Struni komentar

LICA OVLAENA NA POBIJANJE ODLUKA SKUPTINE AKCIONARSKOG DRUTVA

Krug lica koja su ovlaena na pobijanje odluka skuptine akcionarskog drutva odreen je zakonom (aktivno legitimisana lica). Pravo na pobijanje odluke skuptine daje se zakonom propisanim licima po razliitim osnovima. Prema Zakonu o privrednim drutvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004 - dalje: Zakon), pravo na pobijanje odluke skuptine ima svaki akcionar koji je na sednici skuptine glasao protiv te odluke, kao i svaki akcionar koji nije propisno pozvan na sednicu skuptine ili je onemoguen na drugi nain da bude na njoj. Pravo na pobijanje odluke skuptine ima i svaki lan upravnog i nadzornog odbora. U uporednom pravu krug lica koja su ovlaena na pobijanje odluka skuptine je iri. Tako, na primer, u zemljama germanskog pravnog sistema, pored navedenih lica, odluku moe pobijati i uprava drutva. Ovlaenje na pobijanje odluke skuptine je posledica dunosti uprave da pazi da drutvo potuje zakonitost u svom delovanju, pa tako i skuptine.

Pobijanje odluka skuptine od strane akcionara

Skuptinu akcionarskog drutva ine akcionari. Akcionarom se u odnosu prema akcionarskom drutvu i prema treim licima smatra lice koje je upisano u Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (dalje: Centralni registar), u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite hartija od vrednosti. Pravo na pobijanje skuptinske odluke, po pravilu, ima svaki akcionar. Ono je zasnovano na lanstvu u drutvu i predstavlja jedno od upravljakih lanskih prava akcionara. Ono, dakle, nije vezano uz pravo glasa, tako da ga imaju i akcionari koji nemaju pravo glasa (imaoci preferencijalnih akcija), kao i akcionar koji ne moe da vri pravo glasa zbog sukoba interesa. Pravo na pobijanje skuptinske odluke akcionaru pripada pojedinano, a ne kao pravo manjine u drutvu. Akcionari, kako oni sa pravom glasa tako i oni bez prava glasa, kao investitori imaju interes da skuptinske odluke budu u skladu sa zakonom, osnivakim aktom i statutom. U naem pravu preferencijalne akcije su bez prava glasa, osim u Zakonom propisanim sluajevima. Prema Zakonu, preferencijalne akcije daju pravo glasa na skuptini drutva u dva sluaja: 1) ako se odluuje o pretvaranju u obine akcije (kad mogu imati broj glasova jednak broju glasova obinih akcija u koje se mogu pretvoriti); 2) ako je doneta odluka o isplati dividendi koje po zahtevu ovih akcionara nisu isplaene, sve do njihove isplate. Akcionar sa akcijama sa pravom glasa ne moe (privremeno) da vri pravo glasa (iskljuenje prava glasa) u sluajevima sukoba interesa tog akcionara sa interesom drutva. U sluaju pravne zajednice na akciji (kod univerzalne sukcesije), pravo na pobijanje odluka skuptine vri se preko zajednikog punomonika, to je posledica pravila o nedeljivosti akcija. lanovi zajednice u pogledu istog prava ne

mogu delovati pojedinano, ve ga mogu ostvarivati samo preko zajednikog punomonika. U tom smislu ukazuje se da je sporno, da li navedeno pravilo vai i u sluaju kada je prema sporazumu lanova zajednice (npr. suvlasnika) svaki lan zajednice ovlaen na pobijanje. Ako je akcija data u zalogu ili je na njoj zasnovano pravo plodouivanja, pravo na pobijanje ima akcionar a ne zaloni poverilac niti plodouivalac. To pravo nema ni imalac uitnike akcije, jer on nije akcionar. Kao akcionar se ne smatra samo drutvo po osnovu sopstvenih akcija. Prava po osnovu tih akcija miruju sve dok se ne otue treim licima. Na skuptinu moe biti pozvano samo ono lice koje ima status akcionara prema stanju u Centralnom registru na dan utvrivanja akcionara. Vremenski relevantan momenat za lanstvo jeste trenutak donoenja odluke koja se pobija. To znai da nije dovoljno da lanstvo postoji u trenutku podizanja tube, ak i u sluaju kad se kao tuilac javlja pravni sledbenik akcionara. Jedino bi univerzalni sukcesor mogao tek kasnije - u vreme podizanja tube imati svojstvo akcionara ako ga je u vreme donoenja ruljive odluke imao njegov prethodnik. Veoma je znaajno pitanje do kada lanstvo treba da postoji. U vezi sa navedenim pitanjem postoje dva shvatanja. Prema jednom shvatanju, lanstvo treba da se zadri do okonanja spora. Neophodno je da tuilac zadri status lana drutva, ak i samo sa jednom akcijom drutva. Ne trai se da to moraju biti iste akcije. Prenosom akcija na jednog singularnog sukcesionara pravo na pobijanje prestaje. Prilikom univerzalne sukcesije prelazi i pravo na pobijanje. Prema drugom shvatanju, ako akcionar otui akcije nakon podizanja tube, on ostaje i dalje aktivno legitimisan u sporu, jer ima opravdan interes za okonanje spora. Taj interes treba uvaiti, to ne bi bio sluaj kada bi se trailo da tuilac bude akcionar sve do zakljuenja glavne rasprave. U naoj pravnoj literaturi, s obzirom na procesne propise i dosadanja iskustva, preporuuje se da univerzalni sukcesor ima pravo da nastavi voenje spora. Otuenje svih akcija pravnim poslom u toku parnice dovodi do gubitka prava na tubu (odbacivanje tube), jer je tuilac tokom spora izgubio status akcionara, osim ako tuilac dokae poseban i konkretan interes od pozitivne odluke.

Pobijanje odluke od strane prisutnog akcionara

Lino prisustvo akcionara u skuptini je dovoljno, ali ne i neophodno. Pravo uestvovanja u skuptini moe se ostvariti i preko zastupnika, a u praksi najee preko punomonika zato to to pravo nije strogo lino pravo akcionara. Pravo uestvovanja na skuptini nemaju savetnici akcionara ako ujedno nisu i punomonici, ali im predsednik skuptine moe dozvoliti da joj prisustvuju. Moe se zakljuiti da se prisutnim smatra ne samo akcionar koji je lino prisutan ve i akcionar koji je zastupljen od strane punomonika ili zastupnika. Kada je u pitanju pobijanje odluka skuptine akcionarskog drutva od strane prisutnog akcionara, postoje dva sistema pobijanja: 1) sistem prema kome prisutni akcionar moe da pobija odluku skuptine samo ako je glasao protiv te odluke. U pravu, kao i u praksi, obino se govori o

glasanju protiv odreene odluke, mada je predmet glasanja predlog odluke. Ako za punovaan predlog glasa propisana veina - taj predlog postaje odluka; 2) sistem prema kome prisutni akcionar mora staviti prigovor (iskljuivo ili alternativno) uz glasanje protiv odluke. Prigovor mora biti jasan i nedvosmislen, bez obaveze davanja obrazloenja i moe se staviti sve dok se ne zakljui skuptina, a nakon toga on vie ne bi bio izjavljen na skuptini. Ako se prigovor ne upie u zapisnik skuptine, to ne spreava akcionara koji ga je stavio da podnese tubu za pobijanje ako svedocima sa skuptine dokae da je izjavio protivljenje donetoj odluci, ali da to nije uneto u zapisnik. Treba istai da se pobijanje ne zasniva na glasanju protiv odluke, kao ni na prigovoru, ve se samo radi o pretpostavkama za pobijanje. U naem pravu prihvaen je prvi sistem - sistem prema kome prisutni akcionar moe pobijati skuptinsku odluku samo ako je ispunio zakonom predvieni uslov: da je glasao protiv te odluke. Posledice prihvatanja ovog sistema su drastine. Pravo na pobijanje skuptinskih odluka imaju akcionari koji imaju obine akcije, a samim tim i pravo glasa. Skuptinsku odluku ne mogu pobijati prisutni akcionari koji ne mogu vriti svoje pravo glasa zbog postojanja sukoba interesa. Kao to je ve istaknuto, pravo na pobijanje skuptinskih odluka nemaju akcionari koji imaju akcije bez prava glasa (preferencijalne akcije). Izuzetno, ovi akcionari imaju pravo glasa u sluajevima predvienim odredbama lana 209. stav 6. Zakona. U takvim sluajevima oni imaju i pravo da pobijaju skuptinsku odluku, kao i akcionari sa obinim akcijama. Problem postoji i u sluaju tajnog glasanja, kad se ne zna kako je konkretni akcionar glasao. U takvom sluaju nije ispunjen uslov za pobijanje odluke skuptine. U naoj pravnoj literaturi predlae se reenje kojim bi se prevaziao konkretni problem. Kod tajnog glasanja, po pretpostavci, ne zna se kako je glasao konkretni akcionar, ali ako se iz njegove diskusije unete u zapisnik, ili iz posebne izjave na samoj skuptini moe pretpostaviti da je glasao protiv, treba mu priznati pravo na tubu. Kada je u pitanju akcionar koji ne moe da vri svoje pravo glasa zbog postojanja sukoba interesa, istie se da je razlog iskljuenja upravo pretpostavljeno glasanje protiv, tako da i ovom akcionaru treba priznati pravo na tubu. Navedeno reenje je parcijalno i ne reava u celosti probleme nastale neodgovarajuim normativnim reenjem. Jedino pravo reenje je promena sistema pobijanja odluka skuptine od strane prisutnog akcionara. Prihvatanjem sistema koji se zasniva na prigovoru, a ne na glasanju protiv odreene odluke, svi prisutni akcionari (sa obinim, kao i sa preferencijalnim akcijama), bez obzira na nain glasanja (tajno ili javno), kao i oni koji ne mogu da vre pravo glasa zbog postojanja sukoba interesa, imali bi pravo da pobijaju odluku skuptine.

Pobijanje odluke od strane odsutnog akcionara

Akcionar se smatra odsutnim kad nije lino prisutan skuptini, niti je bio zastupan od punomonika ili zakonskog zastupnika. On nije odsutan i kad je lino odsutan, a prisutnom punomoniku je dao punomoje za samo neke svoje akcije. Akcionar nije odsutan ni kada je svojevoljno napustio skuptinu pre njenog zavretka. Akcionar koji nije uestvovao na skuptini niti ga je tamo ko zastupao moe pobijati odluku koja je na njoj doneta u sledeim sluajevima:

1. kad skuptina nije bila uredno sazvana; 2. kad predmet odluivanja nije bio uredno objavljen; 3. kad je akcionar, odnosno njegov zastupnik onemoguen na drugi nain da prisustvuje na skuptini. Sutina je u tome to je krivicom akcionarskog drutva akcionar bio spreen da uestvuje u radu skuptine i da glasa protiv odluke da bi mogao da je pobija. Smatrae se da je akcionar onemoguen da prisustvuje skuptini samo u sluaju kad je on, ili njegov punomonik, ili zastupnik protivpravno spreen da prisustvuje skuptini. U sluaju udaljavanja akcionara iz prostorije skuptine drutva, kao mere izreene od predsednika skuptine, ono mora biti nedoputeno (protivpravno), a vremenski izvreno pre glasanja o odluci ije se pobijanje trai. Ukoliko je uinjeno nakon glasanja nema znaaja. Ako je akcionar opravdano udaljen iz prostorije u kojoj se odrava sednica skuptine, smatra se kao da ju je napustio. U sistemu koji se zasniva na prigovoru, odstranjivanje akcionara ne mora znaiti gubitak prava na pobijanje, ako je on pre udaljavanja izjavio prigovor na odluku koju kasnije eli da pobije. Onemogueno prisustvovanje skuptini treba razlikovati od onemoguenog glasanja o pojedinoj taki dnevnog reda. Treba istai da se ovo odnosi samo na akcionare koji imaju obine akcije i pravo glasa. Prisutni akcionari sa pravom glasa u takvom sluaju ne mogu glasati protiv odluke, to je uslov za pobijanje. Oni mogu pobijati odluku samo u sluaju kad je onemogueno glasanje protivpravno. U sistemu pobijanja odluke koja se zasniva na prigovoru, takvom akcionaru ostaje mogunost da stavi prigovor u zapisnik i tako sebi obezbedi pravo na pobijanje skuptinske odluke.

Pobijanje odluke od strane lana organa drutva

lanovi upravnog i nadzornog odbora imaju pravo da pobijaju odluku skuptine. Pravo na pobijanje skuptinskih odluka imaju svi lanovi organa koji su uredno imenovani, odnosno izabrani, bez obzira na to da li su u vreme podizanja tube bili upisani u registar, jer je upis samo deklarativne prirode. To znai da ovlaena lica na pobijanje odluka jesu lanovi organa a ne organi. lanstvo mora postojati u trenutku podizanja tube. Ne trai se da je lan organa imao to svojstvo u vreme donoenja skuptinske odluke. Postavlja se pitanje trajanja lanstva u organu. U uporednoj pravnoj literaturi, u vezi sa ovim pitanjem, postoji shvatanje da prestanak lanstva u organu nema karakter prestanka ovlaenja za pobijanje odluka skuptine. Prema shvatanju koje postoji u naoj pravnoj literaturi, shodno ranije pomenutom pristupu, prestanak lanstva ostavkom ili istekom mandata, po pravilu, bi vodio prestanku prava na tubu i njenom odbacivanju, osim ako tuilac ne dokae poseban interes za meritornu odluku. To iz razloga to opozivom, po pravilu, prestaje lanstvo u organu, a samim tim i ovlaenje za pobijanje. Prema Zakonu, za vrenje prava na pobijanje skuptinske odluke od strane lana organa drutva ne trai se ispunjenje uslova za pobijanje. Tako lanovi organa vre pravo na pobijanje skuptinskih odluka jednostavnije i lake nego akcionari, koji moraju da ispune zakonom propisane uslove. U uporednom pravu za vrenje prava na pobijanje odluka skuptine od strane lana organa trai se

ispunjenje odreenih uslova. Tubu moe podneti svaki lan organa samo ako je u pitanju odluka koja trai sprovoenje, pri emu se posebno ima u vidu prijava za registrovanje odluke. Ovlaenje za pobijanje postoji i dalje kada je, posle podizanja tube, odluka sprovedena od strane drugog lana organa. Uz sprovoenje odluke, kao uslov se javlja i izlaganje krivinoj ili graanskoj odgovornosti koja bi mogla nastupiti kao posledica sprovoenja odluke. Vrei svoje pravo na pobijanje sudskih odluka, lan organa predstavlja stranku u postupku. On podie tubu u svoje ime, a ne kao zastupnik drutva, titei se na taj nain od mogue odgovornosti za ruljivu skuptinsku odluku. Takvim ovlaenjem lana organa doprinosi se zakonitosti rada organa drutva, a samim tim i drutva. Poto lan organa samostalno vodi parnicu, on snosi i trokove spora, ako bi ih s obzirom na ishod spora morao snositi tuilac.

Zloupotreba prava na pobijanje odluka skuptine drutva

Pravo na pobijanje skuptinskih odluka, kao i svako pravo, moe se zloupotrebiti. U takvom sluaju tuilac (akcionar) zloupotrebljava svoje upravljako pravo (materijalno-pravno ovlaenje) za pobijanje skuptinske odluke. Pravo na pobijanje, kao subjektivno pravo, podlee ogranienju sadranom u lanu 13. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 Ustavna povelja). Prema pravilu sadranom u navedenom lanu, zabranjeno je koristiti se nekim pravom protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato. Mada se navedeno ogranienje vezuje za prava iz obligacionih odnosa, ono se primenjuje i u pravu drutava, ako u njemu neko pitanje nije regulisano odgovarajuim pravilima kojima se regulie oblast u koju to pitanje ulazi. U vezi sa zloupotrebom prava na pobijanje skuptinske odluke bitno je da li je tuba podignuta radi ostvarenja nekog drugog cilja, a ne u cilju preispitivanja odluke skuptine. U praksi je najee re o nelojalnom i izrazito sebinom korienju upravljakog prava akcionara. Zloupotreba prava na pobijanje odluke skuptine moe se utvrditi na osnovu subjektivnih i objektivnih uslova. Subjektivni uslov bi bio, na primer, kad akcionar iskoriava svoje pravo da iz sebinih pobuda drutvu nametne svoju volju. To e postojati i u sluaju kad tuilac ustane sa tubom za pobijanje skuptinske odluke da bi iz koristoljublja doveo drutvo u situaciju da uini neto to on od njega, inae, ne bi mogao zahtevati, pri emu pretpostavlja da e tueno drutvo to uiniti, jer se nada da e tako izbei tetne posledice pobijanja odluke ili e ih bar smanjiti. inidba koju tueno drutvo ispunjava ili namerava da ispuni mora biti neprimerena (privrednoj ili pravnoj) teti koju tuilac trpi pobijanom odlukom i trokovima koje e imati voenjem postupka pred sudom. Neprimerenost onoga to se od tuenog drutva dobija moe se iskazati, na primer, kada je u pitanju plaanje u novcu, dobijanje zaposlenja, dobijanje nekih koristi koje nisu u vezi sa lanstvom u drutvu (npr. dobijanje kredita, povoljnih uslova isporuke, povlaenje krivine prijave, preuzimanje nekih radnji u nekom drugom postupku), pribavljanje koristi od nekog drugog, neprimereno visoko plaanje nekih usluga itd. Objektivni uslov koji upuuje na to da je u pitanju zloupotreba prava na pobijanje, postoji, na primer, u sluaju kad tuilac podigne tubu koja nema nikakve izglede

na uspeh, ili za koju se u postupku pred sudom ustanovi da je bez izgleda na uspeh, a tuilac i dalje nastavlja sa postupkom. Najee su u pitanju sporovi koji se vode samo zato da bi se spreio upis odluke ili neki upis na osnovu nje u registar, ili sporovi koji se vode zbog toga da bi tuilac za povlaenje tube ili drukije mirno reenje spora traio ili primio nesrazmerno veliku protivinidbu. Na primer, tuilac vodi postupak samo radi toga da bi tueno drutvo ili neko trei otkupio akcije i tako osujetio dalje voenje spora. Teret dokazivanja da postoji zloupotreba prava na pobijanje odluke skuptine je na tuenom drutvu. Ako sud utvrdi da je re o zloupotrebi prava o tubi nee odluivati, smatrae tubu nedoputenom i reenjem e je odbaciti.