Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Nacionalni akcioni plan razvoja organske proizvodnje u Srbiji (Radni dokument)

Beograd, 2009.

U saradnji sa:

Sadraj

Uvod Znaaj i osnovni trendovi organske proizvodnje u svetu Znaaj i osnovni trendovi organske proizvodnje u Srbiji Politiki ciljevi Cilj 1: Podrka organskoj proizvodnji kao sastavnom delu nacionalne poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja Cilj 2: Zakonodavstvom Srbije regulisana organska proizvodnja u skladu sa zahtevima EU Cilj 3: Uspostavljanje operativnog i usaglaenog sistema kontrole u organskoj proizvodnji u skladu sa standardima EU Cilj 4: Funkcionalna i odriva Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju Cilj 5: Pristupaan i zahtevima trita okrenut savetodavni sektor koji proizvoaima prua strunu i osavremenjenu podrku Cilj 6: Uspostavljanje primenjenih istraivanja u oblasti organske proizvodnje Cilj7:Ukljuivanje organske poljoprivrede u zvanino obrazovanje (dugoroni cilj) Cilj 8: Formiranje odeljenja za organsku proizvodnju u okviru sektora za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede, kao i klastera za organske proizvoae, preraivae i proizvodne i trgovake zadruge Cilj 9: Razvoj domaeg trita Cilj 10: Promocija izvoza srpski trgovci na inostranom tritu Cilj 11: Subvencionirane kreditne linije za poljoprivrednike u organskoj proizvodnji Cilj 12: Implementacija i nadzor Nacionalnog akcionog plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji Literatura Aneks I Radna grupa

3 3 5 6 6 9 11 12 13 14 15 16

17 18 19 19 20 21

Uvod
Akcioni plan za razvoj poljoprivredne proizvodnje u Srbiji odraava politiku volju za postavljanjem stratekih ciljeva u ovoj oblasti, kao i angaovanjem svih relevantnih dravnih inilaca u ostvarivanju istih. Krajnji cilj akcionog plana je da se do 2014. god. povea ukupna povrina obradivog zemljita, kao organski sertifikovanog ili u procesu konverzije do 50.000 ha. Kako bi se ostvarili primarni ciljevi akcionog plana, neophodno je uzeti u obzir interese svih strana u organskoj proizvodnji, kao i poveanje javne svesti o znaaju organske proizvodnje za poboljanje zdravlja i odrivo korienje resursa. Organska proizvodnja predstavlja ansu za srpske proizvoae koji bi se susreli sa znaajnom potranjom kako na tritu EU, tako i na svestkom tritu, kroz proizvodnju vee koliine sertifikovane hrane visokog kvaliteta i ispunjavanje zdravstenih i biolokih standarda. Domau potranju takoe bi trebalo uzeti u obzir. Ne samo da je organska proizvodnja znaajna za zadovoljenje potroaa, ve takoe slui javnom interesu u zatiti bioloke raznovrsnosti, okoline i prirodnih resursa kao i po pitanju odrivog razvoja, zatite i poboljanja zdravlja ljudi i ivotinja. Organska proizvodnja zasniva se na biolokoj ravnotei sistema: zemlja-biljkaivotinja-ovek. Prema definiciji Codex Alimentarius u pitanju je holistiki sistem proizvodnje koji promovie i jaa agroekosistem, zdravlje, ukljuujui i biodiverzitet, bioloke cikluse, kao i zemljite. Akcenat se stavlja na korienje inputa poreklom sa farme, uzimajui u obzir da regionalni uslovi zahtevaju lokalno primenljive sisteme. Ovo se moe ostvariti korienjem, gde je mogue, kulturnih, biolokih i mehanikih metoda, to je suprotno korienju sintetikih materijala kako bi se ispunile specifine funkcije u okviru sistema. Sintetiki pesticidi, sintetika ubriva, regulatori rasta, hormoni kao i genetski modifikovani organizmi ne smeju biti korieni u organskoj proizvodnji. Dozvoljene supstance su jasno odreene u okviru EU u aneksima, direktivama i drugim dokumentima. Glavni prioriteti su metode i procedure za racionalnu eksploataciju prirodnih resursa, rezistentne autohtone sorte, novorazvijeni varijeteti ivotinja, biljaka, plodoreda, primene stajnjaka i komposta ubriva, bioloke zatite protiv tetnih agenasa, itd.

Znaaj i osnovni trendovi organske proizvodnje u svetu

Organska proizvodnja ima znaajnu ulogu u razvoju ruralnih podruja, jer omoguava ekonomski razvoj, diverzifikaciju aktivnosti, privlaenje finansijskih resursa, ali takoe predstavlja integralni deo strategije za ruralni i poljoprivredni razvoj. U okviru Evropske unije (27 zemalja lanica) ukupno poljoprivredno zemljite na kojem se primenjuje organska proizvodnja iznosi oko 7.341.812 ha od ega je na prvom mestu Italija sa 1.148.162 ha, a slede je panija, Nemaka i Francuska.
3

O znaaju organske proizvodnje svedoe sledei aspekti: zatita prirodnih resursa od zagaenja ouvanost bioloke raznolikosti dugorono odravanje i poveanje plodnosti zemlje proizvodnja kroz prepoznatljive proizvodne metode zatita potroaa mogunost odrivog socioekonomskog razvoja ruralnih krajeva.

Prema ekonomskim pokazateljima, danas organska proizvodnja postaje sve znaajnija. Trgovina organskim proizvodima u posledenje etiri godine porasla je sa 23 na 40 milijardi dolara. Cene organskih proizvoda su i dalje visoke uprkos poveanoj prodaji i u proseku su vie od 15% do 30% u poreenju sa proizvodima dobijenim konvencionalnim metodama proizvodnje. U poslednjih deset godina, potranja organske hrane porasla je za 15-20% u SAD. Jedna od zemalja sa dugom tradicijom i visokom reputacijom u organskoj proizvodnji je i Nemaka, koja predstavlja jednog od vodeih proizvoaa organske hrane, kao i jedno od najveih trita u svetu sa godinjim obrtom od oko 3,9 milijardi evra. Samim tim, 1.800 preduzea nudi preko 35.000 organskih proizvoda oznaenih Bio organskim sertifikatom koji predstavlja zvanini dravni simbol u Nemakoj od 2001. godine; USDA je usvojila svoj zatitni znak godinu dana kasnije u SAD, dok je Kanada svoj logo objavila 2006. godine. Gledajui globalno, prodaja organskih prozvoda (hrane i napitaka) poveala se za 43% u periodu od 2002. do 2005. godine (sa 17,8 milijardi evra na 25,5 milijardi evra). U 2006. godini prodaja je iznosila 30,9 milijardi evra. U Evropi i Severnoj Americi najvea je potranja organskih proizvoda. Zemlja sa najveim ueem organskih proizvoda na tritu, posmatrano u odnosu na ostale proizvode, jeste vajcarska sa 4,5%, koja pored toga ima i najveu potronju organskih proizvoda po glavi stanovnika (100 evra po pojedincu). Obradive povrine pod organskim proizvodima rastu iz godine u godinu. Meutim, njihov je udeo u ukupnoj poljoprivrednoj povrini i dalje mali, kako sa globalnog, tako i sa aspekta pojedinanih zemalja. Kada se posmatraju cene organskih proizvoda u odnosu na cene konvencionalnih proizvoda, u pojedinim zemljama EU mogu se uoiti sledee karakteristike: - u Nemakoj su cene u proseku 20% vie - u Francuskoj su vie za 20-30% (u specijalizovanim radnjama ak do 50%, pri emu domai proizvodi imaju prednost) - u Italiji su cene 25% vie u supermarketima i 30% vie u specijalizovanim radnjama - u vedskoj su cene 15% vee, dok se cena nepreraenih proizvoda jo vie razlikuje - u Danskoj su cene za 20-30% vie. Danas na globalnom nivou posluje 305 organizacija koje pruaju usluge sertifikacije organske proizvodnje u skladu sa razliitim regulacijama i postojeim standardima. Veina ih je rasporeena na prostoru Evrope (160), Azije (93) i Severne Amerike. Zemlje sa najveim brojem ovih organizacija su SAD, Japan, Kina i Nemaka.

Znaaj i osnovni trendovi organske proizvodnje u Srbiji

Analiziranjem podataka Ministarstva poljoprivrede, dobijenih od ovlaenih sertifikacionih organizacija do februara 2009. godine, mogu se izvesti sledei zakljuci: Ukupan broj proizvoaa, tj. poljoprivrednih gazdinstava koja primenjuju metode organske proizvodnje iznosi 224 subjekta (od ega 37 proizvoaa ima ugovore sa ovlaenim organizacijama za sertifikaciju, a ostalih 187 proizvoaa sarauje sa sledeim preduzeima: Sirogojno, Berry Frost, Bio-kooperativna farma Mileticevo, Bio-kooperativna farma Baaid, itohem, Eko Telecka). Ukupna povrina pokrivena organskom proizvodnjom do februara 2009. godine iznosi 596 ha, od ega: * ovlaene organizacije za sertifikaciju sertifikovale su 330 ha pod organskom proizvodnjom, 89 ha se koristi za uzgoj specifinih biljnih kultura i 240 ha spada pod livade, panjake i ume; * 265 ha je u procesu konverzije. U 2008. godini ukupno ostvarena sertifikovana organska proizvodnja biljnog porekla iznosi oko 629.551 kg. Od ovog broja 79.500 kg odlazi na itarice, 15.500 kg na stonu hranu i krmno bilje, 7.600 kg na industrijsko bilje, 526 kg na kulinarsko bilje, 425 kg na lekovito bilje, 430 kg na povre i 95.500 kg na voe.

Zakonska regulativa i pratei zakonski akti odreuju ta se smatra organskim proizvodom. Pored proizvodnje sprovedene prema odgovarajuim propisima, odreen broj proizvoaa primenjuje standarde sertifikacionih organizacija koje nemaju ovlaenje Ministarstva poljoprivrede, a pri tom ne prijavljuje datu proizvodnju ovlaenoj organizaciji za sertifikaciju, zbog ega Ministartsvo ne raspolae ovim podacima. Na tritu u Srbiji nema deklarisanog semena, rasada i sadnog materijala proizvedenih u skladu sa metodama organske proizvodnje. Analizom novih podataka zakljueno je da je samo Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu prijavio 7,7 ha semenske soje koja je u procesu konverzije. Usled malog broja organskih prozvoaa u Srbiji, strani registrovani proizvoai semena, rasada i sadnog materijala, kao i trgovci proizvoda za zatitu bilja, npr. uvoznici, nemaju ekonomski interes u uvozu ovih inputa u Srbiju. Kako bi se podrala organska proizvodnja, neophodna je finansijska pomo registrovanim proizvoaima i pravnim licima koji potpisuju ugovor sa registrovanim proizvoaima o zajednikoj proizvodnji. U periodu od 2004. do 2009. godine, zapaa se poveanje zemljinih povrina na kojima se primenjuju metode organske proizvodnje. Zavod za statistiku Republike Srbije ne registruje podatke o cenama organskih proizvoda.

Politiki ciljevi

Cilj Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede jeste poboljanje sektora organske proizvodnje u periodu od 2009. do 2011. godine, kroz implementaciju sledeih ciljeva i aktivnosti: - Podrka organskoj proizvodnji kao sastavnom delu nacionalne poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja - Zakonodavstvom Srbije regulisana organska proizvodnja u skladu sa zahtevima EU - Uspostavljanje operativnog i usaglaenog sistema kontrole u organskoj proizvodnji u skladu sa standardima EU - Funkcionalna i odriva Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju - Pristupaan i zahtevima trita okrenut savetodavni sektor koji proizoaima prua strunu i osavremenjenu podrku - Uspostavljanje primenjenih istraivanja u oblasti organske proizvodnje - Ukljuivanje organske poljoprivrede u zvanino obrazovanje (dugoroni cilj) - Formiranje odeljenja za organsku proizvodnju u okviru sektora za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede, kao i klastera za organske proizvoae, preraivae i proizvodne i trgovake zadruge - Razvoj lokalnog trita - Promocija izvoza srpski trgovci na inostranom tritu - Subvencionirane kreditne linije za poljoprivrednike u organskoj proizvodnji - Implementacija i nadzor Nacionalnog akcionog plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji

Cilj 1: Podrka organskoj proizvodnji kao sastavnom delu nacionalne poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja
Nacrt strategije ruralnog razvoja za period od 2009. do 2013. godine oteava okolnosti povezane sa razvojem organske proizvodnje, na taj nain to su predloene dve etape u ruralnom razvoju, a akcenat u drugoj etapi stavljen je upravo na razvoj istog (odrivi ruralni razvoj i zatita ivotne sredine), ime je dat manji znaaj organskoj proizvodnji. Tako se stie utisak da nijedan deo nacionalnog budeta nee biti usmeren na podrku i rast odrivog
6

razvoja (pa ak, indirektno gledano, ni na organsku proizvodnju) sve do 2011. Ovo moe predstavljati veliku potekou za dobijanje buduih sredstava IPARD fondova, ime e veliki deo istih ostati neiskorien u buduem periodu. Ovakav stav prema organskoj proizvodnji javlja se usled nestabilnosti tranzicionog perioda, kao i poveanja poljoprivredne konkurentnosti i diverzifikacije ruralne ekonomije. Meuresorne radne grupe mogle bi da doprinesu ukljuivanju organske proizvodnje u aktivnosti i mere razliitih ministarstava, kao npr. Ministarstva zdravlja, Ministarstva ivotne sredine, Ministarstva nauke, Ministarstva prosvete i Ministarstva turizma. Pozitivni efekti mogli bi biti sledei: koordinacija zakonskih regulativa i zakona u okviru kompetencija Ministarstva poljoprivrede, kao i zakoni koji se indirektno tiu organske proizvodnje (npr. regionalno planiranje, pitanja koja se odnose na ivotnu sredinu, politika naunog i tehnolokog razvoja, edukacija, trgovina); sinergija mera koje podravaju mulitdisciplinarne projekte, poveanje javne svesti, koordinacija nacionalnih ciljeva koji se tiu primenjenih istraivanja, finansiranja, integracije organske proizvodnje u politiku ishrane i mera preventivne zatite zdravlja stanovnitva. Sredstva za zatitu bilja registruju se i stavljaju u promet u skladu sa Zakonom o zatiti bilja (Zakon o sredstvima za zatitu bilja). Trenutne okolnosti (mala povrina zemljita pod usevima i zasadima u organskoj proizvodnji), ne stimuliu inostrane proizvoae da registruju biopesticide u skladu sa zakonskim pravilima u Srbiji zbog niskog ekonomskog interesa. Registracija i stavljanje u promet bio-pesticida u skladu sa zakonskim pravilima, sigurno bi predstavljali dugorono reenje. Inostrani proizvoai bi svakako sproveli gorepomenute procedure, ukoliko bi organskom proizvodnjom bila obuhvaena vea podruja nego to je to danas sluaj. U gorepomenutim okolnostima (koje su takve ve vie od deset godina), neophodno je uvoenje mera koje bi, na odreen vremenski rok, pojednostavile promet biopesticida i ubriva. U skladu sa istim, Ministarstvo poljoprivrede trebalo bi da donese uredbu ogranienog trajanja (1-3 godine) kojom bi se dozvolio uvoz biopesticida i hraniva registrovanih u zemlji porekla za primenu u organskoj poljoprivredi. Uredbom bi se dozvolio uvoz iskljuivo za potrebe poljoprivrednika koji su zakljuili ugovor o inspekciji i sertifikaciji sa ovlaenim organizacijama, a odobrenje za uvoz izdavala bi Uprava za zatitu bilja ime bi ministarstvo imalo potpuni uvid u uvoz i primenu sredstava. Ministarstvo bi na ovaj nain postiglo vie ciljeva kompatibilnih sa akcionim planom, a pre svega pokrenuo bi se postupak registracije sredstava za zatitu i ishranu bilja zbog poveane potranje i doprinelo bi se poveanju povrina i obima proizvodnje. Subvencije za organsku proizvodnju predviene su zakonom koji se tie organske proizvodnje i organskih proizvoda (Slubeni glasnik, br. 62/2006). Poljoprivredna gazdinstva, tj njihovi vlasnici koji su na spisku Registra poljoprivrednih farmi, mogu dobiti subvencije iz budeta Republike. Ministarstvo je 2005. godine prvi put planiralo finansijsku podrku za organsku proizvodnju iz budeta Republike Srbije, u vidu nadoknade za trokove sertifikacije. Zakon nije usvojen niti su osnovane odgovarajue ovlaene organizacije za sertifikaciju. Jedno udruenje je apliciralo na raspisanom konkursu i isplaena je suma od 224.000 RSD.

Godinu dana kasnije, 2006. godine, iznos od 1.898.055 RSD isplaen je za period konverzije, sertifikaciju, promociju i zatitu lokalnih organskih proizvoda, edukaciju proizvoaa, demo farme i ostalo. Naredne dve godine, 2007. i 2008. godine, planirani su finansijski fondovi kako bi se pokrili trokovi perioda konverzije organske proizvodnje. Zbog zvanine primedbe Sektora za inspekciju 2007. godine, koji je isticao da je organizacija za sertifikaciju bila ukljuena u potpisivanje ugovora sa proizvoaima i izdavala sertifikate pre nego to je dobila odobrenje od Ministarstva, kao i zbog nepotpune dokumentacije koju su podneli poljoprivrednici, izvrena je samo jedna isplata u iznosu od 22.496 RSD. U skladu sa uredbom o raspodeli i koriscenju podsticajnih sredstava za podrku razvoju organske proizvodnje za 2008 godinu ( Slubeni glasnik, br. 23/2008), planirana je podrka za organsku poljoprivrednu i stonu proizvodnju u periodu konverzije. Rok za dostavu aplikacija Ministarstvu bio je 31. maj 2008. godine. U periodu implementacije uredbi moglo se zakljuiti da proizvoai nisu dovoljno edukovani u oblasti koja je vezana za organsku proizvodnju, kao i po pitanju prateih propisa. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede primilo je ukupno 50 aplikacija za podrku razvoju organske proizvodnje 2008. godine u skladu sa uredbom o raspodeli i korienju podsticajnih sredstava za podrku razvoju organske proizvodnje za 2008. godinu (Slubeni glasnik, br. 23/2008). Krajem novembra 2008. godine ukupan iznos od 1.099.636 RSD bio je isplaen proizvodjaima, dok je planirano da se suma od 949.120 RSD uplati u prvom kvartalu 2009. godine, to ukupno iznosi 2.048.756 RSD sredstava planiranih u skladu sa uredbom. Ministarstvo poljoprivrede, umartsva i vodoprivrede u saradnji sa SIEPA organizovalo je izvoznu promociju organskih proizvoda na Bio Fach sajmu u Nirnbergu. Suma od 1.911.005 RSD izdvojena je iz budeta Republike srbije od 2005. godine. Mere podrke trebalo bi da budu povezane sa novim proizvodnim metodama i inovativnim tehnologijama (proizvodnja komposta, primena prognostikih mera koje se odnose na tetne agense, proizvodnja semena, rasada i korisnih organizama, prerada i finalizacija proizvoda, pakovanje, reklamiranje, ukrupnjavanje zemljinjih parcela, poboljanje uslova prodaje, bio prodavnice, on farm prodaja, sajmovi). Ministarstvo poljoprivrede preuzima i obrauje podatke dobijene od ovlaenih organizacija koje se bave sertifikacijom. Podatke treba uzeti s rezervom, budui da su znaajan broj svih provera i sertifikacionih aktivnosti vodila kontrolna tela koja Ministarstvo nije zvanino autorizovalo, te stoga za njih nije vaila obaveza ustupanja podataka. Postojei sistem za prikupljanje statistikih podataka oslanja se na autorizovane sertifikacione institucije koje Ministarstvu poljoprivrede ustupaju podatke. U nadolazeem periodu, neophodno je dodeliti ulogu prikupljanja podataka subjektu poput Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju. Svi podaci dobijeni od sertifikovaih institucija bili bi uneti u bazu podataka. Podaci bi se ticali proizvoaa, podruja, koliine proizvodnje i ostalih podataka koji, u skladu sa optim standardima, ne bi predstavljali pretnju interesima sertifikovanih institucija. tavie, podaci iz Nacionalne asocijacije, registrovanih asocijacija, ekonomskih organizacija, Privredne komore, kao i lokalnih vlasti, takoe bi nali mesto u bazi podataka.

Dugorona podrka razvoju zasnivala bi se na integraciji Odeljenja za organsku proizvodnju u sektoru za ruralni razvoj. Ukljuivanje predstavnika organske proizvodnje u sve relevantne radne grupe Ministarstvva poljoprivrede i ostalih ministarstava (zdravlja, ivotne sredine, turizma, obrazovanja) do 31. 12. 2009. Implementacija adekvatnih mera finansijske pomoi dostupne organskim proizvoaima, postojeim i novim (31. 12. 2010.) Implementacija promotivnih kampanja za nacionalni logo organske proizvodnje (31. 12. 2010.) Pojednostavljenje uvoznih i registracionih procedura za biopesticide

Prikupljanje statistikih podataka o organskoj proizvodnji (npr. podruja, proizvoai, proizvodi).

Cilj 2: Zakonodavstvom Srbije regulisana organska proizvodnja u skladu sa zahtevima EU

Revizija pravne regulative EU za organsku proizvodnju pokrenuta je Evropskim akcionim planom za organsku proizvodnju 2004. godine. Nova regulativa Saveta EZ br. 834/2007 stupila je na snagu i tie se organske proizvodnje i obeleavanja organskih proizvoda, dok je Uredba EEC br. 2092/91 opozvana. Zajedno sa Uredbom br. 889/2008, koja se odnosi na definisanje detaljnih pravila za implemenatciju Uredbe Saveta br. 834/2007 i sa Uredbom br..1235/2007, koja se tie definisanja detaljnih pravila za implementaciju Uredbe Saveta br. 834/2007, a u pogledu uvoza organskih proizvoda iz zemalja van EU, organski sektor EU ima nov pravni okvir. Znaajno je istai da bi novi pravni okvir trebalo da obezbedi ispunjenje potencijala organske proizvodnje i organskih proizvoda, koji predstavljaju kljuni element poljoprivredne i ruralne politke EU. U Republici Srbiji organska proizvodnja je regulisana Zakonom o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima (Slubeni glasnik, br. 62/2006), koji je usvojen u Narodnoj skuptini jula 2006. godine. Ovaj zakon i pratei zakonski akti pripremljeni su u skladu sa uredbom EEC br. 2092/91 iz juna 1991. godine, koja se odnosi na organsku proizvodnju i poljoprivredne proizvode i nije vie na snazi. Zakon i pratei zakonski akti u Srbiji detaljno reguliu pravila i pitanja koja se odnose na proizvodnju, preradu, skladitenje, transport, trgovinu, obeleavanje organskih proizvoda i ostalo. Krajem 2006. godine odabran je nacionalni logo koji obeleava sertifikovane proizvode.
9

Zakon i pratei zakonski akti, objavljeni u Slubenom glasniku Republike Srbije, sastoje se od: o pravilnika o pakovanju, skladitenju i prevozu organskih prozivoda (Slubeni glasnik, br. 96/06); o pravilnika o uslovima koje treba da ispunjava pravno lice koje izdaje sertifikat, odnosno resertifikat za organske proizvode i o nainu izdavanja (Slubeni glasnik, br. 81/06); o pravilnika o izgledu oznake i nacionalnog znaka organskih proizvoda (Slubeni glasnik, br. 107/07); o pravilnika o uslovima i metodama trgovine organskim proizvodima (Slubeni glasnik, br. 07/08); o pravilnika o izvetajnoj dokumentaciji i njegovog sadraja, preko kojeg se vri praenje organske proizvodnje (Slubeni glasnik, br. 14/08); o pravilnika o formi identifikacionih kartica za inspektore organskih proizvoda (Slubeni glasnik, br. 61/08); o liste ovlaenih organizacija za izdavanje sertifikata, odnosno resertifikata za organske proizvode za 2007. godinu (Slubeni glasnik, br. 93/07); o liste ovlaenih organizacija za izdavanje sertifikata, odnosno resertifikata za organske proizvode za 2008. godinu (Slubeni glasnik, br. 13/08); o pravilnika o tehnolokim postupcima u preradi proizvoda dobijenih metodama organske proizvodnje, nainu ienja i sredstvima za ienje tehnolokih linija, dozvoljenim sastojcima, aditivima i pomonim supstancama u preradi namirnica (Slubeni glasnik, br. 34/09); o pravilnika o metodama stone organske proizvodnje (Slubeni glasnik SRJ, br. 51/2002) koji e biti zamenjen pravilnikom na kom se trenutno radi; o pravilnika o metodama za organsku biljnu proizvodnju i prikupljanje divljih biljaka i ivotinja iz prirodnih stanita koji se mogu smatrati organskim poljoprivrednim proizvodima (Slubeni glasnik, br. 47/09); Neophodno je uskladiti pravnu regulativu Srbije koja se tie poljoprivrednih proizvodjaa, pogona za preradu, trgovaca i izvoznih kompanija u Srbiji, sa novim pravnim okvirom EU koji se odnosi na organsku proizvodnju. Transparentnost i preciznost pravnog okvira u Srbiji sutinski je znaajna za organske proizvoae. Stoga prioritet treba dati razvoju zakonodavstva koji je lako primenljiv, a koji e postepeno biti usklaen sa pravilima EU.

10

Poljoprivredni proizvoai u Srbiji su donekle upoznati sa zvaninim regulativama. Pravna regulacija i pratei akti su kompleksni, ali jasni, meutim, proizvoai nisu naklonjeni detaljnijem prouavanju istih. Stoga e biti napravljen vodi koji bi na jednostavan i jasan nain informisao proizvoae i ostale subjekte u Srbiji o pravnoj regulativi koja se tie organske proizvodnje. Uporeivanje nacrta revidiranog Zakona RS sa Codeks Alimentarius (poglavlja o organskoj proizvodnji) i zahtevima EU (april 2010.); Razvoj ponuda za primenu i uproavanje pravnog okvira za organske proizvode ukljuujui i nacionalni logo (april 2010.); Prouavanje povezanosti nacrta Zakona RS sa drugim relevantnim regulativama organske proizvodnje /zatita bilja/ruralni razvoj (april 2010.) Pojednostavljenje uvoza i procedura prilikom registracije biopesticida i ubriva; Izrada vodia za subjekte organske proizvodnje, kako bi bili upoznati sa zakonskom regulativom organske proizvodnje (septembar 2010.).

Cilj 3: Uspostavljanje operativnog i usaglaenog sistema kontrole u organskoj proizvodnji u skladu sa standardima EU
Zajedno sa revidiranim zakonodavstvom EU o organskoj proizvodnji, organski sistem kontrole je izriito stavljen u sastav Official Food and Feed Control (OFFC Regulativa br. 882/2004). U veini zemalja lanica EU, ministarstva poljoprivede ili drugi organi imenovani od strane ministarstva, slue kao nadleni organi. Oni su odgovorni za sistem kontrole, koji omoguava da proizvodi oznaeni kao organski zaista predstavljaju organske proizvode. Regulativa EC br. 882/2004 postavlja niz zahteva za nadlene organe, a koji se dalje sprovode u sektorima organske proizvodnje. Tako je, na primer, uslovljeno da nadleni organ mora biti jasno strukturiran i da u njemu radi kvalifikovano osoblje koje se kontinuirano obrazuje. Procedure moraju biti jasno definisane i efektivno primenjene, a podrazumeva se da je koordinacija uspostavljena. Mere kontrole moraju biti efektivne. Organ e sprovesti internu kontrolu kako bi izvrio procenu efektivnost sistema kvaliteta koji je uveden u hitnim situacijama, dok odgovarajui planovi moraju biti stavljeni na raspolaganje kako bi bili korieni, ukoliko je to neophodno. Pod OFFC regulativom nadleni organi mogu preneti odreeni stepen kontrole na jedno ili vie kontrolnih/sertifikacionih tela. Ova privatna kontrolna/sertifikaciona tela moraju biti akreditovana prema EN 45011/ISO-Guide 65. Akreditovana tela koja posluju bie potpisnici multilateralnih ugovora (detaljnije o ovoj temi videti na: www. european-accreditation.org). U Srbiji, odredbe Zakona istiu da rad privatnih kontrolnih tela (i sertifikacionih tela) kontroliu inspektori za organsku proizvodnju iz Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede.
11

U 2009. godini osam kontrolnih tela je podnelo zahtev, od ega su etiri ispunila uslove da izdaju sertifikate, odnosno resertifikate za 2009. godinu. To su: SGS Beograd d.o.o., Boe Jankovia 39, ifra br. SRB-03/OP; Evrocert d.o.o. Beograd, Desanke Maksimovi 4/3, ifra br. SRB-04/OP; Organic Control Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15, Subotica, ifra br. SRB-01/OP Bioagricert d.o.o., ora Milovanovia 5, Beograd, ifra br. SRB-05/OP.

Aktivnosti odgovornog tela bie usklaene sa zahtevima Uredbe br. 882/2004. Domae telo za akreditaciju ATS preuzee akreditacije lokalnih i meunarodnih kontrolnih (sertifikacionih) tela u trenutku kada ispuni meunarodne zahteve.U meuvremenu (do 2011), je planirano da Slovakog akreditacionog tela (SNAS) preko Central Control and Testing Institute in Agriculture, Slovaka Republika preuzme ulogu ATSa prema zahtevima EU. Shodno ovome, najmanje dva nacionalna kontrolna tela e biti akreditovana preko SNAS-a prema ISO/IEC 17 020 I EN 45 011, kao kriterijum za obavljanje kontrolnih i sertifikacionih aktivnosti prema zakonodavnom okviru EU. Od sutinskog je znaaja da sistem kontrole Srbije funkcionie efektivno u cilju garantovanja zatite potroaa. Sa druge strane, izrada samog sistema e biti efikasna kako bi se izbeglo nepotrebno optereenje organskih proizvoaa, preraivaa i trgovaca. Stoga e biti izvrena detaljna analiza kako bi se razotkrila polja na kojima je dolepomenuti trening neophodan. Kako bi se obezbedila potpuna transparentnost u skladu sa zahtevima Uredbe br. 1235/2008 i uputstvima EU, bie uspostavljena nacionalna baza sertifikovanih operatera ukljuujui one kojima je oduzet sertifikat, kao i one koji su suspendovani. GAP analiza postojeeg sistema kotrole (30. 06. 2010.)

Podrka nadlenom organu pri usaglaavanju sa zahtevima Uredbe 884/2004 u organskoj proizvodnji:prirunik, treninzi, itd. (poev od sada, pa do 31. 12. 2010.) Podrka nacionalnom akreditacionom telu kako bi se usaglasilo sa akreditacionim zahtevima u organskoj proizvodnji: sertifikacija proizvoda, trening kontrolora itd. i povezanim podrujima kao npr. testiranje, kalibracija (od 01. 01. 2010. do 31. 12. 2010.) Uspostavljanje baze podataka koja e biti dostupna javnosti, a tie se sertifikovanih operatera (31. 12. 2009.)

Cilj 4: Funkcionalna i odriva Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju

Interesi organskog sektora nisu na adekvatan nain predstavljeni dravnim organima, esto su fragmentirani, pa ak i konfliktni, te stoga predstavljaju konicu daljem razvoju ove delatnosti.
12

Veoma je nizak nivo svesti o znaaju, karateristikama i principima organske proizvodnje. Takoe bi trebalo skrenuti panju na to da postoji konflikt sa subjektima ukljuenim u konvencionalnu poljoprivredu kao i negativan stav razliitih predstavnika visokog obrazovanja da je organska proizvodnja u Srbiji teko izvodljiva. Lobi koji podrava upotrebu pesticida ima dominantan efekat u kreiranju mera zatite bilja u konvencionalnoj poljoprivredi kroz upadljivo prisustvo na polju promotivnih aktivnosti, koje su obilno finansirane. Promotivne kampanje bi trebalo da pomognu u jaanju javne svesti o biolokoj vrednosti organske hrane, sistemu kontrole i sertifikacije, kao i o ekosistemu, zdravstvenim principima ljudi i ivotinja itd, ali i principima potenja i iskrenosti u organskoj proizvodnji. Nacionalna asocijacija bi trebalo da ukljui javne linosti iz sveta sporta, nauke i kulture u lobiranju za interes organske proizvodnje. Cilj kampanje bi trebalo da bude jaanje javne svesti i proporcionalan rast budeta za razvoj organske proizvodnje iz republikog i lokalnih budeta. Kampanja bi takoe trebalo da otvori put organskoj hrani i proizvodnji kako bi postala deo ireg okvira koji podrazumeva potronju na odrivom nivou, kao i nain ivota (zeleni turizam, organska gastronomija, agensi za organsko ienje, nametaj, tekstil, itd.). Prisustvo na internetu bi doprinelo funkcionalnoj integraciji svih entiteta u okviru lanca organske proizvodnje, povealo bi kvalitet pruenih informacija i imalo bi uticaj na zvaninu politiku razvoja u ovoj oblasti. Lobiranje na nacionalnom nivou za zajednike interese organskog sektora Promotivna kampanja organske proizvodnje za potroae (5/2010), za proizvoae (BioFest 10/2010) Uspostavljanje kljune take za informisanje o organskoj proizvodnji, npr. internet portal (poev od sada, pa do 12/2010)

Cilj 5: Pristupaan i zahtevima trita okrenut savetodavni sektor koji proizvoaima prua strunu i osavremenjenu podrku
Postojeu mreu poljoprivrednih strunih slubi Srbije ine bive poljoprivredne stanice i zavodi koji su sada organizovani kao drutva sa ogranienom odgovornou (kao i veina pravnih subjekata) iji je osniva drava. Bez obzira na to to ih je osnovala drava, ova preduzea ne finansiraju se iz dravnog budeta, nego preko godinjih javnih poziva za pruanje savetodavnih usluga. Strune slube u Vojvodini zapoljavaju savetnike iz oblasti organske proizvodnje. Meutim, ni jedan od gorepomenutih servisa nije osnovan u centralnoj Srbiji. Pored finansiranja, organizacije i problema koji se tiu kadrova, takoe postoji problem stepena kvalifikaciije savetnika, neophodan za pruanje odgovarajuih savetodavnih usluga. Neophodno je sprovesti analizu potrebe za implementacijom savetodavnih usluga u nadolazeem periodu od 5-10 godina; takoe, neophodno je definisati standarde koje bi savetnici trebalo da prihvate (formalno obrazovanje, profesionalni treninzi, broj gazdinstava, podruje koje pokriva, frekventnost poseta, nain finansiranja itd.).
13

Izvodljivost savetodavnih usluga u saglasnosti sa novom organizacijom u okviru poljoprivrednih fakulteta (kaskadni sistem prenosa znanja) neophodno je evaluirati. Analiza potreba za savetodavnim sektorom u organskoj proizvodnji (12/2009) Razvoj kriterijuma za savetodavni sistem u organskoj proizvodnji (12/2009) Nacionalni savetodavni servis i asocijacije Kontinuirani trening subjekata koji uzima u obzir najsveija znanja na domaem i meunarodnom nivou (1/2010 do 12/2010) Zaposlenje odgovarajueg broja strunjaka u savetodavnom servisu (u zavisnosti od M 5.1)

Cilj 6: Uspostavljanje primenjenih istraivanja u oblasti organske proizvodnje

Srbija ima mreu sainjenu od instituta, viih kola i visokih kolskih ustanova, koje sprovode projekte istraivanja i koje su akreditovane za sprovoenje naunoistraivakog rada. Sadanji sistem finansiranja istraivanja, baziran na nacionalnom budetu, oslanja se na javne pozive za projekte koje objavljuje Ministarstvo nauke, a koje zatim dobija, evaluira i revidira predloge projekta i na kraju prihvata ili odbija njihovo finansiranje. Iako je bioracionalnim metodama i korienju odrivih resursa dat izuzetan znaaj, teme koje se odnose na organsku proizvodnju nisu izriito prikazane u gorepomenutim javnim pozivima. Neophodno je definisati prioritete istraivanja kako bi se koristili u organskoj proizvodnji. Istraivanja bi trebalo da budu usmerena ka stvarnim potrebama, kao i da budu izvedena na on-farm ogledima u okviru sertifikovanih farmi, kako bi se uticalo na jaanje povezanosti u tzv. pilot edukativnim farmama. Jednom definisani, prioriteti e omoguiti finansiranje programa Ciljnog istraivanja (npr. evaluacija autohtonih biljnih sorti i ivotinjskih rasa, kako bi se koristile u organskoj proizvodnji), kao i uvoenje inovativne tehnologije (proizvodnja ubriva, uzgajivanje biljaka u staklenim batama, integralne mere zatite useva). Kvalitet istraivanja e biti uvean kroz integraciju srpskih istraivakih programa sa onima koji su prisutni u EU, kao npr ERA Net (Core Organic), koji bi podrazumevao razradu specifinog istraivakog programa, kao deo preduslova za integraciju. Ovo bi bilo olakano kroz razmenu istraivaa sa univerziteta i instituta iz EU, kao i kroz lanstvo u okviru ISOFAR (Meunarodno drutvo za istraivanje organske proizvodnje). Specifian nacionalni prioritet u okviru istraivanja organske proizvodnje, treba da bude i multidisciplinarni istraivaki projekat koji bi ukljuio istraivae iz drugih oblasti, pogotovo onih koji se tiu zdravlja i zatite ovekove okoline. Takoe, od velikog je znaaja uspostavljanje praktinog sistema primene znanja i poveanje saradnje izmeu istraivaa i savetodavaca. U okolnim zemljama, resorna ministarstva zdravlja su podrala istraivake programe, koji se tiu obezbeenja organske hrane kao i odrivosti po pitanju ponude na domaem
14

tritu. Sredstva su takoe usmerena na programe okrenute promovisanju lokalnih lanaca prodaje koji bi uspostavili odrivu ponudu za javne institucije. Gorepomenuta iskustva mogla bi da poslue Srbiji kao dobri primeri. Razvoj koncepta za proizvodnju sadnog i semenskog materijala, koji bi koristile organske farme u Srbiji Istraivanje odgovarajuih inputa za organske farme Istraivanje koje se tie poboljanja u okviru proizvodnog sistema organske proizvodnje Razmena naunika i studenata (npr Univerzitet u Kaselu, DITSL), kao i povezivanje (npr. saradnja sa CORE organskim istraivanjem) Uspostavljanje mree demo farmi (univerziteta, savetodavnog servisa, asocijacija, privatne farme kao demonstrativne farme)

Cilj 7: Ukljuenost organske poljoprivrede u zvanino obrazovanje (dugoroni cilj)

Bez obzira na injenicu da postoji deklarativna orijentacija ka razvoju organske proizvodnje, zvanini obrazovni sistem u Srbiji nije dovoljno razvijen, pre svega dravni univerziteti, vie i srednje kole. Strukovne, akademske, master i doktorske studije u oblasti organske poljoprivrede postoje na Univerzitetu Megatrend (Fakultet za biofarming), kao i master studijski program na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i doktorske studije na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Trenutna situacija je rezultat realne potrebe za dodatnim kadrom, koja trenutno nije velika, ali ce se u budunosti sigurno poveati. Obrazovni program usmeren ka predkolskom i kolskom uzrastu ima najvei uticaj na jaanje javne svesti. S obzirom na to da aktivnosti predkolskih i kolskih institucija finansira Ministarstvo prosvete i delom lokalne samouprave, izvodi se logian zakljuak da Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa gorepomenutim institucijama moe inicirati, osmisliti i izvoditi obrazovne aktivnosti za decu.

Obrazovne mere za decu (npr. program za obdanita, stvaranje kolskih bata) Integracija organske poljoprivrede u Nastavni plan i program viih kola i univerziteta Saradnja sa renomiranim univerzitetima EU po pitanju organske proizvodnje
15

Cilj 8: Formiranje odeljenja za organsku proizvodnju u okviru sektora za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede, kao i klastera za organske proizvoae, preraivae i proizvodne i trgovake zadruge
Trenutna situacija organske proizvodnje u Srbiji je posledica nerazumevanja sutinskog karaktera ovog tipa poljoprivredne proizvodnje. ak su se i strukture na nacionalnom nivou ponaale apsurdno, u smislu davanja odgovarajueg znaaja organskoj proizvodnji. Grupa za organsku proizvodnju u okviru Ministarstva poljoprivrede je trenutno ukinuta, a tim poslom se bavi jedan zaposleni koji je ukljuen u okviru Sektora za standardizaciju i agrarnu politiku. Kada je u pitanju organizaciona struktura, organska proizvodnja nije deo sektora za ruralni razvoj, to nije sluaj sa okolnim zemljama kao i zemljama EU. Stoga, postoje tekoe u pogledu dugorone strategije planiranja i akcionog razvojnog plana u organskoj proizvodnji, iskljuujui ovaj vid proizvodnje iz njenog stvarnog okruenja. Neophodno je osnivanje Odeljenja za organsku proizvodnju u okviru Sektora za ruralni razvoj. S obzirom da su domai kapaciteti za razvoj organske proizvodnje ogranieni, Srbija moe da ima koristi od predpristupnih sredstava EU, koja se mogu koristiti im drava dobije status zemlje kandidata za lanstvo u EU. injenica na koju treba obratiti panju jeste da se razvoj organske proizvodnje mora posmatrati sa aspekta evropskih integracija, kojima Srbija tei. Zajednika poljoprivredna politika EU (Common Agricultural Policy, tzv. CAP) prola je kroz niz reformi i to 1992, 1999. i 2003. godine, ime je uloga organske proizvodnje u okviru ruralnog razvoja poljoprivredne proizvodnje dobila na znaaju. Takoe, vei znaaj bi trebalo dati mehanizmima finansijske podrke organskoj proizvodnji, koji predstavljaju deo evropske politike ruralnog razvoja (Uredba Saveta 1698/2005). Celokupno finansiranje organske proizvodnje je omogueno kroz sva ti prioriteta ruralnog razvoja, pri emu organska proizvodnja ispunjava sve zahteve neophodne za ovakav vid pomoi. Prvi prioritet: konkurentnost, investiranje u farme tokom perioda konverzije, trening, investiranje u preradu i marketing. Drugi prioritet: plaanja prema merama poljoprivrede i okruenja (plaanja po jedinici povrine organske proizvodnje). Trei prioritet: ulaganje u kvalitet ivota i ekonomska diverzifikacija (npr. otvaranje prodavnica organskih proizvoda u ruralnim podrujima). Glavni izvori finansiranja za predpristupne zemlje u periodu 2007-2013, koji se tiu ruralnog razvoja, dolaze iz IPA sredstava (Instrument for Pre-Accession Assistance). IPA se sastoji iz pet komponenti: razvoj institucija, regionalna i prekogranina saradnja, regionalni razvoj, razvoj ljudskih kadrova i ruralni razvoj (IPARD). Sve gorepomenute komponente mogu koristiti zemlje kandidati, a samo prve dve komponente su namenjene potencijalnim kandidatima.

16

Klasteri kao geografski koncentrisane grupe meusobno povezanih preduzea i institucija odreene delatnosti mogu znaajno doprineti razvoju organske proizvodnje. Formiranje klastera ima vei broj kako uih tako i irih ciljeva. U ire ciljeve ubrajamo: rast konkurentnosti, podrku razvoju malih i srednjih preduzea, politiku regionalnog ekonomskog razvoja. Meu ue ciljeve ubrajamo: grupisanje preduzea, asocijacija poslovnih tela, edukaciju, transfer tehnologije i znanja, razmenu iskustava, konkurentnost i partnerstvo preduzea, socijalnu infrastrukturu. Uspenost klastera zavisi od sposobnosti njegovih lanova da razviju meusobno poverenje, zajedno funksioniu, ostvare partnerstvo, sarauju i koriste ponuene mogunosti. Klasteri omoguavaju uvid u slabe take, kao i mogunost njihovog prevazilaenja. Kroz proces voenja biznisa proizvoai bi trebalo da budu svesni znaaja kontinuiranog unapreenja, korienja novih znanja i tehnologija, poveanja produktivnosti i kvaliteta, uvoda u EU standarde, osvajanja novih trita. Klasterske inicijative promoviu inovativne aktivnosti i jaanje kvaliteta kroz rad zasnovan na zajednikom partnerstvu. Neophodno je da Srbija, voena iskustvom zemalja u razvoju, primeni koncept klastera kako bi prevazila probleme koji su doveli do pada domaeg proizvoda i nacionalnog dohotka, te da se uspeno bori sa meunarodnom konkurencijom. Formiranje odeljenja za organsku proizvodnju u okviru sektora za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede Podrka formiranju klastera (12/2009) Formiranje zadruga proizvoaa (12/2009) Podrka eksperata u cilju integrisanja organskog odeljenja u okviru sektora za ruralni razvoj

Cilj 9: Razvoj domaeg trita

Organski proizvodi su namenjeni domaem i inostranom tritu. Izvoz na evropsko trite uglavnom podrazumeva zamrznuto voe. Povre je najee namenjeno domaem tritu, npr. pijace u Beogradu i Novom Sadu ( Moj sala). Deo proizvoda se takoe prodaje na farmama, to je karakteristino za Vojvodinu (Subotica, Kisa ...). Ponuda je i dalje ograniena, kako u pogledu raznolikosti tako i dostupnih koliina. Proizvoai nude razliite proizvode, ali je veina njih prisutna na tritu samo u ogranienim koliinama i u kratkom periodu u toku sezone. Kako bi se poboljale marketinke mogunosti i razvoj sektora organske proizvodnje, neophodno je otvaranje prodajnih mesta za organske proizvoae u saradnji sa lokalnom samoupravom u veim gradovima Srbije (gde nema pijanih mesta za organske proizvode). Lokalne vlasti su odgovorne za funkcionisanje lokalnih pijaca. Uspostavljanje novih prodajnih mesta i razvoj organske proizvodnje mogu biti finansirani iz lokalnog budeta. tavie, subvencije bi trebalo omoguiti onima koji na efektivan nain vre prodaju na farmama. Pored generalnih prednosti (nii transportni trokovi), podrka on farm tritima
17

doprinosi diverzifikaciji aktivnosti na farmi i njhovoj integraciji u razvoj eko turizma. Slini programi primenjivani su u Sloveniji. Proizvodi iz uvoza, proizvedeni u skladu sa zakonom EU, Kanade, SAD i Japana, kao i drugim standardima koji reguliu organsku proizvodnju i koji imaju sertifikat autorizovanog tela iz zemlje porekla, mogu biti plasirani na trite Srbije. Carinsko odeljenje ne prati uvoz i izvoz organskih proizvoda (sertifikovanih). Formiranje veeg broja lokalnih pijaca i vea frekventnost pijanih dana (12/2011) Podrka upostavljanju poljoprivrednih prodavnica na farmama (12/2010) Jaanje znanja u menadmentu i marketingu, npr. raunovodstvo, formiranje cena, reklamiranje i promocija, internet stranice preduzea (12/2010)

Cilj 10: Promocija izvoza srpski trgovci kao deo inostranog trita
Uprkos finansijkoj krizi, globalna trita za organsku proizvodnju su stabilna i u veini zemalja obrt vezan za organske proizvode polako raste. Evropa je jedno od veih trita organskih proizvoda. Tranja za odreenim brojem srpskih proizvoda, kao npr za organskom malinom, premauje ponudu. Iako imamo u vidu da je odreen broj preduzea u Srbiji uspean u plasmanu organskih proizvoda na inostranim tritima (smrznuto voe i peurke), ipak izvoznici iz Srbije nisu dobro pozicionirani na globalnom tritu. Jedan od glavnih razloga je loa informisanost o tritima, zahtevima na pojedinim tritima, trinim partnerima. Formiranje baze podataka u okviru SIEPA doprinelo bi ovom procesu (informacije o tritima organske proizvodnje u razliitim zemljama, trendovi na tritima, spisak uvoznika, korisni linkovi itd.). Uspostavljanje informacija vezanih za inostrana trita, trine trendove, cene i trine igrae Trening kompanija s temom meunarodnog marketinga Jaanje SIEPA kroz poveanje kapaciteta i sredstava za organsku proizvodnju Uestvovanje domaih izvoznika na inostranim sajmovima Uestvovanje na trgovniskim konferencijama

18

Cilj 11: Subvencionirane kreditne linije za poljoprivrednike organske proizvodnje

U okviru itavog proizvodog lanca u organskoj proizvodnji neophodna su prilagoavanja kako bi se ispunili zahtevi uredbi. Proizvoai koji su se odluili za prelazak na organsku proizvodnju moraju ulagati u odgovarajua sredstva za rad, dok bi preraivai morali da prilagode dodatne maine i materijale za pakovanje. Za sve ove aktivnosti neophodna su dodatna sredstva. U veini sluajeva banke ne mogu da izau u susret zahtevima proizvoaa iz dva razloga: ili su kamate visoke ili proizvoai ne mogu da ispune potrebne zahteve za dobijanje kredita. Stoga, ograniavajui faktor za razvoj organske proizvodnje u Srbiji predstavlja nedostatak povoljnih kreditnih linija za nabavku opreme. Postojee kreditne linije su nepovoljne u pogledu kamatnih stopa, kao i perioda vraanja. Ministarstvo poljoprivrede trebalo bi da uspostavi,u saradnji sa ostalim ministarstvima, dodatne kreditne linije za proizvoae voljne da investiraju u organsku proizvodnju. Uspostavljanje specijalnih sporazuma izmeu Ministarstva poljoprivrede i poslovnih banaka

Cilj 12: Implementacija i nadzor Nacionalnog akcionog plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji
Akcioni plan je otvoren dokument koji moe biti realizovan i poboljan kroz niz aktivnosti: nadzor, izvetavanje, uspostavljanje panela eksperata. Ministarstvo poljoprivrede imenuje odgovornu osobu ili odeljenje za implementaciju i uspostavlja panel eksperata. Odgovorna osoba ili odeljenje kontinuirano nadzire aktivnosti i izvetava panel eksperata. Radna grupa e se sledee godine sastati ponovo. Radi se revizija akcionog plana za sledeu fazu.

19

Literatura

Codex Alimentarius. (2007): Organically Produced Foods, pp. 51 (third edition). World Health Organization, Food and Agriculture Organization of the United nations, Rome. Commission Regulation (EC) 889/2008. (2008): Official Journal of the European Union, Vol 51, Sept. 18 th. Council Regulation (EC) No 834/2007. (2007): Official Journal of the European Union, Vol 50, July 20 th. European Action Plan for Organic Food and Farming. (2004): Commission Staff Working Document. Brussels, 10 June 2004, SEC (2004) 739. Fladl, M., Jean-Francois Hulot (2009): The new legislative framework for organic farming. In: The New EU Regulation for Organic Food and Farming. IFOAM-EU-Group, 2009 http://eur-lex.europa.eu/: Commission Regulation (EC) 1235/2008. (2008). Ministry of Agriculture, Forestry and Food (2006): Action Plan for the Development of Organic Farming in Slovenia by 2015. Ljubljana, Slovenia. Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management (2009): Operational program of agricultural development 2009-2011 - Organic production sector analysis. Belgrade. Neuendorff, J. (2009): The new EU Regulations on Organic Agriculture: Implications for the Inspection and Certification system in Germany. The New EU Regulation for Organic Food and Farming. IFOAM-EU-Group, 2009. Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima. (2006): Slubeni glasnik RS, 62/2006.

20