Pismo nemakog istraivaa povodom nae serije

"Traganje za korenima Srba"

Slovenska Atlantida u Baltiku
"Grad Vineta je bio najvei u Evropi, a prema legendi nestao
je u moru zbog bezbonitva. Neki istoriari tvrde da su ga
razorili Danci", tvrdi dr A. Hepfner
Inspirisan serijalom "Traganje za korenima Srba", hteo bih
da dam skroman doprinos toj temi i to iz nemakih izvora
koji nisu ba "gluvi" za ovu oblast i koji su dostupni svakom
nemakom kolarcu. Evo odmah i konkretnih primera. Na
poetku knjige "Istorija Nemaca", koja se koristi kao
udbenik za osnovnu kolu, u jednom delu doslovce pie:
"Sve ukupno moemo slobodno rei da su zapad i jugozapad
Nemake kelto-romanski, severozapad germanski, sredina i
jug kelto- germanski, jugoistok kelto-slovenski i istok
germansko-slovenski..." O slovenskim ustancima u
oblastima koje su naseljavali u dananjoj Nemakoj
doznajemo iz broure broj 29 pod nazivom "Uimo istoriju"
koja je, takoe, namenjena osnovcima. Tu se pominje
ustanak iz 983. godine voen iz svetilita Retre, pa ustanak
iz 948. protiv Ota Prvog, ali i odbrana slovenskih svetenika
od napada koji su trajali godinu dana (1123-1124).
Ovo je samo deo podueg priloga koji je naoj redakciji
poslao A. Hepfner, zaposlen u Arheolokom muzeju u Gros
Radenu. Gospodin Hepfner objanjava da ne postoji samo
nemaka ili berlinska kola, kada je re o istraivanju naih
korena, ve nemako-berlinska, beka i vajcarska i da se
one umnogome razlikuju. Interesantno je, svakako, pie na
italac, da se beka kola ili kola Vindebone (rimski naziv
Bea) uvek razlikovala od nemake. Istorija Slovena je za
njih pisana, a i danas tako ine, prema potrebi. Belije se ne
stide, neki ak i ponose, da kau da je Vina, ili kako bismo
mi rekli Vien, skraenica od Slovina ili Slovenien.

Posle ovog uvodnog dela gospodin Hepfner pie

argumentovano, navodei izvore o tome, gde su bili
slovenski gradovi na severu Evrope, obiajima koji su
sauvani do dananjih dana, pa i legendama koje krue.
Primera je puno, veli on. ta rei, recimo, na to da je "na
prostoru od sedam hiljada metara kvadratnih do detalja
rekonstruisano Gros Raden, naselje Slovena, potomaka
Sorba, sa kuama, bedemima, hramovima, mlinom,
kovanicom... Sve to je iz vremena devetog i desetog veka,
a objekti su onakvi kakvi su nekada bili".
Slovenski Titanik
Da je gospodin Hepfner zaista mnogo vremena utroio
izuavajui prolost Slovena, vidi se u svakom delu priloga.
Evo njegovog istraivanja o slovenskom gradu pod morem,
"slovenskom Titaniku", kako on kae ili "Atlantidi severa".
"Vineta je slovenski Titanik, ponos Venetie i bila je najvei
grad Evrope. Atlantida severa nestala je u moru, ostavivi
nagovetaj o svom postojanju, slovenski Amsterdam, grad
bezbonika, dobrog provoda i trgovaca... Vineta je Jomsberg
iz starih nordijskih saga, to je Vineta ili Jumne, Uimne..."
Piui dalje o ovom gradu, on navodi stihove pesnika
Viljema Milera koji u pesmi "Vineta" ispevanoj 1825. godine,
izmeu ostalog, kae: "Iz mora dubokog, dubokog sa
dna/Zvon veernjih zvona tmula i jad/Predivnog nam nudi
sna/To je stari lepi arobni grad..."
Ribari sa ostrvceta Usedom, na samom severu Nemake,
zbog legende o potonulom gradu nerado tu bacaju svoje
mree. Kau da u predveerje, kad utihne vetar, moe da se
uje kako iz zelenih dubina dopire zvon srebrnih zvona sa
zlatnih crkava, cika dece, amor ljudi sa trgova, kako predu
nene vredne Vendenke sa zlatnim vretenima. itav grad
izroni nakratko, ali niko ko je to doiveo nije kod sebe imao
nekoliko srebrnjaka da da vili koja uva grad. Tada bi ga ona

ostavila na povrini i opet bi oiveo najvei grad Evrope koji

je more progutalo zbog boje kazne za bezbonitvo.
U staronordijskim sagama se kae da je Jomsburg, kao
predivna trgovaka metropola severa, sa velikom tvravom,
regulisanim renim i pomorskim saobraajem, nasipima za
zatitu od udi severnih mora, plodnim i medonosnim
ravnicama ispod nivoa mora... prava mala Atlantida severa,
svetionik i kotva svakom trgovcu...
To su legende i prie. Ali, gospodin Hepfner navodi i zapise.
Adam fon Bremen u delu "Istorija Hamburke crkve iz
1075.", izmeu ostalog, pie: "... Iza Luiticen (Ljutia) koji
se i Vilcen (Vilani) zovu naii e ovek na Odera (Odru) gde
se prua vendska zemlja. Tamo gde je ue u Skitsko more
(Baltik), naii ete na poznati grad Jumne, za Varvare i Grke
u mnogo poseeno mesto... I bez preterivanja moe se rei
da je stvarno najvei grad od svih to ih ima u Evropi... Grad
je prepun robe i svih naroda severa. Ovde je Neptun
pokazao trostruko oblije svoje. Ostrvo zapljuskuju tri vode:
duboko zelena, bela i divlje rene struje. Od ovog ostrva se
brzo stie do grada Demina preko ua reke Pene gde
Raneni (Rujani) ive.
Spaljeni hram
Na Vidovdan 1168. godine spaljen je poslednji
mnogoboaki hram na tlu itave Evrope posveen
etvoroglavom Svetovidu. Nalazio se kod sela Vit, na
najsevernijoj taki Nemake. Vikinzi su u toj pljaki odneli i
tonu srebra. U knjizi "Saonis Gesta Danoum" opisan je
izgled svetilita, vraanje pomou vina iz roga ili nekog dela
konja... Zapisano je, takoe, da je tog dana uvee vikinki
kuvar iscepkao "demona" (kip Svetovida) na sitne komade i
pristavio veeru za umorne vojnike.
Hepfner napominje da se upravo obavlja rekonstrukcija tog
hrama. Prave turistike atrakcije na najsevernijoj taki

Nemake, na belim (krenjakim) stenama visokim vie od

trideset metara. Bie to turistiko ostrvo i nacionalni prirodni
park sa poslednjim "nevernikim" hramom na tlu Evrope.
Postoji jo jedan zapis o ovom gradu. Dodue, kratak i malo
drugaiji od prethodnog. Helmold fon Bosan u "Slovenskim
hronikama" zapisao je i ovo: "Do nestajanja ovog grada
dolo je tako to je jedan kralj Danaca napao ovo prebogato
mesto sa velikom flotom i potpuno ga unitio. Ostaci njegovi
se jo ponegde vide..."
Grad je nestao poput Hazara, ali ostali su zapisi, pa i
legende koji uvek imaju nekog osnova. Na geografskoj karti,
tampanoj 1633. godine u Amsterdamu, pored ostrva Rugija
neko je rukom dopisao: "Uniteno od danskog kralja
Valdemora 1168.".
Tragaa za nestalim gradom ima. Meu njima je najuporniji
direktor Nacionalnog muzeja u einu (Poljska) Vladislav
Filipovjak. On jo od 1953. godine strpljivo iskopava u
Svinjskom uu (Svinoue). Otkrio je luku, pristanita,
predgraa, grobove prepune vendsko-slovenskih predmeta,
ali sam grad Vinetu nije naao. Moda uporni Vladislav nije
imao sree i zbog toga to su mesta na kojima se,
verovatno, prostire grad bila, a neka i danas jesu, znaajni
vojni poligoni. Nadajmo se da e se Vladislavu Filipovjaku
jednog dana, ipak, isplatiti toliki trud.
I mnoge druge podatke iznosi gospodin Hepfner u prilog
tvrdnjama da su Sloveni naseljavali severne obale Nemake,
odnosno obale Baltikog mora. Na poetku mosta koji spaja
obalu sa ostrvom Usedomom izgraeni su objekti koje imaju
sve karakteristike sojenica drevnih Veneta. A na samom
ostrvu svake godine u avgustu se odravaju "Dani Venete".
Re je o kulturno-istorijskom programu. Uesnici su obueni
u srednjovekovnu odeu, tu su i starinska jela, neto od
obiaja i, naravno, ono to prati svaku turistiku priredbu.
Ko eli moe da se provoza do Danske i poseti Kraljevsko

groblje kod mesta Triglav (Trggele).

Na kraju podueg priloga gospodin Hepfner moli one koji
imaju sve nastavke naeg serijala ili ele na bilo koji nain
da tragaju za korenima Srba da mu se jave na adresu:
Dr A. Hopfner c/o Jack
Dr. A. ittrupstr 3
47475-Rheinberg
Deutschland


,

..
98. ,
()
(
, .,
,

, )
()
..
,

,
()

, ()
( ,

))



,
,
( Boghscho)


( )
, -
. (
), (.?).
(),
( , )
(
- ,
= )
() (
, ,
)
(, ) .
( )
, ()
, .(
, )
, //
.


, ..
, , (
)..
, ,


.

,
.
:
() .. ,
,

- ,

..
.
(
:,
, ,, , ,

-
( ):

, ( )


(
-

 , )

-
,
).


, .

: ,
, .


- (
,
).
( )

. -
..

,
, ,
( ).. ,
,
, ..

,
..


, ,
( 12 - )
-,
..
,
( :
: )- . , :
, ,
, ,
..
69
, 200
..
:







.
900.000
,
, .

, ( , )
..
,

( )
. ,
,
. ,
, ,

.
.
.
( )
. ( , ,
.)
,
.
(
) ,
,
, .
(300. ).

- :
, !



, Perkunas Dievaitis
Nemuszk Zemaytis
Bet musz Gudu
Keip szuniu rudu.


, ,
( ):


( ). ()

,

, .
,
,
,
. (
-,
.

,
( / )
_ ,

-
.
,
.
40
..

.
(
) 300. .


,
- ,
_ ,

,
,
( )- :
, .

,
(
).
, ,
.
SRBI PRASTANOVNICI NEMAKE; VEDSKE; DANSKE....
Kad kaem Srbi, to se odnosi na zajednike pretke Luikih i
Balkanskih Srba, ali i ostalih slovenskih plemena koja su
promenila glavno i poetno ime..

,

(
1872.), , 2003..,

 :
( 222-242)
( )
, .
222-224)..

.. (
, ), /
.

( ) /
.

,,, (
/ )
, , .
.

,
,
,
, (
)
,
(, , )
..
, ,
.
:
:

, ,
,

13. :
,,..

, ( /).
/
( ),
( ),

,
,,
( , - -
,
)
(
)
.
11. ( 17.), () ,
,
1108.
.

 ,
, (
).

The arms of Pomerania from 19th century, then a Prussian

province. The first to use the griffon in the arms was Duke
Boguslav, in 1214.( ,
)
, ,
, / :
,
;
,
,
.
4 :
..
..

..
..
,,

(
)

( ).
..


,
( ),

,
( ),,

,,
,
, ,
,
,
( 19.)

,
,

,
,
,

,
,
,
,

( )
,
,
14. (1326-1372)
(1326-1365)

,
. ()
.

 :
(*1366+1410 ),
1392..
(*1377), (
),

() .
[URL=]http://img148.imageshack.us/my.php?
image=670cced0erikodpomeranije14vekujedinio
skandetj4.jpg[/url]
, , ,
40
( 1397-1439)
,
,, ,
. 1382.,
.
, , 1394.
( ).
(
),
. 1363.(
1402.), ,
(.1353+1412),
, , 1389.
.
, ,
,
1397.. ! 7. , 3.
13. . 1405.

 4- ,
1430.(
15 ,
.
1412.., ,
-
1436, .
(
), ..
. 1459..


, 1534.
/ , 1618.
.

,
,
.

.. 1637.

( )
.
/ ( )
.(
, 1815
).,
..

Sim Lukin Lazi ( Kratka povjesnica Srba, od
postanja srpstva do danas, I izdanje pievo 1894.g.,IV

izdanje u Beogradu 2003.g.; strane 18 i 19 )

,
. ,
,
,
.
,
, ,
.
, ,
,
.

() (),
: , ,
.
,
,
(),
.


, ,
.
,
.

,
,, , ,
, .


. :
, , , ,
. (
, .)


,
,
.

, ,
. ,
,
.
,
.

.

().
,
,
, ,
.

, :
- ,

( )
( - )
. , Queen (),

 ,
.
, -