razumno opravdanje i moglo bi se ~ak o~ekivati da osnaè postoje}e predrasude javnosti prema strancima. Zakon tako|e nije bio u skladu sa propisima Evropske zajednice o slobodnom protoku robe, koje primenjuje Sud pravde EZ. 51. Udruènje podnosilac predstavke navelo je da je i dalje `rtva povrede Konvencije, jer je ~lanom 14 Zakona od 1881. godine, u izmenjenom obliku, stavljeno u stanje stalne ugroènosti s jednom vrstom Damoklovog ma~a nad svojim pravom na slobodu izraàvanja, zajam~enim ~lanom 10 Konvencije. Istaklo je da je njegov cilj da informi{e {to vi{e zainteresovanih, u raznim zemljama i u me|unarodnim okvirima, o ljudskim pravima i pravima naroda, a posebno pravima naroda da odlu~uju o sopstvenoj budu}nosti i o pravu na samoopredeljenje. Njegov cilj je, dakle, {irenje ideja koje bi prema mi{ljenju ministra unutra{njih poslova mogle da podsti~u separatizam, te su zato potpadale pod ministarsku cenzuru. Pored toga, knjige su pripremali zajedno francuski i {panski pisci, a pisane su na francuskom, {panskom, baskijskom, nema~kom, italijanskom i engleskom jeziku. Udruènje podnosilac predstavke ve} je pretrpelo povredu svoga prava na slobodu izraàvanja, koja je trajala vi{e od devet godina. Sve u svemu, zakon je predstavljao veoma veliku opasnost za slobodu izraàvanja jer je ustanovio skup preventivnih pravila koja su bila izuzeta iz op{tih pravila o slobodi {tampe, drugim re~ima, upravni sistem u kom su sudovi vr{ili ex post facto reviziju bez mogu}nosti da naloè suspendovanje osporene mere. Ministar je imao veoma {iroka diskreciona ovla{}enja da proceni razloge za zabranu, a zabrane su bile op{te i apsolutne u prostornom i vremenskom smislu i nije bilo mogu}e prilagoditi ih konkretnim situacijama. ii. Vlada 52. Vlada je istakla da se za osporeni zakon ne bi moglo re}i da odraàva odsustvo srazmernosti, u smislu stava 2 ~lana 10, izme|u njegovog cilja i metoda koji su kori{}eni, zato {to su administrativni sudovi ispitivali srazmernost. Rezultat tog ispitivanja je da se primenjuju samo one mere koje nastaju kao posledica postojanja veoma ozbiljne opasnosti za javne interese. 53. Prema mi{ljenju Vlade, nije bilo ni razli~itog tretmana izme|u pisaca i izdava~a francuskih i stranih publikacija u pogledu njihovog uìvanja prava na slobodu izraàvanja. Ta~no je da je koncept stranog porekla, bez kojeg bi bilo nemogu}e primeniti osporena pravila o zabranama, tuma~en u sudskoj praksi tako da obuhvata i knjige izdate u stranim zemljama mada to samo po sebi nije bio jedini kriterijum za odlu~ivanje kao i knjige izdate u Francuskoj koje su zbog svog nadahnu}a i sadràja stekle status publikaci-
286
ja stranog porekla. Zabrana propisana ~lanom 14 Zakona iz 1881. godine, u izmenjenom obliku, odnosila se dakle i na francuske i na strane publikacije. Razlika izme|u pravnih propisa koji se odnose na publikacije stranog porekla i onih koji se odnose na druge publikacije nije tako o~igledna kako je udruènje podnosilac predstavke tvrdilo kada se àlilo na diskriminaciju protivnu odredbama ~lana 14. 54. Vlada je naglasila da upravne vlasti na osnovu svojih redovnih ovla{}enja mogu da narede oduzimanje francuskih publikacija ako smatraju da bi mogle da izazovu ozbiljno kr{enje javnog reda. Upravne vlasti su, dakle, ovla{}ene da zabrane izdavanje nekog dela u slu~aju da je javni red ozbiljno ugroèn i ako je to delo francuskog i ako je stranog porekla, pa prema tome sudovi ispituju iste kriterijume u oba slu~aja (srazmernost i neophodnost). Sledi da dve publikacije od kojih je jedna francuskog a druga stranog porekla ne mogu u su{tini imati bitno druga~iji tretman. Navodna razlika u tom tretmanu u stvari se svodila samo na razliku u pravnom osnovu i postupku. Sada je to ve} postala mahom formalna razlika, upravo zbog presude u predmetu Udruènje Ekin od 9. jula 1997. godine. Posledica ove zna~ajne presude jeste to da se od upravnih sudova sada o~ekuje da obezbede da, u slu~ajevima kao ovaj koji je pred Sudom, osporene odluke budu ta~no srazmerne ozbiljnosti ~injenica, koje pak moraju biti ta~no takve da opravdavaju zakonitost odluke. Na primer, jedino ozbiljna opasnost po javni interes moè da opravda tako ozbiljnu sankciju, i na toj je osnovi odluka koja je pogodila udruènje podnosioca predstavke poni{tena. Pored toga, ako je pojedina~nom merom prekr{en ~lan 10 Konvencije, ona automatski tako|e predstavlja povredu ~lana 14 Zakona od 1881. godine kako je sada tuma~en na osnovu prakse Dràvnog saveta, jer izlazi iz granica slu`benih ovla{}enja koja su ustanovljena ovom sudskom praksom. Sledi dakle, bez obzira na bilo kakva ~injeni~na razmatranja, i iz svih razloga koji su dati u gornjem tekstu, da nije bilo ni~ega {to bi opravdalo argument da slu`bena ovla{}enja koja osporeni zakon daje upravnim vlastima nisu sama po sebi u saglasnosti sa ~lanom 10 Konvencije. 55. Vlada je iznela stav da je postojanje zakona koji bi se odnosio samo na publikacije stranog porekla opravdano neuobi~ajenom prirodom tih publikacija, {to zna~i da u mnogim slu~ajevima francuski sudovi ne bi imali prakti~nog na~ina da kazne pisce ili izdava~e odgovorne za zabranjene postupke ako bi oni delovali iz inostranstva. âk i kada bi francuski sudovi mogli da ih kazne, bilo bi jako te{ko obezbediti izvr{enje izre~enih kazni. Sledi da u ovim okolnostima nije bilo dokazano postojanje bilo kakve diskriminacije koja bi bila posledica Zakona iz 1881. godine, u izmenjenom obliku.
287
b) Procena Suda
i. Op{ta na~ela 56. Sud ponavlja op{ta na~ela navedena u presudama u vezi sa ~lanom 10 (videti presudu u predmetu Hendisajd protiv Velike Britanije od 7. decembra 1976. godine, Serija A br. 24, Sandej tajms protiv Velike Britanije od 26. aprila 1979. godine, Serija A br. 30, Lingens protiv Austrije od 8. jula 1986. godine, Serija A br. 103, Ober{lik protiv Austrije od 23. maja 1991. godine, Serija A br. 204, i Observer i Guardian protiv Velike Britanije od 26. novembra 1991. godine, Serija A br. 216). Sloboda izraàvanja predstavlja jedan od osnovnih temelja demokratskog dru{tva i jedan od osnovnih uslova njegovog napretka i ispunjenja svakog pojedinca. Uz ograni~enja navedena u stavu 2, primenljiva je ne samo na informacije ili ideje koje su op{teprihva}ene i smatraju se bezopasnim ili bezna~ajnim ve} i na one koje vre|aju, {okiraju ili uznemiravaju ljude. Takvi su zahtevi pluralizma, tolerancije i {irokogrudosti, bez kojih nema demokratskog dru{tva. Me|utim, kako je navedeno u ~lanu 10, ova sloboda je uslovljena izuzecima koji moraju da se tuma~e usko, a neophodnost svakog ograni~enja mora se ustanoviti bezuslovno. Pridev neophodan, u smislu stava 2 ~lana 10, podrazumeva postojanje preke dru{tvene potrebe. Zemlje ugovornice uìvaju izvesnu slobodu kada procenjuju da li takva potreba postoji, ali to se doga|a uz evropski nadzor, koji obuhvata i pravne propise i odluke kojima se oni primenjuju, ~ak i one koje donosi nezavisan sud. Sud je, dakle, ovla{}en da donese kona~nu odluku o tome da li je ograni~enje u skladu sa slobodom izraàvanja za{ti}enom ~lanom 10. Zadatak Suda prilikom vr{enja nadzora nije da zauzme mesto nadle`nog doma}eg suda, ve} da preispita prema ~lanu 10 odluke koje su oni doneli primenjuju}i svoja ovla{}enja. To ne zna~i da je nadzor ograni~en na procenu da li je tuèna dràva svoja diskreciona prava primenila na razuman na~in, pa`ljivo i u dobroj nameri; ono {to Sud treba da uradi jeste da se pozabavi ometanjem koje je predmet àlbe u svetlu ~itavog slu~aja i odredi da li je bilo srazmerno legitimnom cilju i da li su relevantni i dovoljni razlozi koje su doma}e vlasti dale da bi ga opravdale. ^lan 10 ne zabranjuje prethodna ograni~enja izdavanja publikacija kao takva. To je potvr|eno ne samo re~ima uslovi, ograni~enja, spre~avati i spre~avanje, koje se pojavljuju u toj odredbi, ve} i presudom suda u pomenutom predmetu Sandej tajms od 26. aprila 1979. godine i presudom markt intern Verlag GmbH i Klaus Beermann protiv Nema~ke od 20. novem-
288
bra 1989. godine (Serija A br. 165). Na drugoj strani, opasnosti koje nose prethodna ograni~enja takve su da od Suda zahtevaju najpodrobnije mogu}e ispitivanje. To je naro~ito slu~aj kada je re~ o {tampi, jer su vesti kvarljiva roba i ~ak i kratkorajno odlaganje objavljivanja moè da ih li{i svake vrednosti. Ovaj rizik odnosi se i na druge publikacije koje nisu novine, a bave se aktuelnim pitanjima. 57. Sud smatra da ova na~ela vaè i za izdavanje knjiga i drugih pisanih tekstova. ii. Primena navedenih na~ela na ovaj slu~aj 58. ^lan 14 Zakona iz 1881. godine, u izmenjenom obliku, formulisan je {iroko i ministru unutra{njih poslova daje {iroka ovla{}enja da odre|uje zabrane rasturanja publikacija koje su stranog porekla ili pisane na stranom jeziku. Kao {to je ve} re~eno, takva prethodna ograni~enja nisu nu`no protivna Konvenciji. Ipak, neophodan je pravni okvir koji obezbe|uje strogu kontrolu dometa tih zabrana kao i delotvornu sudsku kontrolu da bi se izbegla zloupotreba vlasti. 59. Vlada je naglasila da su ovla{}enja ministra unutra{njih poslova pod pa`ljivim nadzorom upravnih sudova, koji imaju pravo da zabranu poni{te. Pored toga, prema ~lanu 8 Uredbe od 28. novembra 1983. godine, odluke donete na osnovu ~lana 14 Zakona iz 1881. godine, u izmenjenom obliku, mogu se sprovesti samo nakon {to se licima na koja se odnose pruì prilika da podnesu pismene prigovore, kao i da izloè svoj slu~aj usmeno ukoliko to zatraè (videti gore stav 32). 60. [to se ti~e dometa pravila koja se odnose na strane publikacije, Sud prime}uje da je ~lanom 14 Zakona iz 1881. godine, u izmenjenom obliku, ustanovljen izuzetak od op{teg pravila time {to su ministru unutra{njih poslova data ovla{}enja da u celoj Francuskoj odre|uje op{te i apsolutne zabrane prometa, rasturanja ili prodaje bilo kog dokumenta na stranom jeziku ili dokumenta za koji se smatra da je stranog porekla, ~ak i ako je na francuskom. Sud prime}uje da ta odredba ne odre|uje okolnosti u kojima se to ovla{}enje sme primenjivati. Naro~ito je upadljivo da nema definicije pojma stranog porekla ili bilo kakve naznake osnova po kojima publikacija koja se smatra stranom sme da se zabrani. Ove praznine dodu{e jesu postepeno popunjene praksom upravnih sudova. Pa ipak, kako je naglasilo udruènje podnosilac predstavke, primena tih pravila u nekim slu~ajevima proizvela je
289
ishode koji su u najmanju ruku iznena|uju}i, a ima ih i koji su na ivici proizvoljnosti, u zavisnosti od jezika ili mesta na kom je publikacija izdata. 61. [to se ti~e oblika i dometa sudske revizije upravnih zabrana, Sud prime}uje da se revizija odvija ex post facto. Pored toga, sudska revizija nije automatska jer se obavlja samo po zahtevu izdava~a. [to se pak ti~e dometa i delotvornosti sudske revizije, Sud prime}uje da su sve do presude koju je Dràvni savet doneo u ovom slu~aju upravni sudovi vr{ili ograni~eno ispitivanje odluka donetih po ~lanu 14 Zakona iz 1881. godine, u dopunjenom obliku. Dràvni savet nije svoja reviziona ovla{}enja pro{irio do stepena potpune revizije sve do svoje presude od 9. jula 1997. godine u predmetu Ekin. I pored toga je udruènje podnosilac predstavke moralo da ~eka vi{e od devet godina na pravosna`nu sudsku odluku. Jasno je da je duìna postupka znatno potkopala delotvornost sudske revizije, a slu~aj je trebalo obraditi mnogo brè, upravo zbog njegovog sadràja. Oteàvaju}a okolnost ~ije postojanje Vlada nije osporila jeste i to da su, prema propisu koji se primenjuje na slu~aj koji je pred ovim Sudom, odlaganja izvr{enja odre|ivana samo ako je podnosilac molbe bio u stanju da dokaè da je zabrana mogla da izazove {tetu koju bi bilo te{ko nadoknaditi. Takav uslov je, blago re~eno, te{ko ispuniti. Kona~no, ~lanom 8 Uredbe od 28. novembra 1983. godine propisano je, ukoliko vlasti proglase da je zabrana hitno potrebna, da se izdava~u ne ostavlja mogu}nost da podnese usmene i pisane prigovore pre nego {to se izvr{i nalog za zabranu, {to se upravo i dogodilo u ovom slu~aju. Sud zaklju~uje da postoje}i postupci sudske revizije slu~ajeva u vezi sa upravnim zabranama publikacija ne nude dovoljne garancije da }e zloupotrebe biti spre~ene. 62. Izgleda da su ti propisi direktno suprotni formulaciji stava 1 ~lana 10 Konvencije, kojim je odre|eno da se prava navedena u tom ~lanu obezbe|uju bez obzira na granice. Vlada je tvrdila da je postojanje propisa koji se odnose na publikacije stranog porekla opravdano izme|u ostalog i ~injenicom da je nemogu}e sprovesti postupak protiv pisaca ili izdava~a odgovornih za zabranjene postupke koji deluju iz inostranstva. Sud ovo ne smatra prihvatljivim argumentom. Mada su izuzetne okolnosti 1939. godine, neposredno pre izbijanja Drugog svetskog rata, mo`da mogle da opravdaju uvo|enje stroge kontrole nad stranim publikacijama, argument da sistem koji je vr{io diskriminaciju nad publikacijama ove vrste treba da ostane na snazi ne ~ini se odbranjivim. Sud tako|e prime}uje da je sedi{te udruènja podnosioca predstavke, koje je izdalo zabranjenu knjigu, u Francuskoj. 63. U predmetu koji razmatra, Sud, kao i Dràvni savet, smatra da sadrìna knjige nije opravdavala, posebno u pogledu problema javne bezbed-
nosti i javnog reda, toliko ozbiljno ograni~avanje slobode izraàvanja udruènja podnosioca predstavke kao {to je bila zabrana koju je odredio ministar unutra{njih poslova. Sud, dakle, smatra da zabrana nije ispunila preku dru{tvenu potrebu i da nije bila srazmerna legitimnom cilju vlasti. 64. U svetlu ovih ~inilaca i analize osporenih pravnih propisa, Sud zaklju~uje da se ometanje koje predstavlja ~lan 14 Zakona iz 1881. godine, u izmenjenom obliku, ne moè smatrati neophodnim u demokratskom dru{tvu. Sledi da je bilo povrede ~lana 10. 65. Imaju}i u vidu ovaj zaklju~ak, Sud smatra da nije potrebno da razmatra i àlbu o navodnoj povredi ~lana 10 u sprezi sa ~lanom 14 Konvencije. III. NAVODNA POVREDA STAVA 1 ^LANA 6 KONVENCIJE 66. Udruènje podnosilac predstavke àlilo se na duìnu postupka i tvrdilo da je postojala povreda stava 1 ~lana 6 Konvencije, kojim je odre|eno: 1. Svako, tokom odlu~ivanja o svojim gra|anskim pravima i obavezama ili o krivi~noj optu`bi protiv sebe, ima pravo na pravi~nu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom.... 67. Vlada je 23. februara 2001. godine navela da se posmatrani slu~aj ne moè smatrati sporom oko gra|anskih prava i obaveza u smislu stava 1 ~lana 6. Me|utim, Sud ne vidi razloga da odstupi od stava koji je zauzeo u odluci o prihvatljivosti predstavke od 18. januara 2000. godine. Sledi da Sud ne moè da prihvati prigovor Vlade. 68. Period koji se posmatra po~inje 1. juna 1988. godine, kada je udruènje podnosilac predstavke podnelo upravnu àlbu protiv zabrane koju je ministar unutra{njih poslova odredio 29. aprila 1988. godine, a zavr{ava se presudom Dràvnog saveta od 9. jula 1997. godine, pa je dakle trajao devet godina, jedan mesec i osam dana. 69. Da bi se odredilo da li je prekora~en razuman rok, postupak se mora ispitati u svetlu posebnih okolnosti slu~aja i kriterijuma uspostavljenih praksom Suda, posebno komplikovanosti slu~aja, postupaka udruènja podnosioca predstavke i vlasti, i zna~aja onoga {to je Udruènje imalo da izgubi (videti presudu u predmetu Silva Pontes protiv Portugalije od 23. marta 1994. godine, Serija A br. 286-A, str. 15, stav 39).
291
70. Udruènje podnosilac predstavke naglasilo je da je postupak trajao devet godina i mesec dana, i to pet godina pred Upravnim sudom u Pou i ~etiri pred Dràvnim savetom po àlbi. Udruènje podnosilac predstavke ni na koji na~in nije bilo odgovorno za duìnu trajanja postupka, budu}i da je uvek delovalo bez ikakvog odlaganja. Prema Udruènju, isto se ne bi moglo re}i za upravne sudove. 71. Vlada je navela da je slu~aj bio komplikovan zbog pravnih i ~injeni~nih pitanja koja su bila pokrenuta. Zna~aj slu~aja je potvr|en presudom koja je doneta i ~injenicom da je Dràvni savet doneo odluku u punom sastavu. Pored toga, presuda je bila doneta samo godinu dana po{to je ministar unutra{njih poslova izneo stavove odbrane. 72. Sud prime}uje da je postupak trajao vi{e od devet godina na dva stepena nadle`nosti, kao i da je upravnom sudu trebalo vi{e od dve godine da odredi koji sud je nadleàn. Oko dve i po godine pro{lo je od 9. januara 1991. godine, kada je predsednik Pravosudnog odeljenja Dràvnog saveta odlu~io da slu~aj prosledi Upravnom sudu u Pou, i 1. juna 1993. godine, kada je taj sud doneo presudu. Sud tako|e prime}uje da je postupak pred Dràvnim savetom trajao gotovo ~etiri godine. Nije bilo dokaza da je predlaga~ na bilo koji na~in odugovla~io postupak. Ta~no je, kako je navela Vlada, da je slu~aj bio unekoliko kompleksan. Me|utim, sporost postupka bila je uglavnom posledica rada sudova pred kojima se odvijao. 73. Sud ponavlja da su dràve ugovornice same odgovorne za organizaciju svojih pravosudnih sistema koja }e osigurati da sudovi svima garantuju pravo na pravosna`nu odluku o njihovim gra|anskim pravima i obavezama u razumnom roku. Sud, dakle, smatra da se ukupno trajanje postupka vi{e od devet godina ne moè smatrati razumnim, kada je ono o ~emu je su|eno bilo od posebnog zna~aja. 74. Sledi da je postojala povreda stava 1 ~lana 6 Konvencije. IV. NAVODNA POVREDA ^LANA 13 KONVENCIJE 75. Udruènje podnosilac predstavke àlilo se da nije imalo pristupa hitnom postupku pred upravnim sudom kojim bi taj sud preispitao zabranu knjige i, ako je potrebno, odmah je ukinuo. Udruènje je navelo da àlba bez bilo kakvog dejstva suspenzije ne bi mogla da zadovolji zahteve koje postavlja ~lan 13 Konvencije. 76. Imaju}i u vidu zaklju~ak iz stava 73 u gornjem tekstu i procenu datu u stavovima 60 do 62, Sud smatra da nije potrebno da se ova àlba razmatra odvojeno.
292
V. PRIMENA STAVA 41 KONVENCIJE

77. ^lan 41 Konvencije odre|uje: Kada Sud utvrdi prekr{aj Konvencije ili njenih protokola, a unutra{nje pravo visoke strane ugovornice u pitanju omogu}ava samo delimi~nu od{tetu, Sud }e, ako je to potrebno, pruìti pravi~no zadovoljenje o{te}enoj stranci. A. Materijalna {teta 78. Udruènje podnosilac predstavke smatralo je da bi mu trebalo nadoknaditi celokupan iznos materijalne {tete koja je nastala potpunom zabranom prodaje knjige na teritoriji Francuske. Nema sumnje da je devet godina nakon zabrane knjiga izgubila od svoje sveìne i privla~nosti za ~itaoce. Prema Udruènju, pretpostavka je da bi se mogle prodati slede}e koli~ine knige u Francuskoj: 4000 primeraka na francuskom jeziku, 1000 na baskijskom, 250 na {panskom i 100 na engleskom. Knjiga se podavala za FRF 90 po primerku, tako da bi ukupan prihod od prodaje iznosio FRF 481 500. 79. Vlada je navela da je materijalna {teta mogla da se proceni jedino u svetlu ~injenice da je udruènje podnosilac predstavke moglo da dobije nadoknadu putem sudova u Francuskoj. U svakom slu~aju, iznos mora da se smanji. 80. Sud ne moè da naga|a o mogu}oj prodaji knige udruènja podnosioca predstavke, ali ipak smatra da je zbog prirode ograni~enja i nerazumno dugog trajanja postupka Udruènje moralo da pretrpi izvesnu materijalnu {tetu koja se, me|utim, ne moè ta~no proceniti. U takvim okolnostima Sud dodeljuje Udruènju, na pravi~noj osnovi, iznos od FRF 250 000 na ime nadoknade materijalne {tete. B. Nematerijalna {teta 81. Udruènje podnosilac predstavke navelo je da je pretrpelo znatnu nematerijalnu {tetu usled toga {to su ga tokom devet godina francuske vlasti smatrale zagovornikom terorizma i takvim ga predstavljale javnosti. [tetu je procenilo na FRF 100 000. U pogledu {tete koja je bila posledica nerazumno dugog trajanja postupka, Udruènje ju je procenilo na FRF 100 000. Kona~no, ~injenica da je bilo `rtva diskriminacije po nacionalnom i jezi~kom osnovu bila je razlog za jo{ jednu pritu`bu koja je izazvala nematerijalnu {tetu u iznosu od FRF 100 000.
293
82. Udruènje podnosilac predstavke je, dakle, traìlo nadoknadu nematerijalne {tete u iznosu od FRF 300 000. 83. Vlada je smatrala da je taj iznos o~igledno preteran. 84. Sud smatra da je Udruènje bez sumnje pretrpelo nematerijalnu {tetu zbog prirode ograni~enja i nerazumno dugog sudskog postupka. Uzimaju}i u obzir njegovu praksu u ovoj oblasti i odlu~uju}i na pravi~noj osnovi kako zahteva ~lan 41, Sud odlu~uje da dodeli iznos od FRF 50 000 u ovoj stavci. C. Tro{kovi i izdaci 85. Udruènje podnosilac predstavke procenilo je tro{kove koje je imalo u postupku pred doma}im sudovima na slede}i na~in: 5058 FRF za tro{kove postupka pred Upravnim sudom u Pou, 14 292 FRF za tro{kove postupka pred Dràvnim savetom, {to ukupno iznosi 23 500 FRF, uklju~uju}i tro{kove telefonskih poziva, telefaksa i fotokopija za advokate. Ovome su dodati po{tanski tro{kovi i tro{kovi putovanja u Bajon, Po i Pariz radi u~estvovanja u postupku pred doma}im sudovima, i prevoz i skladi{tenje neprodatih primeraka knjige, {to je iznosilo ukupno 12 000 FRF. 86. Udruènje podnosilac predstavke tako|e je navelo da je snosilo tro{kove od 51 000 FRF u postupku pred ovim Sudom. 87. Vlada je iznose navedene u ovoj stavci smatrala preteranim, posebno one koji se odnose na tro{kove postupka pred ovim sudom. 88. Sud smatra da tro{kovi postupka pred doma}im sudovima moraju da se nadoknade, budu}i da su posledica napora da se ispravi povreda koju je ustanovio ovaj sud. Po ovoj stavci dodeljuje Udruènju iznos od FRF 23 500 za pokrivanje tro{kova sudskih postupaka pred Upravnim sudom i Dràvnim savetom, kao i telefonskih poziva, telefaksa i fotokopija za svoje advokate. [to se ti~e tro{kova postupka pred ovim sudom, Udruènju na pravi~noj osnovi dodeljuje iznos od FRF 35 000, {to ukupno iznosi FRF 58 500 za tro{kove sudskih postupaka. 89. Udruènje podnosilac predstavke tako|e je navelo da se svi iznosi traèni za nadoknadu {tete i tro{kova postupaka pred doma}im sudovima
294
moraju uve}ati za 5% zbog inflacije od trenutka kada je zahtev za nadoknadu podnet ministru unutra{njih poslova, 2. decembra 1997. godine. 90. Sud odbacuje ovaj zahtev. D. Kamata za neizvr{enje 91. Prema podacima dostupnim Sudu, zakonska kamatna stopa primenljiva u Francuskoj na dan ove presude iznosi 4,26% na godi{njem nivou. IZ NAVEDENIH RAZLOGA, SUD JEDNOGLASNO 1. Odbacuje zahtev Vlade da Sud preispita svoju odluku u vezi sa prethodnim prigovorom da udruènje podnosilac predstavke vi{e nije `rtva; 2. Smatra da je postojala povreda ~lana 10 Konvencije; 3. Smatra da ne postoji odvojeno pitanje koje se pojavljuje po ~lanu 10 posmatranom u sprezi sa ~lanom 14 Konvencije; 4. Odbacuje zahtev Vlade da Sud presipita svoju odluku u vezi sa prethodonim prigovorom da stav 1 ~lana 6 nije primenljiv na osporeni postupak; 5. Smatra da je postojala povreda stava 1 ~lana 6 Konvencije; 6. Smatra da nije potrebno da razmatra àlbu po ~lanu 13 Konvencije; 7. Smatra (a) da u roku od tri meseca od dana pravosna`nosti presude prema stavu 2 ~lana 44 Konvencije tuèna dràva ima isplatiti udruènju-podnosciocu predstavke iznos od 250 000 FRF za nadoknadu materijalne {tete, 50 000 FRF za nadoknadu nematerijalne {tete, i 58 500 FRF za tro{kove sudskog postupka, kao i pripadaju}e poreze; (b) da }e se po isteku roka od tri meseca pomenutog u gornjem tekstu pa do poravnanja napla}ivati prosta kamata po stopi od 4,26% na godi{njem nivou; 8. Odbacuje ostatak zahteva predlaga~a za pravi~no zadovoljenje. Sa~injeno na francuskom jeziku i objavljeno u pisanom obliku 17. jula 2001. godine, u skladu sa stavovima 2 i 3 pravila br. 77 Poslovnika Suda . Vili Furman, predsednik S. Dole, sekretar
295
9. Za{tita prava na privatnost

Gde po~inju i gde zavr{avaju granice privatnosti? Postoji li privatni ìvot i izvan privatnog doma? Da li javne li~nosti imaju pravo na privatnost kao obi~ni gra|ani? Ko je javna li~nost i ~ime se odre|uje status javne li~nosti? Da li javnost ima legitiman interes da zna kako se javne li~nosti pona{aju na javnom mestu? [ta je to javno mesto? Da li javna li~nost na javnom mestu uvek mora da dozvoli da je fotografi{u? Moè li javna li~nost da spre~i objavljivanje svojih fotografija iz privatnog ìvota u tabloidima?
296
Mora li novinski fotograf uvek da traì dozvolu da bi nekoga fotografisao i njegovu fotografiju objavio u novinama? Da li je i za objavljivanje fotografija koje predstavljaju dokument o savremenom dru{tvenom ili politi~kom ìvotu tako|e potrebna dozvola? [ta sve uklju~uje pojam li~nog identiteta, a {ta pojmovi fizi~kog i psihi~kog integriteta? Gde su granice izme|u informativne i zabavne funkcije medija? Da li zabavni sadràji u medijima podleù istim zakonima i standardima kao i informativni programi? Da li sloboda {tampe ili novinarska sloboda uklju~uje i pravo na preterivanje i provokaciju?
297
Za{tita prava na privatnost 298
Fon Hanover protiv Nema~ke

Saètak
Dràvljanka Monaka Karoline fon Hanover podnela je predstavku protiv Savezne Republike Nema~ke 6. juna 2000. godine, tvrde}i da joj je odlukama nema~kih sudova povre|eno pravo iz ~lana 8 (pravo na po{tovanje privatnog i porodi~nog ìvota) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Sud je doneo presudu 3. juna 2004. godine.
înjenice
Podnosilac predstavke je najstarija k}erka Princa Renijea III od Monaka i Princeze Grejs. Kao ~lan porodice Princa Renijea, podnosilac predstavke je predsednica odre|enih humanitarnih fondacija ili fondacija kulture, kao {to su fondacija Princeza Grejs ili fondacija Princ Pjer od Monaka. Ona, me|utim, ne obavlja nikakvu funkciju u dràvi Monako, niti u njeno ime ili u ime neke od institucija pomenute dràve. Jo{ od ranih devedesetih, podnosilac predstavke poku{avala je da spre~i objavljivanje svojih fotografija iz privatnog ìvota u tabloidima. Fotografije koje su predmet ovog postupka objavile su izdava~ke ku}e Burda (u ~asopisima Bunte i Freizeit Revue) i Heinrich Bauer (u ~asopisu Neue Post). U prvoj seriji fotografija, objavljenih u periodu od juna do avgusta 1993, objavljeno je njih pet u ~asopisu Freizeit Revue (podnosilac predstavke je prikazana u dnu ba{te jednog restorana u dru{tvu glumca Vensana Lindona), dve fotografije u ~asopisu Bunte (na jednoj podnosilac ja{e konja, a na drugoj je sa svojom decom) i sedam fotografija opet u ~asopisu Bunte (na prvoj je podnosilac s k}erkom, na drugoj sa sinom, na tre}oj u kupovini, na ~etvrtoj s V. Lindonom, na petoj na biciklu, na {estoj sa sinom i V. Lindonom i na sedmoj na pijaci u dru{tvu telohranitelja). U drugoj seriji (sve iz ~asopisa Bunte u periodu od februara do aprila 1997.) objavljeno je 10 fotografija (koje podnosioca predstavke prikazuju na skijanju), 11 fotografija (sedam s princom fon Hanoverom i ~etiri na kojima podnosilac izlazi iz svoje ku}e u Parizu) i sedam fotografija (na kojima su podnosilac i princ fon Hanover dok igraju tenis i odlaù bicikle). Tre}a serija fotografija je iz ~asopisa Neue Post i one prikazuju podnosioca predstavke u klubu Monte Carlo Beach (obu~ena je u kupa}i kostim i umotana u pe{kir, a onda se sapli}e i pada).
Podnosilac predstavke je zahtevala od Okru`nog suda u Hamburgu da stavi zabranu na objavljivanje prve serije fotografija, jer se time naru{ava njeno pravo na za{titu li~nosti, privatnog ìvota i kontrolu kori{}enja sopstvenog lika. Sud je ovaj zahtev odbio, zaklju~iv{i da je ona li~nost savremenog ìvota par excellence i da mora da toleri{e takvu vrstu publikacija. Prema mi{ljenju Okru`nog suda u Hamburgu, podnosilac predstavke nije pokazala postojanje legitimnog interesa koji bi opravdao zabranu daljeg objavljivanja tih fotografija. Podnosilac predstavke je uloìla àlbu na ovu presudu, ali je Apelacioni sud samo potvrdio presudu Okru`nog suda. Podnosilac predstavke se dalje àlila Saveznom sudu pravde, koji je delimi~no uvaìo àlbu u smislu zabrane objavljivanja fotografija iz ~asopisa Freizeit Revue, na kojima je prikazana s V. Lindonom, po{to naru{avaju pravo na po{tovanje njenog privatnog ìvota. Naime, iz ovih fotografija se vidi da podnosilac predstavke i njen tada{nji partner èle da budu sami. Savezni sud pravde naglasio je da se li~nosti savremenog dru{tva par excellence ne mogu oslanjati na za{titu svoje privatnosti osim ako se ne povuku na neko skrovito mesto gde je svakome objektivno jasno da su èleli da budu sami. Podnosilac predstavke se potom àlila Saveznom ustavnom sudu, koji je samo delimi~no usvojio àlbu kada je re~ o fotografijama na kojima je ona sa svojom decom, i to u smislu prava na za{titu porodice. Taj deo slu~aja vratio je na ponovno razmatranje Saveznom sudu pravde, nakon ~ega je Burda preuzela obavezu da te fotografije ne objavljuje. Prema mi{ljenju Saveznog ustavnog suda, ~injenica da {tampa obavlja funkciju formiranja javnog mnjenja ne isklju~uje oblast zabave, kojoj ove fotografije pripadaju. Naprotiv, zabava uti~e na formiranje mi{ljenja i sve je ve}a tendencija da se granica izme|u informacije i zabave ukine. Po{to se posredstvom zabave mogu prenositi slike stvarnosti i predlagati teme za dru{tvenu diskusiju zabava ima zna~ajnu dru{tvenu funkciju. Dalje, sud je naglasio da je personalizacija va`no novinarsko sredstvo privla~enja pa`nje. Uz to, slavne li~nosti otelotvoruju odre|ene ìvotne stilove i moralne vrednosti na kojima mnogi ljudi temelje svoje ìvotne izbore. Prema odredbama ~lana 23(1), prva re~enica, Zakona o autorskim pravima, objavljivanje fotografija koje prikazuju neki aspekt savremenog dru{tva izuzima se od obaveze dobijanja saglasnosti osoba o kojima je re~. Savezni sud pravde je ispravno u domen savremenog dru{tva uklju~io i ljude koji, zbog svoga poloàja i va`nosti, privla~e pa`nju javnosti uop{te, a ne samo u povremenim prilikama. Tako|e, to uklju~uje i oblasti njihovog ìvota koje nisu vezane samo za obavljanje njihove funkcije u dru{tvu jer se javnosti mora omogu}iti da presudi i o privatnom pona{anju pojedinaca o kojima je re~ (a koje ~esto smatraju svojim uzorima). Da nije tako, fa-
299
Za{tita prava na privatnost
vorizovala bi se selektivna prezentacija, koja bi javnost li{ila mogu}nosti prosu|ivanja u vezi sa li~nostima iz dru{tveno-politi~kog ìvota, imaju}i u vidu kakav uticaj one imaju. Potom je podnosilac predstavke podnela zahtev Okru`nom sudu u Hamburgu, zahtevaju}i zabranu objavljivanja druge i tre}e serije fotografija (protiv izdava~kih ku}a Burda i Heinrich Bauer). Po{to je ovaj zahtev odbijen, ona se obra}ala vi{im sudskim instancama. U svim postupcima zahtevi podnosioca predstavke su odbijeni u skladu s odlukama o prvoj seriji fotografija.
Pravna pitanja
Prema tvrdnji podnosioca predstavke, nema~ki zakon pruà minimalnu za{titu privatnog ìvota javnoj li~nosti kao {to je ona, budu}i da je pojam skrovitog mesta prema definiciji koju je dao Savezni sud pravde odve} usko formulisan. Ona tvrdi da je li{ena svake privatnosti i da ne moè slobodno da se kre}e a da ne bude meta paparaca. Vlada je izjavila da nema~ki zakon, premda uzima u obzir fundamentalnu ulogu slobode {tampe u demokratskom dru{tvu, sadrì dovoljno za{titnih mera da bi mogao da spre~i bilo kakvu zloupotrebu i obezbedi delotvornu za{titu privatnog ìvota ~ak i javnih li~nosti. U svojim odlukama u ovom predmetu, nema~ki sudovi su, prema tvrdnjama Vlade, uspostavili pravi~nu ravnoteù izme|u prava podnosioca predstavke na po{tovanje njenog privatnog ìvota garantovanog ~lanom 8, i slobode {tampe garantovane ~lanom 10, imaju}i u vidu slobodu procenjivanja koja je dràvama na raspolaganju u ovoj oblasti. Javnost ima legitiman interes da zna kako se li~nosti savremenog dru{tva pona{aju na javnom mestu. U pogledu slobode {tampe podnosilac predstavke je izjavila da je svesna izuzetno va`ne uloge koju {tampa ima u jednom demokratskom dru{tvu, ali u njenom slu~aju re~ je samo o zabavnoj {tampi koja nastoji da zadovolji voajerske sklonosti svojih ~italaca i zgrne ogroman novac od prodaje mahom nezanimljivih fotografija koje je prikazuju u svakodnevnim poslovima. Vlada je naglasila da je odluka Saveznog suda pravde zasnovana na mi{ljenju da je objavljivanje fotografija podnosioca predstavke u dru{tvu sa glumcem Vensanom Lindonom u ba{ti jednog restorana u mestu Sen-Remi-d-Provans bilo nezakonito pokazala da je privatni ìvot podnosioca predstavke bio za{ti}en ~ak i izvan njenog doma.
Ocena Suda1
Sud je podvukao da pojam privatnog ìvota obuhvata aspekte koji se ti~u li~nog identiteta, kao {to je ime ili fotografija osobe. Osim toga, privatni ìvot, prema shvatanju Suda, uklju~uje i ne~iji fizi~ki i psihi~ki integritet. Garancije koje pruà ~lan 8 Konvencije prvenstveno treba da obezbede, bez me{anja spolja, razvoj li~nosti svake osobe u njenim odnosima s drugim ljudskim bi}ima. Postoji, dakle, zona interakcije neke osobe sa drugim licima, ~ak i u javnom kontekstu, koja moè spadati u sferu privatnog ìvota. Sud je tako|e ukazao da, u odre|enim okolnostima, neko lice ima legitimno pravo da o~ekuje za{titu i po{tovanje svoga privatnog ìvota. Za{tita privatnog ìvota mora da bude u ravnoteì sa slobodom izraàvanja garantovanom ~lanom 10 Konvencije. U tom kontekstu, Sud podvla~i da sloboda izraàvanja predstavlja jedan od su{tinskih temelja demokratskog dru{tva. Premda ne sme da prekora~i odre|ene granice, naro~ito kada je re~ o ugledu i pravima drugih, du`nost {tampe ipak jeste da prenosi na na~in koji je u skladu s njenim obavezama i odgovornostima informacije i ideje o svim temama od javnog interesa. Novinarska sloboda tako|e pokriva mogu}e pribegavanje odre|enoj koli~ini preterivanja ili ~ak provokacije. Premda sloboda izraàvanja tako|e obuhvata objavljivanje fotografija, to je oblast u kojoj za{tita prava i ugleda drugih poprima poseban zna~aj. Osim toga, fotografije koje se pojavljuju u tabloidima ~esto se snimaju u atmosferi stalnog uznemiravanja, koje u osobi izloènoj tome podsti~e veoma snaàn doìvljaj me{anja u njen privatni ìvot ili ~ak proganjanja. Kao {to je Sud ranije nazna~io, on smatra da presudni faktor prilikom odmeravanja zahteva da se za{titi privatni ìvot i zahteva slobode izraàvanja treba da bude doprinos koji objavljene fotografije i ~lanak daju nekoj raspravi od op{teg interesa. Jasno je da u slu~aju koji se ovde razmatra ne postoji nikakav doprinos te vrste, budu}i da podnosilac predstavke ne obavlja nikakvu zvani~nu funkciju, a fotografije i ~lanci odnosili su se isklju~ivo na detalje vezane za njen privatni ìvot. Osim toga, Sud smatra da javnost nema legitiman interes da zna gde se podnosilac predstavke nalazi i kako se ona, uop{te uzev, pona{a u svom privatnom ìvotu. âk i ako takav interes javnosti postoji, kao {to postoji komercijalni interes ~asopisa da objavljuju te fotografije i ~lanke, u ovom slu~aju ti interesi moraju, prema mi{ljenju Suda, izgubiti prioritet pred pravom podnosioca predstavke na delotvornu za{titu njenog privatnog ìvota.
1 Sud je, na po~etku, zapazio da fotografije podnosioca predstavke na kojima je ona prikazana u dru{tvu svoje dece vi{e nisu predmet ove predstavke, kao ni one na kojima je podnosilac predstavke u dru{tvu Vensana Lindona u dnu ba{te jednog restorana. Nema~ki sudovi su zabranili objavljivanje ovih fotografija.
Sud je smatrao da je jo{ jedan argument ovde vaàn: premda se, strogo uzev, ova predstavka odnosi samo na objavljivanje fotografija i ~lanaka u raznim nema~kim ~asopisima, kontekst u kome su te fotografije snimane i uznemiravanje koje mnoge javne li~nosti trpe u svome svakodnevnom ìvotu ne mogu se zanemariti. Sud ne moè da se sloì sa tuma~enjem ~lana 23(1) Zakona o autorskim pravima koje su dali doma}i sudovi, a kojim se neka osoba opisuje kao li~nost savremenog dru{tva par excellence. Budu}i da takva definicija pruà takvoj osobi veoma ograni~enu za{titu privatnog ìvota ili prava na kontrolu nad kori{}enjem sopstvenog lika, ona bi eventualno mogla biti prikladna za politi~are koji obavljaju zvani~ne funkcije. Me|utim, ne moè biti opravdana u slu~aju privatnog pojedinca kao {to je podnosilac predstavke, u ~ijem slu~aju se zanimanje javnosti i {tampe za nju zasniva isklju~ivo na ~injenici da ona pripada vladarskoj porodici, dok ona sama ne obavlja nikakve zvani~ne funkcije. Sud je zaklju~io da je povre|en ~lan 8 Konvencije, a pitanje pravi~nog zadovoljenja ostavljeno je za kasnije odlu~ivanje.
Fon Hanover protiv Nema~ke

Case of Von Hannover v. Germany
PRESUDA
(Predstavka br. 59320/00) STRAZBUR 24. jun 2004. Ova presuda posta}e izvr{na pod okolnostima navedenim u ~lanu 44, stav 2 Konvencije. Presuda moè biti podlo`na lekturi. U predmetu Fon Hanover protiv Nema~ke, Evropski sud za ljudska prava (tre}e odeljenje), u ve}u sastavljenom od: g. I. Kabral Bareto (Cabral Barreto), predsednika, g. G. Res (Ress), g. L. Kafli{ (Caflisch), g. R. Tirmen (Trmen), g. B. Zupan~i~ (Zupan~i~), g. J. Hedigan (Hedigan), g. K. Traha (Traja), sudije, i g. V. Berger (Berger), sekretara Odeljenja, na sednicama zatvorenim za javnost odrànim 6. novembra 2003. i 3. juna 2004. godine, doneo je slede}u presudu, koja je usvojena poslednjeg navedenog datuma:
POSTUPAK
1. Predmet proisti~e iz predstavke (br. 59320/00) koju je protiv Savezne Republike Nema~ke ovom sudu podnela dràvljanka Monaka Karoline fon Hanover (u daljem tekstu: podnosilac predstavke) 6. juna 2000. godine na osnovu ~lana 34 Konvencije o za{titi ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija).
303
2. Podnosilac predstavke je tvrdila da je odlukama nema~kih sudova povre|eno njeno pravo na po{tovanje njenog privatnog i porodi~nog ìvota garantovano ~lanom 8 Konvencije. 3. Predstavka je prosle|ena ~etvrtom odeljenju Suda (pravilo 52, st. 1 Poslovnika Suda). U okviru tog odeljenja, ve}e koje }e razmatrati ovaj slu~aj (~lan 27, st. 1 Konvencije) formirano je u skladu sa odredbama pravila 26, stav 1. 4. Prvog novembra 2001. godine promenjena je struktura odeljenja Suda (pravilo 25, st. 1). Ovaj slu~aj dodeljen je novoformiranom tre}em odeljenju (pravilo 52, st. 1). 5. Odlukom od 8. jula 2003. godine ve}e je proglasilo predstavku prihvatljivom. 6. Podnosilac predstavke i Vlada podneli su komentare o su{tini spora (pravilo 59, st. 1). Uz to, Sud je primio komentare Udruènja izdava~a nema~kih ~asopisa (Verband deutscher Zeitschriftenverleger) i od Hubert Burda Media GmbH & Co.KG, kojima je Predsednik dozvolio da uzmu u~e{}a u pismenoj fazi postupka (~lan 36, st. 2 Konvencije i pravilo 44, st. 2). Podnosilac predstavke odgovorio je na te komentare (pravilo 44, st. 5). 7. Javno zasedanje odràno je u Zgradi ljudskih prava, u Strazburu, 6. novembra 2003. (pravilo 59, st. 3). Pred Sudom su se pojavili: (a) u ime Vlade g. K. Stoltenberg, slu`benik Ministarstva, zastupnik, g. A. Oli, profesor gra|anskog prava, Univerzitet Bajrojta, advokat, g|a A. Lajtenberger, pomo}nik zastupnika, savetnik; (b) u ime podnosioca predstavke g. M. Princ, pravnik, advokat g|. K. Mofat, pravnik, g. A. Tukas, pravnik, savetnici. Sud je saslu{ao izlaganja g. Princa, g. Stoltenberga i g. Olija.
304
ÎNJENICE
I. OKOLNOSTI SLUÂJA 8. Podnosilac predstavke, najstarija k}erka Princa Renijea III od Monaka, ro|ena je 1957. godine. Njeno zvani~no prebivali{te je u Monaku, ali ve}inu vremena provodi u Parizu. Kao ~lan porodice Princa Renijea, podnosilac predstavke je predsednica odre|enih humanitarnih fondacija ili fondacija kulture, kao {to su fondacija Princeza Grejs ili fondacija Princ Pjer od Monaka, a tako|e zastupa vladarsku porodicu na manifestacijama kao {to su Bal Crvenog krsta ili otvaranje Me|unarodnog festivala cirkusa. Ona, me|utim, ne obavlja nikakvu funkciju u dràvi Monako, niti u njeno ime ili u ime neke od institucija pomenute dràve. A. Pozadina slu~aja 9. Po~ev od ranih devedesetih godina dvadesetog veka, podnosilac predstavke je poku{avala u nekoliko evropskih zemalja ~esto posredstvom suda da spre~i objavljivanje fotografija o svom privatnom ìvotu u tabloidima. 10. Fotografije opisane u nastavku teksta, koje su predmet ovog postupka, objavila je izdava~ka ku}a Burda u nema~kim ~asopisima Bunte i Freizeit Revue, a izdava~ka ku}a Heinrich Bauer u nema~kom ~asopisu Neue Post. 1. Prva serija fotografija (a) Pet fotografija podnosioca predstavke objavljenih u ~asopisu Freizeit Revue (br. 30 od 22. jula 1993. godine). 11. Ove fotografije prikazuju podnosioca zahteva u dnu ba{te jednog restorana u mestu Sen-Remi-d-Provans u dru{tvu glumca Vensana Lindona. Na naslovnoj strani ~asopisa nalazi se tekst o najne`nijim snimcima njene romanse sa Vensanom (die zrtlichsten Fotos Ihrer Romanze mit Vincent), a ispod samih fotografija je legenda ove fotografije svedo~e o najne`nijoj romansi na{eg vremena (diese Fotos sind der Beweis fr die zrtlichste Romanze unserer Zeit).
305
(b) Dve fotografije podnosioca predstavke objavljene u ~asopisu Bunte (br. 32 od 5. avgusta 1993. godine). 12. Prva fotografija prikazuje je na konju, a u legendi pi{e Karolina i melanholija. Njen ìvot je roman sa bezbrojnim nevoljama, kaè autor Roig (Caroline und die Melancholie. Ihr Leben ist ein Roman mit unzhligen Unglcken, sagt Autor Roig). Druga fotografija prikazuje je sa decom Pjerom i Andreom. Te fotografije su deo ~lanka pod naslovom Mislim da ne bih mogla da budem idealna èna nekom mu{karcu (ich glaube nicht, dass ich die ideale Frau fr einen Mann sein kann). (c) Sedam fotografija podnosioca predstavke objavljenih u ~asopisu Bunte (br. 34 od 19. avgusta 1993. godine). 13. Prva fotografija prikazuje je u kanuu sa k}erkom [arlotom, a druga sa sinom Andreom, koji drì buket cve}a u rukama. Tre}a fotografija prikazuje je u kupovini sa torbom o ramenu, ~etvrta sa Vensanom Lindonom u restoranu, a peta samu na biciklu. [esta fotografija prikazuje je sa Vensanom Lindonom i sinom Pjerom. Sedma fotografija prikazuje je u kupovini na pijaci, u dru{tvu telohranitelja. ^lanak je naslovljen îsta sre}a (vom einfachen Glck).
2. Druga serija fotografija (a) Deset fotografija podnosioca predstavke objavljenih u ~asopisu Bunte (br. 10 od 27. februara 1997 godine). 14. Ove fotografije prikazuju podnosioca predstavke na skijanju u mestu Cirs na Arlbergu. Propratni ~lanak naslovljen je Karolina ... jedna èna vra}a se ìvotu (Caroline...eine Frau kehrt ins Leben zurck). (b) Jedanaest fotografija podnosioca predstavke objavljenih u ~asopisu Bunte (br. 12 od 13. marta 1997. godine). 15. Sedam fotografija prikazuju je sa Princom Ernstom Avgustom fon Hanoverom u poseti izlo`bi konja u mestu Sen-Remi-d-Provans. Propratni ~lanak naslovljen je Poljubac. Ili: oni se vi{e ne skrivaju (Der Kuss. Oder: jetzt verstecken sie sich nicht mehr).
306
Preostale ~etiri fotografije prikazuju je kako izlazi iz svoje ku}e u Parizu, a propratna legenda glasi: Sa Princezom Karolinom u {etnji Parizom (Mit Prinzessin Caroline unterwegs in Paris). (c) Sedam fotografija podnosioca predstavke objavljenih u ~asopisu Bunte (br. 16 od 10. aprila 1997. godine). 16. Ove fotografije prikazuju na naslovnoj strani podnosioca predstavke sa Princom Ernstom Avgustom fon Hanoverom, a na unutra{njim stranama ~asopisa njih dvoje kako igraju tenis ili kako odlaù svoje bicikle. 3. Tre}a serija fotografija 17. Niz fotografija objavljenih u ~asopisu Neue Post (br. 35/97) prikazuje podnosioca predstavke u Monte Carlo Beach Club, odevenu u kupa}i kostim i umotanu u pe{kir kako se sapli}e i pada. Uz fotografije, koje su prili~no mutne, objavljen je tekst pod naslovom Princ Ernst Avgust igrao se pesni~enja, a Princeza Karolina se pru}ila koliko je duga (Prinz Ernst August haute auf den Putz und Prinzessin Caroline fiel auf die Nase). B. Postupci pred nema~kim sudovima 1. Prvi niz sudskih postupaka (a) Presuda Okru`nog suda u Hamburgu od 4. februara 1993. 18. Trinaestog avgusta 1993. godine, podnosilac predstavke zahtevala je od Okru`nog suda (Landgericht) u Hamburgu da stavi zabranu na dalje objavljivanje prve serije fotografija od strane izdava~ke ku}e Burda, jer se time naru{ava njeno pravo na za{titu prava li~nosti (Persnlichkeitsrecht) koje je garantovano ~lanovima 2(1) i 1(1) Osnovnog zakona (Grundgesetz) i njeno pravo na za{titu privatnog ìvota i na kontrolu kori{}enja sopstvenog lika koje je garantovano ~lanovima 22 i dalje Zakona o autorskim pravima (Kunsturhebergesetz videti stavove 43-44 u daljem tesktu). 19. U presudi od 4. februara 1993. Okru`ni sud usvojio je zahtev samo u delu koji se odnosi na distribuciju ~asopisa u Francuskoj, u skladu sa odredbama me|unarodnog privatnog prava (~lan 38 Uvodnog zakona Gra|anskog zakonika Einfhrungsgesetz in das brgerliche Gesetzbuch), a u vezi sa ~lanom 9 Gra|anskog zakonika Francuske.
307
Kada je, me|utim, re~ o distribuciji ~asopisa u Nema~koj, Okru`ni sud naglasio je da tu vaì nema~ki zakon. Prema odredbama ~lana 23(1) br.1 Zakona o autorskim pravima, podnosilac predstavke, kao li~nost savremenog dru{tva par excellence (eine absolute Person der Zeitgeschichte) mora da toleri{e ovakvu vrstu publikacija. Okru`ni sud stao je na stanovi{te da podnosilac predstavke nije dokazala postojanje legitimnog interesa (berechtigtes Interesse) koji bi opravdavao zabranu daljeg objavljivanja tih fotografija, jer kada je re~ o li~nostima savremenog dru{tva par excellence, pravo na za{titu privatnog ìvota prestaje na pragu njihove ku}e. Sve fotografije podnosioca predstavke snimljene su isklju~ivo na javnim mestima. (b) Presuda Apelacionog suda u Hamburgu od 8. decembra 1994. 20. Podnosilac predstavke uloìla je àlbu na ovu presudu. 21. U svojoj presudi od 8. decembra 1994. godine, Apelacioni sud (Oberlandesgericht) u Hamburgu odbacio je àlbu podnosioca predstavke i stavio van snage zabranu daljeg objavljivanja u Francuskoj. Zaista, kao i Okru`ni sud, Apelacioni sud stao je na stanovi{te da je podnosilac savremena li~nost par excellence i da stoga mora da toleri{e objavljivanje fotografija o kojima je re~ bez svog pristanka, budu}i da su sve snimljene na javnim mestima. âk i ako joj to {to je fotografi stalno proganjaju oteàva svakodnevni ìvot, to je posledica legitimne èlje da se o njemu obavesti javnost. (c) Presuda Saveznog suda pravde od 19. decembra 1995. 22. Podnosilac predstavke àlila se na pravne osnove ove presude. 23. U svojoj presudi od 19. decembra 1995. godine, Savezni sud pravde (Bundesgerichtshof) delimi~no je uvaìo àlbu podnosioca predstavke, stavljaju}i zabranu na dalje objavljivanje fotografija koje su se pojavile u ~asopisu Freizeit Revue (br. 30 od 22. jula 1993. godine), na kojima je prikazana sa Vensanom Lindonom, zato {to se njima naru{ava njeno pravo na po{tovanje njenog privatnog ìvota. Savezni sud pravde zauzeo je stanovi{te da ~ak i li~nosti savremenog dru{tva par excellence imaju pravo na po{tovanje svog privatnog ìvota, i da ono nije ograni~eno na njihov dom, ve} da se odnosi i na objavljivanje foto-
308
grafija. Van svoga doma, me|utim, takva lica ne mogu se oslanjati na za{titu svoje privatnosti osim ukoliko se ne povuku na neko skrovito mesto daleko od o~iju javnosti (in eine rtliche Abgeschiedenheit) gde je objektivno bilo jasno svakome da su oni èleli da budu sami i gde su se, uvereni da nisu izloèni radoznalim pogledima, u datoj situaciji pona{ali na na~in na koji se ne bi pona{ali na javnom mestu. Stoga bi se moglo smatrati da objavljivanje fotografija snimljenih u potaji i/ili u trenutku kada lica koja su se povukla na takvo mesto to nisu o~ekivala predstavlja nezakonito ometanje za{tite njihove privatnosti. Takva je bila situacija u ovom slu~aju, gde su se podnosilac predstavke i njen mladi} povukli u dno ba{te restorana sa jasnom namerom da ne budu izloèni pogledima javnosti. Me|utim, Savezni sud odbacio je ostatak njene àlbe zato {to, kao li~nost savremenog dru{tva par excellence, podnosilac predstavke mora da toleri{e objavljivanje fotografija u kojima se pojavljuje na javnom mestu ~ak i ako su to prizori iz njenog svakodnevnog ìvota, a ne fotografije koje je prikazuju u obavljanju zvani~nih du`nosti. Javnost ima legitiman interes da zna gde je podnosilac àlbe bila i kako se pona{ala na javnom mestu. (d) Presuda Saveznog ustavnog suda od 15. decembra 1999. 24. Podnosilac predstavke potom je podnela àlbu Saveznom ustavnom sudu (Bundesverfassungsgericht), tvrde}i da je do{lo do povrede njenog prava na za{titu prava li~nosti (~lan 2(1), u vezi sa ~lanom 1(1) Osnovnog zakona). Prema tvrdnji podnosioca predstavke, kriterijumi koje je ustanovio Savezni sud pravde povodom za{tite privatnosti u vezi sa fotografijama snimljenim na javnim mestima ne {tite delotvorno slobodan razvoj li~nosti, bilo to u kontekstu privatnog ili porodi~nog ìvota. Ti su kriterijumi tako usko ome|eni da je podnosilac predstavke mogla biti fotografisana u svako doba van svoga doma, a te fotografije su potom mogle biti objavljene u medijima. Imaju}i u vidu ~injenicu da te fotografije nisu bile snimljene da bi uistinu informisale ljude, ve} samo da bi ih zabavile, pravo na kontrolu nad kori{}enjem svoga lika u vezi sa scenama iz privatnog ìvota, koje je priznato u praksi Saveznog ustavnog suda, odnelo je prevagu nad pravom na slobodu {tampe, koje je tako|e garantovano Osnovnim zakonom. 25. U istorijskoj presudi od 15. decembra 1999. godine, donetoj posle rasprave, Ustavni sud delimi~no je usvojio àlbu podnosioca predstavke zato {to tri fotografije koje su se pojavile u 32. i 34. broju ~asopisa Bunte, od 5. avgusta 1993. i 19. avgusta 1993. godine, na kojima se nalazi podnosilac predstavke sa svojom decom, naru{avaju njeno pravo na za{titu prava li~no-
309
sti garantovanih ~lanovima 2(1) i 1(1) Osnovnog zakona, osnaèno njenim pravom na za{titu porodice prema odredbama ~lana 6 Osnovnog zakona. U pogledu ovog pitanja, Sud je prosledio slu~aj Saveznom sudu pravde. Me|utim, Ustavni sud odbacio je àlbu podnosioca predstavke u vezi sa ostalim fotografijama. Sledi relevantni odlomak presude: @alba je jednim delom osnovana. ... II. Presude na koje je uloèna àlba nisu potpuno u skladu s odredbama ~lana 2(1) tuma~enog u vezi sa ~lanom 1(1) Osnovnog zakona. 1. Me|utim, odredbe ~lanova 22 i 23 Zakona o autorskim pravima (Kunsturhebergesetz), na kojima su gra|anski sudovi zasnovali svoje presude u ovom slu~aju, u saglasnoti su sa Osnovnim zakonom. Prema ~lanu 2(1) Osnovnog zakona, op{ta prava li~nosti garantovana su samo u okviru ustavnog poretka. Odredbe koje se ti~u objavljivanja fotografija osoba sadràne u ~lanovima 22 i 23 Zakona o autorskim pravima deo su tog ustavnog poretka. Te odredbe proistekle su iz jednog incidenta koji je u svoje vreme izazvao skandal (fotografije Bizmarka na samrti...) i iz politi~ko-pravne rasprave koja je podstaknuta ovim incidentom..., a njihov je cilj da se uspostavi pravi~na ravnoteà izme|u po{tovanja prava li~nosti i interesa zajednice da bude informisana... Prema odredbama ~lana 22, prva re~enica, Zakona o autorskim pravima, fotografije se mogu objavljivati ili stavljati na uvid javnosti samo uz izri~ito odobrenje lica koja su snimljena na njima. Fotografije vezane za savremeno dru{tvo izuzimaju se iz ovoga prema odredbama ~lana 23(1) Zakona o autorskim pravima... Prema odredbama ~lana 23(2) Zakona o autorskim pravima, me|utim, ovaj izuzetak ne vaì u slu~aju da se objavljvanje fotografija kosi sa legitimnim interesom osobe koja je snimljena na fotografiji. Za{tita na osnovu odredbi ovog Zakona obezbe|uje da se uzimaju u obzir i potreba za za{titom osobe koja je snimljena na fotografiji i èlja zajednice da bude informisana, kao i interes medija da udovolje toj èlji. Ovo je ve} ustanovio Savezni ustavni sud... ... (b) U ovom slu~aju, kada se tuma~e i primenjuju odredbe ~lanova 22 i 23 Zakona o autorskim pravima, mora se voditi ra~una ne samo o op{tim pravima li~nosti ve} i o slobodi {tampe koja je garantovana ~lanom 5(1)
310
Osnovnog zakona, druga re~enica, ukoliko odredbe o kojima je re~ uti~u i na te slobode. ... înjenica da {tampa obavlja funkciju formiranja javnog mnjenja ne isklju~uje oblast zabave iz funkcionalnih garancija propisanih Osnovnim zakonom. Formiranje mi{ljenja i zabava nisu me|usobno suprotstavljeni. Zabava tako|e uti~e na formiranje mi{ljenja. Ona ~ak ponekad moè podsticati ili uticati na formiranje mi{ljenja u ve}oj meri nego ~injeni~ne informacije. [tavi{e, sve je prisutnija tendencija me|u medijima da se ukine razlika izme|u informisanja i zabave, i kada je re~ o izve{tavanju {tampe uop{te i kada je re~ o individualnom izve{tavanju, i da se informacije prenose u formi zabave ili da se me{aju sa zabavom (infotainment infozabava). Shodno tome, mnogi ~itaoci dobijaju informacije koje smatraju zna~ajnim ili zanimljivim posredstvom zabavnih izve{taja... Tako|e, ne moè se pore}i uloga zabave u formiranju mi{ljenja. To bi zna~ilo jednostrano pretpostaviti da zabava samo zadovoljava èlju za razonodom, relaksacijom, beànjem od stvarnosti ili razbibrigom. Posredstvom zabave tako|e se mogu prenositi slike stvarnosti i predlagati teme za diskusiju koje podsti~u proces rasprave i asimilacije u vezi sa ìvotnim filozofijama, vrednostima i modelima pona{anja. U tom pogledu, zabava vr{i zna~ajne dru{tvene funkcije... Kada se procenjuje naspram cilja da se za{titi sloboda {tampe, zabava u {tampi nije zanemarljiva niti je potpuno bezvredna, te se i na nju primenjuju osnovna prava... Isto vaì i za informacije o ljudima. Personalizacija je va`no novinarsko sredstvo privla~enja pa`nje. Veoma ~esto to je ono {to podsti~e interesovanje za neki problem i èlju za ~injeni~nim informacijama. Sli~no tome, interesovanje za neki doga|aj ili situaciju obi~no biva podstaknuto personalizovanim opisima doga|aja. Uz to, slavne li~nosti otelotvoruju odre|ene moralne vrednosti i ìvotne stilove. Mnogi ljudi temelje svoj izbor ìvotnog stila na njihovim primerima. Slavne li~nosti postaju ta~ke kristalizacije za usvajanje ili odbacivanje i deluju kao uzori ili negativni primeri. To obja{njava interes javnosti za uspone i padove do kojih dolazi u ìvotima slavnih li~nosti. Kada je re~ o politi~arima, ovaj interes javnosti oduvek je smatran legitimnim iz perspektive transparentnosti i demokratske kontrole. Tako|e, ne moè se osporiti da takav interes u na~elu postoji i kada je re~ o drugim javnim li~nostima. U tom smislu, {tampa ima ulogu da pokaè ljude i u prilikama koje nisu ograni~ene na konkretne funkcije ili doga|aje, i to tako|e spada u okvire za{tite slobode {tampe. Tek kada se mora uspostaviti ravnoteà izme|u suprotstavljenih prava li~nosti, postavlja se pitanje da li je re~ o temama od su{tinskog interesa za javnost i da li se o njima raspravlja ozbiljno i
311
objektivno, ili je posredi objavljivanje privatnih stvari sa isklju~ivim ciljem da se zadovolji radoznalost javnosti... (c) Presuda Saveznog suda pravde u najve}oj meri je usagla{ena sa ustavnim odredbama. (aa) Savezni sud pravde ne moè se kritikovati sa stanovi{ta ustavnog prava zbog toga {to je procenjivao uslove primene (Tatbestandsvoraussetzungen) odredbi ~lana 23(1), prva re~enica, Zakona o autorskim pravima prema kriterijumu interesa zajednice da bude informisana i {to je na osnovu toga zaklju~io da su fotografije koje prikazuju podnosioca predstavke van konteksta njene reprezentativne funkcije u Kneèvini Monaku u skladu sa zakonom. Prema odredbama ~lana 23(1), prva re~enica, Zakona o autorskim pravima, objavljivanje fotografija koje prikazuju neki aspekt savremenog dru{tva izuzima se od obaveze dobijanja saglasnosti osoba kojih se to ti~e u smislu odredbi ~lana 22 Zakona o autorskim pravima. Sude}i prema istorijatu nacrta ovog Zakona... i prema zna~enju i svrsi upotrebljenih termina, odredba o kojoj je re~ uzima u obzir interes zajednice da bude informisana i slobodu {tampe. Shodno tome, pri tuma~enju ovog elementa (Tatbestandsmerkmal) moraju se uzeti u obzir interesi javnosti. Fotografije ljudi koji nemaju zna~aja u savremenom dru{tvu ne treba da budu dostupne javnosti bez ograni~enja: za to je potrebna prethodna saglasnost doti~ne osobe. Drugi element na koji uti~u osnovna prava, element legitimnog interesa u smislu odredbi ~lana 23(2) Zakona o autorskim pravima, ti~e se samo i to valja od samog po~etka naglasiti li~nosti savremenog dru{tva, te stoga nije mogu}e u dovoljnoj meri voditi ra~una o interesima slobode {tampe ako su oni prethodno zanemareni kada je definisan krug lica kojih se ovo ti~e. U skladu je sa va`no{}u i opsegom slobode {tampe, a nije preterano restriktivno po pitanju za{tite prava li~nosti, da pojam savremenog dru{tva, pomenut u ~lanu 23(1), prva re~enica, Zakona o autorskim pravima, treba da pokriva, u skladu sa definicijom koju su dali sudovi, ne samo doga|aje od istorijskog i politi~kog zna~aja ve} i da bude definisan na osnovu interesa javnosti da bude informisana... Su{tina slobode {tampe i slobode informisanja iziskuje da {tampa ima dovoljno manevarskog prostora za zaklju~ivanje, u skladu sa izdava~kim kriterijumima, {ta nalaè interes javnosti, i da postoji proces formiranja mi{ljenja kako bi se utvrdilo {ta predstavlja stvar od javnog interesa. Kao {to je re~eno, zabavno izve{tavanje nije izuzeto od ovih principa. Tako|e, Savezni sud pravde ne treba kritikovati zbog toga {to je u domen savremenog dru{tva uklju~io, u smislu odredbi ~lana 23(1), prva re~enica, Zakona o autorskim pravima, fotografije ljudi koji ne samo {to su podstakli interes javnosti prilikom odre|enog istorijskog doga|aja ve} i ljudi
312
koji, zbog svoga poloàja i va`nosti, privla~e pa`nju javnosti generalno uzev{i, a ne samo u povremenim prilikama. U vezi sa ovim, tako|e treba povesti ra~una o ~injenici da, u pore|enju sa situacijom kada je dono{en Zakon o autorskim pravima, danas se ve}a pa`nja pridaje ilustrovanim informacijama. Pojam li~nosti savremenog dru{tva par excellence (absolute Person der Zeitgeschichte), koji se ~esto koristi u vezi sa ovim u praksi i pravnoj teoriji, ne proisti~e izri~ito iz zakona ili Ustava. Ako se tuma~i, kao {to su to u~inili Apelacioni sud i Savezni sud pravde, kao skra}eni izraz kojim se ozna~avaju osobe koje javnost smatra dostojnim po{tovanja iz uvi|avnosti prema licima o kojima je re~, sa stanovi{ta ustavnog prava tome se nema {ta prigovoriti sve dok se, u svetlu okolnosti slu~aja, odmerava izme|u interesa javnosti da bude informisana i legitimnih interesa osobe o kojoj je re~. Op{ta prava li~nosti ne iziskuju da publikacije koje ne podleù prethodnoj saglasnosti budu ograni~ene na objavljivanje fotografija li~nosti savremenog dru{tva u obavljanju njihove funkcije u dru{tvu. Interesovanje javnosti koje takve li~nosti podsti~u ~esto nije vezano samo za vr{enje njihovih funkcija u strogom smislu re~i. Naprotiv, to interesovanje moè se, zbog odre|ene funkcije i njenog uticaja, pro{iriti i na informacije o tome kako se takve li~nosti pona{aju uop{te to }e re}i, van konteksta njihovih funkcija u javnosti. Javnost ima legitiman interes da joj se omogu}i da prosudi da li je privatno pona{anje pojedinaca o kojima je re~, a koji se ~esto smatraju idolima ili uzorima, na uverljiv na~in u saglasnosti sa njihovim pona{anjem kada obavljaju svoje zvani~ne funkcije. Ako bi, s druge strane, pravo na objavljivanje fotografija osoba koje se smatraju li~nostima savremenog dru{tva bilo ograni~eno na njihove zvani~ne funkcije, time bi se nedovoljno vodilo ra~una o interesovanju javnosti koje takve li~nosti po prirodi stvari podsti~u, a uz to, time bi se favorizovala selektivna prezentacija koja bi javnost li{ila odre|enih neophodnih mogu}nosti prosu|ivanja u vezi sa li~nostima iz dru{tveno-politi~kog ìvota, imaju}i u vidu ulogu uzora koju takve li~nosti imaju, i njihov uticaj. [tampi, me|utim, nije dozvoljeno da koristi bilo kakve fotografije li~nosti savremenog dru{tva. Naprotiv, ~lan 23(2) Zakona o autorskim pravima ostavlja sudovima dovoljno mogu}nosti da primene za{titne odredbe ~lana 2(1) u vezi sa ~lanom 1(1) Osnovnog zakona ... (bb) Teorijski gledano, kriterijumima koje je uspostavio Savezni sud pravde za tuma~enje pojma legitimnog interesa u smislu odredbi ~lana 23(2) Zakona o autorskim pravima nema se {ta zameriti sa stanovi{ta ustavnog prava. Prema presudi na koju je uloèna àlba, privatnost koja iziskuje za{titu koja mora biti obezbe|ena li~nostima savremenog dru{tva par excellence
313
podrazumeva da su se takva lica povukla na neko skrovito mesto sa objektivno vidljivim ciljem da budu nasamo i gde se, u uverenju da su sami, pona{aju na na~in druga~iji od onog na koji bi se pona{ali na javnom mestu. Savezni sud pravde stao je na stanovi{te da su prekr{ene odredbe ~lanova 22 i 23 Zakona o autorskim pravima kada su ovakve fotografije snimljene u potaji ili kada lica koja su na njima snimljena nisu to o~ekivala. Kriterijum skrovitog mesta uzima u obzir cilj, kome teì op{te pravo na za{titu prava li~nosti, da se pojedincu omogu}i prostor koji nije ograni~en samo na njegov dom, u kome se on ne ose}a predmetom stalne pa`nje javnosti i osloba|a ga obaveze da se pona{a shodno tome gde se moè opustiti i uìvati odre|eni mir. Ovaj kriterijum ne ograni~ava preterano slobodu {tampe zato {to name}e op{tu zabranu objavljivanja fotografija iz svakodnevnog ili privatnog ìvota li~nosti savremenog dru{tva, ve} dopu{ta da bude prikazano gde su se takve li~nosti pojavljivale u javnosti. U slu~aju da postoji preka potreba javnosti za informisanjem, sloboda {tampe moè ~ak, u skladu sa sudskom praksom, dobiti prioritet u odnosu na za{titu sfere privatnosti... Savezni sud pravde valjano je zauzeo stanovi{te da je legitimno donositi zaklju~ke na osnovu pona{anja pojedinca u datoj situaciji ako se ta osoba o~igledno nalazi na skrovitom mestu. Me|utim, za{tita od objavljivanja fotografija snimljenih u takvom kontekstu ne primenjuje se samo kada se pojedinac pona{a na na~in na koji se ne bi pona{ao na javnom mestu. Naprotiv, razvoj li~nosti nije mogu}e za{tititi na odgovaraju}i na~in ukoliko, nezavisno od svoga pona{anja, pojedinac nema neki prostor u kome se moè opustiti a da ne mora da toleri{e prisustvo fotografa ili kamermana. Me|utim, o tome se ovde ne odlu~uje, po{to prema nalazima na kojima je Savezni sud pravde zasnovao svoju presudu, prvi od uslova na kojima se zasniva za{tita privatnog ìvota nije bio zadovoljen. Najzad, nema ni~eg neustavnog, kada se odmeravaju interes javnosti da bude informisana i za{tita privatnog ìvota, ako se pridaje zna~aj metodu koji je kori{}en da se do|e do informacije o kojoj je re~... Me|utim, nije izvesno da se na osnovu samog ~ina fotografisanja nekog lica u potaji ili kada ono to ne o~ekuje moè smatrati da je naru{ena njegova privatnost izvan njegovog doma. Imaju}i u vidu funkciju koja se pridaje toj privatnosti u skladu sa ustavnim pravom, kao i ~injenicu da je obi~no nemogu}e zaklju~iti na osnovu fotografije da li je neko lice snimljeno u potaji ili kada to nije o~ekivalo, postojanje nezakonitog ometanja privatnosti ne moè se u svakom slu~aju konstatovati samo zato {to je fotografija snimljena pod takvim okolnostima. Me|utim, po{to je Savezni sud pravde ve} ustanovio u vezi sa fotografijama o kojima je re~ da podnosilac predstavke nije bila na skrovitom mestu, napred izraène rezerve ne mogu imati upliva prilikom razmatranja njegove presude.
(cc) Me|utim, zahtevima koji proisti~u iz Ustava nije udovoljeno budu}i da presude na koje se àli podnosilac predstavke nisu uzele u obzir ~injenicu da pravo na za{titu prava li~nosti nekog lica koje se nalazi u istoj situaciji kao i podnosilac predstavke biva osnaèno odredbama ~lana 6 Osnovnog zakona kada jer re~ o bliskim odnosima tog lica i njegove dece. (dd) Na osnovu prethodnih razmatranja, mogu}e je izvu}i slede}e zaklju~ke u vezi sa fotografijama o kojima je re~: Presuda Saveznog suda pravde ne moè se kritikovati sa stanovi{ta ustavnog prava kada je re~ o fotografijama koje prikazuju podnosioca predstavke na pijaci u kupovini, u pratnji telohranitelja, ili kako obeduje sa mu{kim pratiocem u jednom dobro pose}enom restoranu. U prva dva slu~aja re~ je o otvorenom prostoru koji pose}uje {ira javnost. U tre}em slu~aju, istini za volju, re~ je o ome|enoj lokaciji u prostornom smislu, ali to je bilo mesto na kome je podnosilac predstavke bila izloèna pogledima drugih prisutnih osoba. Iz tog razloga je, {tavi{e, Savezni sud pravde smatrao legitimnim da se zabrani objavljivanje fotografija koje prikazuju podnosioca predstavke u ba{ti restorana, {to jeste bio predmet osporene presude, ali nije predmet ustavne àlbe. Prisustvo podnosioca predstavke i njenog pratioca na tom mestu imalo je sve odlike izdvojenosti. înjenica da su fotografije o kojima je re~ o~ito snimljene iz daljine ukazuje na to da je podnosilac predstavke opravdano mogla pretpostaviti da nije izloèna pogledu javnosti. Tako|e, presuda na koju je uloèna àlba ne moè se kritikovati kada je re~ o fotografijama koje podnosioca predstavke prikazuju kako sama ja{e konja ili se vozi na biciklu. Prema mi{ljenju Saveznog suda pravde, podnosilac predstavke nije se nalazila na skrovitom, ve} na javnom mestu. Ovaj zaklju~ak ne trpi kritike sa stanovi{ta ustavnog prava. Podnosilac predstavke kaè da te fotografije pripadaju intimnoj sferi njene privatnosti naprosto zato {to pokazuju njenu èlju da bude sama. Prema napred navedenim kriterijumima, sama èlja osobe o kojoj je re~ nije relevantna na bilo koji na~in. Tri fotografije na kojima je podnosilac predstavke sa svojom decom, me|utim, iziskuju novo razmatranje u svetlu ustavnih odredbi navedenih u prethodnom delu teksta. Ne moèmo isklju~iti mogu}nost da }e razmatranje koje valja obaviti u svetlu relevantnih kriterijuma dovesti do razli~itih rezultata za neku od tih fotografija ili za sve te fotografije. Stoga odluku o tome valja staviti van snage i predmet vratiti Saveznom sudu pravde radi dono{enja nove odluke. (d) Presude Okru`nog suda i Apelacionog suda imale su za posledicu kr{enje osnovnih prava time {to su samo na dom ograni~ile privatnost za{ti}enu odredbama ~lana 2(1) u vezi sa ~lanom 1(1) Ustava, {tavi{e, uz obra-
315
zloènje da je to bilo u skladu sa sudskom praksom u to vreme. Presude o kojime je re~, me|utim, ne treba stavljati van snage po{to je kr{enje prava povodom koga je uloèna àlba jednim delom ispravljeno od strane Saveznog suda pravde, a ostatak slu~aja vra}en je tom sudu na ponovno odlu~ivanje... (e) Nastavak procesa 26. Po{to je slu~aj vra}en Saveznom sudu pravde u vezi sa tri fotografije koje su se pojavile u ~asopisu Bunte (br. 32 od 5. avgusta 1993. i br. 34 od 19. avgusta 1993. godine), a na kojima je podnosilac predstavke prikazana sa svojom decom, izdava~ Burda preuzeo je obavezu da te fotografije vi{e ne objavljuje (Unterlassungserklrung). 2. Drugi niz sudskih postupaka (a) Presuda Okru`nog suda u Hamburgu od 26. septembra 1997. 27. êtrnaestog maja 1997. godine podnosilac predstavke ponovo se obratila Okru`nom sudu u Hamburgu zahtevaju}i sudsku zabranu kojom bi se izdava~ka ku}a Burda spre~ila da objavi drugu seriju fotografija, na osnovu toga {to je naru{eno njeno pravo na za{titu prava li~nosti garantovano ~lanovima 2(1) i 1(1) Osnovnog zakona, kao i njeno pravo na kontrolu kori{}enja sopstvenog lika garantovano ~lanovima 22 i dalje Zakona o autorskim pravima. 28. Svojom presudom od 26. septembra 1997. godine Okru`ni sud u Hamburgu odbacio je àlbu, pozivaju}i se posebno na elemente na kojima je zasnovana presuda Saveznog suda pravde od 19. decembra 1995. (b) Presuda Apelacionog suda u Hamburgu od 10. marta 1998. 29. Podnosilac predstavke uloìla je àlbu na ovu presudu. 30. Svojom presudom od 10. marta 1998. godine, Apelacioni sud u Hamburgu tako|e je odbacio àlbu podnosioca predstavke iz istih razloga.
316
(c) Odluka Saveznog ustavnog suda od 4. aprila 2000.

31. Po{to Apelacioni sud nije odobrio podno{enje prigovora u pogledu pravnih pitanja Saveznom sudu, podnosilac predstavke podnela je ustavnu àlbu neposredno Saveznom ustavnom sudu oslanjaju}i se na svoje prethodno iznete tvrdnje. 32. Odlukom od 4. aprila 2000. godine Savezni ustavni sud je, zasedaju}i kao ve}e sastavljeno od trojice sudija, odbio da uvaì àlbu. Pozivao se posebno na presudu Saveznog suda pravde od 19. decembra 1995. i na svoju istorijsku presudu od 15. decembra 1999. godine. 3. Tre}i niz sudskih postupaka (a) Presuda Okru`nog suda u Hamburgu od 24. aprila 1998. 33. Petog novembra 1997. godine podnosilac predstavke ponovo je podnela zahtev Okru`nom sudu u Hamburgu da zabrani izdava~koj ku}i Heinrich Bauer da dalje objavljuje tre}u seriju fotografija na osnovu toga {to naru{avaju njeno pravo na za{titu prava li~nosti garantovano ~lanovima 2(1) i 1(1) Osnovnog zakona, kao i pravo na za{titu njenog privatnog ìvota i pravo na kontrolu nad upotrebom sopstvenog lika, garantovano ~lanovima 22 i dalje Zakona o autorskim pravima. Podnosilac predstavke podnela je sudu, izme|u ostalog, izjavu koju je pod zakletvom dao direktor Monte Carlo Beach Club, a u kojoj se kaè da je kupali{te u tom klubu privatno, i da je pristup mogu} samo uz visoku naknadu i strogo kontrolisan, a da novinari i fotografi tu nemaju pristupa, osim uz izri~itu dozvolu vlasnika objekta. înjenica da su fotografije bile veoma mutne pokazuje da su snimljene u potaji, sa razdaljine od nekoliko stotina metara, sa prozora ili krova neke od susednih zgrada. 34. Presudom od 24. aprila 1998. godine Okru`ni sud u Hamburgu odbacio je àlbu podnosioca predstavke, pozivaju}i se posebno na pravne osnove presude Saveznog suda pravde od 19. decembra 1995. godine. Sud je naveo da se Monte Carlo Beach Club mora smatrati otvorenim bazenom za plivanje koji je otvoren za javnost ~ak i ako se ulazak napla}uje, a pristup je ograni~en.
317
(b) Presuda Apelacionog suda u Hamburgu od 13. oktobra 1998.

35. Podnosilac predstavke podnela je àlbu na ovu presudu. 36. Presudom od 13. oktobra 1998. godine Apelacioni sud u Hamburgu odbacio je àlbu iz istih razloga. Apelacioni sud zaklju~io je da bazen ili plaà nije skrovito mesto i da fotografije na kojima se vidi podnosilac predstavke kako se sapli}e i pada nisu takvog karaktera da je ocrnjuju ili umanjuju njen ugled u o~ima javnosti. (c) Odluka Saveznog ustavnog suda od 13. aprila 2000. 37. Po{to Apelacioni sud nije odobrio podno{enje prigovora na pravna pitanja Saveznom sudu pravde, podnosilac predstavke podnela je ustavnu àlbu neposredno Saveznom ustavnom sudu oslanjaju}i se na svoje prethodno iznete tvrdnje. 38. Odlukom od 13. aprila 2000. godine Savezni ustavni sud je, zasedaju}i kao ve}e sastavljeno od trojice sudija, odbio da uvaì àlbu, pozivaju}i se posebno na presudu Saveznog suda pravde od 19. decembra 1995. i na svoju istorijsku presudu od 15. decembra 1999. godine. Ustavni sud smatrao je da su redovni sudovi valjano zaklju~ili da Monte Carlo Beach Club nije skrovito mesto i da fotografije koje prikazuju podnosioca predstavke u kupa}em kostimu i kako pada ne mogu predstavljati naru{avanje njenog prava na po{tovanje njenog privatnog ìvota. II. RELEVANTNO DOMA]E I EVROPSKO PRAVO A. Osnovni zakon 39. Relevantne odredbe Osnovnog zakonaformulisane su na slede}i na~in: ^lan 1(1) Dostojanstvo ljudskih bi}a je nepovredivo. Svi organi javne vlasti du`ni su da ga po{tuju i {tite. ^lan 2(1) Svako ima pravo na slobodan razvoj li~nosti, pod uslovom da time ne naru{ava prava drugih, ustavni poredak ili moralni zakon (Sittengesetz).
318
^lan 5(1)
(1) Svako ima pravo da slobodno izrazi i {iri svoja mi{ljenja usmeno, pismeno i putem slika, kao i da slobodno dobija informacije od op{tedostupnih izvora. Sloboda {tampe i sloboda izve{tavanja na radiju i putem filmova bi}e garantovana. Ne}e postojati cenzura. (2) Ova prava bi}e podlo`na ograni~enjima koja proizlaze iz odredbi op{tih zakona i zakonskih odredbi ~iji je cilj da za{tite mlade ljude i obavezu po{tovanja li~ne ~asti (Recht der persnlichen Ehre). ^lan 6(1) i (2) (1) Brak i porodica uìvaju posebnu za{titu dràve. (2) Staranje o deci i podizanje dece prirodno je pravo roditelja i du`nost koja je pre svega njihova. Dràvna zajednica nadzira}e izvr{avanje te obaveze. B. Zakon o autorskim pravima 40. ^lan 22(1) Zakona o autorskim pravima nalaè da se fotografije mogu objavljivati samo uz izri~itu saglasnost lica kog se to ti~e. 41. ^lan 23(1), prva re~enica, ovog Zakona uspostavlja izuzetke od ovog pravila, naro~ito kada je na fotografijama prikazan neki aspekt savremenog dru{tva (Bildnisse aus dem Bereich der Zeitgeschichte), pod uslovom da se objavljivanje fotografija ne kosi sa nekim legitimnim interesom (berechtigtes Interesse) lica koga se ti~e (~lan 23(2)). C. Rezolucija 1165 (1998) Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope o pravu na privatnost 42. Puni tekst ove rezolucije, koju je Parlamentarna skup{tina usvojila 26. juna 1998. godine, glasi ovako: 1. Skup{tina se poziva na raspravu o teku}im pitanjima odrànu povodom prava na privatnost tokom zasedanja septembra 1997. godine, nekoliko nedelja posle nesre}nog slu~aja u kome je Princeza od Velsa izgubila ìvot. 2. Tom prilikom javili su se zahtevi da se za{tita privatnosti, a naro~ito privatnosti javnih li~nosti, oja~a konvencijom na nivou Evrope, dok su drugi u~esnici u raspravi smatrali da je privatnost u dovoljnoj meri za{ti}ena nacionalnim zakonima i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, te da ne treba ugroàvati slobodu mi{ljenja. 3. Da bi se ovo pitanje detaljnije razmotrilo, Odbor za pravna pitanja i ljudska prava organizovao je raspravu u Parizu 16. decembra 1997. godine uz u~e{}e javnih li~nosti ili njihovih zastupnika i medija.
319
4. Pravo na privatnost, garantovano ~lanom 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima, ve} je definisano od strane Skup{tine u okviru deklaracije o medijima masovne komunikacije i ljudskim pravima sadràne u okviru Rezolucije 428 (1970) kao pravo da se ìvi sopstveni ìvot uz minimum me{anja sa strane. 5. Imaju}i u vidu nove tehnologije komunikacije koje omogu}avaju da se pohrane i koriste li~ni podaci, pravo na kontrolu nad podacima o sopstvenoj li~nosti trebalo bi dodati ovoj definiciji. 6. Skup{tina je svesna toga da ima mnogo slu~ajeva ometanja privatnosti, ~ak i u zemljama u kojima postoje konkretne zakonske mere za njenu za{titu, po{to su privatni ìvoti ljudi postali izuzetno unosna roba za odre|ene sektore medija. @rtve ovoga su u su{tini javne li~nosti, budu}i da detalji o njihovim privatnim ìvotima sluè kao podsticaj za prodaju. Istovremeno, javne li~nosti moraju uvideti da poseban poloàj koji imaju u dru{tvu u mnogim slu~ajevima sopstvenim izborom automatski povla~i za sobom ve}i pritisak na njihovu privatnost. 7. Javne li~nosti su osobe koje su na javnoj funkciji i/ili koriste javne resurse, a {ire govore}i, to su svi oni koji imaju neku ulogu u javnom ìvotu, bilo u politici, ekonomiji, umetnosti, dru{tvenoj sferi, sportu ili bilo kojoj drugoj oblasti. 8. Mediji ~esto naru{avaju privatnost ljudi pozivaju}i se na jednostrano tuma~enje prava na slobodu izraàvanja, koje je garantovano ~lanom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, tvrde}i da njihovi ~itaoci imaju pravo da znaju sve o javnim li~nostima. 9. Odre|ene ~injenice vezane za privatne ìvote javnih li~nosti uistinu mogu biti od interesa za gra|ane, i moè biti legitimno da ~itaoci, koji su tako|e i bira~i, budu informisani o tim ~injenicama. 10. Stoga je neophodno da se na|e na~in da se uravnoteì kori{}enje ta dva fundamentalna prava, oba garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima: prava na po{tovanje ne~ijeg privatnog ìvota i prava na slobodu izraàvanja. 11. Skup{tina isti~e va`nost prava svakog lica na privatnost i prava na slobodu izraàvanja kao prava od fundamentalnog zna~aja za demokratsko dru{tvo. Ta prava nisu apsolutna niti su u bilo kakvom hijerarhijskom odnosu, budu}i da su jednake vrednosti. 12. Me|utim, Skup{tina skre}e pa`nju na to da pravo na privatnost koje garantuje ~lan 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima ne treba samo da {titi pojedinca od me{anja vlasti u njegov ìvot ve} i od me{anja privatnih lica ili institucija, uklju~uju}i tu i masovne medije.
13. Skup{tina veruje da, budu}i da su sve dràve ~lanice sada ratifikovale Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, i po{to mnoga nacionalna zakonodavstva sadrè odredbe koje garantuju za{titu privatnosti, nema potrebe predlagati da se usvoji nova konvencija koja bi garantovala pravo na privatnost. 14. Skup{tina poziva vlade dràva ~lanica da donesu zakonsku regulativu, ako takva zakonska regulativa jo{ ne postoji, koja }e garantovati pravo na privatnost i sadràti slede}e smernice, ili ako takva zakonska regulativa ve} postoji, da je dopune ovim smernicama: (i) treba da bude garantovana mogu}nost pokretanja gra|anske parnice kako bi se `rtvi pruìla mogu}nost da traì od{tetu za ometanje privatnosti; (ii) urednici i novinari treba da budu odgovorni za ometanje privatnosti koje po~ine njihove publikacije, kao {to su za klevetu; (iii) kada urednici objave informaciju za koju se pokaè da je la`na, od njih treba zahtevati da na istom mestu objave ispravku na zahtev lica kojih se to ti~e; (iv) treba da budu predvi|ene ekonomske kazne za izdava~e koji sistematski ometaju tu|u privatnost; (v) pra}enje nekih lica ili potera za njima da bi bili fotografisani ili snimljeni, na takav na~in da se tim licima onemogu}ava normalno uìvanje u miru koje o~ekuju u svojim privatnim ìvotima ili da ~ak budu povre|eni, treba zabraniti; (vi) treba dozvoliti pokretanje gra|anske parnice (podno{enje privatne tu`be) od strane `rtve protiv fotografa ili lica koje je neposredno uklju~eno ako paparaci ometaju posed ili koriste sprave za poja~avanje slike i zvuka radi pravljenja snimaka koje ne bi mogli napraviti bez ometanja poseda; (vii) treba uvesti odredbe koje omogu}avaju svakom licu koje ima saznanja da }e informacije ili fotografije o njegovom privatnom ìvotu biti objavljene da pokrene hitan sudski postupak, na primer, podno{enje zahteva po kratkom postupku za privremeno re{enje ili zabranu kojom se odlaè objavljivanje, sve dok sud ne donese ocenu o osnovanosti tvrdnje o ometanju privatnosti; (viii) medije treba podsticati da donose sopstvene smernice za objavljivanje i da uspostave instituciju kojoj neki pojedinac moè da podnese àlbu zbog ometanja privatnosti i od koje moè zahtevati objavljivanje ispravke. 15. Skup{tina poziva one vlade koje to jo{ nisu u~inile da bez odlaganja ratifikuju Konvenciju Saveta Evrope o za{titi pojedinaca u vezi sa automatskom obradom li~nih podataka.
321
16. Skup{tina tako|e poziva vlade dràva ~lanica da:

(i) podsti~u profesionalna tela koja predstavljaju novinare da formuli{u odre|ene kriterijume za pristupanje ovoj profesiji, kao i standarde za samoregulaciju i kodeks pona{anja novinara; (ii) promovi{u uklju~ivanje u programe obuke novinara kursa o pravu koji bi istakao va`nost privatnosti spram dru{tva kao celine; (iii) podsti~u razvoj medijskog obrazovanja {ireg obima kao deo obrazovanja o ljudskim pravima i odgovornostima, kako bi se podigao nivo svesti korisnika medija o tome {ta pravo na privatnost nu`no povla~i za sobom; (iv) olak{aju pristup sudovima i pojednostave pravne postupke vezane za prekr{aje na~injene putem {tampe, kako bi se obezbedilo da prava `rtava budu bolje za{ti}ena.
PRAVO
I. NAVODNO KR[ENJE ^LANA 8 KONVENCIJE 43. Podnosilac predstavke tvrdila je da je presudama nema~kih sudova povre|eno njeno pravo na po{tovanje njenog privatnog i porodi~nog ìvota garantovano ~lanom 8 Konvencije, koji glasi: 1. Svako ima pravo na po{tovanje svog privatnog i porodi~nog ìvota, doma i prepiske. 2. Javne vlasti ne}e se me{ati u uìvanje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom dru{tvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi spre~avanja nereda ili kriminala, za{tite zdravlja ili morala, ili radi za{tite prava i sloboda drugih. A. Tvrdnje strana u sporu i ume{a~a 1. Podnosilac predstavke 44. Podnosilac predstavke izjavila je da je provela vi{e od deset godina bezuspe{no poku{avaju}i da pred nema~kim sudovima dokaè svoje pravo na za{titu privatnog ìvota. Tvrdila je da je ~im iza|e iz ku}e stalno proganjaju paparaci, koji prate svaki njen korak tokom dana, bilo da prelazi ulicu, dovodi decu iz {kole, ide u kupovinu ili u {etnju, upra`njava sportske aktivnosti ili ide na odmor. Prema njenoj izjavi, nema~ki zakon pruà minimalnu
322
za{titu privatnog ìvota javnoj li~nosti kao {to je ona, budu}i da je pojam skrovitog mesta prema definiciji koju je dao Savezni sud pravde odve} usko formulisan. Osim toga, da bi mogla da se pozove na svoje pravo na za{titu privatnog ìvota, teret dokazivanja da je bila na skrovitom mestu svaki put pada na nju. Time je li{ena svake privatnosti i ne moè slobodno da se kre}e a da ne bude meta paparaca. Istakla je da je u Francuskoj neophodna njena prethodna saglasnost za objavljivanje bilo kakvih fotografija koje je prikazuju izvan okvira nekog zvani~nog doga|aja. Takve fotografije redovno su snimane u Francuskoj, a potom su prodavane i objavljivane u Nema~koj. Za{tita privatnog ìvota koju je koristila u Francuskoj na taj na~in sistematski je zaobilaèna na osnovu odluka nema~kih sudova. U pogledu slobode {tampe podnosilac predstavke je izjavila da je svesna izuzetno va`ne uloge koju {tampa ima u jednom demokratskom dru{tvu u smislu informisanja i formiranja javnog mnjenja, ali u njenom slu~aju re~ je samo o zabavnoj {tampi koja nastoji da zadovolji voajeristi~ke sklonosti svojih ~italaca i zgrne ogroman novac od prodaje mahom nezanimljivih fotografija koje je prikazuju u svakodnevnim poslovima. Najzad, podnosilac predstavke naglasila je da je nemogu}e utvrditi u vezi sa svakom fotografijom da li je bila na nekom skrovitom mestu ili nije. Budu}i da su sudski postupci obi~no odràvani nekoliko meseci posle objavljivanja fotografija, bila je u obavezi da stalno vodi zapisnik o svakom svom pokretu kako bi se za{titila od paparaca, koji bi je mogli fotografisati. Za mnoge fotografije koje su bile predmet ove predstavke bilo je nemogu}e ta~no utvrditi kada su i gde snimljene. 2. Vlada 45. Vlada je izjavila da nema~ki zakon, premda uzima u obzir fundamentalnu ulogu slobode {tampe u demokratskom dru{tvu, sadrì dovoljno za{titnih mera da bi mogao da spre~i bilo kakvu zloupotrebu i obezbedi delotvornu za{titu privatnog ìvota ~ak i javnih li~nosti. U svojim odlukama u ovom predmetu, nema~ki sudovi su, prema tvrdnjama Vlade, uspostavili pravi~nu ravnoteù izme|u prava podnosioca predstavke na po{tovanje njenog privatnog ìvota garantovanog ~lanom 8, i slobode {tampe garantovane ~lanom 10, imaju}i u vidu slobodu procenjivanja koja je dràvama na raspolaganju u ovoj oblasti. Sudovi su u prvoj instanci ustanovili da fotografije nisu snimljene na skrovitom mestu, a u drugoj instanci su razmatrali granice za{tite privatnog ìvota, naro~ito u svetlu slobode {tampe, pa ~ak i kada je re~ o objavljivanju fotografa u zabavnoj {tampi. Za{tita privatnog ìvota neke li~nosti savremenog dru{tva par excellence nije iziskivala da objavljivanje fotografija bez odobrenja doti~ne osobe bude ograni~eno na prikazivanje te osobe u toku obavljanja njenih zvani~nih du`nosti. Javnost je imala legitiman
323
interes da zna kako se to lice generalno uzev pona{alo na javnom mestu. Vlada je izjavila da je ova definicija slobode {tampe koju je dao Savezni ustavni sud u saglasnosti sa ~lanom 10 i sa praksom Evropskog suda. Osim toga, pojam skrovitog mesta bio je samo jedan faktor, mada vaàn, koji su doma}i sudovi uzeli u obzir kada su odmeravali za{titu privatnog ìvota i slobodu {tampe. Shodno tome, premda je privatni ìvot manje za{ti}en kada je neka javna li~nost fotografisana na javnom mestu, mogu se uzeti u obzir i drugi faktori, na primer, priroda tih fotografija, koje ne bi trebalo da {okiraju javnost. Najzad, Vlada je naglasila da je odluka Saveznog suda pravde zasnovana na mi{ljenju da je objavljivanje fotografija podnosioca predstavke u dru{tvu sa glumcem Vensanom Lindonom u ba{ti jednog restorana u mestu Sen-Remid-Provans bilo nezakonito pokazala da je privatni ìvot podnosioca predstavke bio za{ti}en ~ak i izvan njenog doma. 3. Ume{a~i 46. Udruènje urednika nema~kih ~asopisa iznelo je tvrdnju da nema~ki zakon, koji je negde na pola puta izme|u francuskog i britanskog zakona, uspostavlja pravi~nu ravnoteù izme|u prava na za{titu privatnog ìvota i slobode {tampe. U svojoj izjavi, Udruènje je tako|e postupalo u skladu sa principima sadrànim u Rezoluciji br. 1165 Saveta Evrope o pravu na privatnost i praksom Evropskog suda, koji su uvek nagla{avali fundamentalnu ulogu {tampe u jednom demokratskom dru{tvu. Legitimni interes javnosti da bude informisana nije ograni~en na politi~are, ve} obuhvata i javne li~nosti koje su postale poznate iz drugih razloga. Uloga budnog posmatra~a javnih zbivanja, koju ima {tampa, ovde se ne moè usko tuma~iti. S tim u vezi, tako|e treba uzeti u obzir ~injenicu da granica izme|u politi~kog komentara i zabave postaje sve nejasnija. Imaju}i u vidu da ne postoje jednoobrazni evropski standardi u vezi sa za{titom privatnog ìvota, dràva je imala {iroku slobodu procenjivanja u ovoj oblasti. 47. Burda se pridruìla komentarima Udruènja urednika nema~kih ~asopisa i izjavila je da nema~ki zakon zahteva od sudova da uspostave ravnoteù izme|u suprotstavljenih interesa informisanja javnosti i za{tite prava na kontrolu nad kori{}enjem sopstvenog lika veoma strogo i uzimaju}i u obzir okolnosti svakog pojedina~nog slu~aja. âk i li~nosti savremenog dru{tva par excellence uìvaju znatnu meru za{tite, a u novije vreme praksa ~ak pokazuje sklonost ka osnaìvanju te za{tite. Nakon smrti svoje majke, 1982. godine, podnosilac predstavke zvani~no je postala prva dama vladarske porodice Monaka i kao takva predstavlja uzor javnosti (Vorbildfunktion). [tavi{e, porodica Grimaldi oduvek je nastojala da privu~e pa`nju javnosti, te je
stoga i sama bila odgovorna za interesovanje javnosti. Podnosilac predstavke stoga se ne moè smatrati `rtvom {tampe, naro~ito ako se uzmu u obzir njene zvani~ne funkcije. Objavljivanjem fotografija o kojima je re~ nije povre|eno njeno pravo na kontrolu nad upotrebom sopstvenog lika, budu}i da su te fotografije snimljene dok je ona bila na javnom mestu i nisu na{kodile njenom ugledu. B. Procena Suda 1. Kada je re~ o predmetu predstavke 48. Sud na po~etku zapaà da fotografije podnosioca predstavke na kojima je ona prikazana u dru{tvu svoje dece vi{e nisu predmet ove predstavke, kao {to je nazna~io u svojoj odluci o prihvatljivosti predstavke od 8. jula 2003. godine. Isto vaì i za fotografije objavljene u ~asopisu Freizeit Revue (br. 30 od 22. jula 1993. godine), na kojima je podnosilac predstavke u dru{tvu sa Vensanom Lindonom u dnu ba{te jednog restorana u mestu Sen-Remi-dProvans (vidi stav 11 gore). Presudom od 19. decembra 1995. godine Savezni sud pravde zabranio je svako dalje objavljivanje fotografija iz razloga {to se njima naru{ava pravo podnosioca predstavke na po{tovanje njenog privatnog ìvota (vidi gore stav 23). 49. Shodno tome, Sud smatra va`nim da nazna~i da se ova predstavka odnosi na slede}e fotografije koje su objavljene kao deo serije ~lanaka o podnosiocu predstavke: (i) fotografija objavljena u ~asopisu Bunte (br. 32 od 5. avgusta 1993. godine), koja prikazuje podnosioca predstavke kako ja{e na konju (videti gore stav 12); (ii) fotografije objavljene u ~asopisu Bunte (br. 34 od 19. avgusta 1993. godine), na kojima je podnosilac predstavke prikazana sama u kupovini; sa g. Vensanom Lindonom u jednom restoranu; sama na biciklu; i na pijaci sa telohraniteljem (videti gore stav 13); (iii) fotografije objavljene u ~asopisu Bunte (br. 10 od 27. februara 1997. godine), na kojima je podnosilac predstavke prikazana na skijanju u Austriji (videti gore stav 14); (iv) fotografije objavljene u ~asopisu Bunte (br. 12 od 13. marta 1997. godine), na kojima je podnosilac predstavke prikazana sa Princom Ernstom
325
Avgustom fon Hanoverom ili sama kako izlazi iz svoje pariske rezidencije (videti gore stav 15); (v) fotografije objavljene u ~asopisu Bunte (br. 16 od 10. aprila 1997. godine), na kojima je podnosilac predstavke prikazana kako igra tenis sa Princom Ernstom Avgustom fon Hanoverom ili kako zajedno sa njim odlaè svoj bicikl (videti gore stav 16); (vi) fotografije objavljene u ~asopisu Neue Post (br. 35/97), na kojima je podnosilac predstavke prikazana kako se spoti~e u klubu Monte Carlo Beach Club (videti gore stav 17). 2. Kada je re~ o primenljivosti ~lana 8 50. Sud podvla~i da pojam privatnog ìvota obuhvata aspekte koji se ti~u li~nog identiteta, kao {to je ime osobe (videti Burghartz protiv [vajcarske, presuda od 22. februara 1994. godine, Serija A br. 280 B, str. 28, stav 24), ili fotografija osobe (videti Schssel protiv Austrije (odluka), br. 42409/98, 21. februar 2002.). Osim toga, privatni ìvot, prema shvatanju Suda, uklju~uje ne~iji fizi~ki i psiholo{ki integritet; garancije koje pruà ~lan 8 Konvencije prvenstveno su namenjene tome da obezbede, bez me{anja spolja, razvoj li~nosti svake osobe u njenim odnosima sa drugim ljudskim bi}ima (videti, mutatis mutandis, Niemietz protiv Nema~ke, presuda od 16. decembra 1992. godine, Serija A br. 251-B, str. 33, stav 29, i Botta protiv Italije, presuda od 24. februara 1998. godine, Reports of Judgments and Decisions 1998 I, str. 422, stav 32). Postoji, dakle, zona interakcije neke osobe sa drugim licima, ~ak i u javnom kontekstu, koja moè spadati u sferu privatnog ìvota (videti, mutatis mutandis, P.G. i J.H. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 44787/98, stav 56, Evropska konvencija o ljudskim pravima 2001 IX, i Peck protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 44647/98, stav 57, Evropska konvencija o ljudskim pravima 2003 I.). 51. Sud je tako|e ukazao da, u odre|enim okolnostima, neko lice ima legitimno pravo da o~ekuje za{titu i po{tovanje svoga privatnog ìvota. Shodno tome, Sud je u jednom slu~aju gde se radilo o prislu{kivanju telefonskih razgovora u poslovnim prostorijama smatrao da bi podnosilac predstavke imao u razumnim granicama pravo da o~ekuje privatnost za takve telefonske pozive (videti Halford protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 25. juna 1997. godine, Reports 1997 III, str. 1016, stav 45). 52. Kada je re~ o fotografijama, da bi se definisao opseg za{tite od proizvoljnog me{anja javnih vlasti koju pruà ~lan 8, Komisija je uzimala u obzir da
326
li se fotografije odnose na privatne ili javne stvari i da li je postojala namera da materijal do koga se do{lo na taj na~in bude kori{}en u ograni~enom obimu li je bilo verovatno da }e biti u~injen dostupnim {iroj javnosti (videti, mutatis mutandis, Friedl protiv Austrije, presuda od 31. januara 1995. godine, Serija A br. 305 B, prijateljsko poravnanje, mi{ljenje Komisije, str. 21, stavovi 49-52; P.G. i J.H., navedeno gore, stav 58; i Peck, navedeno gore, stav 61). 53. U slu~aju koji se ovde razmatra, nema sumnje da objavljivanje fotografija iz svakodnevnog ìvota podnosioca predstavke u raznim nema~kim ~asopisima, bez obzira na to da li je ona na njima sama ili sa drugim ljudima, spada u okvir njenog privatnog ìvota. 3. Saglasnost sa ~lanom 8 a. Stav doma}ih sudova 54. Sud zapaà da je u svojoj istorijskoj presudi od 15. decembra 1999. godine Savezni ustavni sud tuma~io odredbe ~lanova 22 i 23 Zakona o autorskim pravima (videti gore stavove 40-41) odmeravaju}i zahteve slobode {tampe i zahteve koji se ti~u za{tite privatnog ìvota, to jest, interes javnosti da bude informisana nasuprot legitimnim interesima podnosioca predstavke. îne}i to, Savezni ustavni sud uzeo je u obzir dva kriterijuma prema nema~kom zakonu, jedan funkcionalni, a drugi prostorni. Sud je smatrao da je podnosilac predstavke, kao li~nost savremenog dru{tva par excellence, uìvala za{titu privatnog ìvota ~ak i izvan svog doma, ali samo ako je bila na nekom skrovitom mestu gde nije izloèna pogledu javnosti, na koje se osoba o kojoj je re~ povla~i sa objektivno prepoznatljivim ciljem da bude sama i gde se, uverena da je sama, pona{a na na~in na koji se ne bi pona{ala na javnom mestu. U svetlu ovih kriterijima, Savezni ustavni sud smatrao je da je presuda Saveznog suda pravde od 19. decembra 1995. godine u vezi sa objavljivanjem fotografija o kojima je re~ bila u saglasnosti sa Osnovnim zakonom. Sud je ocenio da presudnu teìnu ima sloboda {tampe, makar i zabavne {tampe, kao i interes javnosti da zna kako se podnosilac predstavke pona{a izvan okvira svojih reprezentativnih funkcija (videti gore stav 25). 55. Pozivaju}i se na svoju istorijsku presudu, Savezni ustavni sud nije uvaìo àlbe podnosioca predstavke u kasnijim sudskim procesima koje je ona pokrenula (videti gore stavove 32 i 38).
327
b. Op{ti principi koji se ti~u za{tite privatnog ìvota i slobode izraàvanja 56. U slu~aju koji se sada razmatra, podnosilac predstavke nije se àlila na postupke dràve, ve} na nedostatak adekvatne za{tite svog privatnog ìvota i lika od strane dràve. 57. Sud podvla~i da, premda je cilj ~lana 8 u osnovi da {titi pojedinca od proizvoljnog me{anja javnih vlasti, njegova uloga nije samo da primora dràvu da se uzdrì od takvog me{anja: uz ovu prevashodno negativnu obavezu, mogu postojati i pozitivne obaveze koje su ugra|ene u delotvorno po{tovanje privatnog ili porodi~nog ìvota. Te obaveze mogu uklju~ivati usvajanje mera predvi|enih da se obezbedi po{tovanje privatnog ìvota ~ak i u sferi me|usobnih odnosa me|u pojedincima (videti, mutatis mutandis, X i Y protiv Holandije, presuda od 26. marta 1985. godine, Serija A br. 91, str. 11, stav 23; Stjerna protiv Finske, presuda od 25. novembra 1994. godine, Serija A br. 299B, str. 61, stav 38; i Verliere protiv [vajcarske (odluka), br. 41953/98, Evropska konvencija o ljudskim pravima 2001 VII). Ovo tako|e vaì i za za{titu od zloupotrebe fotografije neke osobe od strane drugih lica (videti Schssel, navedeno gore). Granicu izme|u pozitivnih i negativnih obaveza dràve koje proisti~u iz ove odredbe nije mogu}e precizno definisati. Principi koji tu vaè su, me|utim, sli~ni. U oba konteksta mora se voditi ra~una o pravi~noj ravnoteì izme|u suprotstavljenih interesa pojedinca i zajednice kao celine; tako|e, u oba konteksta dràva zadràva odre|enu slobodu procenjivanja (videti, me|u mnogim drugim primerima, Keegan protiv Irske, presuda od 26. maja 1994. godine, Serija A br. 290, str. 19, stav 49, i Botta, navedeno gore, str. 427, stav 33). 58. Za{tita privatnog ìvota mora da bude u ravnoteì sa slobodom izraàvanja garantovanom ~lanom 10 Konvencije. U tom kontekstu, Sud podvla~i da sloboda izraàvanja predstavlja jedan od su{tinskih temelja demokratskog dru{tva. Prema odredbama stava 2 ~lana 10, ta sloboda vaì ne samo za informacije i ideje koje se blagonaklono prihvataju, ne doìvljavaju kao uvredljive ili izazivaju ravnodu{nost, ve} i za one informacije i ideje koje vre|aju, {okiraju ili izazivaju uznemirenost. Takvi su zahtevi pluralizma, tolerancije i {irine duha bez kojih nema demokratskog dru{tva (videti Hendisajd protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 7. decembra 1976. godine, Serija A br. 24, str. 23, stav 49). U vezi s tim, {tampa ima ulogu od su{tinske va`nosti u demokratskom dru{tvu. Premda ne sme da prekora~i odre|ene granice, naro~ito kada je re~
328
o ugledu i pravima drugih, njena je du`nost ipak da prenosi na na~in koji je u skladu sa njenim obavezama i odgovornostima informacije i ideje o svim temama od javnog interesa (videti, me|u mnogim primerima, Observer i Guardian protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 26. novembra 1991. godine, Serija A br. 216, str. 29-30, stav 59, i Bladet Troms i Stensaas protiv Norve{ke [GC], br. 21980/93, stav 59, Evropska konvencija o ljudskim pravima 1999 III). Novinarska sloboda tako|e pokriva mogu}e pribegavanje odre|enoj koli~ini preterivanja ili ~ak i provokacije (videti Prager i Ober{lik protiv Austrije, presuda od 26. aprila 1995. godine, Serija A br. 313, str. 19, stav 38; Tammer protiv Estonije, br. 41205/98, stavovi 59-63, Evropska konvencija o ljudskim pravima 2001 I; i Prisma Press protiv Francuske (odluka), br. 66910/01 i 71612/01, 1. jul 2003. godine). 59. Premda sloboda izraàvanja tako|e obuhvata objavljivanje fotografija, to je oblast u kojoj za{tita prava i ugleda drugih poprima poseban zna~aj. Slu~aj koji se razmatra ne ti~e se objavljivanja ideja, ve} fotografija koje sadrè veoma li~ne ili ~ak intimne informacije o jednoj osobi. Osim toga, fotografije koje se pojavljuju u tabloidima ~esto se snimaju u atmosferi stalnog uznemiravanja, koje u osobi izloènoj tome podsti~e veoma snaàn doìvljaj me{anja u njen privatni ìvot ili ~ak proganjanja. 60. U slu~ajevima kada je Sud morao da odmerava za{titu privatnog ìvota i slobode izraàvanja, on je uvek nagla{avao doprinos koji fotografije ili ~lanci u {tampi daju nekoj raspravi od op{teg interesa (videti, kao skora{nji primer, News Verlags GmbH & CoKG protiv Austrije, br. 31457/96, stav 52 i dalje, Evropska konvencija o ljudskim pravima 2000 I, i Krone Verlag GmbH & Co. KG protiv Austrije, br. 34315/96, stav 33 i dalje, 26. februar 2002. godine). Sud je, tako, u jednom slu~aju zaklju~io da kori{}enje nekih termina u vezi s privatnim ìvotom nekog pojedinca nije bilo opravdano razlozima javnog interesa i da se ti termini nisu [odnosili] na stvar od op{teg zna~aja (videti Tammer, navedeno gore, stav 68), i smatrao je da nije bilo povrede ~lana 10. U jednom drugom slu~aju, me|utim, Sud je pridao posebnu va`nost ~injenici da je tema o kojoj je re~ bila novinska vest od velikog zna~aja za javnost i da objavljene fotografije nisu otkrile nikakve detalje o privatnom ìvotu doti~ne osobe (videti Krone Verlag, navedeno gore, stav 37), i zaklju~io je da je povre|en ~lan 10. Sli~no ovome, u jednom skora{njem slu~aju vezanom za objavljivanje knjige lekara biv{eg predsednika Miterana, koja je sadràla informacije o stanju Predsednikovog zdravlja, Sud je stao na stanovi{te da je {to je vi{e vremena pro{lo, tim je vi{e zanimanje javnosti za dva sedmogodi{nja mandata predsednika Miterana odnosilo prevagu nad za{titom njegovih prava vezanih za poverljivost medi-
329
cinskih podataka (videti Plon [Socit] protiv Francuske, br. 58148/00, 18. maj 2004. godine), i zaklju~io je da je bilo povrede ~lana 10. c. Primena ovih op{tih principa od strane Suda 61. Sud na po~etku ukazuje na to da je u slu~aju koji se razmatra na fotografijama objavljenim u raznim nema~kim ~asopisima podnosilac predstavke prikazana u scenama iz svog svakodnevnog ìvota, u aktivnostima sasvim privatnog karaktera kao {to su bavljenje sportom, {etnja, izlazak iz restorana ili odmor. Te fotografije, na kojima je podnosilac predstavke nekada sama a nekada u dru{tvu drugih osoba, ilustruju seriju ~lanaka bezbojnih naslova poput îsta sre}a, Karolina... èna koja se vra}a u ìvot, U {etnji Parizom sa Princezom Karolinom i Poljubac. Ili: oni se vi{e ne skrivaju... (videti gore stavove 11-17). 62. Sud tako|e zapaà da podnosilac predstavke, kao deo porodice Princa Renijea od Monaka, predstavlja vladarsku porodicu na izvesnim kulturnim ili dobrotvornim manifestacijama. Me|utim, ona ne obavlja nikakvu funkciju u dràvi Monako ili u ime dràve Monako ili neke od njenih institucija (videti gore stav 8). 63. Sud smatra da je potrebno napraviti temeljnu razliku izme|u izve{tavanja o ~injenicama ~ak i kontroverznim ~injenicama koje mogu predstavljati doprinos raspravi u demokratskom dru{tvu, na primer, u vezi sa politi~arima i time kako obavljaju svoje funckije, i izve{tavanja o detaljima iz privatnog ìvota neke osobe koja, {tavi{e, kao {to je to ovde slu~aj, ne obavlja javnu funkciju. Dok u prvom slu~aju {tampa obavlja svoju klju~nu ulogu budnog posmatra~a javnih zbivanja u demokratskom poretku doprinose}i preno{enju informacija i ideja koje su od interesa za javnost, (Observer i Guardian, navedeno gore, ibid.), ona to u drugom slu~aju ne ~ini. 64. Sli~no ovome, premda javnost ima pravo da bude informisana, {to je jedno od klju~nih prava u demokratskom dru{tvu koje, u odre|enim posebnim okolnostima, ~ak moè obuhvatati pojedine aspekte privatnog ìvota javnih li~nosti, naro~ito kada je re~ o politi~arima (videti Plon [Socit], navedeno gore, ibid.), to ovde nije slu~aj. Ova situacija ne spada u domen bilo kakve politi~ke ili javne rasprave zato {to se objavljene fotografije i propratni komentari odnose isklju~ivo na detalje iz privatnog ìvota podnosioca predstavke.
330
65. Kao i u drugim sli~nim slu~ajevima koje je razmatrao, Sud smatra da se za objavljene fotografije i ~lanke, ~iji je isklju~ivi cilj bio da se zadovolji radoznalost odre|ene grupe ~italaca za detalje iz privatnog ìvota podnosioca predstavke, ne moè re}i da doprinose bilo kakvoj raspravi od op{teg interesa za dru{tvo, uprkos tome {to je podnosilac predstavke poznata li~nost u dru{tvu (videti, mutatis mutandis, Jaime Campmany y Diez de Revenga i Juan Lus Lopez-Galiacho Perona protiv [panije (odluka), br. 54224/00, 12. decembar 2000. godine; Julio Bou Gibert i El Hogar Y La Moda J.A. protiv [panije (odluka), br. 14929/02, 13. maj 2003. godine; i Prisma Presse, navedeno gore). 66. U takvim okolnostima, slobodu {tampe treba tuma~iti u uèm smislu (videti Prisma Presse, navedeno gore, i, sa suprotnim implikacijama, Krone Verlag, navedeno gore, stav 37). 67. U vezi s tim, Sud tako|e uzima u obzir rezoluciju Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope o pravu na privatnost, koja nagla{ava jednostranu interpretaciju prava na slobodu izraàvanja odre|enih medija koji poku{avaju da opravdaju naru{avanje prava za{ti}enih ~lanom 8 Konvencije tvrde}i da njihovi ~itaoci imaju prava da znaju sve o javnim li~nostima (videti gore stav 42, i Prisma Presse, navedeno gore). 68. Sud smatra da je jo{ jedan argument ovde vaàn: premda se, strogo uzev, ova predstavka odnosi samo na objavljivanje fotografija i ~lanaka u raznim nema~kim ~asopisima, kontekst u kome su te fotografije snimane bez znanja ili saglasnosti podnosioca predstavke i uznemiravanje koje mnoge javne li~nosti trpe u svome svakodnevnom ìvotu ne mogu se zanemariti (videti gore stav 59). U slu~aju koji se ovde razmatra, ovo je na posebno upe~atljiv na~in ilustrovano fotografijama snimljenim u klubu Monte Carlo Beach Club, na kojima se vidi podnosilac predstavke kako se spoti~e i pada (videti gore stav 17). Izgleda da su ove fotografije snimljene u potaji, sa razdaljine od nekoliko stotina metara, verovatno iz neke od susednih zgrada, a pristup novinara i fotografa Klubu strogo se nadzire (videti gore stav 33). 69. Sud podvla~i da je za{tita privatnog ìvota od osnovnog zna~aja sa stanovi{ta razvoja li~nosti svakog ljudskog bi}a. Ta za{tita kao {to je navedeno seè dalje od kruga porodice i uklju~uje i dru{tvenu dimenziju. Sud smatra da svaka osoba, ~ak i ako je poznata javnosti, mora biti u mogu}nosti da uìva nivo za{tite i po{tovanja privatnog ìvota koji se razumno moè o~ekivati (videti gore stav 51 i, mutatis mutandis, Halford, navedeno gore, stav 45).
331
70. Osim toga, pove}ana budnost pri za{titi privatnog ìvota neophodna je da bi se i{lo u korak sa novim tehnologijama komunikacije, koje omogu}avaju da se pohrane i reprodukuju privatni podaci (videti ta~ku 5 Rezolucije Parlamentarne skup{tine o pravu na privatnost videti gore stav 42 i, mutatis mutandis, Amann protiv [vajcarske [GC], br. 27798/95, stavovi 65-67, Evropska konvencija o ljudskim pravima 2000 II; Rotaru pritiv Rumunije [GC], br. 28341/95, stavovi 43-44, Evropska konvencija o ljudskim pravima 2000 V; P.G. i J.H., navedeno gore, stavovi 57-60, Evropska konvencija o ljudskim pravima 2001 IX; i Peck, navedeno gore, stavovi 59-63, i stav 78). Ovo se tako|e odnosi na sistematsko snimanje odre|enih fotografija i njihovo objavljivanje u javnosti. 71. Najzad, Sud podvla~i da je namena Konvencije da garantuje ne prava koja su teorijska ili iluzorna, ve} prava koja su prakti~na i celishodna (videti Artico protiv Italije, presuda od 13. maja 1980. godine, Serija A br. 37, str. 15-16, stav 33). 72. Sud ne moè da se sloì sa tuma~enjem ~lana 23(1) Zakona o autorskim pravima koje su dali doma}i sudovi, gde se neka osoba kao takva opisuje kao li~nost savremenog dru{tva par excellence. Budu}i da takva definicija pruà takvoj osobi veoma ograni~enu za{titu njenog privatnog ìvota ili prava na kontrolu nad kori{}enjem sopstvenog lika, ona bi eventualno mogla biti prikladna za politi~are koji obavljaju zvani~ne funkcije. Me|utim, ne moè biti opravdana u slu~aju privatnog pojedinca kao {to je podnosilac predstavke, u ~ijem slu~aju se interesovanje javnosti i {tampe za nju zasniva isklju~ivo na njenoj pripadnosti vladarskoj porodici, dok ona sama ne obavlja nikakve zvani~ne funkcije. U svakom slu~aju, Sud smatra da u ovakvim okolnostima Zakon treba usko tuma~iti kako bi se osiguralo da dràva ispuni svoju pozitivnu obavezu, u skladu sa odredbama Konvencije, da za{titi privatni ìvot i pravo na kontrolu nad kori{}enjem ne~ijeg lika. 73. Najzad, razlika koja se pravi izme|u li~nosti savremenog dru{tva par excellence i relativno javnih li~nosti mora biti jasna i o~igledna kako bi, u dràvi u kojoj postoji vladavina prava, pojedinac imao jasnu predstavu o tome kako da se pona{a. Iznad svega, pojedincima je potrebno da ta~no znaju gde i kada se nalaze u za{ti}enoj sferi ili, naprotiv, u sferi u kojoj moraju o~ekivati me{anje drugih, naro~ito tabloida, u njihov ìvot. 74. Sud stoga smatra da kriterijumi na kojima su doma}i sudovi zasnivali svoje odluke nisu bili dovoljni da delotvorno za{tite privatni ìvot podnosioca
predstavke. Kao li~nost savremenog dru{tva par excellence ona ne moè u ime slobode {tampe i interesa javnosti da se osloni na za{titu svog privatnog ìvota osim ukoliko se ne nalazi na nekom skrovitom mestu nedostupnom pogledu javnosti i, {tavi{e, ukoliko to ne dokaè ({to moè biti te{ko). A kada to nije slu~aj, ona mora da prihvati da moè biti fotografisana u gotovo svakom trenutku, sistematski, i da tada fotografije mogu biti objavljene i veoma {iroko dostupne, ~ak i ako su, kao {to je ovde bio slu~aj, te fotografije i propratni ~lanci vezani isklju~ivo za detalje iz njenog privatnog ìvota. 75. Prema mi{ljenju Suda, kriterijum prostorne izolacije, premda je primeren u teoriji, u stvarnosti je odve} neodre|en i osobi o kojoj je re~ te{ko je da ga unapred odredi. U slu~aju koji se ovde razmatra, puko klasifikovanje podnosioca predstavke kao li~nosti savremenog dru{tva par excellence nije dovoljno da bi se opravdalo takvo me{anje u njen privatni ìvot. d. Zaklju~ak 76. Kao {to je Sud ranije nazna~io, on smatra da presudni faktor prilikom odmeravanja zahteva da se za{titi privatni ìvot i zahteva slobode izraàvanja treba da bude doprinos koji objavljene fotografije i ~lanak daju nekoj raspravi od op{teg interesa. Jasno je da u slu~aju koji se ovde razmatra ne postoji nikakav doprinos te vrste, budu}i da podnosilac predstavke ne vr{i nikakvu zvani~nu funkciju, a fotografije i ~lanci odnosili su se isklju~ivo na detalje vezane za njen privatni ìvot. 77. Osim toga, Sud smatra da javnost nema legitimni interes da zna gde se podnosilac predstavke nalazi i kako se ona, uop{te uzev, pona{a u svom privatnom ìvotu, ~ak i ako se pojavljuje na mestima za koje se ne moè uvek re}i da su skrovita i uprkos ~injenici da je ona dobro poznata javnosti. âk i ako takav interes javnosti postoji, kao {to postoji komercijalni interes ~asopisa da objavljuju te fotografije i te ~lanke, u ovom slu~aju ti interesi moraju, prema mi{ljenju Suda, izgubiti prioritet pred pravom podnosioca predstavke na delotvornu za{titu njenog privatnog ìvota. 78. Najzad, prema mi{ljenju ovog suda, kriterijumi koje su uspostavili doma}i sudovi nisu bili dovoljni da se obezbedi delotvorna za{tita privatnog ìvota podnosioca predstavke, a uzimaju}i u obzir okolnosti slu~aja, ona je trebalo da ima pravo na to da legitimno o~ekuje da njen privatni ìvot bude za{ti}en.
333
79. Imaju}i u vidu sve prethodno navedene faktore, i uprkos slobodi procenjivanja koja je data dràvi u toj oblasti, Sud smatra da nema~ki sudovi nisu uspostavili pravi~nu ravnoteù izme|u suprotstavljenih interesa. 80. Stoga je povre|en ~lan 8 Konvencije. 81. U vezi sa ovim zaklju~kom, Sud smatra da nije neophodno da odlu~uje o àlbi podnosioca predstavke u vezi sa njenim pravom na po{tovanje njenog porodi~nog ìvota.
II. PRIMENA ^LANA 41 KONVENCIJE 82. ^lan 41 Konvencije nalaè: Kada Sud utvrdi prekr{aj Konvencije ili protokola uz nju, a unutra{nje pravo visoke strane ugovornice u pitanju omogu}ava samo delimi~nu od{tetu, Sud }e, ako je to potrebno, pruìti pravi~no zadovoljenje o{te}enoj strani. 83. Podnosilac predstavke potraìvala je iznos od 50 000 evra za pretrpljenu nematerijalnu {tetu, na osnovu toga {to je odlukom nema~kih sudova bila spre~ena da vodi normalan ìvot sa svojom decom bez proganjanja od strane medija. Tako|e je potraìvala 142 851,31 evra kao naknadu za tro{kove koje je pretrpela zbog nekoliko sudskih postupaka koje je morala da pokrene pred nema~kim sudovima. 84. Vlada je osporila iznose koji se potraùju. Kada je re~ o nematerijalnoj {teti, Vlada je podvukla da, prema nema~kom zakonu, podnosilac predstavke uìva za{titu privatnog ìvota ~ak i izvan svoga doma, naro~ito tamo gde je sa svojom decom. Povodom tro{kova postupka, Vlada je iznela stav da se ne mogu svi postupci uzimati u obzir, da je vrednost delova postupaka o kojima je re~ manja od navedenog iznosa, te da tro{kovi koji se potraùju na ime honorara, imaju}i u vidu iznos o kome je re~, ne mogu biti nadokna|eni. 85. Sud smatra da pitanje primene ~lana 41 nije spremno za odlu~ivanje. Shodno tome, osta}e rezervisan po tom pitanju, a o postupku koji }e uslediti bi}e odlu~eno po sporazumu koji bi mogao biti postignut izme|u Vlade i podnosioca predstavke.
334
IZ NAVEDENIH RAZLOGA, SUD JEDNOGLASNO

1. smatra da je povre|en ~lan 8 Konvencije; 2. smatra da pitanje primene ~lana 41 nije spremno za odlu~ivanje; i shodno tome, (a) osta}e rezervisan po tom pitanju u celini; (b) poziva Vladu i podnosioca predstavke da, u roku od {est meseci od dana kada ova presuda postane kona~na u skladu sa ~lanom 44, stav 2 Konvencije, podnesu svoje pismene primedbe o tome, a naro~ito da obaveste Sud o svakom sporazumu koji bi mogli da postignu; (c) zadràva pravo na dalji postupak i ovla{}uje predsednika ve}a da donese odluku o istom, po potrebi. Sa~injeno na francuskom jeziku i objavljeno na javnom zasedanju u Zgradi ljudskih prava, u Strazburu, 24. juna 2004. Ireneu Kabral Bareto, predsednik Vinsent Berger, sekretar U skladu sa ~lanom 45, stav 2 Konvencije i pravilom 74, stav 2 Poslovnika Suda, slede}a izdvojena mi{ljenja priloèna su uz ovu presudu: (a) saglasno izdvojeno mi{ljenje g. Kabral Bareta; (b) saglasno izdvojeno mi{ljenje g. Zupan~i~a. I.K.B. V.B.
SAGLASNO IZDVOJENO MI[LJENJE SUDIJE KABRAL BARETA Mi{ljenja sam da je povre|en ~lan 8 Konvencije, ali nisam u mogu}nosti da u potpunosti sledim mi{ljenje ve}ine. 1. Moje kolege u svojim zaklju~cima navode da presudni faktor prilikom odmeravanja za{tite privatnog ìvota i slobode izraàvanja treba da bude doprinos koji objavljene fotografije i ~lanak daju nekoj raspravi od op{teg interesa, te da javnost nema legitiman interes da zna gde se podnosilac predstavke nalazi i kako se ona, uop{te uzev, pona{a u svom privatnom ìvotu, ~ak i ako se pojavljuje na mestima za koja se ne moè uvek re}i da su skrovita, i uprkos ~injenici da je ona dobro poznata javnosti.
335
Prema mi{ljenju ve}ine, objavljivanje doti~nih fotografija i ~lanaka nije bilo takvo da je doprinosilo raspravi od op{teg interesa zbog toga {to podnosilac predstavke ne obavlja zvani~ne funkcije, a objavljene fotografije i propratni komentari odnosili su se isklju~ivo na detalje iz njenog privatnog ìvota. Prema mom mi{ljenju, me|utim, podnosilac predstavke je javna li~nost, a javnost ima pravo to da bude informisana o njenom ìvotu. Re{enje stoga valja na}i u pravi~noj ravnoteì izme|u prava podnosioca predstavke na privatan ìvot i prava javnosti da bude informisana. 2. Podnosilac predstavke je javna li~nost ~ak i ako ne obavlja funkcije u dràvi Monako ili u ime dràve Monako ili neke od njenih institucija. Javne li~nosti su osobe koje imaju javne funkcije i/ili koriste javne resurse, a {ire govore}i, to su svi oni koji imaju neku ulogu u javnom ìvotu, bilo u politici, ekonomiji, umetnosti, dru{tvenoj sferi, sportu ili bilo kom drugom domenu stav 7 Rezolucije 1165 (1998) Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope o pravu na privatnost (videti stav 42 ove presude). Dobro je poznato da je podnosilac predstavke godinama imala ulogu u javnom ìvotu Evrope, uprkos tome {to ne obavlja zvani~nu funkciju u svojoj zemlji. Da bi se izmerio stepen zanimanja javnosti za nju, dovoljno je osvrnuti se na obim pa`nje koju su mediji posvetili njenom javnom ili privatnom ìvotu. Nedavno je {tampa skrenula pa`nju na ~injenicu da je, stigav{i na ceremoniju ven~anja {panskog princa Felipea, podnosilac predstavke bila me|u li~nostima iz evropskog i svetskog visokog dru{tva koje su doìvele najve}e ovacije prisutne publike. Prema mom mi{ljenju, podnosilac predstavke jeste javna li~nost, a informacije o njenom ìvotu doprinose raspravi od op{teg interesa. Taj op{ti interes ne mora da bude ograni~en na politi~ku raspravu. Kao {to je istakla Parlamentarna skup{tina, neke ~injenice vezane za privatne ìvote javnih li~nosti, naro~ito politi~ara, mogu uistinu biti od interesa za gra|ane. Ako to vaì za politi~are, vaì i za sve druge javne li~nosti za koje je javnost zainteresovana. Stoga je neophodno uspostaviti ravnoteù izme|u dva osnovna prava: prava javnih li~nosti na po{tovanje njihovog privatnog ìvota i sva~ijeg prava na slobodu izraàvanja, koje obuhvata i pravo javnosti da bude informisana. Slaèm se sa ve}inom da privatni ìvot neke javne li~nosti ne prestaje na vratima njenog doma.
Me|utim, mora se priznati da, imaju}i u vidu njihovu slavu, ìvot javnih li~nosti van njihovih domova, a naro~ito na javnim mestima, neizbe`no podleè odre|enim ograni~enjima. Slava i interes javnosti neizbe`no uzrokuju razliku u tretmanu privatnog ìvota jedne obi~ne osobe i privatnog ìvota neke javne li~nosti. Kao {to je ukazao Savezni ustavi sud, javnost ima legitiman interes da joj se omogu}i da prosudi da li je li~no pona{anje pojedinaca o kojima je re~, a koji se ~esto smatraju idolima ili uzorima, na uverljiv na~in u saglasnosti sa njihovim pona{anjem kada obavljaju svoje zvani~ne funkcije. Istini za volju, nije lako odrediti granicu privatnog ìvota neke javne li~nosti. Osim toga, strog kriterijum bi mogao dovesti do re{enja koja ne odgovaraju prirodi stvari. Jasno je da ako se takvo lice nalazi na nekom izolovanom mestu, sve {to se tu de{ava mora biti pokriveno odredbama o za{titi privatnog ìvota. Meni se, me|utim, ~ini da je kriterijum prostorne izolovanosti koji su koristili nema~ki sudovi veoma restriktivan. Prema mom mi{ljenju, kad god neka javna li~nost u razumnim granicama o~ekuje da bude bezbedna od medija, njen privatni ìvot ima prioritet u odnosu na slobodu izraàvanja ili pravo na informisanje. Nikada ne}e biti lako da se konkretno defini{u situacije koje odgovaraju ovakvim razumnim o~ekivanjima, te je tu opravdan pristup od slu~aja do slu~aja. Ovaj kazuisti~ki pristup tako|e moè uzrokovati razlike u mi{ljenjima. Ve}ina, na primer, pridaje zna~aj ~injenici da su fotografije iz Monte Carlo Beach Club snimljene u potaji. Ne osporavam potrebu da se uzme u obzir ~injenica da su te fotografije snimljene iz daljine, naro~ito ako se ta osoba nalazila tamo gde je opravdano mogla smatrati da nije izloèna pogledu javnosti. Me|utim, bazen za plivanje u Monte Carlo Beach Club otvoreno je mesto koje pose}uje javnost, {tavi{e, vidi se iz susednih zgrada. Da li je na takvom mestu mogu}e razumno o~ekivati da ne budete izloèni pogledu javnosti ili medijima? Ja mislim da nije. Verujem da isti ovaj kriterijum vaì i za fotografije koje prikazuju podnosioca predstavke u drugim situacijama iz njenog svakodnevnog ìvota u kojima ne moè o~ekivati da njen privatni ìvot bude za{ti}en. Ovde mislim na fotografije na kojima je prikazana u kupovini.
337
Me|utim, druge fotografije na primer, one na kojima je podnosilac predstavke prikazana na konju ili kako igra tenis snimljene su na mestima i u okolnostima koje bi nalagale suprotan pristup. Stoga sam do zaklju~ka o povredi ~lana 8 Konvencije do{ao uz svest o ograni~enjima ovakvog pristupa (ovde mislim na mi{ljenje sudije Zupan~i~a). SAGLASNO IZDVOJENO MI[LJENJE SUDIJE ZUPANÎÂ Delim rezerve svoga kolege sudije Kabral Bareta. Premda mi razlike izme|u raznih nivoa dozvoljenog izlaganja pogledu javnosti, onako kako su definisane u nema~kom zakonu, odve} li~e na Begriffsjurisprudenz,2 ipak verujem da treba na odgovaraju}i na~in sprovesti test uravnoteìvanja prava javnosti da sazna i prava na privatnost osobe koje se to ti~e. Onaj ko svojom voljom stane na javnu pozornicu ne moè tvrditi da je privatno lice koje ima pravo na anonimnost. Krunisane glave, glumci, politi~ari, itd., sve {to rade rade javno. Oni mo`da ne teè publicitetu, ali je po definiciji njihov lik u odre|enoj meri svojina javnosti. Ovde nameravam da se usredsredim ne toliko na pravo javnosti da zna to se pre svega odnosi na pitanje slobode {tampe i ustavne principe koji se toga ti~u ve} vi{e na jednostavnu ~injenicu da je nemogu}e odvojiti gvozdenom zavesom privatni ìvot od javnog nastupa. Apsolutna egzistencija incognito privilegija je Robinzona; svi mi ostali u ve}oj ili manjoj meri privla~imo interesovanje drugih ljudi. Privatnost, s druge strane, jeste pravo da vas ostave na miru. ôvek ima pravo da bude ostavljen na miru upravo u onoj meri u kojoj se njegov privatni ìvot ne ukr{ta sa privatnim ìvotima drugih ljudi. Na svoj na~in, pravni pojmovi kao {to su kleveta, naru{avanje ugleda, itd., svedo~e o ovom pravu i o granicama tu|eg me{anja u to pravo. Doktrina prava na za{titu prava li~nosti (Persnlichkeitsrecht) u nema~kom privatnom pravu svedo~i o {irem koncentri~nom krugu za{ti}ene privatnosti. [tavi{e, ja verujem da su sudovi, u odre|enoj meri i pod ameri~kim uticajem, napravili feti{ od slobode {tampe. Doktrina Persnlichkeitsrecht pruà vi{i nivo civilizovanog pona{anja me|u ljudima. Vreme je da se klatno vrati u druga~iju ravnoteù izme|u onoga {to je privatno i skriveno, i onoga {to je javno i izloèno pogledu. Pitanje je kako da se proceni i odredi ta ravnoteà. Slaèm se sa ishodom ovog slu~aja. Me|utim, predloìo bih druga~iji test prilikom odlu~ivanja:
2 Doslovno, idealna pravna nauka. [kola mi{ljenja nema~kih pravnih znalaca koji su ve-
rovali da su idealni zakoni zasnovani na logi~koj analizi pravnih pojmova prim. prev.
338
onaj koji smo koristili u predmetu Halford protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 25/06/1997, Reports 1997-III, koji govori o razumnom o~ekivanju privatnosti. Kontekst krivi~nog postupka i kori{}enje dokaza dobijenih naru{avanjem razumnog o~ekivanja privatnosti u predmetu Halford ne spre~avaju nas da primenimo isti test u slu~ajevima kao {to je ovaj. Dilema u pogledu toga da li je podnosilac predstavke javna li~nost ili ne tu prestaje da postoji; predloèni kriterijum razumnog o~ekivanja privatnosti omogu}ava iznijansiran pristup svakom novom slu~aju. Mo`da sudija Kabral Bareto to ima u vidu kada govori o praksi koja se razvija kada odmeravamo pravo javnosti da zna i pravo privatnog lica da se zakloni od pogleda javnosti. Naravno, ovde valja izbe}i kru`no zaklju~ivanje. Razumnost o~ekivanja privatnosti mogla bi se svesti na pomenuti test odmeravanja. No, razumnost je tako|e i aluzija na obave{ten zdrav razum, koji nam govori da onaj ko ìvi u ku}i od stakla mo`da nema pravo da baca kamenje. Prevod Novica Petrovi}
339
Re~ na kraju
10. Re~ na kraju
Zaboravljena prava
Ljudi koji rade u medijima, ili sa medijima imaju neke druge makar samo posredne veze, obi~no nisu svesni koliko su tesno mediji povezani sa ljudskim pravima: koliko ljudska prava mogu da zavise od medija i koliko se ~esto ona u medijima kr{e. [tampa, radio, televizija ili internet, zapravo, ve} i samim svojim postojanjem znatno doprinose ostvarenju jednog od osnovnih ljudskih prava prava na slobodu izraàvanja, ~ijoj je za{titi u prvom redu posve}ena ova knjiga. Svako ima pravo na slobodu izraàvanja. Ovo pravo uklju~uje slobodu posedovanja sopstvenog mi{ljenja, primanja i saop{tavanja informacija i ideja bez me{anja javne vlasti i bez obzira na granice...., kaè se u ~lanu 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima, iz 1950. godine. Tokom vi{e od pola stole}a od kako je formulisana ova konvencija Saveta Evrope, iz osnovnog pojma slobode izraàvanja posebno je izdvojen i u pravnoj praksi uobli~en pojam prava na informaciju. Pravo na informaciju osnovno je pravo koje je podràno praksom Evropske komisije i Suda za ljudska prava na osnovu ~lana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima i priznato u ~lanu 9 Evropske konvencije o prekograni~noj televiziji, kao i u svim demokratskim ustavima. Nosilac ovog prava je gra|anin, koji ima i izvedeno pravo da zahteva da se informacija koju pribavljaju novinari prenosi istinito..., navodi se u Rezoluciji 1003 Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope pod nazivom Novinarska etika iz 1993. godine. Me|utim, u Srbiji je sloboda izraàvanja obi~no izazivala silne glavobolje i nedoumice. Najpre, valjda, zato {to su i neki novinari, pisci i ostali javni delatnici, koji posredstvom medija upu}uju svoje poruke javnosti ne razumevaju}i ili ignori{u}i pravo zna~enje tog pojma katkada skloni da veruju kako im sloboda izraàvanja garantuje neograni~eno pravo da u medijima iznose sve {to im je volja.
340
Ipak, ~ini se da nerazumevanje pojma slobode izraàvanja nije svojstveno samo novinarima. Nerazumevanje tog pojma, ili pogre{no, uglavnom jednostrano tuma~enje slobode izraàvanja, karakteristika je i mnogih ovda{njih pravnika koji tokom {kolovanja nisu imali od koga da nau~e ni elementarne pojmove o medijskom pravu. I svodi se naj~e{}e na ignorisanje one druge, ne manje zna~ajne komponente pojma slobode izraàvanja, na za{titu ljudskih prava i pre svega na elementarno pravo ~oveka da prima informacije i da bude informisan. Odnosno, na pravo ~oveka da saznaje istinu o sebi, o svojim pravima i svemu {to ga okruùje. êsto zaboravljeno ili neopravdano ignorisano pravo ~oveka da bude informisan je, zapravo, samo drugo ime za pravo ~oveka da uìva u slobodi od laì i manipulacija, uklju~uju}i i njegovo pravo da zahteva i dobije punu za{titu tog prava, za{titu od monopola u oblasti javnog informisanja, kao i za{titu prava na informaciono vi{eglasje ili pluralizam. Bez ostvarenja prava ~oveka da bude informisan o svim svojim (ljudskim) pravima, i korelativne obaveze nosilaca javne vlasti i medija kojima je na odgovaraju}i na~in poverena funkcija javnog servisa da ga o tome obave{tavaju, odnosno medija koji su se javno obavezali da }e to ~initi u skladu sa obznanjenim najvi{im standardima profesionalne etike, te{ko da moè biti govora o ostvarenju ljudskih prava uop{te. Ako bi se, pak, sloboda izraàvanja, kojim slu~ajem, svela samo na neograni~enu slobodu za svakoga ko poèli da ne{to po sopstvenom naho|enju javno saop{ti, i pravo da se ta saop{tenja oblikuju isklju~ivo po slobodnoj volji njihovih autora, a da se pri tome ignori{e elementarno ljudsko pravo ~oveka kome je informacija namenjena da bude istinito, objektivno i blagovremeno informisan o svemu {to bi moglo da ga se ti~e, i ako se ignori{e pravo javnosti da se za{titi od laì i manipulacija, kao i pravo na za{titu svih drugih sloboda i prava ~oveka u javnoj sferi, iz togao bi mogao da sledi paradoksalan zaklju~ak da se ~lan 10 Evropske konvencije, u praksi, svodi na svojevrsnu garanciju prava na jednostrano (la`no) informisanje i manipulaciju, i na pravo na povredu tu|ih prava. Drugim re~ima, bez odgovaraju}e za{tite prava primaoca informacija, onoga kome je informacija namenjena, instrument pod nazivom sloboda izraàvanja predstavljao bi temelj za ne{to {to bi najvi{e nalikovalo slikama iz Orvelove ma{te (1984) i predstavljalo idealno sredstvo po meri razli~itih mo}nika i monopolista koji se sluè savremenim medijima. Na àlost, jednostrana i nakaradna interpretacija ~lana 10 Evropske konvencije, koja se ogleda u maksimalnoj za{titi onih koji pretenduju da ne{to saop{te javnosti, i gotovo potpunom odsustvu bilo kakve za{tite prava ~oveka koji bi morao biti istinito, objektivno i blagovremeno informisan, vi-
341
Re~ na kraju
dljiva je na svakom koraku. âk i u nekim doma}im zakonima. Recimo, Zakon o javnom informisanju Republike Srbije iz 2003. godine u tom pogledu je vrlo ilustrativan. Tim zakonom nije obezbe|ena ni minimalna za{tita prava gra|ana da posredstvom medija budu informisani o stvarima od javnog zna~aja. Pre svega, prava gra|ana da o stvarima od op{teg interesa, posredstvom medija koji obavljaju funkciju javnog servisa, ili medija koji se finansiraju iz dràvnog budèta, odnosno sredstvima poreskih obveznika, budu istinito i objektivno obave{teni. I, nije ustanovljena odgovaraju}a obaveza nosilaca javnih funkcija da posredstvom medija obave{tavaju javnost o svom radu, kao i obaveza medija koji obavljaju funkciju javnog servisa da javnost redovno obave{tavaju o postupcima onih nosilaca javnih funkcija koji ih ometaju u izvr{avanju ove obaveze. Kakve li ironije! U zemlji koja je dugo ìvela pod torturom reìma utemeljenog na velikoj laì i masovnoj medijskoj manipulaciji, autori prvog i najva`nijeg medijskog zakona donetog nakon izvr{enih demokratskih promena ne uvi|aju potrebu da se gra|anima obezbede i garantuju sva prava sadràna u ~lanu 10 Evropske konvencije. Umesto da, recimo, propi{e krug informacija i ~injenica koje javnosti moraju biti saop{tene posredstvom medija koji obavljaju funkciju javnog servisa, da odredi nosioce tih obaveza, da obezbedi mehanizme koji }e garantovati punu za{titu istinitih informacija i spre~iti {irenje laì, doma}i zakonodavac se usredsredio na za{titu prava davalaca, a potpuno ignorisao prava primalaca informacija, odnosno onih kojima su informacije namenjene, kao i onih kojima su mo`da neopravdano uskra}ene. Isto tako, doma}i zakonodavac se nije potrudio da obezbedi ni neophodni pravni osnov za spre~avanje monopola u oblasti javnog informisanja. I, nije mada Savet Evrope u svojim preporukama to traì od svih zemalja ~lanica obezbedio uslove za punu transparentnost vlasni{tva u svim medijima bez razlike. To su, ina~e, klju~ni instrumenti savremenog evropskog zakonodavstva u oblasti medija, bez kojih je u praksi te{ko zamisliti za{titu prava javnosti (primalaca informacija) na celovitu, istinitu i objektivnu informaciju. Jer, javnost }e te{ko proceniti ure|iva~ku politiku pojedinih medija, i kredibilitet njihovih argumenata, ukoliko joj se uskra}uju informacije o vlasni~koj strukturi tih istih medija. Da bi se pravilno razumelo {ta mediji govore, mora uvek biti nesporno ko to govori, i ko to pla}a. A, postoje}e medijsko zakonodavstvo u Srbiji nije obezbedilo ~ak ni taj elementarni uslov, pa je tako Srbija i nakon demokratskih promena u 2000. godini ostala jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj se za dobar broj medija uop{te ne zna ko im je stvarni vlasnik i ko ih zapravo finansira?
Re~ na kraju 342
Naravno, u zemlji u kojoj su zakoni manjkavi, ni njihova primena u praksi ne moè biti mnogo bolja. Stoga ova knjiga moè svakome biti korisna i pou~na. Izdava~ i autori su, ina~e, prvenstveno imali na umu potrebe stru~nog usavr{avanja doma}ih novinara i drugih medijskih profesionalca: svih koji rade u medijima i koji stoga imaju obavezu da po{tuju i {tite tu|a ljudska prava. Knjiga bi, isto tako, mogla korisno da posluì i za edukaciju doma}ih pravnika, naro~ito pravnika koji na ovaj ili onaj na~in dolaze u dodir sa medijima i novinarima. Stevan Nik{i} Beograd, januara 2006.
343
Re~ na kraju
Sadràj
Sadràj
Predgovor
1. Za{tita javnog morala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Hendisajd protiv Ujedinjenog Kraljevstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Saètak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Presuda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
2. Za{tita ugleda suda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

Sandej tajms protiv Ujedinjenog Kraljevstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Saètak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Presuda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
3. Kritika politi~ara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

Lingens protiv Austrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Saètak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Presuda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
4. Za{tita suda od klevete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

Prager i Ober{lik protiv Austrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Saètak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Presuda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
5. Za{tita novinarskog izvora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176

Gudvin protiv Ujedinjenog Kraljevstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 Saètak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 Presuda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
344
Sadràj
6. Po{tovanje verskih ose}anja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210

Institut Oto-Preminger protiv Austrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212 Saètak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212 Presuda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216
7. Govor mr`nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236

Jersild protiv Danske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238 Saètak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238 Presuda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
8. Za{tita javnog reda i mira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267

Udruènje Ekin protiv Francuske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268 Saètak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268 Presuda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272
9. Za{tita prava na privatnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296

Fon Hanover protiv Nema~ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 Saètak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 Presuda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303
10. Pogovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340
345
SLOBODA IZRA@AVANJA
Presude Evropskog suda za ljudska prava Urednik Stevan Nik{i} Izdava~ Centar za profesionalizaciju medija Beograd Kolar~eva 7 011 3248-305, 3345-603 E-mail: office@cpm.edu.yu Stru~ni konsultant Tatjana Papi} Redaktor Dina Dobrkovi} Dizajn Du{an [evi} Jezi~ka redakcija Mirjana Paunovi} [tampa Interprint Beograd Tira` 500 primeraka ISBN 86-905875-1-9
Mediji i ljudska prava
Izdavanje ove knjige pomogao je [vedski helsin{ki odbor za ljudska prava www.shc.se

CPM Sudjenja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

CPM Sudjenja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SLOBODA IZRA@AVANJA

Mediji i ljudska prava

Presude Evropskog suda za ljudska prava

Za{tita javnog morala 8

Hendisajd protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Za{tita javnog morala

Za{tita javnog morala

Za{tita javnog morala

Hendisajd protiv Ujedinjenog Kraljevstva*

sion of 7 December 1976, Series A no. 24.

Za{tita javnog morala 15

3 Eng. Barrister, zvanje advokata s pravom zastupanja na vi{im sudovima, za razliku od

g. G. Sperduti, glavni delegat, g. S. Trechsel, delegat,

Za{tita javnog morala

Za{tita javnog morala 18

Za{tita javnog morala

Za{tita javnog morala

Za{tita javnog morala 22

Za{tita javnog morala

Za{tita javnog morala 24

Za{tita javnog morala

Za{tita javnog morala 26

Za{tita javnog morala

Za{tita javnog morala

ZAVR[NI PREDLOZI IZNESENI SUDU14

Neka Sud izvoli da se izjasni i presudi

Za{tita javnog morala 30

Za{tita javnog morala

Za{tita javnog morala 32

Za{tita javnog morala

Za{tita javnog morala 34

Za{tita javnog morala

Za{tita javnog morala 36

Za{tita javnog morala

Za{tita javnog morala

Za{tita javnog morala

deprived of his ownership prim. prev.

III. O NAVODNOJ POVREDI ^LANA 18 KONVENCIJE

V. O PRIMENI ^LANA 50 KONVENCIJE

Za{tita javnog morala 42

Za{tita javnog morala

Za{tita javnog morala 44

Za{tita javnog morala

2. Za{tita ugleda suda

Za{tita ugleda suda 48

Sandej tajms protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Za{tita ugleda suda

Za{tita ugleda suda 50

Za{tita ugleda suda

Za{tita ugleda suda

Sandej tajms protiv Ujedinjenog Kraljevstva*

EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA

se, judgment of 26 April 1979. Series A no. 30.

Za{tita ugleda suda

Za{tita ugleda suda

kojima ona, po potrebi, daje savete i zastupa ih na sudu prim. prev.

Za{tita ugleda suda 57

Za{tita ugleda suda 58

nesposobnih lica prim. prev.

sobno lice prim. prev.

Za{tita ugleda suda

tako i za krivi~ne predmete; njegovo pododeljenje je Odeljenjski sud prim. prev.

Za{tita ugleda suda 60