1.godina Srednja Skola

1
VEKTORI U RAVNI

Najjednostavnije reeno, vektori su usmerene dui.
Osnovne karakteristike vektora su :
- pravac
- smer
- intenzitet
- poetak i kraj vektora

Pravac vektora je prava na kojoj se on nalazi ali i sve prave paralelne sa njom, to vektoru dozvoljava da skae
sa jedne na drugu paralelnu pravu.
Smer vektora se zadaje strelicom.
Intenzitet vektora je njegova duina i najee se obeleava sa a

A je poetak a B je kraj vektora . Obeleava se a AB =

Kako se vektor zadaje?

1 2
a a i a j = +
r r r
ili jednostavnije
1 2
( , ) a a a =
r
; intenzitet je a =
2
2
2
1
a a +
i i j su jedinini vektori (ortovi) koji slue za izraavanje drugih vektora.
i =(1,0) i intenzitet ovog vektora je i =1
j =(0,1) i takodje je j =1
2
Kako izraziti vektor ako su date koordinate njegovog poetka i kraja?

a =(x
2
-x
1
, y
2
-y
1
) i njegov intenzitet je onda
2
1 2
2
1 2
) ( ) ( y y x x a + =

Sabiranje i oduzimanje vektora

Za sabiranje i oduzimanje vektora imamo dva pravila:

1) Pravilo paralelograma

Dva data vektora dovedemo na zajedniki poetak paralelnim pomeranjem.Nad njima kao stranicama oformimo

paralelogram. Dijagonala paralelograma je njihov zbir (ona dijagonala koja polazi iz sastava ta dva vektora).

2) Pravilo poligona (nadovezivanja)

Na kraj prvog vektora paralelnim pomeranjem dovedemo poetak drugog, na kraj drugog dovedemo poetak treeg
vektora......

Rezultanta (njihov zbir) je vektor koji spaja poetak prvog i kraj zadnjeg vektora.

Evo to na slici:

3

Na predlog je da upotrebljavate pravilo nadovezivanja, jer je po naoj proceni lake...

Svaki vektor ima svoj suprotan vektor, koji ima isti pravac i intenzitet ali suprotan smer sa poetnim vektorom.

a
a
-

0 = + a a i 0 ) ( = + a a

Nula vektor 0 je onaj iji se poetak i kraj poklapaju.

Kako oduzeti dva vektora?

Recimo da su dati vektori a i b ,.Postupak je slian kao kod sabiranja vektora(pravilo nadovezivanja) samo to

umesto vektora +b na kraj prvog nanosimo - b .

www.matematiranje.com

4

a
b
b
a
-

Primer:

1) Date su dui AC i BD. Take E i F su sredine ove dve dui. Dokazati da je : EF CD AB 2 = +

Reenje:

Naravno da je ovde najbitnije nacrtati sliku i sa nje uraditi zadatak!
A
B
C
D
E
F

Sad spojimo take koje formiraju vektore.
A
B
C
D
E
F

Ideja je da se vektor EF izrazi na obe strane pa se te jednakosti saberu!

BF AB EA EF + + = +
DF CD EC EF + + =

2 CD AB EF + = jer su vektori EA i EC suprotni , pa se skrate a takoe su suprotni i vektori BF i DF pa se i oni
skrate.

5

Raunski sabiranje i oduzimanje vektora ide vrlo lako:

Ako je j a i a a
2 1
+ = to jest
1 2
( , ) a a a =
r
i j b i b b
2 1
+ = , to jest
1 2
( , ) b b b =
r

a +b =
1 2 1 2 1 1 2 2
( , ) ( , ) ( , ) a a b b a b a b + = + +
a - b =
1 2 1 2 1 1 2 2
( , ) ( , ) ( , ) a a b b a b a b =

Dakle, radimo tako to saberemo (oduzmemo) koordinatu sa koordinatom.

Mnoenje vektora skalarom (brojem)

Proizvod skalara k i vektora a je vektor k a (ili a k) koji ima isti pravac kao vektor a , intenzitet a k a k = i smer:
- isti kao vektor a ako je k>0
- suprotan od vektora a ako je k<0

Primer: Dat je vektor a , nadji : 2 a i -3 a

Reenje:

a
a
a
2
-3

Svaki vektor a se moe predstaviti u obliku
0
a a a = , gde je
0
a jedinini vektor vektora a .

Linearna zavisnost vektora

Ako su k
1
,k
2
,,k
n
realni brojevi i
1
x ,
2
x ,,
n
x vektori razliiti od nule, onda se zbir:

k
1
1
x +k
2
2
x ++k
n
n
x

zove linearna kombinacija vektora
1
x ,
2
x ,,
n
x

Izjednaimo ovu linearnu kombinaciju sa nulom:

k
1
1
x +k
2
2
x ++k
n
n
x = 0

6

i) Ako je k
1
=k
2
==k
n
, onda su vektori
1
x ,
2
x ,,
n
x linearno nezavisni
ii) Ako je bar jedan od k
1
,k
2
,,k
n
razliit od nule onda su vektori
1
x ,
2
x ,,
n
x linearno zavisni

Vai jo:

Dva vektora su kolinearna ako i samo ako su linearno zavisni (kolinearni znai da lee na istoj pravoj).

Vektori x , y , z su komplanarni ako i samo ako su linearno zavisni (komplanarni znai da lee u istoj ravni).

Razlaganje vektora na komponente

Ako su vektori x i y linearno nezavisni vektori jedne ravni, onda za svaki vektor z te ravni ,postoje jedinstveni
brojevi p i q takvi da je :
z = p x + q y

Primer:

Vektor v =(4,2) razloiti po vektorima a =(2,-1) i b = (-4,3)

Reenje:

v = p a + qb

(4,2) = p(2,-1) + q(-4,3)
(4,2) = (2p,-p) + (-4q,3q)

Odavde pravimo sistem:

4=2p 4q
2=-p + 3q

2p 4q = 4
-p + 3q = 2

p 2q = 2
-p+3q = 2

q = 4

2p-4q = 4 , pa je 2p 16 = 4 , pa 2p = 20 i konano p = 10 .

Dakle, razlaganje vektora je v = 10 a + 4b

7

Ako ste prouili ovaj fajl, pogledajte odmah sledei u kome su reeni zadaci...


1
VEKTORI U RAVNI II DEO

Primer 1.

Taka M je sredite stranice BC trougla ABC. Dokazati da je 2 AB AC AM + =
uuur uuur uuuur

Reenje:

Nacrtajmo najpre sliku i postavimo problem...

A B
C
M
A B
C
M
A B
C
M
slika 1. slika 2.
slika 3.

Na slici 1. su obeleeni vektori koji su dati u zadatku.

ta je ideja?

Kod ovakvog tipa zadataka vektor u sredini izrazimo na obe strane!

Na slici 2. je vektor AM izraen ( plavom putanjom) preko: AM AB BM = +
uuuur uuur uuuur
.

Na slici 3. je vekor AM izraen ( uta putanja) preko: AM AC CM = +
uuuur uuur uuuur

Dalje emo ove dve jednakosti napisati jednu ispod druge i sabrati ih:

2 pretumbamo malo
2 pogledajmo zadnja dva vektora na slici...suprotni su
AM AB BM
AM AC CM
AM AB BM AC CM
AM AB AC CM BM
= +
= +
= + + +
= + + +
uuuur uuur uuuur
uuuur uuur uuuur
uuuur uuur uuuur uuur uuuur
uuuur uuur uuur uuuur uuuur
, pa je 0
2
CM BM
AM AB AC
+ =
= +
uuuur uuuur
uuuur uuur uuur

Dobili smo traenu jednakost.

WWW.MATEMATIRANJE.COM
2

Primer 2.

U trouglu ABC take M i K su sredita stranica AB i BC. Dokazati da je 2 AC MK =
uuur uuuur

Reenje:

Opet mora slika:

A B
C
M
K
A B
C
M
K
A B
C
M
K
slika 1.
slika 2.
slika 3.

Slino kao u prethodnom zadatku, vektor u sredini MK, izraavamo na obe strane.

Na slici 2. idemo ulevo: KM MA AC CK = + +
uuuur uuur uuur uuur

Na slici 3. idemo udesno: KM MB BK = +
uuuur uuur uuur

Napiemo jednakosti jednu ispod druge i saberemo ih:

2
KM MA AC CK
KM MB BK
KM MA AC CK MB BK
= + +
= +
= + + + +
uuuur uuur uuur uuur
uuuur uuur uuur
uuuuuuuuuuuuuuuuu
uuuur uuur uuur uuur uuur uuur

Sad pogledamo sliku i uoimo suprotne vektore ( istog pravca i intenziteta a suproznog smera).

2
Uokvireni su nula vektori, pa je:
2
KM AC MA MB BK CK
KM AC
= + + + +
=
uuuur uuur uuur uuur uuur uuur
uuuur uuur

Primer 3.

Dat je trapez ABCD. Ako je M sredite stranice AD, a N sredite stranice BC, tada je
( )
1
2
MN AB CD = +
uuuur uuur uuur

Dokazati.

Reenje:

Ovo je ustvari dokaz injenice da je srednja linija trapeza jednaka polovini zbira osnovica
2
a b
m
+
=
3

A B
C
D
M
N
A B
C
D
M
N
A B
C
D
M
N
slika 1.
slika 2.
slika 3.

Najpre emo vektor MN izraziti odozdo ( slika 2.) pa odozgo ( slika 3.), pa to sabrati

MN MA =
uuuur uuur
AB BN + +
uuur uuur
MN MD =
uuuur uuuur
DC CN + +
uuur uuur
2 suprotni vektori se potiru, to jest daju nula vektor MN AB DC = +
uuuur uuur uuur

Jo da celu jednakost podelimo sa 2 i dobijamo
( )
1
2
MN AB CD = +
uuuur uuur uuur
.

Primer 4.

Neka su M i N sredita neparalelnih stranica BC i AD trapeza ABCD, a E i F presene take dui MN i
dijagonala AC i BD. Tada je
( )
1
2
EF AB DC =
uuur uuur uuur

Reenje:

I u ovom zadatku se koristi isti trik, al je putanja izraavanja vektora u sredini malo udna , da vidimo:

A B
C
D
slika 1.
E F
A B
C
D
E F
A B
C
D
E F
slika 2.
slika 3.

Na slici 2. vektor EF izraavamo preko: EF EA AB BF = + +
uuur uuur uuur uuuv
.

Na slici 3. vektor EF izraavamo preko: EF EC CD DF = + +
uuur uuur uuur uuuv

Napiemo ove dve jednakosti jednu ispod druge, saberemo ih i potremo suprotne vektore

EF EA =
uuur uuur
AB BF + +
uuur uuuv
EF EC =
uuur uuur
CD DF + +
uuur uuuv
2EF AB CD = +
uuur uuur uuur

4

Znamo da vai : CD DC =
uuur uuuv
, ubacimo ovo u dobijenu jednakost i evo reenja: 2EF AB DC =
uuur uuur uuur
.

Naravno ,ovo sve podelimo sa 2 i dobijamo:
( )
1
2
EF AB DC =
uuur uuur uuur
.

Primer 5.

Ako je M proizvoljna taka u ravni paralelograma ABCD , tada je 4MO MA MB MC MD = + + +
uuuur uuur uuur uuuur uuuur
, gde je O

taka preseka dijagonala paralelograma. Dokazati.

Reenje:

A B
C
D
O
M

Vektor MO emo izraziti na 4 naina pa te jednakosti sabrati:

4
MO MA AO
MO MB BO
MO MC CO
MO MD DO
MO MA AO MB BO MC CO MD DO
= +
= +
= +
= +
= + + + + + + +
uuur uuur uuuuv
uuur uuur uuuuv
uuuur uuur uuuuv
uuuur uuur uuuuv
uuur uuur uuur uuur uuuur uuur uuuur uuur uuuuv

Pretumbajmo malo ovu jednakost u smislu da uoimo suprotne vektore:

4MO MA MB MC MD AO CO BO DO = + + + + + + +
uuur uuur uuuur uuuur uuur uuur uuur uuur uuuuv
( pogledajte na slici, ovo su suprotni vektori)

4MO MA MB MC MD = + + +
uuur uuur uuuur uuuur uuuuv

5

Primer 6.

Ako je T teite trougla ABC, tada je 0 TA TB TC + + =
uur uur uuur
. Dokazati.

Reenje:

Da se podsetimo: teina du spaja teme i sredinu naspramne stranice; sve tri teine dui seku se u jednoj taki T koja

je teite trougla; teite deli teinu du u odnosu 2:1.

Da nacrtamo sliku:

A B
C
T
A
B
C
1
1
1

Krenuemo od TA TB TC + + =
uur uur uuur
i dokazati da je ovaj zbir nula.

Rekosmo da teite deli teinu du u odnosu 2:1, pa je:

1
1
1
2
3
2
3
2
3
TA A A
TB B B
TC C C
=
=
=
uur uuur
uur uuur
uuur uuuur
Saberemo ove tri jednakosti i dobijamo:
1 1 1
2
( )
3
TA TB TC A A B B C C + + = + +
uur uur uuur uuur uuur uuuur

Dalje emo izraziti svaki od ovih vektora ( pogledaj na slici, to su isprekidano nacrtani vektori):

A B
C
T
A
B
C
1
1
1
A B
C
T
A
B
C
1
1
1
A B
C
T
A
B
C
1
1
1
1 1
A A AC CA = +
uuur uuur uuur
1 1
B B B A AB = +
uuur uuur uuur
1 1
C C C B BC = +
uuuur uuur uuur

Saberemo ove tri jednakosti:
6

1 1
1 1
1 1
1 1 1 1 1 1
A A AC CA
B B B A AB
C C C B BC
A A B B C C AC CA B A AB C B BC
= +
= +
= +
+ + = + + + + +
uuur uuur uuur
uuur uuur uuur
uuuur uuur uuur
uuur uuur uuuur uuur uuur uuur uuur uuur uuur

Pretumbajmo malo desnu stranu jednakosti:

1 1 1 1 1 1
A A B B C C CA AB BC AC B A C B + + = + + + + + +
uuur uuur uuuur uuur uuur uuur uuur uuur uuur

Zaokrueni vektori imaju zbir nula, jer se zadnji vektor zavrava gde poinje prvi...

Pogledajmo sada preostali zbir
1 1 1
AC B A C B + +
uuur uuur uuur
, i on je nula, jer je:

1
1
1
1 1 1
1
2
1
2
1
2
1 1
( ) 0 0
2 2
AC BC
B A CA
C B AB
AC B A C B BC CA AB
=
=
=
+ + = + + = =
uuur uuur
uuur uuur
uuur uuur
uuur uuur uuur uuur uuur uuur

E, ovim je dokaz konano zavren.

Primer 7.

Ako je M proizvoljna taka u ravni trougla ABC , tada je
( )
1
3
MT MA MB MC = + +
uuur uuur uuur uuuur
, gde je T teite trougla.
Dokazati.

Reenje:

Najpre moramo vektor MT izraziti preko vektora MA,MB i MC.
A B
C
T
A
B
C
1
1
1
M

7
MT MA AT
MT MB BT
MT MC CT
= +
= +
= +
uuur uuur uuur
uuur uuur uuur
uuur uuuur uuur
saberemo ove tri jednakosti...

3
MT MA AT
MT MB BT
MT MC CT
MT MA MB MC AT BT CT
= +
= +
= +
= + + + + +
uuur uuur uuur
uuur uuur uuur
uuur uuuur uuur
uuur uuur uuur uuuur uuur uuur uuur

U prethodnom primeru smo videli da ovo uokvireno daje nula vektor, pa je: 3MT MA MB MC = + +
uuur uuur uuur uuuur
, a to smo i trebali

dokazati.


FUNKCIONALNE JEDNAINE, INVERZNA FUNKCIJA I KOMPOZICIJA FUNKCIJA

FUNKCIONALNE JEDNAINE

Postupak reavanja:

i ) Ono to je u zagradi stavimo da je t ( smena)

ii) Odatle izrazimo x

iii) Vratimo se u poetnu jednainu , f ( t ) =... i gde vidimo x zamenimo ga sa onim to smo izrazili

iv) Sredimo taj izraz koji je sad sve po t i zamenimo t sa x

ZADACI

1) Reiti funkcionalnu jednainu: f ( x+1) = x
2
3x + 2

Reenje:

f ( x+1) = x
2
3x + 2 Ono to je u zagradi stavimo da je t

x +1 = t Odatle izrazimo x

x = t - 1 Vratimo se u poetnu jednainu , f ( t ) =... i gde vidimo x zamenimo ga sa onim to smo izrazili

f ( t ) = (t 1)
2
3 (t 1 ) + 2

f ( t ) = t
2
- 2t + 1 3t +3 + 2 Sredimo taj izraz koji je sad sve po t

f ( t ) = t
2
5t + 6 zamenimo t sa x

f (x) = x
2
5x + 6 i evo konanog reenja date funkcionalne jednaine.

2) Reiti funkcionalnu jednainu:
2
1
1
x x
x
f + + = |
.
|
\
|

Reenje:

2
1
1
x x
x
f + + =
|
.
|
\
|

t
x
=
1
pa je odavde x
t
=
1
ovo zamenimo u datoj jednaini

2
1
1
1
) (
t t
t f + + =
www.matematiranje.com www.matematiranje.com/en.html

2
2
1 1
) (
t
t
t
t f
+
+ =

t
t
t
t f
1 1
) (
2
+
+ =

t
t
t f
1 1
) (
2
+ +
= zamenimo t sa x
x
x
x f
1 1
) (
2
+ +
= je konano reenje

2
)
1
( x
x
x
f =
+

Reenje:

2
)
1
( x
x
x
f =
+

t
x
x
=
+1

x = t ( x+1)

x = t x + t

x tx = t izvuemo x kao zajedniki na levoj strani...

x ( 1 t ) = t

t
t
x
=
1
vratimo se sad na poetnu jednainu...

2
)
1
( x
x
x
f =
+

2
)
1
( ) (
t
t
t f
= zamenimo t sa x ...
2
)
1
( ) (
x
x
x f
= je konano reenje

4) Rei funkcionalnu jednainu: 3 5 )
1 2
2
( + =
+
+
x
x
x
f

Reenje:

3 5 )
1 2
2
( + =
+
+
x
x
x
f

t
x
x
=
+
+
1 2
2
www.matematiranje.com www.matematiranje.com/en.html

x + 2 = t (2x + 1)

x + 2 = 2tx + t

x 2tx = t 2

x (1 2t ) = t 2

t
t
x
2 1
2
=

3 5 )
1 2
2
( + =
+
+
x
x
x
f

f ( t ) = 5
t
t
2 1
2
+ 3 sredimo f ( t ) =
t
t
2 1
10 5
+
t
t
2 1
) 2 1 ( 3
=
t
t t
2 1
6 3 10 5
+
=
t
t
2 1
7

izvuemo minus gore i
ubacimo ga u imenilac, koji onda promeni redosled A - B = - (B A)

f ( t ) =
1 2
7
+
t
t

f ( x ) =
1 2
7
+
x
x
je konano reenje

5) Ako je
2
) 1 ( )
1
( =
+
x
x
x
f , izraunati f(3).

Reenje:

Najpre moramo nai f(x).

2
) 1 ( )
1
( =
+
x
x
x
f

t
x
x
=
+1

x = t ( x+1)

x = t x + t

x tx = t

x ( 1 t ) = t
t
t
x
=
1
vraamo se u poetnu jednainu www.matematiranje.com

2
) 1 ( )
1
( =
+
x
x
x
f

f ( t ) = (
t
t
1
- 1 )
2
Sada umesto t stavljamo 3 jer se trai f(3)

f ( 3 ) = (
3 1
3
- 1 )
2
=
4
25

2
2
1
)
1
(
x
x
x
x f + = +

Reenje:

2
2
1
)
1
(
x
x
x
x f + = + uzimamo smenu
x
x
1
+ = t , ako odavde probamo da izrazimo x kao to bi trebalo,

zapadamo u probleme...

x
x
1
+ = t sve pomnoimo sa x
x
2
+ 1 = xt

x
2
xt + 1 = 0 ovo je kvadratna jednaina po x i ne vodi reenju

TRIK : OVDE SMENU TREBAMO KVADRIRATI

x
x
1
+ = t kvadriramo

(
x
x
1
+ )
2
= t
2

2
2
2
1 1
2 t
x x
x x = + + pokratimo x-seve

2
2
2
1
2 t
x
x = + +

2
1
2
2
2
= + t
x
x E sad se vratimo u datu poetnu jednainu...
2
2
1
)
1
(
x
x
x
x f + = + pa je f ( t ) = t
2
2 odnosno f(x) = x
2
2 je konano reenje


7. Reiti funkcionalnu jednainu: x
x
x
f
x
x
f = |
.
|
\
|
+
+ |
.
|
\
|
+
1
2
2
2
1

Reenje:

x
x
x
f
x
x
f =
|
.
|
\
|
+
+
|
.
|
\
|
+
1
2
2
2
1

I ovaj zadatak ne moemo uraditi klasino ve se moramo posluiti trikom...

Ako uzmemo smenu t
x
x
=
+
1
2
, onda je
t x
x 1
2
1
=
+
i

t
x
x
=
+
1
2
odavde x-2 = t (x +1) pa je x 2= tx + t , x tx = t + 2 , x (1-t )= t + 2 i odavde je x =
t
t
+
1
2

Vratimo se u datu jednainu:

x
x
x
f
x
x
f =
|
.
|
\
|
+
+
|
.
|
\
|
+
1
2
2
2
1

f (
t
1
) + 2 f ( t ) =
t
t
+
1
2
dobili smo jednu jednainu...E sad je trik da umesto t stavimo
t
1

f( t ) + 2 f(
t
1
) =
t
t
1
1
2
1
+
=
t
t
t
t
1
2 1
+
=
1
2 1
+
t
t
dobismo i drugu jednainu
Sada pravimo sistem od dve jednaine:

f (
t
1
) + 2 f ( t ) =
t
t
+
1
2

f( t ) + 2 f(
t
1
) =
1
2 1
+
t
t

Prvu jednainu pomnoimo sa -2 pa saberemo ove dve jednaine...

- 4 f ( t ) - 2 f (
t
1
) = -2
t
t
+
1
2

f( t ) + 2 f(
t
1
) =
1
2 1
+
t
t

- 3 f ( t ) =
t
t

1
4 2
+
1
2 1
+
t
t
=
1
4 2
+
t
t
+
1
2 1
+
t
t
=
1
5 4
+
t
t
dakle

- 3 f ( t ) =
1
5 4
+
t
t
podelimo sve sa 3 i dobijamo

f ( t ) =
) 1 ( 3
5 4

+
t
t
odnosno f ( t ) =
t
t
3 3
5 4
+
umesto t stavimo x i dobijamo:

f ( x ) =
x
x
3 3
5 4
+
konano reenje

INVERZNA FUNKCIJA

Definiimo najpre bijektivno preslikavanje:

Za preslikavanje f: AB kaemo da je :

1) jedan jedan (obostrano jednoznano) , to skraeno piemo 1-1 , ako vai

)) ( ) ( )( , (
2 1 2 1 2 1
x f x f x x A x x = = e

2) na ako je ) ) ( )( )( ( y x f A x B y = e - e

3) bijektivno ako je 1-1 i na

Preslikavanje skupa A na sebe , u oznaci i
A
, sa osobinom ) ) ( )( ( x x i A x
A
= e naziva se identikim (jedininim)

preslikavanjem skupa A.

Ako je f: AB bijektivno preslikavanje, onda sa f
1
ozaavamo preslikavanje skupa B na skup A, koje ima

osobinu da je
A
i f f f f = =
1 1
. U tom sluaju f
1
nazivamo inverznim preslikavanjem preslikavanja f.

Postupak za reavanje zadataka :

i) Umesto f(x) stavimo y

ii) Odavde izrazimo x preko y

iii) Izvrimo izmenu : umesto x piemo f
1
(x) , a umesto y piemo x.


1. Data je funkcija f(x) = 2x 1. Odrediti njenu inverznu funkciju i skicirati grafike funkcija f(x) i f
1
(x).

Reenje:

f(x) = 2x 1 Umesto f(x) stavimo y

y = 2x 1 Odavde izrazimo x preko y

2x = y + 1

x =
2
1 + y
Izvrimo izmenu : umesto x piemo f
1
(x) , a umesto y piemo x.

f
1
(x) =
2
1 + x
i evo nam inverzne funkcije.

Poto obe funkcije predstavljaju prave, uzeemo po dve proizvoljne take( prvo x = 0, pa y = 0) i nacrtati ih.

f(x) = 2x 1

x 0 1/2
f(x) -1 0

f
1
(x) =
2
1 + x

x 0 -1
f
1
(x) 1/2 0

1 2 3 4 5 6 7 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
4
5
6
7
-1
-2
-3
-4
-5
x
y
.
. .
.
.
f(x)=2x-1
f (x) =
-1 x+1
2
y = x

Primetimo da su grafici simetrini u odnosu na pravu y = x .


2. Data je funkcija ( ) 3 3 f x x = . Odrediti njenu inverznu funkciju i skicirati grafike funkcija f(x) i f
1
(x).

Reenje:

1
( ) 3 3
3 3
3 3
3 3
( )
3 3
f x x
y x
x y
y x
x f x
=
=
= +
+ +
= =

za ( ) 3 3 f x x =

x 0 1
f(x) -3 0

za
1
3
( )
3
x
f x
+
=

x 0 -3
f
1
(x) 1 0

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
0
y=x
( ) 3 3 f x x =
1
3
( )
3
x
f x
+
=

Opet su grafici simetrini u odnosu na pravu y = x. ta mislite, da li e uvek tako biti?


3. Odrediti inverznu funkciju za
3
( )
7
x
f x
x
=
+

Reenje:

1
3
( )
7
3
7
3
mnoimo unakrsno
1 7
( 7) 1( 3)
7 3
3 7
( 1) 3 7
3 7 3 7
( )
1 1
x
f x
x
x
y
x
y x
x
y x x
yx y x
yx x y
x y y
y x
x f x
y x
=
+
=
+
=
+
+ = +
+ = +
=
=

= =

4. Data je funkcija

2 4 1 3 5
a b c d e
f
| |
=
|
\ .
. Odrediti njenu inverznu funkciju f
1
(x).

Reenje:

Ovde nam je funkcija zadata na drugi nain. Direktno znamo koji elemenat se u koji preslikava:

ta e biti inverzna funkcija?

Pa jednostavno, elementi iz drugog skupa se slikaju u prvi

Ili zapisano na drugi nain:
1
2 4 1 3 5

f
a b c d e
| |
=
|
\ .


a.
.1
.2
.3
.4
.5
b.
c.
d.
e.
f
a.
.1
.2
.3
.4
.5
b.
c.
d.
e.
f
-1

KOMPOZICIJA FUNKCIJA

Neka su : f A B i : g B C funkcije. Tada sa g f oznaavamo kompoziciju ( proizvod ) preslikavanja

i f g , i definiemo ga sa ( ) (( )( ) ( ( )) x A g f x g f x e = . Na ovaj nain smo ustvari dobili preslikavanje

: g f A C ( kompozicija se najee obeleava sa , a ita se krui

primer 1.

Date su funkcije
1 2 3 4
a c b d
f
| |
=
|
\ .
i
a b c d
6 8 7 9
g
| |
=
|
\ .
odrediti ( )( ) g f x

Reenje:

Ajmo najpre da ovo predstavimo dijagramom da vidimo ta se zapravo deava a onda emo ispisati i reenje:

a.
.1
.2
.3
.4
b.
c.
d.
.6
.7
.8
.9
f
g

Za svaki element radimo posebno:

( )( ) ( ( )) ( (1)) (a) 6 g f x g f x g f g = = = = Na slici uoite crvene strelice.

( )( ) ( ( )) ( (2)) ( ) 7 g f x g f x g f g c = = = = Na slici uoite crne strelice.

( )( ) ( ( )) ( (3)) ( ) 8 g f x g f x g f g b = = = = Na slici uoite plave strelice.

( )( ) ( ( )) ( (4)) ( ) 9 g f x g f x g f g d = = = = Na slici uoite ute strelice.


primer 2.

Ako je
1 2 3 4
c b d
f
a
| |
=
|
\ .
,
p q r s
1 4 3 2
g
| |
=
|
\ .
i
b c d
r p q s
a
h
| |
=
|
\ .
odrediti:

a) f g = ?

b) ? g h =

c) ( ) ? g h f =

Reenje:

a) f g = ?

Kako je
1 2 3 4
c b d
f
a
| |
=
|
\ .
i
p q r s
1 4 3 2
g
| |
=
|
\ .
,idemo redom:

( )( ) ( ( )) ( ( )) (1) f g x f g x f g p f c = = = =

( )( ) ( ( )) ( ( )) (4) f g x f g x f g q f d = = = =

( )( ) ( ( )) ( ( )) (3) f g x f g x f g r f b = = = =

( )( ) ( ( )) ( ( )) (2) f g x f g x f g s f a = = = =

Odavde imamo da je:
p q r s
c d b
f g
a
| |
=
|
\ .

b) ? g h =

p q r s
1 4 3 2
g
| |
=
|
\ .
i
b c d
r p q s
a
h
| |
=
|
\ .
, pa je :

( )( ) ( ( )) ( ( )) ( ) 3 g h x g h x g h a g r = = = =

( )( ) ( ( )) ( ( )) ( ) 1 g h x g h x g h b g p = = = =

( )( ) ( ( )) ( ( )) ( ) 4 g h x g h x g h c g q = = = =

( )( ) ( ( )) ( ( )) ( ) 2 g h x g h x g h d g s = = = =

Pa je :
b c d
3 1 4 2
a
g h
| |
=
|
\ .


c) ( ) ? g h f =

Slino radimo , samo to sada imamo tri funkcije u kompoziciji:

1 2 3 4
c b d
f
a
| |
=
|
\ .
,
b c d
r p q s
a
h
| |
=
|
\ .

p q r s
1 4 3 2
g
| |
=
|
\ .

[( ) ]( ) ( ( ( ))) g h f x g h f x = Prvo radimo f, pa h i na kraju g...

Ovako smemo da radimo jer vai asocijativni zakon ( ) ( ) g h f g h f = . Dakle:

[( ) ]( ) ( ( ( ))) ( ( (1)) ( ( )) ( ) 4 g h f x g h f x g h f g h c g q = = = = =

[( ) ]( ) ( ( ( ))) ( ( (2)) ( ( )) ( ) 3 g h f x g h f x g h f g h a g r = = = = =

[( ) ]( ) ( ( ( ))) ( ( (3)) ( ( )) ( ) 1 g h f x g h f x g h f g h b g p = = = = =

[( ) ]( ) ( ( ( ))) ( ( (4)) ( ( )) ( ) 2 g h f x g h f x g h f g h d g s = = = = =

Ova kompozicija je
1 2 3 4
( )
4 3 1 2
g h f
| |
=
|
\ .

primer 3.

Date su funkcije ( ) 3 2 f x x = i ( ) 5 7 g x x = + . Odrediti:

a) f g
b) g f
c) f f
d) g g

Reenje:

Ovo je drugi tip zadatka vezan za kompoziciju funkcija.

a) f g

( )( ) ( ( )) f g x f g x = = Sad zamenimo funkciju koja je unutra, znai ( ) g x

( )( ) ( ( ) ) (5 7) f g x f g x f x = = + = nadjemo kako izgleda funkcija f ( ( ) 3 2 f x x = ) i gde vidimo x stavimo sve
iz zagrade...

( )( ) ( ( )) (5 7) 3 (5 7) 2 f g x f g x f x x = = + = + i jo da ovo malo prisredimo...

( )( ) ( ( )) (5 7) 3(5 7) 2 15 21 2 15 19 f g x f g x f x x x x = = + = + = + = +

b) g f

( )( ) ( ( )) g f x g f x = = opet prvo zamenimo funkciju unutar...

( )( ) ( ( )) (3 2) g f x g f x g x = = , sad posmatramo funkciju g i gde vidimo x stavimo sve iz zagrade...

( )( ) ( ( )) (3 2) 5(3 2) 7 g f x g f x g x x = = = + opet malo sredimo...

( )( ) ( ( )) (3 2) 5(3 2) 7 15 10 7 15 3 g f x g f x g x x x x = = = + = + =

c) f f

( )( ) ( ( )) (3 2) 3(3 2) 2 9 6 2 9 8 f f x f f x f x x x x = = = = =

d) g g

( )( ) ( ( )) (5 7) 5(5 7) 7 25 35 7 25 42 g g x g g x g x x x x = = + = + + = + + = +

primer 4. Date su funkcije ( 1) 5 3 f x x + = i (2 3) 3 1 g x x = + . Odrediti:

a) f g

b)
1 1
g f

Reenje:

Ovo je zadatak u kome vas profesor proverava sve tri stvari: funkcionalnu jednainu, inverznu funkciju i

kompoziciju funkcija.

Prvo da nadjemo f(x) i g(x).

( 1) 5 3
1
1
( ) 5( 1) 3
( ) 5 5 3
( ) 5 8 ( ) 5 8
f x x
x t
x t
f t t
f t t
f t t f x x
+ =
+ =
=
=
=
= =
(2 3) 3 1
2 3
2 3
3
2
3
( ) 3 1
2
3 9 2
( )
2
3 11 3 11
( ) ( )
2 2
g x x
x t
x t
t
x
t
g t
t
g t
t x
g t g x
= +
=
= +
+
=
+
= +
+ +
=
+ +
= =

Dalje traimo inverzne funkcije:

Sada moemo nai:

3 11 3 11 15 55 16 15 39
( )( ) ( ( )) ( ) 5 8
2 2 2 2
x x x x
f g x f g x f
+ + + +
= = = = =

1 1 1 1 1
8 2 16 55 2 39
2 11
8 2 39
5 5 5
( )( ) ( ( )) ( )
3
5 3 3 15
1
x x x
x x
g f x g f x g

+ +

+
= = = = = =

1
( ) 5 8
5 8
5 8
8 8
( )
5 5
f x x
y x
x y
y x
x f x
=
=
= +
+ +
= =
1
3 11
( )
2
3 11
2
3 11 2
3 2 11
2 11 2 11
( )
3 3
x
g x
x
y
x y
x y
y x
x g x
+
=
+
=
+ =
=

= =
1

:

a b, .
b
a
b a = :
a b

:

d c b a : : =

'' ' ' ' 'y

' '
a:b=c:d
a*d=b*c

1) 7 kg 5 kg 120 ?

?

5 kg ............ 120 kg
7 kg ........... X kg

X .

. ....... 7
. 120 ....... 5
Xdin kg
din kg

: X 120?
5 kg 120 ., 7 kg . X
120. ,
5 kg 7 kg, , 7 kg 5 kg

. ....... 7
. 120 ....... 5
Xdin kg
din kg

:

2
. 168
5
7 120
din X
X
=
=
4
3
8
4
35
4
5 7
12
15 7
15 7 12
12 : 15 7 :
= =
=
=
=
X
X
X
X
X
X:120=7:5
X5=1207 => : ,
!!!!!

, 7 kg 168 .

2) 7 , 15 .
12
?

:

7 .......... 15
X .......... 12

X .

....12dana Xcas......
15dana .......... 7cas

X 7?
. , X 7
, 15 12.

12dana .... Xcas......
15dana .......... 7cas

:

, 12
4
3
8 , 8 45 .
3
Xm kg
m kg

........ 112
165 .......... 66
. 126 ..........
. 84 ......... 54
obr Xzub
obr zub

36
126
84 54
84 54 126
126 : 84 54 :
=
=
=
=
X
X
X
X
w Xsij
w sij
75 ..........
60 .......... 15

12
75
60 15
60 15 75
75 : 60 15 :
=
=
=
=
X
X
X
X
. 4340 . ..........
. 980 .......... 14
din Xkg
din kg

62
980
4340 14
4340 14 980
980 : 4340 14 :
=
=
=
=
X
X
X
X
3) 66 kg 165 m .
112 kg ?

m X
X
X
X
280
66
165 112
165 112 66
66 : 112 165 :
=
=
=
=

4) 54 84 .
126 .

5) 15 60w.
75 w ?

: , .

6) 14 kg 980 . 4
340 ?

kg
4
Xm
m
........ .15 1
10200 ..........
sek min
30sek
Xdana zid
dana zid

......... 15
5 ......... 12
dana X
X
X
X
4
15
12 5
12 5 15
15 : 12 5 :
=
=
=
=
Xa cevi
as cevi

.......... 5
35 .......... 3
7) 30 10200 m. 1 . 15
?

30..........10200m
1.15........Xm

: !!!! 1 15 =60+15=75

m X
X
X
X
25500
30
10200 75
10200 75 30
30 : 75 10200 :
=
=
=
=

8) 5 .
15 ?

9) 35 . e
?
( ).

as X
X
X
X
21
5
3 35
3 35 5
5 : 3 35 :
=
=
=
=

5
Xa rad
as rad

... 10
8 ... 12
000 . 120 : 000 . 150 =
10 : 12 8 : = X
10) 8 120.000 .
10 150.000 ?

. 000 . 150 ... ... 10
. 000 . 120 ... 8 ... 12
din Xa rad
din as rad

. X 8.
:

Xa rad
as din

... 150000
8 ... 102000

:

din Xa rad
din as rad
150000 ... ... 10
120000 ... 8 ... 12

: .

: = =

' ' ' ' ' '' ' :

asova X
Skrati X
X
12
!
120000 10
150000 12 8
150000 12 8 120000 10
=

=
=

11) 8 , 21 6 720
; 28 , 7 1 260m
?

profila Xdana radnik as
profila dana radnik as
1260 ... ... 28 ... 7
720 ... 6 ... 21 ... 8

X ' '' ', :
Xdana as
dana as

.. 7
6 .. 8

Xdana rad
dana rad

... 28
6 ... 21

Xdana prof
dana prof

.. 1260
6 ... 720

:
prof Xdan rad as
prof dan rad as
1260 .. .. 28 .. 7
720 .. 6 .. 21 .. 8

6
Xdana rad
dana rad

... 52
8 ... 65
Xdana rad
dana rad

... 9
3 ... 6

' '' ' ,
.

:

7 : 8 6 : = X

720 : 1260
28 : 21
=
=

dana X
skrati X
X
9
720 28 7
1260 21 8 6
1260 21 8 6 720 28 7
=

=
=

12) 65 23 . 15 13
. ?

65 ... 23 , 65 ... 8 .
? 15 13
23-15=8 . ' ' ' ' 65-13=52
:

dana X
X
X
X
10
52
65 8
65 8 52
52 : 65 8 :
=
=
=
=

13) 6 5 .
2 3 ?
6 ...5 , 6 ...3 (5-2=3 )
' ''' . 9 ...
(6+3=9)

dana X
X
X
2
6 3 9
9 : 6 3 :
=
=
=

7

''''

:


1
p P G : 100 : =
dinara P
P
P
P
p P G
295 . 2
100
85 700 . 2
85 700 . 2 100
85 : 100 : 700 . 2
: 100 :
=
=
=
=
=
dinara G
G
G
G
p P G
000 . 16
20
100 200 . 3
100 200 . 3 20
20 : 100 200 . 3 :
: 100 :
=
=
=
=
=
Procentni raun

ta je ta u proporciji?
G je glavnica, (celina), ono to ''na poetku'' i na njega se uvek odnosi 100%.
deo glavnice (celine), ono to je ''na kraju'' i na njega s odnosi p %. Naravno,
Nekad moe biti vee od G.
p -je uvek u procentima, i t:
k u zadatku kae da se neto poveava za %, onda p =(100+)%.
u zadatku kae da se neto smanjuje za %, onda p =(100-)%

U datom zadatku iz procentnog rauna, mi najpre odredimo ta nam je zadato: G, P ili
p . Ubacimo te podatke u G:P=100: p i nadjemo nepoznatu.

1) Trideset procenta jedne duine iznosi 42cm. kolika je duina itave dui?

cm G
skrati G
G
G
p P G
140
30
100 42
100 42 30
30 : 100 42 :
: 100 :
=
=
=
=
=

2) Cena cipela je 2.700dinara. Koliko e biti cena nakon snienja od 15%?

PAZI: Popust je 15%, znai da je p =100-15=85%

3) Posle prelaska na novo radno mesto jednom radniku je plata poveana za 20%. Kolika
mu je bila plata ako je to poveanje 3.200 dinara?

Pazi: 20% se odnosi samo na poveanje od 3.200
dinara, pa p nije (100+20)% jer se ne odnosi na
platu sa poveanjem!!!


2
000 . 200 . 1
106
000 . 200 . 127
100 000 . 272 . 1 106
106 : 100 000 . 272 . 1 :
: 100 :
=
=
=
=
=
G
G
G
G
p P G
4) Cena knjige sniena je za10%, a zatim za 20% i sada iznosi 288 dinara. Kolika je cena
bila pre prvog snienja?

% 10

?

% 20

288din.

Ovde e mo nai najpre cenu knjige pre drugog snienja. (unazad)

dinara G
G
G
G
p P G
360
80
100 288
100 288 80
80 : 100 288 :
: 100 :
=
=
=
=
=

?

% 10

360din.

% 20

288din.

Sad traimo poetnu cenu:

dinara G
G
G
G
p P G
400
90
100 360
100 360 90
90 : 100 360 :
: 100 :
=
=
=
=
=

5) Sa 6% zarade roba je prodata za 1.272.000. Kolika je nabavna cena robe.

% 106 6 100 = + = p
jer je zarada


3
% 8
500 . 6
100 520
100 520 500 . 6
: 100 520 : 500 . 6
: 100 :
=
=
=
=
=
p
p
p
p
p P G
y x
y y x
25 , 1
25 , 0
=
+ =
1400 100 32 12
100 1400 32 12
= +
= + +
x x x
x x x
1400 56 = x
6) Nagrada radniku po jednom asu od 6.500dinara poraste na 7.020 dinara. Koliko je to
u procentima?

P=7.020-6.500
P=520

7) Jedna knjiga je za 25% skuplja od druge knjige. Za koliko procenta novu cenu treba
smanjiti da bi se vratila na staru cenu?

Neka je x-cena prve knjige, y-cena druge knjige.

x=y+25%y, kako je 25%= 25 , 0
100
25
=
=>
x y
x x
x
y
% 25 , 1
8 , 0
25 , 1
1
25 , 1
=
= = =

8) Na kontrolnoj pismenoj vebi bila su data tri zadatka. Pri tome 12% uenika nije reilo
ni jedan zadatak, 32% uenika reilo je jedan ili dva zadatka, dok je14uenika reilo sva
tri zadataka. Koliko je ukupno uenika radilo vebu?

Obeleimo sa x broj uenika.

12%x +32%x+14=100%x
x x x = + + 14
100
32
100
12
; PAZI: 1
100
100
% 100 = =

mnoimo celu jednainu sa 100

25
56
400 . 1
=

=
x
x


4
9) Tek oboreno stablo bilo je teko 2,25 tona i sadralo je 64% vode. Posle nedelju dana
to stablo je sadralo 46% vode. Za koliko se promenila teina stabla za tu nedelju?

36% suva materija

64% voda
2,25 tona

54% suva materija

46% voda

Najpre emo izraunati koliko u 2,25 tona ima suve materije koja se NE MENJA!!

tona P
P
P
P
p P G
81 , 0
100
36 25 , 2
36 25 , 2 100
36 : 100 : 25 , 2
: 100 :
=
=
=
=
=
Ova suva materija je ostala, pa se odnosi na 54%stabla

tona G
G
G
G
p P G
5 , 1
54
100 81 , 0
100 81 , 0 54
54 : 100 81 , 0 :
: 100 :
=
=
=
=
=

Znai da sad stablo ima 1,5 tona pa je smanjenje 2,25-1,5=0,75 tona

5
x x
x x x
x x x
x x x x
96 , 0
24 , 0 2 , 1
) 2 , 1 ( 2 , 0 2 , 1
2 , 1 % 20
2
2
2
1
=
=
=
= + =
x x
x x x
x x x
x x x x
96 , 0
16 , 0 8 , 0
) 8 , 0 ( 2 , 0 8 , 0
8 , 0 % 2 , 0
2
2
2
1
=
=
+ =
= =
10) U prvoj prodavnici koulja je prvo poskupela za 20%, a onda je pojeftinila za isti
procenat. U drugoj prodavnici je ista takva koulja prvo pojeftinila za 20%, a onda
poskupela za isti procenat. U treoj prodavnici nisu menjali cene. U kojoj prodavnici je
sada ta koulja najjeftinija?

Obeleimo sa x cenu koulje.

1. Prodavnica:

Poskupljenje 20% =>
Pojeftinjenje 20% =>

Cena je za 4% nia

2. Prodavnica:

Pojeftinjenje 20% =>
Poskupljenje 20% =>

Cena je za 4% nia

Zakljuak: U treoj prodavnici je cena NAJ VIA


1
}
} k y
k x
y x
7
13
7 : 13 :
=
=
=
6
120 20
120 7 13
=
=
= +
k
k
k k
kg y
kg x
42 6 7
78 6 13
= =
= =
Raun Meanja

Uradimo najpre jedan uopteni zadatak koji e nam pomoi da reimo ostale takve zadatke.

1) Treba promeati dve vrste robe, ije su cene a dinara po kg i b dinara po kg, da bi se
dobila roba po ceni od c dinara po kg, a c b < < . Odrediti u kojoj razmeri treba meati ove
dve vrste robe.

a c-b

C ema

b a-c

Ako uzmemo X kg robe po cenu od a dinara, y kg po cenu od b dinara, onda je

) ( : ) ( : c a b c y x =

2) Na skladitu ima kafe po ceni od 75 dinara po kg i od 55 dinara po kg. Napraviti 120 kg
meavine koja e se prodavati po 68 dinara po kg.

x kg po 75 dinara
=> kg y x 120 = +
y kg po 55 dinara

75 68-55=13

68

55 75-68=7


2
kg y x
y x y x
120
) ( 68 55 75
= +
+ = +
120
120 68 55 75
= +
= +
y x
y x
120
8160 55 75
= +
= +
y x
y x
8160 55 75 9000
8160 55 ) 120 ( 75
= +
= +
y y
y y
840 20
9000 8160 55 75
=
= +
y
y y
kg y 42 =
C
0
40
C
0
25
k y
k x
y x
10
5
10 : 5 :
=
=
=
90 10 5 = + k k
6
90 15
=
=
k
k
Naravno, ovaj zadatak moemo reiti i pomou sistema jednaina:

--------------------------------

--------------------------------

--------------------------------
= y x 120 Izrazimo jednu nepoznatu i zamenimo u drugu jednainu

kg x
x
78
42 120
=
=

3) Koliko vode temperature C
0
40 i vode temperature C
0
25 treba pomeati da se dobije 90
litara vode temperature C
0
30 ?

Obeleimo: X litara
=> l y x 90 = +
Y litara

40 30-25=5

30

25 40-30=7

Preko sistema jednaina bi bilo:

90
30 90 25 40
= +
= +
y x
y x


3
k y
k x
y x
20
16
20 : 16 :
=
=
=
144 20 16 = + k k
144 = + y x
4
144 36
=
=
k
k
l y
l x
80 4 20
64 4 16
= =
= =
0 16 10 2 22
50 50 50 50 66 60 48 72
) ( 50 66 60 48 72
= + +
+ + + = + + +
+ + + = + + +
t z y x
t z y x t z y x
t z y x t z y x
4) Koliko treba uzeti sumpurne kiseline jaine 52%, a koliko jaine 88% da se dobije
meavina od 144 litara, jaine 72%?

Obeleimo: xl jaine 52%

yl jaine 88%

52 88-72=16

72

88 72-52=20

PAZI: Kad meamo robu sa 3 ili vie razliitih cena, ema ne pomae

5) Preduzee ima 4 vrste brana po cenu od 72 dinara, 48 dinara, 60 dinara i 66 dinara po
kilogramu. Koliko treba uzeti od svake vrste da cena bude 50 dinara po kilogramu

Obeleimo: x kg po 72 dinara
y kg po 48 dinara
z kg po 60 dinara
t kg po 66 dinara

Ovde moemo napraviti veliki broj razmera!!
? : : : = t z y x Kako ?


4
Dve nepoznate uzmemo proizvoljno a etvrtu izraunamo:

y=24, z=1 t=1 Proizvoljno biramo

0 16 10 48 22 = + + x
22 22 = x
1 = x

Dakle x:y:z:t=1:24:1:1

1
36000
1200
100
d p K
I
m p K
I
g p K
I

=

=

=
36500
d p K
I

=
PROST KAMATNI RAUN

ili

K- je kapital, odnosno koliko para uloimo
p je interesna stopa ( u procentima )
g je broj godina
m je broj meseci
d je broj dana
I je interes, odnosno dobit

Koju emo od ove 3 (4) formule koristiti zavisi od vremena na koje se novac ulae.
Formule za dane ima dve, koristi onu koju koristi tvoj profesor.

1) tedia je uloio 540000 na tednju sa 7.5% kamatne stope. Koliko e kamate dobiti
tedia posle 4 godine?

4
% 5 , 7
. 540000
=
=
=
g
p
din K

Naravno, poto je vremenski period dat u godinama, koristiemo formulu:

100
g p K
I

=
000 . 162
100
4 5 , 7 000 . 540
=

=
I
I


2
din I
I
m p K
I
m
p
din K
2880
1200
4 8 000 . 108
1200
4
% 8
. 000 . 108
=

=

=
=
=
=
50
50
36500
80 9
36500
? ?
600 . 234
80
% 9
= =

=

=
= =
= +
=
=
K
K
I
skrati
K
I
d p K
I
I K
I K
d
p
600 . 234 50 = + I I
600 . 234 51 = I
4600 = I
000 . 230 4600 50 = = K
2) Koliko kamate donosi ulog od 108.000 dinara, po 8% kamatne stope za 4 meseca?

3) Kolika je kamata na dug od 75.000 dinara sa 6% za 80 dana?

din I
I
d p K
I
m
p
K
10000
36000
80 6 75000
36000
80
% 6
. 000 . 75
=

=

=
=
=
=

4) Zajedno sa kamatom 9% za 80 dana poverilac je primio 234.600 dinara. Koliki je
kapital, a kolika je kamata?

I Zamenimo u


3
din I K
d
p
500 . 121
75
% 6
= +
=
=
vratimo
K
I
skratiti
K
I
d p K
I
K
80
36000
75 6
36000
?
=

=

=
=
000 . 120 81
000 . 720 . 9 80
80 / 500 . 121
80
=
= +
= +
K
K K
K
K
5) Sa 6% kamate jadan ulog poraste za 75 dana na sumu 121.500 dinara. Koliki je ulog?

------------------------

K=
81
120000


Raun podele (trik sa K)

1) Dva sumplementna ugla su u razmeri 5:7. Odrediti te uglove

Neka su i traeni uglovi.

}
} k
k
7
5
7 : 5 :
=
=
=

(suplementi)
o
180 = +

0
0
0
0
15
12
180
180 12
180 7 5
=
=
=
= +
k
k
k
k k

Kada nadjemo K vratimo se u i .

0 0
0 0
105 15 7
75 15 5
= =
= =

2) Podeliti du od 456m na tri dela ije e duine biti redom proporcionalne brojevima
12
7
8
9
,
3
2
i

Neka su delovi redom x,y,z
12
7
:
8
9
:
3
2
=
k x
3
2
=

k y
8
9
=
k z
12
7
=

m k
k
k k k
k k k
m z y x
192
10944 57
24 456 14 27 16
24 / 456
12
7
8
9
3
2
456
=
=
= + +
= + +
= + +

___________

m z
m
m
112 192
2
7
216 192
8
9
128 192
3
2
= =
= =
= = x

y

1

3) Tri elektrina otpornika vezana u seriji stoje u razmeri 2:3:4. Ukupan otpor je 24 oma.
Koliki su pojedini otpori?

Neka su otpori redom x,y i z .
Poto su vezani u seriji:
z y x 7 : 3 : 2 : : =
24
k
k
k
7
3
2
=
=
=
=
=
= + +
z
y
x
2
24 12
24 7 3 2
= + + z y x

= =
= =
= =
14 2 7
6 2 3
4 2 2
z
y
x

k
k k k

k

PAZI: Ako su vezani paralelno (fizika)

3 2 1
1 1 1 1
R R R R
+ + =

4) Zoran, Dusan i Nikola su nasledili sumu od 277.500 dinara. Prema testamentu, delovi
koje dobijaju Zoran i Duan odnose se kao 3:2, a deo koji pripada Nikoli, prema
Zoranovom delu, stoji u razmeri 4:5. Koliko je svoki od njih nasledio?

Ovde imamo problem da napravimo razmeru
Poto se na Zorana u prvoj razmeri odnosi 3, a u drugoj 5, moramo proiriti razmere da se
u obe na Zorana odnosi isti broj. Kako je zajedniki za 3 i 5 broj 15 to emo prvu
razmeru proiriti sa 5, a drugu sa 3.

Z : D = 3 : 2 = 15 : 10
N : Z = 4 : 5 = 12 : 15

Sada je

Z:D:N=15:10:12 pa je Z=15 k Poto je Z+D+N= 277500
D=10 k 15k+10k+12k= 277500
N=12 k 37k=277500
Pa je
k=
37
277500
=7500

Z=15*7500=112500 ; D=10 *7500=75000 i N=12*7500=90000
2

5) Sumu od 728000 dinara podeliti na tri lica tako da svako sledee dobija 20% vie od
prethodnog?

Neka 1. lice treba da dobije X dinara

1. lice xdinara
2. lice x x x x x 2 , 1 2 , 0 % 20 = + = +
3. lice x x x x x 44 , 1 24 , 0 2 , 1 ) 2 , 1 %( 20 2 , 1 = + = +

000 . 728 44 , 1 2 , 1 = + + x x x
000 . 728 64 , 3 = x

000 . 200
64 , 3
000 . 728
=
=
x
x

Dakle:

. 288000 200000 44 , 1
240000 200000 2 , 1
. 200000
din
din
din
=
=
1. lice
2. lice
3. lice

3
1
Operacije sa racionalnim algebarskim izrazima

Najvei zajedniki delilac i najmanji zajedniki sadralac polinoma

NZD polinoma P i Q je polinom D koji ima najvei stepen medju polinomima koji su
delioci i polinoma P i polinoma Q.

NZS polinoma P i Q je polinom S koji ima najmanji stepen medju polinomima koji su
deljivi i polinomom P i polinomom Q.

Primer 1: Nadji NZS i NZD za polinome:

2 3 ) (
2 ) (
4 ) (
2
2
2
+ =
=
=
x x x R
x x x Q
x x P

Prvo moramo svaki od njih rastaviti na inioce (naravno , upotrebom postupka
navedenog u poglavlju : Transformacije algebarskih izraza).

) 2 )( 1 ( ) 1 ( 2 ) 1 ( 2 2 2 3 ) (
) 1 )( 2 ( ) 2 ( 1 ) 2 ( 2 2 2 ) (
) 2 )( 2 ( 2 4 ) (
2 2
2 2
2 2 2
= = + = + =
+ = + = + = =
+ = = =
x x x x x x x x x x x R
x x x x x x x x x x x Q
x x x x x P

NZD je ustvari PRESEK, odnosno onaj koji ga ima u svakom od polinoma.

Ovde je to oigledno x-2. Dakle:

NZD = x-2

NZS je unija. On mora biti deljiv sa sva tri polinoma. Dakle:

NZS = (x-2)(x+2)(x-1)(x+1)

Primer 2: Nadji NZS I NZD za polinome :

2 2
2 2
2
2 b ab a R
b a Q
ab a P
+ =
=
=

2 2 2
2 2
2
) ( 2
) )( (
) (
b a b ab a R
b a b a b a Q
b a a ab a P
= + =
+ = =
= =

NZD = ) ( b a jer ga ima u sva tri NZS = + ) ( ) (
2
b a b a a deljiv sa sva tri
2
____ __________ __________ __________ __________ __________ __________
2 2 3 3 3
2 2
2 2 2
) 2 4 )( 2 ( ) 2 ( 8
) 2 )( 2 ( 4
) 2 ( 4 4
b ab a b a b a b a
b a b a b a
b a b ab a
+ + = + = +
+ =
+ = + +

Primer 3: Nadji NZS I NZD za polinome:

2
2
y xy B
xy x A
+ =
=

__________

) (
) (
y x y B
y x x A
+ =
=
NZS = ) )( ( y x y x xy +

ta emo sa NZD? Nema inioca koji se sadri u A i B. U takvoj situaciji NZD = 1 , a za
polinome kaemo da su uzajamno prosti.

____ __________ __________
2
2
25 30 9
100 36
15 9
= +
=
= +
a a
a
a

________ __________ __________ __________ __________ __________ __________
2 2 2
2 2
) 5 3 ( ) 25 30 9 ( 25 30 9
) 5 3 )( 5 3 ( 4 ) 25 9 ( 4 100 36
) 5 3 ( 3 15 9
= + = +
+ = =
+ = +
a a a a a
a a a a
a a

NZS
2
) 5 3 )( 5 3 ( 12 + = a a


NZS ) 2 4 )( 2 ( ) 2 (
2 2 2
b ab a b a b a + + =


____ __________ __________ __________
2 2
2 3 4
2 3
) 4 ( 3 12 3
20 20 5
12 12 3
= =
= + +
= +
x n n nx
x x x
x x x

3
________ __________ __________ __________ __________ __________
2 2
2 2 2 2 2 3 4
2 2 2 3
) 2 )( 2 ( 3 ) 4 ( 3 12 3
) 2 ( 5 ) 4 4 ( 5 20 20 5
) 2 ( 3 ) 4 4 ( 3 12 12 3
+ = =
+ = + + = + +
= + = +
x x n x n n nx
x x x x x x x x
x x x x x x x x

NZS
2 2 2
) 2 ( ) 2 ( 15 + = x x nx


__________ __________ __________ __________ __________ __________ __________
2 2 2 3
2 2 2 3
2 2 2 4 4
) 1 )( 1 ( ) 1 ( 1 ) 1 ( 1
) 1 )( 1 ( ) 1 ( 1 ) 1 ( 1
) 1 )( 1 )( 1 ( 2 ) 1 )( 1 ( 2 ) 1 ( 2 2 2
+ = + = + +
+ + = + + + = + + +
+ + = + = =
a a a a a a a a
a a a a a a a a
a a a a a a a

NZS ) 1 )( 1 )( 1 ( 2
2
+ + = a a a

Kako upotrebiti NZS?

1) Uprosti izraz:
=
+
+
ab
b a
ab a
b
b ab
a
2 2
najpre treba svaki imenilac rastaviti na inioce=
=
+
+
ab
b a
b a a
b
b a b
a
) ( ) (
zatim nadjemo NZS za imenioce ,to je ) ( b a ab i izvrimo
proirenje razlomka. Kako da znamo koji sa kojim da proirimo? Gledamo imenilac i
NZS, ta je viak,sa tim proirimo. Tako prvi sabirak irimo sa a , jer je viak kad
gledamo ) ( b a ab i ) ( b a b drugi sa b a trei sa ) ( b a . Dakle:

) (
2
) (
2
) ( ) (
) (
) (
) )( (
2 2 2 2 2 2 2 2 2
b a a
b
b a ab
b
b a ab
b a b a
b a ab
b a b a
b a ab
b a b a b b a a
+ +
=
+
=
=
+ +
=

Pre poetka (ili po zavretku) rada treba postaviti uslove zadataka. Poto deljenje nulom
nije dozvoljeno to nijedan u imeniocu ne sme biti nula, tj.
; 0 a ; 0 b b a b a 0

2) Uprosti izraz:
x x x x x +
+
2 2 2
1
1
2 1

=
+
+
+
+
=
+
+
+
) 1 (
1
) 1 )( 1 (
2
) 1 (
1 1
1
2 1
2 2 2
x x x x x x x x x x x
ta je problem?

Izrazi ) 1 ( x + i ) 1 ( + x nisu, jer vani komutativni zakon ) ( A B B A + = + , ali izrazi
) 1 ( x i(1-x) jesu. Taj problem emo reiti tako to jedan od ta dva izraza okrenemo i
izvuemo minus ispred, jer vai da je ) ( A B B A =

4
0
) 1 )( 1 (
0
) 1 )( 1 (
1 2 1
) 1 )( 1 (
) 1 ( 1 2 ) 1 ( 1
) 1 (
1
) 1 )( 1 (
2
) 1 (
1
=
+
=
+
+ +
=
+
+ +
=
=
+
+
+
=
x x x
x x x
x x x
x x x
x x x
x x x x x x

Naravno, uslovi zadatka su:

; 0 x ; 1 0 1 x x 1 0 1 + x x

3) Uprosti izraz:

2
1 2
4
6
2
1
2
+
+
+
a
a
a
a
a
a

=
+
+
+
2
1 2
4
6
2
1
2
a
a
a
a
a
a

=
+
+
+
+
2
1 2
) 2 )( 2 (
6
2
1
a
a
a a
a
a
a

=
+
+ + + +
) 2 )( 2 (
) 2 )( 1 2 ( 6 ) 2 )( 1 (
a a
a a a a a
Pazi na znak ispred zagrade!!!

Uvek pokuaj da na kraju rastavi i
brojilac, jer moda ima neto da se
skrati!!!

Uslovi zadatka su:

2 0 2
2 0 2

+
a a
a a

=
+
+
) 2 )( 2 (
2
2
a a
a a
2 +
a
a
=
+
+ + + +
) 2 )( 2 (
2 4 2 6 2 2
2 2
a a
a a a a a a a
=
+
+ + +
) 2 )( 2 (
) 2 4 2 ( 6 ) 2 2 (
2 2
a a
a a a a a a a
=
+

) 2 )( 2 (
) 2 (
a a
a a
5
4)
2 3
1 2
2
1 3
1
2
+
+
+
x x
x
x
x
x
x
=?

=
+
+
+
2 3
1 2
2
1 3
1
2
x x
x
x
x
x
x

Izdvojiemo i rastaviti na stranu

) 1 )( 2 ( ) 2 ( 1 ) 2 ( 2 2 2 3
2 2
= = + = + x x x x x x x x x x
=

+
+
) 1 )( 2 (
1 2
2
1 3
1 x x
x
x
x
x
x

=

+ +
) 2 )( 1 (
) 1 2 ( 1 ) 1 )( 1 3 ( ) 2 (
x x
x x x x x
Pazi na minus!!!
=

+ + +
) 2 )( 1 (
1 2 ) 1 3 3 ( 2
2 2
x x
x x x x x x

=

+ + + +
) 2 )( 1 (
1 2 1 3 3 2
2 2
x x
x x x x x x

=

+
) 2 )( 1 (
4 2
2
x x
x x

1
2
) 2 )( 1 (
) 2 ( 2
=

x
x
x x
x x

Uslovi zadatka:

2 0 2
1 0 1

x x
x x

5)
25
2
25 10
1
25 10
1
2 2 2
+
+
+
+ + x x x x x
=?

=
+
+
+
+ + 25
2
25 10
1
25 10
1
2 2 2
x x x x x

2 2
2
2 2
2
2 2
2 2
2 2
2 2 2
2 2
2 2 2
2 2
) 25 (
4
) 5 ( ) 5 (
4
) 5 ( ) 5 (
50 2 50 2
) 5 ( ) 5 (
) 25 ( 2 25 10 25 10
) 5 ( ) 5 (
) 25 ( 2 ) 5 ( 1 ) 5 ( 1
) 5 )( 5 (
2
) 5 (
1
) 5 (
1
=
+
=
=
+
+
=
+
+ + + + +
=
+
+ + +
=
+
+
+
+
x
x
x x
x
x x
x x
x x
x x x x x
x x
x x x
x x x x

6
Uslovi zadatka:
5 0 5
5 0 5

+
x x
x x

Mnoenje i deljenje racionalnih algebarskih izraza se radi kao i kod obinih razlomaka, s
tim da prvo moramo svaki rastaviti na inioce. Dakle:

D B
C A
D
C
B
A
= i
C
D
B
A
D
C
B
A
= :

1) =
+
+ +
a a
a a
a
a a
2
2
2
2
1 2
1
? prvo svaki rastavimo na inioce !!!
=
+
+
+

) 1 (
) 1 (
) 1 )( 1 (
) 1 (
2
a a
a
a a
a a
Skratimo
D
C
B
A

1
1
1
1
1
= =
Uslov zadatka:
0 1
2
a i 0
2
+ a a
1 a , 1 a 0 , a

2) =
+
ab
ab b a
ab a
ab a
2 2
2
2

b a
b a
ab
b a ab
b a a
b a a
=
=
+
1
) (
) (
) (

Uslov zadatka:
0 , 0 , 0 + b a b a

3) =
9
5
:
3
25
2
2
2
2
x
x x
x x
x
?
=
+
+
+
) 3 )( 3 (
) 5 (
:
) 3 (
) 5 )( 5 (
x x
x x
x x
x x

2
) 3 ( ) 5 (
) 5 (
) 3 )( 3 (
) 3 (
) 5 )( 5 (
x
x x
x x
x x
x x
x x +
=
+
+
+

Uslovi:
0 3 , 0 3 , 0 + x x x
3 , 3 x x

4)
4 2
4 4
2
2 2
2 1
:
2 1 m m
b a
m m
b a
+

+ +
+
=?

=
+

+ +
+
4 2
4 4
2
2 2
2 1
:
2 1 m m
b a
m m
b a

7
) )( (
) 1 (
) )( )( (
) 1 ( ) 1 (
) 1 (
) 1 (
) )( (
:
) 1 (
2
2 2
2 2
2
2 2
2 2
2 2 2 2
2
2 2
b a b a
m
b a b a b a
m m
m
b a
m
b a b a
m
b a
+

=
+ +
+
+
+
=
+
+
+

Uslov zadatka: , 1 , , m b x b x , 1 x

5)
ac b c a
ab c b a
2
2
2 2 2
2 2 2
+ +
+ +
=?

=
+ +
+ +
ac b c a
ab c b a
2
2
2 2 2
2 2 2
pretumbajmo ih prvo
=
+ +
+ +
2 2 2
2 2 2
2
2
b c ac a
c b ab a
prva tri ine pun kvadrat
=
+
+
2 2
2 2 2
) (
) (
b c a
c b a
upotrebimo sad razliku kvadrata
b c a
c b a
b c a b c a
c b a c b a
+
+
=
+ + +
+ + +
) )( (
) )( (

Uslov: 0 + b c a i 0 + + b c a

6) Skrati razlomak:
2 3
6 5
2
2
+
+
x x
x x

=
+
+
2 3
6 5
2
2
x x
x x
=
+
+
2 2
6 2 3
2
2
x x x
x x x

1
3
) 1 )( 2 (
) 2 )( 3 (
) 2 ( 1 ) 2 (
) 3 ( 2 ) 3 (
=

=

=
x
x
x x
x x
x x x
x x x

Uslov: 0 2 x
0 1 x

7) =
+
+
+
+ x
y
y
x
xy x
y
y x xy y
x
2 :
2
2 2
?
y x y x
xy
y x xy
y x
xy
y xy x
y x xy
y xy x
xy
y xy x
y x x
y
y x x y y
x
+
=
=
+
+
+
=
+
+
+
+
1
) ( ) (
) (
2
:
) (
2
2
:
) (
2
) (
2
2
2 2 2 2
2 2

Uslovi: , 0 x , 0 y , 0 + y x 0 y x

8
8) =
+
+
+
2
4
:
4
4
2 3 6
2
a
a
a
a
a
a
a
a

=
+
+
+
+
2
4
:
) 2 )( 2 (
4
2 ) 2 ( 3 a
a
a a
a
a
a
a
a

PAZI: Moramo a 2 da okrenemo: ) 2 ( 2 = a a , pa (-) izlazi ispred!!!
) 4 ( 3
2
) 4 )( 2 ( 3
) 2 ( 2
) 4 )( 2 ( 3
4 2
) 4 )( 2 ( 3
12 6 3 2
4
2
) 2 )( 2 ( 3
12 ) 2 ( 3 ) 2 (
4
2
) 2 )( 2 (
4
2 ) 2 ( 3
2
2 2
=
+
+
=
+
+
=
+
+ +
=
+
+ + +
=
+
+
+
+
a
a
a a
a a
a a
a a
a a
a a a a a
a
a
a a
a a a a a
a
a
a a
a
a
a
a
a

Uslovi: , 2 a , 2 a 4 a

9) Uprosti izraz: =
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
16 8 4 2
1
16
1
8
1
4
1
2
1
1
1
1
x x x x x x

Ovaj zadatak ne moemo reiti klasino, probajmo da saberemo prva dva:

2
1
2
) 1 )( 1 (
1 1
1
1
1
1
x x x
x x
x x
=
+
+ +
=
+
+

Dodajemo mu trei sabirak:

4 4
2 2
2 2
2 2
2 2
1
4
1
2 2 2 2
) 1 )( 1 (
) 1 ( 2 ) 1 ( 2
1
2
1
2
x x
x x
x x
x x
x x
=
+ +
=
+
+ +
=
+
+

Ovo radi!!!

8 2 4
2 2
4 4
1
8
) 1 )( 1 (
4 4 4 4
1
4
1
4
x x x
x x
x x
=
+
+ +
=
+
+

Idemo dalje:

16 8 8
8 8
8 8
1
16
) 1 )( 1 (
8 8 8 8
1
8
1
8
x x x
x x
x x
=
+
+ +
=
+
+

Konano:

32 16 16
16 16
16 16
1
32
) 1 )( 1 (
16 16 16 16
1
16
1
16
x x x
x x
x x
=
+
+ +
=
+
+

9
Uslovi: 0 1 x i 0 1 + x

10) Pokazati da vrednost izraza ne zavisi od a,b,c i d

) (
4
1
1
:
1
1
4
c a abc b
b
a
c
b
a
+ +
+
+
+

=
+ +
+
+
+
) (
4
1
1
:
1
1
4
c a abc b
b
a
c
b
a

=
+ +
+
+
+
) (
4
1
1
:
1
1
4
c a abc b
b
ab
c
bc
a
Pazi:
BC
AD
D
C
B
A
=
=
+ +
+
+
+
) (
4
1
:
1
4
c a abc b ab
b
bc
c
a

=
+ +
+
+ +
) (
4 1
1
4
c a abc b b
ab
bc
c a abc

=
+ +
+ +
+
) (
4 1 ) 1 ( 4
c a abc b b
ab
c a abc
bc

=
+ +
+ +
+ +
) (
4
) (
) 1 )( 1 ( 4
c a abc b c a abc b
ab bc
Izvuemo gore 4 kao zajedniki

[ ]
=
+ +
+ +
) (
1 ) 1 )( 1 ( 4
c a abc b
ab bc

[ ]
4
) (
) ( 4
) (
1 1 4
2
=
+ +
+ +
=
+ +
+ + +
a c abc b
a c abc b
c a abc b
ab bc c ab

10
11) Ako je 0 = + + c b a dokazati da je abc c b a 3
3 3 3
= + +

Dokaz: Podjimo od 0 = + + c b a
c b a = + kubirajmo ovo

3 3
) ( ) ( c b a = +

3 3 2 2 3
3 3 c b ab b a a = + + +

c b a c b a ab b a = + = + + +
3 3 3
) ( 3 ovo iz a+b+c=0, zamenimo

abc c b a
c abc b a
3
3
3 3 3
3 3 3
= + +
= +

12) Ako je 0
1 1 1
= + +
c b a
Dokazati da je:

3 =
+
+
+
+
+
c
b a
b
a c
a
c b

Dokaz: Podjimo od:

c ab
a b
c b a
1
1 1 1
=
+
= +

c
ab
b a = + / Podelimo sa C da bi napravili izraz iz zadatka

Slino e biti:

2
2
b
ca
b
a c
a
bc
a
c b
=
+
=
+

=
+
+
+
+
+
c
b a
b
a c
a
c b

=
2 2 2
c
ab
b
ac
a
bc
Priirimo ih redom sa , a b i c
=
3 3 3
c
abc
b
abc
a
abc
izvuemo abc
+ + =
3 3 3
1 1 1
c b a
abc Ajde ovo da nadjemo!!!
3
/()
1 1 1
c b a
= +
3 3 2 2 3
1 1 1 1
3
1 1
3
1
c b b a b a a
= + + +
2
c
ab
c
b a
=
+

11
3 3 3
1 1 1 3 1 1
c b a ab b a
=
+ + +
3 3 3
1 1 3 1 1
c c ab b a
=
+ +
3 3 3
1 3 1 1
c abc b a
= +
abc c b a
3 1 1 1
3 3 3
+ = + + Vratimo se u zadatak:
3
3
1 1 1
3 3 3
= =
+ + =
abc
abc
c b a
abc

Malo je zeznuto, pa prouavajte paljivo!
1
) ( 5 5 5 b a b a + = +
) 2 ( 2 4 2 b a b a + = +
) 1 (
2
= a a a a
) 2 ( 7 7 14
2 2 3
a b ab b a ab =
Transformacije algebarskih izraza

Kako dati izraz rastaviti na inioce?

Prati sledei postupak:

1) Izvui zajedniki iz svih ispred zagrade, naravno, ako ima ( distrubutivni
zakon )
2) Gledamo da li je neka formula:
2 2
2 2 2 2 2 2
2 2 2 2 2 2
3 3
( )( ) RAZLIKA KVADRATA
2 ( ) KVADRAT BINOMA ili ako vam je lake 2 ( )
2 ( ) KVADRAT BINOMA ili ako vam je lake 2 ( )
A B A B A B
I I II II I II A AB B A B
I I II II I II A AB B A B
A B
= +
+ + = + + + = +
+ = + =
2 2
3 3 2 2
3 3 2 2 3
3 3 2 2 3
( )( ) RAZLIKA KUBOVA
( )( ) ZBIR KUBOVA
( ) 3 3 KUB ZBIRA
( ) 3 3 KUB RAZLIKE
A B A AB B
A B A B A AB B
A B A A B AB B
A B A A B AB B
= + +
+ = + +
+ = + + +
= +

3) Ako nee nita od ove dve stavke, sklapamo 2 po 2, 3 po 3. itd.

PRIMERI

Izvlaenje zajednikog ispred zagrade:

1)
2) PAZI: Kad vidimo da nita ne ostaje piemo 1.
3)
4)

b b b a 2 7 b a a 7

Ako nije jasno ta treba izvui ispred zagrade, moemo svaki lan rastaviti:

b b b a ab =

2 7 14
3
i

= b a a b a 7 7
2

Zaokruimo (podvuemo) iste i izvuemo ispred zagrade a one koje su ostali stavimo u
zagradu!!!
5)
) 1 2 ( 3 3 2 3 3
3 6 3
2 2
+ = +
= +

y x xy y x y y x y x x
xy xy y x

2

6) = +
3 3 3 2 2 3
9 15 18 b a b a b a
= +

b b b a a a b b b a a b b a a a 3 3 3 5 3 6
) 3 5 6 ( 3
2 2
ab b a b a + =

Naravno, moemo razmiljati i ovako:

Za 18, 15 i 9 zajedniki je 3
Za
3
a ,
2
a i
3
a zajedniki je
2
a i
Za
2
b ,
3
b i
3
b zajedniki je
2
b

Dakle, ispred zagrade je
2 2
3a b .

7) ) 1 (
1 1
a a a a a a a
x x x x x
+ = + = +
+

8) ) 1 (
1 1
= =
+ m m m
a a a a a a a
9)
a a a a
x x x x x 12 4 12 4
2 2
+ = +
+

) 3 ( 4
2
+ = x x
a

10)
1 3 2 1 3 2
16 12 16 12 x x x x x x
n n n n
+ = +
+ +

) 4 3 ( 4
2
+ = x x x x
n n

) 4 3 ( 4
2 1
+ =
+ + n n
x x
U zadacima 7, 8, 9 i 10 smo koristili pravila za stepenovanje.!!!

UPOTREBA FORMULA:

2 2
( ) ( ) A B A B A B = +
1) ) 2 )( 2 ( 2 4
2 2 2
+ = = x x x x
2) ) 3 )( 3 ( 3 9
2 2 2
a a a a + = =
3) ) 1 )( 1 ( 1 1
2 2 2
+ = = x x x x
4) ) 12 )( 12 ( 12 144
2 2 2
+ = = y y y y
5) ) 3 2 )( 3 2 ( 3 ) 2 ( 3 2 9 4
2 2 2 2 2
+ = = = x x x x x
Pazi: Da bi upotrebili formulu za razliku kvadrata SVAKI lan mora da je na
kvadrat.

6) ) 4 5 )( 4 5 ( ) 4 ( ) 5 ( 4 5 16 25
2 2 2 2 2 2 2 2
y x y x y x y x y x + = = =
7)
2 2
2 2 2 2
2 2
1 9 1 3 1 3 1 3
16 25 4 5 4 5 4 5
x y x y x y x y
| || |
= = +
| |
\ .\ .

8) ) )( ( ) ( ) (
2 2 2 2 2 2 2 2 4 4
y x y x y x y x + = =
) )( )( (
2 2
y x y x y x + + = www.matematiranje.com
3
x x AB
B B
x A x A
8 4 2 2
4 16
2
2 2
= =
= =
= =
2 2
) 4 ( 16 8 + = + + x x x
x x AB
B B
x A x A
10 5 2 2
5 25
2
2 2
= =
= =
= =
Dakle:
4 4 2 2
( )( )( ) x y x y x y x y = + + ZAPAMTI!!!
9)
4 4 4 4
1 2 1 16 = a a

4 4
1 ) 2 ( = a , ako iskoristimo prethodni rezultat: x a = 2 i y = 1
) 1 4 )( 1 2 )( 1 2 (
) 1 ) 2 )(( 1 2 )( 1 2 (
2
2 2
+ + =
+ + =
a a a
a a a

2 2 2
2 ( ) A AB B A B + + = + i
2 2 2
2 ( ) A AB B A B + =

1) = + + 16 8
2
x x Gledamo prvi i trei lan jer nam oni daju
2
A i
2
B , a onaj u sredini
proveravamo da li je B A 2

Kako je

Pa je

2)
2 2
) 5 ( 25 10 = + x x x jer je

2
A
2
B

Proveri da li je 2AB

3)
2 2
) 8 ( 16 64 y y y + = + +
4)
2 2 2
) 2 ( 4 4 b a b ab a + = + +
5)
2 2 2
) 3 ( 9 6 b a b ab a = +
6)
2 2 2
4 20 25 (2 5 ) x xy y x y + =
7)
2 2
0, 25 0,1 0, 01 (0, 5 0,1 ) a a a + = jer je

a B a B
A A
1 , 0 01 , 0
5 , 0 25 , 0
2 2
2
= =
= =

8)
2 2 2
) 2 2 , 0 ( 4 8 , 0 04 , 0 b a b ab a + = + +

3 3 2 2
( ) ( ) A B A B A AB B = + +
Najpre se podsetimo da je:
3
1 1= ,
3
2 8 = ,
3
3 27 = ,
3
4 64 = ,
3
5 125 = ,
3
6 216 = ,
3
7 343 =

1) = 8
3
x da bi mogli da upotrebimo formulu oba lana moraja biti na trei
3 3 3
2 8 = x x Znai x-je A, 2 je B pa zamenjujemo u formulu:
) 4 2 )( 2 ( ) 2 2 )( 2 ( 2 8
2 2 2 3 3 3
+ + = + + = = x x x x x x x x www.matematiranje.com
4
( )
) 19 8 )( 1 (
) 4 6 2 9 6 )( 1 (
2 2 ) 3 ( ) 3 ( ) 2 3 (
2
2
2 2
+ + + =
+ + + + + + =
+ + + + + =
a a a
a a a a
a a a
2) ) 36 6 )( 6 ( ) 6 6 )( 6 ( 6 216
2 2 2 3 3 3
+ + = + + = = x x x x x x x x
3) ) 4 16 )( 4 ( ) 4 4 )( 4 ( 4 64
2 2 2 3 3 3
y y y y y y y y + + = + + = =
4) = = =
3 3 3 3 3 3
1 ) 5 ( 1 5 1 125 x x x Pazi ovde se najee napravi greska: x A 5 = ,
1 = B
( )
2 2
1 1 5 ) 5 ( ) 1 5 ( + + = x x x ) 1 5 25 )( 1 5 (
2
+ + = x x x
5) = + = +
3 3 3
2 ) 3 ( 8 ) 3 ( a a pazi: 3 a A + = , 2 B =

3 3 2 2
( )( ) A B A B A AB B + = + +

1)
3 3 3 3 2 2 2
343 7 ( 7)( 7 7 ) ( 7)( 7 49) x x x x x x x x + = + = + + = + +
2)
( )
3 3 3 2 2 2
64 1 (4 ) 1 (4 1) (4 ) 4 1 1 (4 1)(16 4 1) a a a a a a a a + = + = + + = + +
3)
( )
3 3 3 3 2 2 2 2
27 (3 ) (3 ) (3 ) 3 (3 )(9 3 ) x y x y x y x x y y x y x xy y + = + = + + = + +
4) | |
2 2 3 3
) 2 ( ) 2 )( 1 ( ) 1 ( ) 2 1 ( ) 2 ( ) 1 ( + + + + + = + + y y x x y x y x
B A

| |
| |
| | 7 5 4 ) 1 (
4 4 2 2 1 2 ) 1 (
4 4 ) 2 2 ( 1 2 ) 1 (
2 2
2 2
2 2
+ + + + =
+ + + + + + + =
+ + + + + + =
xy y y x x y x
y y y x xy x x y x
y y y x xy x x y x

5) ( ) ) )( ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) (
4 2 2 4 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 2 3 2 6 6
y y x x y x y y x x y x y x y x + + = + + = + = +

Redje se koristi da je:

3 2 2 3 3
3 3 ( ) A A B AB B A B + =

1)

= + + +
| |
|
|
3
3
3
Pr
2
Pr
2 3
6 12 8
B
overi
overi
A
y xy y x x

ako je
3 3
8x A = onda x A 2 = i
3 3
y B = pa je y B =
3
) 2 ( y x + =
2)
3 2 2 3
) 4 ( 64 4 12 y x y xy y x x = + jer je
y B B y
x A x A
4 64
3 3
3 3
= =
= =

3)
3 2 2 3 3
125 150 60 8 (5 2 ) a a b ab b a b + + + = +

5
SKLAPANJE 2 po 2

U situaciji kad ne moemo izvui zajedniki, niti upotrebiti neku formulu, koristimo
sklapanje 2 po 2.

Primeri:

1) = + + + ay ax y x 2 2 izvlaimo ispred zagrade zajedniki za prva dva, pa druga dva.

) 2 )( ( ) ( ) ( 2 a y x y x a y x + + = + + +

2) = +

by ay bx ax 12 8 9 6
3 (2 3 ) 4 (2 3 ) (2 3 )(3 4 ) x a b y a b a b x y + = +

3) = + b ab a a

4 4
2
PAZI NA ZNAK!!!
) 4 )( 1 ( ) 1 ( ) 1 ( 4 b a a a b a a + = + +

4) = +

5 3 20 12 b a ab PAZI NA ZNAK!!!
) 1 4 )( 5 3 ( ) 5 3 ( 1 ) 5 3 ( 4 + = + + a b b b a

5) = +

ya yb xb xa
= + = ) ( ) ( a b y b a x Ovde moramo okrenuti
izraz a b da postane b a , ili pazi, kako je ) ( b a a b = , moramo promeniti znak
ispred y
) )( ( ) ( ) ( y x b a b a y b a x = =

6) a bx b ax + 2 2 = ne '' juri '' da sklopi ''prva dva'' i ''druga dva'' moda je bolja neka
druga kombinacija!!

= + = ) 2 1 ( ) 1 2 ( x b x a Slino kao u prethodnom primeru, promenimo znak ispred b, a
oni u zagradi promene mesta,

) )( 1 2 ( ) 1 2 ( ) 1 2 ( b a x x b x a = =

7) = +
2 2
8 2 2 8 xy bx by y x ) 2 8 )( ( ) ( 2 ) ( 8 b xy y x y x b y x xy + = +

6
2 2
2
2
4 ) 3 (
16 ) 3 (
7 9 9 6
=
=
+ =
x
x
x x

8) = 7 6
2
x x Ovo lii na kvadrat binoma ali oigledno nije. Ne moemo izvui
zajedniki iz svih, niti sklopiti 2 po 2

ta raditi?

Naravno, uinici II godina srednje kole i stariji znaju da treba iskoristiti da je
) )( (
2 1
2
x x x x a c bx ax = + + , ali u I godini srednje kole moramo raditi ovako:

1. nain: = 7 6
2
x x ideja je da se srednji lan napie kao zbir ili razlika neka 2 izraza.
Naravno, to moemo uiniti na veliki broj naina. Onaj prvi je kad posmatramo lan bez
x-sa i kako njega moemo predstaviti u obliku proizvoda. Kako je 1 7 7 = to emo
napisati umesto -6x izraz -7x+1x ili +1x-7x , svejedno.

Onda sklapamo ''2 po 2''
) 1 )( 7 ( ) 7 ( 1 ) 7 ( 7 1 7 7 6
2 2
+ = + = + = x x x x x x x x x x

2. nain: = 7 6
2
x x izvrimo dopunu do punog kvadrata, to znai da moramo
dodati (i oduzeti) drugi lan na kvadrat.
= + =

7 3 3 6
2 2 2

x x
=zapamti: uvek dodaj (i oduzmi) onaj uz x podeljen sa 2, pa na kvadrat. =

= sada iskoristimo da je ovo razlika kvadrata.

) 1 )( 7 (
) 4 3 )( 4 3 (
+ =
+ =
x x
x x

Ti naravno izabere ta ti je lake, odnosno ta vie voli tvoj profesor. Evo jo par
primera:

9) ? 6 5
2
= + + x x

1.nain: Kako je 2 3 6 = to emo umesto 5x pisati 3x+2x
) 2 )( 3 ( ) 3 ( 2 ) 3 ( 6 2 3
2
+ + = + + + = + + + x x x x x x x x

2.nain: Dodajemo (i oduzmemo) onaj uz x podeljen sa 2, pa na kvadrat.
Znai
2 2
2
5
2
5
|
.
|
\
|
|
.
|
\
|
+ , pa je:
7
) 3 )( 2 (
2
1
2
5
2
1
2
5
2
1
2
5
4
1
2
5
4
24
4
25
2
5
2 2
2
2
+ + =
|
.
|
\
|
+ +
|
.
|
\
|
+ =
|
.
|
\
|
|
.
|
\
|
+ =
|
.
|
\
|
+ =
+
|
.
|
\
|
+ =
x x
x x
x
x
x
) 5 )( 2 (
2
3
2
7
2
3
2
7
2
3
2
7
4
9
2
7
4
40
4
49
2
7
2 2
2
2
+ + =
|
.
|
\
|
+ +
|
.
|
\
|
+ =
|
.
|
\
|
|
.
|
\
|
+ =
|
.
|
\
|
+ =
+
|
.
|
\
|
+ =
x x
x x
x
x
x
6
2
5
2
5
5 6 5
2 2
2 2
+
|
.
|
\
|
|
.
|
\
|
+ + = + +

x x x x

10) ? 10 7
2
= + + x x

1.nain: ) 2 )( 5 ( ) 5 ( 2 ) 5 ( 10 2 5
2
+ + = + + + = + + + x x x x x x x x

2.nain: 10
2
7
2
7
7 10 7
2 2
2 2
+
|
.
|
\
|
|
.
|
\
|
+ + = + + x x x x

8

1
3 12 2 4 ) (
7 6 4 3 ) (
2 3
2 3

x x x x Q
x x x x P
POLINOMI SA JEDNOM PROMENLJIVOM

Oblika su:

1
1 1 0
( ) ...
n n
n n
P x a x a x a x a

Ovaj oblik se dobija ''sredjivanjem polinoma (sabiranjem, oduzimanje...) i naziva se
kanoniki, x-je promenljiva
0 1
,..., , a a a
n n
su koeficijenti (konstante), n je prirodan broj
ili nula.

Ako je 0
n
a , onda kaemo da je polinom P stepena n , pa je
n
a najstariji
koeficijenat.

Primer: 7 2 6 4 ) (
2 3
x x x x P

- ovaj polinom je stepena 3 a najstariji koeficijenat je 4.

- zanimljivo je da se lan bez x-sa, takozvani slobodni lan dobija kad umesto x stavimo
0, tj.
3 2
(0) 4 0 6 0 2 0 7 7 P 7 ) 0 ( P , ili za
polinom
1
1 1 0
( ) ...
n n
n n
P x a x a x a x a

0
) 0 ( a P

- takodje ako umesto x stavimo 1 imamo
0 1
... ) 1 ( a a a P
n n

SABIRANJE I ODUZIMANJE POLINOMA:

Primer:

) 3 12 2 4 ( ) 7 6 4 3 ( ) ( ) (
2 3 2 3
x x x x x x x Q x P
3 12 2 4 7 6 4 3
2 3 2 3

x x x x x x
krenemo sa sabiranjem lanova sa najveim stepenom pa dok ne
dodjemo do slobodnih lanova, to jest onih bez x-sa

3 2
7 6 18 4 x x x

) 3 12 2 4 ( ) 7 6 4 3 ( ) ( ) (
2 3 2 3
x x x x x x x Q x P
pazi: Minus ispred zagrade menja znak svim lanovima u
zagradi
3 12 2 4 7 6 4 3
2 3 2 3

x x x x x x

3 2
2 6 10 x x x
Najbolje je da podvlaite sline monome kako se ne bi desila greka u sabiranju
(oduzimanju)
2
7 4 ) (
3 2 ) (
2

x x x Q
x x P
MNOENJE POLINOMA

Primer 1. Pomnoiti sledee polinome:

Reenje:

) 7 4 ( ) 3 2 ( ) ( ) (
2
x x x x Q x P

Kako mnoiti?

Mnoi se svaki sa svakim. Najbolje je da prvo odredimo znak
, ( , , ) , onda pomnoimo brojke i na kraju nepoznate.
Naravno da je
2
x x x ,
3 2
x x x ,
4 2 2
x x x , itd. (ovde koristimo pravila iz
stepenovanja:
n m n m
x x x

)
Vratimo se na zadatak:

) 7 4 ( ) 3 2 (
2
x x x

21 12 3 14 8 2
2 2 3
x x x x x sad saberemo( oduzmemo) sline monome
21 26 5 2
2 3
x x x

Primer 2. Pomnoiti sledee polinome:

1 5 2 ) (
7 4 ) (
2
2

x x x B
x x x A

Reenje:

) 1 5 2 ( ) 7 4 ( ) ( ) (
2 2
x x x x x B x A

4 3 2 3 2 2
2 5 8 20 4 14 35 7 x x x x x x x x

4 3 2
2 3 5 31 7 x x x x

3
____ __________
) (
2
) (
2
4 2
1 2 ) 2 ( : ) 6 5 2 (
x x
x x x x

__________
2
6

x
x
2
4
1 2
2
6 5 2
2

x
x
x
x x
x
x
x
2
2
2
x
x
DELJENJE POLINOMA

Podsetimo se najpre deljenja brojeva.

Primer: 2484 23 : 57146

______
46
111

______
92
194

_______
184
106

_____
92
4 - ostatak

Moemo zapisati:
23
4
2848
23
57146

deljenik ostatak
reenje
delilac delilac

Probajmo sad sa polinomima:

Primer 1:

POSTUPAK

Podelimo prvi sa prvim
i upiemo 2x u reenju
2x pomnoimo sa deliocem i potpiemo
ispod 2x-5x
promenimo znake (ono u zagradi)
4 Ostatak prvi se uvek skrate a druge saberemo
-5x+4x=-x
Dakle: dopiemo +6
opet delimo prvi sa prvim
mnoimo sa deliocem
promenimo znake i saberemo


4
5 ) 1 ( : ) 5 4 2 (
2 2 3
x x x x x x
___ __________
2
) (
3
) (
x x

10
_ __________
) ( ) (
5 5
5 5

x
x
1
10
5
1
5 4 2
2
2 3

x
x x
x
x x x
__ __________
) (
2
) (
2
4
x x
x x
2
3
x
x
x
2
x
2
x
2 3
2x x
2 3
2x x
2 2 2
2 x x x
x
x
x
2
5
5

x
x
Primer 2:

POSTUPAK

Podelimo prvi sa prvim
upiemo u reenje
pomnoimo sa deliocem i potpiemo
ispod
promenimo znake kod
prvi se uvek skrate, a
spustimo - 4x
opet prvi u prvom
x mnoimo sa deliocem
menjamo znake kod x+x
prvi se skrate a -4x-x=-5x
sputamo +5
Dakle:

-5(x+1)=-5x-5
promenimo znake i prvi se skrate
5+5=10

Primer 3:

15 5 ) 3 2 ( : ) 5 2 3 (
2 2 2 3 4
x x x x x x x x
__ __________ __________
2
) (
3
) (
4
3 2 x x x

3 2
3 2
( ) ( ) ( )
___________________________
5 5
5 10 15
x x x
x x x

______ __________ __________
) ( ) (
2
) (
2
45 30 15
5 14 15

x x
x x

40 44x ostatak

4 3 2
2
2 2
3 2 5 44 40
5 15
2 3 2 3
x x x x x
x x
x x x x

5
___ __________
3
) (
4
) (
x x

7 ) 2 (
7 12 20 8 ) 2 (
7 2 6 2 5 2 ) 2 (
7 6 5 ) (
2 3
2 3
P
P
P
x x x x P
Primer 4:

1 ) 1 ( : ) 1 (
2 3 4
x x x x x PAZI:
Kad skratimo prve a drugi nisu istog
stepena prepiemo ih, prvo onaj sa veim
pa sa manjim stepenom, to jest: +x-1

Nema ostatka

Dakle: 1
1
1
2 3
4

x x x
x
x

U nekim zadacima interesovae nas samo ostatak koji se dobija deljenjem dvaju
polinoma a ne i kolinik. Tu nam pomae Bezuova teorema:

Ostatak pri deljenju polinoma P(x) sa (x-a) jednak je P(a), to jest vrednosti

polinoma P(x) u taki x = a. Ako je P(a)=0, deljenje je bez ostatka.

Primer1: Nadji ostatak pri deljenju polinoma 7 6 5
2 3
x x x sa 2 x

Najpre reimo x-2=0, pa je x = 2

onda uporedjujemo x-a i x-2 a=2

Sada je

Ostatak je -7

___ __________
2
) (
3
) (
3
1
x x
x

1
2
x
__ __________
) (
2
) (
x x

1 x
_________
) (
) (
1
x
6
6 11 6 ) (
2 3
x x x x P
0 ) 1 (
6 11 6 1 ) 1 (
6 1 11 1 6 1 ) (
2 3

P
P
x P
0 ) ( a P
_____ __________
) (
2
) (
2
5 5
11 5
x x
x x

__ __________
) (
) (
6 6
6 6
x
x
) 3 )( 2 (
) 2 ( 3 ) 2 (

x x
x x x
Primer2: Nadji ostatak pri deljenju polinoma 6 5 2
3
x x sa 1 x

Pazi , ovde je a = -1, jer je x+1=0
x = -1

Ostatak je 13

Jo jedna izuzetna primena Bezueve teoreme je kod rastavljanja polinoma na inioce. Mi
smo do sada nauili da faktoriemo polinome drugog stepena. Za polinome treeg i
etvrtog stepena postoje algoritmi, ali su suvie teki, dok za polinome petog i veeg
stepena ne postoji univerzalan nain da se faktoriu, odnosno ree.
Kako nam to pomae Bezuova teorema?

Primer1: Dat je polinom Izvri njegovu faktorizaciju.

POSTUPAK
za x=1 uoimo slobodan lan, to jest onaj bez x-sa.
ovde je to 6.
on se moe podeliti: +1, -1, +2, -2, +3, -3, +6, -6
redom zamenjujemo ove brojeve dok ne
dobijemo da je
nali smo da je a=1
podelimo polinom sa ) 1 ( ) ( x a x

6 5 ) 1 ( : ) 6 11 6 (
2 2 3
x x x x x x
___ __________
2
) (
3
) (
x x

Nema ostatka

Ovim smo smanjili stepen polinoma i sad ve 6 5
2
x x znamo da rastavljamo
6 3 2 6 5
2 2
x x x x x

13 ) 1 (
6 5 2 ) 1 (
6 ) 1 ( 5 ) 1 ( 2 ) 1 (
6 5 2 ) (
2
2
P
P
P
x x x P
6 11 6 ) (
2 3
x x x x P
7
0 4 ) 1 (
4 4 3 2 1 4 1 4 1 2 1 2 1 ) 1 (
2 3 4

P
P
0 4 4 3 2 1 ) 1 (
4 ) 1 ( 4 ) 1 ( 2 ) 1 ( 2 ) 1 ( ) 1 (
2 3 4

P
P
_____ __________
2
) (
3
) (
2 3
3 3
3 3
x x
x x

__ __________
) (
) (
4 4
4 4
x
x
____ __________
) ( ) (
2
4 4
4 4
x x
x

Dakle:
3 2
6 11 6 ( 1)( 2)( 3) x x x x x x

Primer 2:

Izvriti faktorizaciju polinoma:
4 3 2
( ) 2 2 4 4 P x x x x x

Posmatrajmo broj 4 (slobodan lan). Poto njega moemo podeliti sa
+1, -1, +2, -2,+4, -4, redom menjamo u polinom dok ne bude P(a)=0

Za x = 1

Idemo dalje:
Za x = -1

Dakle, delimo sa 1 ) 1 ( x x

4 3 ) 1 ( : ) 4 4 3 2 (
2 3 2 3 4
x x x x x x x
___ __________
3
) (
4
) (
x x

Dalje gledamo 4 3 ) (
2 3
1
x x x P

Za x=-1 0 4 3 1 4 ) 1 ( 3 ) 1 ( ) 1 (
2 3
1
P
Opet delimo sa (x+1)

4 4 ) 1 ( : ) 4 3 (
2 2 3
x x x x x
__ __________
2
) (
3
) (
x x

2 2
) 2 ( 4 4 x x x
8
Konano reenje je: ) 4 4 )( 1 )( 1 ( 4 4 3 2
2 2 3 4
x x x x x x x x

2 2
) 2 ( ) 1 ( x x

Primer 3:

Odrediti realan parametar m tako da polinom
5 3 2
( ) 3 2 8 P x x mx x x bude deljiv
sa x + 2.

Reenje:

Iz x+2 = 0 je x = -2 , pa je a = -2

5 3 2
5 3 2
( ) 3 2 8
( 2) ( 2) ( 2) 3( 2) 2( 2) 8
( 2) 32 8 12 4 8
( 2) 8 8
( 2) 0 jer u zadatku kae da je P(x) deljiv sa -2
8 8 0
1
P x x mx x x
P m
P m
P m
P
m
m

Primer 4:

Odrediti realne vrednosti parametara a i b tako da polinom
3 2
( ) 5 4 P x ax bx x

pri deljenju sa 1 x daje ostatak 6, a pri deljenju sa 1 x daje ostatak 2.

Reenje:

Kako pri deljenju sa 1 x daje ostatak 6, to je ( 1) 6 P

3 2
3 2
( ) 5 4
( 1) ( 1) ( 1) 5( 1) 4
( 1) 9
9 6
3
3
P x ax bx x
P a b
P a b
a b
a b
a b

9

Kako pri deljenju sa 1 x daje ostatak 2, to je (1) 2 P

3 2
3 2
( ) 5 4
(1) 1 1 5 1 4
(1) 1
1 2
3
P x ax bx x
P a b
P a b
a b
a b

Dalje oformimo sistem jednaina:

3
3
a b
a b
a b

3
a b
3
2 6 3 0
Reenja su 3, 0
a a b
a b


1
LINEARNE JEDNAINE

Pod linearnom jednainom po x podrazumevamo svaku jednainu sa nepoznatom x
koja se ekvivalentnim transformacijama svodi na jednainu oblika:

b x a =

gde su a i b dati realni brojevi.

Reenje ove jednaine je svaki realan broj
0
x za koji vai:

0
a x b =

Ako nam posle reavanja ostane jednaina veeg stepena (drugog, treeg ) onda nju
probama da rastavimo na inioce i koristimo:

0 = B A 0 = A v 0 = B

0 = C B A 0 = A v 0 = B v 0 = C

Za svaku linearnu jednainu vai:

a x b =

a
b
x = , 0 = a 0 = b
ako je 0 = a 0 = = b a Nema reenja
Primer: ima beskonano Primer
mnogo reenja
Primer:

Svaki broj je reenje
Deljenje sa 0 nije
dozvoljeno (za sad)

5
2
10
10 2
=
=
=
x
x
x
0 0 = x ?
0
7
7 0
= =
=
x
x
2
Kako reavati jednainu?

- Prvo se oslobodimo razlomaka (ako ih ima) tako to celu jednainu
pomnoimo sa NZS
- Onda se oslobodimo zagrada (ako ih ima) mnoei svaki sa svakim.
- Nepoznate prebacimo na jednu a poznate na drugu stranu znaka =.
(PAZI: prilikom prelaska sa jedne na drugu stranu menja se znak)
- sredimo obe strane (oduzmemo i saberemo) i dobijemo b x a =
- Izrazimo nepoznatu
a
b
x =

VANO: Ako negde vrimo skraivanje moramo voditi rauna da taj izraz koji kratimo
mora biti razliit od nule. U suprotnom se moe desiti apsurdna situacija.

Primer: Reiti jednainu: 0
2
=
x
x

Ako skratimo
x x
x
0 = 0 = x ?
Ne smemo skratiti jer je uslov 0 = x

ZADACI:

1) Rei jednainu
Nema razlomaka i zagrada tako da odmah prebacujemo
nepoznate na jednu a poznate na drugu stranu.

2) Rei jednainu x x x = + 10 ) 11 6 ( 4 ) 3 2 ( 3 (oslobodimo se zagrada)

3(2 3 ) 4(6 11) 10
6 9 24 44 10
9 24 10 6 44
16 48
48
16
3
x x x
x x x
x x x
x
x
x
+ =
+ =
+ + = +
=
=
=

9 2 5 2
2 5 2 9
7 7
7
7
1
x x
x x
x
x
x
= +
= +
=
=
3

2) Rei jednainu
5 2 3 6 5
2
7 2 14
y y y +
+ =
14 /
14
5 6
2
3 2
2
7
5
= +
y y y
Nadjemo NZS za 7, 2 i 14; to je 14. Celu jednainu
) 5 6 ( 1 ) 3 2 ( 7 28 ) 5 ( 2 + = + y y y pomnoimo sa 14.
2 10 28 14 21 6 5
2 14 6 21 5 10 28
6 44
44
6
22
3
y y y
y y y
y
y
y
+ =
+ = +
=
= +

4) Rei jednainu 13 2 ) 4 ( ) 3 (
2 2
= + x x x
13 2 ) 4 ( ) 3 (
2 2
= + x x x

2 2
2
( 6 9) ( 8 16) 2 13 x x x x x
x
+ + + =
2
6 9 x x + + 8 16 2 13
6 8 2 13 9 16
12 6
6
12
1
2
x x
x x x
x
x
x
+ =
+ = +
=
=
=

5) Rei jednainu
3
1
2
2
+
=
x x

PAZI: Ovde odmah postavi uslove: 0 2 = x 2 = x
3
1
2
2
+
=
x x
0 3 = + x 3 = x
Mnoe se unakrsno :
2( 3) 1 ( 2)
2 6 2
2 2 6
8
x x
x x
x x
x
+ =
+ =
=
=

4

6) Rei jednainu
4 2
3 2
2
1
6 3
5
+ =
+
x
x
x
x
Uslovi: 0 2 = x
2 x =

5 1 2 3
/ 6( 2)
3( 2) 2 2( 2)
2( 5) 3( 2) 3(2 3)
2 10 3 6 6 9
2 3 6 6 9 10
7 25
25
7
x x
x
x x
x x x
x x x
x x x
x
x
+
= +

+ = +
+ = +
=
=
=

7) Rei jednainu
1 2
1 2
1 4
8
1 2
1 2
2
+
=
+
+
x
x
x x
x

2 1 8 2 1
....... / (2 1)(2 1)
2 1 (2 1)(2 1) 2 1
x x
x x
x x x x
+
+ = +
+ +

Uslovi: 0 1 2 = + x 0 1 2 = x
1 2 = x 1 2 = x

2
1
= x
2
1
= x

8) Rei jednainu 2 1 5 = + x x

Ovd moramo najpre da definiemo apsolutnu vrednost:
<
>
=
0 ,
0 ,

Dakle:
5 1, za 5 1 0
5 1
(5 1), za 5 1 0
x x
x
x x
>
=

<

), 1 5 (
, 1 5
x
x
5
1
5
1
<
>
x
x

Sad reavamo dve jednaine:

2 2
2 2
2 2
(2 1) 8 (2 1)
4 4 1 8 4 4 1
4 4 4 4 1 1 8
8 8
1
x x
x x x x
x x x x
x x
x
+ = +
+ + = + +
=
=
=
5
9
9
3 4 2
2 3 2 4
2 ) 3 2 ( ) 4 (
=
=
+ + =
= +
= +
x
x
x
x x
x x
Uslov
5
1
> x Uslov
5
1
< x

(5 1) 2
5 1 2
4 2 1
4 1
1
4
x x
x x
x
x
x
+ =
+ + =
=
=
=

Ovo reenje je ''dobro'' jer je
5
1
2
1
> I ovo je dobro jer je
5
1
4
1
<

9) Rei jednainu 2 3 2 4 = + x x
Najpre definiemo obe apsolutne vrednosti:

=
), 4 (
, 4
4
x
x
x
0 4
0 4
<
>
x
x
=
). 4 (
, 4
x
x
4
4
<
>
x
x
II
I
Uslov
Uslov

+
+
= +
), 3 2 (
, 3 2
3 2
x
x
x
0 3 2
0 3 2
< +
> +
x
x
=
+
+
), 3 2 (
, 3 2
x
x
2
3
2
3
<
>
x
x
IV
III
Uslov
Uslov

Zadatak emo podeliti na 4 dela u zavisnosti od uslova:
i) I i III uslov:

4 > x i
2
3
> x

| ) e , 4 x

Nije ''dobro'' reenje jer ne zadovoljava | ) e , 4 x

ii) I i IV uslov

, 4 > x
2
3
< x
Ovde nema reenja
e x
5 1 2
6 2 1
6 3
3
6
1
2
x x
x
x
x
x
+ =
= +
=
=
=
6
3
1
1 3
4 3 2 3
2 3 2 4
2 ) 3 2 ( ) 4 (
=
=
+ =
= +
= +
x
x
x
x x
x x
5
3 4 2
2 3 2 4
2 ) 3 2 ( ) 4 (
=
=
= + + +
= + +
x
x
x x
x x

iii) II i III uslov

4 < x i
2
3
> x

|
.
|
e 4 ,
2
3
x

Dobro je reenje
1 3
, 4
3 2
|
e
|
.

iv) II i IV uslov

, 4 < x i
2
3
< x

|
.
|
e
2
3
, x

Dobro reenje, jer |
.
|
e
2
3
, 5
Zakljuak: reenja su
1
1
3
x = i
2
5 x =

10) Reiti i diskotuvati jednainu u zavisnosti od parametra

a) 3 1 5 mx m x = +

sve sa x prebacujemo na jednu stranu, sve to nema x na drugu
m x mx 3 1 5 + =

Izvuemo x kao zajedniki ispred zagrade

m m x 3 1 ) 5 ( + =
1 3
5
m
x
m
+
=
7

Diskusija:
Za 5 = m
0
5 3 1 +
= x nemogua, nema reenja
Za 5 = m
5
3 1
+
=
m
m
x jednaina ima reenja I to beskonano mnogo jer R me

b) 2 4 8 7 5 ax a a x + = +

Diskusija:

Za 0 5 2 = + a
2
5
= a Jednaina nemogua
Za 0 5 2 = + a
5
2
a = jednaina ima mnogo reenja

Jednaine imaju veliku primenu u reavanju takozvanih problemskih zadataka.

Vano je dobro prouiti tekst, ako treba skicirati problem i nai vezu izmedju
podataka.

11) Otac ima 43 godine a sin 18, kroz koliko e godina otac biti dva puta stariji od sina?

Obeleimo sa X-broj godina koji treba da prodje.

Otac 43 godine
Sin 18 godina

Kako godine teku i za oca i za sina, to je:

Otac 43+X
Sin 18+X

U zadatku se kae da e otac biti dva puta stariji od sina:

2 (18 ) 43
36 2 43
2 43 36
7
x x
x x
x x
x
+ = +
+ = +
=
=

2 5 8 7 4
(2 5) 9 3
9 3
2 5
ax x a a
x a a
a
x
a
+ = + +
+ = +
+
=
+
8

Proverimo: Kroz 7 godina otac e imati 43+7=50 godina, a sin 18+7=25 godina, pa je
otac zaista dva puta stariji od sina.

12) Koji broj treba dodati brojiocu i imeniocu razlomka
5
2
da bi smo dobili
razlomak
7
5
?

7
5
5
2
=
+
+
x
x
Mnoimo unakrsno

7(2 ) 5(5 )
14 7 25 5
7 5 25 14
2 11
11
2
x x
x x
x x
x
x
+ = +
+ = +
=
=
=

13)
Uenik je prvog dana proitao
4
1
knjige, drugog dana
3
2
od ostatka knjige,a treeg dana
poslednjih 40 stranica. Koliko ima stranica ta knjiga?

Obeleimo sa x-broj stranica knjige.

x
4
1
I Dan
2 3
3 4
x II Dan 40 str. III dan

1 2
4 3
x +
3
40
4
1 2
40
4 4
3
40
4
3
40
4
1
40
4
160
x x
x x x
x x
x x
x
x
+ =
+ + =
+ =
=
=
=

Knjiga ima 160 strana. www.matematiranje.com
9

14)
Jedan radnik moe da zavri posao za 9, a drugi za 12 dana. Ako se njima pridrui trei
radnik, oni e taj poso zavriti za 4 dana. Za koje bi vreme treci radnik sam zavrio
posao?

Neka je x-vreme za koje trei radnik zavri posao.

Kako razmiljamo?

Ako prvi radnik sam zavri posao za 9 dana onda e za 1 dan odraditi
9
1
posla.
Slino e drugi radnik za 1 dan odraditi
12
1
posla, a trei
x
1
deo posla.

Znai da oni zajedno za 1 dan odrade
x
1
12
1
9
1
+ + deo posla, Kako rade 4 dana, to je:

1 1 1
4 1
9 12
4 4 4
1 ........ / 36
9 12
16 12 144 36
28 36 144
8 144
18
x
x
x
x x x
x x
x
x
| |
+ + =
|
\ .
+ + =
+ + =
=
=
=

Dakle, trei radnik bi sam zavrio posao za 18 dana.

1
LINEARNE NEJEDNAINE

Linearne nejednaine reavamo slino kao i jednaine (vidi linearne jednaine) koristei
ekvivalentne transformacije. Vano je rei da se smer nejednakosti menja kada celu
nejednainu mnoimo (ili delimo) negativnim brojem.

Primer:

2 10 x <
Pazi: delimo sa (-2), moramo okrenuti smer nejednakosti

10
2
5
x
x
>
>

Naravno i ovde se moe deliti da nejednaina ima reenja, nema reenja ili ih pak ima
beskonano mnogo (u zavisnosti u kom skupu brojeva posmatramo datu nejednainu)

1) Rei nejednainu:
3( 2) 9 2( 3) 8 x x x + < + + oslobodimo se zagrada
8 6 2 9 6 3 + + < + x x x nepoznate na jednu, poznate na drugu stranu
3 9 2 6 8 6 x x x + < + +

10 20
20
10
2
x
x
x
<
<
<

Uvek je problem kako zapisati skup reenja?

Moemo zapisati { R x e } 2 x < a ako je potrebno to predstaviti i na brojevnoj pravoj:

2
8 8 -
( , 2) xe

Pazi:

Kad + i uvek idu male zagrade ( )
Kod znakova < i > male zagrade i prazan krui
Kod < , > idu srednje zagrade | | i pun krui

Male zagrade nam govore da ti brojevi nisu u skupu reenja, dok | | , govore da su i
ti brojevi u reenju.

2 10
10
2
5
x
x
x
<
<
<
2
a
a
x

>
2
3

2) Rei nejednainu: 1
2
2 3
3
1 2
>
+ a a

1
2
2 3
3
1 2
>
+ a a
celu nejednainu pomnoimo sa 6 (NZS za 3 i 2)
6 2 6 9 4
6 6 9 2 4
6 ) 2 3 ( 3 ) 1 2 ( 2
>
> + +
> +
a a
a a
a a

14 5 > a pazi: delimo sa (-5) pa se znak okree

5
4
2
5
14
+ s

s
a
a

U skupu R su reenja
\
|
e
5
4
2 , a
PAZI: Da nam npr. trae reenja u skupu N (prirodni brojevi), onda bi to bili samo {1,2}

3) Rei nejednainu: 3 2 > + ax a x

3 2 > + ax a x nepoznate na jednu, poznate na drugu stranu
a a x
a ax x
>
>
3 ) 2 (
3 2

Kako sad?

Da li je izraz a 2 pozitivan ili negativan, ili moda nula? Moramo ispisati sve 3
situacije!!!

a a x > 3 ) 2 (

0 2 > a 0 2 < a 0 2 = a
2 < a 2 > a 2 = a
okree se
znak 0 3 0 > x

a
a
x

<
2
3
3 0 > x
Ovde je svaki
R xe reenje

3
Reenje bi zapisali:

Za 2 < a |
.
|
\
|

e ,
2
3
a
a
x
Za 2 = a R xe

Za 2 > a |
.
|
\
|

e
a
a
x
2
3
,

4) Reiti nejednaine:

a) 0 ) 4 ( ) 1 ( > x x
b) 0 ) 5 ( ) 3 ( s + x x

Kod ovog tipa nejednaina koristiemo da je:

0 > B A ) 0 , 0 ( > > B A v ) 0 , 0 ( < < B A
0 < B A ) 0 , 0 ( < > B A v ) 0 , 0 ( > < B A

Naravno iste ablone koristimo i za znakove > i < a za 0 >
B
A
i 0 <
B
A

gde jo vodimo rauna da je 0 = B .

a) ( 1)( 4) 0 x x >

) 0 4 , 0 1 ( > > x x v ) 0 4 , 0 1 ( < < x x
) 4 , 1 ( > > x x v ) 4 , 1 ( < < x x

Sada reenja spakujemo na brojevnoj pravoj!!!

) , 4 ( e x ) 1 , ( e x

Reenje je ) 1 , ( e x ) , 4 (


4
| | 5 , 3 e x
b) 0 ) 5 ( ) 3 ( s + x x

) 0 5 , 0 3 ( s > + x x v ) 0 5 , 0 3 ( > s + x x
) 5 , 3 ( s > x x v ) 5 , 3 ( > s x x

prazan skup
Dakle, konano reenje je | | 5 , 3 e x

5) Rei nejednainu
6
2
3
x
x
<

PAZI: Da bi koristili ablon na desnoj strani mora da
je nula, pa emo zato -2 prebaciti na levu stranu!!!

sad moe ablon

) 0 x - 3 0 3 12 ( < . > x ili ) 0 x - 3 0 3 12 ( > . < x
( 3 12 -x< 3) x > . ) 3 -x 12 3 ( > . < x
) 3 x , 4 ( > < x ili ) 3 x , 4 ( < > x

(3, 4) xe konano reenje prazan skup

6) Reiti nejednainu: (po n )

5
1
1
3 <
+
<
n
n

Ovde moramo reiti 2 nejednaine, pa emo upakovati njihova reenja.
0
3
3 12
0
3
2 6 6
0
3
) 3 ( 2 6
0 2
3
6
2
3
6
<
<
+
<
+
< +
<
x
x
x
x x
x
x x
x
x
x
x
5
Prva nejednaina:

Ili

Dakle:
4 2
0
1
n
n
+
>
+

) 0 1 n 0 2 4 ( > + . > + n ili ) 0 1 n 0 2 4 ( < + . < + n
) 1 n
2
1
( > . > n ili ) 1 n
2
1
( < . < n

Za I deo reenje je

Druga nejednaina:

5
1
1
<
+
n
n
0 5
1
1
<
+
n
n
0
1
5 5 1
<
+

n
n n

Dakle: 0
1
6 4
<
+

n
n

) 0 1 n 0 6 4 ( < + . > n ili ) 0 1 n 0 6 4 ( > + . < n
) 1 n
2
3
( < . < n ili ) 1 n
2
3
( > . > n
1
3
1
n
n
<
+
1
0 3
1
1 3 3
0
1
4 2
0
1
n
n
n n
n
n
n
< +
+
+ +
<
+
+
<
+
( ) 1 , e n
|
.
|
\
|
e ,
2
1
n
( )
1
, 1 ,
2
n
| |
e
|
\ .
6

|
.
|
\
|
e
2
3
, n ( ) e , 1 n

Za II deo reenje je
|
.
|
\
|
e
2
3
, n ( ) , 1

Upakujmo sada I i II reenje da bi dobili konano reenje ove dvojne nejednaine:

Reenje prve nejednaine smo rafirali udesno, a druge ulevo Na taj nain vidimo gde
se seku, odnosno gde je konano reenje

Dakle, konano reenje je:

NAPOMENA:

Umesto ablona ovde smo mogli koristiti i tablino reavanje koje je detaljno

objanjeno u delu kvadratne nejednaine.


3 1
, ,
2 2
n
| | | |
e
| |
\ . \ .

NEKE VANE NEJEDNAKOSTI:

1) za sve 0
2
x R x

Kvadrat nekog izraza je uvek pozitivan ili jednak nuli (za x=0)

Primeri: za 0 ) 2 ( 4 4
2 2
+ = + + x x x R x
za 0 ) 1 ( 1 2
2 2
= + a a a R a
jer 0
2 2
+ y xy x

4
3
2 4 2 2 2
2
2
2
2
2
2
2 2
2
y

Izvrili smo dopunu od ''punog kvadrata'' pa je 0
2
2

y
x i 0
4
3
2
y
, a onda je i
njihov zbir >0

2) z y x
z y x
+ +
+ + +
2
3
2 2 2

Dokaz:

y y
x y
y y
x y
y
xy +
= +
= +
+
0 ) 1
) 1
0 ) 1
2
2
2

z
y
x
x
(
z y x
z y x
z y x z y x
z y x z y x
z z y y x x
z y x
+ +
+ + +
+ + + + +
+ + + + +
+ + + + +
+ +
2
3
) ( 2 3
2 2 2 3
0 1 2 1 2 1 2
0 ) 1 ( ) 1 ( ) 1 (
2 2 2
2 2 2
2 2 2
2 2 2
2 2 2
0 (
(

3) Dokazati da za 0 > a 2
2
1
+ a
Dokaz:

0 1 2
0 ) 1 (
2
2
+

a a
a

a a a : / 2 1
2
+ (podelimo sa a)
2
1
+
a
a

1

4) Dokazati da za i 0 x 0 y

2
y x
xy
+

(geometrijska sredina < aritmetika sredina)

Dokaz:

Podjimo od
( )

xy
y x
xy y x
y xy x
y y x x
y x
+
= +
+
+
+
2
2 : / 2
0 2
0 2
0
2 2
2

Naravno jednakost vai ako je y x =

5) Dokazati da je: koji su nenegativni: z y x , ,

3
3 3 3
3
c b a
xyz
+ +

Dokaz:

Uvodimo najpre smene:
3
3
3
c z
b y
a x
=
=
=

Treba onda dokazati:

3
3 3 3
3
c b a
xyz
+ +

0 3
3
3 3 3
3 3 3
+ +
+ +
abc c b a
c b a abc

Kako je
(proveri mnoenjem)
) )( ( 3
2 2 2 3 3 3
ac bc ab c b a c b a abc c b a + + + + = + +
odavde je sigurno 0 + + c b a

[ ] 0 ) ( ) ( + + a c b

) (
2
1
2 2 2 2 2 2
= + + c b a ac bc ab c b a
2

Dakle proizvod dva takva izraza je >0 pa je zaista:
3
3 3 3
c b a
abc
+ +

Odnosno
3
3
z y x
xyz
+ +

Pazi: Znak = je ako je z y = = x
3

1
O SKUPOVIMA

Do pojma skupa moe se vrlo lako doi empirijskim putem , posmatrajui razne grupe,

skupine, mnotva neke vrste objekata , stvari, ivih bia i dr. Tako imamo skup

stanovnika nekog grada, skup knjiga u biblioteci, skup klupa u uionici itd.

Tvorac teorije skupova je Georg Kantor , nemaki matematiar, koji je prvi dao

opisnu definiciju skupa. Mnogi drugi matematiari su takoe pokuavali da definiu

skup. Danas, po savremenom shvatanju, pojam skupa se ne definie, ve se usvaja

intuitivno kao celina nekih raziitih objekata. Predmeti iz kojih je skup sastavljen

zovu se elementi skupa. Postoje skupovi sa konano mnogo elemenata, koje nazivamo

konanim skupovima, i skupovi sa beskonano mnogo elemenata, odnosno beskonani

skupovi. Tako, na primer , skup stanovnika na zemlji predstavlja jedan konaan skup,

dok skup svih celih brojeva sadri beskonano mnogo elemenata.

Skupove najee obeleavamo velikim slovima A,B ,.....X, Y,... , a elemente skupa

malim slovima a,b,...,x,y,...

Ako je x element skupa X , tu injenicu emo oznaavati sa xX, a ako ne pripada

skupu X, oznaiemo sa xX. Oznake emo itati: x pripada skupu X ili x je element

skupa X. Oznaku xX emo itati x ne pripada skupu X ili x nije element skupa X

Postavimo sada pitanje: Koliko elemenata ima skup prirodnih brojeva veih od jedan a

manjih od dva ? Jasno je da takav skup nema ni jednog elementa. Za takav skup kaemo

da je prazan i obeleava se sa .


2

Meutim, desie nam se nekad da nije zgodno, a ni mogue, da neposredno navedemo

sve elemente nekog skupa. Stoga se koristi i ovakvo zapisivanje skupova:

{x S(x)} ili, isto{x x ima svojstvo S}, to bi znailoskup svih x koji imaju svojstvo

S. Na primer skup X={7,8,9,10,11,12} moemo zapisati i na sledei nain:

X={x x N 6< x <13 }.

Za neka dva skupa kaemo da su jednaki ako su svi elementi jednog skupa ujedno

elementi drugog skupa, i obrnuto, svi elementi drugog skupa su elementi prvog

skupa . Zapisujemo: A=B ako i samo ako ( x) (x A x B ) ,

na primer po definiciji bie {a,a,a,b,b,c}={a,b,b,c,c,c}={a,b,c}.

Dakle , svaki lan skupa je prisutan jednim pojavljivanjem, a sva ostala njegova

pojavljivanja, ukoliko ih ima, nisu vana, i, uz to, ni redosled navoenja lanova nije

bitan.

Kaemo da je skup B podskup skupa A, to oznaavamo BA, ako su svi elementi

skupa B takoe i elementi skupa A, tj.

B A ako i samo ako ( x) (x B x A )

Relacija uvedena ovom definicijom se zove relacija inkluzije. Ovde moramo voditi

rauna da se svi skupovi ne mogu uporeivati.

Prazan skup je podskup svakog skupa.

OPERACIJE SA SKUPOVIMA

3

- UNIJA

- PRESEK

- RAZLIKA

- SIMETRICNA RAZLIKA

- PARTITIVNI SKUP

- DEKARTOV PROIZVOD

- KOMPLEMENT SKUPA

UNIJA

Skup svih elemenata koji su elementi bar jednog od skupova A ili B , zove se unija

skupova A i B i oznaava se sa A B.

} { B x A x x B A =

Na dijagramu bi to izgledalo ovako:

A B

Primer: Ako je A={1,2,3} i B={2,3,4} A B={1,2,3,4}


4
PRESEK

Skup svih elemenata koji su elementi skupa A i skupa B zove se presek skupova A i B i

obeleava se sa A B.

} { B x A x x B A =

Graficki prikaz bi bio:

A B

Primer: Ako je A={1,2,3} i B={2,3,4} AB={2,3}

RAZLIKA

Skup svih elemenata koji su elementi skupa A ali nisu elementi skupa B zove se razlika

redom skupova A i B u oznaci A\B.

A\B={ x xA xB }

Naravno mozemo posmatrati i skup B\A, to bi bili svi elementi skupa B koji nisu u A.

Na dijagramima to bi izgledalo ovako:


5

A B
Za nas primer je A\B={1}
A\B

A B
Za nas primer je B\A={4}

B\A

SIMETRINA RAZLIKA

Skup (A\B) (B\A) naziva se simetrina razlika i najee se obeleava sa .

A B= (A\B) (B\A). Na dijagramu je:

A B

Za na primer je A B={1,4}


6

PARTITIVNI SKUP

Skup svih podskupova skupa A naziva se partitivni skup skupa A i obeleava se sa
P(A).

Primer:

Ako je A={1,2,3) , onda je P(A)={ , {1},{2},{3},{1,2},{1,3},{2,3}, {1,2,3}}

KOMPLEMENT SKUPA

Unija , presek i razlika su binarne skupovne operacije, dok je komplement skupa unarna

operacija. To je skup svih elemenata koji nisu sadrani u posmatranom skupu.

Komplement najee obeleavamo sa A

Na slici bi bilo:

B
A

A={x x A}

Primer: Ako je A={1,3,7} i B={1,2,3,4,5,6,7} onda je :

} 6 , 5 , 4 , 2 { = A

DEKARTOV PROIZVOD

7

uveni francuski filozof i matematiar Dekart je u matematiku uveo pojam pravouglog

koordinatnog sistema, koji se i danas, u njegovu ast, naziva Dekartovim koordinatnim

sistemom. U tom sistemu svakoj taki ravni odgovara jedan ureeni par realnih brojeva

(x,y) i, obrnuto, svakom paru brojeva (x,y) odgovara tano jedna taka u koordinatnoj

ravni. Prvi broj x u tom paru nazivamo prvom koordinatom (apscisom) , a drugi y ,

drugom koordinatom (ordinatom). Za ureene parove je karakteristina osobina:

(x,y)=(a,b) ako i samo ako x=a y=b

Dekartov proizvod skupova je skup:

Treba voditi rauna da A B B A
Primer:

Ako je M={1,2,3} i N={A,B} onda je:

MN={(1,A),(1,B),(2,A),(2,B),(3,A),(3,B)}. Na slici:

1 2 3
B
A


8

ZADACI

1. Dokazati da je prazan skup podskup svakog skupa.

Dokaz:

Mi ustvari trebamo dokazati da vazi: ) )( ( A x x x A
Kako prazan skup nema elemenata, to je istinitosna vrednost x sigurno netacna.
Dakle , podsetimo se tablice za implikaciju: A x

p q pq Implikacija je netana jedino u sluaju kada je iskaz p
taan i iskaz q netaan.
T T T

T

T T
Iz lai sledi sve, odnosno iz netanog sledi sve(uvek tano)
T

Dakle, prazan skup je podskup svakog skupa.

2. Dati su skupovi: A={x x se sadrzi u 12, x pripada N}, B={x x se sadrzi u 20, x
pripada N} i skup C={x x se sadrzi u 32, x pripada N}.
Odrediti : A\(BC), A (B ), i A\(B\C) C

Resenje:
Najpre moramo odrediti skupove A,B, i C. Kada se x sadrzi u nekom broju to
drugim recima znaci da se taj broj moze podeliti sa x.
Kako se broj 12 moze podeliti sa 1,2,3,4,6,12 to je :
A={1,2,3,4,6,12}, slicno je B={1,2,4,5,10,20} i C={1,2,4,8,16,32}

Odredimo A\(BC). Najpre je B C={1,2,4,5,8,10,16,20,32}. Sada trazimo one koji su
elementi skupa A a ne pripadaju BC. To su 3,6,12, pa je A\(B C)={3,6,12}

Odredimo A(B ). Najpre naravno B C C , to su elementi koji su zajednicki za ova
dva skupa, dakle: B ={1,2,4}. Dalje trazimo uniju skupa A i ovog skupa, to jest sve
elemente iz oba skupa: A(B )={1,2,3,4,6,12}.
C
C

A\(B\C)= {1,2,3,4,6,12}\({1,2,4,5,10,20}\{1,2,4,8,16,32})
= {1,2,3,4,6,12}\{{5,10,20}
= {1,2,3,4,6,12}=A


9
3. Dati su skupovi A={1,2,3,4,5} i B={4,5,6,7}. Odrediti skup X tako da bude:
X\B= i A\X ={1,2,3}

Resenje:

Izgleda da cemo ovde imati vise mogucnosti za trazeni skup X.
Kako je X\B=, to nam govori da su svi elementi skupa B potencijalni elementi skupa X
jer nema takvih elemenata da su u X a nisu u skupu B.
A\X ={1,2,3} nam govori da u skupu X sigurno nisu elementi {1,2,3}.Dakle:
X={4,5} ili X={4,5,6}ili X={4,5,7}ili X={4,5,6,7}

4. Na jednom kursu stranih jezika svaki slualac ui bar jedan od tri strana
jezika(engleski, francuski i nemaki) i to : 18 slualaca ui francuski, 22 ui engleski, 15
slualaca ui nemaki, 6 slualaca ui engleski i francuski, 11 slualaca engleski i
nemaki, 1 slualac ui sva tri jezika.Koliko ima slualaca na tom kursu i koliko od njih
ui samo dva jezika?

Resenje: Najpre zapisimo pregledno podatke:

- 18 slualaca ui francuski
- 22 ui engleski
- 15 slualaca ui nemaki
- 6 slualaca ui engleski i francuski
- 11 slualaca engleski i nemaki
- 1 slualac ui sva tri jezika
Najbolje je upotrebiti Venov dijagram sa tri skupa(njega popunjavamo tako to popunimo
presek sva tri skupa, pa preseke po dva skupa, i na kraju, elemente koji pripadaju samo
po jednom skupu)
ENGLEZI
FRANCUZI


10
NEMCI

Prvo upisemo 1 u preseku sva tri skupa.Zatim presek Francuzi i Englezi, ali tu ne pisemo
6, vec 6-1=5, onda presek Englezi i Nemci 11-1=10.
Dalje je ostalo 18-5-1=12 koji uce samo francuski, 22-10-5-1=6 koji uce engleski i na
kraju 15-10-1=4 koji uce nemacki.
Broj slusaoca je 12+5+6+1+10+4=38, a broj onih koji uce samo dva jezika je 10+5=15
5. Dokazati skupovnu jednakost:
= C B A ) ( ) ( C A ) ( C B

Ovde uvek krecemo isto ( x ) x pripada levoj strani, = zamenimo sa , pa x pripada
desnoj strani. Koristimo definicije skupovnih operacija dok potpuno ne rastavimo obe
strane. Dalje preko logickih operacija dokazemo da je nastala formula tautologija.
Pazi: = menjamo sa , menjamo sa , menjamo sa , itd.

Dokaz:

( x) ( x C B A ) ( ) (x ) ( C A ) ( C B )
( x ) ( B A xC) (x ) ( C A x ) ( C B )
((xA xB) xC) ((x A xC) (x B xC))
neka je: p= xA
q= xB
r = xC

Dobili smo formulu: F: ((p q) r) ((p r) (q r))
Nju sad moramo dokazati preko tablice i upotrebom logickih operacija:

p q r p q (p q) r p r q r (p r)
(q r)

F
T T T T T T T T T
T T T T
T T T T T T T
T T T
T T T T T T T
T T T
T T
T

Formula JESTE TAUTOLOGIJA, pa je time dokaz zavrsen.

6. Dokazati skupovnu jednakost:

C\(AB)=(C\A) (C\B)

Dokaz: ( x)(x C\(A B)) (x (C\A) (C\B))

11
(x C x(A B)) ( x(C\A) x (C\B))
(x C ( xA xB)) (xC (xA)) ( xC ( xB))

neka je: p= xA
q= xB
r = xC
F: (r (p q)) ((r p) (r q))
Ovo dokazujemo tablicno:
p q r p q p q
(p q)
r (p q) r p r q (r p)
(r q)

F
T T T T T
T T T T
T T T T T T T T
T T T T
T T T T T T T T
T T T T
T T T T T T T T T
T T T T

Dakle ova formula jeste TAUTOLOGIJA, pa je pocetna skupovna jednakost tana.

ISKAZI

U svakodnevnom govoru, a i u pisanom tekstu, obino se sreu reenice koje su ili tane

ili netane, tj reenice koje imaju logikog smisla.Ovakve reenice se u matematici

nazivaju iskazi.Dakle , pod iskazom podrazumevamo bilo koju reenicu za koju se

zna da moe biti samo tana ili samo netana.Drugim reima, iskaz moe da ima samo

jednu od istinitosnih vrednosti: istinit (taan), neistinit (netaan).

Primer:

Nije teko videti koja je od sledeih reenica iskaz:

- Broj 6 je vei od broja 2

- Broj 3 je deljiv brojem 2

- Zemlja se okree oko Sunca

- Broj 2 je vei od Natae

- Godina ima 365 dana

Prve tri reenice jesu iskazi, jer su redom tana, netana i tana, dok za zadnje dve

reenice ne moemo to tvrditi, dakle , nisu iskazi.

Iskaze emo, po dogovoru, obeleavati malim slovima latinice: p,q,r,s,t....a

ta slova emo zvati iskazna slova.Polazei od takvih elementarnih iskaza,dakle, iskaznih

slova, slino kao to u srpskom jeziku od prostih reenica pravimo sloene, moemo

napraviti i sloene iskaze.Tu e za nas biti znaajno da znamo kada e ti novi iskazi biti

tani ili netani.

U tom cilju uvodimo oznake :

T za tano (ita se te) i - za netano ( ita se ne-te)

Istinitosna vrednost nekog iskaza p, koji emo oznaavati sa (p) (ita se tau od te), bie:


(t)=T, ako je iskaz p taan
(t)= , ako je iskaz p netaan

LOGIKE OPERACIJE

Neka su dati iskazi p i q.

Konjukcija iskaza p i q je iskaz p q kojem odgovara sledea istinitosna tablica:

p q p q Konjukcija je tana samo ako su p i q tani iskazi.

T T T

T

T

Disjunkcija iskaza p i q je iskaz p q kojem odgovara sledea tablica:

p q p q Disjunkcija je netana samo ako su oba iskaza , i p i q,
netani.
T T T

T T

T T

Ovde treba obratiti panju na razliku izmeu upravo definisanog veznika disjunkcije i

veznika takozvane iskljune disjunkcije kojem odgovara jezika forma ili..,ili.

Razlika je u tome to iskaz ili p ili q nije taan ni u sluaju kada su oba iskaza , i p i q,

tani, dok je iskaz p ili q taan.


Implikacija iskaza p i q je iskaz pq kojem odgovara sledea tablica:

p q pq Implikacija je netana jedino u sluaju kada je iskaz p
taan i iskaz q netaan.
T T T

T

T T

T

Jedan od najznaajnijih veznika za nas je upravo veznik implikacije. Reenica

p implicira q se sa nepromenjenim znaenjem moe zapisati i na jedan od sledeih

naina:

ako p, onda q

iz p sledi q

q, ako p

p je dovoljan uslov za q

q je potreban uslov za p

Ekvivalencija iskaza p i q je iskaz p q ije se istinitosne vrednosti zadaju tablicom:

p q p q Ekvivalencija je tana samo ako oba iskaza, i p i q, imaju istu
istinitostnu vradnost.
T T T

T

T

T


Reenicu p je ekvivalentno sa q moemo iskazati i na jedan od sledeih naina:

ako p , onda q, i ako q, onda p

p je potreban i dovoljan uslov za q

p ako i samo ako q

To su bili osnovni binarni logiki veznici (operacije). Binarni , zato to dva iskaza prave

jedan novi iskaz. Uveemo sada jedan unarni veznik (operaciju), koji od jednog iskaza

p pravi jedan novi iskaz , sloeniji.To je p , koji se ita ne-p.

Negacija iskaza p je iskaz p kojem odgovara tablica:

Oigledno je iskaz p taan samo u sluaju kada je iskaz p
P p netaan.

T

T

Zajedno, iskazne konstante (T i ), sva iskazna slova i sve sloene iskaze nazivamo

iskaznim formulama.Da bi jedna iskazna formula bila nedvosmisleno zapisana,

prilikom zapisivanja koristimo i zagrade.Polazimo od toga da je negacija operacija

najvieg prioriteta,za njom su konjukcija i disjunkcija, koje su meusobno ravnopravne,

na kraju su implikacila i ekvivalencija, takoe meusobno ravnopravne.

Primer:

Niz simbola p r q ne moemo prihvatiti kao formulu, jer se ne zna redosled

operacija, poto su konjukcija i disjunkcija iste snage. Trebalo bi biti zapisano na

sledeci nain: (p q) r ili p (q r ) .


Dakle, iskazne formule su iskazi formirani od iskaznih slova p,q,r,, znakova

i zagrada, primenom konanog broja puta ovih simbola. , , , ,

Iskazne formule koje su uvek, za sve mogue vrednosti iskaznih slova koja ine te

formule tane, nazivamo tautologijama.

Da li je neka formula tautologija moemo proveriti na vie naina: diskusijom po slovu,

svoenjem na protivrenost, preko istinitosnih tablica, itd.

Evo jednog primera ispitivanja preko istinitosne tablice:

) ( ) ( q p p q
Pazi: Uvek prvo napisi negacije,jer su najstarija operacija

p q q p q p p q ) ( ) ( q p p q

T T T T T

T T T

T T T T T

T T T T T

NEKA PRAVILA LOGIKOG ZAKLJUIVANJA

Tautologije, kao uvek tani iskazi, u sebi kriju zakonitosti po kojima se vladaju logiki

veznici, pa, prema tome, i zakonitosti pravilnog logikog zakljuivanja.neka od

nezaobilaznih i najee primenjivanih, a ujedno i najjednostavnijih logikih zakona su:

q q p p ) ( modus ponens

) ( ) ( q p p q pravilo kontrapozicije ( ispitano u tablici)

p q q p )) ( ( svoenje na protivrenost

p p zakon iskljuenja treeg

q p q p ) ( De Morganovi zakoni
q p q p ) (

p p zakon dvojne negacije itd.

Ispitajmo modus ponens upotrebom svoenja na protivrenost:

q q p p ) (

Pretpostavimo da je formula netana.Budui da je implikacija netana samo u jednom
sluaju, onda mora biti:

)) ( ( q p p = T i ) (q =

Dalje, kako je konjukcija tana samo ako su oba izraza tana , mora biti:

= ) ( p T i ) ( q p =T

Pogledajmo tablicu za implikaciju: Poto smo zakljuili da je = ) ( p T i ) (q =

mora biti ) ( q p = to je u kontradikciji sa

p q pq ) ( q p =T.

T T T Znai da polazna pretpostavka nije dobra, odnosno
da je formula tautologija(tana).
T

T T

T


PRIMERI:

1. Dati su iskazi : p: (-2)(-3)=-(-6); q:
5
1
=0,2 ; r: -3
2
=(-3)
2

Ispitati istinitostnu vrednost izraza: ) ( r q p

Resenje: Kod ovog tipa zadatka najpre odredimo vrednosti iskaza p,q,r , pa te vrednosti
zamenimo u datu formulu.(ovde nije potrebno praviti celu tablicu, vec samo jednu vrstu ,
za dobijene vrednosti za p,q,r)
Dakle:

(-2)(-3)=6 i -(-6)=6, pa je iskaz p- tacan , to jest = ) ( p T
0,2=
5
1
10
2
= , pa je i iskaz q tacan, to jest ) (q =T
-3
2
= -9 a (-3)
2
=(-3)(-3)=9 pa je iskaz r netacan, to jest = ) (r
Zamenimo sada ove vrednosti u datoj formuli:

) ( r q p = = ) ( T T T = T. Dakle , dati izraz je tacan.

2. Ispitati da li je sledeca formula tautologija(tablicno):

F: ) ) (( ) ( q p r q p

Kad imamo tri iskazna slova, potrebno nam je 8 vrsta:

p q r
p
p q r p (r p) q F
T T T T T T T
T T T T T T
T T T T
T T
T T T T T T T
T T T T T T
T T T T
T T

Dakle ova formula nije tautologija, jer ima na kraju na dva mesta netacno(dovoljno
je i samo na jedno)
ZAPAMTI: kod p idemo 4tacna, 4 netacna;
kod q 2tacna ,2 netacna;
kod r jedno tacno ,1 netacno


KVANTORI

Posmatrajmo recenicu: x
2
= 25 . Oigledno ona nije iskaz, jer moe biti tana ako je
x= 5 ili x=-5, a moe biti i netana ako je x neki drugi broj.
Ako,meutim reenicu kaemo:
Za svaki x, x
2
= 25 ili Postoji x tako da je x
2
= 25, onda za njih mozemo reci da je
prva netana a druga tana, pa one predstavljaju iskaze.
Upotrebom matematike terminologije moemo zapisati:

Za svaki x, x
2
= 25 je ( (x
2
= 25) ) x
Postoji x tako da je x
2
= 25 je ( ) x (x
2
= 25)
Ove rei , za svaki (bilo koji, za proizvoljan), i postoji (ili za neki) zovemo kvantori ili
kvantifikatori. Dakle:
- se ita za svaki i zove se univerzalni kvantor,
- se ita postoji i zove se egzistencijalni kvantor

Zanimljivo je kako se kvantori ponasaju u prisustvu negacije:

A x A x ) ( ) ( i
A x A x ) ( ) (

Reima objanjeno to bi znailo da nije svaki i neki nije imaju isto znaenje, odnosno
da izrazi nije neki i svaki nije imaju isto znaenje.

Na primer, reenice: Nije svaki profesor dobar i Postoji profesor koji nije dobar
imaju isto znacenje.




1
LINEARNA FUNKCIJA I NJEN GRAFIK

Neka su dati skupovi A i B. Ako svaki elemenat A x odgovara tano jedan elemenat
B y , kaemo da se skup A preslikava u skup B. Takvo preslikavanje nazivamo
funkcijom. Zapisujemo:

B A f : ili ) (x f y =

Domen Kodomen

Najpoznatiji oblik linearne funkcije je: n kx y + = (eksplicitni)
Grafik ove funkcije je prava.
K- je koeficijenat pravca, odnosno tg k = gde je - ugao koji prava gradi sa
pozitivnim smerom x-ose, n - je odseak na y-osi

Poto je prava odredjena sa dve svoje take, grafik ucrtamo tako to u malu tablicu
uzmemo 2 proizvoljne vrednosti za x, pa izraunamo y ili jo bolje, 0 = x i 0 = y , pa
nadjemo nepoznate: 2 2 + = x y Za
Zaz za x=0

2 2 0 2 = + = y
1
0 2 2
=
= +
x
x
0 = y
2

PAZI: Ako je funkcija samo kx y = (bez n) onda grafik prolazi kroz kordinatni poetak
i moramo uzimati dve razliite vrednosti za x.

Primer:

x y 2 = x = 0 pa je y = 0
x = 1 pa je y = -2

Kako nacrtati grafike 2 = x ili ? 3 = y
Vano je zapamtiti:

0 = y je x-osa
0 = x je y-osa
a x = , grafik je paralelan sa y-osom i prolazi kroz a
b y = , grafik je paralelan sa x-osom i prolazi kroz b

3
Dakle:

2 = x 3 = y

Nula Funkcije: je mesto gde grafik see x-osu a dobija se kad stavimo 0 = y pa
izraunamo koliko je x.
=
k
n
x Funkcija moe biti rastua ili opadajua. Ako je k>0
funkcija je rastua i sa pozitivnim smerom x-ose gradi otar ugao, a ako je k<0 funkcija

je opadajua i sa pozitivnim smerom x-ose gradi tup ugao.

Znak funkcije:

Funkcija je pozitivna za y>0 tj. 0 > + n kx i grafik je iznad x-ose.

Funkcija je negativna za y<0 tj. 0 < + n kx i grafik je ispod x-ose

4

Rastua Opadajua

0 = y za
n
k
x = 0 = y za
n
k
x =
0 > y za
,
n
k
x 0 > y za

n
k
x ,
0 < y za

n
k
x , 0 < y za
,
n
k
x

Ako se u zadatku kae da grafik prolazi kroz neku taku ) , (
0 0
y x onda koordinate te
take smemo da zamenimo umesto x i y u datoj jednaini n kx y + =

Dakle: n kx y + =
0 0

Dva grafika
1 1
n kx y + = i
2 2
n kx y + = e biti paralelna ako je
2 1
k k = , a normalna ako
je 1
2 1
= k k .

Dakle: - uslov paralelnosti je
2 1
k k =
- uslov normalnosti je 1
2 1
= k k

Da nas ne zbuni: Prava moe biti zadata i u drugim oblicima:
0 = + + c by ax ili 1 = +
y
b
x
a

Mi ovde izrazimo y (ipsilon) i proitamo k i n :

5

b
c
x
b
a
y
c ax by
c by ax
=
=
= + + 0

pa je: ,
b
a
k =
b
c
n =
______________________

b x
a
b
y
a ab bx ay
ab ay bx
ab
b
y
a
x
+ =
+ =
= +
= +
: /
/ 1

pa je: ,
b
a
k = b n =

1) Prouiti promene i grafiki prikai funkcije:

a) 1
2
1
= x y b) 4 2 + = x y
_________________________________________________

a) 1
2
1
= x y za 0 = x 1 1 0 = = y
za 0 = y 0 1
2
1
= x 2 = x

1. Oblast definisanosti: R x
2. Nula finkcija: 2 = x
3. Znak: 0 > y za ) , 2 ( x
0 < y za ) 2 , ( x
4. Monotonost: Funkcija je rastua jer je 0
2
1
> = k
6
b) 4 2 + = x y za 0 = x 4 4 0 = + = y
za 0 = y 0 4 2 = + x 2 = x

1. Oblast definisanosti: R x
2. Nula funkcije: 2 = x
3. Znak: 0 > y za ) 2 , ( x
0 < y za ) , 2 ( x
4.Monotonost: funkcija je opadajua jer 0 2 < = k

5) U skupu finkcija y=(a-4)x-(3a-10). (a realan parametar), odrediti parametar a tako da
taka M(1,2) pripada grafiku funkcije. Za nadjenu vrednost parametra a ispitati funkciju i
skicirati njen grafik.

M(1,2) taka pripada grafiku pa njene koordinate
Stavljamo umesto x i y. 1 = x i 2 = y

2
4 2
2 6 2
6 2 2
10 3 4 2
) 10 3 ( 1 ) 4 ( 2
) 10 3 ( ) 4 (
=
=
=
+ =
+ =
=
=
a
a
a
a
a a
a a
a x a y
4 2
) 4 ( 2
) 10 2 3 ( ) 4 2 (
+ =
=
=
x y
x y
x y
4 2 + = x y
7
6) U skupu funkcija 3 2 ) 2 ( ) ( + = a x a x f , odrediti parameter a tako da grafik funkcije
odseca na y-osi odseak duine 5.

3 2 ) 2 ( ) ( + = a x a x f
n kx y + =

Poto je n -odseak na y-osi, a ovde je 3 2 + = a n , to mora biti:

1
2 2
3 5 2
5 3 2
=
=
=
= +
a
a
a
a

7) Date su familije funkcija 7 ) 5 2 ( + = x m y i 3 ) 10 ( = x m y Za koje su vrednosti
parametra m grafici ovih funkcija paralelni?

7 ) 5 2 ( + = x m y 5 2 = m k
3 ) 10 ( = x m y m k =10

uslov paralelnosti je da imaju iste k. Dakle:

5
3
15
15 3
5 10 2
10 5 2
=
=
=
+ = +
=
m
m
m
m m
m m

8) Nacrtati grafik funkcije

1 = x y

Najpre definiemo apsolutnu vrednost:

<

=
0 ,
0 ,
x x
x x
x

Dakle,treba nacrtati dva grafika

8
1 = x y

1 = x y 1 = x y
za 0 x za 0 < x

Kako grafik vai samo za 0 x njegov deo (isprekidano) za 0 < x nam ne
treba. Kako grafik 1 = x y vai za 0 < x i njegov isprekidani deo nam ne treba.

9) Dat je skup funkcija y=(4m)x-(3m-2), (m realan broj)

a) Odrediti m tako da funkcija ima nula x=2
b) Za nadjenu vrednost m ispitati promene i konstruisati grafik funkcije.

y=(4m-6)x-(3m-2)

a) 2 = x za 0 = y

2
0 10 5
0 2 3 12 8
0 ) 2 3 ( 2 ) 6 4 (
=
=
= +
=
m
m
m m
m m
1 = x y
1 = x y
1 = x y
9

4 2
) 2 2 3 ( ) 6 2 4 (
=
=
x y
x y

10) Dat je skup funkcija ), 1 ( ) 2 ( = k x k y gde je k realan parameter. Odrediti
parametar k tako da njen grafik bude paralelan sa grafikom funkcije
6 2 = x y . Za dobijenu vrednost k, ispisati funkciju i konstruisati njen grafik.

6 2
) 1 ( ) 2 (
=
=
x y
k x k y

4
2 2
=
=
k
k

3 2
) 1 4 ( ) 2 4 (
=
=
x y
x y


1
SISTEMI LINEARNIH JEDNAINA

Pod sistemom od dve linearne jednaine sa dve nepoznate x i y podrazumevamo:

2 2 2
1 1 1
c y b x a
c y b x a
= +
= +

Ovo je takozvani ''prost'' sistem do koga uvek moemo doi ekvivalentnim
transformacijama (opisane u jednainama)

Ovde su
2 1 2 1 2 1
, , , , , c c b b a a dati realni brojevi (ponekad i parametri). Reenje sistema je
uredjeni par brojeva ) , (
0 0
y x za koji vai da je:

2 0 2 0 2
1 0 1 0 1
c y b x a
c y b x a
= +
= +

Sisteme moemo reiti pomou vie metoda: zamena, suprotni koeficijenti, Gausova,
pomou determinanti, matricama, grafiki itd.
Nama je najvanije da tano reimo dati zadatak (problem) pa emo probati da
vas to nauimo.

Napomenimo samo da dati sistem moe imati: jedinstveno reenje, beskonano mnogo
reenja (neodreen) ili pak da nema reenja (nemogu).

Primer 1:
Rei sistem:
_____ __________
7 6 3
7 3 2
=
= +
y x
y x

/2 Najlake je da ispred x (ili y) napravimo da budu isti brojevi a
suprotnog znaka, pa onda te dve jednaine saberemo. Zato emo
prvu jednainu pomnoiti sa 2.

Kad nadjemo jedno reenje, vratimo se u jednu od jednaina
(bilo koju) da nadjemo drugo reenje.

_____ __________
7 6 3
7 3 2
=
= +
y x
y x
_________ __________
7 6 3
14 6 4
=
= +
+
y x
y x
7 21
21
7
3
x
x
x
=
=
=

2
2 3 7
2 3 3 7
6 3 7
3 7 6
3 1
1
3
x y
y
y
y
y
y
+ =
+ =
+ =
=
=
=

Ovde je reenje jedinstveno:

|
.
|
\
|
=
3
1
, 3 ) , ( y x

Primer 2:
Rei sistem:

Pomnoimo prvu jednainu sa (-2)

Ovde imamo situaciju da su se svi ''skratili''.

To nam govori da sistem ima beskonano mnogo reenja. Da bi ''opisali'' ta reenja, iz
jedne od jednaina izrazimo x (ili y), naravno, ta nam je lake:

x y
y x
5 1
1 5
=
= +

Sada su reenja: ) 5 1 , ( ) , ( x x y x =

Primer 3: Rei sistem: 4 3 2 = + y x

_______ __________
5 3 2 = y x

4 3 2 = + y x Saberemo ih odmah.

_______ __________
5 3 2 = y x
9 0 =

U ovoj situaciji kaemo da je sistem nemogu, odnosno nema reenja.

5 1 ..... / ( 2) x y + =
_________ __________
2 2 10 = y x
_________ __________
2 2 10
2 2 10
=
= + +
y x
y x
0 0 =
R xe

3

Primer 4: Rei sistem:
5 1 3 1
3
6 10
x y
+ =

_______________________________
11 11
3
6 4
x y +
+ =

30 / .... 3
10
1 3
6
1 5
=
+
y x
Odmah uoimo da ovaj sistem nije prost, pa
_ __________ __________ __________
12 / .... 3
4
11
6
11
=
+
+
y x
moramo najpre da napravimo da bude.
__________ __________ __________
____ __________ __________ __________
36 3 33 2 22
90 3 9 5 25
36 ) 11 ( 3 ) 11 ( 2
90 ) 1 3 ( 3 ) 1 5 ( 5
= + +
= +
= + +
= +
y x
y x
y x
y x

__________ __________ __________
) 3 ( / .... 19 3 2
3 5 90 9 25
= +
+ + = +
y x
y x
Napravili smo prost sistem. Drugu jednainu
+
)
`
=
= +
__________ __________
57 9 6
98 9 25
y x
y x
pomnoimo sa (-3)
Vratimo se sad u jednu od jednaina iz prostog sistema.

2 3 19
2 5 3 19
3 19 10
3 9
3
x y
y
y
y
y
+ =
+ =
= +
=
=

dakle ) 3 , 5 ( ) , ( = y x

Primer 5:

Uoavamo da su ovde nepoznate u imeniocu. U takvoj
situaciji najbolje je uzeti smene: a
x
=
1
i b
y
=
1

31 155
5
x
x
=
=
______ __________
5
18 7
10
24 14
=
= +
y x
y x

4
___ __________ __________
5
1
18
1
7
10
1
24
1
14
=
= +
y x
y x

ovo je prost sistem po a i b Pomnoimo drugu jednainu
sa (-2)

14a 24 10
14
b
a
+ =
_______________________
36 10
60 20
20
60
1
3
b
b
b
b
+
`
+ =

)
=
=
=

Vratimo se u smene da nadjemo x i y.

3
3
1 1
1
=
=
=
y
y
b
y

( , ) (7, 3) x y =

Primer 6:

Rei sistem:

__________________
14 24 10
7 18 5 .../ ( 2)
a b
a b
+ =
=
7 18 5
1
7 18 5
3
7 6 5
7 5 6
7 1
1
7
a b
a
a
a
a
a
=
=
=
= +
=
=
7
,
7
1 1
,
1
=
=
=
x
x
a
x
___________________
9 14
2 3 7
ax y a
ax y a
=
+ =

5

Ovde primeujemo da postoji parameter a. Budimo oprezni!!!

9 ax y 14
6 9
a
ax y
=
+
________________________
21a
+
`
=

)

7 35
35
7
5
ax a
a
x
a
x
=
=
=
PAZI: a moe da skratimo samo ako je 0 = a ( to je uslov)

9 14
5 9 14
9 14 5
9 9
ax y a
a y a
y a a
y a
y a
=
=
=
=
=

Reenja su ) , 5 ( ) , ( a y x = uz uslov 0 = a

ta se deava ako je ? 0 = a

Zamenimo tu vrednost u poetni sistem:

Ovde se vidi da je a x moe biti bilo koji broj.

Pa je sistem neodredjen, odnosno ima beskonano mnogo reenja.

3 / ... 7 3 2
14 9
_________ __________
= +
=
a y ax
a y ax
_______ __________
0 3 0
0 9 0
= +
=
y x
y x
R xe 0 = y
0 y =

6
5 2 2 = + + z y x
SISTEM TRI JEDNAINE SA TRI NEPOZNATE

7) Naravno i ovde ima vie metoda za reavanje.
Najlake je da izvuemo I i II, I i III jednainu
i oslobodimo se od iste nepoznate. Tako dobijemo
sistem 2 jednaine sa 2 nepoznate

2 / 6 5 2 = + z y x 3 / 6 5 2 = + z y x
__ __________ __________
5 2 2 = + + z y x
__ __________ __________
8 4 3 3 = + z y x
2x 4 10 12
2
y z
x
+ =
__________________________
2 5 y z

+
`
+ + =

)

3x 6 15 18
3
y z
x
+ =
__________________________
3 4 8 y z

+
`
+ =

)

17 8 5 = z y 26 19 9 = z y

Sada uzimamo ove dve jednaine i nadjemo nepoznate y i z.

) 5 ( / 26 19 9
9 / 17 8 5
________ __________
=
=
z y
z y

+
)
`
= +
=
_______ __________ __________
130 95 45
153 72 45
z y
z y

23 23
1
z
z
=
=

5 8 17
5 8 17
5 25
5
y z
y
y
y
=
=
=
=

kada nadjemo 2 nepoznate vraamo se u jednu od prve tri jednaine, (bilo koju).

2 5 6
2 5 5 1 6
10 5 6
6 10 5
1
x y z
x
x
x
x
+ =
+ =
+ =
= +
=

( , , ) (1, 5,1) x y z =
6 5 2 = + z y x
8 4 3 3 = + z y x

7

8)

__________ __________
1 3 2
12 2 5
9 3 2
=
= +
= +
z y x
z y x
z y x

Izdvajamo (I i II) i (I i III). Uoimo da je sad lake da se oslobodimo od nepoznate z.

__ __________ __________
12 2 5
2 / 9 3 2
= +
= +
z y x
z y x

_________ __________
1 3 2
3 / 9 3 2
=
= +
z y x
z y x

__ __________ __________
12 2 5
18 2 6 4
= +
= +
z y x
z y a

_________ __________
1 3 2
27 3 9 6
=
= +
z y x
z y x

6 5 9 = y x 26 11 7 = y x

Sad uzimamo ove dve jednaine i nadjemo x i y.

9 / 26 11 7
) 7 ( / 6 5 9
__________ __________
=
=
y x
y x

____ __________ __________
234 99 63
42 35 63
=
= +
y x
y x

192 64 = y
3 y =
9 5 3 6
9 6 15
9 9
1
x
x
x
x
=
= +
=
=

Sad se vraamo u poetni sistem: (u treu jednainu)

( , , ) (1, 3, 2) x y z =
2 3 1
1 2 3 3 1
1 6 3 1
3 1 5
3 6
2
x y z
z
z
z
z
z
=
=
=
= +
=
=

8

Sistemi jednaina imaju iroku primenu na reavanje razliitih problema.

Naravno,potrebno je dobro prouiti problem, nai vezu izmedju nepoznatih i formirati

sistem jednaina. Samo reavanje sistema posle nije veliki problem.

9) Dva broja imaju osobinu da je zbir etvorostukog prvog broja i za 4 uveanog

drugog broja jednak 50, a razlika trostrukog prvog broja i polovine drugog broja

jednaka je 22. Odrediti te brojeve.

Neka je x i y traeni brojevi.

Postavimo jednaine:
4 ( 4) 50
3 22
2
x y
y
x
+ + =
=

2 / 22
2
3
50 ) 4 ( 4
______ __________
=
= + +
y
x
y x

_____ __________
44 6
4 50 4
=
= +
y x
y x

+
)
`
=
= +
_______ __________
44 6
46 4
y x
y x

10 90
9
x
x
=
=

46 36
46 4
= +
= +
y
y x

10 y =

10) Dva radnika mogu da zavre neki posao za 8 asova. Desilo se da je prvi radio 6
asova, a drugi 9 asova i zavrili su
56
51
deo posla. Za koliko asova moe svaki
odvojeno da zavri taj posao?

9

Obeleimo:

x Vreme za koje prvi radnik zavri posao

y Vreme za koje drugi radnik zavri posao

______ __________
56
51 9 6
8
1 1 1
= +
= +
y x
y x
Uvodimo smene : a
x
=
1
i b
y
=
1

_______ __________
56
51
9 6
) 6 ( /
8
1
= +
= +
b a
b a

_______ __________
56
51
9 6
8
6
6 6
= +
=
b a
b a

51 6
3
56 8
51 42
3
56
9
3 / : 3
56
3
56
b
b
b
b
=
=
=
=

1 3
8 56
7 3 4 1
56 56 14
1
14
a
a
a
=
= = =
=


10
Vratimo se u smenu:

i

asa

11) Zbir godina majke i erke je 46. Posle 10 godina majka ce biti 2 puta starija od
erke. Koliko godina sada ima majka a koliko erka?

Obeleimo sa: Posle 10 godina:
x godine majke majka x+10 godina
y godine erke erka y+10 godina

______ __________ __________
) 10 ( 2 10
46
+ = +
= +
y x
y x

__ __________ __________
20 2 10
46
+ = +
= +
y x
y x

) 1 /( 10 2
46
_____ __________
=
= +
y x
y x

_______________
46
2 10
x y
x y
+ =
+ =

3 36
12
y
y
=
=

12 46
34
x
x
+ =
=

Dakle, majka sada ima 34 godine a erka 12 godina.

14
14
14
1 1
1
=
=
=
=
x
x
x
a
x
1
1 3
56
56
3
2
18
3
18 asa i 40 minuta
b
y
y
y
y
y
=
=
=
=
=

11

1
KONSTRUKTIVNI ZADACI (TROUGAO)

Reavanje konstruktivnih zadataka je jedna od najteih oblasti koja vas eka ove godine. Zahteva dobro

predznanje, poznavanje odgovarajue teorije . Zato vam mi preporuujemo da se najpre podsetite teorije vezane

za trougao ( imate sve na sajtu).

Reavanje konstruktivnog zadatka se sastoji od 4 etape:

1) Analiza

2) Konstrukcija

3) Dokaz

4) Diskusija

Analiza je traenje naina da se dodje do reenja. Predpostavimo da traeni trougao ve postoji, nacrtamo

pomoni crte i na njemu unesemo date podatke . Traimo vezu izmeu tih podataka, zavisnost, a ponekad treba

docrtati neki deo trougla , itd.

Konstrukcija se sastoji u tome da na osnovu zakljuaka iz analize konstruiemo traeni trougao.

Dokaz se sastoji u tome da pomou poznatih aksioma i teorema utvrdimo da li dobijeno reenje ispunjava uslove

zadatka. Profesori ovde najee umesto dokaza zahtevaju od uenika da opiu nain na koji su konstruisali

traeni trougao. Vi radite kako va profesor zahteva...

Diskusija

Ovde razmiljamo da li je dobijeno reenje jedinstveno, da li ima 2, 3 ili vie reenja...ili pak reenje ne postoji.

Napomena

Mi emo ovde pokuati da vam pomognemo da pravilno razmiljate i da nauite par trikova... Neemo raditi

dokaz i diskusiju, jer jedan pravilno uraen konstruktivni zadatak je kao pisanje referata... Ko voli neka pokua

sam da izvede dokaz a ako bude nekih problema, piite nam pa emo vam pomoi.
2

Primer 1.

Konstruisati trougao ABC ako je on zadat sledeim elementima : , ,
a
a c t

Reenje

Ovo je jedan od lakih zadataka, za zagrevanje.

Nacrtamo sliku i izvrimo analizu...

A
B
C
D
2
a
2
a
a
t
c
b

Znamo da teina du spaja teme i sredinu naspramne stranice. Obeleimo tu taku sa D.

Trougao ABD je mogue kontruisati jer znamo sve tri stranice ( , ,
2
a
a
c t ).

Nacrtamo polupravu
x
A i na njoj nanesemo duinu AB = c. U otvor estara uzmemo duinu
a
t , ubodemo
estar u taku A i opiemo luk. Zatim u otvor estara uzmemo
2
a
, zabodemo estar u taku B i preseemo
malopre naneti luk. Dobili smo taku D. Produimo stranicu BD za
2
a
i tu je taka C . Spojimo take A i C i eto
ga traeni trougao.

Primer 2.

a b
a h h

Reenje

Nacrtajmo sliku i analizirajmo je...

A
B
C
D
c
b
a
a
h
b
h
M

3

Ovde emo upotrebiti trik sa nanoenjem visine na stranu

Najpre nacrtamo polupravu Cx

C
C
b
h
x x
C
b
h
x

Na njoj, na stranu nanesemo visinu
b
h i povuemo paralelu sa Cx . Na toj paraleli se nalazi taka B. Ali gde?

U otvor estara uzmemo duinu stranice a i iz C preseemo lukom paralelu. Tu je taka B.

C
b
h
x
a B

Sada da doemo do take A. Opet trik sa visinom Produimo stranicu BC na jednu stranu i nanesemo visinu
a
h .

C
b
h
x
a
a
h
B C
b
h
x
a
A
a
h
B

Paralela sa BC u preseku sa Cx nam daje taku A.

I konstruisali smo traeni trougao.
4

Primer 3.

Konstruisati skup svih taaka iz kojih se data du AB vidi pod datim uglom .

Reenje

Ovo je jedna pomona konstrukcija koja se esto javlja u zadacima, pa smatramo da je pametno da je detaljno

objasnimo...

Nacrtamo datu du i u taki A konstruiemo taj dati ugao .

A
B
x

Dalje konstruiemo simetralu dui AB.

A
B
x
s

Na polupravu Ax konstruiemo normalu An u taki A.

A B
x
s
n
O

5

Dobijeni presek simetrale i normale, taka O, je centar kruga poluprenika OA = OB

A
B
x
s
n
O

Iz svake take luka AB se data du vidi pod uglom .

Za recimo ,proizvoljne take P,Q,R na luku AB je

A
B
x
s
n
O
P
Q
R

Napomena

Dokaz i izvoenje ove konstrukcije se bazira na teoremi o tangentnom uglu:

Ugao koji odreuje tetiva sa tangentom u jednoj krajnjoj taki tetive ( tangentni ugao) jednak je tetivnom

uglu koji odgovara toj tetivi. www.matematiranje.com
6

Primer 4.

c c
h t

Reenje

Skica i analiza...

A
B
C
D T
c
h
c
t
A
B
C
D T
c
h
c
t

Najpre emo konstruisati oznaeni trougao DBC. Kako?

Pa upotrebiemo prethodni zadatak i najpre konstruisati skup svih taaka iz kojih se du DC vidi pod uglom .

x
s
n
O
C
D
x
s
n
O
C
D
B

slika 1
slika 2

Na slici 1 smo bodili traeni luk CD ,tj. svih taaka iz kojih se du DC vidi pod uglom .

Produimo CO do preseka sa lukom CD i dobili smo taku B. www.matematiranje.com
7

Kako znamo duinu
c
t , nju nanesemo iz take C do preseka sa DB ( slika 3.)

x
s
n
O
C
D
B
T
x
s
n
O
C
D
B
T A
2
c
slika 3
slika 4

I na kraju uzmemo rastojanje BT
2
c
= i prenesemo na drugu stranu (slika 4) Eto je taka A.

Napomena

Konstrukciju smo mogli izvesti i na drugi nain

Najpre bi konstruisali trougao CDT.(imamo tri njegova elementa)

A
B
C
D T
c
h
c
t
C
D T
c
h
c
t
x

ta dalje?

Ideja je da odredimo TCB (ugao x na slici). Znamo ugao , a sa slike znamo i BTC .
Kako je zbir uglova u trouglu 180 stepeni , tj. opruen ugao, naneemo dva poznata ugla i BTC , i ta
ostane , to je traeni ugao x.

BTC
x

Kad dobijemo taku B , nastavljamo kao i u prvom reenju www.matematiranje.com
8

Primer 5.

Konstruisati trougao ABC ako je on zadat sledeim elementima : , , a b c + + .

Reenje

A B
C
a
a
b
b
c
M N

2

Uoimo sledee injenice:

Trouglovi AMC i BNC su jednakokraki. Kako je spoljanji ugao jednak zbiru dva unutranja , nesusedna , to
mora biti
2
AMC ACM

= = i
2
BNC BCN

= =
Sada moemo konstruisati trougao MNC.

Nacrtamo polupravu Mx i na nju nanesemo a+b+c.
U temenu M nanesemo ugao
2
a u temenu N nanesemo ugao

2
. U preseku je teme C.

C
M N
2
a+b+c
C
M N
2
a+b+c

Kako doi do temena A i B ?
Jednostavno, naemo simetrale stranica MC i CN i u preseku sa MN su temena A i B .

C
M N
2
C
M N
2
MC
s
NC
s
A B
9

Primer 6.

Konstruisati trougao ABC ako je on zadat sledeim elementima: , , a b c

Reenje

Najpre skica, analiza i ideja...

A
B
C
b
b a-b
c
M

Na stranicu a prenesemo b da bi smo dobili zadato a-b . Uoimo trougao BMA. Njega je mogue konstruisati jer

znamo tri potrebna elementa.

A
B
a-b
M
Kako doi do temena C ?

Trougao AMC je jednakokraki, pa emo nai simetralu stranice AM . Stranicu BM samo produimo...

Presek simetrale i produetka e nam dati teme C.

A
B
a-b
M
AM
s
A
B
a-b
M
AM
s
C

I dobili smo traeni trougao ABC.

10

1
`KONSTRUKCIJE ETVOROUGLOVA

I ovde , kao i kod konstrukcije trouglova imamo etiri etape :

1) Analiza

2) Konstrukcija

3) Dokaz

4) Diskusija

Opet vai isti savet , da se podsetite najpre osobina etvorouglova, da bi mogli razumeti zadatke...

Mi emo se zadrati na analizi i konstrukciji...

Primer 1.

Konstruisati paralelogram ako mu je data jedna stranica i dijagonale
1 2
, , a d d .

Reenje:

A B
C
D
a
b
1
d
2
d
O
A B
C
D
a
b
2
d
O
2
d

Ovde je dovoljno znati da se dijagonale paralelograma meusobno polove, pa je mogue konstruisati trougao ABO,

pa zatim produiti stranice AO i BO za jo po pola dijagonala.

A B
a
2
2
d
O
1
2
d
A B
a
2
2
d
O
1
2
d
A B
C
D
a
2
2
d
O
1
2
d
1
2
d 2
2
d
slika 1
slika 2 slika 3

Dakle, najpre nacrtamo du AB = a. U otvor estara uzmemo
1
2
d
i opiemo luk iz take A. Zatim u otvor estara
uzmemo
2
2
d
i opiemo luk iz take B. Presek tih lukova nam daje taku A ( slika 1). Produimo OA za
1
2
d
i BO za
2
2
d
( slika 2 ) .

Spojimo i evo traenog paralelograma ( slika 3) www.matematiranje.com
2

Primer 2.

Konstruisati romb ako su mu date dijagonale
1 2
, d d .

Reenje:

A B
C
D
1
d
2
d
A B
C
D
1
2
d
2
2
d
a
a
a
a

Dovoljno je znati da se dijagonale romba meusobno polove pod pravim uglom!

Onda , konstrukcija ide slino kao u primeru 1, konstruiemo najpre plavi trougao pa mu produimo stranice za

jo po pola dijagonale.

A moe i malo jednostavnije...

A
A
D
A
D
B
C
C
slika 1 slika 2 slika 3

Nacrtamo dijagonalu AC =
1
d (slika 1).

Naemo njenu simetralu, koja je naravno pod pravim uglom i na kojoj se nalaze preostala dva temena ( slika 2)

Zatim iz take preseka nanesemo na simetralu estarom sa obe strane po
2
2
d
i dobijamo take B i D. Na kraju
samo spojimo i eto traenog romba.

3

Primer 3.

Konstruisati jednakokraki trapez ako su mu date osnovice a , b i krak c.

Reenje:

A
B
C
D
a
b
c c
A
B
C
D b
c
c
c
a-b
b M

Na donju, veu osnovicu prenesemo gornju , manju.

Na taj nain smo dobili jednakokraki trougao MBC , koji moemo konstruisati, jer znamo sve tri stranice.

B
C
c c
a-b
M
A
B
C
c c
a-b
b M
A
B
C
D b
c
c
c
a-b
b M
slika 1
slika 2
slika 3

Dakle, nanesemo du MB = a b. Iz M i B opiemo lukove duine c, njihov presek daje taku C ( slika 1)

Dalje BM produimo za duinu gornje osnovice, b, i dobijamo taku A (slika 2)

Povuemo iz C paralelu sa osnovicom AB. Na tu paralelu nanesemo b i dobijamo taku D.( slika 3)

Spojimo i evo traenog jednakokrakog trapeza.

4

Primer 4.

Konstruisati pravougaonik ako su dati dijagonala d i zbir osnovica a+b.

Reenje:

Izvrimo najpre analizu .

A
B
C D
a
b
d
A
C D
d
a+b M
M
b
45
o
45
o

Da bi dobili a + b , koje nam je dato, moramo preneti duinu b na produetak stranice AB = a. Obeleimo tu taku

sa M . Jasno je da je trougao BMC pravouglo jednakokraki i da su mu uglovi od 90,45 i 45 stepeni.

Najpre emo konstruisati oznaeni trougao AMC jer imao tri elementa za njegovu konstrukciju...

A
M
45
0
d
A
M
45
0
d
C
C
a
b
slika 1
slika 2

Nanesemo AM = a + b . U taki M konstruiemo ugao od 45 stepeni. U otvor estara uzmemo duinu dijagonale

d, ubodemo estar u taku A i preseemo krak ugla. U preseku je taka C. ( slika 1)

Dalje iz C spustimo normalu na AM i dobili smo duine stranica a i b.

Prenesemo te duine iz A i C i dobili smo traeni pravougaonik ( slika 2)

5

Primer 5.

Konstruisati pravougaonik ako su dati dijagonala d i razlika osnovica a - b.

Reenje:

A
B
C
D
a
b
d
A
B
C
D
b
d
b a-b
45
o
135
o
F

Da bi smo dobili zadato a-b moramo prebaciti duinu stranice b na a. Obeleimo tu taku sa F. Trougao FBC je

oigledno jednakokrako pravougli pa je ugao BFC jednak 45 stepeni. Odatle moemo zakljuiti da je ugao AFC

jednak 135 stepeni.

Dakle, mogue je konstruisati trougao AFC jer znamo a-b, ugao od 135 stepeni i dijagonalu d.

A
C
d
a-b
135
o
F A
C
d
a-b
135
o
F
A
C
d
a-b
135
o
F A
C
d
a-b
135
o
F
B
A
C
d
135
o
A
C
d
135
o
B
a
a
b
b
D
slika 1 slika 2 slika 3

Najpre nanesemo AF= a-b. U taki F nanesemo ugao od 135 stepeni. Iz take A preseemo lukom duine d taj ugao i

dobili smo taku C ( slika 1).

Iz take C spustimo normalu na produetak AF i dobijamo taku B ( slika 2).

Konano u preseku lukova duina a i b, dobijamo taku D ( slika 3).


6

Primer 6.

Konstruisati kvadrat ako mu je dat zbir dijagonale i stranice, d+a.

Reenje:

A B
C
D
a
a
d
A B
C
D
a
d
d
M
135
o
22 30
o
`
22 30
o
`
d

Prebacimo duinu dijagonale na produetak stranice a. Tako dobijamo taku M. Uoimo trougao MBD, on je

jednakokraki sa uglovima od
0 0 0
135 , 22 30`, 22 30`.

Najpre emo konstruisati trougao AMD jer znamo a+d, ugao od
0
22 30`kod temena M i prav ugao kod temena A.

A a+d
D
M
22 30
o
`
a
A a+d
D
M
22 30
o
`
a
a
a
a
slika 1
slika 2

Dakle, nanesemo datu duinu a+d=AM. U preseku nanetih uglova je taka D. ( slika 1)

Sad kad znamo duinu stranice a nije teko nai ostala temena kvadrata.(slika 2)


7

Primer 7.

Konstruisati kvadrat ako mu je data razlika dijagonale i stranice, d-a.

Reenje:

A
B
C
D
a
a
d
A
B
C
D
a
a
a
d-a
S
45
0
67 30
0
`
67 30
0
`
A
B
C
D
a
a
a
d-a
S
67 30
0
`
67 30
0
`
45
o
45
o
112 30`

Prebacimo najpre duinu stranice a na dijagonalu da bi dobili zadato d-a.

Trougao SBC je jednakokraki, sa uglovima
0 0 0
45 , 67 30`, 67 30`.

Onda je
0 0 ` 0 `
180 67 30 112 30 ASB = =

Dakle , mogue je najpre konstruisati trougao ABS jer znamo stranicu AS i na njoj dva nalegla ugla.

Tako dobijamo duinu stranice kvadrata pa onda nije teko njega konstruisati.


1
OSNA SIMETRIJA

Preslikavanje ravni, pri kojem se svaka taka A te ravni preslikava u taku A` , simetrinu sa A u odnosu na pravu s te

ravni, nazivamo osnom simetrijom u odnosu na pravu ( osu ) s. Najea oznaka za osnu simetriju je
s
I .

Naravno, vi obeleavajte kako kae va profesor.

Za dve figure F i F ` neke ravni kaemo da su simetrine u odnosu na pravu s te ravni ( osno simetrine) , ako

svakoj taki P figure F odgovara taka P` figure F ` , tako da je
s
I ( P ) = P` . Naravno, vai i obrnuto, svakoj taki

Q` figure F ` odgovara taka Q figure F tako da je
s
I ( Q ) = Q` .

Osna simetrija se jo naziva i osna refleksija ili samo refleksija.

Evo nekoliko primera osno simetrinih figura sa jednom ili vie osa simetrije

jedna osa simetrije jedna osa simetrije
dve ose simetrije tri osa simetrije
cetiri osa simetrije
\ /
svaki precnik je
osa simetrije
\ /

Kao to vidimo na slikama, jednakokraki trapez i jednakokraki trougao imaju po jednu osu simetrije. Pravougaonik ima

dve ose simetrije, jednakostranini trougao tri ose simetrije, kvadrat etiri ,dok je kod kruga svaki prenik osa simetrije.


2

Pre nego li krenemo sa zadacima , podsetiemo se jedne konstrukcije koju moramo raditi ( ako zahteva profesor) kod

svakog zadatka. Trebamo iz date take A konstruisati normalu na datu pravu p.

A
p
P
Q
A
p
P
Q
A
p
P
Q
slika 1.
slika 2.
slika 3.

Iz take A opiemo luk na pravoj p ( slika 1.)

Ubodemo estar u taku P , uzmemo otvor malo vei od polovine rastojanja PQ i opiemo mali luk. Isti luk opiemo iz

take Q ( slika 2.)

Presek tih lukova spojimo sa takom A i eto normale( slika 3.)

Naravno, ako va profesor dozvoljava , lake je koristiti prav ugao na trouglu ( lenjiru).

primer 1.

Datoj dui AB konstruisati du A`B` simetrinu u odnosu na pravu s koja ne see du.

Reenje:

A
B
s
A
B
A`
B`
s
A
B
s
slika 1. slika 2.
slika 3.

Iz taaka A i B konstruiemo normale na pravu s ( osa simetrije) to vidimo na slici 1.

U takama u kojima normale seku osu zabodemo estar i prebacimo rastojanja do A , odnosno B na drugu stranu, i

dobili smo take A` i B` , to vidimo na slici 2.

Spojimo dobijene take i eto traene simetrine dui ( slika 3.)
3
Napomena

Pazite , ovo je konstrukcijski zadatak, to znai da bi trebalo raditi sve po koracima: analiza, konstrukcija, dokaz ,

diskusija. Mi emo vam objasniti kako se konkretno radi osna simetrija a vi , opet ponavljamo, ako va profesor trai,

morate sve detaljno raditi...

primer 2.

Dat je trougao ABC. Konstruisati njemu simetrian trougao u odnosu na pravu s koja sadri teme B tog trougla

i ne see stranicu AC.

Reenje:

A
B
C
s
A
B
C
B`
A`
C`
s
slika 1. slika 2.

Ovde imamo jednu znaajnu stvar da zapamtimo: ako je taka na osi simetrije, onda se ona ne mora preslikavati,

jer je njena osno simetrina taka ba ta taka, to jest ` B B .

Postupak je uvek isti, iz temena A i C povuemo normale na osu s i prebacimo rastojanja na drugu stranu ose s.

Spojimo dobijene take i eto reenja.

primer 3.

Prava s sadri teme C kvadrata ABCD i see stranicu AB. Konstruisati kvadrat simetrian kvadratu ABCD.
4

Reenje:

A B
C
D
s
=
- C C`
A B
D
s
A`
B`
slika 1.
slika 2.
D`

Taka C je na osi , pa je ` C C a za ostale take radimo poznati postupak

primer 4.

Dat je otar ugao Oab i u njemu taka C. Konstruisati take A i B, , A a B b tako da obim trougla ABC

bude najmanji.

Reenje:

a
O
b
C
C
C
1
2
a
O
b
C
A
B
C
C
1
2
a
O
b
C
A
B
C
C
1
2
slika 1. slika 2.
slika 3.

Najpre konstruiemo take
1
C i
2
C koje su simetrine sa takom C u odnosu na krake Oa i Ob. ( slika 1.)

Spojimo du
1
C
2
C . Presek ove dui sa kracima Oa i Ob nam daje take A i B ( slika 2.).

Spojimo take A, B i C da dobijemo trougao najmanjeg obima. ( slika 3.)

Naravno, sad se pitamo zato je ba ovaj trougao najmanjeg obima?

Njgov obim je O=AB + AC + BC, a kako je AC=A
1
C i BC=B
2
C , moemo rei da je obim :

O=AB + A
1
C + B
2
C , odnosno, obim je du
1
C
2
C .
5

Ako bi uzeli neke dve druge take
1
A i
1
B , imali bismo:

a
O
b
C
A
B
C
C
1
2
A
B
1
1

Obim ovog trougla bi bio: O =
1
A
1
B +
1
A C +
1
B C a kako je
1
A C =
1
A
1
C i
1
B C =
1
B
2
C to je obim :

O =
1
A
1
B +
1
A
1
C +
1
B
2
C a to je izlomljena linija koja je sigurno kraa od
1
C
2
C . ( vidi sliku)

primer 5.

Dva broda, brod A i brod B nalaze se usidreni na moru, nedaleko od pravolinijske obale p. Sa broda A amac

treba da preveze jednog putnika do obale a zatim da dodje do broda B. Odrediti ( konstruisati) najkrai put

kojim amac treba da plovi da bi obavio postavljeni zadatak.

Reenje:

Nain razmiljanja je slian kao u prethodnom zadatku:

Brod A
Brod B
obala p
A`
Brod A
Brod B
obala p
A`
P
slika 1.
slika 2.

6
Nadjemo taku A` simetrinu sa A u odnosu na obalu p kao osu simetrije.

Spojimo taku A` sa takom B . U preseku te dui i prave p je traena taka P na kojoj treba iskrcati putnika.

Dokaz da je ovo najkrai put kojim amac plovi je analogan dokazu prethodnog zadatka.

Recimo da se putnik iskrca na nekom drugom mestu, na primer u taki Q.

Brod A
Brod B
obala p
A`
P Q

Najkrai put koju smo nali konstrukcijski je AP+PB, odnosno A`P+PB , to jest A`P+PB=A`B.

Putanja AQ+ QB je dua, jer je to ustvari putanja A`Q+ QB , koja predstavlja zbir dve stranice trougla A`QB, a znamo

da je zbir dve stranice uvek vei od duine tree stranice!


1
CENTRALNA SIMETRIJA

Nacrtajmo jednu du AB. Neka je S njeno sredite.

A
B S

Jasno je da je AS = BS.

Za take A i B kaemo da su simetrine u odnosu na taku S. Taka S je centar simetrije.

Jo se moe rei i da je taka A simetrina sa takom B u odnosu na taku S, odnosno da je B simetrina sa A u odnosu

na S.

Preslikavanje koje svaku taku A neke ravni prevodi u taku A` koja je simetrina sa takom A u odnosu na

taku S te ravni , naziva se centralna simetrija ravni sa centrom u S.

Centralna simetrija se najee obeleava sa
S
I , naravno ako va profesor to drugaije obeleava i vi radite tako...

Da vas ne zbuni, osna simetrija se slino obeleava
s
I , sa tim da je dole u indeksu malo slovo s.

Za figuru F ravni kaemo da se preslikava na figuru F` centralnom simetrijom
S
I ako svakoj taki A figure

F odgovara taka A` figure F` koja je centralno simetrina taki A: ` ( )
S
A I A = i obrnuto.

primer 1.

Data je du AB. Konstruisati joj centralno simetrinu du ako centar simetrije, taka S, ne pripada dui.

Reenje:

A
B
S
A
B
A`
B`
S
slika 1. slika 2.
A
B
A`
B`
S
slika 3.

Spojimo temena date dui sa centrom simetrije S i produimo na drugu stranu...( slika 1.)

Ubodemo estar u taku S, uzmemo rastojanje do A ( to jest SA) i prebacimo, dobili smo taku `; isto to odradimo i

za taku B, dakle rastojanje SB prebacimo na drugu stranu i dobijamo B` ( slika 2.)

Spojimo dobijene take ` i B`, dobili smo du `B` koja je centralno simetrina sa AB u odnosu na taku S(slika 3.)
2

primer 2.

Konstruisati trougao A`B`C` centralno simetrian datom trouglu ABC ako je centar simetrije:

a) unutar trougla
b) van trougla

Reenje:

a)

A
B
C
S
A
B
C
S
A
B
C
A`
B`
C`
S
slika 1. slika 2.
slika 3.

Izaberemo taku S unutar trougla ( proizvoljno), to vidimo na slici 1.

Spojimo temena trougla sa centrom simetrije S i produimo Dobili smo tri poluprave. Zabodemo estar u taku S i

prenosimo rastojanja do A,B i C sa druge strane na odgovarajue poluprave. ( slika 2.)

Spojimo dobijene take i eto traenog trougla `B`C` koji je centralno simetrian sa datim trouglom ABC u odnosu na

taku S koja je unutar trougla.

b)

A
B
C
S
A
B
C
A`
B`
C`
S
slika 1.
slika 2.

Postupak je analogan kao pod a) samo taku S biramo proizvoljno van trougla.


3

primer 3.

Konstruisati kvadrat A`B`C`D` centralno simetrian datom kvadratu ABCD ako je centar simetrije:

a) teme C
b) na stranici BC

Reenje:

a)

A B
D
=C` C = S
A B
D
D`
A`
B`
=C` C = S
A B
D
D`
A`
B`
=C` C = S
slika 1.
slika 2. slika 3.

Kako je zadato da je teme C centar simetrije , to je ono istovremeno i svoja slika, to jest ` C C , a za ostale take

radimo postupak...

b)

A B
C D
A B
C D
A` B`
C` D`
S S
slika 1. slika 2.

Proizvoljno izaberemo taku S na stranici BC i radimo sve po postupku...

4

primer 4.

Dati ugao xOy preslikati centralnom simetrijom u odnosu na taku S ( pogledaj sliku)

O
x
y
S

Reenje:

O
x
y
S
O`
O
x
y
S
O`
A
A`
O
x
y
S
O`
A
A` x`
slika 1. slika 2. slika 3.
y`

Najpre prebacimo teme datog ugla ( slika 1.)

Da bi prebacili krak Ox , uzeemo proizvoljnu taku A na kraku i prebaciti ga( slika 2.)

Spojimo O` i A` i na taj nain dobijamo krak O`x` ( slika 3.)

primer 5.

Data su dva kruga , k i
1
k , sa razliitim centrima O i
1
O , koji se seku. Kroz jednu od taaka preseka

krunica povui pravu p koja na ovim krugovima odseca jednake tetive.


5
Reenje:

O
O
1
k
k
1
A
O
O
1
k
k
1
O` k`
A
O
O
1
k
k
1
O` k`
P
Q
A
slika 1.
slika 2. slika 3.

Na slici 1. smo nacrtali dva zadata kruga i obeleili sa A jednu od taaka preseka njihovih krunica.

Ideja je da centralnom simetrijom preslikamo krunicu k u odnosu na taku A. Da bi smo to odradili dovoljno je da

preslikamo centar O krunice k , a poluprenik e naravno ostati isti. ( slika 2.)

Presek novodobijene krunice k` sa krunicom
1
k nam daje taku P. Povuemo pravu kroz take A i P , dobijamo

taku Q na krunici k. Tetive PA i QA su jednake. ( slika 3.)

Zato?

Uoimo trouglove APO` i AOQ.

Ova dva trougla su podudarna , pa je PA=AQ.

1
TRANSLACIJA

Ako je data figura F i vektor t
r
u ravni i ako je F ` skup svih taaka u koje se translacijom
t
T
r
preslikavaju take

figure F, tada kaemo da se figura F preslikava na figuru F ` translacijom
t
T
r
i piemo
t
T
r
( F ) = F `.

F F`
t

Kretanje mnogih objekata u ivotnoj sredini asocira na translaciju. Na primer : uspinjaa na planini, lift ili bilo koje

pravolinijsko kretanje ( pogledaj slike)

t
t
uspinjaa
lift
t
pravolinijsko kretanje

primer 1.

Dat je trougao ABC i vektor translacije t
r
( na slici). Odredi sliku ovog trougla nastalu translacijom za

vektor t
r
.

t
A
B
C

2

Reenje:

Kako ide postupak kod translacije?

Najpre paralelno i u smeru vektora translacije povuemo poluprave iz svakog temena date figurice, u ovom

sluaju trougla ABC ( slika 1.)

t
A
B
C
t
A
B
C
A`
B`
C`
t
A
B
C
A`
B`
C`
slika 1. slika 2.
slika 3.

Zatim u otvor estara uzmemo duinu vektora translacije i iz svakog temena nanesemo na nacrtane poluprave

(slika 2.)

Obeleimo dobijene take sa A`, B`, C` i to spojimo ( slika 3.)

primer 2.

Dat je kvadrat ABCD. Odrediti njegove slike nastale translacijom tako da se:

a) teme A preslikava u teme C
b) teme A preslikava u sredite stranice BC
c) teme B preslikava u presek dijagonala

Reenje:

a)

A B
C
D
A B
C
D
A`
B`
C`
D`
A B
C
D
A`
B`
C`
D`
slika 1. slika 2.
slika 3.
t
t =AC

3
Postupak :

Najpre smo oznaili dati vektor translacije t AC =
r uuur
. U njegovom smeru i paralelno sa njim , iz svih temena povlaimo

poluprave. U otvor estara uzimamo duinu vektora translacije AC
uuur
i prenosimo...

Jasno je da se teme A ovom translacijom slika u teme C , pa je ` A C , a ostala temena obeleavamo sa B`,C`,D`.

Spajanjem ovih temena dobijamo kvadrat A`B`C`D` koji je nastao translacijom kvadrata ABCD za vektor t AC =
r uuur
.

b)

A B
C D
M
A B
C D
A`
B`
C` D`
M
A B
C D
A`
B`
C` D`
M
slika 1. slika 2.
slika 3.
t =AM
t

Obeleimo sredinu stranice BC sa M. Tada je vektor translacije t AM =
r uuuur
. Postupak nadalje isti ...

c)

A B
C
D
O
B`
A B
C
D
O
A` B`
C` D`
A B
C
D
O
A` B`
C` D`
slika 1. slika 2.
slika 3.
t =BO

Nacrtamo presek dijagonala i obeleimo ga sa O. Vektor translacije je t BO =
r uuur
i jasno je da e biti ` B O , a za ostale

take radimo poznati postupak...

4

primer 3.

Data je krunica k( O, r ) sa prenikom AB. Odrediti translacije koje preslikavaju:

a) taku O u taku A
b) taku A u sredite poluprenika OB
c) taku B u datu taku M na krunici

Reenje:

a)

A B
O
B
O
O`=A
slika 1. slika 2.

Kod translacije krunice je dovoljno preslikati njen centar a poluprenik ostaje isti. Koristimo poznati postupak

b)

A B
O M
A B
O M
slika 1. slika 2.

c)

B
O
M
A B
O
M
O`
A B
O
M
O`
slika 1. slika 2.
slika 3.

5

primer 4.

Konstruisati jednakostranian trougao date stranice a ija dva temena pripadaju dvema paralelnim

pravama, a tree teme pripada treoj pravoj koja see date paralelne prave.

Reenje:

a
b
c
A`
B`
C`
t =C`C
a
b
c
C
A`
B`
C`
a
b
c
A
B
C
A`
B`
C`
duina stranice
trougla
slika 1. slika 2.
slika 3.

Uzeli smo proizvoljno duinu stranice trougla. Na pravoj a uzmemo proizvoljno taku A` , u otvor estara uzmemo

duinu stranice trougla, preseemo pravu b i dobili smo teme B`. Naemo teme C` u preseku lukova duine stranice

trougla nanetih iz A` i B`. Na ovaj nain smo dobili trougao A`B`C` ( slika 1.)

Poto jedno teme traenog trougla mora biti na pravoj c, izvriemo translaciju ovog trougla A`B`C` za vektor ` t C C =
r uuuur

koji je paralelan sa pravama a i b. ( slike 2. i 3.)

Vidimo da nije bilo teko reiti ovaj zadatak, meutim

Ovo je konstruktivan zadatak, koji se , ako se seate radi iz 4 dela: analiza , konstrukcija , dokaz i diskusija.

Ovde je vrlo zanimljiva diskusija.

Obeleimo rastojanje izmeu pravih a i b sa d. U naoj konstrukciji smo uzeli da je duina stranice trougla vea od

rastojanja d izmeu pravih a i b. Razlikovaemo tri situacije:

i) ako je duina stranice trougla vea od rastojanja d izmeu pravih a i b ( a d > )

U ovoj situaciji zadatak ima 4 reenja:
6

a
b
c
A
B
C
A`
B`
C`
a
b
c
A
B
C
A`
B`
C`
a
b
c
A
B
C
A`
B`
C`
a
b
c
A
B
C
A`
B`
C`
1. reenje
2. reenje
3. reenje
4. reenje

ii) ako je duina stranice trougla jednaka rastojanju d izmeu pravih a i b ( a d = )

U ovoj situaciji zadatak ima dva reenja:

a
b
c
A
B
C
A`
B`
C`
1. reenje
a
b
c
A
B
C
A`
B`
C`
2. reenje

iii) ako je visina trougla jednaka rastojanju d izmeu pravih a i b ( h d = )

I ovde ima dva reenja
a
b
c
A
B
C
A`
B` C`
1. reenje
h=d
a
b
c
A
B
C
A`
B`
C`
h=d
2. reenje

Onda je:
3 3 2 2 3 2 3
2 2 3 3 3 3
a a d d d
h d a a a = = = = =

7

iv) ako je duina stranice trougla vea od rastojanja d izmeu pravih a i b ( a d = )

Ovde zadatak nema reenja


1
ROTACIJA

Kod zadataka iz rotacije va profesor mora zadati tri stvari:

- figuricu koju treba rotirati ( trougao, etvorougao...)

- gde je centar rotacije ( unutar figurice, van, u nekom temenu, na stranici...)

- ugao rotacije

to se tie ugla rotacije moramo paziti da li je taj zadati ugao pozitivan ili negativan.
Ako je ugao pozitivan , rotaciju vrimo u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu
+

Ako je ugao negativan, rotaciju vrimo u smeru kretanja kazaljke na satu
-

Dakle ovde se radi o uglu koji se naziva orijentisani ugao , pa je i nain obeleavanja malo drugaiji, to jest, kod

orijentisanog ugla se stavi znak za vektor :
ur
- ovo je orijentisani ugao alfa,
ur
- ovo je orijentisani ugao fi itd.

Mi, naravno, neemo insistirati na ovakvom obeleavanju ugla, a opet, vi radite kako zahteva va profesor!

Sama rotacija se najee obeleava sa
, O
R

ur
, gde je taka O centar rotacije a
ur
taj orijentisani ugao.

Definicija rotacije kae:

O
F
F
1
A
A
1
ur

Ako je data ravna figura F , taka O i orijentisani ugao
ur
i ako je figura F` skup svih taaka u koje se rotacijom
, O
R

ur

preslikavaju take figure F, tada kaemo da se figura F rotacijom
, O
R

ur
preslikava na figuru F`. Ovo oznaavamo sa:

,
( ) `
O
R F F
=
ur

2

Ajmo da rotiramo jednu taku M oko take O za proizvoljan pozitivan ugao
ur
, da bi nauili postupak:

ur
O
M

Rotaciju vrimo oko take O, koja je centar rotacije, a idemo u suprotnom smeru od kretanja kazaljke na satu jer je

ugao pozitivan.

O
M
O
M
ur
O
M
M`
ur

Najpre spojimo centar rotacije O sa takom M ( slika 1.)

Prenesemo zadati ugao
ur
ali pazimo na smer . OM je jedan krak tog ugla , a taka O je teme. ( slika 2.)

Ubodemo estar u taku O ( centar rotacije) , uzmemo rastojanje do M i prenesemo ga lukom do drugog kraka

nanetog ugla ( slika 3.) Na taj nain smo dobili taku M`.

Nije teko, zar ne? Ali pazite, ovaj postupak moramo raditi za svako teme date figurice!

primer 1.

Datu du AB rotirati oko take O ( ne pripada dui) za ugao od
0
60 .

Reenje:

Moramo planirati i gde emo crtati sliku u svesci!

Poto je ugao negativan, rotacija ide u smeru kazaljke na satu, pa du nacrtajte na levoj strani sveske...

Naravno, najpre na stranu nacrtamo ugao od 60 stepeni.
3

60
o

A
B
O
A`
60
o
A
B
O
A`
B`
A
B
O
A`
B`
60
o

Opisanim postupkom najpre rotiramo teme A dui AB. ( slika 1.)

Zatim vrimo rotaciju temena B ( slika 2.)

Spojimo dobijene take A`B` i eto reenja.

primer 2.

Dat je trougao ABC i ugao
0
120 = . Rotirati trougao ABC za dati ugao ako se centar rotacije poklapa sa

jednim temenom trougla.

Reenje:

Neka se centar rotacije poklapa sa temenom A. Onda e biti ` A O A . Za take B i C mora postupak...

A
B
C
A` O
B`
= = =
120
o
B
C
B`
C`
B
C
B`
C`
120
o
A A` O
= = = A A` O
= = =
120
o

4

primer 3.

Rotirati kvadrat ABCD oko take O koja je van kvadrata ,za ugao
0
75 .

Reenje:

Opet planirajte kako e izgledati slika, radimo u smeru kazaljke...

A B
C
D
A`
B`
C`
D`
75
o
-
O

Evo i par malo teih, problemskih zadataka iz ove oblasti:

primer 4.

Konstruisati jednakostranini trougao ija temena pripadaju trima datim paralelnim pravama.

Reenje:

Nacrtamo tri paralelne prave : a,b i c. Uzmimo taku A da pripada pravoj a.

a
b
c
A

Ideja je da rotiramo pravu c oko take A za
0
60 . Ta rotirana prava c` e sei pravu b u taki B i dobiemo jednu

stranicu trougla.

E sad, za rotaciju prave je dovoljno rotirati njenu normalu , ali emo mi , da bi bilo jasnije, uzeti dve proizvoljne
take , recimo M i N na pravoj c, i njih rotirati oko take A.
5

a
b
c
M N
A
a
b
c
M
M`
N
N`
A
60
o
60
o
slika 1.
slika 2.

Na slici 1. smo uzeli dve proizvoljne take, a na slici 2. ih rotirali oko take A za
0
60 . Spajanjem M` i N` dobijamo

pravu c`.

a
b
c
M
M`
N
N`
A
c`
B
a
b
c
M
M`
N
N`
A
c`
B
C
slika 3.
slika 4.

Prava c` see pravu b u taki B. Dobili smo jednu stranicu trougla AB. ( slika 3.)

Sad jednostavno, uzmemo to rastojanje i preseemo pravu c ili iz A ili iz B. Dobijamo teme C, odnosno traeni

trougao ABC.

primer 5.

Date su tri krunice
1
k ,
2
k i
3
k sa zajednikim centrom S ( koncentrine krunice). Konstruisati

jednakostranian trougao ABC kome temena pripadaju redom datim krunicama.

Reenje:
S k
k
2
3
k
1

Ideja je da na krunici
2
k uzmemo proizvoljnu taku B i oko nje rotiramo centar S za -
0
60 .
6

Dobiemo taku S` koja je centar krunice
1
k `, to jest rotirali smo krunicu
1
k oko take B za -
0
60 .

S
B
k
k
2
3
k
1
S
B
S`
k
k
2
3
k
1
60
o
S
B
S`
k
k
k
1
2
3
`
k
1
C
60
o
C`

Krunica
1
k ` see krunicu
3
k u dvema takama ( C i C`) . Ovo nam govori da imamo dva reenja!

S
B
S`
k
k
k
1
2
3
`
k
1
S
B
S`
k
k
k
1
2
3
`
k
1
A
C
A
C
60
o
60
o

Spojimo BC i eto stranice traenog jednakostraninog trougla. Uzmemo duinu te stranice i preseemo

krunicu
1
k , ili iz temena B ili iz C. Dobili smo prvo reenje.

Za drugo reenje slino radimo...


1
TALESOVA TEOREMA

Ako paralelne prave a i b presecaju pravu p u takama A i B, a pravu q u takama
1
A i
1
B , i ako je S zajednika

taka pravih p i q, tada vai:

1 1
1 1
AA SA SA
BB SB SB

Na slici bi to izgledalo ovako:

S
A
B
A B
1
1
p
q
a b

Na osnosu Talesove teoreme moemo izvui jedan vaan zakljuak:

Ako dve proizvoljne prave p i q preseca niz paralelnih pravih, tako da su odseci na jednoj pravoj jednaki meu

sobom, onda su i odseci na drugoj pravoj meusobno jednaki:

A
B
C
D
E
S
A
B
C
D
E
S
A
1
B
1
C D E
1 1
1
p p
q
q
slika 1.
slika 2.

Na slici 1. imamo niz paralelnih pravih koje prave jednake odseke na Sp, to jest AB BC CD DE . Onda su i

odseci, po Talesovoj teoremi, na Sq takodje jednaki :
1 1 1 1 1 1 1 1
A B BC C D D E ( slika 2.)

2

Ovaj zakljuak se direktno primenjuje kod podele dui na jednake delove .

Primer 1. Datu du AB podeliti na pet jednakih delova.

Reenje

Uzmemo proizvoljnu du AB:
A
B

Iz take A nanesemo polupravu Ap ( na bilo koju stranu) i na njoj proizvoljnim otvorom estara nanesemo 5 jednakih
dui.

A
B
p

Zadnju nanesenu crtku ( podebljana na slici) , spojimo sa takom B.

A
B
p

Paralelno sa ovom pravom kroz crtice na Ap nanosimo prave:
A
B
p

Ovim je data du podeljena na 5 jednakih delova.
3
Slian postupak bi bio i da smo du trebali podeliti na vie delova...

Primer 2. Datu du MN podeliti u razmeri 5:2.

Reenje

Kad nam trae da du podelimo u nekoj razmeri, mi najpre saberemo sve delove: 5+2=7. Dakle , kao da delimo du na

7 jednakih delova:

p
M
N

Naneli smo polupravu Mp i na njoj proizvoljnim otvorom estara naneli 7 jednakih dui. Spojiemo taku N i zadnju

crtku, a zatim idemo sa paralelnim pravama

p
M
N
p
M
N
S

Dakle, podelili smo du MN na 7 jednakih delova. Jednostavno prebrojimo 5 dela i tu stavimo taku, recimo S.

Sigurni smo da vai: : 5: 2 MS SN

4

Primer 3. Date su proizvoljne dui a,b i c . Konstruisati du x tako da vai: a : b = c : x

Reenje

Kod ovakvih zadataka se direktno primenjuje Talesova teorema. Vano je da u proporciji x bude na zadnjem mestu, to

je u ovom sluaju zadovoljeno( inae bi morali da pretumbamo proporciju i da napravimo da x bude na zadnjem

mestu...)

Uzmimo najpre tri proizvoljne dui:

a b c

Nacrtamo proizvoljan konveksan ( najbolje otar) ugao pOq i nanesemo redom:
O
p
q
a
b
c

Na Op nanesemo du a, na Oq nanesemo du b , pa na Op u produetku nanesemo du c. Na ovaj nain mi ustvari

pratimo zadatu razmeru: a : b = c : x. Spojimo take gde se zavravaju dui a i b jednom pravom i povuemo paralelu

sa njom iz take gde se zavrava du c. Dobili smo traenu du x.

O
p
q
a
b
c
x
O
p
q
a
b
c


5

Primer 4. Date su proizvoljne dui a i b . Konstruisati sledee dui:

i) x a b

ii)
a
x
b

iii)
2
x a

Reenje

i) x a b

Odavde moramo da napravimo proporciju , ali tako da x bude na zadnjem mestu.

kod x najpre dodamo 1
1 x treba da je na zadnjem mestu, a to nam govori da je 1 na prvom
1: :
x a b
x a b
a b x

Iskoristili smo dakle osobinu proporcije da se mnoe spoljanji sa spoljanjim a unutranji sa unutranjim lanovima

proporcije. Dalje radimo kao i u prethodnom primeru:

1
a
b
b a
1
a
b
x
O
O
p
p
q
q
1
a
b O
p
q
slika 1.
slika 2.
slika 3.

Uzmemo proizvoljne dui a i b. Nanesemo jedininu du ( recimo 1 cm ili koliko vi odaberete) na polupravu Oq

zatim du a na polupravu Oq i nakraju du b na polupravu Op , tamo gde se zavrava jedinina du.( slika 1.)

Spojimo zavretke jedinine dui i dui a jednom pravom.( slika 2.)

Povuemo paralelu sa ovom pravom ali tako da ona prolazi kroz zavretak dui b. Na polupravi Oq smo dobili tu

traenu du x kojoj odgovara jednakost x a b ( slika 3.)


6

ii)
a
x
b

Da napravimo proporciju u kojoj je x na zadnjem mestu...

1 : 1:
1
a
x
b
x a
x b a b a x
b

b
a
p
q
O
a
b 1
p
q
O
a
b 1
p
q
O
a
b 1
x
slika 1.
slika 2.
slika 3.

iii)
2
x a

Da napravimo proporciju u kojoj je x na zadnjem mestu...

2
1
1: :
x a
x a a
a a x

O
p
q
a
a
a
1
O
p
q
a
a
1
O
p
q
a
a
1
x


7

Primer 5.

Data je prava i na njoj take A i B . Odrediti taku P koja du AB deli u razmeri dveju datih dui m i n.

Reenje

Izaberemo najpre proizvoljne dui m i n.

m
n
Dalje nacrtamo pravu sa takama A i B.

A B

Nacrtamo proizvoljnu polupravu Aa i na nju nanesemo duinu m.

A
B
a
m
M

Dalje povuemo paralelu sa ovom polupravom kroz taku B ( slika 1.)

A
B
a
m
M
A
B
a
m
n
n
M
N
N
1
A
B
a
m
n
n
M
N
N
1
P P
1
slika 1.
slika 2.
slika 3.

Na ovoj pravoj nanesemo duine dui n ( iz take B) na obe strane. Imamo dakle take N i
1
N . ( slika 2.)

Spojimo take N i
1
N sa takom M i dobijamo mesta preseka sa pravom AB , to jest take P i
1
P .

Dakle dobili smo dva reenja i oba su dobra , al se matematiki kae da taka P deli du AB unutranjom , a taka
1
P

spoljanjom podelom u razmeri : m n .


1
SLINOST TROUGLOVA

Za dve figure F i
1
F kaemo da su sline ( sa koeficijentom slinosti k ) ako postoji transformacija slinosti koja
figuru F prevodi u figuru
1
F . injenicu da su dve figure sline obeleavamo sa
1
F F .

Slinost bi neformalno mogli da opiemo kao:

Slinost je preslikavanje neke figure F u figuru
1
F tako da je razmera odgovarajuih dui figura F i
1
F isti broj i
ako su odgovarajui uglovi jednaki.

Za utvrivanje slinosti trouglova koristimo etiri stava:

o |
1
o
1
|
A B
C
a
b
c
A B
C
a
b
c 1
1
1
1
1
1

I stav

Dva trougla
1 1 1
i ABC A BC su slina ako i samo ako je jedan par stranica jednog trougla proporcionalan paru
stranica drugog, a uglovi zahvaeni ovim stranicama jednaki su meu sobom.

II stav

Trouglovi
1 1 1
i ABC A BC su slini ako i samo ako su dva ugla jednog trougla jednaka sa dva odgovarajua ugla
drugog.

III stav

Trouglovi
1 1 1
i ABC A BC su slini ako i samo ako su im sve odgovarajue stranice proporcionalne.

IV stav

Dva trougla
1 1 1
i ABC A BC su slina ako i samo ako su dve stranice jednog trougla proporcionalne
odgovarajuim stranicama drugog , uglovi naspram dveju od tih odgovarajuih stranica jednaki, a naspram

drugih dveju odgovarajuih stranica su oba ugla otra , oba prava ili oba tupa.


2
U zadacima , poto zakljuimo da su neka dva trougla slina, primenjujemo :

1 1 1 1
: : : : a a b b c c O O k = = = =

Naravno :

1 1 1 1
je obim prvog trougla a
je obim drugog trougla
O a b c
O a b c
= + +
= + +

k je koeficijent slinosti

Ovu gornju jednakost moemo zapisati i sa :
1 1 1
: : : : a b c a b c =

Vrlo lako moemo zakljuiti da vae i sledee proporcionalnosti:

1 1
1 1
1 1
1
1
1
2 2 2 2 2 2
1 1 1 1
: : :
: : :
: : :
: : : :
a a a a
b b b b
c c c c
a a t t h h
b b t t h h
c c t t h h
P P a a b b c c
= =
= =
= =
= = =

Naravno ovde su :

t- teine dui, h visine i P povrine slinih trouglova.

primer 1.

Na crteu su dati podaci o trouglovima ABC i PQR. Odrediti duine stranica PQ i PR trougla PQR.

A
B
C
P
Q
R
12cm
6cm
15cm
4cm
o
o
|
|

3

Reenje:

Uoimo najpre da su trouglovi slini po II stavu o slinosti trouglova. Dalje predlaemo da sa crticama

obeleite koja kojoj stranici odgovara.

Pogledajte na sledeoj slici:

A
B
C
P
Q
R
12cm
6cm
15cm
4cm
|
|

Kako imamo podatke za najmanje dui ( sa po jednom crvenom crtkom) one e biti na poetku proporcije...

: :
6: 4 12:
6 4 12
48
6
8
BC RQ AC PR
PR
PR
PR
PR cm
=
=
=
=
=

: :
6: 4 15:
6 4 15
60
6
10
BC RQ AB PQ
PQ
PQ
PQ
PQ cm
=
=
=
=
=

primer 2.

Ako su oznake i podaci kao na priloenom crteu, odrediti duinu zajednike stranice BC trouglova ABC i
CBD.

A
B
C
D
6cm
3cm
o
o
|
|

4

Reenje:

Kao i u prethodnom primeru, trouglovi ABC i BCD su slini po II stavu , jer imaju po dva odgovarajua

ugla jednaka.

I ovde emo upotrebiti trik sa crticama...

A
B
C
D
6cm
3cm
|
|

Uoimo dalje da nam stranice sa po tri crtice ( najdue) ne trebaju, jer nijedna od njih nema datu duinu.

Moramo paziti jer je zajednika stranica BC istovremeno najkraa za trougao ABC i srednja po duini za

trougao BDC.

Dakle:

2
: :
6: : 3
6 3
18
18
9 2 3 2
AB BC BC BD
BC BC
BC BC
BC
BC
BC
=
=
=
=
=
= =

primer 3.

Stranice trougla ABC su a = 12cm , b = 18cm, c = 8cm. Odrediti obim njemu slinog trougla ija je

najdua stranica 27cm.

Reenje:
5

Ovde emo upotrebiti:

1 1 1 1
: : : : a a b b c c O O k = = = =

Najpre se pitamo : koja je to stranica u slinom trouglu data?

Pa poto je b najdua stranica u prvom trouglu , to je
1
27 b cm = .

Dalje raunamo obim prvog trougla:

12 18 8
38
O a b c
O
O cm
= + +
= + +
=

Sada koristimo deo ove velike proporcije koji nam treba:

1 1
1
1
1
1
: :
18: 27 38:
18 27 38
27 38
18
57
b b O O
O
O
O
O cm
=
=
=
=
=

primer 4.

Dva trougla su slina. Zbir dve odgovarajue visine je 121cm a koeficijent slinosti je 1,75. Odrediti visine.

Reenje:

Recimo da se radi o visinama koje odgovaraju stranici a , odnosno
1
a . Tada je:
1
121
a a
h h + =

A poto znamo koeficijent slinosti, onda je
1
: 1, 75
a a
h h = . Upakujmo sad ove dve jednakosti:

1 1
1
1 1
1
1
1
1
: 1, 75 1, 75
121
1, 75 121
2, 75 121
121
2, 75
44
1, 75 1, 75 44 77
a a a a
a a
a a
a
a
a
a a a a
h h h h
h h
h h
h
h
h cm
h h h h cm
= =
+ =
+ =
=
=
=
= = =


6

primer 5.

Osnovice jednakokrakog trapeza ABCD su 12cm i 8cm, a njegova visina 3cm. Ako se prave AD i BC seku

u taki E, odrediti duinu visine EF trougla ABE.

Reenje:

12cm
8cm
x
3
c
m
F
N

Uoimo sline trouglove ABE i DCE , koji kao i u prethodnim zadacima imaju jednake uglove.

Uoimo visinu trougla ABE koja je oigledno EF = 3 + x i visinu trougla DCE koja je EN = x.

1
1
: :
12: 8 (3 ) :
12 8(3 )
12 24 8
12 8 24
4 24
6
a a
a a h h
x x
x x
x x
x x
x
x cm
=
= +
= +
= +
=
=
=

Dakle, visina trougla EF = 3 + x = 3 + 6 = 9 cm


7
primer 6.

Marko je visok 1,5 m i stoji pored jarbola koji je ortogonalan na vodoravnom ploniku. U jednom trenutku,

duine senki Marka i jarbola su 0,5 m i 6 m. Odrediti visinu tog jarbola.

Reenje:

x
1,5m
0,5m 6m
jarbol
Mare

Uoimo sline trouglove i postavimo proporciju:

:1, 5 6: 0, 5
0, 5 6 1, 5
6 1, 5
0, 5
6 3 18
x
x
x
x x m
=
=
=
= =

Naravno , slinost se primenjuje i kod etvorouglova, petouglova...

Evo par primera:

primer 7.

Stranice etvorougla odnose se kao 20:15:9:8 , a zbir dve manje stranice njemu slinog etvorougla je

25,5cm. Odrediti stranice drugog etvorougla.

8

Reenje:

1 1 1 1
: : : 20:15: 9: 8 : : : 20:15: 9: 8 a b c d a b c d = =

Iz proporcije vidimo da su najmanje stranice c i d, odnosno
1 1
i c d .

Onda mora biti:
1 1
25, 5 c d + =

1 1 1 1
1
1
1
1
: : : 20:15: 9: 8
20
15
9
8
a b c d
a k
b k
c k
d k
=
=
=
=
=

Ovo zamenimo u :

1 1
25, 5
25, 5 9 8 25, 5 17 25, 5 1, 5
17
c d k k k k k + = + = = = =

1 1 1
1 1 1
1 1 1
1 1 1
20 20 1, 5 30
15 15 1, 5 22, 5
9 9 1, 5 13, 5
8 8 1, 5 12
a k a a cm
b k b b cm
c k c c cm
d k d d cm
= = =
= = =
= = =
= = =

primer 8.

Stranice petougla su 35mm,14mm,28mm,21mm i 42mm. Najmanja stranica njemu slinog petougla je

12mm. Odrediti duine ostalih stranica ovog petougla.

Reenje:

35
14
28
21
42
a mm
b mm
c mm
d mm
e mm
=
=
=
=
=

U zadatku kae najmanja stranica slinog petougla je 12mm, jasno je da to mora biti
1
12 b mm =

Kako vai da je :
9

1 1 1 1 1
1
14 7
12 6
a b c d e
k
a b c d e
b
k k k
b
= = = = =
= = =

Nali smo koeficijent slinosti, vraamo se da nadjemo duine ostalih stranica

1
1
35 35
a
a mm k a
a
= . = =
6
7
1
1
5 6 30
14 14
mm
b
b mm k b
b
= =
= . = =
6
7
1
1
2 6 12
28 28
mm
c
c mm k c
c
= =
= . = =
6
7
1
1
4 6 24
21 21
mm
d
d mm k d
d
= =
= . = =
6
7
1
1
3 6 18
42 42
mm
e
e mm k e
e
= =
= . = =
6
7
7 6 42mm = =

1
PRIMENE SLINOSTI NA PRAVOUGLI TROUGAO

Nacrtajmo jedan pravougli trougao sa standardnim obeleavanjima:

a,b su katete
c je hipotenuza
c
h je hipotenuzina visina
p i q su odseci na hipotenuzi koje pravi visina
c
h

A
B
C
a
b
c
p q
D
h
c
o
o
|
|

Hipotenuzina visina CD deli trougao ABC na dva pravougla trougla : ADC i BDC. Moemo uoiti da sva tri pravougla

trougla imaju iste uglove
0
, i 90 o | = , pa su medjusobno slini.

Iz njihove slinosti proizilazi proporcionalnost odgovarajuih stranica koja moe da se formulie kao :

i) Hipotenuzina visina je geometrijska sredina odseaka koje sama odseca na hipotenuzi, to jest
c
h p q =

ii) Kateta je geometrijska sredina hipotenuze i blieg odseka hipotenuze, to jest a c p = i b c q =
( ovo je Euklidov stav)

iii) Trougao ABC je pravougli ako i samo ako je
2 2 2
a b c + = ( ovo je Pitagorina teorema)

Dakle, sad za pravougli trougao znamo sledee formule:

2 2 2
2
2
2
2 2 2
2 2 2
c c
c
c
a b c
p q c
h p q h p q
a c p a c p
b c q b c q
h p a
h q b
+ =
+ =
= =
= =
= =
+ =
+ =

ili povrina
2 2
hipotenuzina visina
poluprenik opisane krunice koji se nalazi na sredini hipotenuze
2
poluprenik upisane krunice
2
c
c
c
O a b c obim
c h a b
P P
a b
h
c
c
R t
a b c
r
= + +

= =
=
= =
+
=

2

Primer 1.

Odrediti nepoznate elemente skupa { , , , , , }
c
a b c p q h ako je poznato:

i)
16
9
p cm
q cm
=
=

ii)
130
312
a cm
b cm
=
=

Reenje:

i)
16
9
p cm
q cm
=
=

Koristimo formulice tako to prvo pronadjemo onu gde nam se javljaju dati elementi:

2 2 2
2
2
2
2 2 2
2 2 2
16
9
16 9 25
16 9 4 3 12
25 16 5 4 20
25 9 5 3 15
c
c
c
c c c
a b c
p q c
h p q
a c p
b c q
h p a
h q b
p cm
q cm
p q c c c cm
h pq h h cm
a c p a a cm
b c q b b cm
+ =
+ =
=
=
=
+ =
+ =
=
=
+ = = + =
= = = =
= = = =
= = = =

ii)
130
312
a cm
b cm
=
=

2 2 2 2 2 2 2 2
2
2
130 312 16900 97344 114244 338
16900
50
338
338 50 288
50 228 14400 120
c c c c
a b c c c c c cm
a
a c p p p cm
c
p q c q c p q q cm
h p q h h h cm
+ = = + = + = =
= = = =
+ = = = =
= = = =

3

Primer 2.

Dokazati da u pravouglom trouglu vai jednakost:
2 2 2
1 1 1
c
h a b
= +

Reenje:

Krenuemo od desne strane jednakosti i doi do leve:

2 2
2 2 2 2
1 1 b a
a b a b
+
+ =
u brojiocu imamo
2 2 2
a b c + = pa to zamenimo

2 2 2
2 2 2 2 2 2
1 1 b a c
a b a b a b
+
+ = =

prebacimo brojilac ispod imenioca( osobina dvojnog razlomka)

2 2 2
2 2 2 2 2 2 2 2 2
2
1 1 1 1 b a c
a b a b a b a b
a b
c
c
+
+ = = = =

| |
|
\ .
znamo da je hipotenuzina visina
c
a b
h
c
=

2 2 2
2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
2
1 1 1 1 1
c
b a c
a b a b a b a b h
a b
c
c
+
+ = = = = =

| |
|
\ .
ovim je dokaz zavren.

Primer 3.

U jednakokrakom trapezu osnovica 16cm i 9cm upisana je krunica. Izraunati poluprenik krunice.

Reenje:

Da najpre nacrtamo sliku i postavimo problem:

A
B
C D
a=16cm
b=9cm
c c
h
a-b
2

Poto se radi o tangentnom etvorouglu, znamo da zbir naspramnih stranica mora biti jednak. To emo iskoristiti da

nadjemo duinu kraka c.

4
2
16 9 2
25
2 25
2
a b c
c
c c cm
+ =
+ =
= =

Sad primenimo Pitagorinu teoremu da naemo duinu visine:

2 2 2
2 2 2 2
2 2
25 7 625 49
2 2 2 4 4
576
144 12
4
a b
h c h h
h h h cm
| | | | | |
+ = = =
| | |
\ . \ . \ .
= = =

Znamo da je poluprenik upisane krunice jednak polovini visine:

12
6
2 2
h
r r r cm = = = i evo reenja.

Primer 4.

Dokazati da u svakom pravouglom trouglu za teitne dui vai jednakost:
2 2 2
5
a b c
t t t + =

Reenje:

Nacrtajmo najpre sliku :

A
B
C
a
b
c
t
t
t
a
b
c

Ideja je da dva puta primenimo Pitagorinu teoremu.

Prvo primenjujemo na obeleeni trougao:

A
B
C
b
c
t
a
a
2
A
1

2
2 2
2
a
a
t b
| |
= +
|
\ .

5

Sad na drugu stranu:

A
B
C
a
b
c
t
b
2
B
1

2
2 2
2
b
b
t a
| |
= +
|
\ .

Saberimo ove dve jednakosti:

2
2 2
2
2 2
2 2
2 2 2 2
2 2
2 2 2 2
2 2 2 2
2 2
2 2
2 2
2 2
2 2
2 2
2
saberemo ih...
2
2 2
4 4
4 4
4
5 5
4
5( )
4
U brojiocu zamenimo sa
a
b
a b
a b
a b
a b
a b
a
t b
b
t a
a b
t t b a
a b
t t b a
b a a b
t t
a b
t t
a b
t t
a b c

| |
= +

|
\ .
`
| |
= +
|

\ . )
| | | |
+ = + + +
| |
\ . \ .
+ = + + +
+ + +
+ =
+
+ =
+
+ =
+
2
2
2 2
2
2 2
2 2 2
iz Pitagorine teoreme...
5
4
Ovde malo prepakujemo:
5
2
Znamo da je
2
5
a b
a b
c
a b c
c
t t
c
t t
c
t
t t t
+ =
| |
+ =
|
\ .
=
+ =


6

Primer 5.
Ako su a i b osnovice, c i d kraci, a
1
d i
2
d dijagonale trapeza, tada vai:
2 2 2 2
1 2
2 d d c d ab + = + + . Dokazati.
Reenje:

Kao i uvek, nacrtamo sliku i traimo ideju:
A B
C D
a
b
c
d
d d
1 2
h h

I ovde emo upotrebiti Pitagorinu teoremu.

Izrazimo visinu trapeza h sa iz utog i iz crvenog trougla, pa to uporedimo:

A B
C D
a
b
c
d
d
1
A B
C D
a
b
c
d
d
2
h
x
y C1 D
1
h
m n
h
h

2 2 2 2 2 2
1
2 2 2 2
1
2 2 2 2
1
2 2
1
2 2
1
2 2
1
( )( )
( ) ( )
( )
a
h d x h c y
d x c y
d c x y
d c x y x y
d c x y x y
d c a x y
= . =
=
= +
= + +
= + +
= +

2 2 2 2 2 2
2
2 2 2 2
2
2 2 2 2
2
2 2
2
2 2
2
2 2
2
( )( )
( ) ( )
( )
a
h d m h d n
d n d m
d d n m
d d n m n m
d d n m n m
d d a n m
= . =
=
= +
= + +
= + +
= +

Sad emo sabrati ove dve jednakosti:

2 2
1
2 2
2
2 2 2 2
1 2
2 2 2 2
1 2
2 2 2 2
1 2
2 2 2 2
1 2
( )
saberemo ih...
( )
( ) ( )
( ) ( ) ispred zagrade ...
( ) pretumbamo ovo u zagradi...
(
d c a x y
d d a n m
d d c d a x y a n m
d d c d a x y a n m a
d d c d a x y n m
d d c d a x m n
= +

`
= +

)
+ = + + +
+ = + + +
+ = + + +
+ = + + +
2 2 2 2
1 2
2 2 2 2
1 2
2 2 2 2
1 2
)
( ) pogledajmo sliku: ovi uokvireni daju
( )
2
y
d d c d a x m n y b
d d c d a b b
d d c d ab
+ = + + +
+ = + + +
+ = + +

7

Evo par primera konstrukcija traenih dui.

Primer 1.

Date su dui x i y. Konstruisati geometrijsku sredinu tih dui, to jest konstruisati x y

Reenje:

Najpre emo nacrtati dve proizvoljne dui:
x
y

Njih zatim spojimo ( postavimo jednu do druge), to je prikazano na slici 1.

x y
x y
x y x y

Nadjemo sredinu dui x + y i opiemo polukrug ( slika 2.). Iz mesta preseka dui podignemo normalu (slika 3.)

Ta normala je reenje, to jest ona je geometrijska sredina datih dui. Zato?

Pa znamo da se centar opisane krunice kod pravouglog trougla nalazi na sredini hipotenuze a da je visina

geometrijska sredina odseaka...

x y
x y


8
Primer 2.

Konstruisati du ija duina u odnosu na datu jedininu du ( vi kad vebate uzmite jedininu du 1 cm) iznosi:

a) 15

b) 7

Reenje:

a) 15

Ideja kod ovog tipa zadatka je da se podkoreni broj napie kao proizvod dva broja ( bilo koja) i da se primeni znanje o

konstrukciji geometrijske sredine:

15 5 3 =

Dakle, uzmemo dui od 5cm i 3 cm, nacrtamo ih jednu do druge, nadjemo sredinu( na 4 cm) i opiemo polukrug.

Iz mesta preseka ove dve dui izdignemo normalu do preseka sa polukrugom i njena vrednost je 15 .

5cm 3cm
5 3 15 =

b) 7

Slino: 7 7 1 =

7 1 7 =
7cm
1cm


9
Primer 3.

Date su dui ije su duine a i b. Konstruisati du duine:

a)
2 2
x a b = +

b)
2 2
y a b =

Reenje:

a)
2 2
x a b = +

Ako kvadriramo ovu jednakost , dobijamo:
2 2 2 2 2
x a b x a b = + = +

Odavde zakljuujemo da je traena du ustvari hipotenuza pravouglog trougla ije su katete a i b.

a a
b
a
b
x
slika 1.
slika 2. slika 3.
a
b

Uzmemo proizvoljne dui a i b. Prenesemo du a i konstruiemo prav ugao ( slika 1.)

Na toj polupravi nanesemo duinu b (slika 2.) I kad to spojimo eto traene dui .( slika 3.)

b)
2 2
y a b =

Kvadriramo i dobijemo:
2 2 2 2 2
y a b y a b = =

Ovde je dakle traena du kateta pravouglog trougla sa hipotenuzom a i katetom b.

slika 1.
b C
A
slika 2.
b C
A
slika 3.
b C
A
a
y
B
B
slika 2.
b C
A
b
a

Na du b konstruiemo prav ugao u temenu C. Iz temena A preseemo tu polupravu duinom a. Dobili smo trougao

ABC, gde je kateta y reenje naeg zadatka.
10
Primer 4.

Date su proizvoljne dui a,b i c. Konstruisati du:

2
2
)
)
i x ab c
ii y a bc
= +
=

Reenje:

Ovi zadaci su ustvari kombinacija prethodnih, to jest koristi se i geometrijska sredina a i konstrukcija pravouglog

trougla. Datu jednakost prvo malo prepravimo

2
2 2
2 2 2
kvadriramo
( )
x ab c
x ab c
x ab c
= +
= +
= +

Prvo emo konstruisati ab , a zatim pravougli trougao sa katetama ab i c . Hipotenuza tog trougla je traena du.

a b
A
B
a b
A
B
slika 2. slika 3.
x
c c
a b
slika 1.
a
a
b
b
c

2
2
2 2
2 2 2
)
kvadriramo
( )
ii y a bc
y a bc
y a bc
y a bc
=
=
=
=

Najpre konstruiemo bc a zatim pravougli trougao sa katetom bc i hipotenuzom duine a. Sad je traena du

kateta tog trougla.

b c
slika 1.
b c
M
N
A
b c
M
N
A
a
y
slika 2.
slika 3.
b c
b
c
a

11

1
PRIMENA SLINOSTI NA KRUG
(ZLATNI PRESEK)

Posmatrajmo krug K i taku P u ravni tog kruga. Neka su prave a i b dve seice datog kruga K koje prolaze kroz P.

Oigledno je da imamo tri situacije:

i) taka P je u krugu
ii) taka P je na krugu
iii) taka P je van kruga

Razmotrimo jednu po jednu situaciju...

i) taka P je u krugu

a
b
A
B
A
B
1
1
P

Oznaimo sa
1
i A A presene take prave a sa krunom linijom k kruga K, a sa
1
B i B presene take prave b sa

krunom linijom k. Uoimo trouglove ABP i
1 1
AB P .

a
b
A
B
A
B
1
1
P

Uoeni trouglovi su slini jer imaju po dva ista ugla: APB
1 1
APB = jer su unakrsni ( uti uglovi na slici) a

1 1
PAB PB A = su periferijski uglovi nad istim lukom ( crveni uglovi na slici).

Iz slinosti ovih trouglova sledi proporcionalnost odgovarajuih stranica:

1 1 1 1
: : AP BP B P A P AP A P BP B P = =


2

ii) taka P je na krugu

a
b
P=A =B
1 1
A
B

Ovde se take P ,
1 1
A i B poklapaju. Oigledno je
1 1
0 AP A P BP B P = = jer je
1 1
0 A P B P = = . Dakle opet je
1 1
AP A P BP B P = .

iii) taka P je van kruga

a
b
P
A
B
A
B
1
1

Uvedimo ista obeezavanja kao i u prvoj situaciji :
1
i A A su presene take prave a sa krunom linijom k kruga K,

a
1
B i B presene take prave b sa krunom linijom k . Uoimo trouglove
1
PAB i
1
PBA .

a
b
P
A
B
A
B
1
1

Jasno je da ova dva trougla imaju zajedniki ugao kod temena P ( crveni na slici) a uglovi obeleeni plavom bojom su

jednaki kao periferijski uglovi nad istim lukom AB.
3

Dakle, ova dva trougla su slina! Odgovarajue stranice su proporcionalne:

1 1 1 1
: : AP BP B P A P AP A P BP B P = = . I trei put smo izvukli isti zakljuak:

Ako je K dati krug i P data taka u ravni tog kruga, tada proizvod odseaka koje krug K odredjuje na bilo kojoj

seici povuenoj iz take P , ima konstantnu vrednost.

Najee se uvodi oznaka
2
1
p PA PA = a ovaj konstantan proizvod nazivamo potencijom take P u odnosu na
krug K.

Ako se taka P nalazi van kruga , zanimljivo je posmatrati situaciju kad iz take P postavimo tangentu na krug i

seicu kruga:

a
t
A
A
1
T
P

Ovde bi vailo:
2
1 1
PT PT PA PA PT PA PA = = , odnosno reima bi rekli:

Potencija take P u odnosu na krug K jednaka je kvadratu odgovarajue tangentne dui!

Najzanimljivija stvar vezana za ovo je takozvani zlatni presek.

Ako je neka du AB podeljena takom C tako da je vei odseak geometrijska sredina dui AB i manjeg

odseka, to jest ako vai : : : AC AB BC AC AB BC AC = = tada kaemo da smo izvrili zlatni presek

dui AB.

A B
C

Naravno, sada emo vam objasniti kako da nadjete konstrukcijski taku C koja deli du AB po zlatnom preseku.

Predpostavljate da ima neke veze sa prethodnim izlaganjem, odnosno sa injenicom da je potencija take P u

odnosu na krug K jednaka kvadratu odgovarajue tangentne dui!

4

Uzmemo proizvoljnu du AB i obeleimo recimo da je a AB = . U taki B podignemo normalu i na njoj nanesemo

duinu
a
2
, obeleimo tu taku sa S. Konstruiemo krug poluprenika
a
2
sa centrom u S.

A B
S
k
a/2
a

Dalje spojimo SA i dobijemo seicu kruga . Obeleimo te take preseka sa P i
1
P .

A B
S
k
P
P
1
a/2
a/2
a

Uoimo rastojanje izmedju taaka A i P. Obeleimo recimo da je AP p = . Ubodemo estar u taku A , uzmemo

rastojanje do take P i to rastojanje spustimo dole na du AB.

5

A B
S
k
P
P
1
p
p
a/2
a/2
a

Obeleimo ovu taku sa C. To je taka koja deli du u zlatnom preseku!

A B
S
k
P
P
1
C p
p
a/2
a/2
a-p
a
p
+
a
a

Dokaz je jednostavan: ( posmatrajte sliku)

Na osnovu osobina potencije imamo:
2
1
AB AP AP = , odnosno
2
a ( a) p p = +

Odavde je:

2
2 2
2 2
2
a ( a)
a a
a - a
a(a ) : a (a ) :
p p
p p
p p
p p p p p
= +
= +
=
= =

Zlatni presek

6

U drugom razredu srednje kole ete nauiti da reavate kvadratnu jednainu, pa e vam sledea raunica izgledati

jasnije, za sad zapamtite rezultat ove raunice:

2
2 2
2 2 2
2
1,2
2 2 2
1,2
1 2
1
a ( a)
a a
a a 0 kvadratna jednaina po a, 1, ,
4
a
2
4 5 5 1 5
a
2 2 2 2
1 5 1 5
a a
2 2
1 5
a 1, 618033989 , jer je 1, 618033
2
p p
p p
p p a b p c p
b b ac
a
p p p p p p p
p
p p
p
= +
= +
= = = =

=
| |
+
= = = =
|
|
\ .
| | | |
+
= . =
| |
| |
\ . \ .
+
~ ~
2
989
1 5
a 0, 618033988 , jer je 0, 618033988
2
p

~ ~

Nas interesuje da je : a 1, 618033989 p ~ , odnosno: a : 1, 618033989 p ~

ZAPAMTITE OVAJ BROJ! 1, 618033989

Najei zadatak koji daju profesori a vezan za zlatni presek je konstrukcija pravilnog desetougla ili petougla

upisanog u krug zadatog poluprenika.

Evo kako se konstruie desetougao:

A
O
S
r
r/2
r/2
A
O
S
r
r/2
r/2
M
P
A
O
S
r
r/2
r/2
M
slika 1. slika 2.
slika 3.

Nacrtamo krug zadatog poluprenika r. Nadjemo sredinu poluprenika ,to je taka S na slici 1.
Iz take S kao centra konstruiemo krug poluprenika
2
r
i spojimo take A i S. Dobijamo taku M ( slika 2.)
Ubodemo estar u A i prenesemo rastojanje AM na poluprenik AO. Dobili smo taku P.( slika 3.)
Seate se, ovo je postupak traenja zlatnog preseka...
7

Dobijena du AP je ustvari duina stranice desetougla!

A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
O
S
P
A
O
S
P
slika 4.
slika 5.

U otvor estara uzmemo rastojanje AP i prenosimo ga po krunoj liniji poevi od take A. (slika 4.)

Spojimo te take i eto traenog desetougla upisanog u krug zadatog poluprenika. ( slika 5.)

Ako profesor od vas trai da nacrtate pravilan petougao upisan u krug zadatog poluprenika, vi nacrtate najpre

desetougao pa spojite svako drugo teme!

A
B
D
E
C

E sad da se vratimo na zlatni presek i da vam ispriamo nekoliko zanimljivosti

Zlatni pravougaonik je pravougaonik ije se stranice nalaze u odnosu zlatnog preseka. a : b 1, 618033989 ~

8

Da bi konstruisali zlatni pravougaonik podjemo od kvadrata AFEB. M je sredina stranice AF. Ubodemo estar u

taku M i spustimo rastojanje do preseka sa produetkom AF. Dobijamo taku D. Sad nije teko nai i etvrto teme
C.

Ako nastavimo sa konstrukcijom zlatnih pravougaonika, dobijamo:

Uvek kad odstranimo kvadrat, ostaje zlatni pravougaonik. Uradimo sada sledee: ubodemo estar u F i opiemo

etvrtinu kruga poluprenika FA ( duina stranice kvadrata), zatim ubodemo estar u N i opiemo etvrtinu kruga

poluprenika NE , ubodemo estar u P i opiemo etvrtinu kruga poluprenika PJ...i tako dalje.

Dobili smo takozvanu zlatnu spiralu.


9

Antiki arhitekti su smatrali da gradjevine imaju izuzetan izgled ako su im dimenzije odredjene zlatnim presekom.

ak se verovalo da gradjevine sa zlatnim presekom imaju magine moi.

Poznati Partenon u Atini je gradjen po zlatnom preseku.

Egipatske piramide imaju proporcije zlatnog preseka, zgrada ujedinjenih nacija...

Zlatni presek se nalazi i u delima uvenih muziara: dela Baha, Mocartove sonate, Betovenova peta sinfonija,

muzika ubertaNalazi se na slikama Leonarda

Ipak, najzanimljivije je to da zlatni presek nalazimo i u prirodi:

Ukoliko podelimo broj enki pela i mujaka u konici, dobijamo priblino 1,6.

Izmerimo oveju duinu od vrha glave do pupka, pa to podelimo sa duinom od pupka do podaopet 1,6.

Seme suncokreta raste u suprotnim spiralama a medjusobni odnosi prenika rotacije su 1,6.

Na kuici ( koljci) mekuca nautilusa takodje je odnos spiralnog prenika prema svakom sledeem 1,6.

Kada se govori o zlatnom preseku , neizbeno se mora pomenuti i Fibonaijev niz.

Medjutim, kako se nizovi ue tek u treoj godini, mi emo pokuati da vam na jednom primeru objasnimo kakav je to

Fibonaijev niz.

Dobijemo na poetku godine jedan pad zeeva, koji svakog meseca izvede novi par a on postaje produktivan, to jest

izvodi novi par mesec dana, kad odraste. Koliko emo parova zeeva imati za godinu dana?

Mi smo vam nacrtali jedan dijagram da bi pojasnili stvari:


10

mesec
1. januar
1. februar
1. mart
1. April
1. maj
1. jun
1. jul
1. avgust
1. septembar
1. oktobar
1. novembar
1. decembar
parovi
broj parova
odraslih
zeeva (O)
broj parova
ze
beba
eva ( B)
O
O
B
O
B O
O
B O O B
O B O O B O
B
O
O O O O O O
O O B B B B B
O
O O O OO OO O OO
O O B B
B B B B B B
...........................................................................
UKUPAN
BROJ
PAROVA
ZEEVA
1 0 1
1 1
2
2 1 3
3 2 5
5
8
13
21
34
55
89
144
3
5
8
13
21
34
55
89
8
13
21
34
55
89
144
233
1. januar
naredne godine
233 144 377

Parovi beba zeeva su obeleeni sa B, a kad porastu (mogu da daju novi par) sa O.

Pogledajte kolonu sa Brojem parova odraslih zeeva. U njoj su brojevi 1,1,2,3,5,8,13,21,...

1
1
2
3
5
8
13
21
34
55
89
144
233

To je Fibonaijev niz. Naravno on se nastavlja dalje...

Vi se sada pitate zato je ovaj niz tako specijalan?
11

1,1,2,3,5,8,13,21,34,55,89...

Poevi od treeg lana, svaki sledei lan niza dobijamo tako to saberemo prethodna dva lana...

2=1+1
3=2+1
5=3+2
8=5+3
itd.

Pa i nije neto ba mnogo specijalno, kaete vi sada...Ali... Prava stvar tek dolazi na videlo!

Ako podelimo dva uzastopna lana niza poevi od 3 i 5 dobijamo:

5
1, 67
3
8
1, 6
5
13
1, 625
8
21
1, 615
13
34
1, 619
21
55
1, 617
34
89
1, 618
55
. itd
~
=
=
~
~
~
~

Da li vam je poznat ovaj broj? 1, 618033989 je zlatni presek, a ovde je priblino svuda ba on!

Zato je ovaj niz specijalan.

1
TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE OTROG UGLA

Trigonometrija je prvobitno predstavlja oblast matematike koje se bavila izraunavanjem
nepoznatih elemenata trougla pomou poznatih. Sam njen naziv potie od dve grke rei
TRIGONOS- to znai trougao i METRON- to znai mera. Kako se definiu
trigonometrijske funkcije?

Posmatrajmo pravougli trougao ABC.

a,b katete
c hipotenuza

2 2 2
c b a = + Pitagorina teorema

sin

cos

naspramna kateta a
hipotenuza c
nalegla kateta b
hipotenuza c
naspramna kateta a
tg
nalegla kateta b
nalegla kateta b
ctg
naspramna kateta a
o
o
o
o
= =
= =
= =
= =

PAZI: Sam simbol sin,cos,tg,ctg sam za sebe ne oznaava nikakvu veliinu!!! Uvek
mora da ima i ugao.

Izraunajmo vrednost trigonometrijskih funkcija za uglove od
o o o
i 60 45 , 30 . Najpre
emo posmatrati polovinu jednakostraninog trougla.

Kao to znamo visina jednakostraninog trougla je

2
3 a
h =


2

1
2
sin30
2 2
3
3
2
cos30
2
1 1 3 3
2
30 ( )
3 3 3 3 3
2
3
2
30 3
2
o
o
o
o
a
naspramna kateta a
hipotenuza a a
a
nalegla kateta
hipotenuza a
a
naspramna kateta
tg racionaliemo
nalegla kateta a
a
nalegla kateta
ctg
a
naspramna kateta
= = = =
= = =
= = = = =
= = =

Sada emo uraditi (po definiciji) i za ugao od
o
60 .

3
3
2
sin 60
2
1
2
cos 60
2
3
2
60 3
2
3
2
60
3 3
2
o
o
o
o
a
a
a
a
a
tg
a
a
ctg
a
= =
= =
= =
= =

Za vrednost trigonometrijskih funkcija ugla od
o
45 upotrebiemo polovinu kvadrata.

Kao to znamo dijagonala kvadrata je 2 a d =

3
1 1 2 2
sin 45
2 2 2 2 2
2
cos 45
2 2
45 1
45 1
o
o
o
o
naspramna kateta a
hipotenuza a
nalegla kateta a
hipotenuza a
naspramna kateta a
tg
nalegla kateta a
nalegla kateta a
ctg
naspramna kateta a
= = = = =
= = =
= = =
= = =

Na ovaj nain smo dobili tablicu:

o =
o
30 o =
o
45 o =
o
60
sin
2
1

2
2

2
3

cos
2
3

2
2

2
1

tg
3
3

1
3
ctg
3
1
3
3

Naravno, kasnije emo tablicu proiriti na sve uglove od . 360 0
o o

Osnovni trigonometrijski indetiteti:

1) 1 cos sin
2 2
= + o o
2)
o
o
o
cos
sin
= tg
3)
o
o
o
sin
cos
= ctg
4) 1 = o o ctg tg

Da probamo da dokaemo neke od indetiteta:

1) = + o o
2 2
cos sin (pogledajmo definicije:
c
a
= o sin i
c
b
= o cos ; to da zapamtimo)=
2 2 2 2
2 2 2
a b a b
c c c
+
+ = =(vai Pitagorina teorema,
2 2 2
c b a = + ) 1
2
2
= =
c
c
4

2) o
o
o
tg
b
a
c b
c a
c
b
c
a
= =
= =
cos
sin
slino se dokazuje i za o ctg

4) = o o ctg tg (zamenimo iz definicije, da je
b
a
tg = o i
b
ctg
a
o = ) 1 = =
a
b
b
a

Ba lako, zar ne?

Iz osnovnih indetiteta se mogu izvesti razne druge jednakosti:

1) Ako krenemo od:

= + 1 cos sin
2 2
o o ovo delimo sa o
2
cos
2 2
2 2 2
sin cos 1
cos cos cos
o o
o o o
+ =
= +
o
o
2
2
cos
1
1 tg Odavde izrazimo o
2
cos
2
2
1
cos
1 tg
o
o
=
+

Ako sad ovo zamenimo u:

2 2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
sin cos 1
1
sin 1
1
1
sin 1
1
1 1
sin
1
sin
1
tg
tg
tg
tg
tg
tg
o o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
+ =
+ =
+
=
+
+
=
+
=
+

Ove dve identinosti emo zapisati i koristiti ih u zadacima!!!

Jo jedna stvar, da izvedemo i trigonometrijske funkcije komplementnog ugla. Kako je
kod pravouglog trougla
o
90 = + | o tj. komplementni su, vai:

5

tj.

Odakle ovo?

A
B
C
a
b
c
o
|

sa slike (po definiciji) je

1) Date su katete pravouglog trougla a=8cm i b=6cm. Odrediti vrednost svih
trigonometrijskih funkcija uglova i


o o
o o
o o
o o
tg ctg
ctg tg
o
o
o
o
=
=
=
=
) 90 (
) 90 (
sin ) 90 cos(
cos ) 90 sin(
o |
o |
o |
o |
tg ctg
ctg tg
=
=
=
=
sin cos
cos sin
a
b
ctg
b
a
tg
c
b
c
a
=
=
=
=
o
o
o
o
cos
sin
b
a
ctg
a
b
tg
c
a
c
b
=
=
=
=
|
|
|
|
cos
sin
cm c
c
c
c
b a c
cm b
cm a
10
100
36 64
6 8
6
8
2
2
2 2 2
2 2 2
__________
=
=
+ =
+ =
+ =
=
=
| o
| o
| o
| o
tg
a
b
ctg
ctg
b
a
tg
c
b
c
a
= = = =
= = = =
= = = =
= = = =
4
3
8
6
3
4
6
8
sin
5
3
10
6
cos
cos
5
4
10
8
sin
6
2) Izraunati vrednost trigonometrijskih funkcija nagibnog ugla dijagonale kocke
prema osnovi.

Izvuemo na stranu ovaj trougao:

Kao to znamo mala dijagonala je 2 a d = , a velika dijagonala (telesna) 3 a D = . Po
definicijama je:

1 1 3 3
sin
3 3 3 3 3
2 2 2 3 6
cos
3 3 3 3 3
1 1 2 2
2 2 2 2 2
2
2
a
a
a
a
a
tg
a
a
ctg
a
o
o
o
o
= = = =
= = = =
= = = =
= =

3) U pravouglom trouglu je 24 c cm = i sin 0, 8 o = . Odrediti katete.
Po definiciji je:

cm a
a
a
c
a
2 , 19
8 , 0 24
24
8 , 0
sin
=
=
=
= o

2 2 2
a c b = sad ide Pitagorina teorema

cm b
b
b
b
4 , 14
36 , 207
64 , 368 576
) 2 , 19 ( 24
2
2
2 2 2
=
=
=
=

?
?
8 , 0 sin
24
____ __________
=
=
=
=
b
a
cm c
o
7
4) Izraunati vrednost ostalih trigonometrijskih funkcija ako je:
a) 6 , 0 sin = o
b)
13
12
cos = o
v) 225 , 0 = o tg
Reenje:
a)
5
3
sin = o jer
5
3
10
6
6 , 0 = = .Najpre emo iskoristiti da je 1 cos sin
2 2
= + o o

5
4
cos
25
16
cos
25
16
cos
25
9
1 cos
1 cos
5
3
2
2
2
2
=
=
=
=
= + |
.
|
\
|
o
o
o
o
o

Poto su otri uglovi u pitanju:

4
cos
5
o = +
b)
13
5
sin
169
25
sin
169
25
sin
169
144
1 sin
1
13
12
sin
1 cos sin
13
12
cos
2
2
2
2
2 2
=
=
=
=
= |
.
|
\
|
+
= +
=
o
o
o
o
o
o o
o

otar ugao, pa uzimamo +

5
sin
13
o =
3
4 1
4
3
5
4
5
3
cos
sin
= =
= = =
o
o
o
o
o
tg
ctg
tg
5
12
12
5
13
12
13
5
cos
sin
=
= = =
o
o
o
o
ctg
tg
8
v)
40
9
1000
225
225 , 0 = = = o tg

Iskoristiemo jednakosti:
2
2
2
sin
1
tg
tg
o
o
o
=
+
i
2
2
1
cos
1 tg
o
o
=
+

41
9
sin
41
9
sin
1681
81
sin
1681
81
sin
2
+ =
=
=
=
o
o
o
o

2
2
2 2
1
cos
1
1 1600
cos cos
1681
1681
1600
1600 40
cos cos
1681 41
40
cos
41
Za kotangens je lako:
1
40
9
tg
ctg
tg
ctg
o
o
o o
o o
o
o
o
o
=
+
= =
= =
= +
=
=


1600
1600 81
1600
81
sin
1
1600
81
1600
81
sin
1
40
9
40
9
sin
1
sin
2
2
2
2
2
2
2
2
+
=
+
=
+
|
.
|
\
|
|
.
|
\
|
=
+
=
o
o
o
o
o
o
tg
tg
9
9
6
cos
) 9 (
36
cos
) 9 (
36
cos
2
2 2
2
2 2
2
2
+
=
+
=
+
=
a
a
a
a
a
a
o
o
o
5) Izraunaj vrednosti ostalih trigonometrijskih funkcija ako je:

a)
9
9
sin
2
2
+
=
a
a
o
b)
a
a
ctg
4
4
2
= o
a)

2
2
sin
cos
9
9
tg
a
a
tg
o
o
o
o
=
+
=
2
6
9
a
a +
2
2
9
6
6
9
a
tg
a
a
ctg
a
o
o
=
=

b)

2 2
2 4 2 4
2
2 2
2 2 2 2
2
2 2
2 2
2
2
2
2
2
2 2
2 2
) 9 (
81 18 81 18
cos
) 9 (
) 9 ( ) 9 (
cos
) 9 (
) 9 (
1 cos
9
9
1 cos
sin 1 cos
1 cos sin
+
+ + +
=
+
+
=
+
=
|
|
.
|
\
|
+
=
=
= +
a
a a a a
a
a a
a
a
a
a
o
o
o
o
o o
o o
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2 2
2
2
2 2
2
2
2 4 2
2
2
4 2
2
2 2
2
4 4
4 4
sin
1
4
4
sin
4
1
4
16
( 4)
sin
16
1
( 4)
16
sin
16 8 16
16
sin
8 16
16
sin
( 4)
4
sin
4
a a
ctg tg
a a
tg
tg
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a a a
a
a a
a
a
a
a
o o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
= =
=
+
| |
|
\ .
=
| |
+
|
\ .
=
+
=
+ +
=
+ +
=
+
=
+
4
4
cos
) 4 (
) 4 (
cos
) 4 (
) 4 (
cos
) 4 (
) 4 (
1
cos
) 4 (
) 4 ( 16
1
cos
1
4
4
1
cos
1
1
cos
2
2
2 2
2 2
2 2
2 2
2
2 2
2 2
2
2 2
2 2 2
2
2
2
2
2
2
+
=
+
=
+
+
=
+
=
+
|
.
|
\
|
=
+
=
a
a
a
a
a
a
a
a
a
a a
a
a
tg
o
o
o
o
o
o
o
o
10
6) Dokazati identitet tgx
x
tgx
x
tgx 2
cos
1
1
cos
1
1 = |
.
|
\
|
+ |
.
|
\
|
+ +

=
|
.
|
\
|
+
|
.
|
\
|
+ +
=
|
.
|
\
|
+
|
.
|
\
|
+ +
x x
x
x x
x
x
tgx
x
tgx
cos
1
cos
sin
1
cos
1
cos
sin
1
cos
1
1
cos
1
1

=
+
+ +
x
x x
x
x x
cos
1 sin cos
cos
1 sin cos
gore je razlika kvadrata
=
+
x
x x
2
2 2
cos
1 ) sin (cos
(jedinicu emo zameniti sa x x
2 2
cos sin + )

2 2 2 2
2
cos 2cos sin sin sin cos 2 cos
cos
x x x x x x x
x
+ +
=
2
sin
cos
x
sin
2 2
cos
x
x
tgx
x
=
= =

7) Dokazati da je:
a) 2 72 cos 54 cos 36 cos 18 cos
2 2 2 2
= + + +
o o o o

Poto vai da kad je
o
90 = + | o | o sin cos = ,
o
54 cos emo zameniti sa
o
36 sin a
o
72 cos emo zameniti sa
o
18 sin . Onda je:

= + + +
o o o o
72 cos 54 cos 36 cos 18 cos
2 2 2 2

2 2 2 2
cos 18 cos 36 sin 36 sin 18
o o o o
+ + + =

2 1 1 = + =

b)
=
o o o o o o o
tg tg tg tg tg tg tg 89 ... 46 45 44 ... 3 2 1 1
= Kako je | o ctg tg = ) 90 (
o
= + | o bie:

o o o o o o o o
ctg ctg ctg tg tg tg tg tg 1 2 ... 44 45 44 ... 3 2 1

= Kako je 1 = o o ctg tg
1 45 ... 1 1 = =
o
tg

11
8) Dokazati identitet
2
6 6
3
( )
1 sin cos
tg ctg o o
o o
= +

=
+
=
) cos (sin 1
3
cos sin 1
3
6 6 6 6
x x x x
Pokuaemo da transformiemo izraz
x x
6 6
cos sin Podjimo od 1 cos sin
2 2
= x x pa dignemo na trei stepen:

3 2 2 3 3
3 3 ) ( B AB B A A B A + + + = +

1 cos ) cos (sin cos sin 3 sin
1 cos cos sin 3 cos sin 3 sin
/() 1 cos sin
6
1
2 2 2 2 6
6 4 2 2 4 6
3 2 2
= + + +
= + + +
= +
x x x x x x
x x x x x x
x x

Dakle: x x x x
2 2 6 6
cos sin 3 1 cos sin = +
Vratimo se u zadatak:

x x x x x x
2 2 2 2 2 2
cos sin
1
cos sin 3
3
cos sin 3 1 1
3
= =
+
=

Da vidimo sad desnu stranu:

o o o o o o
2 2 2
2 ) ( ctg ctg tg tg ctg tg + + = +

o o
o o
o o
o o
o o o o
o
o
o
o
2 2
2 2
2 2 2
2 2
4 2 2 4
2
2
2
2
cos sin
1
cos sin
) cos (sin
cos sin
cos cos sin 2 sin
sin
cos
2
cos
sin
=
+
=
+ +
=
+ + =

Ovim smo dokazali da su leva i desna strana jednake:
Uslov je

0 cos 0 sin
0 cos sin
1 cos sin 3 1
1 cos sin
0 cos sin 1
2 2
2 2
6 6
6 6
= . =
=
=
=
=
o o
o o
o o
o o
o o


12
9) Dokazati identitet:
3 3 4
1 1
( ) : ( )
tg ctg
tg ctg tg
ctg tg
o o
o o o
o o

+ + =

Kao i obino, krenemo od tee strane dok ne dodjemo da lake...

3 3
3
3
3
3
3 2
2 3
3 2
3
2
2
1 1
( ) : ( )
1
1
1 1
( ) : ( )
1
1
1
( (1 )) : ( )
1 1
( ) : ( )
( 1) 1
( ) : ( )
( 1) : (
tg ctg
tg ctg
ctg tg
tg tg
tg
tg tg
tg
tg
tg
tg tg tg
tg tg
tg
tg tg tg
tg tg
tg tg
tg tg tg
tg
tg
tg tg tg
o o
o o
o o
o o
o
o o
o
o
o
o o o
o o
o
o o o
o o
o o
o o o
o
o
o o o

+ + =
+ + =
+ + =
+ + =
+
+ =
+
2 2
3 3
2
1 ( 1) 1
) : ( )
1
( 1)
tg tg tg tg tg tg
tg tg
tg tg tg
o o o o o o
o o
o o o
+ + +
= =
+
3
2
1
1
tg
tg tg
o
o o
+
3 4
tg tg tg o o o = =

Naravno, uslovi zadatka su da ( poto u imeniocu nesme da bude nula):

0 tgo = i 0 ctgo =

1.godina Srednja Skola

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1.godina Srednja Skola

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

Pazi: = menjamo sa , menjamo sa , menjamo sa , itd.

a u temenu N nanesemo ugao

Kako doi do temena C ?

You might also like