Uvod U mreama dananjice nije redak sluaj da se u jednoj istoj mrei nau ruteri (i druga mrena oprema) razliitih

proizvoaa. Iako se trudimo da unificiramo opremu, i time osiguramo kompatibilnost i jednostavnost odravanja, lako moe da se desi da doe do odstupanja iz raznih razloga neki proizvoa nema proizvod kakav nam je potreban, cena, neka starija nasleena oprema itd. Iako se praktino sva mrena oprema pravi po odreenim standardima, koji bi trebali da osiguraju kompatibilnost proizvoda razliitih proizvoaa, postoje situacije u kojima ovo nije sluaj. Tipina mesta gde postoje nesuglasice su razliita tumaenja RFC preporuka, koja dovode do razliitih implementacija, koje su upravo problem. Dalje, imamo situaciju gde proizvoa uoi neke manjkavosti nekog standardnog protokola, te ga na svojim proizvodima doradi, unapredi, to je u principu pozitivno, ali moe dovesti i do problema. Takoe, svaki proizvoa se trudi da na izvestan nain svome proizvodu da lini peat, i da ga tim putem izdvoji iz gomile slinih proizvoda. Ovde se pre svega misli na neke dodatne funkcionalnosti, unapreenja i sl, te imamo tzv.sopstvene (eng. proprietary) protokole. Ove dodatne funkcionalnosti su zgodne, ali zasigurno nee funkcionisati kada u mrei imamo opremu razliitih proizvoaa. U ovom radu bie uspostavljena mrea od ukupno 5 rutera Cisco, CentOS softverskih rutera i SIIR (Sistemska Integracija Internet Rutera) rutera, nastalog u Laboratoriji za razvoj Internet tehnologija. Akcenat je svakako na ispitivanju rada SIIR rutera, njegovog ponaanja u mrei, razmeni kontrolnih paketa, ponaanja sa korisnikim saobraajem, ponaanje u situacijima velikog saobraajnog optereenja i sl. Drugi deo master teze bavi se ispitivanjem samih protokola rutiranja, konkretno OSPF (eng. Open Shortest Path First) protokola. Bie ispitane situacije pada linkova u mrei, brzine otkrivanja nove rute, oporavka stare rute itd. OSPF je danas praktino najzastupljeniji protokol rutiranja u domenu, te svakako zavreuje nau panju.