MAREKOVA BOLEST MORBUS MAREC MAREKS DISEASE

JE LIMFOPROLIFERATIVNA, KONTAGIOZNA BOLEST DOMAIH KOKOI IZAZVANA VIRUSOM IZ GRUPE HERPES.BOLEST JE RAIRENA U SVETSKIM RAZMERAMA, POGOTOVU U ZEMLJAMA SA RAZVIJENIM IVINARSTVOM. ETIOLOGIJA UZRONIK JE HERPES VIRUS ( DNK ). OZPORAN JE NA NISKE TEM., A SLABO OTPORAN NA VISOKE TEM. ( 60C GA UNITAVA ZA 10 MINUTA ).INAKTIVIE GA ZA 10 MINUTA pH ISPOD 4 I IZNAD 10. PRAINA IZ ZARAENOG IVINARNIKA MOE ZADRATI VIRUS NA SOBNOJ TEMPERATURI 177 DANA. VIRUS JE OSETLJIV NA FORMALIN. EPIZOOTIOLOGIJA IZVOR INFEKCIJE JE KOKO, MOE OBOLETI URKA, LABUD, GUSKA, GOLUB, PAPAGAJ, FAZAN I PREPELICA ALI ZNATNO REE. BOLEST SE PRENOSI DIREKTNIM KONTAKTOM ILI INDIREKTNO. AEROGENA INFEKCIJA JE NAJEA. UZRONIK SE MEHANIKI PRENOSI PRAINOM, PROSTIRKOM, HRANOM, VODOM, IZMETOM, OPREMOM I TRANSPORTNIM SREDSTVIMA. NA POJAVU BOLESTI I MORTALITET UTIU SOJ VIRUSA, DOB I POL IVOTINJE I NJENA GENETSKA KONSTITUCIJA. SOJEVI KOJI IZAZIVAJU AKUTNU MAREKOVU BOLEST SU PATOGENIJI OD ONIH KOJI IZAZIVAJU KLASINU MAREKOVU BOLEST. ZA INFEKCIJU SU NAJPRIJEMIVIJI PILII DO 2 NEDELJE IVOTA. KOKICE SU ZNATNO PRIJEMIVIJE OD PETLIA ( 3X EE OBOLE ENKE ). PLEMENITE RASE KOJE JAKO REAGUJU NA STRES SU PRIJEMIVIJE. PATOGENEZA INFEKCIJA POINJE U EPITELU RESPIRATORNIH ORGANA. VIRUS SE IRI I PREKO KRVI I PREKO LIMFE. 5 7 DANA NAKON INFEKCIJE DOLAZI DO TRAJNIH DEGENERATIVNIH PROMENA NA FABRICIJEVOJ BURZI I TIMUSU. OVE PROMENE IZAZIVAJU POREMEAJ IMUNOG SISTEMA. KAO POSLEDICA JAVLJA SE PREOSETLJIVOST IVOTINJA NA DRUGE BOLESTI. VIRUS SE IZ ORGANIZMA IZLUUJE 2 NEDELJE NAKON INFEKCIJE. KL. SLIKA RAZLIKUJU SE 2 OSNOVNA OBLIKA BOLESTI : 1. KLASINI HRONINI 2. AKUTNI TUMOROZNI 1.KLASINI OBLIK MOE BITI NERVNI I ONI : A. NERVNI OBLIK ZNACI SE MOGU VIDETI NAJEE U 10 12 NEDELJI IVOTA.JAVLJA SE NESIGURAN, UKOEN HOD I POREMEAJ RAVNOTEE. KASNIJE, IVOTINJE KLECAJU I ISPRUE NOGE, A PRSTI SU IM SAVIJENI KAO KANDE. JAVLJA SE KARAKTERISTINA RAIRENOST NOGU ( JEDNA NAPRED, DRUGA NAZAD ). IVOTINJE UE, OBESE KRILA, TETURAJU I NA KRAJU NE MOGU SE KRETATI. AKO SE PODIGNU, NOGE IM VISE OPUTENO. ZBOG NEPOKRETNOSTI NE MOGU DOI DO HRANE I VODE PA UGINU. U KOLIKO SE BOLEST JAVI NA DRUGIM NERVIMA MOE SE JAVITI TORTIKOLIS, PROMENE NA VOLJKI ( PROIRENA I VISI).TO SU IVOTINJE MLAE TO JE VEI BROJ OBOLELIH I UGINULIH. B. ONI OBLIK PROMENE SU U JEDNOM ILI OBA OKA I JAVLJAJU SE NAJEE IZMEU 6 I 9 MESECA IVOTA. NAJEE SE JAVLJAJU ZAJEDNO SA NERVNIM POREMEAJIMA. ZAHVAENI SU ONI NERV I DUICA. USLED UPALE DUICE DOLAZI DO NJENE DEPIGMENTACIJE ( UMESTO NARANDASTE POSTAJE - 70

- 71 SIVA ILI SIVO-ZELENA ). ZENICA JE NEPRAVILNOG OBLIKA, OVALNA, ISKRZANA, A U KASNIJEM STADIJUMU BOLESTI POPUT PUKOTINE. ZBOG PRIRASLICA JE NEPOKRETNA. KONANA POSLEDICA OVIH POJAVA JE SLEPILO. 2. AKUTNI OBLIK ODLIKUJE SE ISTOVREMENOM I IZNENADNOM POJAVOM BOLESTI KOD MNOGIH IVOTINJA U JATU.VEINOM OBOLE PTICE U STAROSTI OD 4 6 NEDLJA. NAJRANIJI ZNAK BOLESTI JE DEPRESIJA I OPUTENA KRILA. PAREZA I PARALIZA JAVLJAJU SEBRE NEGO U HRONINOM TOKU. NEKE IVOTINJE UGINU I PRE POJAVE SIMPTOMA. BOLEST SA LETALNIM ISHODOM POTRAJE SAMO NEKOLIKO DANA. PATO-ANATOMSKE PROMENE KOD KLASINE MAREKOVE BOLESTI NAJEE SE NAU ZADEBLJANJA JEDNOG ILI VIE PERIFERNIH NERAVA ( NERVUS ISHIADICUS I NERVUS FEMORALIS ). PROMENJENI NERVI SU 2 3X DEBLJI OD ZDRAVIH. TUMORI SE RETKO JAVLJAJU I TO NA OVARIUMU, REE NA PLUIMA, BUBREZIMA, SRCU I JETRI. TIPIAN NALAZ KOD AKUTNE MAREKOVE BOLESTI SU TUMOROZNE PROMENE NA OVARIJUMU, JETRI, BUBREZIMA, LEZDANOM ELUCU, SLEZINI, SRCU, PLUIMA, TESTISIMA. PROMENJENI ORGANI SU UVEANI NEKOLIKO PUTA. TUMOROZNI SIVKASTI VOROVI SU RAZLIITE VELIINE I OBLIKA. SMETENI SU U PARENHIMU I VEZIVNOM TKIVU NAPADNUTIH ORGANA. DIFUNDUJU U OKOLNA TKIVA. NAJRAZVIJENIJE SU PROMENE NA PERIFERNIM NERVIMA KOJI SU DEGENERISANI ( DELIMINO UPALJENI I DELIMINO NEOPLASTINO PROMENJENI ). DG KLINIKI NIJE MOGUE DIJAGNOSTIKOVATI MAREKOVU BOLEST. OPRAVDANA SUMNJA SE POSTAVLJA AKO OBOLE IVOTINJE U STAROSTI OD 8 24 NEDELJE SA IZRAENIM ZNACIMA PARALIZE. OBDUKCIJOM SE SUMNJA MOE POTVRDITI NALAZOM ZADEBLJALIH PERIFERNIH NERAVA, PROMENOM BOJE DUICE, NALAZOM TUMOROZNIH PROMENA NA SVIM ORGANIMA OSIM NA FABRICIJEVOJ BURZI. LABORATORIJSKE METODE ( PRECIPITACIJA ) DAJE POUZDAN NALAZ. TH NE SPROVODI SE. PROFILAKSA PRIMENJUJU SE 3 VRSTE MERA HIGIJENSKO-TEHNOLOKI POSTUPCI, SELEKCIJA I UZGOJ REZISTENTNIH LINIJA KOKOI, VAKCINACIJA. 1. HIGIJENSKO-TEHNOLOKI POSTUPCI PILIE ZA RASPLOD ILI ZA TOV TREBA DRATI POTPUNO ODVOJENO OD MATINOG JATA I JATA NOSILJA. PRE SVAKOG NOVOG NASELJAVANJA TREBA IVINARNIKE TEMELJNO OISTITI, DEZINFIKOVATI I OSTAVITI 10 DANA PRAZNE. 2. SELEKCIJA I UZGOJ REZISTENTNIH LINIJA KOKOI USTANOVLJENA JE GENETSKA OTPORNOST NA MAREKOVU BOLEST TO SE KORISTI ZA SELEKCIJU REZISTENTNIH LINIJA ( REZISTENCIJA SE LABORATORISKI USTANOVLJAVA ) 3. VAKCINACIJA POSTOJE 2 VRSTE VAKCINA. JEDNE SE PRIPREMAJU OD ATENUIRANIH VIRUSA MAREKOVE BOLESTI, A DRUGE OD UREEG HERPES VIRUSA KOJI JE ANTIGENO SRODAN VIRUSU MAREKOVE BOLESTI. DANAS SE OVA DRUGA VAKCINA SKORO ISKLJUIVO KORISTI. PILII SE VAKCINIU PRVOG DANA IVOTA, A NAJKASNIJE U STAROSTI OD 7 DANA.