Anarhizam Poreklo i razvoj Re anarhija potie od grke rei i doslovno znai bezvlae.

Termin anarhizam je u upotrebi od Francuske revolucije i u poetku je upotrebljavan u kritikom i negativnom smislu da oznai slom civilizovanog poretka. Tek kada je Prudon ponosno objavio Ja sam anarhista, re je poela da se povezuje sa sistematskim skupom politikih ideja. Anarhisti zagovaraju ukidanje zakona i vlasti, ali i veruju da e se razviti prirodniji i spontaniji drutveni poredak. Prvi i u izvesnom smislu klasian izraz anarhistikih principa dao je Godvin, mada sebe nikada nije opisivao kao anarhistu. Tokom 19. veka anarhizam je postao znaajna komponenta rastueg socijalistikog pokreta. 1864. godine Prudonovi sledbenici su se udruili sa Marksovim kako bi osnovali Medjunarodno radniko udruenje ili Prvu Internacionalu. Internacionala je doivela krah 1871. godine zbog rastueg antagonizma izmedju marksista i anarhista, predvodjenih Mihailom Bakunjinom. Sindikalizam je bio oblik revolucionarnog sindikalnog pokreta, popularnog u Francuskoj, Italiji i paniji, koji je poetkom 20. veka anarhizam uinio istinski masovnim pokretom. Poetkom 20. veka anarho-sindikalistiki pokreti takodje su nastali u Latinskoj Americi, naroito u Argentini i Urugvaju, a sindikalistike ideje su uticale na Meksiku revoluciju. Pobeda generala Franka u panskom gradjanskom ratu (1936-1939) dokrajila je anarhizam kao masovni pokret. Anarhizam je neobian po tome to nikada nije uspeo u osvajanju vlasti, bar na nacionalnom nivou. Otuda iskuenje da se anarhizam posmatra kao ideologija koja ima manji znaaj od, recimo, liberalizma ili socijalizma. Najblie osvajanju vlasti bili su tokom panskog gradjanskog rata. iroko je prihvaeno da je cilj anarhizma, ruenje drave i razaranje svih formi politikog autoriteta, nerealan, ako ne i nemogu. Anarhisti takodje odbacuju formiranje politikih partija, kandidovanje za izbore, traenje javnih funkcija, itd. Protiv drave centralne teme Karakteristika pomou koje se definie anarhizam je njegovo suprotstavljanje dravi i institucijama zakona koje uz nju idu. Anarhisti tee dravi u kojoj slobodni pojedinci upravljaju svojim poslovima putem dobrovoljnih sporazuma, bez prisile i prinude. Postoje dva faktora koji zamagljuju ideoloki karakter anarhizma: 1. Anarhizam je jai u moralnim tvrdnjama nego u analizi i objanjenjima. 2. Anarhizam je manje objedinjena i koherentna ideologija, a vie ona u kojoj se preklapaju dve rivalske liberalizam i socijalizam. Tako anarhizam ima dvostruki karakter: on se moe tumaiti kao jedan oblik ultraliberelizma koji lii na ekstemni liberalni individualizam, ili kao jedan oblik ultrasocijalizma koji lii na ekstremni socijalistiki kolektivizam. Najznaajniji principi anarhizma su: antietatizam, prirodni poredak, antiklerikalizam i ekonomska sloboda. Antietatizam Sebastijan For je definisao anarhizam kao negaciju principa autoriteta. Anarhisti su protiv autoriteta jer je autoritet napad na princip slobode i jednakosti. Anarhistika kritika autoriteta obino je usredsredjena na politiki autoritet. Sve druge ideologije veruju da drava ispunjava neku vrednu svrhu u drutvu, anarhizam ne. Anarhisti naglaavaju da je autoritet drave apsolutan i neogranien, takodje i prinudan. Oni odbacuju liberalnu ideju politike slobode koja proistie iz drutvenog ugovora. Po njima je drava eksploatorska, deluje u savezu sa bogatim i privilegovanim, a simboli vlasti su batina, pitolj, lisice i zatvor Ema Goldman. Temelj ove kritike drave jeste u anarhistikom gleditu o ljudskoj prirodi. Mada anarhisti usvajaju visoko optimistino, ako ne i utopijsko gledite o ljudskom potencijalu, oni su takodje duboko pesimistini u pogledu politikog autoriteta i ekonomske nejednakosti. Ljudska bia mogu biti ili dobra ili zla, zavisno od politikih okolnosti u kojima ive. Dravno ugnjetavanje potie od pojedinaca koji su iskvareni politikim i drutvenim okolnostima. Anarhistika teorija drave je takodje podvrgnuta kritici jer ne moe da objasni kako nastaje taj politiki autoritet koji kritikuje.

Prirodni poredak Anarhisti smatraju ne samo da je drava zlo, ve i da nije nuna. Hobsovi i Lokovi argumenti drutvenog ugovora sugeriu da je drutvo bez drave u prirodnom stanju, jednako gradjanskom ratu svakog protiv svih. Nasuprot tome, Godvin je sugerisao da su ljudska bia u sutini racionalna stvorenja koja obrazovanje i prosveeni sudovi ine sklonim ivotu u skladu sa istinom i univerzalni moralnim zakonima. Vlast nije reenje problema potretka, ve uzrok tog problema. Utopija je doslovno ideal savrenog drutva. Utopizam je stil politikog teoretisanja koje, dajui savrenu alternativu, kritikuje postojei poredak. Dobri primeri za ovo su marksizam i anarhizam. U srcu anarhizma lei neustraivi utopizam, verovanje u prirodnu ili bar potencijalnu dobrotu ljudi. Po njima, drutveni poredak nastaje spontano i prirodno, on ne zahteva maineriju reda i zakona. Anarhiste privlae i ideje nezapadnih religija, kao to su budizam i taoizam, koji naglaavaju medjuzavisnost i jedinstvo. Najuticajnija moderna verzija takvih ideja nalazi se u pojmu ekologije, posebno socijalne ekologije mislilaca kao to je Bukin. Prudon, Bakunjin i Kropotkin su prihvatili da ljudska vrsta moe biti kako sebina, tako i kooperativana. Oni takodje smatraju da je ljudska priroda plastina, tj. da je oblikovana politikim, drutvenim i ekonomskim okolnostima. Antiklerikalizam Anarhisti su, tokom 19. veka, prema crkvi pokazivali istu ogorenost kao prema dravi. Anarhistika politika filozofija morala je biti zasnovana na odbacivanju hrianstva jer se ljudi samo tada mogu smatrati slobodnim. Pored toga, anarhisti veruju da politiki i religijski autorutet idu zajedno. Bakunjin je proklamovao da ukidanje crkve i drave moraju biti prvi i nuan uslov istinskog oslobodjenja drutva. Ipak, religiju ne odbacuju u potpunosti. Rani anarhisti su bili pod uticajem milenarizma, verovanje u povratak Hrista i uspostavljanje Bojeg carstva nakon hiljadu godina. Moderne anarhiste esto privlae religije kao to su taoizam i zenbudizam. Ekonomska sloboda Anarhisti su obino radili u okviru radnikog pokreta i usvajali socijalistiku filozofiju drutva. Bakunjin je dokazivao da se u svakom razvijenom drutvu mogu identifikovati tri drutvene grupe: 1. ogromn a veina eksploatisanih 2. manjina koja je eksploatisana, ali takodje eksploatie druge 3. vrhovn i vladajui stale mali broj onih koji su nita drugo do eksploatatori. Anarhisti 19. veka su se identifikovali sa siromanima i ugnjetavanima i nastojali da u ime eksploatisanih masa izvedu drutvenu revoluciju u kojoj bi bili zbrisani kapitalizam, a i drava. Mnogi anarhisti priznaju srodnost sa socijalizmom, zasnovano na zajednikom gnuanju prema svojini i nejednakosti, ali postoje i oni koji su branili prava svojine, pa ak i oboavali konkurentski kapitalizam. Ovo osvetljava razliku izmedju dve glavne anarhistike tradicije, od kojih je jedna kolektivistika, a druga individualistika. Kolektivistiki anarhisti brane ekonomiju zasnovanu na saradnji i kolektivnom vlasnitvu, dok individualistiki anarhisti podravaju trite i privatnu svojinu. Kolektivistiki anarhizam Koreni kolektivistikog anarhizma su pre u socijalizmu nego u liberalizmu. Kolektivizam je u sutini verovanje da su ljudska bia drutvene ivotinje kojima vie odgovara zajedniki rad za opte dobro, nego trud oko individualnog, linog interesa. Kolektivistiki anarhizam, koji se nekad naziva i socijalanarhizmom, istie ljudsku sposobnost za drutvenu solidarnost. Oni tvrde da, kada se zajednika ljudska priroda prepozna kao ono to povezuje ljude, nema potrebe za intervencijom drave. Filozofsko i ideoloko preklapanje anarhizma i socijalizma, posebno marksistikog socijalizma, oigledno je iz injenice da su anarhisti esto radili u okviru ireg revolucionarnog socijalistikog pokreta. Izmedju kolektivistikog anarhizma i marksizma moe se povui izvestan broj jasnih teorijskih paralela:

- oba u osnovi odbacuju kapitalizam - oba pokazuju naklonost ka kolektivnom vlasnitvu - oba usvajaju revoluciju kao poeljno sredstvo za politike promene - oba veruju da bi potpuno komunistiko drutvo bilo anarhijsko - oba se slau da ljudi imaju iskonsku sposobnost da svoje poslove uredjuju bez potrebe za politikim autoritetom. Ipak, u izvesnim pitanjima, anarhizam i socijalizam se razilaze. To je najupeatljivije u sluaju parlamentarnog socijalizma. Parlamentarni socijalisti dravu vide kao glavno sredstvo pomou kojeg se kapitalizam reformie. Anarhizam odbacuje parlamentarni socijalizam. Najvea razlika izmedju anarhista i marksista tie se njihovog shvatanja o prelasku iz kapitalizma i komunizam. Marksisti se zalau za diktaturu proleterijata, ali, sa uklanjanjem klasnih antagonizama, ova proleterska drava bi odumrla. A anarhisti smatraju da je drava po sebi zla i ugnjetaka, i zato oni ne prave nikakvu razliku izmedju buroaskih i proleterskih drava. Dravi se ne moe dopustiti da odumre, ona mora biti ukinuta. Mutualizam Mutualizam je sistem pravine i pravedne razmene u kojem pojedinci i grupe jedni s drugima mogu da prave ugovore, trgujui dobrima i uslugama bez profitiranja i eksploatacije. Drutvena interakcija je dobrovoljna, uzajamno korisna i harmonina, bez potrebe za bilo kakvim regulisanjem ili uplitanjem od strane vlade. Prudonovi sledbenici su ove ideje pokuali da ostvare u praksi, osnivanjem mutualnih kreditnih banaka u Francuskoj i vajcarskoj. Anarhosindikalizam Uavi u sindikalistiki pokret, anarhisti su razvili ideje anarhosindikalizma. Sindikalisti su odbacivali uobiajnu politiku, oni su verovali da mo radnike klase treba da se ogleda u bojkotima, sabotaama, i najzad, generalnim trajkom. Anarhisti su na sindikate gledali kao na model decentalizovanog, nehijerarhijskog drutva budunosti. Anarhosindikalizam je do panskog gradjanskog rata uivao masovnu podrku, ali ipak nije uspeo da ostvari svoje revolucionarne ciljeve. Anarhosindikalizam nije razvio jasnu politiku strategiju nego se oslanjao na spontani ustanak eksploatisanih i ugnjetavanih. Anarhokomunizam Anarhokomunizam je ukorenjen u visoko optimistinom verovanju u ljudsku sposobnost na saradnju iji je najslavniji izraz teorija uzajamne pomoi Kropotkina. Kropotkin je pokuavao da drutvenu solidarnost postavi na bioloki temelj, preispitivanjem Darvinove teorije evolucije. Kropotkin je zastupao tezu da su vrste uspene upravo zbog toga to, saradjujui, uspevaju da upregnu kolektivne energije, nasuprot Spenseru, koji je iz darvinizma izvukao svoju teoriju o tome da je ljudska vrsta po prirodi takmiarska i agresivna. Ljudi moraju imati jaku sklonost prema uzajamnoj pomoi. Tako su u Antikoj Grkoj polisi cvetali dok ih konkurentski kapitalizam nije potkopao. Mada je Prudon upozoravao da bi komunizam mogao da se ostvari samo putem autoritarne drave, Kropotkin i Malatesta su dokazivali da je to mogue ukidanjem drave. Kropotkin je zamiljao da bi se anarhistiko drutvo sastojalo od zbira uglavnom samodovoljnih komuna, od kojih bi svaka svoje bogatstvo posedovala zajedniki. Po njima, komunalna organizacija drutvenog i politikog ivota ima tri prednosti: 1. Komune su zasnovane na principima zajednikog i kolektivnog poduhvata, one jaaju spone solidarnosti, i pomau da gramzivost i sebinost nestanu. 2. U okviru komuna odluke se donose tokom procesa participativne ili neposredne demokratije koja garantuje visoki nivo narodne participacije i politike jednakosti. Jedini oblik vlasti, prihvatljiv za anarhiste, je narodna samouprava. 3. Komune su male zajednice, a to ljudima omoguava da svojim poslovima upravljaju u medjusobnom delovanju licem u lice. Individualistiki anarhizam

Filozofska ideja individualistikog anarhizma sadrana je u liberalnoj ideji suverenog pojedinca. Liberalizam je verovanje u primat pojedinca i centralni znaaj individualne slobode. Prema klasinom liberalnom gleditu, sloboda je negativna. Kada se individualizam dovede do krajnosti, on podrazumeva suverenost pojedinca, ideju po kojoj apsolutni autoritet poiva unutar svakog ljudskog bia. Svako ogranienje pojedinca je zlo, ali kada ga namee drava, ono vai kao apsolutno zlo. Na taj nain su individualizam i drava po prirodi nepomirljivi principi. Izmedju liberalizma i individualistikog anarhizma postoje znaajne razlike: 1. Klasini liberali zastupaju tezu da je drava noni uvar neophodna u spreavanju sebinih pojedinaca da medjusobno nanose zlo, tako da oni brane dravnu intervenciju zbog toga to ona uveava pozitivnu slobodu. Nasuprot tome, anarhisti veruju da pojedinci mogu da se ponaaju miroljubivo i slono, bez potrebe za vlau koja bi ih disciplinovala. Anarhisti se od liberala razlikuju po tome to veruju da slobodni pojedinci konstruktivno mogu da ive i rade zajedno. Razum zapoveda da sukob bude reen arbitraom ili debatom, a ne nasiljem. 2. Liberali veruju da se mo vlasti moe obuzdati razvojem ustavnih i predstavnikih institucija. Anarhisti odbacuju ideju ograniene, ustavne ili predstavnike vlasti. Konstitucionalizam i demokratiju oni posmatraju kao fasadu iza koje stoji politiko ugnjetavanje. Drugim reima, sve drave su napad na individualnu slobodu. Egoizam Anarhistika ubedjenja izgradjena na ideji suverenog pojedinca, najotrije su iskazana u delu Maksa tirnera. Njegove teorije predstavljaju ekstremnu formu individualizma. Termin egoizam ima dva znaenja. Moe sugerisati da su pojedinci sutinski obuzeti svojim egom, ili da su sebini (pretpostavka koju bi prihvatili Hobs i Lok). Obuzetost sopstvenim interesima moe proizvesti sukob i opravdati egzistenciju drave. Prema tirnerovom gleditu, egoizam je filozofija koja individualno sopstvo stavlja u centar moralnog univerzuma. Pojedinac treba da deluje kako sam odlui, bez obzira na zakone, religijske i moralne principe. Takva pozicija znai jednu vrstu nihilizma, doslovno neverovanje ni u ta. Takodje cilja u pravcu ateizma, pa tako i do ekstremnog oblika individualistikog anarhizma. tirnerove ideje su imale relativno malo uticaja na nastajui anarhizam jer u njima nije bilo ideje kako bi se u drutvu bez drave odravao poredak. Ipak, njegove ideje su uticale na Niea i egzistencijalizam 21. veka. Libertarijanizam Individualistiki argument su u SAD-u potpunije razvili mislioci kao to su Toro, Spuner, Taker i Voren. Toro je hvalio Defersonov liberalni moto Vlast je najbolja kad najmanje vlada, ali ga je prilagodio sopstvenom anarhizmu: Vlast je najbolja kada uopte ne vlada. Po Torou, pojedinac treba da bude veran samo svojoj savesti i radi samo ono to misli da je ispravno. Toorov anarhizam individualnu savest stavlja iznad zahteva politike obaveze. To ga je navelo na neposlunost vladi SAD-a, za koju je on mislio da vlada nemoralno. Taker je dalje razvijao libertarijanizam razmiljajui kako pojedinci jedni s drugima da ive i rade, bez opasnosti od sukoba. Po njemu, dva su mogua reenja ovog problema: 1. naglasak je na ljudskoj racionalnosti, koja sugerie da se u sluaju sukoba oni mogu razreiti razlonom diskusijom 2. pronalaenje neke vrste mehanizma pomou kojeg se nezavisna delovanja slobodnih pojedinaca mogu medjusobno dovesti u harmoniju. Voren i Taker, kao ekstremni individualisti, verovali su da se taj mehanizam moe pronai u sistemu trine razmene. Voren je mislio da pojedinci imaju suvereno pravo na svojinu koju sami proizvode, ali da su takodje ekonomskom logikom prisiljeni da rade sa drugima, kako bi iskoristili prednosti podele rada. Taker je dokazivao da je istinski anarhizam dosledni manesterizam, ukazujui na principe slobodne trgovine i slobodnog trita Kobdena i Brajta. Krajem 19. veka, individualistiki anarhisti u SAD poeli su da tvrde kako je nevidljiva ruka trita sposobna da uredi sve drutvene interakcije, ime potpuno prestaje potreba za politikom organizacijom.

Anarhokapitalizam Mislioci poput Ajn Rand, Marej Rotbard i Dejvida Fridmana u drugoj polovini 20. veka doveli su do ideje slobodnog trita do krajnjih granica, i razvili jedan oblik anarhokapitalizma. Oni su dokazivali da vlada moe da se ukine i zameni neregulisanom trinom konkurencijom. Svojinu treba da poseduju suvereni pojedinci koji mogu da odlue da sklapaju dobrovoljne ugovore sa drugima. Anarhokapitalisti idu dalje od ideja liberalizma slobodnog trita. Liberali veruju da je trite efikasan mehanizam, ali govore i o njegovim granicama. Nasuprot tome, anarhokapitalisti veruje da trite moe da zadovolji sve ljudske potrebe. Rotbard priznaje da e u anarhistikom drutvu pojedinci nastojati da budu zatieni jedni od drugih, ali je tvrdio da takva zatita moe da se postigne putem udruenja za zatitu i privatnih sudova, bez potrebe za policijom i dravnim sudovima. Udruenja za zatitu bi nudila bolje usluge, zato to bi ih konkurencija prisiljavala da budu jeftini i efikasni. Privatni sudovi bi bili prisiljeni da razvijaju reputaciju pravinosti kako bi privukli klijente. I, najvanije, nasuprot autoritetu javnih tela, sklopljeni ugovori sa privatnim agencijama bili bi potpuno dobrovoljni, regulisani jedino bezlinim trinim snagama. Putevi ka anarhiji Anarhisti su bili mnogo uspeniji u opisivanju svojih ideala, nego u njihovim sprovodjenjem u praksu. Problem sa kojim se suoio anarhizam bio je sledei: ako se drava smatra zlom i ugnjetakom, svaki pokuaj zadobijanja moi vlasti, pa ak i uticaja, mora biti nezdrav i iskvaren. Ideja anarhistike vlade i anarhistike politike partije je contradictio adiecto. Revolucionarno nasilje U 19. veku, anarhistike vodje su pokuavale da ugnjetene mase podignu na ustanak i pobunu. Bakunjin je vodio tajno bratstvo Alijansa za drutvenu demokratiju i uestvovao u anarhistikim pobunama u Italiji i Francuskoj. Anarhistiki ustanci su na kraju propali delimino zbog toga to su bili zasnovani na verovanju u spontanu pobunu, umesto u briljivu revoluciju. Krajem 19. veka, mnogi anarhisti su skretali panju na revolucionarni potencijal sindikalistikog pokreta, a tokom 20. veka, anarhizam je sve vie gubio podrku u odnosu na bolje organizovan i vre disciplinovan komunistiki pokret. Anarhistiko nasilje je bilo naroito izraeno u dva perioda: 1. krajem 19. veka (dostiui vrhunac 90-ih godina) 2. 70-ih godina 20. veka (grupe kao to su bile italijanske Crvene brigade, japanska Crvena armija... Anarhisti su koristili tajno nasilje koje je esto ukljuivalo podmetanje bombi i atentate. Medju njihovim rtvama su bili car Aleksandar II, kralj Umberto od Italije, carica Elizabeta od Austrije, kao i predsednici drava. Anarhistiko nasilje je bilo osobeno zbog toga to su verovali da je ono pravedno i pravino po sebi. U praksi je anarhistiko nasilje bilo kontaproduktivno. Teroristiki napadi 90-ih godina 19. veka, kao i oni 70-ih 20. veka, samo su ohrabrivali dravu da proiri i ojaa svoju represivnu maineriju, obino uz podrku javnog mnjenja. Direktna akcija Anarhisti su esto koristili taktiku direktne akcije. To je politika akcija koja se preduzima izvan ustavnih i zakonskih okvira, od pasivnog otpora do terorizma. S anarhistike take gledita, direktna akcija ima dve prednost: 1. ona nije zagadjena procesom vlasti pa se zato politiko nezadovoljstvo moe izraziti iskreno i otvoreno 2. ona je oblik narodnog politikog aktivizma koji se moe organizovati na bazi decentalizacije i participativnog donoenja odluka ovo se ponekad uzima kao nova politika. Uticaj anarhizma se moe videti u tendenciji tzv. novih drutvenih pokreta kao to su feministiki, ekoloki, gej pokret, antiglobalizacijski pokret... Ali, direktna akcija ima i svoje nedostatke. Ona moe ostati bez javne

podrke, zato to rizikuje da bude proglaena neodgovornom i ekstemistikom. Mada direktna akcija privlai panju javnosti i medija, ona ipak moe biti oznaena kao politiki autsajder koji je nesposoban. Nenasilje Veina anarhista nasilje vidi kao taktiki pogreno, a mnogi ga se i gnuaju. Ovi druge su esto privlaili principi koje su razvijala Lav Tolstoj i Mahatma Gandi. Tolstoj je u svojim politikim spisima razvio sliku iskvarene i lane moderne civilizacije. On je sugerisao da se spasenje moe postii ivotom u skladu s religijskim principima i povratkom jednostavnom seoskom ivotu. Sr tog uenja je princip nenasilja. Gandi se borio protiv rasne diskriminacije i vodio pokret za nezavisnost Indije od Velike Britanije koja je konano dobijena 1947. godine. Njegov politiki metod se zasnivao na ideji nenasilnog otpora, na koji su uticala Tolstojeva uenja, ali i hinduistiki religijski principi. Mada nije bio anarhistiki teoretiar, Gandi je verovao da je vlast nasilje u koncentrisanoj formi. Princip nenasilja je za Gandijevu filozofiju bio kljuan iz dva razloga: 1. nenasilje je izraz svetosti svakog ljudskog ivota, a drutvo koje je regulisano putem ljubavi mora da se zasniva na saoseanju i potovanju 2. nenasilje je bila politika strategija, jer, uzdrati se od upotrebe sile, znai pokazati snagu i moralnu istotu. Anarhizam u 21. veku Anarhizam je kao znaajan politiki pokret postojao samo poetkom 20. veka, ali ak ni tad nije uspeo da stvori osnovu za politiku rekonstrukciju. Njegov vei doprinos je u tome to osporava i time oplodjuje druga politika verovanja. Anarhizam u stvari ima sve vei uticaj na modernu politiku misao. Nova levica je obuhvatala irok niz pokreta koji su bili istaknuti 60-ih i poetkom 70-ih godina 20. veka, ukljuujui studentski pokret, antikolonijalizam, feminizam i ekologizam. Ono to je ujedinjavalo novu levicu bio je cilj oslobadjanja, pod kojim se podrazumevalo lino ispunjenje. Nova desnica takodje istie vanost individualne slobode, ali veruje da nju moe garantovati samo trina konkurencija.

INDIVIDUALISTIKI ANARHIZAM ultraliberalizam ekstremni individualizam gradjanska neposlunost atomizam egoizam ugovorna obaveza trini mehanizam privatna svojina anarhokapitalizam = = = = = = = = =

vs

KOLEKTIVISTIKI ANARHIZAM ultrasocijalizam zajednika ljudska priroda drutvena revolucija klasna politika saradnja/uzajamnost drutvena dunost komunalna organizacija zajedniko vlasnitvo anarhokomunizam