U M E T N I C I I D E LA

Prisutnost u svim ivotnim tokovima

Ivan Tabakovi povodom svoje izlobe kolaa

Ono to su kamere videle na raznim meridijanima steklo se u rukama Ivana Tabakovia koji je od
tih dokumenata stvorio jednu viziju, jednu sliku sveta. Ta slika sveta, viena ovih dana u galeriji Kulturnog centra Beograda, govori o ljudskim stremljenjima, o ljudskim nadama, o tajnama, o licemerstvu, o neizvesnosti, o ivotnim tokovima, o poslovnim odnosima, o drutvenoj zabavi i o emu sve jo ne pria ovaj umetnik koji nas neprestano zapanjuje novim poduhvatima i novim pronalascima. Danas pred sudom onih koji gledaju njegove kolae on je istovremeno pesnik i satiriar, vizionar i dramatiar, moralist i posmatra, on je prikazao rastur i sjedinjenje ivotnih tokova, on je saoptio kako se u njima sudbine menjaju, obnavljaju se i nestaju. U slikarevom ateljeu pre mnogo meseci posmatrali smo raanje ovog sveta o kome ovih dana govori Beograd. Iznenaenje je prevstavljala Tabakovieva namera da se bavi kolaom jer je izgledalo da je to silazak sa sigurne staze. - Svaka definicija umire u onom trenutku kad je izreena rekao je umetnik nedavno kao kad ovek baci kamen u reku i vidi u krugovima jednu viziju koja brzo nestaje. Moe on i sam da skoi za kamenom, sve to se kasnije desi, bie neto drugo, neto tree. Sve je neponovljivo. U jednom trenutku znao sam da jedino na ovaj nain, radei kola, mogu da kaem ono to sam oseao. Nije ovo zato sluajan poduhvat. Ja u se i ubudue prihvatati svih naina izraavanja koje umetnost poznaje u nameri da ono to hou da kaem, kaem na najprikladniji nain. Objasnio je zatim da njegovo interesovanje nikada nije bilo upueno jednim pravcem. Kola ima izvesne karakteristike i bogate mogunosti izraavanja, jer svi elementi postoje i postoji takvi kakve ljudska ruka teko moe proizvesti. Stvar je nae intervencije, naih shvatanja, tamnine ili svetlosti naeg bia, stvar je naeg poimanja sveta kako emo rasporediti sve te elemente u jednu predstavu za jedan na vizuelni doivljaj. - Kola se moe uporediti sa elektronskom muzikom, rad na kolau sa sistemom komponovanja elektronske muzike, sa montaom ogromnog registra zvukova koji, spajajui se, raaju najfantastinije muzike predstave koje je svet uo. Kola je i u dosluhu sa naukom, sa naunim zakonima, iako bi se reklo da se isti elementi mogu upotrebiti u bezbroj sadraja. Jo jedna vredna osobina kolaa je u brzini izrade, a to je veoma znaajno, veoma vano da se misao ne izgubi. Nama koji oivotvorujemo svoje predstave ionako se deava da po zavretku dela vidimo da je zamisao iezla, da je to pred nama neto drugo, pomalo stvarno, da smo izgubili viziju negde u procesu stvaranja. To je u izvesnom smislu i opravdano, jer uvek dolaze novi tokovi, nove tenje, nove preokupacije i tako se raa slika i tako se delo preoblikuje i protiv naih namera, i tako na kraju ne znamo uvek da li smo hteli da stvorimo ono to smo stvorili. Radei kola ja sam esto hvatao svoje predstave, zarobljavao ih u rasporedu elemenata i verujte da su nam ta ropstva naih ideja najdragocenija. Za Tabakovia je osnovno da mora postojati jedan izvor oseajnih stanja koja su vezana za

svakodnevne dogaaje i opservacije. Da umetnik u toj akumulaciji utisaka, predstava, misli, elja, razloga, pobuda i oseanja pronae nain da sve to saopti kako bi se oslobodio te strane naslage, kako ga ne bi unitila sopsvena misao. - Umetnik mora da bude prisutan u svim ivotnim tokovima, da se svuda nalazi u drutvu i na ulici i u prirodi, na koncertu, u bioskopu, u igri i u ratovima. Za njega ne treba da ima nezanimljivih tema, sve treba da bude predmetom naeg neprestanog interesovanja. Mi se moemo hvaliti da smo nali sredstva kojima se sve kazuje, ali to nije tano i ne mogu da se sa tim saglasim. Kad doe novo vreme (a ono neprestano dolazi) i donese novi ivot, ovo dvoje jedno drugom uzajamno daju definiciju. Mi moemo da pokuamo da uhvatimo vreme, mi smo ga samo nama dostupnim nainima uhvatili u naim pokvarenim asovnicima, koji su tani dva puta dnevno. Na taj nain oni su svedoci promicanja vremena, oni ne prate na ivot, ve samo dokazuju zastarevanje naih predstava, naih naina miljenja, nas samih time to pokazuju tano vreme dva puta dnevno. Pa i to je fenomen, to to se deava svakodnevno na Slaviji, u pokvarenom asovniku koji za trenutak hvata vreme i pokazuje ga apsolutno tano, zatim u svojevremenoj amotinji eka da se dan ponovi... Kolai koji su pod imenom ivot, misli, snovi uli su u galeriju Kulturnog centra Beograda nikada vie nee biti izloeni u jugoslovenskim dvoranama. Sudbina im je da preu okean i da se nastane u Njujorku, u galeriji DORSKI u Medison aveniji. Otpratie ih glavom Sam Dorski i prikazati amerikancima. Ovim povodom razgovaram sa Ivanom Tabakoviem o otuenju dragih dela, o praznini koja nastaje iza njih i o groznici umetnikovoj da stvori neto drugo to e zavoleti, to e biti u njega do ponovnog rastanka. - Ne moe se to nazvati tugom, kae Tabakovi, ne to je neto drugo, to je izvesna tuga. Ali ljudi e to i dalje gledati. Ja ve radim u nameri da stvorim neto savrenije. Ja sam u neprestanom nemiru, verujem da se ljudska misao prostorno kree, ne mogu da se zadovoljim da moje interesovanje bude upueno jednim pravcem. Sve se neprestano potvruje i ponitava i kako da onda budemo zadovoljni jednim otkriem, kako da se pomirimo sa samo jednom predstavom? Svetlo ne moemo definisati bez tame. To su suprotnosti meu kojima je razapet na svet. im smo neto potvrdili mi smo ga odmah i pobili. Tragedija Hamleta je ba u tome to se nalazio u ivotnoj neizvesnosti, to se nije opredelio, to se nalazio izmeu suprotnosti i tako sagledao sve sukobe i dramatiku ljudskih ivota, nalazei se bez odluke. On se dakle nije nigde priklonio. Umetnik mora neprestano da se opredeljuje i da odluuje, ako ne odluuje, on ne zna ta hoe, ako ne zna ta hoe, on nije umetnik... Tako je pre nekoliko dana objanjavao svoju izlobu Ivan Tabakovi, profesor roen u Aradu u Rumuniji, umetnik koji je prvu samostalnu izlobu imao pre 43 godine, ija su dela putovala u Lavov, Varavu, Barselonu, Sarbriken, Pariz, Mec, Cirih, Rim, Filadelfiju. Jednom reju, dugaak je put dela Ivana Tabakovia: Gran pri za slikarstvo i keramiku na Meunarodnoj izlobi u Parizu, nagrade na meunarodnim izlobama u Ostendeu i Pragu, nagrade i priznanja koje je u zemlji dobio, govore i da je put umetnikovih dela bio veoma uspean.

M.Gligorijevi

Borba, 3.4.1966.