SOCIJALN O PREDUZETNITVO :{MODELI, KOMPARATIVNA PRAKSA I PRAVNI OKVIR SOCIJALNOG PREDUZETNITVA U SRBIJI}.

SOCIJALNO PREDUZETNITVO :{MODELI, KOMPARATIVNA PRAKSA I PRAVNI OKVIR SOCIJALNOG PREDUZETNITVA U SRBIJI}.

Autori: Poglavlja 1-3 Bojan Velev Poglavlje 4 Prof. Dragan Golubovi Miroslava Jelai Poglavlje 5 Nikola Tomaevi Poglavlje 6 Prof. Slobodan Cveji Bojan Velev Miroslava Jelai Gordan Velev Urednik: Gordan Velev Lektura i korektura: Vesna olakovi Izdava:

Pukovnika Bacia 3, 11000 Beograd Za izdavaa: Vladimir Petronijevi Grafiki dizajn: Jovan Mikonji Prelom: Rado Vujaklija tampa: Rubikon Tira: 500 ISBN 978-86-86001-28-3 Godina izdanja: 2011.

Ova publikacija je uraena uz pomo Unikredit fondacije. Sadraj publikacije je iskljuiva odgovornost autora i izdavaa i ni na koji nain ne predstavlja stanovita Unikredit fondacije.

Ova publikacija je nastala uz ogromnu pomo i razumevanje naih prijatelja iz Unikredit fondacije iz Milana. Njihovo poznavanje ove teme je i nama pomoglo da oblikujemo svoj rad na razvoju koncepta socijalnog preduzetnitva u Srbiji. Na tome smo im veoma zahvalni.

UVOD

Socijalno preduzetnitvo u velikoj meri podstie prepoznavanje i reavanje socijalnih problema. U uslovima dinaminih modernih drutava, socijalno preduzetnitvo se pojavljuje kao znaajan pokreta socijalne inovacije i preoblikovanja razliitih drutvenih polja (zdravstva, ivotne sredine, obrazovanja, socijalne zatite, razvoja preduzetnitva). Socijalno preduzetnitvo time preuzima i koristi prilike koje drugi proputaju da unapredi sisteme, osmisli i rasprostrani nove pristupe i napredna odriva reenja za stvaranje socijalnih vrednosti. Jedno od osnovnih osobenosti socijalnih vrednosti kreiranih ovim putem jeste socijalna i profesionalna integracija radnika u nepovoljnom poloaju kao i ostalih ranjivih grupa. U literaturi i praksi termin socijalno preduzetnitvo nije sasvim nov. Pojavljuje se krajem osamdesetih u Italiji, ali i u drugim evropskim zemljama. Njegova svrha je bila da oznai iroku raznovrsnost proizvodno-uslunih poslovnih organizacija ije osnivanje, u godinama porasta krize teorije i prakse drave blagostanja, nije bilo zasnovano iskljuivo na profitu, ve prvenstveno na socijalnoj motivaciji. Istovremeno, socijalno preduzetnitvo je deo ireg konteksta socijalne ekonomije (SE). Socijalna ekonomija je deo ekonomske stvarnosti u kojoj se uzajamno prepliu pitanja socijalne inkluzije, blagostanja, socijalnog staranja i socijalnog kapitala sa akcentom na jednu razvojnu perspektivu (Anheier, 2005; Defourny i Develtere, 1999.; Nicholls, 2006.). Ovo podrazumeva implementaciju principa socijalne odgovornosti, kombinujui ekonomsku odrivost i socijalnu inkluziju ranjivih grupa graana. Pojava ideje i prakse socijalnih preduzea povezana je sa razvojem kapitalizma u 18-om i 19-om veku, kada su osnivane grupe za samopomo i druga udruenja voena principima filantropije i milosra. Radnika klasa poela je spontano da izraava potrebu za prevazilaenjem tekih ivotnih uslova, kao i za pronalaenjem alternative za trinu ekonomiju koja bi bila zasnovana na principima solidarnosti. Sa drastinim osiromaenjem, grupe iz radnike klase pokretale su razliite inicijative za ublaavanje posledica siromatva. Takve inicijative najbolje prepoznajemo u Francuskoj i Italiji, gde je proces industrijalizacije bio sporiji i gde su se ukorenile radnike proizvodne zadruge (Anheir, 2005.). One su uglavnom podrazumevale osnivanje bolnica za siromane ili podravanje

drugih aktivnosti koje nisu bile ukljuene u tadanju socijalnu politiku (Kolin, Petrusic, 2008.). Razvoj situacije u ovom smeru doveo je, pre svega u Velikoj Britaniji krajem18. i poetkom 19. veka, do ustanovljavanja prvih funkcionalnih zadruga, forme koja e kasnije postati najraireniji oblik socijalnih preduzea. Meutim, kada govorimo o modernom razdoblju, prva socijalna preduzea osnovana su i uvedena u Italiji, 1991. godine, zakonom 381/1991., u pravnoj formi zadruge i nazvana su socijalne zadruge (cooperative sociale). U skladu sa zadrunom filozofijom i sa principima socijalnih preduzea, nove socijalne zadruge pokrivale su aktivnosti staranja (upravljanje socijalno-zdravstvenim staranjem, obrazovne usluge, kuno staranje i smetaj ugroenih kategorija, uvanje i briga o deci, kulturne aktivnosti i inicijative za zatitu ivotne sredine), odnosno, aktivnosti obuavanja (uvoenje ljudi koji su u nepovoljnom poloaju u drutvu i koji ne mogu da se ukljue u normalne proizvodne krugove, u poslovne i aktivnosti zapoljavanja), (Thomas, 2004, str. 248). Od tada pa sve do 2003. godine, u Italiji je osnovano 6.500 7.000 socijalnih zadruga, koje zapoljavaju oko 200.000 radnika i od kojih koristi ima 1,5 milion ljudi (Borzaga, Galera, Nogales, 2008., str. 22). Vrlo brzo nakon ovih inovacija mnoge druge zemlje poele su da prate italijanski primer. U Portugaliji su, na primer, osnovane zadruge socijalne solidarnosti (cooperativas de solidariedade socia). U Francuskoj su uvodena zadruna drutva kolektivnih interesa (societe cooperative dinteret collectif SCIC), a 2005. godine u Engleskoj je stupila na snagu nova legalna forma community interest company, koja obezbeuje usluge uglavnom na lokalnom nivou, u oblastima kao to su prevoz u lokalnoj zajednici, socijalno stanovanje, obezbeivanje usluga brige o deci itd. (Sienicka, Van den Bogaert, 2007.). Uzimajui u obzir ovaj kontekstualni razvoj, tokom vremena, socijalna preduzea poela su se dihotomo odreivati kao neprofitni poslovni poduhvati, dizajnirani da ostvare kako socijalne i javne, tako i komercijalne ciljeve; iako poslovanje sa socijalnom svrhom teko moe da se predstavi kao novi fenomen, rast i pravno definisanje socijalnih preduzea bila je novina u razvijenim, ali i u zemljama u razvoju u poslednjih 20 godina 20. veka (Moizer, Tracey, 2010.; v. Hill, 1987.). Ovako opte definisana, socijalna preduzea se prilino lako mogu povezati sa lokalnim kontekstom, sa jasnim ciljem da koriste tim zajednicama. Na ovaj nain, socijalna preduzea imaju viestruki efekat: a) obezbeuju radnu integraciju teko zapoljivih kategorija; b) obezbeuju socijalnu inkluziju ranjivih grupa; c) utiu na smanjenje izdataka iz nacionalnog budeta za sistem socijalne zatite. U ovoj publikaciji, kroz 6 poglavlja, dajemo pregled osnovnih pojmova o socijalnom preduzetnitvu, vrimo analizu zakonodavnog okvira u Srbiji sa osvrtom na mogunosti za razvoj socijalnog preduzetnitva i predstavljamo krai praktini vodi kroz pravni i poreski sistem za socijalne preduzetnike koji se tek uputaju u posao. Takoe, sastavni deo publikacije su i preporuke za unapreenje pravnog i ekonomskog sistema Srbije u cilju stvaranja boljeg okruenja za razvoj socijalnog preduzetnitva. Kljune rei: socijalno preduzee, modeli socijalnih preduzea, socijalna ekonomija, pravni i poreski okvir za socijalna preduzea, socijalne zadruge, alternativna ekonomija, inkluzija, ugroena populacija, unapreenje sistema podrke za socijalna preduzea.

10

TERMINOLOKO I TIPOLOKO ODREENJE SOCIJALNIH PREDUZEA

Ideja socijalne ekonomije nastoji da obuhvati kako socijalne, tako i ekonomske elemente, koji su nerazdvojivi od onih organizacija koje naseljavaju prostor izmeu trita i drave (Noya, Clarence, 2007, str. 10.). U ovom sluaju, moderni koncept socijalne ekonomije je inspirisan vrednostima demokratskog udruivanja i principima uzajamnosti, solidarnosti i primatom pojedinaca i zajednice nad profitom. Meutim, definisanje socijalne ekonomije podrazumeva raznovrsne interpretacije koje se koriste u razliitim delovima sveta. Tako su u literaturi u SAD, ideje i institucionalne forme socijalne ekonomije prepoznate u neprofitnom sektoru, dok u evropskoj literaturi socijalna ekonomija simbolizuje trei sistem (Bornstein, 2007.). Ove interpretacije izrodile su tri teoretska pristupa neprofitni pristup, pristup socijalne ekonomije i trei sektor koji su konstruisani za prouavanje institucionalnih formi i organizacionih dimenzija koje se pojavljuju u odreenom kontekstu. Od druge polovine 1970-ih godina, naroito u SAD, neprofitni pristup naglaava neraspodelu profita. Prema ovom pristupu, neprofitne organizacije ispunjavaju irok spektar drutvenih i politikih zadataka, ukljuujui lobiranje i zastupanje interesa, a u nekim sluajevima, preraspodelu i obezbeivanje usluga (Borzaga, Galera, Nogales, 2008, pg. 17). Socijalna ekonomija, sa organizacionim formama kao to su zadruge, udruenja i drutva uzajamne pomoi, naglaava znaaj misije odreene organizacije i njen cilj je da pomogne svojim lanovima i/ili iroj zajednici, pre nego da ostvaruje profit za investitore (Ibid.). tavie, ovaj pristup istie i princip demokratskog donoenja odluka u organizacijama. Trei sektor simbolizuje veoma tanku liniju razdvajanja izmeu ovog i prethodna dva pristupa. U principu, veoma je teko razlikovati glavne karakteristike i funkcije tzv. treeg sektora od sutinskih karakteristika neprofitnog sektora i socijalne ekonomije uopte. Trei sektor je voen vrednostima i njegove preovlaujue aktivnosti nisu zasnovane samo na finansijskim, ve i na socijalnim, kulturnim i ekolokim ciljevima. Kada pak govorimo o zemljama centralne i istone Evrope (CEE), moramo napomenuti da se institucionalizovane organizacije treeg sektora zovu nevladine organizacije (NVO). Tako su nazvane zbog napora i nastojanja da naglase svoju nezavisnu prirodu, jer su one, kao i sve socijalne organizacije za vreme prethodnih reima bile pod

13

strogom vladinom kontrolom (Borzaga, Galera, Nogales, 2008, str. 18). Kako god, upotreba termina trei sektor u teoriji i praksi pomae nam da prevaziemo terminoloku zbrku i konfuziju koja je evidentna u kontekstu brojnih razliitih nacionalnih modela povezanih sa aktivnostima novih socijalnih preduzea. Radi daljeg terminolokog razjanjavanja, moramo naglasiti injenicu da su, u sve brojnijoj literaturi u ovoj oblasti, definicije socijalnog preduzea donekle odvojene od definicija socijalnog preduzetnitva i socijalnog preduzetnika. Meutim, analize definicionih i koncepcijskih razlika su izvan dosega publikacija ovog tipa, tako da emo ova tri koncepta posmatrati kao jedan kontinuum a socijalno preduzetnitvo kao proces kroz koji socijalni preduzetnici kreiraju socijalna preduzea (Borzaga, Depedri, 2004.). Ekonomija u Srbiji i bivoj Jugoslaviji kao celini, bila je veoma razliita u odnosu na druge socijalistike zemlje u Evropi. Iako se, u principu, radilo o komandnoj ekonomiji, socijalistika preduzea su imala slobodan pristup unutranjem kvazi-tritu i spoljanjim tritima; takoe, unutranja organizacija ovih preduzea bila je zasnovana na principu samoupravljanja (Borzaga, Galera, Nogales, 2008, str. 104). Kolektivno vlasnitvo nad imovinom preduzea, koje je bilo definisano kao drutveno vlasnitvo, kao i autonomija zaposlenih u procesima donoenja odluka vezanih za poslovanje, raspodelu profita i izbor uprave, uinilo je da celokupna ekonomija bive Jugoslavije poprilino lii na dananji koncept socijalne ekonomije (Borzaga, Galera, Nogales, 2008, str. 104). Meutim, realnost socijalistikih preduzea bila je znaajno drugaija ona su imala neefikasnu unutranju organizaciju, nisku produktivnost i znaajan nedostatak investiranja u nove, efikasnije tehnologije. Ova meavina neefikasnosti i nekreativnosti prouzrokovala je ogromne gubitke i pokazala da je, kako bi se odrala, socijalna ekonomija koja je funkcionisala po ovim principima, morala biti ozbiljno zatiena od trinih rizika i znaajno smanjena po svojoj veliini. Posledino, tokom 80-ih godina jugoslovenska, pa time i srpska ekonomija i politiki sistem zapale su u duboku krizu.

14

TIPOLOGIJA SOCIJALNIH PREDUZEA

Iako su dve osnovne manifestacije preduzea sa socijalnom misijom bile zabeleene jo 70-ih godina 20. veka, one su formalno i normativno prepoznate, definisane i odreene italijanskim Zakonom o socijalnim kooperativama iz 1991. Ovaj zakon i kasniji relevantni akti utvrdili su dva tipa zadruga (kooperativa): one koje isporuuju i pruaju socijalne, zdravstvene i obrazovne usluge, zvane tip A socijalnih kooperativa (cooperative sociali di tipo a), i one koje obezbeuju radnu integraciju ljudi u nepovoljnom poloaju, nazvane tip B socijalnih kooperativa (cooperative sociali di tipo b) (Defourny, Nyssens, 2009.). Uzimajui u obzir njihov vie preduzetniki i proizvodni karakter, ali i ciljne grupe kojima se bavi, tip B socijalnih preduzea, tzv. socijalna preduzea za radnu integraciju nadalje SPRI (Work Integration Social Enterprises WISE), postao je vidljiviji irom Evrope. Drugi, podjednako vaan razlog za njihovu vidljivost na polju socijalne ekonomije EU, jeste dostupnost podataka usled obimnih istraivanja EMES mree1 u ovoj oblasti, koji su obuhvatili veinu zemalja EU (naroito prvih 12 lanica). Ovi projekti su evropskoj akademskoj, istraivakoj zajednici, kao i relevantnim institucijama EU, njihovim programima i bazama podataka2, pruili prilino bogate klasifikacije i statistike o SPRI. Glavni cilj ovih preduzea je da pomognu nedovoljno kvalifikovanim, nezaposlenim osobama, za koje postoji realan rizik da budu trajno iskljuene sa trita rada. U mnogim zemljama, pored kreiranja novih pravnih formi i okvira, tokom 90-ih godina bio je prepoznat i razvoj posebnih javnih programa koji su ciljali na polje radne integracije. Ovo je ak u nekoliko sluajeva dovelo do sistematskog vezivanja socijalnih preduzea za inicijative za otvaranje novih radnih mesta. Evropska komisija sprovela je studiju Prakse i javne politike u sektoru socijalnih preduzea u Evropi3, koja je objavljena u junu, 2007. god. U njoj se opisuju kljune karakteristike

1. PERSE i ELEXIS projekat (2001-2005) 2. omisija EU Eual Programme (Zapoljavanje Socijalni rad i ednake anse) detaljnije videti na: http://ec.europa.eu/employment_social/eual/practical-examples/ entrep-07-factoria_en.cfm 3. Videti na: http://ec.europa.eu/enterprise/policies/sme/files/craft/social_economy/ doc/report_study_kmu_social_entreprises_fin_en.pdf

15

sektora socijalnih preduzea i identifikuju se relevantne mere podrke socijalnim preduzeima u trideset jednoj evropskoj dravi, meu kojima je odabrana grupa dobrih praksi za promociju socijalnih preduzea. Na primer, finski Zakon o socijalnim preduzeima, donet 2003. godine, predvia upotrebu ovog termina u kontekstu radne integracije prema ovom zakonu, socijalno preduzee, bez obzira na svoj pravni status, jeste trino orijentisano preduzee osnovano zarad zapoljavanja osoba sa invaliditetom ili dugorono nezaposlenih (Defournz, Nyssens, 2009.). Poljska je 2006. godine donela Zakon o socijalnim kooperativama, koji je takoe vrlo konkretno namenjen radnoj integraciji odreenih ugroenih kategorija (kao to su bivi zatvorenici, dugorono nezaposleni, osobe sa invaliditetom i bivi zavisnici od alkohola ili droga). Uopteno govorei, mnogi EMES-ovi istraivai tvrdili su da SPRI sve vie predstavljaju instrument za sprovoenje aktivnih mera zapoljavanja (Ibid.). Iako su socijalna preduzea aktivna u najraznovrsnijim poljima, ukljuujui line i socijalne usluge, urbanu obnovu, ekoloke usluge, kao i pruanje drugih javnih dobara i usluga, zbog navedenih razloga, SPRI su preuzela primat kako u akademskom, tako i u empirijskom istraivanju. Kako god, glavni fokus i svrha ove publikacije nije samo da opie i istrai SPRI, ve da konstruie jednu iru i areniju sliku socijalnih preduzea uopte, njihove opirnije klasifikacije, njihove misije i programske odreenosti, kao i identifikacije konkretnih tipova u praksi kako u EU, tako i van nje. Akcenat se stavlja na novi, globalni fenomen u okviru socijalne ekonomije koji utie podjednako na socijalnu i ekonomsku vrednost, rezultirajui stvaranjem sveukupne vrednosti, to socijalna preduzea u principu i jesu.

Tipologija socijalnih preduzea po EMES-u

Razliita vienja i interpretacije koncepta socijalnog preduzea podstakli su iroke akademske i empirike napore da se locira konkretno mesto razvoja i funkcionisanja socijalnih preduzea u okviru strukturalnog i pravnog konteksta. Uzimajui u obzir injenicu da pravne forme socijalnih preduzea primarno zavise od pravne prakse razliitih nacionalnih legislativa, a kako bi se ponudila sveobuhvatna ali opta definicija socijalnih preduzea, razliiti kriterijumi, kao konstitutivni definiui faktori, morali su da se izrade i ispitaju. U tom smislu, akademski radnici i istraivai okupljeni oko istraivake mree EMES, definisali su osnovne kriterijume (etiri ekonomska i pet socijalnih) koji karakteriu socijalno preduzee, uzimajui u obzir ekonomsku i socijalnu dimenziju ovih preduzea.

16

EMES kriterijumi za klasikaciju socijalnih preduzea EMES kriterijumi za klasikaciju socijalnih preduzea
Ekonomski kriterijumi
Kontinuirana aktivnost na proizvodnji robe i/ili pruanju usluga Kontinuirana aktivnost na proizvodnji robe i/ili pruanju usluga

Ekonomski kriterijumi

Kontinuirana Glavni fokus je na razgraniavanju razlika izmeu socijalnih preduzea i tradicionalnih neprotnih organizacija, reektovanim u Kontinuirana Glavni fokus je na razgraniavanju razlika izmeu socijalnih udaljavanju socijalnih preduzea od aktivnosti zagovaranja ili redistribucije preduzea i tradicionalnih neprotnih organizacija, reektovanim u nansijskih tokova (fondacije za davanje grantova, na primer), to su kljune udaljavanju socijalnih preduzea od aktivnosti zagovaranja ili redistribucije karakteristike neprotnih organizacija. Socijalna preduzea su orijentisana ka nansijskih tokova (fondacije za davanje grantova, na primer), to su kljune proizvodnji roba ili pruanju usluga na proizvodnji robe i/ili pruanju usluga. karakteristike neprotnih organizacija. Socijalna preduzea su orijentisana ka proizvodnji roba ili pruanju usluga na proizvodnji robe i/ili pruanju usluga. Socijalna preduzea su nezavisna od javnog sektora, kao i od javnih kompanija. Socijalna od mnogih javnih institucija i organizacija, lanovi socijalnih Za razliku preduzea su nezavisna od javnog sektora, kao i od javnih kompanija. preduzea preuzimaju rizik svoje inicijative, jer nansijska odrivost Za razliku od mnogih javnih institucija i organizacija, lanovi socijalnih preduzea u potpunosti zavisi od napora i sposobnosti svojih lanova da preduzea preuzimaju rizik svoje inicijative, jer nansijska odrivost obezbede odgovarajua sredstva. preduzea u potpunosti zavisi od napora i sposobnosti svojih lanova da obezbede odgovarajua sredstva. Kao i tradicionalne neprotne organizacije, socijalna preduzea obavljaju svoje aktivnosti angaovanjem volonterskog i minimalne koliine plaenog Kao i tradicionalne neprotne organizacije, socijalna preduzea obavljaju rada. svoje aktivnosti angaovanjem volonterskog i minimalne koliine plaenog rada.

Visoki nivo autonomije Visoki nivo autonomije Znaajan nivo ekonomskog rizika Znaajan nivo ekonomskog rizika Minimalna koliina plaenog rada Minimalna koliina plaenog rada

Socijalni kriterijumi
Jasan cilj da zajednica ima koristi Jasan cilj da zajednica ima koristi Inicijativa pokrenuta od strane grupe graana Inicijativa pokrenuta od strane grupe graana

Socijalni kriterijumi

Osnovne karakteristike i napori socijalnih preduzea odnose se na sluenje i pomo zajednici ili specinim ranjivim grupama, kao i na promociju oseaja Osnovne karakteristike i napori socijalnih preduzea odnose se na sluenje i socijalne odgovornosti na lokalnom nivou. pomo zajednici ili specinim ranjivim grupama, kao i na promociju oseaja socijalne odgovornosti na lokalnom nivou. kolektivnoj lozoji oko koje su Socijalna preduzea su kreirana zahvaljujui okupljeni ljudi iz iste zajednice, sa svojim zajednikim vrednostima i Socijalna preduzea su kreirana zahvaljujui kolektivnoj lozoji oko koje su verovanjima, sa dobro denisanim ciljem ili potrebom za odreenim okupljeni ljudi iz iste zajednice, sa svojim zajednikim vrednostima i socijalnim preduzeem. Naravno, to ne znai da bi uloga lidera u ovom verovanjima, sa dobro denisanim ciljem ili potrebom za odreenim kontekstu trebalo da bude zanemarena. socijalnim preduzeem. Naravno, to ne znai da bi uloga lidera u ovom kontekstu trebalo da bude zanemarena. Ovaj kriterijum poprilino dobro objanjava svoje odreenje svaki lan, sve zainteresovane strane, moraju biti ukljuene u proces donoenja odluka. Ovaj kriterijum poprilino dobro objanjava svoje odreenje svaki lan, sve zainteresovane strane, moraju biti ukljuene u proces donoenja odluka. Svi prethodni kriterijumi su sublimirani u ovom opte uestvovanje, uticaj zainteresovanih strana na donoenje odluka, participativno upravljanje i Svi prethodni kriterijumi su sublimirani u ovom opte uestvovanje, uticaj jaanje demokratskih kapaciteta kroz ekonomske aktivnosti. zainteresovanih strana na donoenje odluka, participativno upravljanje i jaanje demokratskih kapaciteta kroz ekonomske aktivnosti.

Mo donoenja odluka nije zasnovana na vlasnitvu kapitala Mo donoenja odluka nije zasnovana na vlasnitvu kapitala Participativna priroda, to podrazumeva ukljuivanje razliitih strana na koje Participativna priroda, to aktivnost utie podrazumeva ukljuivanje razliitih strana na koje aktivnost utie Ograniena raspodela prota Ograniena raspodela prota

Socijalna preduzea raspodeljuju prot do odreene mere, to odraava njihove napore da izbegnu ponaanje koje vodi ka maksimiziranju prota. Socijalna preduzea raspodeljuju prot do odreene mere, to odraava njihove napore da izbegnu ponaanje koje vodi ka maksimiziranju prota.

17

Ovde se mora naglasiti da ekonomski i socijalni kriterijumi vie opisuju jedan idealan tip socijalnih preduzea, nego to odreuju preskriptivne kriterijume. Ovaj idealni tip dozvoljava i omoguava istraivaima da pronau pravac i orijentiu se u kompleksnoj galaksiji socijalnih preduzea. Bez neke normativne perspektive oni konstituiu instrument donekle slian kompasu koji moe pomoi istraivaima da lociraju poziciju odreenih subjekata meusobno relevantnih i koji moe omoguiti istraivaima da uspostave granice skupom organizacija koje e smatrati socijalnim preduzeima (Defourny, Nyssens, 2006.). Drugim reima, injenica da neke organizacije ispunjavaju kriterijume u manjem ili veem stepenu, ne govori nam do koje mere je ta organizacija socijalno preduzee (manje ili vee). Kriterijumi mogu samo da nam pomognu kako bismo ih identifikovali u mnotvu organizacionih i legalnih formi subjekata koji su bliski modelu socijalnih preduzea. Najprihvaenija definicija socijalnih preduzea je EMES-ova definicija iz lanka Defourny and Nyssens (2008, str. 5), koji su razradili dugogodinji istraivai u EMES-u:

Socijalna preduzea su neprofitne privatne organizacije koje se bave proizvodnjom roba i pruanjem usluga, to je direktno povezano sa njihovim jasnim ciljem da zajednica ima koristi od njihovih aktivnosti. Ona se oslanjaju na kolektivnu dinamiku, ukljuujui razliite tipove zainteresovanih strana u svoja upravljaka tela; ona visoko vrednuju svoju autonomnost i preuzimaju ekonomski rizik koji je povezan sa njihovim aktivnostima.

Sa datom definicijom i njenim konstitutivnim i sutinskim elementima koji se ogledaju u ekonomskim i socijalnim kriterijumima, mi smo istraili i objasnili, poprilino obuhvatno, funkcionalnu ulogu socijalnih preduzea u spektru treeg sektora, i odredili mesto koje ova preduzea zauzimaju u, reklo bi se, sloenom kontekstu neprofitnog i sektora socijalne ekonomije. Ilustrativnije objanjenje je predstavljeno u dijagramu ispod:

18

Protno orjentisane forme Socijalno preduzee

SOCIJALNA EKONOMIJA

NEPROFITNI SEKTOR

Radnike kooperative Korisnike kooperative

Udruenja

Prizvodno orjentisane NVO Fondacije

Dijagram 1 - Socijalna preduzea na raskrsnici socijalne ekonomije i neprofitnog sektora Izvor: Borzaga Defourny 2001.

19

Imajui na umu da pravni okvir Republike Srbije delimino prepoznaje, i nedovoljno dobro definie socijalna preduzea kao organizacije, istraivanja u ovom sektoru u Srbiji bila su zasnovana na konceptualnom razvoju gore nabrojanih devet kriterijuma, i na prilagoavanju EMES-ove definicije socijalnih preduzea. U studijama - Role of Social Enterprises in Employment Generation in CEE and the CIS National Study in Serbia SeConS UNDP Belgrade 2006; i Mapping Social Enterprises UNDP Belgrade 2008. uinjen je pokuaj da se ovi kriterijumi prilagode uslovima drutava koji postoje u centralnoj i istonoj Evropi, i malo se razlikuju od originalnih kriterijuma definisanih od EMES-a za zemlje EU (SeConS, UNDP, 2006.). Ukratko, po autorima iz SeConsa, prilagoeni naim uslovima, EMES kriterijumi bi izgledali ovako: 1) 2) 3) 4) 5) 6) Aktivnost na proizvodnji robe i/ili prodaji usluga; Stepen autonomnosti; Orijentisanost ka neplaenom radu; Jasan cilj da postoji korist za zajednicu ili odreenu grupu ljudi; Mo donoenja odluka nije zasnovana na vlasnitvu kapitala; Iskljuivanje organizacija orijentisanih na maksimiziranje profita.

Koristei ove prilagoene kriterijume, istraivai SeConS-a i UNDP-a prepoznali su sledee organizacione forme u Srbiji koje skoro u potpunosti ili priblino odgovaraju konceptu socijalnog preduzea: Udruenja graana (u dva oblika: grupe za samopomo i socijalno orijentisane organizacije); Zadruge; Socijalne zadruge; Struna preduzea za zapoljavanje lica sa invaliditetom, Zavisna spin-off preduzea iji su osnivai udruenja graana (najee u formi drutava ograniene odgovornosti i akcionarskih drutava), Poslovni inkubatori; Agencije za razvoj malih i srednjih preduzea.

Meutim, mora se istai da ove organizacije predstavljaju samo razliite pravne forme i poslovna reenja sa kojima se susreemo u stvarnoj srpskoj preduzetnikoj areni i takozvanom treem sektoru, koje povlae ili ne povlae za sobom postojanje socijalnog preduzetnitva. Da bismo dodatno rasvetlili ovaj fenomen, u narednom poglavlju dajemo klasifikacije jo jedne autorke u oblasti socijalnog preduzetnitva koja se mnogo vie bazira ne na opisivanju postojeih modela, nego na pokuaju da definie idealni tip.

20

Tipologija socijalnih preduzea po Kim Alter

Struna literatura u oblasti socijalnog preduzetnitva je u Srbiji dosta oskudna i uglavnom se oslanja na tipologiju i kriterijume razvijene u okviru EMES mree. U ovom radu elimo da stavimo na uvid jo jednu tipologiju socijalnih preduzea koja je razvijena prvenstveno sa ciljem da socijalnim preduzetnicima prui vredan instrument u njihovom radu. Upravo zbog toga, znaajno mesto u ovoj publikaciji posveujemo metodologiji koju je razvila Kim Alter, britanska autorka, koja je osim u akademskoj karijeri, veoma uspena i kao socijalna preduzetnica. Tipologija socijalnih preduzea koja sledi, kao to smo pomenuli, pozajmljena je od Kim Alter, koja je razvila integrisaniju metodologiju socijalnih preduzea. Ilustrativna tipologija klasifikuje razliite modele socijalnih preduzea, kako bi itaoce vodila kroz trenutno jednostrani, nedovoljno definisani, raznovrsni i dinamini pejza ovog polja u nastajanju. Tipologija istrauje na koji nain su razliite organizacije kombinovale socijalne vrednosti i ciljeve sa komercijalnim poslovnim praksama, kakvi su vlasniki modeli u okviru njih, koje su im strategije ostvarivanja prihoda, kao i kakav je sistem upravljanja i pruanja usluga dizajniranih da bi maksimizirale socijalnu vrednost. Za budue socijalne preduzetnike ova tipologija prilino je korisna, jer pomae da se razradi i sagleda bogati mozaik raznovrsnih i kreativnih primera socijalnih preduzea, i da inei to, prui inspiraciju za inovativne pristupe u stvaranju drutvene vrednosti za ljude oko nas i za planetu uopte (Alter, 2007.). Organizujui raznovrsne pristupe u polju socijalnog preduzetnitva, ova tipologija e nam pruiti jedan opti okvir. Naravno, moramo biti svesni da se razliiti modeli socijalnih preduzea primenjuju irom sveta, ali da geografska raznolikost moguih primera nije prepreka za dalja angaovanja na ovom polju, ve pre vrsta osnova za razvoj i evoluciju ovog kocepta i stvaranje univerzalne vrednosti. Stvaranje vrednosti jeste kima socijalnog preduzea i slui kao fundamentalni i sjedinjujui princip meu razliitim pristupima socijalnim promenama i ekonomskom razvoju. Ovde ne postoji namera da se ljudi od prakse ogranie na propisani set formula, ve da prepoznaju i prihvate obilje mogunosti pod kiobranom ire vizije socijalnog preduzetnitva (Ibid.).

21

Hibridni spektar socijalnih preduzea i stvaranje dvostruke vrednosti

Hibridni spektar drutveno odgovorno preduzee korporacija koja praktikuje drutvenu odgovornost tradicionalno protne organizacije

socijalno preduzee neprotne sa aktivnostima koje ostvaruju prihode tradicionalno neprotne organizacije

-Misija kao motiv -Odgovornost prema zainteresovanim stranama -Prihodi se reinvestiraju u socijalne programe ili operativne trokove

-Sticanje prota kao motiv -Odgovornost prema akcionarima -Prot se redistribuira akcionarima

Hibridni spektar (Alter, 1997.) Promena u stremljenju neprofitnih organizacija ka postizanju veeg socijalnog uticaja uz istovremeno diversifikovanje finansiranja, znaajan je faktor u pojavi neprofitnog hibrida, organizacija koje su delom profitnog, a delom neprofitnog karaktera. Ove organizacije deluju u takozvanom hibridnom spektru, koji ukljuuje etiri tipa hibridnih entiteta (vidi sliku ispod). Na desnoj strani ovog spektra nalaze se profitni subjekti koji stvaraju socijalnu vrednost, ali iji su glavni motivi ostvarivanje i raspodela profita akcionarima. Na levoj strani spektra nalaze se neprofitni subjekti koji obavljaju komercijalne aktivnosti radi generisanja ekonomske vrednosti za finansiranje socijalnih programa, a iji je glavni motiv ostvarivanje misije odreene mandatom interesne grupe. Upravo na ovoj raskrsnici biznisa i tradicionalnih neprofitnih organizacija nalaze se i socijalna preduzea.

22

Ravnotea odrivosti Socijalna odrivost Ekonomska odrivost drutveno odgovorno preduzee korporacija koja praktikuje drutvenu odgovornost tradicionalno protne organizacije Svrha: Stvaranje ekonomskih vrednosti

socijalno preduzee neprotne sa aktivnostima koje ostvaruju prihode tradicionalno neprotne organizacije

Strategija odrivosti Socijalna odrivost Komercijalni metodi podravaju socijalne Ekonomska odrivost

Dobro poslovati radei dobro

Drugim reima, u hibridnom spektru moemo identifikovati neprofitne organizacije koje obavljaju dohodovne aktivnosti socijalna preduzea socijalno odgovorne biznise i korporacije koje upranjavaju socijalnu odgovornost. Imajui nameru da damo detaljniji pregled fenomena socijalnih preduzea, ovde nudimo jednu moguu definiciju: socijalno preduzee se definie kao svaki poslovni poduhvat sa socijalnom svrhom ublaavanje/smanjivanje socijalnih problema ili trinih nedostataka koji generie socijalnu vrednost funkcioniui sa finansijskom disciplinom, inovacijom i odlunou privatnog poslovnog sektora.4 Stvaranje dvostruke vrednosti (Ibid.) Dve prepoznatljive familije organizacija nastanjuju hibridni spektar. Ono to razdvaja ove dve grupe je svrha. Profit (povraaj akcionarima) je primarna svrha socijalno odgovornih biznisa i korporacija koje deluju socijalno odgovorno, dok je socijalni uticaj primarna svrha socijalnih preduzea i neprofitnih organizacija koje obavljaju dohodovne aktivnosti. Ova razlika je centralna

4. Definicija Virtue Ventures LCC videti detaljnije na: www.virtueventures.com

23

za etos organizacija i njihove aktivnosti. Ovo je razlog to organizacije retko evolviraju ili se transformiu iz jednog u drugi tip du celog spektra. One koje se od socijalnog preduzea transformiu u socijalno odgovornu kompaniju ili obrnuto, najpre moraju da preusmere svoju primarnu svrhu, a zatim da reorganizuju svoju organizaciju. Neprofitne organizacije se osnivaju radi stvaranja socijalne vrednosti, meutim, finansijska odrivost ne moe biti postignuta bez eksternog finansiranja, ili pak samostalnog generisanja sredstava. Profitne organizacije se osnivaju radi stvaranja ekonomske vrednosti, ali veoma esto moraju da imaju jasan drutveni doprinos, kako bi preiveli na tritu. Tako, oba tipa hibrida slede strategiju stvaranja dvostruke koristi, kako bi se postigao ekvilibrijum odrivosti. Neprofitne organizacije integriu komercijalne metode da bi podrale svoju socijalnu svrhu, a profitne inkorporiraju socijalne programe da bi postigle svoj cilj ostvarivanja profita. Dalje, kako bismo u potpunosti razumeli ovaj hibrid i prirodu dvostruke vrednosti, moramo biti svesni razliitih finansijskih strategija koje socijalna preduzea i neprofitne organizacije imaju. Socijalno preduzee je sredstvo za postizanje odrivosti kroz ostvarene prihode; meutim, vano je naglasiti da se finansijski ciljevi razlikuju izmeu organizacija. Finansijski cilj socijalnih preduzea ne podrazumeva iskljuivo finansijsku odrivost (ostvarivanje prihoda dovoljnih za pokrivanje trokova). Socijalna preduzea ne moraju biti profitabilna da bi bila vredna truda, da bi se isplatila. Ona mogu poboljati efikasnost i efektivnost organizacije i na sledee naine: Smanjivanjem potrebe za doniranim sredstvima; Obezbeivanjem pouzdanije, raznovrsnije baze finansiranja; ili Poboljanjem kvaliteta programa kroz poveanje trine discipline (Dees, Gregory, 1998.). S obzirom na ovo, za realizaciju socijalne svrhe svoje organizacije, neprofitni subjekti imaju razliite finansijske strategije, u rasponu od diverzifikacije prihoda5 do pune finansijske samodovoljnosti smanjivanja trokova i maksimizacije resursa6 (Alter, 2007.). tavie, finansijski spektar socijalnih preduzea zasnovan je na finansijskim ciljevima (samog preduzea ili njegove neprofitne matine organizacije), na tipu preduzea i na njegovoj zrelosti. Ovaj finansijski spektar je veoma dobro predstavljen u tabeli datoj u nastavku.

5. Na primer trokovi programa prethodno 100% finansirani iz grantova koji se sada 40% pokrivaju iz ostvarenih prihoda predstavljaju uspeh za mnoge organizacije. 6. Fer trgovina (Fair trade) je koncept koji se koristi za organizovani globalni drutveni pokret koji koristei trine mehanizme pokuava da pomogne proizvoaima iz zemalja u razvoju da imaju bolje uslove u plasiranju svojih proizvoda na globalnom tritu i tako postignu odrivost. Vie o ovom pokretu na http://www.fairtrade.net/

24

Finansijski spektar socijalnih preduzea Kim Alter Finansijski spektar socijalnih preduzea Kim Alter
Organizaciona struktura Organizaciona struktura Finansijski spektar Finansijski spektar Nivo prihoda Nivo prihoda
Tradicionalnoneprotna Tradicionalnoneprotna Tradicionalno neprotna / Tradicionalno Socijalno neprotna preduzee / Socijalno preduzee Delimina samoodrivost Delimina samoodrivost Zaraeni prihod pokriva odreeni Zaraeni prihod nivo operativnih pokriva odreeni trokova ili vri nivo operativnih povrat odreenih trokova ili vri programskih povrat odreenih trokova. programskih trokova. Socijalno preduzee/ Socijalno matina preduzee/ u organizacija matina veoj meri organizacija u subvencionisana/ veoj meri donirana. subvencionisana/ donirana. Neodrivo. Organizacija je Neodrivo. zavisna od Organizacija je donacija i zavisna od kako bi subvencija donacijaipak, opstala; i subvencija kako bi moe sama da opstala; ipak, nansira moe sama izolovane da nansira aktivnosti i izolovane usluge. aktivnosti i usluge. Socijalno preduzee Socijalno preduzee Socijalno preduzee Socijalno preduzee Socijalno preduzee Socijalno preduzee

Puna lantropska podrka Puna lantropska podrka Bez zaraenog prihoda. Oslanja Bez zaraenog se na subvencije/ prihoda. Oslanja donacije u smislu se na subvencije/ nansijske podke donacije sesmislu i kako bi u nansijske podke odrale tekue i kako bi se aktivnosti. odrale tekue aktivnosti. 100% subvencionisani/ 100% donirano. subvencionisani/ donirano.

Odrivost protoka kapitala Odrivost protoka kapitala Zaraeni prihod pokriva Zaraeni prihod operativne pokriva trokove operativne koji su preduzea trokove nii od trinih preduzea koji su vrednosti. nii od trinih vrednosti. Premouje decit izmeu Premouje decit zaraenog izmeu i trokova, prihoda zaraenog i dalje investicije prihoda i trokova, subvencionisane/ investicije i dalje donirane. subvencionisane/ donirane. Pribliava se odrivosti. Pribliava se Samostalno odrivosti. pokriva direktne Samostalno trokove; pokriva direktne operativni trokove; rast i trokovi i operativni dalje subvenciontrokovi i rast i isani; prihodi dalje subvencionpokrivaju dnevne isani; prihodi aktivnosti, pokrivaju dnevne ostajui na nuli. aktivnosti, ostajui na nuli. Grantovi za nansiranje decita Grantovi za nansiranje Popusti decita i poreske olakice Popusti i poreske Volonterski ili rad olakice ispod trine vrednosti ili rad Volonterski (pripravnici i ispod trine staisti) vrednosti (pripravnici i Kamatne stope staisti) ispod trine vrednosti Kamatne stope ispod trine Podrka matine vrednosti organizacije Podrka matine Povlaeni organizacije ugovori Povlaeni ugovori

Operativna samoodrivost Operativna samoodrivost Zaraeni prihod pokriva sve Zaraeni prihod operativne pokriva sve bez trokove, ali operativne punih trinih trokove,(kapital i trokova ali bez punih trinih investicije). trokova (kapital i investicije). Prihodi nisu subvencionisani, Prihodi nisu investicije subvencionisani, delimino investicije subvencionisane. delimino subvencionisane.

Finansijska samoodrivost Finansijska samoodrivost Zaraeni prihod pokriva sve Zaraeni prihod operativne i pokriva sve investicione operativne i trokove po investicione trinim trokove po vrednostima. trinim vrednostima. Bez subvencija/donaci Bez ja subvencija/donaci ja

Subvencije /Donacije Subvencije /Donacije

Odrivost kroz ostvareni Odrivost kroz prihod ostvareni prihod

Neodrivo. Zahteva Neodrivo. kontinuiranu Zahtevanansispoljnu kontinuiranu jsku podrku spoljnu nansi(donacije). Na jsku podrku se povrat trokova (donacije).na gleda kao Na povrat trokova a sluajni benet, se gleda kao ne kao na na sluajni benet, a oekivani i ne kao narezultat. planirani oekivani i planirani rezultat. Filantropske donacije Filantropske donacije Grantovi Grantoviu naturi Podrka Podrka u naturi Volonterski rad Volonterski rad

Oekuje se odrivost. Oekuje se Operativni odrivost. trokovi pokriveni Operativni iz sopstvenih trokovi pokriveni prihoda. Nema iz sopstvenih prota. Donacije i prihoda. Nema subvencije prota. Donacije i smanjene. subvencije smanjene.

Vrsta prihoda Vrsta prihoda

Filantropske donacije Filantropske donacije Grantovi Grantoviu naturi Podrka Podrka u naturi Volonterski rad Volonterski rad Podrka matine organizacije Podrka matine organizacije

Odrivo ka protabilnom. Odrivopokrivaju Prihodi ka protabilnom. i sve operativne Prihodi pokrivaju nansijske sve operativne i trokove. Iz prota nansijske dalji se nansira trokove. Iz prota rast. Stvar izbora se li e se da nansira dalji rast. Stvar neprotni izbora da li e se pravno karakter i neprotni u promeniti karakter i pravno protni. promeniti u protni. Popusti i poreske Poreske olakice olakice dozvoljene Popusti i poreske Poreske olakice zakonom u olakice stope dozvoljene Kamatne sluaju da zakonom u ispod trine organizacija Kamatne stope sluaju da vrednosti zadri neprotni ispod trine organizacija karakter vrednosti Podrka matine zadri neprotni karakter organizacije Povlaeni Podrka matine ugovori organizacije Povlaeni Premoavanje pomou grantova ugovori Premoavanje za specine pomou grantova trokove za specine trokove Povlaeni ugovori Povlaeni ugovori

Klasifikacija socijalnih preduzea

Socijalna preduzea mogu biti klasifikovana ili po svojoj a) povezanosti sa misijom ili po b) nivou povezanosti svojih socijalnih programa i biznis aktivnosti. a) Klasifikacija po povezanosti sa misijom (Alter, 2007.)

Motivisiano misjom

Motivisano protom

Misija centralna

Nepovezano sa misijom

Povezano sa misijom

Socijalna preduzea orijentisana na misiju

Preduzee je centralno za socijalnu misiju organizacije. Ova socijalna preduzea osnivaju se da bi unapredila misiju organizacije koristei model samonansiranja. Organizacije osnovane radi zapoljavanja osoba u nepovoljnom poloaju (razvoj zapoljavanja) i mikronansijske institucije su primeri ovog tipa socijalnih preduzea.

Drutvo sa ogranienom odgovornou

Preduzee je povezano sa misijom organizacije ili sa osnovnim socijalnim uslugama. Socijalna preduzea povezana sa misijom odlikuju se posebnom sinergijom, stvarajui socijalnu vrednost za programe i generiui ekonomsku vrednost kako bi se subvencionisali socijalni programi i/ili trokovi poslovanja organizacije. Komercijalizacija socijalnih usluga je uobiajena forma socijalnih preduzea povezanih sa misijom. Jedan primer je organizacija za obezbeivanje usluga porodicama, koja obezbeuje besplatne obroke deci iz porodica sa niskim primanjima, a koje su upisane u program dnevnog boravka organizacije. Koristei svoju kuhinju opremljenu svim neophodnim aparatima, svoje dijetetiare i kuvare, organizacija pokree posao kateringa, usluujui socijalno institucionalizovane delove trta kole, dnevne boravke, bolnice, koje su voljne i sposobne da plate tu uslugu. Proirenje misije je jo jedan tip socijalnih preduzea povezanih sa misijom. Jedan primer je organizacija za ekonomski razvoj ena, koja podrava samozapoljavanje samohranih majki kroz male poslovne konsultantske usluge; a dalje iri svoju misiju otvarajui socijalno preduzee sa kliznim nadoknadama (u zavisnosti od mogunosti korisnika usluga), kako bi se klijentima obezbedilo vie vremena da se skoncentriu na svoje poslove.

Socijalno preduzee nepovezano sa misijom

Preduzee nije povezano sa misijom organizacije, niti je namerno da unapredi misiju na bilo koji drugi nain osim 26 ostvarivanjem prihoda za svoje socijalne programe i operativne trokove. Njegove poslovne aktivnosti mogu imati sklonost ka socijalnom, mogu dodati marketinku i vrednost brendiranja, poslovati u industriji povezanoj sa uslugama ili sektorom neprotne roditeljske organizacije, meutim, glavna motivacija za osnivanje ovakvog socijalnog preduzea nepovezanog sa misijom je protni potencijal.

trta kole, dnevne boravke, bolnice, koje su voljne i sposobne da plate tu uslugu. Proirenje misije je jo jedan tip socijalnih preduzea povezanih sa misijom. Jedan primer je organizacija za ekonomski razvoj ena, koja podrava samozapoljavanje samohranih majki kroz male poslovne konsultantske usluge; a dalje iri svoju misiju otvarajui socijalno preduzee sa kliznim nadoknadama (u zavisnosti od mogunosti korisnika usluga), kako bi se klijentima obezbedilo vie vremena da se skoncentriu na svoje poslove.

Socijalno preduzee nepovezano sa misijom

Preduzee nije povezano sa misijom organizacije, niti je namerno da unapredi misiju na bilo koji drugi nain osim ostvarivanjem prihoda za svoje socijalne programe i operativne trokove. Njegove poslovne aktivnosti mogu imati sklonost ka socijalnom, mogu dodati marketinku i vrednost brendiranja, poslovati u industriji povezanoj sa uslugama ili sektorom neprotne roditeljske organizacije, meutim, glavna motivacija za osnivanje ovakvog socijalnog preduzea nepovezanog sa misijom je protni potencijal.

Dijagram 27 - U prikazanom dijagramu moe se jasnije videti veza izmeu tipa organizacije i njenih motiva

Aktivnosti povezane sa zaraenim prihodima Aktivnosti povezane sa povraajem trokova

Socijalno preduzee ije poslovanje je povezano sa misijom

NEPOVEZANO SA MISIJOM

POVEZANO SA MISIJOM

CENTRALNA MISIJA

Drutveno odgovorno preduzee

Socijalno preduzee kome je misija centralna

Korporativna drutvena odgovornost

Socijalno preduzee ije poslovanje nije povezano sa misijom

7. Izvor: http://www.4lenses.org. Internet strana poseena 10/12/2010

27

Preduzetnike

Socijalni

aktivnosti program b) Klasifikacija po nivou povezanosti socijalnih programa i biznis aktivnosti

Ukoliko klasifikujemo socijalna preduzea po nivou integrisanosti njihovih socijalnih programa i njihovih biznis aktivnosti, moemo rei da postoje tri vrste odnosa izmeu ovih vrsta aktivnosti: 1) interna socijalna preduzea,
Preduzetnike Socijalni program

2)

aktivnosti integrisana socijalna

preduzea, i

3) eksterna socijalna preduzea

Socijalni program

+
Preduzetnike aktivnosti

Socijalni program

Interna (ugraena) socijalna preduzea- Socijalni programi i Preduzetnike poslovne aktivnosti se podudaraju. Neprofitne organizacije osnivaju aktivnosti ova preduzea izriito u programske svrhe. Aktivnosti preduzea su u potpunosti ugraene u poslovanje i socijalne programe organizacije, i centralne su za njegovu misiju. Socijalni programi se samofinansiraju kroz aktivnosti preduzea; socijalna preduzea sa ugraenim socijalnim programom takoe funkcioniu kao strategija odrivosti programskih Preduzetnike Socijalni aktivnosti.
aktivnosti program

Preduzetnike aktivnosti

Socijalni program

Integrisana (spojena) socijalna preduzea- Socijalni program se delom preklapa sa poslovnim aktivnostima, esto delei trokove i imovinu. Organizacije osnivaju integrisana socijalna preduzea kao mehanizme finansiranja da bi podrale dejstva i misiju neprofitnog subjekta. U mnogim sluajevima integrisana socijalna preduzea ire ili podstiu misiju organizacije omoguavajui joj da postigne vei socijalni

28

uticaj. irenje misije moe biti postignuto komercijalizacijom socijalnih usluga organizacije i njihovom prodajom novom tritu koje te usluge plaa; ili obezbeivanjem novih usluga ve postojeim klijentima.

Preduzetnike aktivnosti

Socijalni program

Eksterna (odvojena) socijalna preduzea- Socijalni programi se razlikuju od poslovnih aktivnosti. Neproftne organizacije osnivaju eksterna socijalna preduzea kako bi se finansirale socijalne usluge i/ ili trokovi poslovanja (Gregory, Alter, 2008.). Aktivnosti preduzea su eksterne u odnosu na poslovanje matine organizacije, ali podravaju njene socijalne programe kroz dodatna finansiranja. Eksterna socijalna preduzea generalno nemaju koristi od podele trokova ili sinergije programa sa osnivaem, te stoga, da bi koristila svojoj svrsi, ona moraju biti u potpunosti profitabilna. Eksterna socijalna preduzea mogu Socijalni biti strukturirana u okviru matine organizacije kao profitni centar, ili program odvojeno, kao neprofitna ili profitna podrunica.
+
Preduzetnike aktivnosti

Operativni modeli socijalnih preduzea (Alter, 2007)

Preduzetnike aktivnosti Socijalni program

U delu koji sledi razrauju se mogui operativni modeli socijalnih preduzea. Svaki od operativnih modela koje navodimo moe se podvesti pod jednu od gore navedenih klasifikacija: ili po povezanosti sa misijom ili po nivou integrisanosti socijalnih programa i biznis aktivnosti. U principu, operativni modeli predstavljaju pokuaj opisa razliitih modela u kojima socijalna preduzea mogu da posluju. Time dajemo vodi i orijentir potencijalnim socijalnim preduzetnicima za prepoznavanje i lociranje svog socijalnog preduzea.

29

Operativni modeli ne smeju da se pomeaju i zamene sa opisom organizacionih ili pravnih struktura (o tome ete vie itati u drugom delu publikacije koji se odnosi na pravnu formu socijalnih preduzea). Oni pre ilustruju mogue konfiguracije koje se koriste za stvaranje socijalne vrednosti (merljivog uticaja) i ekonomske vrednosti (prihoda), te se podjednako mogu primeniti na institucije, programe i pruanje usluga. Operativni modeli su dizajnirani u skladu sa socijalnim ciljevima, misijom, trinom dinamikom, potrebama i sposobnostima klijenata, kao i pravnim okruenjem socijalnog preduzea. Radi postizanja maksimalnog stvaranja vrednosti, fundamentalni (osnovni) modeli koje prikazujemo ovde mogu jo biti kombinovani i/ili unapreeni. 1) Model preduzetnike podrke Ovaj model socijalnog preduzea prodaje poslovnu podrku i finansijske usluge svojoj ciljnoj grupi ili klijentima, samozaposlenim pojedincima ili firmama. Potom, ciljna grupa socijalnog preduzea prodaje svoje proizvode i usluge na otvorenom tritu.

Socijalno preduzee

Ciljana populacija

Trite

Trite Model preduzetnike podrke je obino ugraen (interno populacija preduzee socijalno preduzee): socijalni program je biznis; misija preduzea cilja na olakavanje finansijske sigurnosti svoje ciljne grupe podravajui njihove preduzetnike aktivnosti. Socijalno preduzee postie finansijsku odrivost kroz prodaju proizvoda i usluga isporuenih od svoje ciljne grupe i koristi ovaj prihod da pokrije trokove vezane za isporuivanje usluga podrke preduzetnicima, kao i trokove poslovanja. Organizacije za ekonomski razvoj, ukljuujui mikrofinansijske institucije, mala i srednja preduzea (MSP) i programi usluga poslovnog razvoja, koriste model preduzetnike podrke. Uobiajeni tipovi biznisa koji primenjuju ovaj model su: finansijske institucije, menadment i konsalting agencije, profesionalne usluge (raunovodstvo, pravni i trini saveti i informacije), tehnologija i servisi koji podravaju preduzetnike.
Ciljana populacija

Ciljana

Socijalno

Socijalno preduzee

Trite

P r o Muj e r, pr im e r Mo de l a pr e du z e t ni ke p o dr ke

Pro Mujer je me u n a r o d n a o rg a n i z a c i j a z a r a z v oj e n a o s n ov a n a 1 9 9 0 . g o d i n e r a d i o s n a iv a n j a njihovog socijaln o g i e k o n om s k o g p o l o a j a . O rg a n i z a c i j a p o s t i e s v oj u m i s i j u o s n iv a n j e m m i krofinansijskih in s t it uc i j a k oj e e n a m a s a n i s k i m p r i h o d i m a o b e z b e u j u m ale z a j m ov e o b r t n o g kapitala (50$ - 3 0 0 $ ) . O n e i n v e s t i r a j u t a j k ap it al u p r o i z v o d n e a k t iv n o s t i k a o t o s u t rg ov i n a n a

Socijalno preduzee

Ciljana 30 populacija

malo ili proizvod n j a m al o g o b i m a a z at i m p r o d a ju s v oj e p r o i z v o de n a t r i t u . Z b o g p o s t oj e e g realnog rizika i v i s o k i h t r a n s a kc i o n i h t r o k ov a c il j n a p op ul a c i j a P r o Mu j e r s i r om a n e e n e nemaju pristup k re d it i m a il i u s lug a m a t e d n j e k o d f o r m al n i h f i n a n s i j s k i h i n s t it uc i j a p a s u v r l o esto lake mete z e le n a a . Ob u ke z a r a z v oj u p r av l j a n j a i p o s l ov a n j a p o b o l j av a j u u s lug e P r o Mujer koje ovo p re du z e e k o r i s t i d a b i s e p om o g l o e n a m a d a u n ap re de s v oj a m al a p re du z e a uveaju svoje p r i h o de i n a t a j n a i n o b e z b e de e k o n om s k u s t a b il n o s t z a s v oj e p o r o d ic e . P r o Mujer takoe ob e z b e u j e z d r av s t v e n o o b r a z ov a n j e i p ov e z u j e e n e i n j i h ov e p o r o d ic e s a zdravstvenim us lug a m a .

Fon d z a mik r o r a z v oj , pr im e r Mo de l a pr e du z e t ni ke p o dr ke i z Sr b ij e :

Fond za mikro r a z v oj j e m i k r of i n a n s i j s k a n ev l a d i n a o rg a n i z a c i j a o s n ov a n a r a d i p o d r ke unapreenju soc i j al n o g i e k o n om s k o g iv o t n o g s t a n d a rd a e k o n om s k i a k t iv n o g i s i r om a n o g stanovnitva u S r b i j i . F o n d z a m i k r o r a z v oj i m a vi z i j u b udu n o s t i u k oj oj s u f i n a n s i j s ke u s lug e dostupne svim p re du z e t n ic i m a s p re m n i m d a r a de n a re al i z a c i j i s v oj i h p o s l ov n i h ide j a a u c il j u ivota u dobrobit i i d o s t oj a n s t v u . F o n d z a m i k r o r a z v oj ( F M R ) o s n ov a n j e k a o n ev l a d i n a o rg anizacija 2001. go d i n e k a o de o m e u n a r o d n e o rg a n i z a c i j e D a n s k i s av e t z a i z b e g l ic e ( D S I ) . F M R je u potpunosti i f o r m al n o p re u z e o p r o g r a m e : m i k r o k re d it t e h n i k a p o d r k a i o b u k a k o r i s n i k a od DSI poetkom 2 0 0 4 . g o d i n e .

2) Model posrednika na tritu Ovaj model socijalnog preduzea obezbeuje usluge svojoj ciljnoj grupi ili klijentima, malim proizvoaima (pojedinci, firme ili zadruge), kako bi im pomogla da pristupe tritu/tritima. Usluge socijalnih preduzea dodaju vrednost proizvodima ciljne grupe, a generalno ove usluge ukljuuju: proizvodnu i marketinku podrku i kredite. Posrednik na tritu ili u potpunosti Socijalno Ciljana kupuje proizvode svoje ciljne grupe ili ih uzima po konsignacionom Trite preduzee populacija principu pa ih zatim prodaje na tritu sa visokim marama.

Ciljana populacija

Socijalno preduzee

Trite

Model posrednika na tritu obino je ugraen (interna socijalna preduzea): socijalni program je biznis, a misija fokusirana na osnaivanje trita i poveanje finansijske sigurnosti ciljne grupe, Ciljana Socijalno pomaui im da razviju i prodaju svoje proizvode. Trite Socijalno preduzee populacija preduzee ostvaruje finansijsku odrivost kroz prodaju proizvoda koje proizvodi njihova ciljna grupa. Prihod se koristi za plaanje trokova poslovanja i za pokrivanje trokova razvoja proizvoda, marketinga i kreditnih usluga koje se daju ciljnoj grupi. Organizacije koje se bave marketingom, organizacije

31

Socijalno

Ciljana

koje se bave fer trgovinom8 (fair trade), kao i poljoprivredne i samostalne zanatske organizacije, esto koriste ovaj model socijalnog preduzea. Uobiajeni tipovi poslovanja koji primenjuju ovaj model su: marketinke organizacije, firme i prodavnice potrone robe, kao i poslovi prodaje prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda.

M ar ke t in k a ko op e r at iv a P l av a c , pr im e r Mo de l a p o s r e dnik a n a t r i t u

Neprilike za Aet e d om o r o d a k i n a r o d Lu z o n a n a Fil i p i n i m a p o e le s u e r u p c i j om v ul k a n a Maunt Pintubo 1 9 9 0 . g o d i n e k oj a j e v ul k a n s k i m p e p e l om i k a m e n om p re k r il a i p o k op al a itavu zajednicu i n j i h ov a p r i r o d n a b o g at s t v a . P o d p re t n j om g l a d i m n o g i Ae t i a n i s u m ig r i r al i u gradove kako b i n a l i z ap o s le n j e . Ne k v al i f i k ov a n i s l a b o o b r a z ov a n i i b e z u r b a n o g n a i n a razmiljanja bili s u r a d n o e k s p l o at i s a n i i iv e l i u p o t p u n oj n e m a t i n i . U m e uv re m e n u p re duzetnici u Man il i s u o t k r il i k o r i s t i a r a k a m e n a i s t e n a k oj e j e v ul k a n o s t av i o z a s o b om . e d n a od njih je bio Plav a c ( v ul k a n s k i l j u n a k ) k oj i s e k o r i s t i u i n du s t r i j i o de e z a p r o i z v o d n j u s v e t l i j i h nijansi farmerki. Uz pomo azijsk o g i n s t it ut a z a t e h n o l o g i j u Ae t i s u f o r m i r al i m a r ke t i n k o s o c i j al n o p re du z e e da skupi promov i e i p r o d a j e ov o k a m e n j e hil j a d a m a p r o i z v o a a o de e n a Fil i p i n i m a . Marketinka koop e r at iv a k om e rc i j al i z u j e n e f o r m al n i p r o c e s p r o d a j e p l avc a p o s re d n i k u k oj i Aetianima pla a v e om a n i s ke c e n e a z at i m o s t v a r u j e o g r om n e p r of it e p r o d a j om p r o i z v o d a privatnom sektor u . a o re z ult at s o c i j al n o g p re du z e a Aa e t i a n i s u u s it u a c i j i d a o s t v a re p r i s t o jnu zaradu a ne m a rg i n al n e p r i h o de . P o s a o j e o dg ov a r a j u i i o h r a b r u j e i h d a o s t a n u u z a j e d n ic i pre nego da mig r i r a j u u g r a d ov e g de s u e k o n om s k i i z g le d i p op r il i n o s u m o r n i . Ta k o e alt e rnativni izvori za r a de i i z d r av a n j a s m a n j u j u o s l a n j a n j e n a a k t iv n o s t i k oj e u n i t av a j u p r i r o d n u okolinu. Ovaj m o de l p o s re d n i k a n a t r i t u j e kl as i n i p r i m e r m al o j e le p o p r i n c i p a p o e t n i trokovi 2003. go d i n e i z n o s il i s u o d 3 8 .0 0 0 $ i om o g u il i s u e k o n om s k u s ig u r n o s t z a s t o t i n e pripadnika domo r o d a ke p op ul a c i j e .

P r im e r p o s r e dni ko g s o c ij aln o g pr e du z e a i z Sr b ij e n e p o s t oj i u i z v or n om o b lik u

Funkcije modela p o s re d n i k o g s o c i j al n o g p re du z e a n a j e e u S r b i j i o b av l j a j u p oj e d i n a o rganizacije civiln o g d r u t v a p op ut S M A RT o le k t iv a B C I F f o n d a c i j e il i G r u p e 4 8 4 k oj e s v oj i m aktivnostima prom ov i u p o s t oj e a s o c i j al n a p re du z e a n a t a j n a i n d a j u i d o d at n u v re d n o s t proizvodima i us lug a m a k oj e n a t r i t e i z n o s e p o s t oj e a s o c i j al n a p re du z e a .

8. Fer trgovina (Fair trade) je koncept koji se koristi za organizovani globalni drutveni pokret koji koristei trine mehanizme pokuava da pomogne proizvoaima iz zemalja u razvoju da imaju bolje uslove u plasiranju svojih proizvoda na globalnom tritu i tako postignu odrivost. Vie o ovom pokretu na http://www.fairtrade.net/

32

Socijalno preduzee

Ciljana populacija

Trite

3) Model zapoljavanja Ovaj model socijalnog preduzea obezbeuje prilike za zapoljavanje i poslovne obuke svojoj ciljnoj grupi ili klijentima, osobama sa velikim potekoama u zapoljavanju, kao to su osobe sa invaliditetom, beskunici, ugroena omladina i bivi prestupnici. Ove organizacije funkcioniu tako to preduzee zapoljava svoju ciljnu grupu i prodaje njihove proizvode i usluge na otvorenom tritu. Tip poslovanja oslanja se na izbor poslova koji su podesni za odgovarajuu ciljnu grupu, imajui na umu mogunost za dalji razvoj Socijalno odreenih Ciljana (profesionalno osposobljavanje) i konzistentnosti vetina Trite populacija preduzee sa sposobnostima i ogranienjima ciljne grupe, kao i u odnosu na komercijalnu odrivost posla.

Ciljana populacija

Socijalno preduzee

Trite

Model zapoljavanja je najee ugraen (interno socijalno Socijalno Ciljana preduzee): socijalni program je biznis, misija je fokusirana na preduzee populacija stvaranje prilika za zapoljavanje ciljne grupe. Usluge socijalne podrke za zaposlene kao to su radni treneri, razvijanje mekih vetina, fizikalna terapija, savetovanje o mentalnom zdravlju, ugraene su u ovaj model preduzea i kreiraju podsticajno radno okruenje za ciljnu grupu. Socijalno preduzee postie finansijsku odrivost kroz prodaju svojih proizvoda i usluga. Prihod se koristi za plaanje standardnih trokova poslovanja i dodatnih socijalnih trokova koji nastaju zapoljavanjem pripadnika ciljne grupe. Model zapoljavanja su iroko upotrebljavala omladinska i udruenja osoba sa invaliditetom, kao i organizacije za pruanje socijalnih usluga koje pomau enama sa niskim prihodima, zavisnicima na oporavku, bivim beskunicima. Popularni tipovi

Ko s m o s , pr im e r m o de l a z ap o lj av anj a u Sr b ij i

osmos tampa r i j a j e s o c i j al n o p re du z e e z a z ap o l j av a n j e i p r ofe s i o n al n u re h a b il it a c i j u o oba sa invalidite t om k oj e j e o s n ov a n o 1 9 6 1 . g o d . k a o p re du z e e o d p o s e b n o g d r u t v e n o g znaaja. Preduz e e t re n ut n o i m a 6 7 z ap o s le n i h o d k oj i h s u 3 5 o s o b e s a i n v al id it e t om ug lavnom oteen o g s lu h a i g ov o r a . Va n p r i m a r n e de l at n o s t i z ap o l j av a n j a o s o b a s a i n v al id it etom tamparija o s m o s s v a ke g o d i n e p om a e i m l a d i m a i z k o l a z a de c u s a i n v l al id it e t om d a se profesionalno o s p o s o b l j av a j u .

33

preduzea koja se bave zapoljavanjem svojih klijenata jesu kompanije za higijensko odravanje stambenih i poslovnih prostora, kompanije za ureenje prostora, kafii, knjiare, radnje sa poklonima, kurirske usluge, Ciljana Socijalno obrada drveta i mehanike popravke. Trite
populacija

preduzee

4) Model lanarine naknade za usluge Ovaj model socijalnog preduzea komercijalizuje svoje usluge i zatim ih prodaje direktno ciljnoj grupi ili klijentima, pojedincima, firmama, zajednicama ili treoj strani.

Socijalno preduzee

Ciljana populacija

Model naknade za usluge najee je ugraen (interno socijalno preduzee): socijalni program je biznis, misija u centar stavlja obezbeivanje socijalnih usluga u sektoru u kome preduzee radi, kao to su zdravstvo ili obrazovanje. Socijalno preduzee postie finansijsku odrivost kroz naplatu nadoknada za usluge. Ovaj prihod se koristi kao mehanizam za pokrivanje trokova, kako bi se platili trokovi isporuivanja usluge, trokovi poslovanja, kao i trokovi povezani sa komercijalizacijom socijalnih usluga. Vikovi nad rashodima (ne prihodi), mogu se koristiti za subvencionisanje socijalnih programa koji nemaju ugraenu komponentu pokrivanja trokova. lanarina naknada za usluge je jedan od najee korienih modela socijalnog preduzea meu neprofitnim organizacijama. Organizacije zasnovane na lanstvu, kao i strukovna udruenja, kole, muzeji, bolnice i klinike su klasini primeri socijalnih preduzea koja uzimaju naknadu za svoje usluge.

B o o k s h ar e . or g , pr im e r Mo de l a n a k n a d a z a u s lug e

Manje od 5% kn j ig a j e d o s t u p n o s le p i m i l j ud i m a s a t e k o a m a p r i u e n j u t o p re d s t av l j a znaajnu prepre k u op i s m e n j av a n j u . e d i n i n a i n d a s e t a p re p re k a p rev a z i e j e s t e d a s e z a ljude koji nisu sp o s o b n i d a it a j u o b i n e t a m p a n e k n j ig e o n e s ke n i r a j u i d a s e u z o dg ov a r a j u e tehnologije preb a c e u z v u n i il i B r a j ev f o r m at . B e n e t e k I n ic i j at iv a n e p r of it n a o rg a n i z a c i j a smetena u Silik o n s k oj D o l i n i k oj a r a z v i j a p om e n ut e t e h n o l o g i j e u o il a j e ov u r u p u n a t r i t u obrazovanja kao a n s u z a p o k re t a n j e n ov o g s o c i j al n o g p re du z e a B o o k s h a re . o rg . Bookshare.org je p re t p l at n i s e r v i s k oj i o b e z b e u j e op s e n u o n l a j n b i b l i o t e k u d ig it al n i h k n j ig a za slepe i osobe s a o t e e n i m v id om o d k oj i h v e m n o g i k o r i s t e B e n e t e k - ov u t e h n o l o g i j u kompjuterskog m a i n s k o g it a n j a k a o i z a s t ude n t e i o d r a s le s a t e k o a m a p r i u e n j u . O s i m onih koji su izuz e t i a m e r i k i m z a k o n om o z a t it i aut o r s k i h p r av a B o o o k s h a re . o rg i m a d o z v o lu da distribuira sv oj e m at e r i j ale o s o b a m a s a o d re e n i m i n v al id it e t om .

34

Socijalno preduzee

Ciljana populacija

Trite

Tehnologija boo k s h a re . o rg o s p o s o b l j av a n a de s e t i n e hil j a d a l j ud i k oj i s ke n i r a j u k n j ig e d a b i i h delili a istovrem e n o e l i m i n i e du p l i r a n j e n ap o r a t e s a m n o g o m a n j e t r o k ov a i m n o g o b r e o d drugih proizvo a a i d o s t av l j a a p r o i z v o d i d o s tu p n e k n j ig e . P re t p l at n ic i d au n l o udu j u k n j ig e u dva formata k o r i s t e i s of t v e r u v l a s n i t v u B o o k s h a re . o rg : d ig it al n i B r a j ev f o r m at il i z v u n i (govorni) format . G o d i n u n a k o n n j e g ov o g p o k re t a n j a 2 0 0 2 . g o d . B o o k s h a re . o rg j e i m a o 1 2 .0 0 0 knjiga dostupnih s v oj i m k o r i s n ic i m a . Bookshare.org j e m o de l p re du z e a s a n a k n a d om z a s v oj e u s lug e . o r i s n ic i s u i s t ov re m e no najvea ciljn a g r u p a o rg a n i z a c i j e s le p i i o s o b e s a t e k o a m a p r i u e n j u . Re g i s t r a c i j a se naplauje 25$ ( k o r i s n ic i m o r a j u d a d o s t av e d o k a z o i n v al id it e t u ) a z at i m k o r i s n ic i p l a a j u Ciljana Socijalno godinju pretplat u ( n a d o k n a du ) o d 5 0 $ . P r i h o d o s t v a re n o d n a d o k n a d a k o r i s t i s e z a Tritea n j e p o k r iv populacija preduzee trokova proiriv a n j a u s lug e n a d r ug e k o r i s n i ke . 2 0 0 2 . g o d . B o o k s h a re . o rg j e i m a o 6 2 8 l a n ov a bilo je predvien o d a t a j b r oj p o r a s t e n a 2 . 1 0 0 u 2 0 0 3 . g o d . o d n o s n o n a 5 . 3 2 9 u 2 0 0 4 . 2 0 1 0 . god. Bookshare . o rg i m a 1 0 0 .0 0 0 l a n ov a i 1 0 0 .0 0 0 s t ude n at a l a n ov a .

5) Model klijenata sa niskim prihodima kao trita Ovaj model9 socijalnog preduzea je varijacija prethodnog modela, kojem ciljna grupa ili klijenti predstavljaju trite za prodaju roba ili usluga. Akcenat ovog modela je na obezbeivanju pristupa ciljnoj grupi (sa niskim primanjima) onim proizvodima i uslugama kojima je zbog cene, distribucije i Ciljana Socijalno karakteristike proizvoda, pristup vrlo ogranien. Primeri proizvoda i Trite usluga mogu ukljuivati: zdravstvenu negu (vakcinaciju, lekove na recept, populacija preduzee operacije oka), zdravstvene i higijenske proizvode (jodirana so, sapun, naoari za vid, sluna pomagala, higijenske maramice), komunalne usluge (struja, biomasa, voda), itd., za ta klijenti, u ovom sluaju ciljna grupa, plaaju.

Socijalno preduzee

Ciljana populacija

Ciljna grupa ovog modela takoe se opisuje i kao oni koji ive na dnu piramide. Ovo socioekonomsko odreenje obuhvata 4 milijarde ljudi koji ive prvenstveno u zemljama u razvoju gde su godinja primanja po glavi stanovnika manja od 1500 $ (manje od 5 $ na dan), (Prahalad, Hart, 2002). Ljudi sa ovakvim primanjima ne mogu sebi da priute redovne i

9. U iroj literaturi popularizovan od autora C.. Prahalada i Stjuarta Harta Baza piramide (Base of Pyramid - BoP). Mnoge strategije su videle bazu piramide kao mogue trite multinacionalnih kompanija i profitnih kompanija za prodaju proizvoda i usluga i samim tim baza piramide bi mogla da obezbedi nove anse za rast kao i inovativne pristupe prodaji. Za privatni sektor strategija baze piramide je podsetnik na korporativnu strategiju poslovni pristup koji prepoznaje profitne potencijale neiskorienih trita i neostvarenih poslovnih prilika i koja moe da stvori socijalno okruenje kao nuspojavu. Vano je naglasiti da strategija baze piramide nije socijalno preduzee iako socijalna preduzea mogu koristiti ove tehnike da bi sluile klijentima sa niskim prihodima.

35

vee kupovine, pa ironino, zbog toga esto moraju da plate i do 30% vie za proizvode i usluge nego potroai sa srednjim primanjima (Prahalad, 2005). Socijalni program u preduzeima ovog tipa je ugraen u aktivnost, obezbeujui pristup proizvodima i uslugama koje poboljavaju zdravlje, obrazovanje i kvalitet ivota ciljne grupe. Prihod se ostvaruje kroz prodaju proizvoda i koristi se za pokrivanje trokova poslovanja, marketinkih i trokova distribucije. Meutim, s obzirom na niska primanja ciljne grupe u ovom modelu, postizanje finansijske odrivosti moe biti izazov. Socijalno preduzee mora da se oslanja na razvoj kreativnih distributivnih sistema, sniavanjem trokova proizvodnje i marketinga, postizanjem visoke efikasnosti poslovanja i subvencionisanjem kreativnih prihoda na tritu. Zdravstvo, obrazovanje, tehnologija kao i komunalna preduzea esto koriste ove mehanizme.

S c oj o In dij a , pr im e r m o de l a klij e n at a s a ni s k im pr ih o dim a k a o t r i t e

Scojo fondacija j e z d r av s t v e n o s o c i j al n o p re du z e e s p e c i j al i z ov a n o z a b r ig u o o i m a . U z e mljama u razvoju op t om e t r i j a j e p r iv ile g i j a s re d n j e kl a s e i b o g at i h d o k s i r om a n i v r l o e s t o imaju slab prist u p p r av oj b r i z i o o i m a . r oj a ic e t e p i s a r i t k al j e m e h a n i a r i k n j ig ov o e automehaniari il i m a j s t o r i z a p op r av k u b ic i k al a f r i z e r i i l j ud i s a m n o g i m d r ug i m z a n i m a n j i m a koja zahtevaju vr l o d o b a r v id m o g u d a i z g u b e s re d s t v a z a iv o t i s v oj e p r i h o de u k o l i k o p at e o d kratkovidosti. e d n o s t av n e j e f t i n e g o t ov e n a o a r i z a it a n j e il i lu p e i p ov e al a om o g u av a j u ovim ljudima da n a s t av e s v oj r a d . S c oj o f o n d a c ij a j e p o e l a s v oj e p r o g r a m s ke a k t iv n o s t i k r o z tradicionalni ne p r of it n i p r i s t u p : d i s t r i b uc i j a b e sp l at n i h n a o a r a s a d i op t r i j om p op ul a c i j i k ojoj su one i najp o t re b n i j e r u r al n om s i r om a n om s t a n ov n i t v u . Al i b r z o s u u o il i d a ov a k av model nije odriv. 2 0 0 3 . g o d i n e l a n s i r al i s u S c oj o I n d i j a i n t e g r i s a n o s o c i j al n o p re du z e e k oj e posluje na dva o dv oj e n a t r i t a u d r av i A n d r a P r a de : u r b a n i c e n t r i c il j a j u i n a m u t e r i j e iz radne i srednj e kl a s e i r u r al n o t r i t e c il j a j u i n a s i r om a n e l j ude s a v e om a n i s k i m il i b e z ikakvih primanja . a r a k t e r i s t i ke S c oj - i n o g u r b a n o g t r i t a k a o t o s u v i s o k a g u s t i n a n a s e l j e n osti postojea m al op r o d a j a z a j e d n o s a l o k al n om k u p ov n om m o i i e l a s t i n o u c e n a p r o i z v o da ukazuju na p ov o l j n e u s l ov e z a p r of it n o p o s l ov a n j e k a d a s u u p it a n j u v e i z r a e n e n a o a re sa dioptrijom. S d r ug e s t r a n e r u r al n o t r i t e i m a h r o n i n o v i s o ke t r o k ov e k oj i p r at e p r o d a j u i distribuciju na o a r a u de l i m i n o n a s e l j e n i m k r a j ev i m a m u t e r i j a m a ( c il j n oj g r u p i ) k oj i n i s u sposobni da plat e . D a kle S c oj o I n d i j a j e o s n ov al a s o c i j al n o p re du z e e k oj e i n t e g r i e p o s l ov n e aktivnosti. Urban o t r i t e j e k om e rc i j al n a s t r a n a p o s l ov a n j a s o c i j al n o g p re du z e a d o k r u r al n o trite predstavlj a s o c i j al n u p r o g r a m s k u s t r a n u s o c i j al n o g p re du z e a .

6) Model kooperativa (zadrugarstva) Ovaj model socijalnog preduzea obezbeuje direktnu korist svojoj ciljnoj grupi ili klijentima, lanovima kooperative, kroz usluge lanovima: informacije o tritu, tehnika/savetodavna podrka, kolektivni ugovori, ekonomija otkupa, pristup proizvodima i uslugama, pristup eksternim tritima za proizvode i usluge lanova, itd. Kooperativno lanstvo esto se sastoji od vie malih proizvoaa iz iste grupe proizvoda ili zajednice sa istim potrebama npr. pristup kapitalu ili zdravstvenoj nezi. lanovi kooperativa su primarna interesna grupa u kooperativi, njima pripadaju prihodi, radna mesta, usluge, ali oni takoe investiraju u kooperativu ulaui svoje resurse poput vremena, novca, proizvoda, rada, itd...

36

Socijalno preduzee Ciljana populacija (lanovi) Trite

Spoljno Trite

Model kooperativa je ugraen (interno socijalno preduzee): socijalni program je biznis. Misija kooperative (zadruge) usmerena je Ciljana na obezbeivanje usluga lanovima. Finansijska odrivost postie se Trite Socijalno preduzee populacija kroz prodaju proizvoda i usluga ciljnoj grupi i lanovima (klijentima), ali i na komercijalnom tritu. Kooperative zarade koriste da pokriju trokove vezane za irenje usluga na nove lanove, a vikovi mogu da se koriste za subvencionisanje tih usluga. Kooperative kao socijalna preduzea ukljuuju poljoprivredne trine kooperative, koje na trite iznose i prodaju proizvode lanova, dok poljoprivredno snabdevake kooperative obezbeuju ulaganja i potrebne unose u poljoprivredni proces. Organizacije koje posluju po principima fer trgovine (fair trade) esto rade sa poljoprivrednim i robnim proizvoaima u vlasnitvu kooperativa (zadruga) npr. kafa, Trite aj, kao i nepoljoprivredni kakao, proizvodi (zanatski npr.). Grupe za samopomo koje okupljaju ene sa niskim primanjima, poprilino popularne u junoj Aziji, esto se organizuju u kooperative da bi podrale raznolikost interesa lanova, Socijalno povezanih sa trgovinom, zdravstvom i obrazovanjem. Kreditne preduzee unije su jo jedan primer kooperativa vezanih za ekonomski razvoj i programe finansijskih usluga, a popularne su irom zapadne Afrike, Ciljana Latinske Amerike, Balkana. U Velikoj Britaniji se kao blaga varijacija na populacija kooperative javljaju udruenja uzajamne zavisnosti ili drutva koja se esto povezuju sa socijalnim preduzeima. Za razliku od kooperativa, lanovi udruenja uzajamne zavisnosti ne doprinose kapitalu socijalnog preduzea direktnim investiranjem. Umesto toga, ova udruenja se esto finansiraju iz filantropskih izvora ili od vlade.
Organizacije

Ciljana Socijalne kooperative, specifino usmerene na reavanje socijalnih koje pruaju problema neke od ugroenih kategorija, posebno su aktivne u Italiji, gde populacija usluge socijalne su od poetka 90-tih dobile jo intenzivniju podrku usvajanjem Zakona zatite o socijalnim kooperativama. U ovom trenutku, u Italiji funkcionie vie od 7.000Socijalno kooperativa, koje slue iskljuivo interesima neke od socijalnih preduzee ugroenih kategorija. Trite
I l G i ar din on e , pr im e r ko op e r at iv n o g m o de l a s o c ij alnih pr e du z e a

Pre skoro 20 go d i n a u I t al i j i u o k o l i n i Mil a n a o s n ov a n a j e s o c i j al n a k o op e r at iv a I l G i a rd i none sa ciljem i n klu z i j e ug r o e n i h k at e g o r i j a u d r u t v o . I l G i a rd i n o n e s e b av i b a t ov a n s t v om

37

ienjem i gene r al n i m o d r av a n j e m i o d r av a n j e m g r a d s k i h g r o b al j a . O d u k u n o g b r oj a z ap oslenih koji iznos i 5 3 o s o b e 2 5 s u o s o b e s a f i z i k i m il i m e n t al n i m i n v al id it e t om k a o i o s o b e koje po nekom d r ug om o s n ov u p r i p a d a j u r a n j iv i m k at e g o r i j a m a ( b iv i z at v o re n ic i m ig r a n t i bivi ili trenutni ov i s n ic i i s l . . . ) . S e m ul o g e r a d n e i n t e g r a c i j e k oj u I l G i a rd i n o n e p r u a s v oj i m korisnicima ova k o op e r at iv a t a k o e i z dv a j a n a j m a n j e 2 0 % p r of it a z a p r o g r a m e s o c i o - e k o n omskog karaktera za s v oj e l a n ov e i n j i h ov e p o r o d ice . P r o le g o d i n e I l G i a rd i n o n e j e o s t v a r i o o b r t od . 1.277.631 I p r of it o d . 2 5 .4 1 30 0 . U s v oj i m p o s l ov i m a I l G i a rd i n o n e s e n a j v i e o s l a n j a n a partnerstvo sa jav n i m s e k t o r om o d a kle i d o l a z i n a j v e i b r oj kl i j e n at a k oj e ov a o rg a n i z a c i j a i m a .

Nov a v i z ij a , pr im e r ko op e r at iv n o g m o de l a s o c ij aln o g pr e du z e a i z Sr b ij e

Nova vizija je re g i s t r ov a n a k a o z a d r ug a o s n ov a n a 2 0 1 0 . g o d i n e n a j ug o i s t o k u S r b i j e u P i r o t u . Zadruga se bavi m e ov it om p o l j op r iv re d n om p r o i z v o d n j om a s v e u c il j u i n t e g r a c i j e i s m a n j e nja siromatva pro g n a n i h i i z b e g l i h l ic a s o c i j al n o ug r o e n i h i s i r om a n i h s t a r i h o s o b a . O s n iv a i zadruge su 20 p r iv at n i h l ic a i z ug r o e n i h k at e g o r i j a s t a n ov n i s t v a p r v e n s t v e n o r a s e l j e n i ke populacije. Nova v i z i j a s e p r v e n s t v n o b av i p r o i z v o d n j om it a r ic a i p ov r t a r s k i h p r o i z v o d a n a parceli koju su d o b il i n a k o r i e n j e o d g r a d a P i r o t a . Ta k o e u p l a n u j e i n a b av k a p l a s t e n i k a i sistema za navod n j av a n j e k a o i s i re n j e p o s t oj e e o b r a d iv e p ov r s i n e i a s o r t i m a n a p r o i z v o d n j e u smislu otpoin j a n j a o dg oj a s v i n j a . Vi a k p r of it a e s e i n v e s t i r at i u i re n j e l a n s t v a z a d r ug e promociju ideje s o c i j al n o g p re du z e t n i t v a n a l o k al n om n iv o u i u p r o g r a m e z a ug r o e n e k at egorije. U raspode l i d o b it i j e d n a k o u e s t v u j u s v i z a d r ug a r i .

7) Model povezivanja sa tritem Ovaj model socijalnog preduzea olakava trgovinske odnose izmeu ciljne grupe ili klijenata, malih proizvoaa, lokalnih firmi i kooperativa i eksternog trita. Socijalno preduzee funkcionie kao broker, povezivanjem kupaca Socijalno preduzee sa proizvoaima i obrnuto, i naplaivanjem ove usluge. Prodavanje Spoljno Ciljana populacija trinih informacija i usluge istraivanja su takoe esto zastupljene Trite (lanovi) kada je model povezivanja sa tritem u pitanju. Za razliku od modela posrednika na tritu, ovaj tip socijalnog preduzea ne prodaje niti iznosi Trite na trite proizvode klijenata kao u prvom sluaju, ve samo povezuje svoju ciljnu grupu i klijente sa tritem. Tipovi ovih socijalnih preduzea ukljuuju uvoz-izvoz, istraivanje trita i brokerske usluge.

Ciljana populacija

Socijalno preduzee

Trite

Trite Socijalno preduzee Ciljana populacija

38

Fit o T r e j d , pr im e r Mo de l a p ov e z iv anj a s a t r i t e m ( Iz v or : Sv e t s k a b an k a - D e v e lopm e nt M ar ke t p l a c e , 2 0 0 3 . )

Fito Trejd Afrika j e s o c i j al n o p re du z e e - n e p r of it n o t rg ov a k o ud r u e n j e k oj e p r om ov i e odrivu proizvod n j u i fe r t rg ov i n u d op r i n o s e i e k o n om s k om r a z v oj u j u n e Af r i ke . G l av n i c il j Fito Trejda je da r a z v i j e p o s l ov n a p a r t n e r s t v a i z m e u r u r al n i h p r o i z v o a a i k u p a c a v e l i k i h evropskih kompa n i j a k oj e t rg u j u p r i r o d n i m p r o i z v o d i m a . i n e i t o s o c i j al n o p re du z e e p ov ezuje ruralne pr o i z v o a e i z e s t j u n o af r i k i h z e m al j a s a i z v o r n i m d o b av l j a i m a k u p c i m a kontrolorima kval it e t a s p e c i j al i s t i m a z a r a z v oj p r o i z v o d a ov o d o d at n o p om a e kl i j e n t i m a d a osiguraju ugovo re z a i z v o z i o b e z b e u j e s re d s t v a z a r a z v oj i n f o r m i s a n j a o af r i k i m p r i r o d n i m proizvodima. U partnerstvu sa d r ug om n e p r of it n om o rg a n i z a c i j om M re om j u n o af r i k i h p r o i z v o a a m a r u Spoljno Ciljana Af r i k a s e u la ulja (SAMOPN ) Fit o T re j d populacija p u s t i o u n ov i p o du hv at d i z a j n i r a n d a p r om ov i e r u r al n i proizvodni sistem k oj i j e(lanovi) k i p re m a b i o d iv e r z it e t u . U l j eTrite s e d o b i j a o d aut o ht o n e p r i j at e l j s m a r ul a biljne vrste koja j e n e op h oTrite o d r av a n j e e k o s i s t e m a u s u n i m o b l a s t i m a . P re dv i e n o j e d a dna za komercijalizacijom n ov i h p r o i z v o d a o d m a r ule i z m e u 8 .0 0 0 i 1 0 .0 0 0 r u r al n i h p r o i z v o a a moe da ostvari z a r a du o d 8 -1 2 m il i o n a d o l a r a g o d i n j e t o b i r u r al n i m z a j e d n ic a m a s u o e n i m sa rastuim eko n om s k i m p r it i s k om d a u m ov it e k r a j ev e p re t v o re u o b r a d iv o z e m l j i t e d al o podsticaj da inve s t i r a j u u o d r iv o u p r av l j a n j e s u n i m e k o s i s t e m i m a . S A M O P N p om a e r u r al n i m proizvoaima s a o d r iv om p r o i z v o d n j om i e k s t r a kc i j om k v al it e t n o g m a r ul a ul j a d o k Fit o T re j d Afrika olakava p ov e z iv a n j e s a t r i t e m i k om e rc i j al i z a c i j u p r o c e s a ( Vide t i de t al j n i j e n a : ht t p : / / www.phytotrade af r ic a . c om / f a s t r a c k . ht m ) .

Socijalno preduzee

8) Model subvencionisanja usluga Ovaj model socijalnog Ciljana preduzea prodaje proizvode ili usluge eksternom tritu i ostvarene Trite Socijalno preduzee populacija prihode koristi za finansiranje socijalnih programa.

Trite Socijalno preduzee Ciljana populacija

Organizacije koje pruaju usluge socijalne

Model subvencionisanja usluga obino je integrisan: poslovne zatite aktivnosti i socijalni programi se preklapaju, deljenje trokova, Socijalno esto programskih atributa. Iako je model imovine, poslova, prihoda i vrlo preduzee subvencionisanja usluga primarno primenjen kao finansijski mehanizam poslovni deo je odvojen od svoje socijalne misije poslovne aktivnosti mogu proiriti i podstai misiju organizacije.
Trite
39

Ciljana populacija

Neprofitne organizacije koje primenjuju ovaj model socijalnog preduzea obavljaju razliite vrste poslova, meutim, veina njih ulau svoja materijalna (zgradu, zemlju ili opremu) ili nematerijalna sredstva (metodologiju, znanje, odnose ili brend) kao osnovu za svoje preduzetnike aktivnosti. Komercijalizacija najbitnijih socijalnih usluga vodi ka aktivnostima preduzea koje su po svojoj prirodi bliske socijalnim programima organizacije i koje mogu da podstaknu misiju; meutim, ulaganje fizikih sredstava za javnu prodaju moe rezultirati preduzeem koje se znaajno razlikuje od socijalnih programa organizacije. Govorei finansijskim renikom, poslovanje ima koristi od leverida i odnosa podele trokova, i obezbeuje tok neogranienih prihoda za subvencionisanje ili celokupno finansiranje jedne ili vie socijalnih usluga. Subvencionisanje usluga je jedan od najuobiajenijih tipova socijalnih preduzea, jer se virtuelno moe primeniti na svaku neprofitnu organizaciju. Ukoliko postaje dovoljno profitabilan da odbaci prihode matine organizacije, model subvencionisanja usluga moe u znaajnoj meri da preraste u model organizacione podrke. Model subvencionisanja usluga moe biti prepoznat u svim tipovima poslovanja. U onima koji koriste nematerijalna sredstva, kao to su strunost, autorski sadraji ili metodologije, ili eksluzivni odnosi koji gravitiraju ka poslovima pruanja usluga koji dalje komercijalizuju navedena sredstva: konsalting, savetovanje, logistika, poslovne obuke ili marketing. Takoe, u onim koji koriste materijalna sredstva kao to su zgrade, oprema, zemlja, zaposleni, raunari, itd. Ovakvi biznisi mogu da pokrenu odreeni broj preduzea koja koriste infrastrukturu i kapitalna dobra: lizing, upravljanje vlasnitvom, robni maloprodajni objekti; kopiranje, prevoz ili usluge tampe, itd.

A N C A , pr im e r m o de l a s ubv e n c ioni s anj a u s lug a

Associacao Nac i o n al de C o op e r a c a o Ag r ic o l a ( A NC A ) r a d i u o b l a s t i m a B r a z il a g de s t op a nepismenosti ide i d o 8 0 % it av e p op ul a c i j e . Ne p r of it n a e du k at iv n a o rg a n i z a c i j a o b e z b e u j e obuke opismenjav a n j a k a o i e du k at iv n e u s lug e de c i o d r a s l i m a i l o k al n i m a k t iv i s t i m a . Sprovodei svoje p r o g r a m e A NC A j e u o il a r u p u n a t r i t u o b r a z ov a n j a i e du k a c i j e re lev a n t n i h lidera kao i orga n i z ov a n j a s re d s t av a z a a k t iv i s t e u z a j e d n ic a m a . a o o dg ov o r n a ov u p o t re b u ANCA je razvila e du k at iv n e i m at e r i j ale z a o b u k u v o a r a d n i k i h p o k re t a i t o k om t o g p r o c e s a je uoila da pos t oj i i v e l i k a p o t r a n j a z a ov i m m at e r i j al i m a i v a n c il j n e p op ul a c i j e . A NC A j e videla ansu za p r o d a j u s v oj i h m at e r i j al a i o s t v a r iv a n j e v i k a p r i h o d a k oj i b i s e k o r i s t il i z a p r ograme opismenj av a n j a . Ta k o j e A NC A p o k re n ul a s o c i j al n o p re du z e e Ed it o r a E x p re s s a o P op ular (Popularni Iz r a z P re s ) i z d av a a e du k at iv n i h m at e r i j al a z a v o e n e p r of it n i h o rg a n i z a c i j a i aktiviste zajednic a . Editora Expressa o P op ul a r ( E E P ) u n ut a r B r a z il a i n a i z v o z n i m t r i t i m a p r o d a j e a s op i s e audio trake i publ i k a c i j e . S o c i j al n o p re du z e e A NC A- n u m i s i j u op i s m e n j av a n j a p r o i r u j e i n a olakavanje soci j al n e p r om e n e . E E P j e i n t e g r i s a n u A NC A- u k a o j e d n o o de l j e n j e o rg a n i z a c i j e . 2002. god. predu z e e j e p r o d al o 7 .0 0 0 k n j ig a 4 . 5 0 0 v i e n e g o p re t h o d n e g o d i n e . P r i h o d s e k oristi za pokrivanj e p o e t n i h t r o k ov a i t r o k ov a p o s l ov a n j a t a m p a r i j e k a o i z a s u bv e n c i o n i s a nje programa iji j e c il j d a kl i j e n t i A NC A- e p rev a z i u n e p i s m e n o s t .

9) Model organizacione podrke Ovaj model socijalnog preduzea prodaje proizvode i usluge eksternom tritu, biznisima ili irokoj javnosti. U nekim sluajevima ciljna populacija ili klijent je korisnik, odnosno muterija.

40

Ciljana populacija

Organizacije koje pruaju usluge socijalne zatite

Ciljana populacija

Socijalno preduzee Trite

Model organizacione podrke obino je eksterni: poslovne aktivnosti su odvojene od socijalnih programa, neto zarade socijalnog preduzea obezbeuju finansijske linije za pokrivanje trokova socijalnih programa i trokova poslovanja neprofitne matine organizacije. Iako ovaj model moe imati socijalne atribute, profit, a ne socijalni uticaj jeste glavni preduslov za postojanje i funkcionisanje ovog tipa socijalnog preduzea. Ovakvo socijalno preduzee se konstruie kao finansijski mehanizam organizacije i vrlo esto je strukturirano kao erka organizacija (profitni ili neprofitni subjekat) koja je u vlasnitvu neprofitne matine organizacije. Slino modelu subvencionisanja usluga, model organizacione podrke se virtuelno moe primeniti na svaki tip biznisa koji koristi svoja materijalna i nematerijalna sredstva. Ovaj model je uobiajen meu zapadnim neprofitnim organizacijama u razliitim sektorima.

Par a l a S alud , pr im e r Mo de l a or g ani z a c ion e p o dr ke

U mnogim rural n i m o b l a s t i m a G v at e m ale s t a nov n ic i n e m a j u d ov o l j n o p r i s t u p a o s n ov n i m zdravstvenim us lug a m a i le k ov i m a . P re p re ke s u : p l a n i n s k a t op o g r af i j a s a n e k o l i k o p ut ev a slabo razvijeni d i s t r i b ut iv n i s i s t e m i m ig r i r a n j e m e d ic i n s k i h r a d n i k a i le k a r a u u r b a n e c e n t re par izvora stabil n o g f i n a n s i r a n j a l o k al n i h kl i n i k a . Na c i o n al n a z d r av s t v e n a o rg a n i z a c i j a Pa r a l a Salud pokrenula j e l a n a c s e o s k i h ap o t e k a k a k o b i re il a de o p r o b le m a . Ap o t e k a k a o s o c i j al n o preduzee bila je o s m i l j e n a k a o s a m o o d r iv i m o de l z a d i s t r i b uc i j u z d r av s t v e n i h u s lug a u r u ralnim oblastima i k a o s re d s t v o z a g e n e r i s a n j e f i n a n s i j a z a s u bv e n c i o n i s a n j e r u r al n i h kl i n i k a . Nabavka koju ob av l j a Pa r a l a S alud j e c e n t r al i z ov a n a le k ov i i z al i h e s e n a r u u j u n a v e l i k o i pre nego to se p o al j u r u r al n i m ap o t e k a m a i s p o r u u j u s e c e n t r al i Pa r a l a S alud - a u g r a du Gvatemala. Orga n i z a c i j a j e t a k o e n ap o r n o r a d il a n a s m a n j iv a n j u e fe k at a m a r ke t i n k o g b re n d i ranja amerikih f a r m a c e ut s k i h k om p a n i j a k r o z e du k at iv n e k a m p a n j e k oj e p r om ov i u n i e c e n e lekova. Poslovni m o de l k o r i s t i d i n a m i n e s i s t e m e c e n t r al i z ov a n u n a b av k u u p r av l j a n j e z al ihama narudbin e i i s p o r u k u k a k o b i s e s m a n j il i v i s o k i t r a n s a kc i o n i t r o k ov i v e z a n i z a p r u a n j e usluga ruralnim o b l a s t i m a . Ap o t e ke i m a j u m a r e u p r o s e k u o d 2 0 % d o 2 5 % a p r of it s e k o r i s t i z a pokrivanje trok ov a l o k al n i h z d r av s t v e n i h kl i n i k a . D o d a n a s ov o s o c i j al n o p re du z e e / s e o s k a apoteka omogu av a d a l o k al n a z a j e d n ic a u p e r i o du o d e t i r i d o p e t g o d i n a s a m a f i n a n s i r a svoje klinike bez e k s t e r n i h s u bv e n c i j a . T re n ut n o Pa r a l a S alud p o s lu j e s a 4 3 s e o s ke ap o t e ke sluei siroman e z a j e d n ic e u 1 3 o b l a s t i G v at e m ale .

41

Kombinovani modeli10

Uzimajui u obzir analizirane modele moemo zakljuiti da sledei operativni fundamentalni modeli najee uzimaju formu internog socijalnog preduzea (ugraeno): model preduzetnike podrke model posrednika na tritu model zapoljavanja model nadoknade usluga model kooperativa model povezivanja sa tritem. Sa druge strane, model povezivanja sa tritem i model subvencionisanja usluga uzimaju formu integrisanog socijalnog preduzea, dok model organizacione podrke u veini sluajeva uzima formu eksternog socijalnog preduzea. Kako god, mora se naglasiti da socijalna preduzea najee kombinuju fundamentalne (osnovne) operativne modele kako bi se iskoristile anse i na komercijalnom tritu i u socijalnim sektorima. Kombinovanje je strategija za maksimiziranje socijalnog uticaja, kao i za diverzifikaciju prihoda dosezanjem novih trita ili pokretanjem novih preduzea. U praksi, veina iskusnih socijalnih preduzea kombinuje modele samo mali broj socijalnih preduzea postoji u fundamentalnoj, istoj formi. Operativni modeli su kao graevinski blokovi koji se mogu postavljati tako da se na najbolji nain postignu finansijski i socijalni ciljevi organizacije. Kombinovanje modela javlja se u okviru socijalnog preduzea (Kompleksni model) ili na nivou matine organizacije (Meoviti model). Modeli socijalnog preduzea kombinuju se da bi se (Alter, 2008.): Olakao i podstakao rast preduzea ili socijalnog programa; Poveali prihodi ulaskom na nova trita ili poslovne sektore; Poveala irina i dubina socijalnog uticaja dosezanjem do veeg broja ljudi ili novih ciljnih grupa. U ovom tekstu neemo detaljnije objanjavati kompleksni i meoviti model, jer smatramo da pregled operativnih modela daje sasvim dobru osnovu za lociranje socijalnih preduzea u spektru socijalne ekonomije. U sledeem poglavlju emo dati generalniji pregled socijalnih preduzea u irem kontekstu, uporeujui prakse iz razliitih zemalja.

10. Alter 2007.

42

43

KONCEPT SOCIJALNIH PREDUZEA U IREM KONTEKSTU

Tokom 80-ih godina, javni organi u veini evropskih drava suoili su se sa visokim stopama nezaposlenosti i krizom u javnim finansijama, i prestali da se oslanjaju iskljuivo na pasivne politike trita rada zasnovane na sistemu raspodele novanih davanja nezaposlenima. Time su na znaaju dobile aktivne politike na tritu rada, koje su teile integrisanju nezaposlenih u svet rada kroz programe profesionalne obuke, subvencionisanja radnih mesta, itd. U okviru ovog polja aktivnih politika trita rada moemo da uoimo veliki drugi program trita rada koji nudi sredinje forme zapoljavanja izmeu politika zapoljavanja i socijalnih politika (Defourny, Nyssens, 2009.). Tako su ovi programi pokuavali da ohrabre stvaranje novih poslova u oblastima u kojima bi se njima zadovoljile socijalne potrebe, i gde bi bili sredstvo za stvaranje radnih mesta za nezaposlene, kao i za suzbijanje glavnih tokova socijalne potronje. Ista situacija se paralelno razvijala i u sektoru pruanja javnih usluga, ija su ogranienja u poslednjih par decenija postala poprilino vidljiva. U ovom smislu, nain na koji su socijalna preduzea poela da posluju (ovde govorimo uglavnom o zemljama EU i SAD), esto je, bar preutno, kritika pomenutih ogranienja u pruanju javnih usluga koje ine javne institucije. Neka socijalna preduzea, esto zasnovana na milosru, osnivana su radi zadovoljavanja potreba na primer odreenih grupa pacijenata koje prosto nisu u trenutnom domaaju vladinih usluga. Socijalno preduzee je kroz ugovaranje (upoljavanje spoljanjih igraa koja vre javne vlasti) postalo mnogo znaajnije za dravu. Ovo je posebno istinito u svetlu injenice da su se u poslednjih par decenija trita proirila na organizovanje i pruanje socijalnih usluga, te da su tako socijalna preduzea (profitna i neprofitna) poela da preuzimaju sve vaniju ulogu (Leadbeater, 2007.).

45

RAZNOVRSNO PRAVNO OKRUENJE

Dakle, kao to smo mogli da vidimo, socijalna preduzea se mogu javiti u razliitim formama i na razliitim geografskim irinama. Kako bilo, bitno je uoiti da socijalna preduzea nisu definisana njihovim pravnim statusom: pravni status moe biti proizvoljan. Struktura ili model socijalnog preduzea nije definitivna determinanta njegovog pravnog statusa. Odluka da se ustanovi socijalno preduzee, voena je jednim ili mnogobrojnim faktorima. Zakoni u mnogim zemljama nemaju odredbe niti prepoznaju socijalna preduzea (neprofitna koja ostvaruju prihod) kao legitimna ili legalna. Stoga, pokretanjem socijalnog preduzea ili aktivnosti koja donosi prihode, neprofitne organizacije esto rizikuju gubitak svog neprofitnog statusa i povlastica koje uz njega idu. Neke zemlje su donele posebne odredbe u relevantnim poreskim zakonima, koje se tiu socijalnih preduzea. Pravna pitanja su sloena i znatno variraju. Okruenje je u nekim zemljama povoljnije u odnosu na druge; kako bilo, praksa je raznolika. Uopteno govorei, drave reguliu socijalno preduzee prema: Korienju ostvarenih prihoda za aktivnosti misije ili u druge svrhe; Izvoru prihoda javnost, klijenti, trea strana (osiguranje, donator), vlada; Iznosu prihoda ostvarenih kroz socijalno preduzee granice su postavljene ili na monetarnom iznosu procenta budeta, ili na Kombinaciji istih. U svakom sluaju, pravna situacija mora biti analizirana od zemlje do zemlje i od sluaja do sluaja. Ipak, identifikacija i prepoznavanje socijalnog preduzetnitva i socijalne ekonomije uopte, kako na nivou javnih politika tako i na nivou pravnog ureenja, postali su znatno primetni u EU u poslednje dve decenije. Od 1989. do 2000. godine u okviru Evropske komisije postojala je Jedinica za socijalnu ekonomiju, radi prepoznavanja potrebe da se na unutranjem tritu EU uzmu u obzir kooperative, drutva uzajamne

46

zavisnosti i udruenja11 (internet strana Europa, 2004). Jula 2004, odgovornosti Jedinice za socijalnu ekonomiju su integrisane u Jedinicu B3 DG preduzea Zanatske radionice, mala preduzea, kooperative i drutva uzajamne zavisnosti (Europa, 2004.). Ciljevi ove jedinice ukljuuju centralnu podrku i prepoznavanje socijalnih preduzea u relevantnim politikama i programima EK, osnivanjem regulatornog okvira za podrku i odravanjem istraivakih napora oko same prirode i obima kooperativa, drutava uzajamne zavisnosti i aktivnosti udruivanja u regionu. Meutim, politika i socioekonomska realnost i razvoj u razliitim zemljama aktivirala je razliita pravna reenja i aranmane u oblasti izmeu drave i treeg sektora. tavie, za lanice EU, ali i za Srbiju, od velike vanosti su smernice date u Strategiji EU 2020, u pogledu postizanja ciljeva pametnog, odrivog i inkluzivnog razvoja. U pogledu socijalnih preduzea i socijalne inovacije uopte, Strategija predlae:

Komisija e pokrenuti Platformu evropske socijalne inovacije, koja e obezbediti ekspertizu i umreeni virtuelni centar za socijalne preduzetnike i za javni i trei sektor. Ona e kroz evropski Socijalni fond (ESF) promovisati socijalne inovacije, koristei znaajne investicije ESF-a u sektoru socijalnih inovacija u poslednjih desetak godina tokom inovativnog ciklusa. Ovo e biti dopunjeno podrkom eksperimentima u oblasti socijalnih inovacija, koji treba da se razviju u okviru evropske Platforme protiv siromatva.12

Takoe, u okviru novih ESF regulativa za period 2007-2013, intervencije ESF-a bi trebalo da dalje doprinesu razvoju sektora socijalnih preduzea, pratei primer lokalne inicijative EQUAL.

EQUAL inicijativa unosi svee ideje u evropsku Strategiju zapoljavanja i u proces socijalne inkluzije. Njena misija je da promovie bolji model radnog ivota, borei se protiv diskriminacije i ekskluzije na osnovu pola, rasnog ili etnikog porekla, religije ili verovanja, invaliditeta, godina ili seksualne orijentacije. Finansiran kroz ESF (European Social Fund), EQUAL se implementirao u, i izmeu zemalja-lanica do 2008. godine.13

U svakom sluaju, kako bi se dobila detaljna i jasna slika sektora socijalnog preduzetnitva u odreenoj zemlji, pravna situacija, kao i sam koncept socijalnog preduzetnitva uopte, moraju da se analiziraju od zemlje do zemlje i od sluaja do sluaja. U stranama koje slede ponudili smo optije primere (zemlje), koji nam pokazuju kako se u stvari socijalno preduzee vidi kroz pravni objektiv, a kako u praksi, kako je pozicionirano u drutvu, kojim sektorima pripada i ta je fokus njegovih misija i programa.

11. DG XII Evropske komisije kao deo njenog Ciljnog socioekonomskog istraivanja (TSER program) obezbedio je podrku osnivanju tematske mree EMES (Lemergence des enterprises socials) koja se fokusira na pojavu socijalnih preduzea kao odgovora na socijalnu ekskluziju u Evropi (Simons 2000.). 12. omunikacija od omisije do Evropskog parlamenta Vea Evropskog ekonomskog i socijalnog Saveta i Saveta regiona Evropska komisija Brisel 2010. 13. Vidi detaljnije na: http://ec.europa.eu/employment_social/eual/index_en.cfm

47

Velika Britanija

Veliku Britaniju tradicionalno gledamo kao simbol liberalizma. U takvoj konstelaciji, smanjenje socijalne potronje vezuje se za relativno veliki i razvijen volonterski sektor, koji se oslanja ponajvie na privatne resurse (Salamon et al. 2004.). Po takvom modelu, dobroina drutva, oslanjajui se na volonterizam, uoena su kao kljuni akteri u reavanju problema na kojima se spotiu i drava i trite rada. Situaciju u Velikoj Britaniji moemo opisati kao meovitu: svakako, iskustvo steeno tokom dva svetska rata je nauilo dravne vlasti da razvije raznolike socijalne programe koji imaju iroku primenu, u okviru humanitarnih organizacija potpomognutih dravnim subvencijama (Lewis, 1999.). Ovde primeujemo da je akcenat stavljen na humanitarne organizacije, a ne na preduzetnike. Ovakvo okruenje je nailo na izazove tokom sedamdesetih i osamdesetih, kada se pojavljuje novi pristup javnom upravljanju koji istie polutrine mehanizme za poveanje efikasnosti pruanja usluga. Po Le Grandu (1991.), polutrino ukazuje na razliku izmeu naina finansiranja i obavljanja usluga, koje je drava tradicionalno obezbeivala na polju socijalnih usluga. Na polutritu, drava doprinosi finansiranju i regulativi kada je re o uslugama, ostavljajui otvorenu mogunost svim organizacijama da mogu da ih obavljaju: utakmica na tritu se odvija izmeu javnog, treeg i profitnog sektora. ini se da ono to je bilo u pitanju nije nivo socijalne potronje, nego instrumenti kroz koje drava potpomae trei sektor: ugovori su zamenili dravni novac i plaanje treih strana je zamenilo donacije. Ovaj model je istakao poslovni karakter socijalnog preduzea, koji upuuje na to da najvei deo prihoda socijalnog preduzea mora biti kroz trino orijentisano sticanje prihoda. Alter (2002.) i Nikols (2006.) idu jo dalje istim putem, kada termin socijalno preduzee uvode za organizacije koje se u potpunosti samostalno finansiraju, kao i Ho i Trejsi (2004.) kada definiu socijalno preduzee kao posao prodaje sa socijalnom svrhom. U ovom kontekstu, u Velikoj Britaniji, u poslednjih dvadesetak godina, pojavile su se radnike zadruge, socijalne firme posrednike organizacije trita rada i Remploy (veliko poludravno preduzee).

48

Belgija i nordijske zemlje

U Belgiji, pravni okvir za drutvo sa socijalnom svrhom (socit finalit sociale ili SFS na francuskom vennootschap zonder winstoogmerk ili VSO na holandskom) koji je uveden 1996. godine, ne daje fokus na samu tradiciju zadrugarstva, iako se esto preklapa sa njom. Tanije, ovaj okvir i nije, strogo uzev, nova forma, jer kao i svi tipovi poslovnih korporacija moe da usvoji model drutva sa socijalnom svrhom, ukoliko definie jasan socijalni cilj i istakne da nije posveeno bogaenju svojih lanova (Defourny, 1994.). Ovaj tip pravnog brenda, koji nije ogranien konkretnom pravnom formom ve setom kriterijuma, prelazi granice pravnih formi i mogu ga usvajati razni tipovi organizacija (ne samo zadruge i neprofitne organizacije, ve i organizacije koje su u vlasnitvu investitora, na primer). Italijanski Zakon o socijalnom preduzeu (impresa sociale), izglasan 2005, prisvaja slino reenje. Naravno, impresivan razvoj socijalnih zadruga u ovoj zemlji nije spreio da ostale organizacije u Italiji razviju svoje socijalno preduzetnike aktivnosti. Po Zakonu o socijalnom preduzeu, svako preduzee moe posedovati pravni brend socijalnog preduzea, ukoliko je to u saglasju sa ogranienjima u distribuciji profita i ukoliko predstavlja odreene kategorije interesnih strana, ukljuujui radnike i korisnike (Defourny, Nyssens, 2009.). Zakon o socijalnom preduzeu identifikuje irok iako jasno definisan spektar aktivnosti koje se smatraju poljem drutveno korisnih na kojem preduzee moe da posluje: socijalne usluge, radna integracija, ivotna sredina, zdravlje, obrazovanje... Istovremeno, malo severnije, u veini nordijskih zemalja, postoji tradicionalna podela poslova izmeu drave, poslovnog sektora i civilnog drutva (Stryjan, 2006.). Od socijalne drave se oekuje da prui socijalnu brigu, od poslovnog sektora da obezbedi proizvodnju, akumulaciju i stvori uslove za zapoljavanje, a od civilnog drutva se oekuje da artikulie i oblikuje iru drutvenu agendu. Kako su se pojavljivale nove vrste zadruga, nov akter, tradicionalno prepoznat kao deo poslovnog sektora, se pojavio na horizontu socijalne proizvodnje (Defourny, Nyssens, 2009.). Ovo prestrojavanje treeg sektora u nordijskim zemljama je bio jasan signal da, razliita udruenja, inicijative i zadruge postaju veoma vaan faktor u procesu preobliavanja sistema socijalne zatite. Ako uzmemo u obzir trenutnu situaciju u srpskom sistemu socijalne zatite i na tritu rada, moramo biti svesni ovih novih mogunosti i pravaca u okviru treeg sektora u Srbiji.

49

Zemlje juga Evrope

U zemljama juga, kao to su panija, Italija ili Portugal, socijalna izdvajanja su generalno u manjem obimu i pruanje socijalnih usluga koje finansira drava je nerazvijeno. Porodica je ta koja se posmatra kao kljuni akter u obezbeenju socijalne pomoi. Istorijski, crkvene humanitarne organizacije su takoe odigrale centralnu ulogu kao pruaoci socijalnih usluga u ovim zemljama, ali uz kontrolu i ogranienja od drave, posebno tokom perioda faizma, kada je vlast nastojala da dri pod kontrolom organizacije civilnog drutva. (Defourny, Nyssens, 2009.). Ovo objanjava zato je u Italiji, na primer, sedamdesetih godina postojao veoma mali broj neprofitnih organizacija i zato su se uglavnom bavile samo zagovarakim aktivnostima (Borzaga, 2004.). Zemlje kao to su panija i Italija karakteriu se takoe kao zemlje sa dugom tradicijom zadrugarstva. Tako, nije zauujue to se kasnih osamdesetih pojavljuju nove zadrune inicijative koje e odgovoriti na nezadovoljene potrebe, posebno na polju radne integracije kako su neke grupe bivale sve vie iskljuene sa trita rada i na polju pruanja linih usluga i u kontekstu brzog starenja stanovnitva i promenama u strukturi porodice. Za razliku od tradicionalnih zadruga, koje su prvenstveno bile okrenute ka interesima lanova, ovakve inicijative sluile su iroj drutvenoj zajednici i davale vei znaaj dimenziji javnog interesa. One su se takoe razlikovale od klasinih zadruga u kombinovanju razliitih interesnih grupa koje su primale u svoje lanstvo (plaeni radnici, volonteri, pomono osoblje i dr.), dok su klasine zadruge uobiajeno imale samo jednu interesnu grupu (Ibid.). Iako je moda negde prethodno korien, koncept socijalnog preduzea u izvornom obliku prvi put se pojavljuje u Italiji, kada je promovisan u urnalu pod nazivom Socijalno preduzee objavljenom 1990. godine. Ovaj koncept je korien da bi se proirila pionirska inicijativa socijalne zadruge za koju je godinu dana kasnije italijanski parlament usvojio pravnu formu. Kad sve saberemo, moemo rei da su organizacije koje pripadaju treem sektoru u najveem broju zapadnih evropskih zemalja kao to su neprofitne organizacije, zadruge i ortaka drutva uvek igrale vanu ulogu u obezbeivanju socijalne pomoi iako je njihov kontakt sa dravnim telima zavisio od tipa socijalne drave u kojoj su (Deforny, Nyssens, 2009). Sedamdesetih i osamdesetih godina (dve decenije koje obeleava strukturalna kriza evropskog socijalnoekonomskog modela), pojavljuje se nova dinamika udruivanja i zadrunog preduzetnitva, kako bi se pruio adekvatan odgovor na nepokrivene potrebe trita i drave. Veinu ovih organizacija podravala je drava, u kontekstu promene forme dravnog finansiranja pre nego obima finansiranja (Ibid.). Tako, umesto nadanja i zagovaranja u okviru treeg sektora, neprofitnih i nevladinih organizacija, drava (Republika Srbija) bi trebalo da povea obim dravnog finansiranja, jer socijalno preduzetnitvo otvara mogunost novog oblika dravnog finansiranja koji opravdava preduzetnike aktivnosti koje podrazumevaju socijalnu komponentu. Naravno, odgovarajua pravna forma u ovoj oblasti je kamen temeljac za bilo kakvu akciju na promeni odnosa izmeu drave i treeg sektora u ovom obimu.

50

U Francuskoj, Portugaliji, paniji i Grkoj, ove nove pravne forme bile su u obliku zadruga. Pravni okvir za portugalske zadruge socijalne solidarnosti (cooperativa de solidariedade social) napravljen je 1997. godine. Ovaj tip zadruga prua usluge sa ciljem da omogui integraciju ranjivih grupa kao to su deca, osobe sa invaliditetom i socijalno ugroene porodice i zajednice. U paniji, 1999, nacionalni zakon je uredio okvir zadruge za socijalnu inicijativu (cooperativa de iniciativa social); svaki oblik zadruge koji obezbeuje socijalne usluge ili razvija ekonomske aktivnosti socijalno iskljuenih potpada pod ovu kategoriju. Dvanaest autonomnih oblasti su potom donele svoje zakonodavstvo koje se oslanja na ovaj zakon. U Grkoj, 1999. godine, status socijalne zadruge sa ogranienom odgovornou (oinonikos Syneterismos Periorismenis Eufthinis ili oiSPE) kreiran je za organizacije ije su ciljne grupe osobe sa psiho-socijalnim tekoama, i koje nastoje da ih ukljue u produktivne aktivnosti. Francuski zakon, usvojen 2002. godine, definie zadruna drutva sa kolektivnim interesom (socit cooprative dintrt collectif ili SCIC). Ova nova forma zadrunog preduzea dovodi u vezu zaposlene, korisnike, volontere, lokalne i regionalne vlasti i svakog drugog partnera koji eli da radi zajedno na datom razvojnom lokalnom projektu.

Kontekst socijalnog preduzetnitva u SAD

Navedeni pravni brend posebno je svojstven za SAD. Sjedinjene Drave imaju dugu kulturnu istoriju individualizma, koji podrazumeva pozadinu za preduzetnitvo i vrednovanje korporativne i individualne filantropije. Istorijska otpornost na vladine intervencije u SAD dovela je do zamrene meovite ekonomije drave blagostanja, koja ukljuuje javni, korporativni i trei sektor, gde trei sektor igra relativno znaajniju ulogu u obezbeenju socijalne pomoi za razliku od mnogih drugih razvijenih zemalja (Solomon, 1999.). Meutim, pad stope dravnog finansiranja i relativna nestabilnost filantropskih sredstava u pogledu globalne ekonomije uticao je na radno okruenje amerikog neprofitnog sektora.14 U tom kontekstu, i direktno u vezi sa socijalnim preduzetnitvom, takozvana kola filozofije zaraenog prihoda fokusirala se na strategije

14. ad sagledamo istorijski kontekst SAD ono to je upadljivo jeste raznovrsnost termina koji se koriste od ranih osamdesetih u opisivanju preduzetnikih oblika ponaanja sa drutvenim ciljevima koja su se razvila u zemlji uglavnom u okviru neprofitnog sektora: neprofitni poduhvat neprofitno preduzetnitvo poduhvat sa socijalnom namenom socijalna inovacija posao sa socijalnom svrhom preduzee drutvenog bogatstva dravno preduzetnitvo... Negde izmeu 1993. i 1995. godine veina ovih termina je stavljena u vezu sa - i otvorila put ka - pojmovima socijalnog preduzetnitva socijalnih preduzetnika i socijalnog preduzea koji sada dominiraju u SAD. (Defourny Nyssens 2009).

51

za pokretanje biznisa koji e doneti prihod neprofitnim organizacijama (Massarski, 2006.). Takav trend ojaao je bujanjem institucija, inicijativa i konsultantskih praksi koje su podrale ovu novu industriju tokom devedesetih godina (Defourni, Nissens, 2009.). U tom periodu, glavni akter na polju socijalne ekonomije Narodno okupljanje, prerastao je u Alijansu socijalnog preduzetnitva, koja je definisala socijalno preduzee kao svaki posao ili strategija koje su preduzele neprofitne organizacije iji se zaraeni prihod ulae u podrku svojim dobrotvornim misijama15. Ovo odslikava jednu prilino iroku i trino orijentisanu koncepciju socijalnog preduzea. Komercijalni neprofitni pristup nije vie u fokusu, ve sve vie poslovni pristup sa drutvenom namenom, koji obuhvata sve oblike poslovnih inicijativa. Videli smo ranije u tekstu da je ovaj koncept preao okean i svoje korene pustio u Velikoj Britaniji i posebno u Belgiji. Jedinica za socijalno preduzee stvorena je u Velikoj Britaniji da promovie socijalno preduzee irom zemlje, i osnovana je u okviru Odeljenja za indrustriju i trgovinu16. Postoji opasnost da se pomeri donja granica definisanja sutinske vizije koja ini svako socijalno preduzee, kao i da ovako pomeane vrednosti ponu da blede. Ovo su glavna razmiljanja vezana za nastojanja da se ujedno nae prihvatljivo srednje reenje i integriu ekonomski i socijalni ciljevi i strategije (Emerson, 2006.). Na drugoj strani, kola socijalne inovacije istie da inovativni proces, profitan ili ne, mora biti prvenstveno orijentisan ka socijalnoj ili drutvenoj promeni.17 Socijalni preduzetnici se definiu kao oni koji prave promene jer su nosioci novih kombinacija u najmanje jednoj od sledeih oblasti: novih usluga, novog kvaliteta usluga, novih metoda proizvodnje, novih proizvodnih faktora, novih formi organizacija ili novih trita (Anderson, Dees, 2006.). Socijalno preduzetnitvo stoga moe biti vie pitanje ishoda i socijalnog uticaja nego pitanje prihoda (Defourny, Nyssens, 2009.). U ovom smislu, socijalni preduzetnici mogu pruiti podrku i postii vidljivost ne samo kao savremeni visoko kotirani menaderi, ve i kao heroji svog vremena. Ovakav nain razmiljanja i delovanja karakteristian je za evropske zemlje, a samim tim i za srpski aktuelni kontekst. No, moramo biti svesni da je kvalitet upravljanja samo jedna strana novia pomeanih vrednosti. Druga strana novia, moe se rei, sjajnija strana, jeste socijalna misija. Ova konstantna meavina izmeu filantropskih i komercijalnih aktivnosti, kombinovana sa velikim brojem zainteresovanih strana (stakeholders) iz razliitih sektora (profitnog, neprofitnog, javnog sektora), stvara jedan veoma bogat spektar socijalnih preduzea koji je ilustrativno prikazan na slici ispod.

15. Vidi vie na: www.se-alliance.org 16. U okviru ovog Odeljenja socijalna preduzea definisana su kao biznis sa prevashodno socijalnim ciljevima iji se vikovi uglavnom ulau u tu svrhu u poslove ili zajednicu umesto zadovoljavanja potrebe da se maksimalizuje sticanje profita akcionara i vlasnika (DTI 2002). Razliiti alati su primenjeni u podsticanju razvoja socijalnih preduzea kao to su programi obuke i podrke krovnim organizacionim strukturama. Britanski parlament je 2004. god donoenjem zakona stvorio uslove za novi pravni oblik preduzea posveena dobrobiti drutvene zajednice (Community Interest Company skr. CIC). Za manje od dve godine osnovano je preko 1.000 ovakvih preduzea. 17. Organizacije kao to su Ashoka utemeljivai su ove kole (Anderson Dees 2006.).

52

Spektar socijalnih preduzea Spektar socijalnih preduzea

Iskljuivo lanropska Iskljuivo lanropska Motivi, metode i ciljevi Motivi, metode i ciljevi
-Apleuju na dobru volju -Misija centralna -Socijalna vrednost -Apleuju na dobru volju -Misija centralna -Socijalna vrednost -Razliiti motivi -Fokus i na misiji i na tritu -Socijalna i ekonomska -Razliiti motivi vredonst -Fokus i na misiji i na tritu -Socijalna i ekonomska vredonst -Apeluju na line interese -Trite centralno -Ekonomska vrednost -Apeluju na line interese -Trite centralno -Ekonomska vrednost

Iskljuivo ekonomska Iskljuivo ekonomska

Kljune zainteresovane srane Kljune zainteresovane srane Korisnici Korisnici Kapital Kapital Radna snaga Radna snaga Dobavljai Dobavljai
Nita ne plaaju Nita ne plaaju Subvencionisane tarife, ili kombinacija onih koji plaaju punu cenu i onih koji ne Subvencionisane tarife, ili plaaju nita kombinacija onih koji plaaju punu cenu i onih koji ne plaaju ispod trine vrednosti, Kapital nita ili kombinacija donacije i kapitala trine vrednosti Kapital ispod trine vrednosti, ili kombinacija donacije i kapitala trine vrednosti Plate ispod trine vrednosti, ili kombinacija volontiranja i zaposlenih sa punom platom Plate ispod trine vrednosti, ili kombinacija volontiranja i zaposlenih sa punom platom Posebni popusti, ili kombinacija donacija u naturi i donacija u punoj visini cene Posebni popusti, ili kombinacija donacija u naturi i donacija u punoj visini cene Cene na osnovu trine vrednosti Cene na osnovu trine vrednosti

Donacije i grantovi Donacije i grantovi

Kapital na osnovu trine vrednosti Kapital na osnovu trine vrednosti Nadoknade na osnovu trine vrednosti Nadoknade na osnovu trine vrednosti Cene na osnovu trine vrednosti Cene na osnovu trine vrednosti

Volonteri Volonteri

Donacije u naturi Donacije u naturi

Figura 3: Spektar socijalnih preduzea Izvor: Dees 1998

53

54

DRAVNE POLITIKE I MREE SOCIJALNIH PREDUZEA

Kao to smo videli, socijalna preduzea irom Evrope uglavnom se temelje na tradiciji treeg sektora, tanije, na svojoj komponenti udruivanja i/ili zadrugarstva. Na prvi pogled, isto se moe rei i za SAD, gde nailazimo na socijalna preduzea utemeljena na neprofitnom sektoru. U sluaju SAD, ipak, znamo da je glavna pokretaka snaga a esto je jo uvek traganje za trinim prihodom, dok je najvei deo tradicije evropskog treeg sektora usmeren ka potrazi za veom demokratijom u ekonomiji18 (Defourny, Nyssens, 2009.). Kao rezultat, struktura upravljanja socijalnim preduzeem privukla je mnogo vie panje u Evropi nego u Sjedinjenim Dravama, to je pokazao i EMESov pristup promociji socijalnih preduzea irom Evrope kao i razliite dravne politike koje ga promoviu. Ovo verovatno poprilino objanjava zato velikim delom neprofitni sektor u SAD, kao i drutvena zajednica i volonterski sektor u Velikoj Britaniji nemaju izrazitog poverenja u trino orijentisana socijalna preduzea kao uesnike u borbi protiv socijalnih problema i za smanjenje budetskih socijalnih davanja kao to su to privatne organizacije (fondacije i velike korporacije u sklopu KSO strategije) i dravne politike. U Evropi, odreene strukture vlasti imaju dvostruki cilj. Prvo, da demokratska kontrola i/ili uee interesnih strana odslikava potragu za veim stepenom ekonomske demokratije kroz tradicionalne zadruge. Zato postoje ogranienja u distribuciji dobiti kako bi se jaala primarna socijalna misija koja se nalazi u osnovi ovakvih organizacija. Drugo, ovako kombinovane garancije (u kojima esto imamo strogo ogranienje o onome to se ne moe raspodeliti) prepoznajemo kao znak koji otvara mogunost dravnim vlastima da podre socijalno preduzee na razliite naine (kroz pravni okvir, dravne subvencije, poreske olakice i sl). Bez

18. Meutim za razliku od sluaja socijalnih preduzea koja posluju u nekim drugim oblastima ovde ekonomski realizam postizanja socijalnog cilja ne dozvoljava radnicima da budu deo upravljake strukture bilo zbog svoje invalidnosti ili zato to su u preduzeu zaposleni samo na odreeno vreme.

55

ove dve garancije, postojao bi rizik da se dravne subvencije iskoriste samo za sticanje dobiti vlasnika i menadera preduzea. Na ovaj nain, vano je opisati meusobne odnose javnog sektora, zadruga, udruenja i inicijativa profitnih preduzea, kao i poloaj socijalnog preduzea meu ovim akterima to se slikovito prikazuje na slici dole.

Slika 3 Socijalna preduzea u interakciji sa dravnim politikama i privatnim profitnim sektorom

Javne politike: -inovativne politike -partnerstva -adekvatni pravni okvir -konsultativna tela

Kooperative

Udruenja

Inicijative kompanija sa ciljem s ticanja prota: -zajedniki projekti -drutveno odgovorno poslovanje -podrka fondacijama

Izvor: Nyssens Defourny 2009.

56

Vie je nego jasno da inovativne politike, partnerstva, odgovarajue zakonodavstvo i razliita konsultativna tela stvaraju neophodne uslove za razvoj i poslovanje socijalnih preduzea. Naravno, ako ove politike nisu utemeljene u lokalnom kontekstu, socijalna preduzea e biti samo imitacija modela i trajae onoliko koliko budu u modi. Ipak, nain uticaja na politike vezane za socijalno preduzetnitvo je uobiajen u svim zemljama. Socijalna preduzea mogu postii najvei uticaj kroz razliite forme udruivanja u mree, koalicije, alijanse, konzorcijume. Ustanovljavati formalni odnos izmeu razliitih socijalnih preduzea i ire, izmeu lokalne zajednice i relevantnih politikih aktera i neprofitnih organizacija, jeste korak koji se mora preduzeti i na lokalnom i na nacionalnom nivou. U Italiji, na primer, poev od prve godine svog razvoja, glavna, ali ne i jedina strategija socijalnih zadruga bila je da se pokrenu nove spinoff (erke zadruge, erke preduzea) inicijative umesto razvoja jedne velike zadruge, ime se ilo i za strategijom specijalizacije u oblastima, kako bi se iskoristile prednosti grupisanja tako to e se grupisati u lokalne konzorcijume; konzorcijumi su formirani ponajvie na regionalnom, a potom i na nacionalnom nivou (Borzaga, Santuari, str. 36, 2000.). Ovo je za nekoliko godina dovelo do razvoja integrisanog sistema preduzetnitva u Italiji. Ovaj sistem karakteriu tri nivoa (Ibid.): 1) Prvi nivo sastoji se od jedne zadruge; 2) Drugi nivo predstavljaju strukture konzorcijuma. Njihova funkcija je strateka podrka zadrugama grupisanim u okviru razvoja marketinga, administrativnog savetovanja, obuke i razvoja ljudskih resursa, organizacionog i upravljakog savetovanja partnera i pomoi pri osnivanju novih organizacija; 3) Trei nivo, koji predstavlja najznaajniji nacionalni konzorcijum, Conzortio Gimo Mattareli (CGM), sprovodi dugorone strategije, kao to su istraivake aktivnosti, obuke menadera i trenera lokalnih konzorcijuma, savetovanje i razvojne aktivnosti. tavie, kad god je potrebno i mogue, CGM19 preuzima ulogu glavnog ugovaraa u skladu sa akcijama na nacionalnom nivou.

CGM je osnovan 1986., i poev od 1. oktobra 1997. godine okuplja 42 regionalna konzorcijuma koji u svom sastavu imaju oko 700 zadruga, a od njih se najmanje 300 bavi pruanjem socijalnih usluga. Iz ovoga vidimo da je CGM osnovan najmanje pet godina pre donoenja Zakona o socijalnim zadrugama (1991.), koji je regulisao ovu oblast socijalne ekonomije u Italiji. Ovo nam kazuje da je CMG snano uticao na stvaranje i implementaciju novih odgovarajuih politika i imao znaajnu ulogu u procesu donoenja odluka kroz zagovarake aktivnosti.

19. Operativna struktura CGM-a je veoma skromna i ima samo 15 radnika i saradnika. Mnogo vei je broj trenera konsultanata naunih saradnika i socijalnih preduzetnika koji iako dolaze iz lanstva teritorijalnog konzorcijuma CGM-a rade u okviru odreenih projekata CGM-a. onzorcijum se pojavljuje kao mrea preduzea koja se samorazvija u skladu sa datim projektom koji je istovremeno definisan kako nezavisnou razliitih organizacija tako i njihovom integracijom kroz koju se jaaju i osiguravaju obaveze CGM-a.

57

U Velikoj Britaniji, Koalicija socijalnih preduzea predstavlja iroki spektar socijalnih preduzea, regionalnih i nacionalnih mrea za podrku i drugih slinih organizacija20. Na svojoj internet prezentaciji Koalicija se postavlja na sledei nain mi verujemo da je socijalno preduzee pravi nain da se posluje i nai lanovi rade kako bi: Promovisali postignua socijalnih preduzea kroz medije, kampanje i dogaaje. Promovisali najbolje primere dobre prakse kroz mree socijalnih preduzea i publikacije. Kljuni zadatak Koalicije je da omogui socijalnim preduzeima da podele svoj know how, da se umree i da posluju. Mi objavljujemo iroki spektar studija sluaja, prirunika i materijala za obuke. Informisali kljune aktere i donosioce odluka o politikama koje su na naem dnevnom redu. Na cilj je poboljanje uslova za poslovanje socijalnih preduzea u okruenju, kroz savetovanja vlade, informisanje konsultanata i pripremu dogaaja koji se odnose na donoenje drutvenih mera i politika. Uticali na irok dijapazon politiara i pridobili podrku za ideju socijalnog preduzea. Politiki angaman je bio temelj rada Koalicije u promovisanju socijalnog preduzetnitva kako bi se nalo na politikom dnevnom redu. Aktivnosti i strunost italijanskog CGM, kao i Koalicije u Velikoj Britaniji, imaju vanu upravljaku, strateku, savetodavnu, poslovnu21 i ak obrazovnu funkciju. Njihov doprinos razvoju sektora socijalnog preduzetnitva je u obezbeivanju obuke, specijalizacije, radionica, studijskih poseta, promocije samih socijalnih preduzea i dr. Dalje, njihovu ulogu prepoznajemo kao esencijalnu u podizanju politike svesti u javnosti o problematici socijalne i radne izolovanosti, u irem smislu. U nekoliko rei, mree socijalnih preduzea mogu odrediti budue razliite pravce razvoja socijalnog preduzetnitva.

20. http://www.socialenterprise.org.uk/pages/who-we-are.html 21. U ovom poslovnom kontekstu je interesantan i Park socijalnih inovacija u paniji. To je pionirska inicijativa koju promovie DenokInn baskijski Centar za socijalnu i korporativnu inovaciju sa ciljem da obezbedi najpovoljnije okruenje za saradnju socijalnih lidera i institucija u kome e razmenjivati iskustva i graditi nove inicijative. Park socijalnih inovacija poeo je sa radom u septembru 2010. godine. Park socijalnih inovacija pokriva 72.000 kvadratnih metara i nalazi se na 25 kilometara udaljenosti od meunarodnog aerodroma Bilbao. Ovaj projekat je podran od nacionalnih i lokalnih vlasti sa poetnim budetom od est miliona evra i njime upravlja DenokInn. Osnovano je vie od 50 lica i preduzea i vie od 1.000 profesionalaca je ukljueno u rad. Park socijalnih inovacija je lansirao prvi Generator socijalnih preduzea sa ciljem da inovativnim pristupom stvara socijalna preduzea. Lokalne institucije omoguuju primaocima socijalnih beneficija da provere uspeh svojih novih preduzetnikih inicijativa bez gubljenja beneficija. Ovaj projekat e omoguiti da se u Park integrie veliki broj malih i srednjih preduzea. Srodna iskustva ve proverena u vedskoj i Francuskoj takoe e biti integrisana u ovaj projekat. Generator socijalnih preduzea dobio je podrku Evropske komisije i Regionalne Vlade Gipuzkoa. Vidi na: http://www.socialinnovationpark.org/

58

PRAVNI STATUS SOCIJALNOG PREDUZETNITVA U SRBIJI

Koncept socijalnog preduzetnitva jo uvek nije na adekvatan nain prepoznat u pravnom sistemu Republike Srbije. Ne postoji pravni propis koji na sveobuhvatan nain regulie ovu materiju. Meutim, termin socijalnog preduzea moe se ve sada pronai u naoj pravnoj praksi. Ova sintagma je ve nala svoje mesto u Zakonu o zapoljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom. Istovremeno, jo jedan vid socijalnih preduzea, takozvanih socijalnih zadruga, iroko zastupljen u evropskoj praksi, a posebno u italijanskoj, nedavno je poeo da kri svoj put u pravnu praksu Srbije. Ova pravna forma trenutno je predviena u Nacrtu zakona o zadrugama22. Pored toga, nekoliko drugih zakona i strategija sadri odredbe koje mogu biti osnova i podrka razvoju socijalnog preduzetnitva. Cilj kome svakako treba teiti jeste sistemsko regulisanje ove oblasti, zakonom koji bi bio uraen po ugledu na reenja u zemljama EU i prilagoen specifinostima ekonomske i socijalne tranzicije u Srbiji. Meutim, razmiljanje o jedinstvenom zakonu nas tera i na razjanjavanje nekoliko vrlo specifinih pitanja i problema na koje trenutno nemamo precizne odgovore: 1) Kakvo je trenutno stanje na terenu i kakva je brojnost pravnih lica23 koja se bave socijalnim preduzetnitvom? 2) U kojim pravnim formama se trenutno najee sreu socijalna preduzea u Srbiji, i koje su njihove potrebe? 3) Koja su iskustva drugih zemalja koje su se nale pred izazovom uvoenja ovog koncepta u svoju legislativu? 4) Koliko je kompleksan i zahtevan proces uvoenja ovog koncepta u srpsku legislativu? 5) Koje karakteristike odlikuju pravni sistem u Srbiji? 6) Kakva je praksa u drugim zemljama u formulisanju pozitivnih pravnih normi u ovoj oblasti?

22. http://www.merr.gov.rs/sr/privreda 23. U kolokvijalnom govoru najee se sree izraz socijalno preduzee koji emo i mi za potrebe ove analize najee koristiti. Ovim ne elimo da impliciramo korienje termina kako u pravnom tako i u irem drutvenom smislu.

61

Sva ova pitanja predstavljaju argument zagovornicima jedinstvenog zakona u ovoj oblasti, meutim, daju snagu i zastupnicima one struje koja tvrdi da se sa ovakvim zakonom jo uvek treba priekati. U Srbiji posluje ne zanemarljiv broj pravnih lica, kod kojih se u manjoj ili veoj meri mogu prepoznati karakteristike socijalnog preduzetnitva. Ona se osnivaju i funkcioniu prilagoavajui norme postojeih zakona svojoj realnosti i ciljevima i pozivajui se na njih, pa se time ove organizacije i pojavljuju u razliitim formama pravnih lica (privredna drutva, udruenja, zadruge i dr.). Ovo pokazuje potrebu da se, do trenutka dostizanja pogodnog okruenja za usvajanje sistemskog zakona, prilagode pojedine odredbe vaeih zakona na osnovu kojih se ova pravna lica osnivaju i funkcioniu. injenica je da je pitanje usklaivanja prava i stvarnosti problem sa kojim se susreu svi pravni sistemi, a razliiti pravni sistemi razvijaju razliite mehanizme za usklaivanje ova dva, ponekad sukobljena sistema. Kada su u pitanju odredbe zakona koje se na direktan ili indirektan nain mogu dovesti u vezu sa konceptom socijalnog preduzetnitva u Srbiji, njihovo prilagoavanje ovom konceptu se u prvom redu moe postii: 1) ekstenzivnijim tumaenjem postojeih pravnih normi, 2) korienjem mogunosti da se pravni odnosi, u odreenim sluajevima, urede prema volji zainteresovanih pravnih subjekata u okvirima privatnog prava, 3) zauzimanjem miljenja nadlenih dravnih organa o znaenju pojedinih normi, 4) izmenama i dopunama vaeih zakona. Ove preporuke treba posmatrati kao mogua reenja za prevazilaenje trenutnih pravnih i organizacionih prepreka sa kojima se socijalna preduzea susreu, ali i kao doprinos stvaranju pogodnijeg okruenja za sistemski zakon. Nesumnjivo, delovanje postojeih socijalnih preduzea treba posmatrati kao znaajan izvor informacija za formulisanje nekih buduih pravnih normi koje e se primenjivati u ovoj oblasti. Pre svake analize normativnih propisa, panju treba posvetiti pitanju iznalaenja adekvatnog termina koji e se u pravnom sistemu koristiti za oznaavanje pojma, za koji se u kolokvijalnom govoru trenutno koristi izraz socijalno preduzee. Naime, prema tumaenjima odredbi Zakona o privrednim drutvima24, preduzee u pravnom smislu nije pravni pojam i kao takav ne moe biti pravni subjekat. Pravni subjekat moe biti samo privredno drutvo koje je nosilac nekog preduzea ili preduzetnitva25. Pratei ovu logiku terminolokog usaglaavanja, naziv Zakon o porezu na dobit preduzea26 poslednjim izmenama promenjen je u Zakon o porezu na dobit pravnih lica27. Ukoliko se ima u vidu

24. Zakon o privrednim drutvima (Slubeni glasnik RS br. 125/04) 25. omentar Zakona o privrednim drutvima dr Mirko Vasiljevi Slubeni glasnik 2006. godine Beograd str. 17. 26. Zakon o porezu na dobit preduzea (Sl. glasnik RS br. 25/2001 80/2002 80/2002 dr. zakon 43/2003. 84/2004.). 27. Zakon o porezu na dobit pravnih (Sl. glasnik RS br. 25/2001 80/2002 80/2002 - dr. zakon 43/2003. 84/2004. i 18/2010).

62

tumaenje Zakona o privrednim drutvima, ali i injenica da se njegove odredbe ne odnose samo na privredna drutva nego i na druga pravna lica koja funkcioniu u pravnom sistemu RS, ovo je svakako adekvatniji termin. Ovim razjanjenjem dilema koja postoji oko terminologije socijalnih preduzea nije zavrena. Trenutno se u pravnoj raspravi pominje vie termina: socijalno drutvo, socijalno privredno drutvo, drutvo sa socijalnom svrhom, i sl. Mi emo se uzdrati od predlaganja termina u ovoj oblasti, svesni injenice da to mora biti predmet ire, javne rasprave, koja e rezultirati opteprihvaenim nazivom. Istovremeno, elimo da skrenemo panju na jo jednu terminoloku odrednicu. Naime, u ovom tekstu koristimo izraz socijalna preduzea u kolokvijalnom smislu, oznaavajui njime sve organizacije, u kojoj god formi one registrovane, koje obavljaju delatnost socijalnog preduzetnitva. Ovo reenje smo usvojili prvenstveno radi lake itljivosti teksta koji sledi. Veoma je vano imati na umu da su socijalna preduzea deo ireg sistema socijalne ekonomije, u okviru koga posluju razliite forme socijalnih preduzea.

63

PRAVNI I PORESKI ASPEKT U KONTEKSTU ZAKONA O PROFESIONALNOJ REHABILITACIJI I ZAPOLJAVANJU OSI28

U veini evropskih zemalja koreni socijalnog preduzetnitva se nalaze upravo u preduzeima za radnu integraciju osoba sa invaliditetom. Sam koncept socijalne ekonomije i socijalnog preduzetnitva je poeo da se razvija na temeljima italijanskih socijalnih kooperativa koje su nastale kao rezultat reforme sistema medicinske zatite prvenstveno u oblasti leenja osoba sa psiholokim problemima. Istovremeno zbog velikog broja lica sa fizikim invaliditetom kao posledice II svetskog rata svuda po Evropi se u tom periodu osnivaju zatiene radionice za ova lica. Izuzetak nije bila ni tadanja ugoslavija u kojoj se osnivaju takozvana DES preduzea za radnu integraciju osoba sa invaliditetom od kojih su neka i danas aktivna. Sem ovih postoje i brojni drugi argumenti zato je zakonodavstvo vezano za osobe sa invaliditetom vano u kontekstu socijalnog preduzetnitva te ovde dajemo analizu trenutno vaeeg Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji.

Ovu analizu pregleda postojeih zakonskih propisa, poinjemo od odredbi Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom (u daljem tekstu ZOSI)29 koji sadri odredbe u kojima nalazimo termin socijalna preduzea, Po prvi put u pravnoj praksi Republike Srbije Zakon predvia da posebni oblici zapoljavanja i radnog angaovanja osoba sa invaliditetom mogu biti organizovani kao socijalno preduzee, radni centar ali i kao preduzee za profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa invaliditetom (lan 34.). Preduzee za profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa invaliditetom, u smislu ovog zakona, jeste pravno lice koje zapoljava i vri profesionalnu

28. Slubeni glasnik RS, br. 36-09 29. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom, Slubeni glasnik RS, br. 36-09, l. 34

64

rehabilitaciju osoba sa invaliditetom(lan 35.), iji osnivai mogu biti Republika Srbija, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, privredno drutvo, udruenje osoba sa invaliditetom, ali i druga pravna i fizika lica (lan 36.).

Da bi preduzee b il o re g i s t r ov a n o u p r av n oj f o r m i p re du z e a z a p r ofe s i o n al n u re h a b il it a c i j u i zapoljavanje os o b a s a i n v al id it e t om m o r a d a i m a u r a d n om o d n o s u n a n e o d re e n o v re m e najmanje pet os o b a s a i n v al id it e t om d a u o d n o s u n a u k u p a n b r oj z ap o s le n i h i m a u r a d n om odnosu na neod re e n o v re m e n a j m a n j e 5 0 % o s o b a s a i n v al id it e t om o d e g a n a j m a n j e 1 0 % osoba sa invalid it e t om k oj e m o g u d a s e z ap o s le s a m o p o d p o s e b n i m u s l ov i m a ( l a n 3 6 . ) odnosno da su o s o b e s a i n v al id it e t om o n e k oj e s a m o u z n a d z o r s t r u n o g o s o b l j a i p o s e b n o prilagoavanje n a i n a r a d a m o g u d a i z v r av a j u r a d n e a k t iv n o s t i . Ta k o e d a b i s e d o b i o s t at u s ovakvog preduze a p o t re b n o j e d a p o s t oj i o dg ov a r a j u i r a d n i p r o s t o r a d ap t i r a n z a r a d o s o b a sa invaliditetom i d a i m a z ap o s le n a s t r u n a l ic a z a r a d n o o s p o s o b l j av a n j e i p r ofe s i o n al n u rehabilitaciju os o b a s a i n v al id it e t om u k o l i k o p re du z e e z ap o l j av a v i e o d 2 0 o s o b a s a invaliditetom o d n o s n o a n g a ov a n a s t r u n a l ic a u k o l i k o p re du z e e z ap o l j av a m a n j e o d 2 0 osoba sa invalid it e t om i t o : j e d n o l ic e z a i z v o e n j e p r a k t i n e n a s t av e i o b u ke z a p o s l ov e z a koje se osposob l j av a j u o s o b e s a i n v al id it e t om j e d n o l ic e z a p o s l ov e p r u a n j a p r ofe s i o n al n e asistencije zapo s le n i m o s o b a m a s a i n v al id it e t om j e d n o l ic e - s av e t n i k a z a i n t e g r a c i j u n a radnom mestu ( l a n 3 6 s t av 4 ) . O v a k o k o n c i p i r a n o p re du z e e z a p r ofe s i o n al n u re h a b il it a c i j u i zapoljavanje o s o b a s a i n v al id it e t om p o s e du j e k a r a k t e r i s t i ke s o c i j al n o g p re du z e a u s m e re n o g na radnu integra c i j u p r i p a d n i k a m a rg i n al i z ov a n i h g r u p a . 3 0

Odredbama Zakona propisano je i ta se, u smislu ovog zakona, smatra socijalnim preduzeem. Socijalno preduzee je privredno drutvo koje se osniva za obavljanje delatnosti koja je usmerena na zadovoljavanje potreba osoba sa invaliditetom i koje nezavisno od ukupnog broja zaposlenih zapoljava najmanje jednu osobu sa invaliditetom.(lan 45). Takoe, propisano je i da socijalno preduzee posluje u skladu sa propisima o privrednim drutvima. Usmerenost na zadovoljavanje socijalnih potreba osoba sa invaliditetom predstavlja karakteristiku socijalnog preduzea pruaoca socijalnih usluge31. Zakonom se propisuje da deo ostvarenih prihoda preduzee mora da investira u integraciju sopstvenih korisnika u drutvo i poboljanje njihovog ivotnog standarda, uslova rada, radnih

30. Po oblastima delovanja evropsko-kontinentalna preduzea moemo razvrstati u tri grupe iako ovu podelu moramo uzeti sa rezervom zbog postojanja razliitih preplitanja usluga i poslova koje socijalna preduzea obavljaju. 1) Socijalna preduzea koja pruaju socijalne usluge ugroenim kategorijama stanovnitva ili usluge od javnog interesa (npr. briga o deci obuka i briga o osobama sa invaliditetom centri za dnevne boravke pomo u kui itd.) 2) Socijalna preduzea koja se bave radnom integracijom pripadnika teko zaposlivih i marginalizovanih drutvenih grupa (tzv. WISE work integration social enterprises) 3) Socijalna preduzea koja rade u oblastima netradicionalnim za socijalnu ekonomiju ( npr. lokalni razvoj kulturne usluge zatita ivotne sredine reciklaa ekoloki menadment i sl). 31. Socijalna preduzea koja su pruaoci socijalnih usluga su est model ovih preduzea u veini zemalja. tavie veoma esto predstavljaju veinu socijalnih preduzea od ukpnog broja aktivnih preduzea u ovoj oblasti. U Italiji socijalne kooperative tipa A predstavljaju skoro 70% ukupnog broja socijalnih kooperativa a one su upravo pruaoci socijalnih usluga.

65

vetina, i zadovoljavanje potreba osoba sa invaliditetom. Meutim, zakonom nije definisano o kom procentu prihoda je re. Ovakva odredba ostavlja puno prostora za njenu proizvoljnu primenu i time otvara mogunost zloupotrebe osnovne ideje uspostavljanja ove vrste preduzea. Panju treba skrenuti i na injenicu da odredbama zakona nije precizno propisan nain raspodele dobiti. S obzirom na to, da je Zakonom propisano da socijalno preduzee posluje u skladu sa propisima o privrednim drutvima, to znai da u ovom sluaju treba primeniti odredbe Zakona o privrednim drutvima, kojima je propisan nain raspodele dobiti. Nain raspodele dobiti zavisi od oblika privrednog drutva u kom je socijalno preduzee osnovano. Imajui u vidu ove dve injenice, ostaje nejasno da li se zakonodavac kod uvoenja ove forme u pravni sistem vodio reenjima uporedne prakse koja se odnose na socijalna preduzea, ili je termin socijalno preduzee neoprezno iskorien za ovu svrhu i ubaen u ovaj zakon. Takoe, priroda samog Zakona ograniava u odreenoj meri da se njegove odredbe primenjuju na druge ranjive kategorije stanovnitva, to unekoliko nanosi tetu samom konceptu socijalnog preduzetnitva. Kada govorimo o poreskom statusu ovih pravnih formi Zakon o porezu na dobit pravnih lica predvia oslobaanje od poreza na dobit za preduzea za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje invalidnih lica, srazmerno ueu tih lica u ukupnom broju zaposlenih (l. 46.). Meutim, Zakon ne precizira na koji nain se primenjuje ovo proporcionalno oslobaanje (za preduzea koja osim invalidnih, zapoljavaju i druga lica) niti se poziva na primenu drugih propisa, ili izradu podzakonskog akta, kojim se utvruje nain obrauna ovog proporcionalnog poreskog osloboenja. Neophodno je propisati preciznu kategorizaciju procenta poreskog osloboenja na koje preduzee za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje invalidnih lica ostvaruje pravo, za svakog zaposlenog koji pripada kategoriji invalidnih lica (npr. 1% ukoliko je zaposleno jedno invalidno lice, prema ukupnom broju zaposlenih od 20) jasan odnos odobrenog poreskog osloboenja i broja zaposlenih invalidnih lica.

I S T I E MO

- Zakonom n ij e p re c i z n o de f i n i s a n p r o c e n at o s t v a re n i h p r i h o d a k oj i p re du z e e
mora da i n v e s t i r a u i n t e g r a c ij u s op s t v e n i h k o r i s n i k a .

- Podzakon s k a a k t a n e op h o d n a z a b li e o d re e n j e n a i n a o s n iv a n j a i r a d a
socijalnih p re du z e a n i s u p re dv i e n a z a u s v aj a n j e .

- Zakon on e m o g u av a d a s e o d re d b e ov o g z a k o n a p r im e n j uj u i n a d r ug e r a n j iv e
kategorij e s t a n ov n i t v a , t j . ov a p re du z e a m o r aj u i s klj u iv o z ap o lj av at i O S I .

66

PRAVNI, PORESKI I FINANSIJSKI STATUS ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA32

Pravni status udruenja i uslovi za obavljanje privredne delatnosti

Organizacije civilnog drutva predstavljaju agenta promene u svakoj dravi. Ovo se pogotovo odnosi na oblast socijalnog preduzetnitva. Brojne studije kao i uporedna praksa pokazuju da se socijalna preduzea vrsto oslanjaju na organizacije civilnog drutva bilo u partnerskom smislu bilo u smislu izvora finansiranja. Najvanije je svakako da su organizacije civilnog drutva esto osnivai socijalnih preduzea iz ijeg profita finansiraju svoje aktivnosti i time ispunjavaju svoju misiju. Sa druge strane socijalna preduzea esto biraju pravnu formu udruenja (organizacija civilnog drutva). Organizacije civilnog drutva neretko biraju i da se preregistruju i svoje aktivnosti nastave da obavljaju u formi socijalnog preduzea.

32. Pod organizacijama civilnog drutva u ovom radu podrazumevaju se oblici organizovanja koji ispunjavaju sledee karakteristike: 1) osnivaju se dobrovoljno 2) osnivaju se privatno-pravnim aktom (ugovor akt o osnivanju testament): 3) osnivaju se radi ostvarivanja nekog idealnog cilja u zajednike ili optekorisne svrhe a ne u cilju sticanja dobiti 4) nezavisni su od struktura dravne vlasti 5) predstavlaju zajednicu lica (universitas personam) ili zajednicu imovine (universitas rerum). U naem pravnom sistemu ove karakteristike ispunjavaju udruenja (kao zajednica lica) odnosno zadubine i fondacije (kao udruenja imovine). Pojam organizacije civilnog drutva i nedobitne neprofitne organizacije koriste se u radu kao sinonimi. Izvetaj razmatra relevantno zakonodavstvo Republike Srbije koje je bilo na snazi zakljuno sa 31. decembrom 2010. godine.

67

Osim to na ove naine potpomau rad socijalnih preduzea organizacije civilnog drutva su esto i najverniji klijenti ili korisnici usluga i roba koje socijalna preduzea nude. Istovremeno napori organizacija civilnog drutva u zagovaranju lobiranju i promovisanju znaaja socijalnog preduzetnitva izuzetno su bitni te se najvanije promene u zakonodavnom okviru i generalnom okruenju deavaju upravo zahvaljujui organizacijama civilnog drutva. Zbog svih ovih razloga razloga u tekstu koji sledi detaljno analiziramo pravni i poreski tretman razliitih organizacija civilnog drutva: udruenja fondacija i zadubina. Aktuelni Zakon o udruenjima datira iz 2009. godine33. U kontekstu ove publikacije, znaajne su odredbe zakona kojima se ureuje cilj osnivanja udruenja, mogunost da udruenja obavljaju privredne delatnosti i nain sticanja i raspolaganja imovinom udruenja. Odreeni broj, tzv. inicijativa socijalnog preduzetnitva trenutno posluje pozivajui se na odredbe ovog zakona. Po Zakonu, udruenje se moe osnovati radi ostvarivanja ili unapreenja bilo kojeg zajednikog ili opteg cilja ili interesa, koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom34, a mogu ga osnovati najmanje tri fizika ili pravna lica, s tim to najmanje jedan osniva mora imati sedite, odnosno prebivalite na teritoriji Republike Srbije (l.10.). ta se smatra optim ciljem ili interesom precizirano je u delu zakona kojim se ureuje budetsko finansiranje programa udruenja. Pod zajednikim ili optim interesom ili ciljem, u smislu zakona, podrazumeva se idealni (nematerijalni) cilj ili interes. Saglasno tome, udruenje se ne moe osnovati u cilju sticanja dobiti i njegove raspodele izmeu osnivaa i sa njima povezanim lica35 jer bi to bilo u suprotnosti sa samom definicijom udruenja kao nedobitne (neprofitne organizacije)36. Meutim, to ne znai da udruenje ne moe neposredno obavljati privrednu delatnost kao dopunsku delatnost u cilju sticanja prihoda, kojim se finansiraju osnovni statutarni ciljevi udruenja. Udruenje moe neposredno obavljati privredne ili druge delatnosti, u skladu sa zakonom kojim se ureuje klasifikacija delatnosti, pod sledeim uslovima: 1) da se radi o privrednoj delatnosti koja je u neposrednoj vezi sa njegovim statutarnim ciljevima (tzv. srodna privredna delatnost); 2) da je obavljanje ove delatnosti predvieno statutom udruenja (tzv. ogranienje ultra vires); 3) da se radi o privrednoj delatnosti manjeg obima, odnosno da se ta delatnost obavlja u obimu potrebnim za ostvarivanje statutarnih ciljeva udruenja. Privredna delatnost udruenja upisuje se u Registar privrednih subjekata i obavlja u skladu sa propisima koji ureuju tehnike, sanitarne i druge uslove za obavljanje te delatnosti37. Drugim reima, u pogledu uslova za obavljanje odreene delatnosti, udruenje se nalazi u istom poloaju kao i svaki drugi privredni subjekat. Udruenje moe neposredno obavljati privrednu delatnost tek poto je steklo svojstvo pravnog lica (koje se stie upisom u Registar udruenja, kojeg vodi Agencija za privredne

33. Zakon o udruenjima (Slubeni glasnik RS br. 51/09) 34. Ibid lan 2. 35. Pod organizacijama civilnog drutva u ovom radu podrazumevaju se oblici organizovanja koji ispunjavaju sledee karakteristike: 1) osnivaju se dobrovoljno 2) osnivaju se privatno-pravnim aktom (ugovor akt o osnivanju testament): 3) osnivaju se radi ostvarivanja nekog idealnog cilja u zajednike ili optekorisne svrhe a ne u cilju sticanja dobiti 4) nezavisni su od struktura dravne vlasti 5) predstavljaju zajednicu lica (universitas personam) ili zajednicu imovine (universitas rerum). U naem pravnom sistemu ove karakteristike ispunjavaju udruenja (kao zajednica lica) odnosno zadubine fondacije i fondovi (kao udruenja imovine). Pojam organizacije civilnog drutva i nedobitne organizacije koriste se u radu kao sinonimi. 36. Zakon o udruenjima (Slubeni glasnik RS br. 51/09) lan 37. 37. http://www.apr.gov.rs/

68

registre38) i poto je privrednu delatnost upisalo u Registar privrednih subjekata. Radi zatite pravne sigurnosti, pravni poslovi koje udruenje zakljui suprotno prethodno navedenim uslovima za neposredno obavljanje privredne delatnosti pravno su valjani, osim ako je tree lice znalo ili moralo znati da udruenje ne ispunjava zakonom propisane uslove za obavljanje ove delatnosti (l. 37.). U vezi sa zakonom propisanim uslovima za neposredno obavljanje privredne delatnosti neophodno je dati odgovor na nekoliko pitanja. Pre svega, nuno je utvrditi ta se, u smislu zakona, smatra privrednom delatnou. S obzirom na to da Zakon o udruenjima ne definie privrednu delatnost, za pojmovno odreenje privredne delatnosti od znaaja su odredbe poreskih zakona, pre svega Zakon o porezu na dobit pravnih lica39. Iz odredbi zakona proizilazi da su obveznici poreza na dobit prevashodno pravna lica koja trajno obavljaju privrednu delatnost (privredna drutva, zadruge), odnosno prodaju robe i vre usluge uz nadoknadu na tritu (l. 1.). Kada je re o ostalim pravnim licima (udruenjima, fondacijama, itd.), ona su obveznici poreza na dobit samo kada i sami obavljaju privrednu delatnost kao trajnu prodaju proizvoda i vrenje usluga uz naknadu na tritu. Saglasno tome, povremene dobrovoljne akcije koje organizuju udruenja, kao to su dobrotvorne veere ili povremene i jednokratne prodaje promotivnih ili drugih materijala u humanitarne i druge zakonom dozvoljene svrhe, ne smatraju se, u smislu zakona, privrednom delatnou (ve dobrovoljnim prilozima). Pored toga, neophodno je odgovoriti na pitanje ta se, u smislu Zakona o udruenjima, smatra srodnom privrednom delatnou? Da li se odreena privredna delatnost smatra srodnom ili nesrodnom u odnosu na statutarne ciljeve udruenja, faktiko je pitanje koje se reava u svakom pojedinanom sluaju. Ono to predstavlja tekou u konceptu srodne privredne delatnosti jeste injenica da je ponekad u konkretnom sluaju teko utvrditi da li se radi o srodnoj ili nesrodnoj privrednoj delatnosti. Na primer, ako je osnovni statutarni cilj udruenja podrka ruralnom razvoju, i ako udruenje eli da tampa (i prodaje na tritu) literaturu na temu ruralnog razvoja, radi sticanja dodatnih prihoda kojim e finansirati svoj osnovni statutarni cilj, onda nema sumnje da ova vrsta delatnosti predstavlja srodnu privrednu delatnost. Meutim, ako udruenje eli da tampa i prodaje literaturu koja se tie ne samo ruralnog ekonomskog razvoja, ve obrauje i neke ire ekonomske teme, onda se poveava i stepen neizvesnosti vezan za pitanje da li se ovde radi o srodnoj privrednoj delatnosti. Ovakvim zakonskim reenjima, ostavlja se irok manevarski prostor nadlenim organima za diskreciono procenjivanje, ime se uvodi nesigurnost i neizvesnost za udruenja koja su se odvaila na neposredno obavljanje privredne delatnosti. Pre svega, u opasnost mogu doi udruenja kod kojih osnovni cilj nije definisan na fleksibilan nain, ime se za njih poveava rizik koji sa sobom nosi koncept srodne delatnosti. Dodatno, rizik poveava i injenica da se u praksi, kada govorimo o delatnostima koje obavljaju socijalna preduzea, neretko radi o inovativnim idejama, u maloj meri poznatim na naem tritu. Nuno je skrenuti panju i na uslov: da se radi o delatnosti manjeg obima, odnosno da se delatnost obavlja u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruenja. Oigledno, ovaj uslov za obavljanje privredne delatnosti u zakonu je formulisan na kontradiktoran nain. Ovo

38. Zakon o porezu na dobit pravnih lica (Slubeni glasnik RS br. 25/2001. 80/2002. 43/2003. 84/04 18/10) ) 39. Zakon o porezu na dobit pravnih lica (Slubeni glasnik RS br. 25/2001. 80/2002. 43/2003. 84/04 18/10) )

69

stoga to obavljanje (srodne privredne) delatnosti u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruenja ni na koji nain ne implicira da se mora raditi o delatnosti manjeg obima. Dalje, Zakon nijednom odredbom ne propisuje na osnovu kojih kriterijuma se utvruje da se radi o privrednoj delatnosti veeg obima, odnosno o privrednoj delatnosti koja prevazilazi obim neophodan za ostvarivanje statutarnih ciljeva udruenja. Ovo ostavlja neopravdano velika diskreciona ovlaenja nadlenom organu da proceni jesu li ispunjeni navedeni uslovi. Imajui u vidu da zakon propisuje prekrajne kazne u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara za udruenje koje obavlja privrednu delatnost u veem obimu, odnosno prekrajne kazne od 5.000 50.000 dinara za odgovorno lice u udruenju (l. 73.), oigledno je da ove neprecizne zakonske odredbe deluju destimulativno na neposredno obavljanje privredne delatnosti udruenja, imajui u vidu rizik kojim se ono u tom smislu izlae. Naime, zbog skromnih finansijskih sredstava sa kojima veina udruenja raspolau, neposredno obavljanje privredne delatnosti pod zakonski neprecizno definisanim uslovima moe, u sluaju izricanja prekrajnih kazni, dovesti i do gaenja udruenja. U tom smislu, odredbe lana 37. zakona nisu u skladu ni sa lanom 11. Evropske konvencije o ljudskim pravima, odnosno testom koji Evropski sud za ljudska prava primenjuje kada je re o povredi lana 11. Konvencije. Naime, svako ogranienje slobode udruivanja40 mora biti: 1) propisano zakonom; 2) sluiti legitimnom cilju41; 3) biti minimalni nivo ogranienja neophodan za ostvarivanje legitimnog cilja (tzv. test proporcionalnosti). Kada je re o prvom od navedenih uslova, on u sebi ukljuuje dva poduslova: a) dostupnost pravnog propisa - to jest, da se radi o pravnom propisu koji je javno objavljen; b) odreena kakvoa (kvalitet) pravnog propisa kojim se uvodi ogranienje to jest, pravni propis mora biti pisan jezikom koji je razumljiv i laiku i mora imati odreeni stepen (pravne) predvidivosti42. Oigledno je da odredbe lana 37. zakona, zbog prethodno navedenih razloga, ne ispunjavaju drugi od navedenih poduslova. Konano, saglasno naelu zabrane raspodele dobiti, kao jedne od kljunih karakteristika nedobitnih (neprofitnih) pravnih lica, udruenje ne moe dobit ostvarenu od privredne ili druge delatnosti raspodeljivati osnivaima, lanovima, lanovima organa udruenja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima. Pod povezanim licima, u smislu zakona, smatraju se lica koja su kao takva utvrena u Zakonu o privrednim drutvima43.
40. Treba napomenuti da lan 11. onvencije ne garantuje udruenju pravo na neposredno obavljanje privrednih delatnosti ve samo pravo na nesmetano osnivanje i delovanje (ukljuujui i pravo ali ne i obavezu da stekne svojstvo pravnog lica). Meutim izricanje prekrajnih kazni zbog povrede lana 37. Zakona o udruenjima koje bi dovele do gaenja udruenja iz prethodno navedenih razloga nesumnjivo predstavlja povredu lana 11. onvencije jer bi ugrozilo pravo udruenja na nesmetano delovanje. 41. Saglasno odredbama lana 11. stav 2. onvencije: ne mogu se postavljati nikakva ogranienja u ostvarivanju tih prava osim onih koja su propisana zakonom i koja su u demokratskom drutvu nuna radi interesa dravne sigurnosti ili javnog reda i mira radi spreavanja nereda ili zloina radi zatite zdravlja ili morala ili radi zatite prava i sloboda drugih. Ovaj lan ne zabranjuje da se nameu zakonska ogranienja u ostvarivanju tih prava pripadnicima oruanih snaga policije ili dravne uprave. Lista ogranienja navedena u lanu 11. iscrpljujua je (numerus clausus) to znai da se sloboda udruivanja ne moe ograniiti zbog bilo kojeg drugog razloga.14. Pod organizacijama civilnog drutva u ovom radu podrazumevaju se oblici organizovanja koji ispunjavaju sledee karakteristike: 1) osnivaju se dobrovoljno 2) osnivaju se privatno-pravnim aktom (ugovor akt o osnivanju testament): 3) osnivaju se radi ostvarivanja nekog idealnog cilja u zajednike ili optekorisne svrhe a ne u cilju sticanja dobiti 4) nezavisni su od struktura dravne vlasti 5) predstavljaju zajednicu lica (universitas personam) ili zajednicu imovine (universitas rerum). U naem pravnom sistemu ove karakteristike ispunjavaju udruenja (kao zajednica lica) odnosno zadubine fondacije i fondovi (kao udruenja imovine). Pojam organizacije civilnog drutva i nedobitne organizacije koriste se u radu kao sinonimi. 42..Sluaj Maestri v. Italy br. 39748-98. 43. Zakon o privrednim drutvima (Slubeni glasnik RS br. 125/04)

70

Dakako, nema pravnih prepreka da udruenje (sa svojstvom pravnog lica) osnuje privredno drutvo, u cilju obavljanja privredne delatnosti. U tom smislu, udruenje-osniva privrednog drutva nalazi se u istom pravnom poloaju kao i svako drugo pravno lice osniva privrednog drutva. To, izmeu ostalog, znai da udruenje, bez ikakvih ogranienja, moe osnovati privredno drutvo radi obavljanja bilo koje zakonom dozvoljene delatnosti (srodne ili nesrodne). Najea praksa do sada je bila da udruenja osnivaju drutva sa ogranienom odgovornou. Da li e udruenje obavljati privrednu delatnost neposredno ili putem posebnog privrednog drutva, zavisi od niza faktora, ukljuujui i poreska pravila. Naelno, neposredno obavljanje privredne delatnosti smanjuje trokove obavljanja istih, s obzirom na to da udruenju za obavljanje ove delatnosti nije potreban osnivaki (ve samo obrtni) kapital, niti je nuno zapoljavanje novih lica za obavljanje ovih poslova. Na drugoj strani, neposredno obavljanje privredne delatnosti nosi sa sobom i odreene rizike. Pre svega, udruenje za obaveze preuzete u privredno-pravnom prometu odgovara celokupnom svojom imovinom (a ne samo sredstvima koje je angaovalo u konkretnom poslovnom poduhvatu) tako da neuspeli poslovni poduhvat moe da dovede do steaja udruenja. Osim toga, neposredno obavljanje privredne delatnosti poveava rizik kanjavanja za privredni prestup, to proizilazi iz odredbi samog zakona. Opasnosti koje korienje odredbi ovog zakona nosi, a u kontekstu socijalnog preduzetnitva, ogledaju se pre svega u moguem naruavanju osnovne ideje zbog koje se osnivaju udruenja, kao i njihovog odreenja kao neprofitnih. Neminovno, postoji rizik da uspeno vrenje privredne delatnosti dovede do toga da postaje samo sebi cilj, pretena delatnost, na taj nain zapostavljajui socijalnu svrhu. Takoe, ukoliko bi se koncept socijalnog preduzetnitva vezao preteno za ovaj zakon, postavlja se pitanje ta bi druga pravna lica, pre svega profitna, spreavalo da se preregistruju i (zlo)upotrebe ovu pravnu formu za obavljanje svoje privredne delatnosti. Kao zakljuak, vano je napomenuti da Zakon o udruenjima prvenstveno prua formu za graansko udruivanje u cilju reavanja nekog problema od javnog interesa, i da kao takav ne obezbeuje dovoljno fleksibilnu strukturu za ekonomsku aktivnost. To se ogleda i u injenici da zbog nedobitnog karaktera, udruenja imaju vrlo ogranien pristup konvencionalnim instrumentima finansiranja poput kredita kod komercijalnih banaka ili nekih drugih razvojnih sredstava. Takoe, oteano im je uestvovanje u tenderskim procedurama, ili pak poslovno udruivanje sa drugim privrednim drutvom ili fizikim licem. Sve ovo ograniava privrednu delatnost udruenja i zadrava je na niskom nivou. Upravo zbog ovih razloga, udruenja se u praksi ee javljaju kao osnivai socijalnih preduzea, njihovi partneri, klijenti ili ak i finansijeri, a ree sama udruenja odluuju da postanu socijalna preduzea.

I S T I E MO

- Neprecizne norme kojima se regulie vrenje privredne i (ne)srodne delatnosti udruenja. - Za socijalna preduzea registrovana u ovom obliku smanjena je mogunost pristupa - Udruenja se esto javljaju kao osnivai socijalnih preduzea partneri klijenti ili pak kao izvori
finansija za socijalna preduzea.

komercijalnim kreditima banaka uestvovanje u tenderskim procedurama kao i poslovno udruivanje sa drugim firmama ili privatnim investitorima.

71

PRAVNI STATUS ZADUBINA

Pravni status zadubina i fondacija, kao nelanskih oblika delovanja organizacija civilnog drutva (OCD), odnosno zajednica imovine (univrsitas rerum), a ne lica (universitas personam), regulisan je nedavno usvojenim Zakonom o zadubinama i fondacijama44. Zakon donosi znaajne novine u pravnom statusu nelanskih oblika delovanja OCD, koje mogu imati implikacije na koncept socijalnog preduzetnitva. U odnosu na prethodni zakon, koji je pravio razliku izmeu zadubina, fondova i fondacija, ovaj zakon ureuje pravni poloaj samo dva statusnopravna nelanska oblika: zadubine i fondacije, sa jasno definisanim karakteristikama. Zadubina se definie kao pravno lice bez lanova kojem je osniva namenio odreenu imovinu (osnovna imovina) radi dobroinog ostvarivanja optekorisnog cilja ili privatnog interesa, odnosno cilja koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom (lan 2.). Minimalna vrednost osnovne imovine za osnivanje zadubine iznosi 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, s tim to Zakon doputa mogunost da se, po prethodno pribavljenom miljenju ministarstva nadlenog za kulturu, odnosno organa autonomne pokrajine nadlenog za poslove kulture (za zadubine koje se osnivaju na teritoriji AP Vojvodine), zadubina osnuje i sa manjom osnovnom imovinom, ukoliko je dovoljna za ostvarivanje ciljeva za koje se zadubina osniva (lan 12.). Po prvi put u naem pravnom sistemu, Zakon doputa osnivanje zadubine ne samo u optekorisne, ve i privatne svrhe (na primer, porodine zadubine koje se osnivaju radi kolovanja lanova odreene porodice). Radi se o reenju koje je usvojeno u veem broju zemalja EU i koje se moe braniti i in extenso tumaenjem prava na mirno uivanje vlasnitva, zatienog Prvim protokolom Evropske konvencije o ljudskim pravima. Meutim, ove zadubine ne uivaju nikakve porezne i budetske povlastice, niti mogu neposredno obavljati privrednu delatnost, te su u tom smislu od manjeg znaaja za koncept socijalnog preduzetnitva (lan 7, 46.).

44. Zakon o zadubinama i fondacijama (Slubeni glasnik RS br 88/10).

72

Pravni status fondacija

Pod fondacijom se podrazumeva pravno lice bez lanova i osnovne imovine koje je osnovano radi dobroinog ostvarivanja optekorisnog cilja koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom (lan 2.). Pod optekorisnim ciljem, u smislu Zakona, smatraju se aktivnosti usmerene na promovisanje i zatitu ljudskih, graanskih i manjinskih prava, promovisanje demokratskih vrednosti, evropskih integracija i meunarodnog razumevanja, odrivi razvoj, regionalni razvoj, ravnopravnost polova, unapreenje socijalne i zdravstvene zatite, promovisanje i unapreenje kulture i javnog informisanja, promovisanje i popularizaciju nauke, obrazovanja, umetnosti i amaterskog sporta, unapreivanje poloaja osoba sa invaliditetom, brigu o deci i mladima, pomo starima, zatitu ivotne sredine, borbu protiv korupcije, zatitu potroaa, zatitu ivotinja, humanitarne i druge aktivnosti kojima zadubine i fondacije ostvaruju optekorisne ciljeve, odnosno interese. Zadubine i fondacije ostvaruju prethodno navedene optekorisne ciljeve i kada je njihova aktivnost usmerena na krug lica koja pripadaju odreenoj profesiji, nacionalnoj, jezikoj, kulturnoj i verskoj grupi, polu ili rodu, odnosno na lica koja ive na odreenom podruju (lan 3.). Za razliku od udruenja, zadubina i fondacija, pod pretnjom prekrajne kazne, ne smeju delovati pre upisa u Registar, odnosno sticanja svojstva pravnog lica (lan 29, 63.). Kao to smo prethodno pomenuli, za razliku od zadubine, za osnivanje fondacije nije potrebna nikakva osnovna imovina. Treba rei da je ovo zakonsko reenje na tragu dobre uporedne prakse.45 Naime, razliiti statusno-pravni oblici u kojem deluju OCD sve vie se percipiraju kao institucionalni meni koji drava, uz minimalne transakcione trokove, stavlja na raspolaganje pravnim i firzikim licima, radi ostvarivanja optekorisnih ili zajednikih ciljeva, odnosno mobilizacije drutvenog kapitala. Na samim osnivaima je da iz tog menija odaberu onaj institucionalni oblik koji e na najbolji nain omoguiti ostvarivanje njihovih aspiracija i elja. U tom smislu, osnivanje fondacije bez osnovne imovine omoguava svakom licu koje eli da zadri upravljaku kontrolu nad njenim radom, da na jednostavan nain, bez velikih trokova, osnuje fondaciju, a da potom, kroz njene aktivnosti, na transparentan nain (s obzirom na to da fondacija kao pravno lice ima sopstveni iro raun) pribavlja sredstva neophodna za njen rad. Dakako, prethodna razmatranja o upravljakoj strukturi fondacije odnose se i na zadubine.

45. Na primer za osnivanje fondacije u Poljskoj zahteva se poetna imovina od ca 210 evra a u Maarskoj izmeu 390-780 evra dok u pojedinim zemljama za osnivanje fondacije nije potrebna nikakva ili samo simbolina poetna imovina (Engleska Holandija Crna Gora BiH).

73

Uslovi za obavljanje privredne delatnosti zadubina i fondacija

Kada je re o uslovima za obavljanje privredne delatnosti, zadubina koja deluje u optekorisne svrhe i fondacija mogu neposredno obavljati privrednu delatnost pod sledeim uslovima: 1) da je delatnost u vezi sa ciljevima zadubine i fondacije (tzv. neposredna privredna delatnost); 2) da je delatnost predviena statutom (tzv. ogranienje ultra vires); 3) da se radi o sporednoj delatnosti zadubine i fondacije; 4) da je delatnost upisana u Registar. Pravni poslovi koje zadubina i fondacija zakljue suprotno odredbama stava 1. ovog lana pravno su valjani, osim ako je tree lice znalo ili moralo znati da prilikom zakljuenja pravnog posla nisu ispunjeni prethodno navedeni uslovi (lan 45.). Ovako definisani uslovi za obavljanje privredne delatnosti zadubina i fondacija pruaju veu pravnu sigurnost u odnosu na vaei Zakon o udruenjima. Ovo prvenstveno zbog toga to Zakon o zadubinama i fondacijama ne zahteva da se ova delatnost obavlja u manjem obimu. Meutim, obavljanje privredne delatnosti od strane ovih statusno-pravnih formi u svetlu socijalnog preduzetnitva ne daje optimalne rezultate. Naime, postavlja se pitanje zato osnivati socijalno preduzee iji je cilj da preraspodelom profita finansira svoje socijalne ciljeve u formi zadubine ili fondacije koja je po svojoj pravnoj prirodi nedobitna, a i komercijalno nefleksibilna? Iako podzakonski akti za primenu zakona i upis u Registar jo nisu doneti, oekuje se da e zadubina i fondacija, kao i udruenje, u Registar privrednih subjekata upisivati samo jednu srodnu privrednu delatnost, ali da e moi neposredno da obavljaju i svaku drugu privrednu delatnost koja je utvrena u statutu. Novanom kaznom od 300.000 do 600.000 dinara kaznie se za privredni prestup zadubina i fondacija ako neposredno obavljaju privrednu delatnost koja nije u vezi sa osnovnim ciljevima zadubine i fondacije ili nije predviena statutom. Za isti privredni prestup novanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara kaznie se i odgovorno lice u zadubini i fondaciji (lan 62.). Kao i u sluaju udruenja, nema pravnih prepreka da zadubine i fondacije osnivaju privredno drutvo, radi obavljanja privredne delatnosti. Ukoliko se oslonimo na kriterijume EMES-a koje odreuju socijalnu dimenziju socijalnih preduzea, kao i na injenicu da je odredba kojom se propisuje optekorisni cilj definisana tako da explicite i implicite ne postavlja ogranienja, prepreka da se koncept socijalnog preduzetnitva vee za ove nedobitne pravne forme u naelu nema. Takoe, argumetum a fortiori je i injenica da se u praksi velikog broja zemalja koncept socijalnog preduzetnitva, u poetnim koracima njegovog uvoenja u sisteme tih drava, vezuje za institut dobrovoljnog davanja (milosra). Ovaj institut se u zavisnosti od osobenosti svakog pravnog sistema pojavljuje u razliitim modalitetima nedobitnih pravnih oblika (formi), to bi po analogiji u naem pravu bile upravo zadubine i fondacije. Meutim, ove forme moraju biti obogaene novim pravnim reenjima koja daju veu fleksibilnost komercijalnim aktivnostima, kako bi se u veoj meri omoguilo poslovanje socijalnih preduzea.

74

Istovremeno, zadubine i fondacije je potrebno posmatrati prvenstveno kroz prizmu potencijalnih izvora finansiranja za potencijalna i trenutna socijalna preduzea, a manje kroz konkretni pravni okvir koji bi socijalna preduzea koristila za svoje poslovanje. U tom smislu se ovi pravni oblici i pominju u ovom tekstu.

I S T I E MO

- Zadubin e i f o n d a c i j e p re d s t av l j a j u j e d a n o d m o g u i h i l o g i n i h i z v o r a
finansiran j a s o c i j al n i h p re du z e a

- Nefleksib il n a s t r u k t u r a z a r a d s a m i h s o c i j al n i h p re du z e a

Poreski tretman prihoda organizacija civilnog drutva

Poreskom tretmanu prihoda organizacija civilnog drutva posveujemo posebnu panju u ovoj publikaciji iz nekoliko razloga. Na prvom mestu smatramo da e svako budue pravno regulisanje socijalnog preduzetnitva imati makar delimino inspiraciju u poreskom tretmanu OCD-a. Istovremeno neminovno e jedan broj socijalnih preduzea birati formu udruenja kao okvir za svoje poslovanje ili e se oslanjati na partnerstvo sa organizacijama civilnog drutva a poreski okvir poslovanja OCD-a nije u velikoj meri poznat iroj javnosti. Tree imajui u vidu komparativna iskustva ali i istraivanja sprovedena kod nas46 vidimo da se OCD-i esto pojavljuju kao osnivai socijalnih preduzea pa je time i za njih same interesantno istraiti poreski okvir. etvrto OCD-i esto predstavljaju loginu vezu izmeu socijalnih preduzea i izvora finansiranja a neretko se ove dve vrste organizacija oslanjaju i na iste ili sline izvore finansiranja. Poslednje ali ne i najmanje vano odnosi se na injenicu da su OCD-i najvaniji agenti promene u ovoj oblasti tanije da u najveoj meri promoviu zastupaju i zagovaraju razvoj koncepta socijalnog preduzetnitva.

46. Pogledati Role of Social Enterprises in Employment Generation in CEE and CIS National Study in Serbia SeConS UNDP Belgrade 2006 gde je mapirano vie od 1000 potencijalnih socijalnih preduzea razliitih vrsta.

75

O poreskom tretmanu ostalih pravnih oblika (privrednih drutava, zadruga i dr.) imaete priliku da itate u neto ogranienijem obimu, budui da je literatura na tu temu mnogo dostupnija javnosti. a) Poreski tretman donacija Saglasno odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, izdaci za zdravstvene, obrazovne, naune, humanitarne, verske, zatitu ovekove okoline i sportske namene priznaju se kao rashod u iznosu od najvie 3,5% od ukupnog prihoda. Izdaci za humanitarne namene priznaju se samo ako su izvreni preko humanitarnih organizacija registrovanih za te namene; izdaci za oblast kulture priznaju se kao rashod u iznosu od najvie 1,5% ukupnog prihoda (lan 15.). Dobra strana ovog reenja, sa stanovita podsticanja kulture davanja, jeste to to se kao osnov priznatog rashoda uzima ukupan prihod, umesto dobiti, to poveava apsolutan iznos davanja koji se priznaje kao rashod. Druga dobra strana ovog reenja jeste to to se izdaci priznaju za ulaganja u odreene namene, nezavisno od toga da li ih obavljaju OCD-i ili dravne ustanove (princip nediskriminacije). Meutim, zakonodavac se opredelio da gore navedene svrhe (delatnosti) numerus clausus kvalifikuje kao svrhe (delatnosti) od javnog interesa. Ovakav restriktivan pristup teko se moe braniti budui da iskljuuje puno svrha koje su ne samo komparativno posmatrano, ve i u naem drutvu, prepoznate kao delatnosti od javnog interesa. Na primer, lan 15. stav 1. Zakona ne priznaje promociju i zatitu ljudskih i manjinskih prava, zatitu potroaa, podrku razvoju demokratskih institucija i institucija trine privrede, borbu protiv korupcije, evropske integracije, itd. kao svrhe od javnog interesa, iako su ove svrhe - ne samo komparativno posmatrano, ve i u naem drutvu prepoznate kao svrhe od javnog interesa. tavie, neke od ovih namena, na primer, ljudska i manjinska prava, direktno su zatiene Ustavom RS, a neke, kao to su evropske integracije, predstavljaju najvii spoljnopolitiki prioritet zemlje. Reenje iz Zakona vrlo je slino reenju koje je na snazi u veini zemalja bive SFRJ a koje u velikoj meri predstavlja naslee biveg reima. Situacija je neto povoljnija u Hrvatskoj, gde lista delatnosti (svrha) od javnog interesa nije utvrena numerus clausus. Uvaavajui nunost odgovarajuih zakonodavnih promena u ovoj oblasti, novi Zakon o udruenjima (lan 36.) sadri listu programa od javnog interesa koji se finansiraju iz budeta, a koja je, u skladu sa novim drutvenim zahtevima, znatno ira od one u lanu 15. stav 1. Zakona o porezu na dobit preduzea. Isto se odnosi i na odredbe lana 3. Zakona o zadubinama i fondacijama, kojim se ureuje definicija fondacije i zadubine od javnog interesa a za koje se previaju odgovarajue poreske olakice. Saglasno tome, neophodno je odredbe lana 15. stav 1. Zakona dovosti u saglasnost ne samo sa dobrom uporednom praksom, ve i sa novim statusno-pravnim propisima o udruenjima, zadubinama i fondacijama. Iz odredbi lana 15. stav 2. Zakona proizilazi da se izdaci za humanitarne svrhe priznaju kao rashod samo ako su izvreni preko humanitarnih organizacija. Argumentum a contrario, izdaci za ostale navedene svrhe priznaju se i onda kada samo pravno lice poreski obveznik obavlja ove svrhe. U budunosti se moe javiti potreba za detaljnijim regulisanjem pitanja poreski priznatih rashoda pravnih lica za davanje u optekorisne svrhe. Na primer, pojedine zemlje priznaju poreske rashode samo za davanja OCD-a ili pak socijalnih preduzea koja su osnovana radi ostvarivanja nekog cilja u optekorisne svrhe, koje deluju odreeni broj godina, i koje nisu direktno ukljuene u politike

76

aktivnosti. Meutim, smatramo da razlozi racionalnosti i ekonominosti, kao i trenutni stepen razvoja civilnog drutva i kulture davanja u Srbiji, opravdavaju ovaj minimalistiki pristup u predlogu izmena Zakona o porezu na dobit preduzea. Konano, treba napomenuti da je Srbija jedna od retkih zemalja u Evropi koja ne priznaje poreske donacije za davanja fizikih licaporeskih obveznika u opte korisne svrhe ili bar ne predvia nekakav mehanizam kvazibudetskog finansiranja iz poreskih prihoda fizikih lica (kao to je mehanizam 1%, koji se primenjuje u Maarskoj, Slovakoj, Poljskoj). b) Poreski tretman prihoda od privredne delatnosti Saglasno Zakonu o porezu na dobit pravnih lica (lan 44.), nedobitna organizacija koja neposredno obavlja privrednu delatnost i koja u godini za koju se odobrava pravo na osloboenje ostvari viak prihoda nad rashodima do 400.000 dinara oslobaa se plaanja ovog poreza, pod sledeim uslovima: 1) da nedobitna organizacija ne raspodeljuje tako ostvareni viak svojim osnivaima, lanovima, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima;47 2) da lina primanja koja nedobitna organizacija isplauje zaposlenima, direktorima i sa njima povezanim licima ne prelazi iznos dvostrukog proseka za delatnost u kojoj je nedobitna organizacija razvrstana; 3) da nedobitna organizacija ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivaa, lanova, direktora, zaposlenih ili sa njima povezanih lica. Pravo na osloboenje nema nedobitna organizacija koja ostvari viak prihoda nad rashodima vei od 400.000 dinara, kao ni nedobitna organizacija koja ima monopolski ili dominantan poloaj na tritu u smislu Zakona kojim se ureuje suzbijanje monopolskog ili dominantnog poloaja.48 Nedobitna organizacija duna je da u poreskom bilansu posebno iskae prihode ostvarene na tritu i sa njima povezane rashode, i ne ostvaruje prava na druge poreske podsticaje koji su propisani Zakonom. Ovaj okvir oporezivanja poslovanja privlai socijalna preduzea da se registruju u formi udruenja. I pored poetnog pogodnog okvira, ozbiljnije i ire poslovanje se tee moe obavljati u ovoj formi.

47. Saglasno lanu 59. Zakona licem povezanim sa obveznikom smatra se ono fiziko ili pravno lice u ijim se odnosima sa obveznikom javlja mogunost kontrole ili znaajnijeg uticaja na poslovne odluke. Posedovanje vie od 50% ili pojedinano najveeg dela akcija ili udela smatra se omoguenom kontrolom nad obveznikom. Uticaj na poslovne odluke obveznika postoji pored sluaja predvienog u stavu 3. ovog lana i kada lice povezano sa obveznikom poseduje vie od 50% ili pojedinano najvei broj glasova u obveznikovim organima upravljanja. Licem povezanim sa obveznikom smatra se i ono pravno lice u kome kao i kod obveznika ista fizika ili pravna lica neposredno ili posredno uestvuju u upravljanju kontroli ili kapitalu. 48. Saglasno odredbama lana 15. Zakona o zatiti konkurencije (Slubeni list RS br. 51/09) dominantan poloaj na relevantnom tritu ima uesnik na tritu koji nema konkurenciju ili je konkurencija beznaajna odnosno koji ima znaajno bolji poloaj u odnosu na konkurente uzimajui u obzir veliinu trinog udela ekonomsku i finansijsku snagu pristup tritima snabdevanja i distribucije kao i pravne ili injenine prepreke za pristup drugih uesnika tritu. Pretpostavka je da uesnik na tritu ima dominantan poloaj ako je njegov trini udeo na relevantnom tritu 40% ili vie. Pretpostavka je da su dva ili vie uesnika na tritu u dominantnom poloaju ako izmeu njih ne postoji znaajna konkurencija i ako je njihov ukupan trini udeo 50% ili vie (kolektivna dominacija). U ostalim sluajevima teret dokazivanja postojanja dominantnog poloaja lei na omisiji za zatitu konkurencije.

77

Kada je re o oporezivanju prihoda koje je OCD ostvarila neposrednim obavljanjem privredne delatnosti, treba napomenuti da Zakon koristi savremenu terminologiju: umesto termina dobit (koji se koristi i u starom Zakonu o udruenjima), koristi se termin viak prihoda nad rashodima. Time se i terminoloki izraava institucionalna razlika i specifinosti OCD-a u odnosu na privredne subjekte. Ovakva logika moe biti primenjena i prilikom definisanja dobiti socijalnih preduzea. Ukoliko pak OCD ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na poresko osloboenje za obavljanje privredne delatnosti propisane Zakonom o porezu na dobit preduzea, svaki viak prihoda nad rashodima bie oporezovan po redovnoj stopi od 10%. Zakon o porezu na dobit pravnih lica ne predvia nikakve prekrajne sankcije za OCD koja ne ispunjava propisane uslove za oslobaanje od poreza na viak prihoda nad rashodima. c) Poreski tretman poklona Saglasno odredbama Zakona o porezima na imovinu49, fond i fondacija nisu plaali porez na poklon na nasleenu ili na poklon primljenu imovinu koja slui iskljuivo za namene zbog kojih su fond i fondacija osnovani (lan 21.). Meutim, za razliku od fonda i fondacije, udruenje je bilo obveznik poreza na poklon u novcu, stvarima i pravima. Ovaj porez plaao se u iznosu od 2,5% od njegove utvrene trine vrednosti, osim ako nominalna vrednost poklona ne prelazi 9.000 dinara (lan 19, 20.). Na stvari i prava ija utvrena trina vrednost prelazi 9.000 dinara ne plaa se porez na poklon samo u sluaju da se na ovaj transfer obraunava PDV (lan 14.). Pored toga, porez na poklon ne plaa se na strane donacije u novcu, stvarima i pravima, ako je tako predvieno ratifikovanim meunarodnim ugovorom (lan 21.). Obaveza plaanja poreza na poklon bila je propisana za udruenje nezavisno od toga da li je poklonodavac (donator) strano lice (koje nije obuhvaeno ratifikovanim meunarodnim ugovorima) ili domae privatno-pravno lice. Na drugoj strani, porez na poklon nije se plaao na imovinu primljenu od Republike Srbije, autonomne pokrajine i lokalne samouprave (lan 21.). Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu50, oslobaa i udruenja od plaanja poreza na poklon, te ih u tom smislu izjednaava sa fondacijama (i zadubinama). Saglasno odredbama lana 18. Zakona, osim fonda (fondacije) oslobaa se i: zadubina, odnosno udruenje, osnovano radi ostvarivanja optekorisnog cilja u smislu Zakona koji ureuje zadubine, registrovano u skladu sa Zakonom na nasleenu ili na poklon primljenu imovinu koja slui iskljuivo za namene za koje je ta zadubina, odnosno udruenje osnovano; Iako je zakonodavac pribegao neuobiajenom reenju da je za odreivanje optekorisnih ciljeva udruenja merodavan zakon koji ureuje pravni status zadubina, a ne zakon koji ureuje pravni status udruenja, koji takoe ureuje ovo pitanje, sa praktinog stanovita, primena ove odredbe ne bi trebalo da stvara posebne tekoe, ako imamo u vidu da su definicije optekorisnog cilja u oba zakona u znaajnoj meri harmonizovana.

49. Zakon o porezima na imovinu (Slubeni glasnik RS 26/01 45/02 80/02 135/04 61/07). 49. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu (Sl. Glasnik RS br. 101/10).

78

d) Poreski tretman nepokretnosti Saglasno odredbama Zakona o porezima na imovinu, pravno lice-rezident plaa porez na prava na nepokretnostima koja se nalaze na teritoriji RS, osim ukoliko ukupna osnovica za sve nepokretnosti u vlasnitvu nosioca na teritoriji jedinice lokalne samouprave ne prelazi 400.000 dinara (lan 12.). Ovaj porez se inter alia plaa na pravo svojine, pravo plodouivanja, i pravo upotrebe (lan 2.). Porez se razrezuje u iznosu od 0,4%, na utvrenu vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama poreskog obveznika (lan 7, 11.). Kada je re o plaanju poreza na prava na nepokretnostima, Zakon ne predvia nikakva izuzea za OCD: obaveza plaanja ovog poreza odnosi se kako na organizacije koje deluju u javne, tako i na organizacije koje deluju u privatne (zajednike) svrhe i nezavisno od statusnog oblika u kojem deluju (udruenja, zadubine, ili fondacije). e) Organizacije civilnog drutva u reimu poreza na dodatu vrednost Zakon o porezu na dodatu vrednost51, ureuje porez na dodatu vrednost (PDV), kao oblik indirektnog oporezivanja, koji poreski obveznik plaa na isporuku dobara i pruanje usluga uz naknadu na teritoriji Republike Srbije, u okviru obavljanja delatnosti za koju je registrovan; kao i na uvoz dobara u Republiku Srbiju (lan 3.). Obveznik PDV-a je lice koje u odreenom obimu obavlja delatnost isporuke dobara, odnosno pruanja usluga uz nadoknadu. U tom smislu, Zakon se ne primenjuje na tzv. male poreske obveznike. Pod malim poreskim obveznikom podrazumeva se lice iji ukupan promet dobara i usluga, osim prometa opreme i objekata za vrenje delatnosti, u prethodnih 12 meseci nije vei od 4.000.000 dinara, odnosno lice koje pri otpoinjanju ili u toku obavljanja delatnosti proceni da u narednih 12 meseci nee ostvariti ukupan promet vei od 2.000.000 dinara. Mali poreski obveznik nema pravo iskazivanja PDV-a u raunima ili drugim dokumentima, nema pravo na odbitak prethodnog poreza i nije duan da vodi evidenciju propisanu ovim zakonom. Meutim, mali poreski obveznik, koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ili procenjuje da e u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet vei od 2.000.000 dinara, moe da se opredeli za obavezu plaanja PDV-a52. Opta stopa PDV-a je 18%, a posebna stopa PDV-a za pojedine proizvode 8% (lan 23.). Treba napomenuti da se PDV ne plaa, izmeu ostalog, na uvoz dobara koji se uvoze po osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomo (lan 26.). Ovo osloboenje je od posebnog znaaja i za OCD-e koji, u saradnji sa stranim partnerima, ostvaruju programe i projekte iz oblasti socijalnog preduzetnitva, ali ne reava problem sa kojim se organizacije civilnog drutva generalno suoavaju kada je re o plaanju PDV-a na robe i usluge koje kupuju, a koje su neophodne za obavljanje njihove (neprofitne) statutarne delatnosti. Naime, reim PDV-a nepovoljno utie na finansijsku odrivost OCD-a. Ovo stoga to se u ovom sistemu OCD tretira kao krajnji korisnik,

51. Zakon o porezu na dodatu vrednost (Slubeni glasnik RS br. 84/2004. 86/2004. 61/2005 61/2007.) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu (Sl. Glasnik RS br. 101/10). 52. Da li e se mali poreski obveznik prijaviti za sistem PDV-a zavisi od njegove kalkulacije: prijava u sistemu prua pogodnosti samo ako e na kraju poreske godine predporez koji je poreski obveznik platio na inpute u vezi sa prometom dobara i vrenja usluga biti vei od onog koji je naplatio kroz robu koju je prodao odnosno usluge koje je vrio jer samo u tom sluaju ima pravo povraaja razlike izmeu predporeza koji je platio i predporeza koji je naplatio kroz svoju robu i usluge.

79

ak i kada to nije; to se naroito odnosi na humanitarne organizacije i organizacije koje pruaju usluge socijalne zatite, besplatno, ili po ceni nioj od trine. Na primer, ukoliko OCD organizuje narodnu kuhinju za siromane, ona plaa PDV na sve robe i usluge koje su joj neophodne za ovu delatnost, iako krajnji korisnik ovih usluga zapravo nije OCD, ve korisnici narodne kuhinje. Ovaj paradoks rezultat je injenice da reim PDV-a teite stavlja na vrste roba i usluga koje se nalaze u reimu poreza, a ne na lica koja uestvuju u prometu roba i usluga. U vreme kada je usvojena esta direktiva o PDV-u Evropske unije ovaj problem naprosto nije prepoznat ali se kasnije javio, posebno u zemljama u kojima OCD igra znaajnu ulogu u sistemu socijalne zatite i pruanja humanitarne pomoi (Engleska, Irska). Pre nekoliko godina na nivou Evropske unije je pokrenuta inicijativa od strane OCD (European Charities Committee on ValueAdded Tax ECCVAT, www.eccvat.org) da se ovaj problem rei odgovarajuim izmenama este direktive. Nakon prouavanja zahteva, Evropska komisija je zauzela stanovite da ovakve izmene u reimu PDV-a nisu mogue. Kao alternativno reenje, pojedine zemlje (Irska, Danska) su pristupile stvaranju takozvanog kompenzacionog fonda. Radi se o budetskim sredstvima iz kojih se organizacijama koje deluju za opte dobro na kraju fiskalne godine vraa plaeni PDV i na taj nain neutraliu negativni efekti koje reim PDV-a ima na ove organizacije (dakako, radi se o organizacijama koje nisu registrovane u sistemu PDV-a). Zanimljivo je da je Slovenija bila prva zemlja koja je osnovala ovakav fond i to pre pokretanja ove inicijative. Meutim, fond u praksi nije zaiveo, zbog slabog interesovanja OCD. Da li e u budunosti eventualno postojati potreba da i Srbija usvoji ovakvo ili slino reenje u velikoj meri e zavisiti od uloge koju OCD bude imala u sistemu socijalne zatite i pruanja humanitarne pomoi. f) Kriterijumi za budetsko finansiranje OCD-a Imajui u vidu netransparentnu praksu budetskog finansiranja OCD-a, Zakon o udruenjima je pokuao da unese vie reda u ovoj oblasti (iako se stricto sensu ne radi o materiji koja bi trebalo da bude predmet regulisanja ovog zakona). Saglasno odredbama Zakona, Vlada, odnosno ministarstvo nadleno za oblast u kojoj se ostvaruju osnovni ciljevi udruenja, dodeljuje sredstva za realizaciju programa udruenja koji su od javnog interesa na osnovu sprovedenog javnog konkursa i zakljuuje ugovore o realizovanju odobrenih programa. Vlada ureuje blie kriterijume, uslove, nain i postupak dodele, kao i postupak vraanja sredstava, ukoliko se utvrdi da udruenje dobijena sredstva ne koristi za realizovanje odobrenih programa. U cilju obezbeenja transparentnog korienja sredstava, udruenja-korisnici sredstava imaju obavezu da jedanput godinje uine dostupnim javnosti izvetaj o nainu korienja sredstava. Ova pravila takoe se primenjuju na postupak dodele i korienje sredstava iz budeta autonomne pokrajine i lokalne samouprave. Kada je re o budetskom finansiranju zadubina i fondacija, odredbe Zakona o zadubinama i fondacijama u tom se smislu izriito pozivaju na primenu odredbi Zakona o udruenjima (lan 46.). Meutim, uprkos prethodno navedenom napretku, treba napomenuti da budetsko finansiranje OCD-a jo uvek pati od nedostatka

80

transparentnosti to je karakteristika celog budetskog sistema.53 Znaajan izvor prihoda za organizacije civilnog drutva, naroito one koje se bave socijalnim i humanitarnim pitanjima, predstavljaju sredstva ostvarena oporezivanjem igara na sreu. Prema odredbama lana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreu54: deo sredstava koji je prihod budeta Republike u iznosu od 40% (u daljem tekstu: namenska primanja budeta), koristi se za finansiranje Crvenog krsta Srbije, organizacija osoba sa invaliditetom i drugih udruenja iji je cilj unapreenje socijalno ekonomskog i drutvenog poloaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, ustanova socijalne zatite, sporta i lokalne samouprave. Zakonom se takoe predvia da nain i kriterijume za raspodelu sredstava namenjenih finansiranju navedenih lica utvruju nadleni ministri. Meutim, to ne znai da ministri imaju potpunu diskreciju u pogledu naina raspodele ovih sredstava. Kada je re o finansiranju gore navedenih udruenja i drugih organizacija, oni su obavezni da potuju opta pravila i procedure finansiranja utvrenih Zakonom o udruenjima. Konano, iz odredbi zakona nije sasvim jasno da li korisnici ovih sredstava, osim udruenja, mogu biti i fondacije odnosno zadubine iji je cilj unapreenje socijalnog, ekonomskog i drutvenog poloaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe. Teleoloko tumaenje odredbe lana 2. i 7. zakona upuuje na zakljuak da termin organizacije treba da ima generino znaenje i da obuhvata sve neprofitne statusno-pravne oblike sa ovim statusnim ciljem (udruenja, fondacije, zadubine). Namenska primanja budeta i izvreni izdaci, radi finansiranja Crvenog krsta i drugih gore navedenih organizacija, u buetskom sistemu RS vode se odvojeno i na njih se primenjuju odredbe Zakona o budetskom sistemu kojim se definiu budetski fondovi55. Budetski fondovi se osnivaju na neodreeno vreme i njima upravljaju ministarstva nadlena za poslove: socijalne zatite, prosvete i sporta i dravne uprave i lokalne samouprave. Izvori finansiranja budetskih fondova su: 1) aproprijacije obezbeene u budetu za tekuu godinu; 2) naknade za prireivanje igara na sreu; 3) naknada za dozvolu i naknada za dobijeno odobrenje za prireivanje posebnih igara na sreu, odnosno saglasnost za prireivanje nagradne igre u robi i uslugama; 4) drugi izvori (lan 17. Zakona o igrama na sreu, Slubeni glasnik RS, br.84/04, 85/05). Opti pravni reim koji se primenjuje na budetske fondove, kao i posebni reimi koji su predvieni za pojedine mogu, ukoliko se za to ukae potreba, da poslue kao matrica za izgradnju budetskog fonda ija bi namena bila podrka razvoju socijalnog preduzetnitva.

53. Prema izvetaju Centra za razvoj neprofitnog sektora u okviru budetske linije 481 (nevladine organizacije) finansiraju se i tradicionalne crkve Crveni krst i profesionalni sportski klubovi i politike stranke. tavie najvei deo budetskih sredstava izdvaja se za ove organizacije. Nedostatak transparentnosti primeuje se i kod finansiranja OCD-a iz budeta lokalnih samouprava http://www.crnps.org.rs/category/budzetske_vesti 54. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreu (Slubeni glasnik RS br. 95/10): 55. Budetskim fondom smatra se evidencioni konto u okviru glavne knjige trezora koji otvara Vlada odnosno nadleni izvrni organ lokalne vlasti kako bi se pojedina budetska primanja i izdaci vodili odvojeno radi ostvarivanja cilja koji je predvien posebnim republikim odnosno lokalnim propisom ili meunarodnim sporazumom. Budetskim fondom upravlja nadleno ministarstvo odnosno nadleni lokalni organ uprave.

81

PRAVNI STATUS PRIVREDNIH DRUTAVA

ao sistemski zakon koji ureuje privredno poslovanje Republike Srbije Zakon o privrednim drutvima takoe je nezaobilazan i u analizi o poslovanju socijalnih preduzea. ao to smo napomenuli u prvom delu publikacije mnoge zemlje a posebno one koje pripadaju anglosaksonskoj pravnoj tradiciji poloaj socijalnih preduzea uredile su ovim zakonom (Velika Britanija i SAD). Pored toga odredbe drugih zakona koje smo analizirali u kontekstu socijalnog preduzetnitva upuuje na primenu upravo ovog zakona. Nije zanemarljiva ni injenica da u Srbiji danas deluje nekoliko socijalnih preduzea u formi privrednih drutava koja uz malo prilagoavanje tamo gde to ovaj zakon dozvoljava zakonsku formu prilagoavaju svom delovanju.

Evidentno je da, po svojoj definiciji, privredna drutva imaju isto lukrativne ciljeve, te da im je sticanje i maksimizacija dobiti osnovna svrha. Na drugoj strani obeleje socijalnih preduzea je maksimizacija drutvenog i javnog uinka, a ne maksimizacija dobiti. Shodno tome, Zakon o privrednim drutvima, po svojoj sutini, ne predstavlja najkomplementarnije reenje za funkcionisanje socijalnih preduzea u obliku u kom trenutno postoji. Zakonom o privrednim drutvima56 ureuje se nekoliko statusnih oblika za obavljanje privrednih delatnosti: ortako drutvo, komanditno drutvo (kao drutva lica), drutvo sa ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo (kao drutva kapitala). Osim toga, Zakon ureuje i obavljanje privredne delatnosti fizikog lica preduzetnika. Svi navedeni oblici privrednog drutva imaju neke zajednike karakteristike: 1) osnivaju ih dobrovoljno fizika ili pravna lica; 2) osnivaju se instrumentima privatnog prava (ugovor ili akt o osnivanju); 3) predstavljaju zajednicu lica (osim jednopersonalnog privrednog drutva);

56. Zakon o privrednim drutvima (Slubeni glasnik RS br. 125/04)

82

4) osnivaju se u cilju sticanja dobiti, obavljanjem registrovane (privredne) delatnosti; 5) imaju pravni subjektivitet. Meutim, izmeu ovih oblika privrednog drutva postoje i znaajne razlike kako u pogledu broja osnivaa i zahteva za minimalnim osnovnim kapitalom, tako i u pogledu odgovornosti za obaveze koje je drutvo preuzelo u pravnom prometu. Imajui u vidu prethodno navedene kriterijume, drutvo sa ogranienom odgovornou57, predstavlja posebno pogodan oblik za obavljanje privredne delatnosti manjeg i srednjeg obima (u iju kategoriju spada i socijalno preduzetnitvo). Prema Zakonu, drutvo s ogranienom odgovornou (DOO) je privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica (najvie 50), u svojstvu lanova drutva, radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom.58 Za svoje obaveze DOO odgovara celokupnom svojom imovinom. lan drutva ne odgovara za obaveze drutva svojom imovinom, ve samo snosi ekonomski rizik poslovanja drutva do iznosa unetog uloga u imovinu drutva. Ulog u drutvo s ogranienom odgovornou moe biti novani ili nenovani, ukljuujui i izvreni rad i pruene usluge drutvu. Ulozi lanova drutva ne moraju biti jednake vrednosti. Novani deo osnovnog kapitala drutva s ogranienom odgovornou na dan uplate iznosi najmanje 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu, od ega se najmanje polovina uplauje na privremeni raun drutva do registracije drutva, a ostatak najkasnije u roku od dve godine od dana registracije. Pravo glasa lanova drutva, kao i imovinska prava prema drutvu, srazmerna su udelima u osnovnom kapitalu drutva u vreme ostvarivanja tih prava, ukoliko osnivakim aktom nije drugaije odreeno. Poreenja radi, treba navesti da je sistem demokratske strukture odluivanja i upravljanja prisutan u veini socijalnih preduzea. Vrednost glasa pri donoenju upravljakih odluka uglavnom ne zavisi od vlasnikog udela u preduzeu i svi uesnici u vlasnikoj strukturi uestvuju u donoenju upravljakih odluka. Shodno tome, socijalna preduzea koja su se odluila za registraciju u obliku DOO, esto, radi prilagoavanja konceptu socijalnog preduzetnitva koji insistira na jednakom pravu glasa za sve, osnivakim aktom uvode demokratsku strukturu odluivanja. Osnivaki akt pored elemenata koji su propisani Zakonom kao obavezni59, moe sadrati i druge odredbe. Ovu mogunost koriste DOO koja tee da svoje delovanje veu za neku socijalnu ili javnu svrhu, proklamujui to u samim odredbama osnivakog akta. Takoe je esta praksa da se, osnivakim aktom ili ugovorom izmeu lanova drutva,

57. Iako DOO spada u drutva kapitala drutvo sa ogranienom odgovornou u sebi sadri i pojedine elemente drutva lica to se ogleda u pravilima koji ureuju maksimalni broj lanova kao i u pravilima o prenosu udela. Udeo lana drutva sa ogranienom odgovornou moe se slobodno prenositi ako ovim zakonom osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije drukije ureeno i to: drugom lanu drutva ili drutvu branom drugu prenosioca bratu sestri pretku potomku ili branom drugu potomka zakonskom zastupniku ili nasledniku lana drutva nakon njegove smrti statusnom promenom u skladu sa ovim zakonom (l. 125). U svim ostalim sluajevima drutvo ima pravo pree kupovine udela (l. 126.). 58. Zakon o privrednim drutvima (Slubeni glasnik RS br. 51-09) 59. Puno ime i prebivalite svakog fizikog lica i poslovno ime i sedite svakog pravnog lica lana drutva poslovno ime sedita drutva delatnost iznos osnovnog kapitala i iznos vrstu i vrednost uloga svakog osnivaa i opis vrste i vrednost nenovanog uloganain i vreme unoenja nenovanih uloga odnosno vreme uplate novanih uloga ukupan iznos trokova osnivanja odnosno procenjeni iznos svih trokova plaenih od drutva ili zaraunatih drutvu u vezi osnivanja a po potrebi i trokove pre nego to je utvreno da drutvo ispunjava uslove za poetak poslovanja odobrene posebne pogodnosti bilo kom licu koje je uestvovalo u osnivanju drutva ili u poslovima pre osnivanja drutva ili utvrivanja ispunjenosti uslova za poetak poslovanja.

83

odredi da e se ostvarena dobit reinvestirati, ili da e se koristiti u odreene blie definisane svrhe, to predstavlja i cilj osnivanja ovako definisanog DOO. Za razliku od nekih uporednih sistema (Nemaka, Hrvatska), u naem pravu ne postoji mogunost osnivanja nekog od navedenih oblika privrednog drutva u cilju realizacije njihovih zajednikih statusnih (profesionalnih) interesa. Nacrt zakona o privrednim drutvima, koji se trenutno nalazi na javnoj raspravi, i ije se usvajanje oekuje ove godine, ne donosi bitne novine kada je re o statusnim oblicima za obavljanje privrednih delatnosti i uslovima za njihovo osnivanje ukljuujui i odredbe koje ureuju pravni status drutva sa ogranienom odgovornou. Saglasno tome, Nacrt predvia da drutvo sa ogranienom odgovornou moe osnovati jedno ili vie lica (lan 141.) sa minimalnim osnovnim kapitalom u iznosu od 50.000 dinara (osim ako je posebnim zakonom predvien vei iznos osnovnog kapitala za drutva koja su registrovana za obavljanje odreene delatnosti, lan 147.). Meutim, Nacrt predvia neto liberalnija pravila za prenos udela od vaeeg zakona. lan 162. Nacrta, propisuje da je prenos udela slobodan, osim ako osnivakim aktom ili ovim zakonom nije predvieno drugaije. Pored toga, ako osnivakim aktom nije drugaije odreeno, pravo pree kupovine udela vezano je samo za lanove, ali ne i za lica povezana sa lanovima (lan 163.).

Poreski status privrednih drutava

Kada je re o oporezivanju prihoda privrednih drutava, Zakon o porezu na dobit pravnih lica (delimino preieni tekst, lan 1), predvia da su obveznici poreza na dobit privredno drutvo, odnosno preduzee, organizovano u jednom od sledeih oblika: akcionarsko drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornou, ortako drutvo, komanditno drutvo, drutveno preduzee60, javno preduzee, kao i druga pravna forma drutva, odnosno preduzea, u skladu sa posebnim pravnim propisima. Osim toga, poreski obveznik je i zadruga koja ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tritu, ili vrenjem usluga uz naknadu. Konano, poreski obveznik u skladu sa ovim zakonom je i lice koje nije organizvano ni u jednom od prethodno nabrojanih statusnih oblika, ali koji ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tritu, ili vrenjem usluga uz naknadu (udruenje, fondacija, zadubina, itd,).
60. Drutvena preduzea nalaze se u postupku obavezne statusne transformacije s obzirom na to da je Ustav RS ukinuo koncept drutvene svojine.

84

Poreski obveznik u smislu Zakona je rezident Republike Srbije koji podlee oporezivanju dobiti ostvarenoj na teritoriji Republike Srbije i izvan nje. Pod rezidentnim obveznikom podrazumeva se pravno lice koje je osnovano ili ima sedite stvarne uprave i kontrole na teritoriji RS (lan 2.). Osim toga, obveznik poreza na dobit je i nerezidentni obveznik, odnosno pravno lice koje je osnovano i ima sedite stvarne uprave i kontrole van teritorije RS, na dobit koju je ostvario preko stalne poslovne jedinice na teritoriji RS (lan 3.). Oporeziva dobit utvruje se u poreskom bilansu usklaivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha. Za utvrivanje oporezive dobiti priznaju se rashodi u iznosima utvrenim bilansom uspeha, osim rashoda za koje je ovim zakonom propisan drugaiji nain utvrivanja (lan 7.). Saglasno tome, na teret trokova ne priznaju se sledei rashodi: trokovi koji se ne mogu dokumentovati; ispravke vrednosti pojedinanih potraivanja od lica kojima se istovremeno duguje; pokloni i prilozi dati politikim organizacijama; pokloni i drugi rashodi za reklamu i propagandu koji nisu dokumentovani, ili je primalac poklona, u smislu Zakona, povezano lice; kamate zbog neblagovremeno plaenih poreza, doprinosa i javnih dabina; trokovi postupka prinudne naplate poreza i drugih dugovanja, trokovi poresko-prekrajnog postupka i drugih postupaka koji se vode pred nadlenim organom; novane kazne koje izrie nadleni organ, ugovorne kazne i penali; primanja zaposlenih ili drugih lica po osnovu uea u dobiti; trokovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti, ako ovim zakonom nije drugaije ureeno (lan 7a.). Stopa poreza na dobit pravnih lica je proporcionalna i jednoobrazna, i iznosi 10% (lan 39.). Radi ostvarivanja ciljeva ekonomske politike u pogledu stimulisanja privrednog rasta, razvoja malih preduzea i koncesionih ulaganja, obveznicima se pruaju poreski podsticaji. Poreski podsticaji u odnosu na dobit pravnih lica utvruju se samo Zakonom o porezu na dobit pravnih lica. U sluaju koncesionog ulaganja, koncesiono preduzee, odnosno koncesionar koji ima registrovano preduzee za obavljanje koncesione delatnosti, oslobaa se poreza na dobit ostvarenu po osnovu prihoda od predmeta koncesije na rok od pet godina od dana ugovorenog zavretka koncesionog ulaganja u celini. Koncesionar koji saglasno zakonu kojim se ureuju koncesije nije duan da osnuje koncesiono preduzee, radi ostvarivanja prava na oslobaanje plaanja poreza na dobit posebno obraunava i utvruje dobit ostvarenu po osnovu prihoda od predmeta koncesije u skladu sa Zakonom. (lan 45.). Poreskom obvezniku koji je ostvario dobit u novoosnovanoj poslovnoj jedinici u nedovoljno razvijenim podrujima, definisanim u skladu sa propisima kojima ureuju regionalni razvoj, odnosno koji opredeljuju nedovoljno razvijena podruja, umanjuje se porez na dobit pravnih lica u trajanju od dve godine, srazmerno ueu tako ostvarene dobiti u ukupnoj dobiti pravnog lica. Uslov za ostvarivanje ove olakice jeste da poreski obveznik odvojeno evidentira poslovanje takve jedinice (lan 47.). Osim toga, poreski obveznik koji obavlja delatnost u nedovoljno razvijenom podruju oslobaa se plaanja poreza na dobit pravnih lica za period od pet godina, ako ispunjava sledee uslove: 1) da je on ili drugo lice uloio u osnovna sredstva tog obveznika iznos vei od osam miliona dinara; 2) da koristi 80% vrednosti osnovnih sredstava za obavljanje pretene delatnosti i delatnosti upisanih u osnivakom aktu, odnosno navedenih u drugom aktu obveznika kojim se odreuju delatnosti koje obveznik obavlja u nedovoljno razvijenom podruju; 3) da u periodu

85

ulaganja dodatno zaposli na neodreeno vreme najmanje pet lica; 4) da najmanje 80% zaposlenih na neodreeno vreme ima prebivalite i boravite u nedovoljno razvijenom podruju. Poreska oslobaanja ostvaraju se srazmerno ulaganju (lan 50b.). Kada je re o odnosu izmeu lana 47. i lana 50b. Zakona, odnosno uslova koje poreski obveznik treba da ispuni da bi ostvario poresko osloboenje, ini se da se odredbe lana 47. odnose na poreskog obveznika koji ima sedite van teritorije nedovoljno razvijenog podruja, a organizacionu jedinicu na tom podruju, dok se odredbe lana 50b. odnose na poreskog obveznika koji ima sedite na teritoriji nedovoljno razvijenog podruja. Iz odredbi lana 50b. nije jasno na koji nain se vri proporcionalno smanjenje poreza srazmerno ulaganju, s obzirom na to da Zakon ne sadri blie odredbe u tom smislu, niti se poziva na primenu drugog propisa, ili izradu podzakonskog akta. Poreski podsticaji takoe se predviaju i za razliite oblike ulaganja u opremu i nekretnine (lan 48, 48a.). Konano, posebni poreski podsticaji predvieni su za poreske obveznike koji uloe u svoja osnovna sredstva, ili u ija osnovna sredstva drugo lice uloi vie od 800 miliona dinara, a koji ta sredstva koristi za obavljanje pretene delatnosti i delatnosti upisanih u osnivaklom aktu obveznika, odnosno navedenih u drugom aktu obveznika, kojim se odreuju delatnosti koje obveznik obavlja, i koji u periodu ulaganja dodatno na neodreeno vreme zaposli najmanje 100 lica. Ovi poreski obveznici oslobaaju se poreza na dobit pravnih lica u periodu od deset godina, srazmerno tom ulaganju (lan 50a.). Meutim, i ovde iz odredbi Zakona nije jasno na koji nain se vri ovo proporcionalno umanjenje poreza niti se Zakon u tom smislu poziva na primenu drugog propisa, ili izradu podzakonskog akta.

I S T I E MO

- Ne postoj i m o g u n o s t o s n iv a n j a n e k o g o d o b l i k a p r iv re d n o g d r u t v a u c il j u
realizacij e z a j e d n i k i h s t at u s n i h ( p r ofe s i o n al n i h ) i n t e re s a n e p r of it n i h c il j ev a

- esta je p r a k s a d a s o c i j al n a p re du z e a v e re g i s t r ov a n a k a o D O O a k t i m a k oj i m a
ureuju m e u s o b n e o d n o s e i z m e u l a n ov a d r u t v a uv o de de m o k r at s k u strukturu o dlu iv a n j a i de f i n i u p r o c e n at i n a i n i z dv a j a n j a p r of it a u s o c i j al n e ili javne s v r h e

86

PRAVNI STATUS ZADRUGA

Zadruge predstavljaju pravnu formu koja ima najvie zajednikih karakteristika sa socijalnim preduzetnitvom od svih ostalih oblika koje smo analizirali u ovom tekstu. Postoji nekoliko razloga za ovo: 1) istorijski zadruge predstavljaju pravnu formu koja omoguava ljudima organizovanje po principima demokratinosti jednakog udela i zajednike distribucije profita 2) socioloki principi zadrugarstva odgovaraju motivima solidarnosti i inkluzivnosti koji su osnova i za socijalno preduzetnitvo 3) ekonomski zadruge imaju usmerenu distribuciju profita koja je znaajna i za socijalna preduzea. Zbog toga ne udi injenica da su prva socijalna preduzea jo sredinom sedamdesetih godina u Italiji funkcionisala koristei formu zadruga i da je prvi zakon koji je uveo raspravu o socijalnom preduzetnitvu u evropsku debatu bio upravo italijanski Zakon o socijalnim zadrugama iz 1991. godine. Ovo je pokrenulo usvajanje slinih zakona i u drugim zemljama. Tako se u Portugaliji 1997. godine usvaja Zakon o zadrugama socijalne solidarnosti (cooperativa de solidariedade social) u paniji 1999. Zakon o zadrugama za socijalnu inicijativu (cooperativa de iniciativa social) u Grkoj 1999. Zakon o socijalnim zadrugama sa ogranienom odgovornou (oinonikos Syneterismos Periorismenis Eufthinis ili oiSPE) a u Francuskoj 2002. definiu se zadruna drutva sa kolektivnim interesom (socit cooprative dintrt collectif ili SCIC). Trend uvoenja socijalnih zadruga u pravni sistem pratimo i mi te Nacrt zakona o zadrugama predvia u lanu 11 mogunost za formiranje socijalnih zadruga. Istovremeno imajui na umu da ve sada u Srbiji deluju socijalna preduzea koja su registrovana u formi zadruge imamo i vie nego dovoljno razloga da ovaj zakon uvrstimo u nau analizu.

87

Dakle, pored privrednih drutava i preduzetnika, kao privredni subjekti u naem pravu predviaju se i zadruge, koje se osnivaju i deluju po specifinim (zadrunim) principima, saglasno odredbama Zakona o zadrugama61. Za razliku od privrednih drutava, zadrugu mogu osnovati samo fizika lica, radi ostvarivanja svojih ekonomskih, socijalnih i kulturnih interesa, na principima dobrovoljnosti, solidarnosti, demokratinosti, ekonomskog uea, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, zadrunog obrazovanja i meuzadrune saradnje. Zadruge mogu biti zemljoradnike opte i specijalizovane, stambene, potroake, zanatske, zdravstvene omladinske, studentske, uenike, a mogu biti organizovane i za druge vrste usluga. Pored toga, zavisno od akta o osnivanju i zadrunih pravila, zadruge mogu biti sa udelima ili bez udela. U pravnom prometu zadruga istupa u svoje ime i za svoj raun, u svoje ime i za raun zadrugara, ili u ime i za raun zadrugara. Na firmu, sedite i delatnost zadruge shodno se primenjuju pravila koja vae za privredno drutvo. Zadrugom upravljaju zadrugari, po principu jedan ovek jedan glas. Svaki zadrugar ima jednak udeo u zadruzi. Za obaveze u pravnom prometu zadruga odgovara celokupnom svojom imovinom, dok zadrugari odgovaraju solidarno, najmanje do visine svog udela, ako ugovorom o osnivanju ili zadrunim pravilima nije predvieno da odgovaraju veim iznosom. Kao to je navedeno, zadruge se mogu osnivati radi ostvarivanja ekonomskih, ali i socijalnih i kulturnih interesa svojih lanova. Meutim, iz zakonske definicije pojedinih oblika zadruga (poljoprivredne, zanatske, stambene, itd.), proizilazi da se zadruge prevashodno osnivanju radi ostvarivanja odreenih ekonomskih interesa (prodaja roba i vrenje usluga za nadoknadu na tritu), dodue pod specifinim uslovima. Zakonom je propisano i da deo dobiti, odnosno viak prihoda nad rashodima zadruga rasporeuje u obavezni rezervni fond, u procentu utvrenom zadrunim pravilima. Zadrunim pravilima mogu se predvideti i drugi fondovi i izdvajanje sredstava za druge namene. Skuptina drutva odluuje o raspodeli ostvarene dobiti, a ona se vri srazmerno udelu u osnovnom kapitalu drutva. Po veini svojih osobina, statusni poloaj zadruga u velikoj meri korespondira sa modelom socijalnih preduzea. Demokratinost u odluivanju i raspodela dobiti, kao dve veoma bitne osobine socijalnih preduzea, u sluaju zadruga zagarantovane su ovim zakonom. Meutim, vaei zakon ne predvia poseban oblik zadruge koji bi obavljao delatnost od ireg socijalnog i javnog znaaja. Ovaj oblik, u formi socijalnih zadruga, uvodi se novim Nacrtom zakona o zadrugama, koji je uao u javnu raspravu krajem 2010. godine.

61. Zakon o zadrugama (Slubeni list SR br. 41/96 13/98 Slubeni glasnik RS br 1012/2005. 34/2006.).

88

Poreski status zadruga

Kada je re o poreskom statusu prihoda zadruga, saglasno Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, obveznik poreza na dobit je i zadruga koja ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tritu, ili vrenjem usluga uz naknadu (lan 1.). Neophodno je skrenuti panju na nedoumicu vezanu za poresku obavezu koja u skladu sa Zakonom o porezu na dobit proizilazi za zadrugu. Svaka zadruga koja ostvaruje prihod, odnosno dobit prodajom proizvoda na tritu, obveznik je poreza na dobit i shodno tome duna je da plati porez, po stopi od 10%. Ukoliko zadruga prodaje proizvode treim licima (fizikim ili pravnim) u ime i za raun svojih lanova, prihod zadruge (od prodaje proizvoda na tritu) je iznos provizije koja pripada zadruzi. Ostatak dobiti, po oporezivanju, raspodeljuje se zadrugarima na nain ureen ugovorom kojim se, potujui odredbe Zakona o zadrugama, ureuju meusobna prava i obaveze zadruge i zadrugara.62 Kao i u sluaju OCD-a, zadruga je obveznik poreza na dobit samo na prihode koje je ostvarila obavljanjem privredne delatnosti kao trajne prodaje proizvoda i vrenja usluga uz naknadu na tritu. Saglasno tome, povremene dobrovoljne akcije koje zadruga eventualno organizuje, kao to su dobrotvorne veere ili povremene i jednokratne prodaje promotivnih ili drugih materijala u humanitarne i druge Zakonom dozvoljene (nedobitne) svrhe za koje je zadruga registrovana, ne smatraju se, u smislu Zakona, privrednom delatnou (ve dobrovoljnim prilozima) dakako, pod uslovom da zadruga tako ostvarene (povremene) prihode koristi za registrovane nedobitne svrhe. Sva druga pravila koja ureuju oporezivanja prihoda privrednih drutava, primenjuju se i na zadruge. Zakonom su definisane karakteristike zadruge koje mogu pogodovati razvoju koncepta obavljanja delatnosti sa socijalnim ciljem. U prilog tome ide i injenica da je trenutno vaeim zakonom prepoznat znaaj da se za odreene vrste zadruge propie drugaiji, povoljniji poreski tretman, shodno svrsi zbog koje se one osnivaju i deluju (Zakon o zdravstvenom osiguranju63 propisuje posebne uslove za plaanje doprinosa za omladinske zadrugare. Isto vai i za Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju64). Takoe, na drugoj strani treba imati u vidu da su trenutno vaei propisi i praksa oskudni, to moe da otea stavljanje u funkciju postizanje svrhe socijalnog preduzetnitva.

62. Miljenje Ministarstva finansija Poreska uprava Sektor za poresko-pravne poslove i koordinaciju- broj 413-00-1648/2007-04 63. Zakon o zdravstvenom osiguranju (Slubeni glasnik RS br. 107/2005 i 109/2005. ispr.) 64. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (Slubeni glasnik RS br. 34/2003. 64/2004. odluka USRS 84/2004. - dr. zakon 85/2005. 101/2005. - dr. zakon 63/2006. odlukaUSRS 5/2009. i 107/2009.).

89

Dakle, nekoliko osnovnih obeleja koncepta socijalnog preduzetnitva, moemo identifikovati tumaenjem ovog zakona. Neminovno, kod nekih odredbi re je o primeni metoda ekstenzivnijeg tumaenja. Moe se rei da se o Zakonu o zadrugama moe razmiljati kao o izboru za stvaranje adekvatnog normativnog okvira, za statusnopravni oblik organizovanja socijalnih preduzea.

Nacrt zakona o zadrugama

U toku decembra 2010. godine, Ministartsvo ekonomije i regionalnog razvoja zapoelo je javnu raspravu o Nacrtu novog zakona o zadrugama. U kontekstu razvoja socijalnih preduzea, vano je napomenuti da ovaj nacrt predvia i postojanje takozvanih socijalnih zadruga. Ovo je veliki iskorak napred u ureivanju polja socijalne ekonomije, posebno ako imamo u vidu da se Nacrtom ostavlja prostor za usvajanje jedinstvenog i novog Zakona o socijalnim zadrugama. Javna rasprava o ovom zakonu zavrena je do 31. 01. 2011. godine.

O v de pre n o s im o de lov e Na c r t a u koj im a s e de f ini e u s t an ov lj av anj e s o c ij aln e z a dr ug e.

lanom 11. Nacrt a z a k o n a o z a d r ug a m a uv e de n j e i de f i n i s a n p oj a m s o c i j al n i h z a d r ug a . S le de a etiri stava pome n ut o g l a n a p o s v e e n a s u de f i n i s a n j u f o r m e s o c i j al n i h z a d r ug a :

- Socijaln e z a d r ug e o b av l j a j u r a z l i it e de l at n o s t i r a d i o s t v a re n j a s o c i j al n e e k o n om s ke
i radne u kl j u e n o s t i k a o i z a d ov o l j e n j a d r ug i h s r o d n i h p o t re b a p r i p a d n i k a ug r o e n i h drutve n i h g r u p a .

- Socijaln e z a d r ug e du n e s u d a de o d o b it i k oj i o s t v a r u j u o b av l j a n j e m de l at n o s t i ul a u
u unap re e n j e z d r av s t v e n e i s o c i j al n e z a t it e o b r a z ov a n j a z ap o l j av a n j a s o c i j al n e ekonom s ke i r a d n e u kl j u e n o s t i u s l ov a r a d a r a d n i h v e t i n a iv o t n o g s t a n d a rd a i zadovo l j e n j a p o t re b a p r i p a d n i k a ug r o e n i h d r u t v e n i h g r u p a .

- Pod pri p a d n ic i m a ug r o e n i h d r u t v e n i h g r u p a u s m i s lu ov o g z a k o n a s m at r a j u s e l ic a
pripadn ic i d r u t v e n i h g r u p a k oj e s e n al a z e u s t a n j u s o c i j al n e p o t re b e u s m i s lu z a k o n a koji ure u j e s o c i j al n u z a t it u i o b e z b e iv a n j e s o c i j al n e s ig u r n o s t i g r a a n a .

- Socijaln e z a d r ug e u re u j u s e p o s e b n i m p r op i s i m a .

90

Neophodno je nastojati da se pojam socijalnih zadruga zadri i u konanom tekstu Zakona, ali je istovremeno potrebno insistirati na debati o racionalnosti reenja, trenutno ponuenog u Nacrtu. Bez usvajanja propisa kojim bi se blie odredile odredbe ovog lana, trenutno dato reenje je sa stanovita mogunosti primene u praksi teko upotrebljivo. U lanu 10. propisano je da se ovaj zakon primenjuje na sve vrste zadruga, osim ako posebnim propisom donetim na osnovu ovog zakona, za pojedine vrste zakona nije drugaije odreeno. Imajui u vidu vremenski period koji je potreban za usvajanje pravnih propisa u Srbiji, pravne praznine koje nastaju usled neusklaenosti redosleda usvajanja i izmena, i zakonska reenja koja se donose bez sagledavanja efekata njihove primene u irem smislu, neophodno je da poetak primene zakona i propisa kojim se regulie ova materija bude priblino identian. Podrazumeva se da se preporuka ne odnosi na deklarativno propisivanje istog dana stupanja na snagu, odnosno poetka primene. Istovremeno, nuno je odrediti i dravni organ koji e biti nadlean za donoenje propisa, s obzirom na to da u odredbi Nacrta u kojoj se odreuje nadlenost organa za donoenje pojedinih propisa, nadleni organ za ovaj propis nije odreen. Ukoliko bi trenutno reenje ostalo nepromenjeno u konanom Predlogu, neophodno bi bilo da odredbe posebnog propisa budu definisane na jasan i nedvosmislen nain, da se njima propiu precizni kriterijumi za osnivanje i prestanak ove pravne forme, uslovi za obavljanje delatnosti (oblast delovanja, nain raspodele ostvarenog vika prihoda nad rashodima (dobiti), naina upravljanja, prava i odgovornosti zadrugara i zakonskog zastupnika, poreskog tretmana i sl.), kao i odredbe kojima e se odrediti mehanizmi (instrumenti) kontrole i nadlenosti dravnih organa. Uopteno govorei, uvoenje ovog koncepta treba da, sa jedne strane, obezbedi pravnu sigurnost u najveoj moguoj meri i da, sa druge, ponudi mehanizam kojim e se zloupotrebe cilja, zbog kojeg se ovaj koncept i uvodi u na pravni sistem, svesti na najmanju moguu meru.

I S T I E MO

- Bez usva j a n j a p r op i s a k oj i m b i s e b l i e o d re d i o l a n 1 1 a k oj i m s e de f i n i u
socijalne z a d r ug e u Na c r t u z a k o n a t re n ut n o re e n j e j e s a s t a n ov i t a m o g u n o s t i primene u p r a k s i t e k o u p o t re b l j iv o

- Nacrt pre dl o g a z a k o n a o s t av l j a p r o s t o r z a u s v a j a n j e p o s e b n o g Z a k o n a o
socijalnim z a d r ug a m a

- Po vein i s v oj i h o s o b i n a p r av n o - s t at u s n i p o l o a j z a d r ug a u v e l i k oj m e r i
korespon d i r a s a m o de l om s o c i j al n i h p re du z e a

91

OSTALI PROPISI OD ZNAAJA ZA SOCIJALNO PREDUZETNITVO

Zakon o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana65

Sistem socijalne zatite je tesno povezan sa socijalnim preduzeima na vie nivoa: socijalna preduzea zapoljavaju ugroene grupe stanovnitva obezbeuju sistem integracije kroz radnu terapiju ili druge oblike terapije u koje ulau svoj profit i pruaoci su socijalnih usluga. Ovo zahteva stalnu komunikaciju socijalnih preduzea sa institucijama socijalne zatite prvenstveno sa lokalnim centrima za socijalni rad ali i sa drugim pruaocima socijalnih servisa.

Upravo je oblast pruanja socijalnih usluga, najznaajnija za razvoj socijalnog preduzetnitva, a posebno ako imamo na umu reformu sistema socijalne zatite koja se trenutno deava u Srbiji i koja e omoguiti i privatnom sektoru da postanu prualac usluge. Ovo otvara mogunosti da i socijalna preduzea postaju, ukoliko izaberu, licencirani pruaoci usluga. Servisi poput dnevnih boravaka, geranto domaica ili pomoi u kui neraskidivo su vezane za rad socijalnih preduzea, a nova zakonska regulativa u oblasti socijalne zatite e im omoguiti da se ovim bave u okviru ireg, institucionalizovanijeg sistema.

65. Slubeni glasnik RS br. 36/91 79/91 33/93 53/93 67/93 46/94 48/94 52/96 29/01

92

Odredbe Zakona o socijalnoj zatiti predviaju da su osnovni nosilac sistema socijalne zatite ustanove socijalne zatite (lan 5)66. Meutim, osim ustanova socijalne zatite, Zakon doputa mogunost uea i drugih subjekata u pojedinim aspektima sistema socijalne zatite. Pre svega, saglasno odredbama lana 5. Zakona: poslove radnog i profesionalnog osposobljavanja i zapoljavanja invalidnih lica pod posebnim uslovima, kojima se, u smislu ovog zakona, obezbeuje pravo na pomo za osposobljavanje za rad, obavljaju preduzea za radno i profesionalno osposobljavanje i zapoljavanje invalidnih lica i druga preduzea i ustanove u skladu sa zakonom. Osim toga, poslove iz delatnosti socijalne zatite mogu obavljati i graani, kao i druge ustanove i preduzea u skladu sa Zakonom. Konano, Zakon predvia da se programima invalidskih, socijalno humanitarnih, strunih i drugih organizacija i udruenja, doprinosi unapreenju socijalno-ekonomskog i drutvenog poloaja, rehabilitaciji i socijalizaciji invalida i drugih lica u stanju socijalne potrebe, kao i unapreenju profesionalnog i dobrovoljnog humanitarnog rada (lan 6.). Pod socijalnim pravima, u smislu Zakona podrazumeva se inter alia pomo za osposobljavanje za rad (lan 9.). Pravo na pomo za osposobljavanje za rad odnosno obrazovanje i osposobljavanje za rad imaju deca i omladina ometena u razvoju i odrasla invalidna lica koja se, prema psihofizikim sposobnostima i godinama ivota, mogu osposobiti za odreeni rad, a to pravo ne mogu da ostvare po drugom pravnom osnovu (lan 26.). Pravo na pomo za osposobljavanje za rad ostvaruje se u vidu: upuivanja na osposobljavanje; materijalnog obezbeenja; naknade trokova smetaja; trokova prevoza i naknade trokova osposobljavanja (lan 27.). Naknada trokova osposobljavanja za rad isplauje se organizaciji u kojoj se lice osposobljava. Naknada trokova osoposobljavanja za rad obuhvata trokove opremanja radnog mesta na kome se lice osposobljava, prilagoavanje uslova rada mogunostima lica na osposobljavanju, rad instruktora i druge trokove vezane neposredno za osposobljavanje za rad (lan 29.). Kao to je prethodno pomenuto, osnovni institucionalni nosilac sistema socijalne zatite, saglasno odredbama Zakona, jesu ustanove socijalne zatite. U naem pravnom sistemu, za razliku od dobre uporedne prakse (Nemaka, Austrija, Hrvatska, itd.), ustanove nisu ureene kao poseban statusno pravni oblik za obavljanje odreene delatnosti. U pravnoj teoriji, ustanova se definie kao pravno lice bez lanova, koje mogu da osnuju fizika ili pravna lica, u cilju pruanja odreenih usluga, odnosno vrenja odreene delatnosti, bez namere sticanja dobiti. Po svojim osnovnim karakteristikama, ustanove u velikoj meri podseaju na fondacije, ali za razliku od fondacija, ustanove se po pravilu mogu osnovati samo u onim oblastima koje su od posebnog znaaja za dravu (obrazovanje, nauka, kultura, socijalna zatita, briga o deci, zdravstvo, itd), odnosno koje se Zakonom tretiraju kao delatnosti od posebnog javnog interesa (javna sluba). Za razliku od ustanova, fondacije ne mogu obavljati ove delatnosti. Ustanove se osnivaju kao javne (ako je osniva drava, teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava), ili kao privatne (ako je osniva fiziko ili pravno lice). Ukoliko se ustanove osnivaju u cilju sticanja dobiti, pod uslovom da se radi o delatnosti za koju je Zakonom predvieno da se moe obavljati u cilju sticanja dobiti, na njih se shodno

66. Saglasno lanu 4. zakona: Delatnou socijalne zatite smatraju se organizovane mere i aktivnosti na stvaranju uslova za ostvarivanje zatitne funkcije porodice uslova za samostalan ivot i rad lica koja se nalaze u stanju socijalne potrebe ili za njihovo aktiviranje u skladu sa sposobnostima obezbeivanje sredstava za ivot materijalno neobezbeenim za rad nesposobnim graanima i drugim graanima koji su u stanju socijalne potrebe kao i obezbeivanje drugih oblika socijalne zatite.

93

primenjuju propisi o privrednim (trgovakim) drutvima. Zakon doputa i da privatne ustanove, osim javnih, mogu obavljati usluge socijalne zatite, pod propisanim uslovima, to je svakako dobro reenje, jer omoguava deetatizaciju sistema socijalne zatite (lan 65.). Pored toga, Zakon omoguava ustanovama da stiu sredstva za rad ne samo izvrenjem programa socijalne, zdravstvene i vaspitno-obrazovne delatnosti, odnosno radnog osposobljavanja, saglasno odredbama ugovora o pruanju ovih usluga, ve i iz drugih izvora (lan 114, 115.). Meutim, iako Zakon sadri osnovne odredbe u pogledu upravljake strukture ustanove, svakako da bi donoenje propisa kojim bi se na opti nain uredio pravni status ustanova, to jest pitanja vezana za osnivanje, delatnost, unutranju organizaciju, statusnu transformaciju i prestanak rada ustanova, doprineo veem stepenu sigurnosti u pravnom prometu i podsticajno delovao na ulogu privatnih ustanova u sistemu socijalne zatite. Predlog zakona o socijalnoj zatiti uvodi niz novina u odnosu na trenutno vaei zakon koji ureuje ovu oblast. Institucionalne i regulatorne promene su brojne i odnose se na ureivanje prava, vrsta usluga67, definisanje ustanova i drugih pruaoca usluga, korisnike grupe, mehanizme za kontrolu kvaliteta, nadlenosti u finansiranju i osnivanju i dr. Zatim, predvia se uvoenje komora socijalne zatite, licenciranje strunih radnika i prualaca usluga, uvoenje instituta javnih nabavki usluga, reformulisanje funkcija kontrole, strunog nadzora i inspekcije. Ono to je potrebno posebno naglasiti, jeste injenica da Predlog predvia ravnopravan tretman dravnih i nedravnih prualaca usluga i pomeranje teita od institucionalne ka alternativnoj, vaninstitucionalnoj zatiti. Prema Predlogu, delatnost u oblasti socijalne zatite, odnosno pojedine usluge socijalne zatite moe, u skladu sa ovim zakonom, pruati i udruenje, preduzetnik, privredno drutvo i drugi oblik organizovanja utvren Zakonom (lan 17.). Usluge socijalne zatite iz ovog zakona koje se ne mogu obezbediti ili se ne mogu obezbediti u punom obimu obezbeuju se putem javne nabavke. Takoe, predvia se da se ugovor o javnoj nabavci usluge zakljuuje izmeu nadlenog organa i licenciranog68 pruaoca usluge69. Upravo ovaj segment Predloga moe biti znaajan za poslovanje socijalnih preduzea. Pruanje usluga socijalne zatite od strane privatnih organizacija jeste delatnost koja je u praksi drugih zemalja esto pretena delatnost socijalnih preduzea. Skoro 70% svih socijalnih zadruga u Italiji (od preko 7.000 postojeih) su zadruge tipa A, koje se bave upravo pruanjem socijalnih usluga korisnicima. Predlog zakona krajem decembra 2010. godine uao je u skuptinsku proceduru. Meutim, to ne garantuje da e u skorije vreme biti i usvojen, kao i da e nakon njegovog stupanja na snagu u budetu RS biti obezbeena sredstva neophodna za njegovu primenu.

67. Usluge socijalne zatite definisane su kao aktivnosti pruanja podrke i pomoi graanima i njihovim porodicama radi poboljanja odnosno ouvanja kvaliteta ivota otklanjanja ili ublaavanja rizika nepovoljnih ivotnih okolnosti kao i razvoja potencijala korisnika za samostalan ivot u zajednici. 68. Licenciranju e podlegati organizacije (pruaoci usluga) i profesionalci (stuni saradnici) i samim Zakonom detaljno je utvren postupak licenciranja ( uslovi period vaenja vrste licenci i sl). Licenca e predstavljati uslov za pruanje usluga i profesionalni rad. 69. Izvor: Vladan ovanovi lan radne grupe za izradu Nacrta zakona o socijalnoj zatiti PP koriena na okruglom stolu a novim reenjima ranjivih grupa 12. novembar 2010. godine.

94

I S T I E MO

- Nacrt za k o n a d a j e m o g u n o s t p r iv at n i m l ic i m a i t i m e p o t e n c i j al n i m s o c i j al n i m
preduze i m a d a p o s t a n u l ic e n c i r a n i p r u a o c i s o c i j al n i h u s lug a .

- Pruanje u s lug a s o c i j al n e z a t it e o d s t r a n e p r iv at n i h o rg a n i z a c i j a j e de l at n o s t
koja je u p r a k s i v e i n e d r ug i h z e m al j a p re t e n a de l at n o s t s o c i j al n i h p re du z e a .

- Decentral i z a c i j a s i s t e m a s o c i j al n i h u s lug a u v e oj m e r i p r i b l i av a u s lug e

lokalnoj z a j e d n ic i g de s u s o c i j al n a p re du z e a n a j a k t iv n i j a .

Zakon o javnim nabavkama70

Zakon o javnim nabavkama nije u direktnoj vezi sa konceptom socijalnog preduzetnitva meutim javne nabavke mogu biti znaajan izvora finansiranja socijalnih preduzea. Tendencije da dravni organi dobavljaju sve vei broj usluga koje su tradicionalno bile u nadlenosti drave omoguava i socijalnim preduzeima da uestvuju na tenderima. Dobar primer je tzv. socijalna klauzula koja u Italiji za socijalna preduzea predvia neke oblika pozitivne diskriminacije na tenderskim procedurama. Ova ista klauzula garantuje socijalnim preduzeima da obavljanje pojedinih aktivnosti poput odreenih socijalnih servisa i usluga lokalne samouprave mogu da dodele tradicionalnim firmama jedino u situaciji kada ne postoji nijedno socijalno preduzee registrovano u te svrhe na teritoriji lokalne samouprave ili druge teritorijalne jedinice koja raspisuje tendersku proceduru za javnu nabavku.

Zakonom o javnim nabavkama ureuju se uslovi, nain i postupak nabavke dobara i usluga i ustupanja izvoenja radova u sluajevima kada je naruilac tih nabavki dravni organ, organizacija, ustanova ili drugo pravno lice odreeno ovim zakonom; odreuje se nain evidentiranja ugovora i drugih podataka o javnim nabavkama; odreuju se poslovi i oblik organizovanja Uprave za javne nabavke; obrazuje se Republika komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki; odreuje se nain zatite prava ponuaa i javnog interesa u postupcima javnih nabavki; ureuju se i druga pitanja od znaaja za javne nabavke (lan 1.).

70. Slubeni glasnik RS br. 116/2008.

95

Pod javnom nabavkom podrazumeva se pribavljanje dobara i usluga ili ustupanje izvoenja radova od strane dravnog organa, organizacije, ustanove ili drugih pravnih lica koji se, u smislu ovog zakona smatraju naruiocima, na nain i pod uslovima propisanim ovim zakonom. Pod ponuaem se smatra domae ili strano pravno ili fiziko lice koje ponudi isporuku dobara, pruanje usluga ili izvoenje radova (lan 2.). S obzirom na to da Zakon termin pravno lice koristi u generinom obliku, ini se da nema formalno-pravnih prepreka da osim profitnih i neprofitna pravna lica (udruenja i fondacije), uestvuju u tenderskom postupku. Dakako, udruenja koja nemaju svojstvo pravnog lica (neformalna udruenja) ne mogu imati svojstvo ponuaa. Saglasno naelu jednakosti svih uesnika u postupku, Zakon ne predvia nikakve posebne procedure ili izuzetke u postupku javnih nabavki za pojedine vrste pravnog lica, ukljuujui i organizacije civilnog drutva (lan 11.). Ovaj pristup je konzistentan sa Direktivom EU br. 2004/17 EO o koordinaciji postupaka javnih nabavki dobara, radova i usluga, odnosno Direktivom EU br. 2004/18 o koordinaciji postupka javnih nabavki za pravna lica koja obavljaju delatnost u oblasti vodoprivrede, saobraaja, energije i potanskih usluga. Pod naruiocem usluga smatra se: dravni organ, organizacija, ustanova i drugi direktni ili indirektni korisnik budetskih sredstava u smislu Zakona kojim se ureuje budetski sistem i budet, kao i organizacija za obavezno socijalno osiguranje; javno preduzee; pravno lice koje obavlja i delatnost od opteg interesa, pod odreenim uslovima propisanim Zakonom. Pod naruiocem se smatra i pravno lice osnovano od naruilaca, a koje obavlja i delatnost od opteg interesa i koje ispunjava najmanje jedan od prethodno navedenih uslova za pravno lice koje obavlja i delatnost od opteg interesa. Zakon pravi razliku izmeu javne nabavke dobara, radova i usluga, ali takoe ureuje i koje nabavke nisu predmet ovog zakona.71 Kada govorimo o ugovorima o javnoj nabavci

71. Odredbe Zakona ne primenjuju se na nabavke od organizacija koje se u smislu ovog zakona smatraju naruiocem i kojima je Republika Srbija teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava na osnovu posebnog zakona podzakonskog akta ili drugog propisa dodelila posebno ili iskljuivo pravo na obavljanje delatnosti pruanja usluga koje su predmet javne nabavke za koje vae drugaija pravila nabavke a koje se sprovode: a) po osnovu meunarodnog sporazuma koji se odnosi na isporuke dobara izvoenje radova pruanje usluga ili javne konkurse za nacrte b) iz sredstava stranih kredita (zajmova) u skladu sa posebnim postupcima meunarodnih organizacija 3) radi obezbeivanja osnovnih ivotnih uslova u sluajevima elementarnih nepogoda drugih nesrea ili havarija u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita od takvih nepogoda nesrea odnosno havarija 4) nabavke za koje je posebnim propisom odreeno da mogu biti proglaene poverljivim i koje je nadleni organ svojom odlukom zasnovanom na ovlaenjima iz posebnog propisa odredio kao poverljive zbog toga to bi saznanje neovlaenih lica da se takve nabavke sprovode ili saznanje da predmeti nabavke imaju odreene specifikacije ili da se vre od odreenog ponuaa ugrozilo bezbednost drave ili graana 5) dobara koje naruilac nabavlja radi dalje prodaje radi prerade i prodaje kao i radi pruanja usluga treim licima na tritu pod uslovom da naruilac nema iskljuiva ili posebna prava preprodaje ili iznajmljivanja tih dobara odnosno pruanja usluga za koje e ta dobra koristiti 6) dobara koja se uz prethodnu saglasnost Vlade nabavljaju od Republike direkcije za robne rezerve 7) nepokretnosti ili prava u vezi sa njima s tim to se na nabavku finansijskih usluga neophodnih za nabavku nepokretnosti primenjuju odredbe ovog zakona 8) koje se odnose na kupovinu razvoj produkciju ili koprodukciju radio i televizijskog programa ili vremena za emitovanje programa 9) usluga glasovne telefonije teleksa radio-telefonije pejdinga interneta i satelitskih usluga 10) usluga arbitrae i sporazumnog reavanja sporova 11) finansijskih usluga u vezi sa emitovanjem prodajom kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata 12) koje se odnose na zasnivanje radnog odnosa i zakljuivanje ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova 13) usluga istraivanja i razvoja osim u sluaju kada rezultate

96

iji su predmet usluge navedene u aneksima IA72 i IB73, treba pomenuti da ovi aneksi ine njegov sastavni deo. Na nabavku usluga navedenih u Aneksu IA primenjuju se sve odredbe ovog zakona. Na nabavku usluga navedenih u Aneksu IB primenjuju se odredbe zakona kojima se ureuju javne nabavke male vrednosti, bez obzira na vrednost tih usluga. Za koncept socijalnog preduzetnitva, odnosno usluga koje tipino pruaju socijalna preduzea, od znaaja mogu biti kako usluge navedene u Aneksu IA (na primer, ienje zgrada, upravljanje nepokretnostima), tako i usluge navedene u Aneksu IB (na primer, profesionalno osposobljavanje, zdravstvene i socijalne usluge, itd.). Kao to je prethodno navedeno, na nabavku usluga navedenih u Aneksu IA primenjuju se sve odredbe Zakona, dok se za nabavku usluga navedenih u Aneksu IB primenjuju odredbe Zakona o nabavkama male vrednosti, bez obzira na vrednost ovih usluga. Javna nabavka male vrednosti jeste nabavka istovrsnih dobara, usluga ili radova ija je procenjena vrednost, na godinjem nivou, nia od vrednosti odreene u zakonu kojim se ureuje godinji budet Republike Srbije. Budetskim zakonom odreuje se i vrednost nabavke koja predstavlja gornji limit u budetskoj godini ispod kojeg naruioci nisu obavezni da primenjuju odredbe ovog zakona. Postupak javne nabavke male vrednosti ureuje ministar nadlean za poslove finansija (lan 26.). Postupak javne nabavke male vrednosti ureen je Pravilnikom o postupku javne nabavke male vrednosti (Slubeni glasnik RS, br. 50/09), a na pitanja koja nisu posebno ureena ovim Pravilnikom shodno se primenjuju odgovarajue odredbe zakona i propisa donetih na osnovu tog zakona. Zakon ne predvia nikakve izuzetke za primenu pravila o nabavkama usluga za pojedine oblike pravnog lica (na primer, udruenja, fondacija, zadruge) koji se javljaju kao ponuai u postupku javnih nabavki male vrednosti.

istraivanja naruilac koristi iskljuivo za svoje potrebe u obavljanju svojih delatnosti pod uslovom da trokove tih usluga snosi u potpunosti naruilac 14) usluga strunih fizikih lica preduzetnika ili pravnih lica koja u ime i za raun i pod nadzorom Agencije za privatizaciju obavljaju poslove iz delatnosti steajnog upravnika. Ministar nadlean za poslove finansija utvruje spisak meunarodnih organizacija iz stava 1. taka 2) podtaka b) ovog lana iji se posebni postupci javnih nabavki mogu primenjivati umesto odredaba ovog zakona (l. 7.) 72. Anex IA obuhvata sledee usluge: usluge odravanja i popravke usluge kopnenog saobraaja (osim usluga eleznikog saobraaja) ukljuujui usluge prevoza u oklopljenim vozilima i kurirske usluge (osim prevoza pote) usluge vazdunog prevoza putnika i robe (osim prevoza pote) kopneni i vazduni prevoz pote (osim usluga eleznikog saobraaja) telekomunikacione usluge (osim usluga glasovne telefonije teleksa radiotelefonije pejdinga interneta i satelitskih usluga) finansijske usluge: usluge osiguranja bankarske i investicione usluge (osim nabavki finansijskih usluga u vezi sa emitovanjem prodajom kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata kao i usluga Narodne banke Srbije) raunarske usluge usluge istraivanja i razvoja (osim nabavki usluga na podruju istraivanja i razvoja kod kojih rezultat istraivanja ne koristi iskljuivo naruilac za njegove vlastite potrebe pod uslovom da naruilac takve usluge plaa u potpunosti) usluge raunovodstva revizije i voenja knjiga usluge u oblasti istraivanja trita i javnog mnjenja usluge menadmentskog konsaltinga (osim usluga arbitrae poravnanja i srodnih usluga) arhitektonske usluge inenjerske usluge usluge urbanistikog planiranja i pejzane arhitekture usluge tehnikog testiranja i analiza reklamne usluge usluge ienja zgrada i usluge upravljanja nepokretnostima izdavake i tamparske usluge na honorarnoj ili ugovornoj osnovi usluge uklanjanja otpadaka sanitarne i srodne usluge 73. Anex IB obuhvata sledee usluge: usluge hotela i restorana usluge eleznikog saobraaja usluge renog saobraaja dodatne i pomone saobraajne usluge pravne usluge usluge regrutovanja kadrova istrane usluge i usluge obezbeenja (osim usluga obezbeenja prevozom u oklopljenim automobilima) usluge obrazovanja i usluge profesionalnog osposobljavanja zdravstvene i socijalne usluge usluge u oblastima rekreacije kulture i sporta druge usluge.

97

Kakve su praktine konsekvence primene pravila o javnim nabavkama male vrednosti za socijalna preduzea? ini se da bi za ova pravna lica, s obzirom na njihove skromne finansijske mogunosti, vie odgovarao sistem koji bi propisivao samo gornju (ali ne i donju) granicu procenjenih vrednosti javnih nabavki, kao to je to sluaj u Maarskoj. U tom sluaju, naruilac bi imao veu diskreciju da angauje ova lica za pruanje odreenih usluga metodom direktne pogodbe. Meutim, sa stanovita ukupnog reima javnih nabavki, ovakvo reenje bi moglo podsticajno da deluje na koruptivno ponaanje naruioca.

I S T I E MO

- Usluge koje naruuju javne institucije su veoma vane za socijalna preduzea. Mogunost
pristupa sistemu javnih nabavki po privilegovanim uslovima za socijalna preduzea prestavlja veliku institucionalnu podrku.

Zakon o volontiranju74

Imajui u vidu znaaj volontiranja za koncept socijalnog preduzetnitva, analiza pravnih propisa od znaaja za socijalno preduzetnitvo svakako bi bila nepotpuna bez analize odredbi Zakona o volontiranju75. Zakon razlikuje tri vrste volontiranja: dugorono, kratkorono i ad hoc volontiranje; odredbe Zakona primenjuju se samo na prva dva oblika volontiranja (lan 2.). Pod dugoronim volontiranjem u smislu Zakona, smatra se volontiranje koje traje due od 10 asova nedeljno, najmanje tri meseca bez prekida (lan 2.). Zakon ne definie kratkorono volontiranje, ali se argumentom a contrario moe zakljuiti da se pod kratkoronim volontiranjem smatra volontiranje koje ne ispunjava prethodno navedene uslove za dugorono volontiranje, niti se smatra ad hoc volontiranjem, onako kako je definisano Zakonom: obavljanje ad hoc aktivnosti od opteg interesa, za opte dobro ili za dobro treeg lica, koja ne traju due od 10 asova nedeljno, najdue 30 dana bez prekida ili sa prekidima, u toku kalendarske godine (lan 3.). Osim ove terminoloke i sadrajne konfuzije izmeu raznih oblika volontiranja, razlika izmeu dugoronog i kratkoronog volontiranja u velikoj meri

74. Slubeni glasnik RS br. 36/10 75. Zakon je usvojen 26. maja 2010. a stupa na snagu est meseci od dana stupanja na snagu.

98

je relativizovana, ako imamo u vidu da se najznaajnije odredbe Zakona primenjuju na oba oblika volontiranja (infra). Organizator volontiranja prevashodno moe biti nedobitno pravno lice (udruenje, fondacija). Osim toga, organizator volontiranja moe biti i dravni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave i organ mesne zajednice, saglasno uslovima propisanim Zakonom i potvrenim meunarodnim ugovorima, kao i privredno drutvo i javno preduzee, pod uslovima utvrenim Zakonom (lan 4.). Da bi privredno drutvo bilo organizator volontiranja, neophodno je da ispuni sledee uslove: organizuje volontiranje za opte dobro, odnosno dobro drugog lica na poslovima van delatnosti privrednog drutva; da obavljanjem volonterskih aktivnosti ne stie dobit; da volontiranjem ne zamenjuje rad zaposlenih i drugih radno angaovanih lica u privrednom drutvu; i da pribavi saglasnost ministarstva nadlenog za rad na programu volontiranja (lan 14.). Oigledno da navedeni uslovi praktino onemoguavaju angaovanje volontera u okviru delatnosti socijalnog preduzea koje je organizovano kao privredno drutvo ili kao zadruga. Stoga se u nastavku prevashodno analiziraju posledice primene ovog zakona na volontiranje koje organizuju nedobitna pravna lica (udruenja i fondacije). Kao to je prethodno navedeno, odredbe Zakona se primenjuju kako na kratkorono, tako i na dugorono volontiranje. Meutim, razlika izmeu ova dva oblika volontiranja u velikoj meri je relativizovana, ako imamo u vidu da se preteni deo obaveza koje ima organizator dugoronog volontiranja, takoe odnosi i na organizatora kratkoronog volontiranja, pod pretnjom prekrajnih sankcija. Izmeu ostalog, to ukljuuje: obavezu organizatora volontiranja da zakljui ugovor o (kratkoronom) volontiranju sa volonterom-maloletnim licem, ili na zahtev (bilo kojeg) volontera ili korisnika volontiranja (lan 15.)76; izda potvrdu o volontiranju, na zahtev volontera (lan 25.); vodi evidenciju o volontiranju (lan 28.); da se upie u evidenciju organizatora volontiranja koje vodi Ministarstvo rada i socijalne zatite (lan 29.) i podnese Ministarstvu godinji izvetaj o volontiranju (lan 30.). U obrazloenju Predloga zakona, predlaga nije naveo razloge koji su ga opredelili da ovim zakonom sveobuhvatno uredi institut volontiranja posebno ako imamo u vidu da je prednacrt zakona predviao regulisanje samo dugoronog volontiranja. U svakom sluaju, ovaj koncept sveobuhvatnog zakonskog regulisanja volontiranja u suprotnosti je sa prirodom volontitanja kao dobrovoljne i privatne inicijative graana, koji zahteva minimalnu zakonodavnu intervenciju. U tom smislu, Zakon prevashodno tretira volontiranje kao radno-pravni, odnosno javno-pravni, a ne privatno-pravni odnos. Pored toga, ovaj koncept volontiranja namee neopravdano visoke transakcione trokove primene Zakona za organizatora volontiranja, koje volonterske organizacije, zbog ogranienih finansijskih sredstava i ljudskih resursa, nisu u stanju da podnesu, Na taj nain, umesto da doprinese promovisanju volontiranja kao aktivnosti od interesa za Republiku Srbiju, odnosno od javnog interesa (lan 5.), Zakon e imati izrazito negativne posledice na promovisanje i stimulisanje kulture volontiranja. U tom smislu odredbe Zakona nisu u saglasnosti sa dobrom uporednom praksom i relevantnim meunarodnim dokumentima, ukljuujui Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (kada je re o udruenjima kao organizatorima volontiranja), Rezoluciju Generalne skuptine Ujedinjenih nacija br. 56/38 (2001.) i 57/106 (2003.) o promociji volontiranja, i Preporuku Saveta Evrope br. 1496 (2001.) o meunarodnoj

76.. Ugovor o volontiranju obavezno se bez izuzetaka zakljuuje kod dugoronog volontiranja (l. 15.).

99

godini volontiranja, koja izriito poziva zemlje-lanice Saveta Evrope da uklone pravne prepreke za razvoj volontiranja.

I S T I E MO

- Socijaln a p re du z e a s e u v e l i k oj m e r i o s l a n j a j u n a v o l o n t e r s k i r a d . - oncept s v e o b u hv at n o g z a k o n s k o g re g ul i s a n j a v o l o n t i r a n j a u ov om Z a k o n u u
suprotno s t i j e s a p r i r o d om v o l o n t it a n j a k a o d o b r ov o l j n e i p r iv at n e i n ic i j at iv e graana k oj i z a ht ev a m i n i m al n u z a k o n o d av n u i n t e r v e n c i j u t o m o e ut ic at i negativn o n a s i s t e m v o l o n t i r a n j a u S r b i j i .

Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih MSP-a (2008-2013)

Budui da socijalna preduzea pripadaju sektoru malih i srednjih preduzea, smatrali smo svrsishodnim da damo mali pregled stratekih smernica u toj oblasti. Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzea Vlade RS za period 2008-201377 polazi od pretpostavke da e mala i srednja preduzea (MSP) igrati kljunu ulogu u okonanju tranzicije u Republici Srbiji, u narednih pet godina. U Strategiji su inkorporirani osnovni elementi dokumenta koji je Evropska komisija usvojila 2008. godine, pod nazivom: Small Business Act for Europe, koji utvruje principe i akcije za delovanje u sektoru MSP u zemaljama EU. Cilj Strategije jeste stvaranje podsticajnog regulatornog okvira za osnivanje i delovanje malih i srednjih preduzea. U tom smislu, Strategija ne prepoznaje koncept socijalnih preduzea kao poseban koncept, meutim, pojedina pitanja adresirana u Strategiji svakak su od znaaja i za razvoj socijalnog preduzetnitva. Pre svega, u Strategiji se konstatuje da je Srbija nisko konkurentna zemlja ne samo zbog slabih ekonomskih pokazatelja (visoka stopa nezaposlenosti, BDP na nivou cca 66% od

77..http://www.srbija.gov.rs/extfile/sr/97229/strategija_razvoj_malih_srednjih_ preduzeca0029_lat.zip

100

nivoa iz 1989. godine, niska produktivnost, nizak nivo investicionih aktivnosti, visok spoljnotrgovinski deficit, itd.), ve i zbog visokih trokova osnivanja preduzea. Kako se navodi u Strategiji: za osnivanje preduzea u Republici Srbiji je potrebno 11 razliitih procedura, 23 dana i 8,9% bruto domaeg proizvoda po stanovniku (10,2% u 2006. godini). Za dobijanje razliitih vrsta dozvola (za gradnju, prikljuak za struju, telefon, odobrenja inspekcija ili drugih organa, da bi pokrenuli poslovanje i sl.) preduzea se susreu sa 20 procedura, za ije ispunjavanje utroe 204 dana i plate 27 puta veu vrednost od vrednosti bruto domaeg proizvoda po stanovniku (33 puta u 2006. godini). Za zapoljavanje novog radnika preduzee potroi 18% zarade, a za prestanak radnog odnosa zaposlenog 25 nedeljnih plata.78 U Strategiji se takoe navodi da: Republika Srbija spada u grupu zemalja sa sloenim sistemom plaanja poreza i taksi broj godinjih plaanja je 66 puta (u vedskoj dva puta), odnosno za pripremu, obraun i plaanje poreza i drugih obaveznih davanja preduzea potroe ak 279 sati. Za uvoz u Republiku Srbiju neophodno je 12 dana, est dokumenata i 1.240 USD, a za izvoz 14 dana, est dokumenata i 1.440 USD. Da bi se u Republici Srbiji naplatila sporna potraivanja po osnovu komercijalnih ugovora, potrebno je 635 dana i 36 procedura na koje se potroi 28,4% vrednosti duga. Potrebno vreme za zatvaranje preduzea u proseku iznosi 2,7 godine, a stopa naplate potraivanja od nesolventnih preduzea je 23%.79 Oigledno je da gore navedeni podaci ukazuju na vrlo nepovoljan okvir za razvoj preduzetnitva, ukljuujui i socijalno preduzetnitvo. S tim u vezi, u Strategiji se identifikuju mere koje je nuno preduzeti, ukljuujui i tzv. giljotinu pravnih propisa, kako bi se stvorio povoljniji regulatorni okvir za razvoj preduzetnitva, odnosno MSP. Sa stanovita koncepta socijalnog preduzetnitva, od posebnog znaaja je to to Strategija predvia razliite mere radi mobilisanja ljudskih resursa u cilju promovisanja preduzetnitva, koje ukljuuju i promovisanje enskog preduzetnitva kroz uklanjanje prepreka za osnivanje i rast preduzea, mobilisanje ugroenih grupa preko usluga za poslovnu podrku namenjenu ovim grupama, kao i ureeni zakonski i finansijski okvir za podsticanje razliitih formi formalnog i neformalnog preduzetnikog obrazovanja.80 U Strategiji se takoe navodi da je nuno pravni okvir prilagoditi potrebama i mogunostima MSP-a, obezbediti pravini tretman i pojednostavljenu proceduru za MSP u postupku javnih nabavki, bez blie elaboracije na koji nain e se to ostvariti, kao i nunost promovisanja drutvene odgovornosti malih i srednjh preduzea. Iako je u ovom trenutku teko proceniti u kojoj se meri realizuje Strategija (i operativni plan za primenu Strategije), nema sumnje da se njena primena odvija uz odreene tekoe, koje nisu prouzrokovane samo globalnom ekonomskom krizom. Prema izvetaju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), od 200 preporuka za uklanjanje administrativnih prepreka u poslovanju (one se, istina ne odnose samo na MSP), koje je Vlada usvojila, a za koji je rok bio 30. jun 2010. godine, usvojena je samo etvrtina.81

78. Strana 5. Strategije. 79. Strana 6.. Strategije. 80. Strana 13. Strategije.d 81.http://www.mc.rs/regulatorna-reforma-srbije--kako-iz-lavirinta.4.html?event Id=759157. Strana 6.. Strategije.

101

Pravni okvir socijalnog preduzetnitva u Evropskoj uniji

Na nivou Evropske unije, koncept socijalnog preduzetnitva poinje da dobija na znaaju krajem osamdesetih godina prolog veka. Evropska komisija je 1989. godine objavila prvi izvetaj na tu temu (Businesses in the Economie Sociale sector: Europes frontier-free market), da bi u narednim godinama sponzorisala niz konferencija koje su se bavile socijalnim preduzetnitvom.82 lan 3. konsolidovanog teksta Ugovora o Evropskoj uniji (Lisabonski ugovor), izmeu ostalog predvia da e se Unija boriti protiv ekskluzije i diskriminacije, da e promovisati socijalnu pravdu, jednakost polova, meugeneracijsku solidarnost, ekonomsku, socijalnu i teritorijalnu koheziju, kao i solidarnost izmeu drava lanica.83 U tom smislu, koncept socijalnog preduzetnitva pomae ostvarivanju ovih ustavnih naela i vrednosti. Meutim, treba napomenuti da na nivou EU jo ne postoji posebna pravna regulativa koja bi ureivala ovo pitanje. To je prevashodno posledica injenice da se radi o konceptu koji nije odgovarajue pravno normiran ni u veini drava lanica to je opet posledica razliitog razumevanja ovog koncepta i znaaja koji ima u dravama lanicama. Izuzetak, u tom smislu, predstavljaju Pravila Saveta ministara, a njima se ureuje status zadruga koje deluju na podruju dve ili vie zemalja lanice Evropske unije (Statute of European Cooperation, supra, 3). Napori da Savet ministara donese propise kojima e se urediti pravni poloaj evropske fondacije, udruenja, odnosno poslovnih udruenja, za sada nisu dali rezultata (infra). Nezavisno od nedostatka odgovarajue regulative, EU posveuje znaajnu panju socijalnom preduzetnitvu. U Evropskom parlamentu od 1990. godine deluje grupa za socijalno preduzetnitvo (the European Parliament Social Economy Intergroup). Evropski parlament je usvojio niz rezolucija koje se bave socijalnim preduzetnitvom. U tom smislu, od posebnog znaaja je Rezolucija Evropskog parlamenta o socijalnom preduzetnitvu iz 2009. godine.84 U Rezoluciji se konstatuje da je socijalno preduzetnitvo kljuni elemenat evropskog modela socijalne kohezije i blagostanja, ali i znaajan ekonomski inilac. Socijalno preduzetnitvo uestvuje sa 10% u ukupnoj evropskoj ekonomiji, ini ga vie od dva

82. CIRIEC: The Social Economy in the EU str. 17-18 Evropsko-socijalni komitet N. CESE/COMM/05/2005 83. Official ournal of the EU br. 2010/C 83. 84. Resolution of the European Parliament 2008-2250 (INI) http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?type=TA&reference=P6-TA-2009-0062&language=EN. Treba takoe napomenuti da je Ekonomsko-socijalni komitet (savetodavno telo Saveta ministara i Evropske komisije sastavljen od predstavnika poslodavaca radnika slobodnih profesija i zastupnika javnih interesa) objavio niz izvetaja o uticaju socijalnog preduzetnitva na ostvarivanje razliitih javnih politika.

102

miliona socijalnih preduzea (koja deluju u razliitim statusno pravnim oblicima), i zapoljava 6% od ukupne radne snage u EU. U Rezoluciji se takoe konstatuje da je socijalno preduzetnitvo heterogeni koncept, koji se razliito razume u zemljama-lanicama, i za koje se koriste i drugi nazivi (ekonomija solidarnosti, trei sektor), ali da, nezavisno od nacionalnih razlika, ovaj koncept ima odreene zajednike crte koje ukljuuju: demokratski nain organizovanja, radnika participacija, socio-ekonomski ciljevi (a ne samo sticanje dobiti), naelo solidarnosti, volontiranja i drutvene odgovornosti. Ove zajednike crte karakteriu sva socijalna preduzea, nezavisno od statusne forme u kojoj deluju: preduzea, privredna drutva, zadruge, udruenja, fondacije, itd. Nezavisno od heterogenosti koncepta, u Rezoluciji se konstatuje potreba da se na nivou EU uredi delovanje pojedinih statusnih oblika u kojem deluju socijalna preudzea, pre svega, udruenja koja deluju u opte korisne svrhe, fondacija, i udruenja koja deluju u zajednike svrhe (to jest, promoviu i tite interese svojih lanova). U tom smislu Parlament poziva Komisiju da podri Predlog statuta evropskog udruenja koje deluje u optekorisne svrhe (associations) i udruenja u zajednike svrhe (mutual asociations), koji su povueni iz procedure, i konstatuje da bi socijalna preduzea trebalo da budu izuzeta od pravila konkurencije EU koja vae za druge privredne subjekte. S tim u vezi, Rezolucija takoe poziva i zemlje-lanice da uloe dodatne napore za stvaranje podsticajnog pravnog i poreskog okruenja za osnivanje i delovanje socijalnih preduzea. Konano, Rezolucija poziva i na stvaranje nacionalnih statistikih registara za socijalna preduzea, kao i da Komisija i zemlje-lanice uloe napore na promociji Prirunika Ujedinjenih nacija o neprofitnim institucijama u sistemu nacionalnog raunovodstva (UN Handbook on Non-Profit Institutions in the System of National Accounts), kako bi se poveala vidljivost OCD-a koje se bave socijalnom ekonomijom. Osim toga, Evropska komisija je 2010. godine objavila komunike: Evropa do 2020: evropska strategija za pametan, inkluzivni i odrivi rast (Europe 2020.: Strategy for Smarth Inclusive and Sustainable Growth).85 Komunike identifikuje prioritete i ciljeve Evropske unije u narednih deset godina, kako bi prevazila posledice globalne ekonomske krize, obezbedila vodee mesto EU u meunarodnoj podeli rada, i time osigurala prosperitet za njene graane. U uvodnom delu komunikea, istie se da je, uprkos izazovima, globalna ekonomska kriza pokazala snagu EU: Evropa ima mnoge prednosti: talentovanu radnu snagu, jaku tehnoloko-industrijsku bazu... jedinstveno trite i valutu, koji su nam pomogli da izbegnemo najgore... socijalno-trinu ekonomiju, koja je izdrala sve izazove krize.86 U tom smislu, kao to naziv komunikea sugerie, Komisija predlae tri uzajamno komplementarna prioriteta za EU u narednih deset godina, kako bi se obezbedio dalji razvoj socijalno-trine ekonomije (social market economy): pametni razvoj (ekonomija zasnovana na znanju i inovacijama), odrivi razvoj (promocija efikasnije, kompetativnije i ekoloki napredne ekonomije) i inkluzivni razvoj (visoka stopa zaposlenosti, u funkciji teritorijalne i socijalne kohezije). Kada je re o inkluzivnom razvoju, istie se nunost preuzimanja mera kojom e se obezbediti kontinuirano obrazovanje i prekvalifikacija radne snage, poveati procentualno uee zaposlenih ena, obezbediti jaanje koncepta socijalne odgovornosti preduzea i smanjiti siromatvo.

85. European Commission COM (2010)2020 http://europa.eu/press_room/pdf/complet_en_barroso___007_-_europe_2020_-_en_version.pdf 86. Ibid str 19.

103

Komunike ne sadri specifine predloge u pogledu naina na koji socijalno preduzetnitvo, kao deo socijalno trine ekonomije, moe da doprinese ostvarivanju inkluzivnog razvoja i smanjenju siromatva kako na nivou EU, tako i na nivou drava-lanica, ve se to preputa diskreciji zemalja-lanica87.

87. Ibid 20-22.

104

PRAVO OPROBANO U PRAKSI VODI KROZ ORGANIZOVANJE SOCIJALNIH PREDUZEA

POREDIMO: ZADRUGA / DOO / UDRUENJE

Primeri iz prakse pokazuju da su se socijalna preduzea, u zavisnosti od vrste delatnosti koje obavljaju, najee odluivala za jednu od tri navedene pravne forme: udruenja, zadruge ili drutva sa ogranienom odgovornou. Uporednim prikazom osnovnih karakteristika sva tri oblika, elimo da buduim socijalnim preduzetnicima pruimo mogunost da, shodno svojim potrebama, izaberu za njih najpogodniji oblik rada. Zbog toga se u prva dva poglavlja ovog dela publikacije bavimo osnovnim karakteristikama pravnih formi zadruga, drutava sa ogranienom odgovornou i udruenja, kao i poreskim i drugim davanjima nastalim iz zarada, a za koje smatramo da predstavljaju bitnu informaciju, s obzirom na to da vae za sve gore pomenute pravne forme. U poslednja dva poglavlja ovog dela teksta bavimo se olakicama na koje socijalni preduzetnici mogu da raunaju u svom radu, kako u smislu zapoinjanja posla (aktivne mere zapoljavanja), tako i njegovog obavljanja (poreske olakice).

107

Prikaz osnovnih karakteristka zadruga, DOO i udruenja

Zadruga Drutvo zadruga, DOO i udruenja Udruenja Prikaz osnovnih karakteristka sa ogranienom odgovornou

Cilj

Zadruga

Cilj

Zadruga je oblik organizovanja zikih lica u kojoj oni, poslovanjem na zadrunim principima dobrovoljnosti i solidarnosti, demokratinosti, Zadruga je oblik organizovanja ekonomskog kojoj oni, zikih lica u uea, jednakog prava upravljanja, samostalposlovanjem na zadrunim nosti, zadrunog obrazovanja i principima dobrovoljnosti i meuzadrune saradnje, solidarnosti, demokratinosti, ostvaruju svoje ekonomske, ekonomskog uea, jednakog socijalne i kulturne interese. prava upravljanja, samostalnosti, zadrunog obrazovanja i meuzadrune saradnje, ostvaruju svoje ekonomske, socijalne i kulturne interese.

Drutvo sa Privredno drutvo ogranienom je pravno lice koje osnivakim aktom odgovornou

Udruenja

osnivaju pravna i/ili zika lica, radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Privredno drutvo je pravno lice koje osnivakim aktom osnivaju pravna i/ili zika lica, radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.

Svojina na udelima Svojina na udelima

Postupak osnivanja Postupak osnivanja

Zavisno od ciljeva osnivanja i potrebnih sredstava za osnivanje i poslovanje, zadruge se mogu osnivati i poslovati saciljeva osnivanja i Zavisno od udelima ili bez udela, u skladu sa ugovorom o potrebnih sredstava za osnivanju i poslovanje, osnivanje i zadrunim pravilima. zadruge se mogu osnivati i poslovati sa udelima ili bez udela, u skladu sa ugovorom o osnivanju i zadrunim pravilima. Akti potrebni za osnivanje zadruge su ugovor o osnivanju, zadruna pravila, zapisnik sa osnivake skuptine kaozaostali akti Akti potrebni i osnivanje ukoliko ih ima. zadruge su ugovor o osnivanju, zadruna pravila, zapisnik sa osnivake skuptine kao i ostali akti ukoliko ih ima.

lan drutva s ogranienom odgovornou stie udeo u osnovnom kapitalu drutva srazmerno vrednosti uloga. lan drutva s ogranienom odgovornou stie udeo u osnovnom kapitalu drutva srazmerno vrednosti uloga.

Udruenje se osniva radi ostvarivanja ili unapreenja bilo kojeg zajednikog ili opteg cilja ili interesa, a koji nije zabranjen Ustavom ili Udruenje se osniva radi zakonom, a ili unapreenja ostvarivanjamogu ga osnovati najmanje zajednikog ili bilo kojeg tri zika ili pravna lica, s tim to najmanje a koji opteg cilja ili interesa, jedan osniva mora imati sedite, nije zabranjen Ustavom ili odnosno prebivalite na zakonom, a mogu ga osnovati teritoriji Republike Srbije. najmanje tri zika ili pravna lica, s tim to najmanje jedan Pod zajednikim ili sedite, osniva mora imati optim interesom ili ciljem, u smislu odnosno prebivalite na zakona, Republike Srbije. teritoriji podrazumeva se idealni (nematerijalni) cilj ili interes. Pod zajednikim ili optim interesom ili ciljem, u smislu zakona, podrazumeva se Institut (nematerijalni) cilj ili idealni udela u udruenjima ne postoji. interes. Institut udela u udruenjima ne postoji.

Za osnivanje drutva sa ogranienom odgovornou podnosi se osnivaki akt, s tim da je u situaciji kada postoji vie osnivaadrutva sa Za osnivanje preporuljivo sainiti i ugovor lanova ogranienom odgovornou drutva se osnivaki akt, s tim podnosikojim bi se blie uredili odnosi u drutvu. da je u situaciji kada postoji vie osnivaa preporuljivo sainiti i ugovor lanova drutva kojim bi se blie uredili odnosi u drutvu.

Kapital i imovina Kapital i imovina

Zadruna svojina obrazuje se iz udela zadrugara koji su preneseni u svojinu zadruge ili lanarine zadrugara, sredstava ostvarenih radomobrazuje se Zadruna svojina i poslovanjem zadruge i sredstava koja je iz udela zadrugara koji su zadruga stekla na drugi nain. preneseni u svojinu zadruge ili Zakon o zadrugama ne lanarine zadrugara, sredstava propisuje posebne poslovanostvarenih radom iuslove o visini minimalnog kapitala. jem zadruge i sredstava koja je zadruga stekla na drugi nain. Zakon o zadrugama ne propisuje posebne uslove o visini minimalnog kapitala.

Novani deo osnovnog kapitala drutva sa ogranienom odgovornou na dan uplate iznosi najmanje 500 (pet stotina) evra. Nakon Novani deo osnovnog unoenja uloga sredstva kapitala drutva sa postaju imovina drutva. ogranienom odgovornou na dan uplate iznosi najmanje 500 (pet stotina) evra. Nakon unoenja uloga sredstva postaju imovina drutva.

Za osnivanje udruenja neophodno je da osnivai odre osnivaku skuptinu, na kojoj e usvojiti osnivaki akt i statut i izabrati lice ovlaeno Za osnivanje udruenja na zastupanje udruenja. neophodno je da osnivai Udruenje je u obavezi da o odre osnivaku skuptinu, na toku sadraju izvrenih radnji kojoj ie usvojiti osnivaki akt i i donetih odluka saini statut i izabrati lice ovlaeno zapisnik sa osnivake na zastupanje udruenja. skuptine je u obavezi da Udruenjekoji e, izmeu o ostalog, dostaviti kao prilog toku i sadraju izvrenih radnji prijavi za upis udruenja u i donetih odluka saini Registar sa osnivake zapisnik skuptine koji e, izmeu ostalog, dostaviti kao prilog Za osnivanje udruenja nije prijavi za upis udruenja u potrebna nikakva osnivaka Registar imovina. Za osnivanje udruenja nije potrebna nikakva osnivaka imovina.

Prikaz osnovnih karakteristka zadruga, DOO i udruenja Prikaz osnovnih karakteristka zadruga, DOO i udruenja
Zadruga Zadruga Odluivanje Odluivanje
Zadrugom upravljaju zadrugari i u upravljanju imaju jednako pravo glasaupravljaju zadrugari i Zadrugom (jedan zadrugar jedan glas). imaju jednako u upravljanju pravo glasa (jedan zadrugar jedan glas).

Pravo glasa lanova drutva s ogranienom odgovornou, kao i imovinska prava prema Pravo glasa lanova drutva s drutvu ukljuujui i uece u ogranienom odgovornou, dobiti i raspodeliprava prema kao i imovinska likvidacionog vika, srazmerni su delima u drutvu ukljuujui i uece lanovaraspodeli likvidacionog dobiti i u ukupno uplaenom osnovnom kapitalu delima u vika, srazmerni su drutva vreme ostvarivanja tih prava, lanova u ukupno uplaenom ako osnivakim aktom nije osnovnom kapitalu drutva u drukije odreeno. vreme ostvarivanja tih prava, ako osnivakim aktom nije lan drutva s ogranienom drukije odreeno. odgovornou ne odgovara za obaveze drutva, osim do iznosa lan drutva s ogranienom neunetog uloga u odgovara za odgovornou ne imovinu drutva. drutva, osim do iznosa obaveze neunetog uloga u imovinu drutva.

Drutvo sa ogranienom odgovornou Drutvo sa ogranienom odgovornou

Udruenja Udruenja
lanovi upravljaju udruenjem neposredno ili preko svojih izabranih predstavnika u lanovi upravljaju udruenjem organima udruenja. svojih neposredno ili preko Obavezni organi udruenja su skuptina i izabranih predstavnika u zastupnik udruenja. Pored toga organima udruenja. Obavezni udruenje moe imati i druge i organi udruenja su skuptina organe (inokosne i kolegijalne), zastupnik udruenja. Pored toga ako su oni predvieni i druge udruenje moe imati statutom. organe (inokosne i kolegijalne), ako su oni predvieni statutom. Za svoje obaveze udruenje odgovara celokupnom svojom imovinom. lanovi udruenja i Za svoje obaveze udruenje organa udruenja ne svojom odgovara celokupnom odgovaraju lanovi udruenja i imovinom. za obaveze udruenja u pravnom prometu organa udruenja ne svojom imovinom. Izuzetno, odgovaraju za obaveze navedena u pravnom prometu udruenja lica mogu odgovarati lino za obaveze udruenja svojom imovinom. Izuzetno, svojom imovinom, ako navedena lica mogu odgovarati postupaju sa imovinom lino za obaveze udruenja udruenja kao da je u pitanju svojom imovinom, ako njihova imovina ili zloupotrebe postupaju sa imovinom udruenje kao da je u za udruenja kao formu pitanju nezakonite ili prevarne svrhe njihova imovina ili zloupotrebe (pravila o probijanju pravnog udruenje kao formu za subjektiviteta).prevarne svrhe nezakonite ili

Odgovornost osnivaa Odgovornost osnivaa

Za obaveze koje se nisu mogle izmiriti iz imovine zadruge odgovaraju koje se nisu mogle Za obaveze zadrugari solidarno, najmanje iznosom zadruge izmiriti iz imovine svog udela, ako ugovorom o osnivanju, odgovaraju zadrugari solidarno, odnosno zadrunim pravilima, najmanje iznosom svog udela, nije ugovorom oda odgovaraju ako predvieno osnivanju, veim iznosom. odnosno zadrunim pravilima, nije predvieno da odgovaraju veim iznosom.

Dobit Dobit

Deo dobiti, odnosno viak prihoda nad rashodima, zadruga rasporeuje viak Deo dobiti, odnosno u obavezni rezervni nad rashodima, prihoda fond, u procentu utvrenom zadrunim obavezni zadruga rasporeuje u pravilima. Zadrunim pravilima rezervni fond, u procentu mogu se predvideti i drugi utvrenom zadrunim fondovi i izdvajanje sredstava za pravilima. Zadrunim pravilima druge se predvideti i drugi mogu namene. fondovi i izdvajanje sredstava za druge namene.

(pravila o probijanju pravnog subjektiviteta). Skuptina drutva odluuje o Udruenja su po svojoj deniciji raspodeli ostvarene dobiti, a ona nedobitno, neprotno pravno se vri srazmerno udelu u o lice, meutimpo svojoj deniciji Skuptina drutva odluuje Udruenja su to ne znai da osnovnom kapitalu drutva. ona udruenje ne moe neposredno raspodeli ostvarene dobiti, a nedobitno, neprotno pravno obavljati privrednu delatnost se vri srazmerno udelu u lice, meutim to ne znai da kao dopunsku delatnost u cilju osnovnom kapitalu drutva. udruenje ne moe neposredno sticanja privrednu delatnost obavljatiprihoda kojim se nansiraju osnovni statutarni kao dopunsku delatnost u cilju ciljevi. Saglasno kojim zabrane sticanja prihoda naeluse raspodele dobiti, kao jedne od nansiraju osnovni statutarni kljunih karakteristika zabrane ciljevi. Saglasno naelu nedobitnih (neprotnih) od raspodele dobiti, kao jedne pravnih lica, udruenje ne moe kljunih karakteristika dobit ostvarenu od privredne ili nedobitnih (neprotnih) druge delatnosti da raspodeljuje pravnih lica, udruenje ne moe osnivaima, lanovima, dobit ostvarenu od privredne ili lanovima organa udruenja, druge delatnosti da raspodeljuje direktorima, zaposlenima, osnivaima, lanovima, ili sa njima povezanim udruenja, lanovima organalicima. direktorima, zaposlenima, ili sa njima povezanim licima.

Prikaz osnovnih karakteristka zadruga, DOO i udruenja Prikaz osnovnih karakteristka zadruga, DOO i udruenja
Zadruga Zadruga Ostala pitanja Na delatnost, sedite, rmu,
matini broj, odgovornost Na delatnost, sedite, odluke, Ostala pitanja organa za nezakonite rmu, odgovornost odgovornost za matini broj, lanova organa tetu priinjenu zadruzi, organa za nezakonite odluke, ogranienje lanova lana odgovornostizbora za organa za Upravnog odbora, zastupanje, tetu priinjenu zadruzi, prokuru, obavetavanje, ogranienje izbora za lana poslovnu odbora, zastupanje, Upravnogtajnu, klauzulu konkurencije i zastarelost prokuru, obavetavanje, potraivanja, shodno se poslovnu tajnu, klauzulu primenjuju odredbe zakona konkurencije i zastarelost kojim se ureuje pravni poloaj potraivanja, shodno se privrednih drutava, zakona primenjuju odredbe ako zakonom o zadrugama nije kojim se ureuje pravni poloaj drukije odreeno. Za zadruge privrednih drutava, ako su zakonom predviene: zakonom o zadrugama nije 1. Redovna zadruna revizija drukije odreeno. Za zadruge koja se obavlja svake druge su zakonom predviene: godine; 1. Redovna zadruna revizija 2. Vanredna svake druge koja se obavljapo odluci organa zadruge, godine; odnosno na zahtev zadrunog saveza, nadlenih 2. Vanredna po odluci organa dravnih odnosno na zahtev zadruge, organa, odreenog broja zadrugara, utvrenog zadrunog saveza, nadlenih zadrunim pravilima ili dravnih organa, odreenog poverilaca zadruge. broja zadrugara, utvrenog zadrunim pravilima ili poverilaca zadruge.

Drutvo sa ogranienom odgovornou Drutvo sa ogranienom odgovornou

Udruenja Udruenja
Na sva pitanja vezana za osnivanje, funkcionisanje i prestanak radavezana za Na sva pitanja udruenja primenjuju se odredbe Zakona o osnivanje, funkcionisanje i udruenjima. udruenja prestanak rada primenjuju se odredbe Zakona o udruenjima.

Poreske obaveze Poreske obaveze

Stopa poreza na dobit pravnih lica je proporcionalna i jednoobrazna, i dobit 10%. Stopa poreza na iznosi pravnih lica je proporcionalna i jednoobrazna, i iznosi 10%.

Stopa poreza na dobit pravnih lica je proporcionalna i jednoobrazna, i dobit 10%. Stopa poreza na iznosi pravnih lica je proporcionalna i jednoobrazna, i iznosi 10%.

Ukoliko obavlja privrednu delatnost neposredno, pod odreenim uslovima, Ukoliko obavlja privrednu denisanim Zakonom pod delatnost neposredno, o porezu na dobit pravnih lica, odreenim uslovima, ima pravo na poresko osloboenje. denisanim Zakonom o porezu Ukoliko pravnih lica, ima pravo na dobit ne ispunjava propisane uslove podlee obavezi plaanja na poresko osloboenje. opte stopeispunjava propisane Ukoliko ne poreza na dobit pravnih lica po obavezi plaanja uslove podlee stopi od 10%. opte stope poreza na dobit pravnih lica po stopi od 10%.

RADNI ODNOSI, OBAVEZA PLAANJA POREZA I DOPRINOSA IZ OSTVARENIH ZARADA

Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada ureena su odredbama Zakona o radu88. Odredbama lana 12. stav 1. Zakona o radu, propisano je da zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, bezbednost i zatitu ivota i zdravlja na radu, zdravstvenu zatitu, zatitu linog integriteta i druga prava u sluaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zatite, u skladu sa Zakonom i optim aktom. Zaradama zaposlenih smatraju se primanja po osnovu rada koja ostvare lica koja su kod poslodavca zasnovala radni odnos. Radni odnos zasniva se Ugovorom o radu, s tim to ugovor moe biti zakljuen u nekom od oblika propisanim odredbama lanova 37-48. Zakona o radu i to:

Oblici Ugovora o radu (l. 37-48. Zakona o radu)

Na neodreeno vreme Na odreeno vreme Sa nepunim radnim vremenom Za obavljanje poslova sa poveanim rizikom Za obavljanje poslova van prostorija poslodavca Sa pripravnicima Sa direktorima

88. Zakon o radu (Slubeni glasnik RS br. 24/05 61/05).

111

Po pitanju utvrivanja visine zarade, isplate zarade i plaanja poreza i doprinosa na te zarade, svi navedeni oblici rada u svemu su izjednaeni. Zakon o radu, odredbama lanova 197-204, predvia mogunost rada van radnog odnosa i to u kroz zakljuenje Ugovora o privremenim i povremenim poslovima, Ugovora o delu, Ugovora o strunom osposobljavanju i usavravanju, ili Ugovora o dopunskom radu, koji u pogledu javnih davanja imaju neto drugaiji tretman. Kao to je navedeno, propisi kojima se u Republici Srbiji ureuju pitanja plaanja poreza i doprinosa na zarade primenjuju se podjednako na sve oblike obavljanja delatnosti, dakle, nezavisno od injenice da li je poslodavac privredno drutvo (ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornou, akcionarsko drutvo), preduzetnik, zadruga, udruenje i slino. Pored Zakona o radu, materija poreskih i drugih davanja nastalih iz radnih odnosa ureena je odredbama: Zakona o porezu na dohodak graana89 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje90 Zakona o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti91 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju92

Zakonom o PIO propisano je da su obavezno osigurana lica (osiguranici): zaposleni, lica koja samostalno obavljaju delatnost i poljoprivrednici (nema ih u tabelarnom prikazu). Odredbama lanova 10-15. Zakona o PIO pobrojana su lica koja se smatraju osiguranicima. Odredbe Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje praktino obuhvataju isti krug lica koji je gore naveden, a kao obveznike uplate doprinosa po tom osnovu. Odredbama lana 101. Zakona o porezu na dohodak, propisano je da porez po odbitku iz lana 99. istog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinano isplaeni prihod isplatilac obraunava, obustavlja i uplauje na propisane raune u trenutku isplate prihoda, u skladu sa propisima koji vae na dan isplate prihoda. Dakle, u praksi je poslodavac/isplatilac duan da izvri obraun, obustavljanje i uplatu poreza i doprinosa, iako formalno trokovi po tom osnovu podjednako padaju na teret poslodavca i zaposlenog.

89. Zakon o porezu na dohodak graana (Slubeni glasnik RS br. 24/01 80/02 135/04 61/06 i 65/06 ispravka u daljem tekstu: Zakon o porezu na dohodak) 90. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (Slubeni glasnik RS br. 84/04... i 62/06). 91. Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti (Slubeni glasnik RS br. 36/2009. i 88/2010.) 92. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (Slubeni glasnik RS br. 34/2003... odluka USRS 5/2009. i 107/2009.)

112

Lica koja se smatraju osiguranicima (l. 10-15. Zakona o PIO)

Zaposleni
U radnom Zaposlena van odnosu u prostorija pravnom licu ili poslodavca kod zikih lica Obavljaju privremene i povremene poslove, ako nisu osigurani po drugom osnovu

Lica koja samostalno obavljaju delatnost

Obavljaju Osnivai, privrednu ili odnosno drugu delatnost lanovi privrednih drutava Obavljaju poslove po osnovu Ugovora o delu, odnosno poslove po osnovu Autorskog ugovora, kao i poslove po osnovu drugih ugovora, a nisu osigurani po drugom osnovu

113

POJAM I ELEMENTI ZARADE

Prema lanu 104. Zakona o radu zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, koja se utvruje u skladu sa Zakonom radu, optim aktom i Ugovorom o radu. Pod pojmom zarada podrazumeva se bruto zarada, dakle zarada koja u sebi sadri ukupan iznos poreza i doprinosa koji se plaaju na zaradu, kao i iznos koji se isplauje zaposlenom, kako je to i propisano lanom 105. stav 2. Zakona o radu.

Struktura zarade zaposlenog

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu (osnovna zarada, zarada za radni uinak i uveana zarada) Zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl) Druga primanja u skladu sa optim aktom i Ugovorom o radu

lanom 108. Zakona o radu, propisano je da zaposleni ima pravo na uveanu zaradu u visini utvrenoj optim aktom ili Ugovorom o radu: 1) Za rad na dan praznika koji je neradni dan najmanje 110% od osnovice; 2) Za rad nou i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrivanju osnovne zarade najmanje 26% od osnovice;

114

3) Za prekovremeni rad najmanje 26% od osnovice; 4) Po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu (minuli rad) 0,4% od osnovice. Zakon ovim propisuje najnie procente uveanja zarade s tim da se optim aktom ili ugovorom o radu mogu se utvrditi procenti u veem iznosu. Zakonom je takoe propisano da ako su se istovremeno stekli uslovi po vie osnova, procenat uveane zarade ne moe biti nii od zbira procenata po svakom od osnova uveanja. Prema zakonu, osnovicu za obraun uveane zarade ini osnovna zarada utvrena u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu. U osnovicu za obraun uveane zarade ne ukljuuje se radni uinak koji je sastavni deo zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu. Pri tome, nema smetnje da se optim aktom ili ugovorom o radu predvidi da osnovicu za uveanu zaradu, pored osnovne zarade, ini i radni uinak. Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluajevi u kojima zaposleni ima pravo na uveanu zaradu pa je tako lanom 14. Zakona o radu propisano da se moe utvrditi i uee zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini.

Primanja zaposlenih i druge naknade koja se smatraju zaradom

Pored navedenog, zaradom se smatraju i sledea primanja zaposlenih: - otpremnine koje se isplauje zaposlenima prilikom sporazumnog raskida radnog odnosa, - naknada za ishranu u toku rada (u daljem tekstu: topli obrok); - regres za korienje godinjeg odmora; - terenski dodatak; - poklon deci zaposlenog starosti do 15 godina ivota, za Boi i Novu godinu u vrednosti preko neoporezivog iznosa koji je predvien zakonom kojim se ureuje porez na dohodak graana (preko 5.000,00 dinara), - naknada za odvojeni ivot;

115

- korienje slubenog automobila za potrebe zaposlenih (u neposlovne svrhe), kao i pogodnosti po osnovu korienja stanova i stambenih zgrada; - sva druga davanja zaposlenima, u robi ili novcu, a koja nisu izuzeta iz zarade (pokloni povodom 8. marta i drugih praznika, davanja poklona deci preko 15 godina starosti i dr.); - naknada za prevoz za dolazak i odlazak sa rada ako se isplauje preko cene prevozne karte u javnom saobraaju (preko 2.000 dinara); - dnevnice za slubeno putovanje u zemlji preko iznosa od 1.200 dinara, odnosno preko iznosa dnevnica za slubeno putovanje u inostranstvo propisanog od strane nadlenog dravnog organa; - naknada trokova smetaja i ishrane na terenu, ako ti trokovi nisu dokumentovani, - sve druge naknade trokova zaposlenima koje nisu izuzete iz zarade.

Takoe, zaradom se, u smislu Zakona o radu, smatraju i sve naknade zarade koje se isplauju na teret poslodavca: - odsustvovanje sa rada u vreme dravnih i verskih praznika koji su neradni dani, - za dane godinjeg odmora; - za dane plaenog odsustva; - za dane vojne vebe i poziva dravnih organa; - za bolovanje (do 30 dana) na teret poslodavca; - za vreme prekida rada bez krivice zaposlenog; - zbog prekida rada po naredbi dravnog organa, i - u drugim sluajevima kada poslodavac optim aktom ili ugovorom o radu utvrdi pravo na naknadu zarade.

116

Naknade trokova i druga primanja koja se ne smatraju zaradom

Zaradom se ne smatraju sledee naknade trokova: 1) Za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju; 2) Za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji; 3) Za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu; 4) Smetaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smetaj i ishranu bez naknade. Zaradom se ne smatraju sledea druga primanja: 1) Otpremnina pri odlasku u penziju; 2) Naknada trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti lana ue porodice, a lanovima ue porodice u sluaju smrti zaposlenog. lanovima ue porodice smatraju se brani drug i deca zaposlenog; 3) Naknada tete zaposlenom zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja; 4) Poklon deci zaposlenog starosti do 15 godina ivota, za Boi i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predvien zakonom kojim se ureuje porez na dohodak graana (do 5.000,00 dinara); 5) Premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje (do 3.000 dinara); 6) Premija za kolektivno osiguranje od posledica nezgoda; 7) Premija za kolektivno osiguranje za sluaj teih bolesti i hirurkih intervencija, a u cilju sprovoenja kvalitetne dodatne socijalne zatite; 8) Jubilarna nagrada i solidarna pomo.

117

STOPE POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE

lanom 15. Zakona o porezu na dohodak graana propisano je da je obveznik poreza na zarade je fiziko lice koje ostvaruje zaradu. Poreska osnovica, prema lanu 15a. ini isplaena, odnosno ostvarena zarada, s tim da se taj iznos umanjuje za iznos od 5.000 dinara meseno. Zarada, u smislu ovog zakona se oporezuje se po stopi od 12%. lanom 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje odreene su stope po kojima se obraunavaju i plaaju doprinosi a iznosi su sledei: 1) Za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 22%; 2) Za obavezno zdravstveno osiguranje - 12,3%; 3) Za osiguranje za sluaj nezaposlenosti - 1,5%. Kada se doprinosi plaaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu, obraun doprinosa vri se po sledeim stopama: 1) Za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 11%; 2) Za obavezno zdravstveno osiguranje - 6,15%; 3) Za osiguranje za sluaj nezaposlenosti - 0,75%.

118

OSLOBOENJA OD OBAVEZE PLAANJA POREZA I DOPRINOSA

Zakonom o porezu na dohodak graana (ZPDG) i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (ZDOSO) propisana su osloboenja za pojedine kategorije zaposlenih.

119

Osloboenje od obaveze plaanja poreza i doprinosa Osloboenje od obaveze plaanja poreza i doprinosa
Novozaposlena lica Novozaposlena lica Porez Doprinosi na teret na zaposlenog Porez Doprinosi na teret zarade na zaposlenog zarade
IO IO A. Lica koja ispunjavaju uslove za poreske olakice i olakice za doprinose A. Lica koja ispunjavaju uslove za poreske olakice i olakice za doprinose Poslodavac koji zaposli lice koje se, u smislu zakona kojim se ureuje rad, smatra pripravnikom, koje je na dan Poslodavac Ugovora o radu koje se,od smislu zakona kojim zakljuenja koji zaposli lice mlae u 30 godina i koje je se ureuje rad, smatra kao nezaposleno lice, oslobaa se kod NSZ-a prijavljeno pripravnikom, koje je na dan zakljuenja Ugovora o radu mlae od 30 godina i koje iz obaveze plaanja obraunatog i obustavljenog poreza je kod NSZ-a prijavljeno kao nezaposleno lice, oslobaa se zarade novozaposlenog lica, za period od tri godine od obaveze plaanja obraunatog i obustavljenog21v stav iz dana zasnivanja radnog odnosa tog lica (lan poreza 1. zarade novozaposlenog lica, za period od tri godine od ZPDG). dana zasnivanjazaposli lice koje se ulica (lan 21v stav 1. Poslodavac koji radnog odnosa tog smislu zakona kojim ZPDG). se ureuje rad smatra pripravnikom, koje je na dan Poslodavac Ugovora o radu koje se odsmislu zakona kojim zakljuenja koji zaposli lice mlae u 30 godina i koje je se ureuje rad smatra pripravnikom, koje je na dan kao kod Nacionalne slube za zapoljavanje prijavljeno zakljuenja Ugovora o raduse obaveze30 godinadoprinosa nezaposleno lice, oslobaa mlae od plaanja i koje je kod Nacionalne slubeosiguranje koji seprijavljeno kao za obavezno socijalno za zapoljavanje plaaju na nezaposleno lice, oslobaa se obavezeposlodavca, za osnovicu, odnosno na teret sredstava plaanja doprinosa za obavezno godine od dana zasnivanja radnog odnosa period od tri socijalno osiguranje koji se plaaju na osnovicu, odnosno na1. ZDOSO). tog lica (lan 45a stav teret sredstava poslodavca, za period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa tog lica (lan 45a stav 1. ZDOSO). Poslodavac koji na neodreeno vreme zaposli lice sa invaliditetom u skladu sa zakonom koji ureuje Poslodavac koji na neodreenosa invaliditetom, zasa spreavanje diskriminacije lica vreme zaposli lice koje invaliditetom u skladu sa zakonom koji ureuje odgovarajuom pravno-medicinski validnom dokumentspreavanje diskriminacije oslobaa se obaveze plaanja acijom dokae invalidnost, lica sa invaliditetom, za koje odgovarajuom pravno-medicinski validnom tog lica, za obraunatog i obustavljenog poreza iz zarade dokumentacijom od tri godine od dana zasnivanjaobaveze odnosa. period dokae invalidnost, oslobaa se radnog plaanja obraunatog i obustavljenog poreza iz zarade tog lica, za (lan 21g ZPDG). period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa. Poslodavac koji na neodreeno vreme zaposli lice sa (lan 21g ZPDG). invaliditetom u skladu sa zakonom koji ureuje Poslodavac koji na neodreenosa invaliditetom, zasa spreavanje diskriminacije lica vreme zaposli lice koje invaliditetom u skladu sa zakonom koji ureuje odgovarajuom pravno-medicinski validnom dokumentspreavanje diskriminacije oslobaa se obaveze plaanja acijom dokae invalidnost, lica sa invaliditetom, za koje odgovarajuom pravno-medicinski validnom dokumentdoprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaaju acijom dokae invalidnost, oslobaa se obaveze plaanja na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca, za doprinosatri godine od dana zasnivanja radnog odnosa period od za obavezno socijalno osiguranje koji se plaaju na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca, za tog lica (lan 45b ZDOSO). period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa tog lica (lan 45b ZDOSO). Poslodavac koji na neodreeno vreme zaposli lice sa invaliditetom u skladu sa zakonom koji ureuje Poslodavac koji na neodreenosa invaliditetom, zasa spreavanje diskriminacije lica vreme zaposli lice koje invaliditetom u skladu sa zakonom koji ureuje odgovarajuom pravno-medicinski validnom dokumentspreavanje diskriminacije oslobaa se obaveze plaanja acijom dokae invalidnost, lica sa invaliditetom, za koje odgovarajuom pravno-medicinski validnom tog lica, za obraunatog i obustavljenog poreza iz zarade dokumentacijom od tri godine od dana zasnivanjaobaveze odnosa. period dokae invalidnost, oslobaa se radnog plaanja obraunatog i obustavljenog poreza iz zarade tog lica, za (lan 21g ZPDG). period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa. Poslodavac koji na neodreeno vreme zaposli lice sa (lan 21g ZPDG). invaliditetom u skladu sa zakonom koji ureuje Poslodavac koji na neodreenosa invaliditetom, zasa spreavanje diskriminacije lica vreme zaposli lice koje invaliditetom u skladu sa zakonom koji ureuje odgovarajuom pravno-medicinski validnom dokumentspreavanje diskriminacije oslobaa se obaveze plaanja acijom dokae invalidnost, lica sa invaliditetom, za koje odgovarajuom pravno-medicinski validnom dokumentacijom dokae invalidnost, oslobaa se obaveze plaanja Zdrav stvo Zdrav stvo NezaposleNezanost poslenost

Doprinosi na teret poslodavca Doprinosi na teret poslodavca

IO IO

Zdrav stvo Zdrav stvo

NezaposleNezanost poslenost

12,00% 11,00% 6,15% 12,00% 11,00% 6,15%

0,75% 0,75%

0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00%

12,00% 11,00% 6,15% 12,00% 11,00% 6,15%

0,75% 0,75%

0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00%

12,00% 11,00% 6,15% 12,00% 11,00% 6,15%

0,75% 0,75%

0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00%

Osloboenje od obaveze plaanja poreza i doprinosa Osloboenje od obaveze plaanja poreza i doprinosa
Novozaposlena lica Novozaposlena lica Porez Doprinosi na teret na Porez zaposlenog teret Doprinosi na zarade zaposlenog na zarade
IO IO Zdrav stvo Zdrav stvo NezaposleNezanost poslenost IO IO Zdrav stvo Zdrav stvo NezaposleNezanost poslenost

Doprinosi na teret poslodavca teret Doprinosi na poslodavca

doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaaju na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca, za doprinosatri godine od dana zasnivanja radnog odnosa period od za obavezno socijalno osiguranje koji se plaaju na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca, za tog lica (lan 45b ZDOSO). period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa tog lica (lan 45b ZDOSO). Poslodavac koji zaposli lice koje je na dan zakljuivanja Ugovora o radu starije od 45 godina i koje kod NSZ-a ima Poslodavac koji zaposli lice koje je na vreme nezaposlenstatus korisnika novane naknade za dan zakljuivanja Ugovora o radu slube od 45 godina i koje kod NSZ-a ima osti, ili je kod te starije prijavljeno kao nezaposleno lice status korisnika novane naknade oslobaa se obaveze najmanje est meseci bez prekida, za vreme nezaposlenosti, ili je obraunatog iprijavljeno kao poreza iz zarade tog plaanja kod te slube obustavljenog nezaposleno lice najmanje est meseci u periodu odoslobaa se obaveze novozaposlenog lica, bez prekida, dve godine od dana plaanja obraunatog i obustavljenog poreza21d ZPDG). zasnivanja radnog odnosa zaposlenog (lan iz zarade tog novozaposlenog lica, u periodu odna dan zakljuivanja Poslodavac koji zaposli lice koje je dve godine od dana zasnivanjaradu starije od 45 godina i koje kod Nacionalne ugovora o radnog odnosa zaposlenog (lan 21d ZPDG). Poslodavac koji zaposli lice koje je korisnika novane slube za zapoljavanje ima status na dan zakljuivanja ugovora o radu starije od 45 godina i je kod te slube naknade za vreme nezaposlenosti ili koje kod Nacionalne slube za zapoljavanje ima status korisnika novane prijavljeno kao nezaposleno najmanje est meseci bez naknadeima pravo nezaposlenosti ili je kod te slube prekida, za vreme da doprinose za obavezno socijalno prijavljeno kao nezaposleno najmanje est meseci bez osiguranje koji se plaaju na osnovicu, odnosno na teret prekida, ima pravo da doprinose za obavezno socijalno sredstava poslodavca, obraunava i plaa po stopama iz osiguranje koji se plaaju na osnovicu, odnosno na teret lana 44. stav 2. ovog zakona umanjenim za 80%, u sredstava poslodavca, obraunava i plaa po stopama iz periodu od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa lana 44. stav 2. ovog stav 2 ZDOSO). zaposlenog (lan 45. zakona umanjenim za 80%, u periodu od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa zaposlenog (lan 45. stav 2 ZDOSO). Poslodavac koji zaposli lice koje je na dan zakljuivanja Ugovora o radu starije od 50 godina i koje kod Nacionalne Poslodavac koji zaposli lice koje je korisnika novane slube za zapoljavanje ima status na dan zakljuivanja Ugovora o radu starije od 50 godina i je kod te slube naknade za vreme nezaposlenosti, ili koje kod Nacionalne slube za zapoljavanje ima status korisnika novane prijavljeno kao nezaposleno najmanje est meseci bez naknadeoslobaa se obaveze plaanja doprinosa za prekida, za vreme nezaposlenosti, ili je kod te slube prijavljenosocijalno osiguranje koji se plaaju na osnovicu, obavezno kao nezaposleno najmanje est meseci bez prekida, oslobaa sredstava poslodavca (lan 45 stav 1. odnosno na teret se obaveze plaanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaaju na osnovicu, ZDOSO). odnosno na teret sredstava poslodavca (lan 45 stav 1. ZDOSO). . Invalidna lica u preduzeima za radno osposobljavanje . Invalidna lica u preduzeima za radno osposobljavanje Ne plaa se porez na zarade invalidnih lica zaposlenih u preduzeu za radno osposobljavanje i zapoljavanje Ne plaa(lan 21 ZPDG). invalida se porez na zarade invalidnih lica zaposlenih u preduzeu za radno osposobljavanje i zapoljavanje invalida (lan 21 ZPDG). C. Svi ostali zaposleni C. Svi ostali zaposleni

12,00% 11,00% 6,15% 12,00% 11,00% 6,15%

0,75% 0,75%

2,20% 1,23% 2,20% 1,23%

0,15% 0,15%

12,00% 11,00% 6,15% 12,00% 11,00% 6,15%

0,75% 0,75%

0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00%

0,00% 0,00%

11,00% 6,15% 11,00% 6,15%

0,75% 0,75%

11,00% 6,15% 11,00% 6,15%

0,75% 0,75%

12,00% 11,00% 6,15% 12,00% 11,00% 6,15%

0,75% 0,75%

0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00%

PODSTICAJI ZA OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA U OKVIRU MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOLJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI

Odredbama Zakona o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti (Slubeni glasnik RS, br. 36/2009 i 88/2010) izmeu ostalog su ureena pitanja mera aktivne politike zapoljavanja. U skladu sa tim u lanu 46. propisano je da su mere za podsticanje i podrku samozapoljavanju usmerene ka dodeli sredstava i nefinansijske podrke nezaposlenom kroz edukativne programe, prevashodno u prvim godinama poslovanja. Nefinansijska podrka samozapoljavanju ostvaruje se kroz sledee mere: - informativne i savetodavne usluge u poslovnim centrima, - obuke iz preduzetnitva i - mentoring i specijalistike obuke. Finansijska podrka samozapoljavanju ostvaruje se kroz sledee mere: - subvenciju za samozapoljavanje i - isplatu novane naknade u jednokratnom samozapoljavanja. iznosu radi

lanom 50. propisano je da pravo na subvenciju za samozapoljavanje nezaposleni ostvaruje za osnivanje radnje, zadruge, poljoprivrednog gazdinstva ili drugog oblika preduzetnitva ili udruivanjem vie nezaposlenih, kao i osnivanje privrednog drutva

122

ukoliko osniva zasniva u njemu radni odnos. Visina subvencije utvruje se Akcionim planom i moe biti razliita u zavisnosti od prioriteta koji se utvruju Akcionim planom (razvijenost regiona, tee zaposliv nezaposleni i sl.). Subvencija za samozapoljavanje odobrava se na osnovu javnog poziva, podnetog zahteva sa biznis plan i druge dokumentacije koju dostavlja podnosilac zahteva. Pored navedenog, u lanu 54. je predviena mogunost isplate novane naknade u jednokratnom iznosu radi samozapoljavanja, koja se moe isplatiti korisniku novane naknade na njegov zahtev. Svakako, primalac naknade je duan da u odreenom vremenskom periodu obavlja delatnost, to se utvruje od sluaja do sluaja. Navedena pitanja blie su ureena Pravilnikom o kriterijumima i nainu sprovoenja mera aktivne politike zapoljavanja93 (Slubeni glasnik RS, br. 7/2010). U skladu sa navedenim optim zakonskim normama donet je i Zakljuak o utvrivanju nacionalnog akcionog plana zapoljavanja za 2011. godinu (Slubeni glasnik RS, br. 55/2010). Visina subvencije u 2011. godini, odreena Akcionim planom, odreuje se prema stepenu razvijenosti jedinica lokalne samouprave koji je utvrdio Republiki zavod za statistiku i iznosi: - za devastirana podruja (stepen razvijenosti ispod 50% republikog proseka) 160.000,00 dinara po korisniku; - za etvrtu grupu (ispod 60% republikog proseka) 160.000,00 dinara po korisniku; - za treu grupu (u rasponu od 60% do 80% republikog proseka) 130.000,00 dinara po korisniku; - za drugu grupu (u rasponu od 80% do 100% republikog proseka) i ostale jedinice lokalne samouprave 100.000,00 dinara po korisniku. Podrka samozapoljavanju podrazumeva dodelu subvencije za samozapoljavanje i pruanje strune pomoi nezaposlenom licu koje se samozapoljava. Sredstva za samozapoljavanje odobravaju se u vidu subvencije radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetnitva nezaposlenog, ili udruivanjem vie nezaposlenih, kao i za osnivanje privrednog drutva ukoliko osniva u njemu zasniva radni odnos. to se tie podsticaja za zapoljavanje korisnika novane naknade, mogue je da se korisnicima novane naknade koji zasnuju radni odnos na neodreeno vreme, jednokratno isplati 30% ukupnog iznosa novane naknade (bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje) koja bi im bila isplaena za preostalo vreme do isteka prava na novanu naknadu. Akcioni plan takoe predvia mogunost organizovanja javnih radova u cilju zapoljavanja tee zaposlivih nezaposlenih lica i nezaposlenih u stanju socijalne potrebe, ouvanja i unapreenja radnih

92. Pravilnik o kriterijumima i nainu sprovoenja mera aktivne politike zapoljavanja (Slubeni glasnik RS br. 7/2010.).

123

sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja odreenog drutvenog interesa. U 2011. godini organizovae se javni radovi u trajanju od najvie est meseci, u oblasti socijalnih, humanitarnih, kulturnih i drugih delatnosti; odravanja i obnavljanja javne infrastrukture i odravanja i zatite ivotne sredine i prirode. Pravo uestvovanja u postupku organizovanja javnih radova imaju organi teritorijalne autonomije i organi jedinica lokalne samouprave; javne ustanove i javna preduzea; privredna drutva; preduzetnici; zadruge; drutvene organizacije; udruenja graana. Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova obezbeena su u budetu Republike Srbije i koriste se za zarade nezaposlenih lica ukljuenih u javne radove, za naknadu trokova za dolazak i odlazak s rada i za trokove sprovoenja javnih radova. U zavisnosti od vrste i sloenosti poslova koje obuhvata javni rad, za sprovoenje odreenih javnih radova, bie organizovana obuka, po internom programu poslodavca ili programu obrazovne ustanove. Po zavretku obuke bie izdat i sertifikat o steenim kompetencijama. Takoe, u okviru mera aktivne politike zapoljavanja osoba sa invaliditetom predivenja je politika zapoljavanja osoba sa invaliditetom pod optim uslovima, odnosno po prilagoenim programima, kao i mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije sprovode se kao deo celokupne rehabilitacije pojedinca, a u cilju poveanja nivoa zapoljivosti, ili zapoljavanja nezaposlene osobe sa invaliditetom.

124

126

ZAKLJUCI I PREPORUKE ZA UNAPREENJE SOCIJALNOG PREDUZETNITVA U SRBIJI

ZAKLJUCI

Definisanje preporuka u ovoj oblasti je jako nazahvalan zadatak, budui da je sam koncept socijalnog preduzetnitva tek na poetku razvoja, to smo ranije i napomenuli. Tim je tee definisati preporuke koje ne bi prejudicirale terminoloko i metodoloko lociranje socijalnih preduzea bez ire rasprave strune javnosti, a ipak pomogle u razvoju ovog sektora. Vodei se ovim dilemama, i sami smo uestvovali u vie konsultativnih procesa na ovu temu, te smo sa prijateljima i partnerima, okupljenim prvenstveno oko Koalicije za promociju socijalnog preduzetnitva, definisali set preporuka koje vam i ovde prenosimo. Preporuke su definisane u toku razliitih radnih sastanaka u toku 2010, a na temu poboljanja okruenja za poslovanje socijalnih preduzea. Veoma vanu ulogu u definisanju preporuka je imao Evropski pokret u Srbiji i profesor Slobodan Cveji u svojstvu njihovog saradnika, te ovde u velikoj meri se i oslanjamo na tekst koji su upravo oni i definisali. Meutim,

127

svakako su bili vani i doprinosi drugih organizacija i pojedinaca, poput Balkanskog fonda za lokalne inicijative, Smart kolektiva, Inicijative za razvoj i saradnju, Tima za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva kabineta potpresednika Vlade, i mnogih drugih. Generalno, tri su najvanija opta zakljuka koja se mogu izvesti iz analize stanja socijalnog preduzetnitva u Srbiji u ovom trenutku i to:

1. U Srbiji postoji upadljiva i hitna potreba za bliim i boljim definisanjem okvira za razvoj socijalnog preduzetnitva.

Ova potreba proistie kako iz velikog broja osoba kojima je potrebna podrka tako i iz injenice da odreen broj socijalnih preduzea ve postoji i posluje na terenu.

2. U Srbiji postoji dobra osnova za razvoj socijalnog preduzetnitva.

Ve se prepoznaju brojni preduzimljivi pokuaji da se aktivno doprinese socijalnom ukljuivanju i odrivom razvoju. Ovi pokuaji poprimaju razliite pravne forme i oslanjaju se na razliite izvore finansiranja. Organizacije civilnog drutva pokazuju svest o ulozi i mogunostima razliitih i novih aktera u uspostavljanju socijalne kohezije i zrelost i inventivnost u profilisanju svojih aktivnosti u tom pravcu. Iz evropskog okruenja dolazi do intenzivnijeg prenosa pozitivnih iskustava i konkretnih podsticaja kroz projektne aktivnosti. Konano, moglo bi se rei da je tema socijalnog preduzetnitva stavljena i na agendu nacionalnih institucija, ime je uinjen prvi korak u postavljanju ove teme u sistemski okvir.

3. U Srbiji postoje brojne prepreke za afirmaciju i razvoj socijalnog preduzetnitva.

Institucije centralne vlasti jo uvek nisu postavile povoljnu osnovu za osnivanje i finansiranje socijalnih preduzea. Lokalne institucije jo uvek ne razumeju dovoljno znaaj ovog sektora i ne prepoznaju njegovu ulogu kroz svoje budetske planove i aktivnosti. Organizacije civilnog drutva nemaju dovoljno znanja i preduzetnikih sklonosti da bi adekvatno odgovorile veliini i teini problema. Graani koji su potencijalni dobitnici jaanja socijalnog preduzetnitva, jo uvek pokazuju dominantno pasivistiki pristup svom socijalnom ukljuivanju i nerealna oekivanja od institucija u popravljanju ivotnog standarda.

128

PREPORUKE

Preporuke za razvoj socijalnog preduzetnitva su usmerene na tri oblasti: 1) Preporuke za uspostavljanje institucionalnog mehanizma za razvoj socijalnog preduzetnitva 2) Preporuke za izmene i dopune u zakonskom okviru 3) Preporuke za postizanje ekonomske odrivosti Fokusiranje na uspostavljanje povoljnog institucionalnog okvira u ovoj oblasti, podrazumeva reenja koja e jaati saradnju svih relevantnih aktera i doprineti boljoj iskorienosti resursa i podizanju aktivizma. Takoe, uspostavljanje institucionalnog mehanizma za razvoj socijalnog preduzetnitva bi doprineo i boljem povezivanju privatnog, javnog i civilnog sektora, boljoj komunikaciji izmeu graana i institucija i, konano, porastu opteg poverenja i socijalne kohezije u drutvu. Istovremeno, razvoj sistema podrke za postizanje ekonomske odrivosti socijalnih preduzea je izuzetno vaan, iako moe da se ne odnosi iskljuivo na razvoj zakonodavnog okvira.

129

Preporuke za uspostavljanje institucionalnog mehanizma za razvoj socijalnog preduzetnitva

Na centralnom i lokalnom nivou treba pronai odgovarajue institucionalno reenje za potrebe podrke, koordinacije, praenja i upravljanja socijalnim preduzetnitvom. a) Na centralnom nivou pri Radnoj grupi za socijalno ukljuivanje potrebno je uspostaviti radnu grupu za socijalno preduzetnitvo koju bi inili predstavnici Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva finansija, Parlamentarnih odbora koji se bave siromatvom, socijalnim ukljuivanjem i zapoljavanjem i evropskim integracijama, Tima Potpredsednika vlade za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva, Stalne konferencije gradova i optina i OCD (ukljuujui zadrune saveze). Ova radna grupa bi se bavila postavljanjem opteg okvira za razvoj socijalnog preduzetnitva: definisanje odgovarajuih zakonskih reenja, postavljanje sistema praenja razvoja sektora, podsticanje i podrka u komunikaciji izmeu centralnih i lokalnih institucija i socijalnih preduzea, meunarodna saradnja i sl. b) Strategija razvoja socijalnog preduzetnitva. Radna grupa za socijalno preduzetnitvo treba da formulie Strategiju razvoja socijalnog preduzetnitva u Republici Srbiji. c) Na lokalnom nivou bi trebalo osnovati regionalne centre za podrku socijalnom preduzetnitvu. Ovi centri bi u prvo vreme mogli biti postavljeni pri Regionalnim agencijama za razvoj MSP, ali je ideja da se razvije zasebna mrea za razvoj socijalnog preduzetnitva. Njihova uloga bi bila da pruaju konkretnu podrku lokalnim samoupravama u prepoznavanju uloge socijalnih preduzea i planiranju njihovog angaovanja u javnom sektoru, kao i socijalnim preduzeima u jaanju kapaciteta i uspostavljanju partnerstva sa javnim i privatnim sektorom. Konano, ovo bi bilo mesto na kojem bi profitne organizacije mogle na najbolji nain da usmere svoje napore u socijalno odgovornom poslovanju.

130

Preporuke za izmene i dopune u zakonskom okviru

Preporuke u ovoj oblasti prate dve prirodne faze. Konani cilj je, svakako, donoenje Zakona o socijalnim preduzeima, ali tek nakon to praksa socijalnog preduzetnitva zaivi i postane jasno prepoznatljiva. U prvoj fazi treba potrebno je ii na izmene postojeih zakona kako bi se proirio prostor za razvoj socijalnog preduzetnitva i omoguila njegova odrivost. Budui da ve postoje naznake u pojednim zakonima koje upuuju na razvoj socijalnih preduzea, ove zakone bi trebalo izmeniti i dopuniti zakone koji bi se dodatno razvile ove ve definisane forme. Preporuke za izmene postojeih zakona koje slede treba posmatrati kao mogue reenje za prevazilaenje trenutnih pravnih i organizacionih prepreka sa kojima se socijalna preduzea na terenu susreu, ali i kao doprinos stvaranju pogodnijeg okruenja za sistemski zakon, jer delovanje ovih preduzea svakako treba posmatrati kao znaajan izvor informacija za formulisanje nekih buduih pravnih normi koje e se primenjivati u ovoj oblasti. a) Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom (Slubeni glasnik RS br. 36/09) Izmeniti naziv koji se koristi za oznaavanje pravne forme socijalno preduzee - koje se osniva za obavljanje delatnosti koja je usmerena na zadovoljavanje potreba osoba sa invaliditetom, prevashodno zbog injenice da priroda samog zakona ograniava u odreenoj meri da se odredbe ovog zakona primenjuju na druge ranjive kategorije stanovnitva. Takoe, izmena ovog naziva je neophodna i i iz razloga terminolokog usaglaavanja sa regulativom u ovoj oblasti, prvenstveno za Zakonom o privrednim drutvima. Doneti akta kojima e se omoguiti puna implementacija ovog zakona Usvojiti preciznije norme o procentu (delu) dobiti koje socijalno preduzee po ovom zakonu moe da ostvari, i koji je duno da investira u integraciju sopstvenih korisnika u drutvo i poboljanje njihovog ivotnog standarda, uslova rada, radnih vetina, i zadovoljavanja potreba osoba sa invaliditetom. Norme kojima bi se propisao deo dobiti mogue je usvojiti ili izmenama Zakona ili nedostajuim podzakonskim aktima. b) Zakon o udruenjima (Sl. Glasnik RS br. 51/09) Potrebno je preciznije odrediti pojam srodne privredne delatnosti, propisivanjem kriterijuma ili definisanjem

131

preciznijih uputa, pre svega radi otklanjanja opasnosti u vidu pravnih sankcija kojima su prema postojeoj pravnoj normi, i ovlaenjima datim nadlenim organima, udruenja izloena. Izmeniti normu koja propisuje uslove za obavljanje privredne delatnosti od strane udruenja - da je u pitanju delatnosti manjeg obima, odnosno da se delatnost obavlja u obimu potrebnim za ostvarivanje ciljeva udruenja. Izmena treba da ide pre svega u pravcu promena kojim e se otkloniti kontradiktornosti koja postoji u trenutnoj formulaciji - obavljanje (srodne privredne) delatnosti u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruenja ni na koji nain ne implicira da se mora raditi o delatnosti manjeg obima. c) Zakon o privrednim drutvima (Sl. Glasnik RS br. 125/2004) i Nacrt predloga zakona o privrednim drutvima U buduem Zakonu o socijalnim preduzeima predvideti mogunost da se socijlana preduzea registruju u jednoj od formi predvienih zakonom, odnosno Nacrtom zakona o privrednim drutvima. Potrebno je u Nacrt predloga o privrednim drutvima uvesti pojam socijalnog preduzea. Predvideti dodatne lanove kojima bi predvidela forma privrednih drutava koja odgovara konceptu socijalno preduzee. Predlog amandmana za uvoenje socijalnog preduzetnitva u Zakon o privrednim drutvima: Socijalno preduzee u smislu ovog zakona jeste pravno lice koje je registrovano i koje obavlja drutveno korisne aktivnosti definisanih zakonom koji prua jedinstvenu listu drutveno korisnih aktivnosti. Socijalno preduzee se osniva slobodnom voljom osnivaa posluje preteno po trinim zakonima od toga dobija najmanje 70% svog ukupnog godinjeg budeta. Primarna namera osnivanja nije raspodela profita meu osnivaima stoga samo manji deo profita (do 20%) moe biti raspodeljen vlasnicima/osnivaima a vei deo se koristi za drutveno korisne ciljeve ili se reinvestira u zapoljavanje ranjivih kategorija stanovnitva. Vlasnici osnivai i lanovi preduzea ravnopravno uestvuju u odluivanju i niko nema pojedinano vei uticaj (1 lan - 1 glas). d) Zakon o zadrugama i Nacrt zakona o zadrugama (Sl. List SR br. 41/96 13/98 Sl. List RS br. 1012/2005 34/2006) Nastojati da se predvieno reenje u Nacrtu zakona u lanu 11. o osnivanju socijalne zadruge kao posebne vrste zadruga zadri i u konanom tekstu zakona Usvojiti propis kojim bi se blie odredile odredbe ovog lana, s obzirom da je trenutno dato reenje sa stanovita mogunosti primene u praksi teko primenjivo. Pri tom, neophodno je da poetak primene zakona i propisa kojim se regulie ova materija bude priblino identian. Odrediti dravni organ koji e biti nadlean za donoenje propisa o socijalnim zadrugama, s obzirom da u odredbi Nacrta u kojoj se odreuje nadlenost ograna za donoenje pojedinih

132

propisa, nadleni ogran za ovaj propis nije odreen. Odredbe posebnog propisa treba definisati na jasan i nedvosmislen nain - propisati precizne kriterijume za osnivanje i prestanak ove pravne forme, uslove za obavljanje delatnosti (oblast delovanja, nain raspodele ostvarenog vika prihoda nad rashodima (dobiti), naina upravljanja, prava i odgovornosti zadrugara i zakonskog zastupnika, poreskog tretmana i sl), kao i odredbe kojima e se odrediti mehanizami (instrumenti) kontrole i nadlenosti dravnih organa. e) Zakon o porezu na dobit pravnih lica (Slubeni glasnik RS br. 25/2001 80/2002 43/2003 84/04 18/10) Propisati preciznu kategorizaciju procenta poreskog osloboenja na koje preduzee za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje invalidnih lica ostvaruje pravo, za svakog zaposlenog koji pripada kategoriji invalidnih lica (npr. 1% - ukoliko je zaposleno jedno invalidno lice, prema ukupnom broju zaposlenih od 20). Ovo je neophodno radi precizianja odnosa odobrenog poreskog osloboenja i broja zaposlenih invalidnih lica. Izmeniti lan 15. stav 1 proirivanjem liste delatnosti (svrha) od javnog interesa u skladu sa predlogom pod takom 2.11, s obzirom da su ove delatnosti ne samo komparativno posmatrano, ve i u naem drutvu - prepoznate kao delatnosti od javnog interesa. Znaaj izmena ovog lana proizilazi i iz potrebe usaglaavanja sa drugim zakonima - Zakonom o udruenjima i Zakonom o zadubinama i fondacijama. f) Zakon o porezu na imovinu (Slubeni glasnik RS 26/01 45/02 80/02 135/04 61/07) Propisati poresko osloboenje za obavezu plaanja poreza na prava na nepokretnostima za organizacije civilnog drutva koje deluju u javnom interesu (uzimajui u obzir odredbe Zakona o udruenjima i Zakona o fondovima i fondacijama). g) Zakon o porezu na dodatu vrednost (Slubeni glasnik RS br. 84/2004 86/2004 61/2005 61/2007) Predvideti osnivanje kompezancionog fonda iz kojeg e se organizacijama koje pruaju humanitarnu pomo u dobrima refundirati plaeni porez na dodati vrednost. h) Zakon o porezu na dohodak graana (Slubeni glasnik RS br. 24/01 80/02 135/04 61/06 i 65/06 ispravka u daljem tekstu: Zakon o porezu na dohodak) Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (Slubeni glasnik RS br. 84/04 i 62/06) Potrebno je razmotriti proirivanje kategorija (ranjivih grupa) zaposlenih za koje su propisane odreene vrste poreskih olakica i olakica za doprinose. i) Zakon o volontiranju (Sl. Glasnik RS br. 36/10) Izmeniti odredbe Zakona na taj nain da se omogui angaovanje volontera u obavljanju delatnosti trenutno postojeih socijalnih preduzea koja su organizovana kao privredna drutva ili kao zadruge.

133

 Smanjiti administrativne obaveze koje iz odredbi Zakona proizilaze za organizatora volontiranja na najmanju moguu meru. j) Zakon o javnim nabavkama (Sl. Glasnik RS br. 116/08 ). Omoguiti lokalnim samoupravama da daju prednost socijalnim preduzeima na tenderima. Tano precizirati usluge/dobra na koje se ova pogodnost odnosi i uslove pod kojima vai, kao i uslove koje preduzee treba da ispuni da bi ovu pogodnost ostvarilo. Takoe, treba definisati jasan mehanizam kontrole rada ovih preduzea i minimalne standarde kvaliteta usluge koje pruaju ili robe koju proizvode/nabavljaju. k) Zakon o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana i Predlog zakona o socijalnoj zatiti Pozvati zainteresovane aktere da u formi amandamana formuliu i dostave relevantnim skuptinskim odborima preporuke za unapreenje trenutnog teksta Predloga zakona o socijalnoj zatiti. U toku 2011. godine usvojiti Predlog zakona o socijalnoj zatiti i u budetu RS obezbediti sredstva neophodna za njegovu implementaciju. l) Lista delatnosti od javnog znaaja Potrebno je precizirati listu delatnosti koje su od javnog znaaja. Ova lista treba da bude identina u razliitim zakonima koji tretiraju pitanje javnog interesa i nju treba da ine: socijalna zatita, porodina zatita, zatita invalida, obuka, obrazovanje i vaspitanje, zatita i promocija zdravlja, pomo pri zapoljavanju i zapoljavanje teko zapoljivih kategorija, ekoloka proizvodnja hrane, prikupljanje, uvanje i prerada sekundarnih sirovina, zatita ivotne sredine, socijalna i pravedna trgovina, kultura i ouvanje kulturnih dobara, amaterski sport i rekreacija, razvoj organizacija graanskog drutva, pomo uspostavljanju i poslovanju socijalnih preduzea. Listu drutveno korisnih aktivnosti odreuje vlada na predlog ministarstva nadlenog za socijalnu politiku i uz saglasnost ministarstva nadlenog za privredu i zapoljavanje.

134

Preporuke za postizanje ekonomske odrivosti

Socijalna preduzea treba da posluju po osnovnoj logici trita, tj. da ostvaruju barem iste prihode kolike i rashode, a ukoliko nisu u stanju da uspeno posluju, treba da okonaju svoje poslovanje. Naravno, treba imati na umu da puna konkurentnost firmi koje prvenstveno zapoljavaju osobe umanjenih radnih sposobnosti, nije u potpunosti mogua na tritu. Prethodno predloene izmene zakona bi trebalo da znatno olakaju opstanak socijalnih preduzea. Meutim, socijalnim preduzeima potrebna je i podrka u drugim oblastima. Preporuke u tim oblastima se odnose na: a) Usmeravanje na izvore projektnog finansiranja (od strane Centra za razvoj socijalnog preduzetnitva pri regionalnim agencijama) b) Otvoreniji pristup finansiranju iz lokalnog budeta (finansiranje operativnih trokova). c) Dalje razvijati mogunosti za mikrokreditiranje. Kao model se moe koristiti Fond za odrivi razvoj i smanjenje siromatva u nedovoljno razvijenim podrujima ije osnivanje je predvieno Nacrtom zakona o sredstvima za finansiranje odrivog razvoja i smanjenje siromatva u nedovoljno razvijenim podrujima Republike Srbije, a finansiranje socijalnog preduzetnitva moe biti jedna od aktivnosti ovog fonda u podrujima koja pokriva njegova delatnost. d) Iz lokalnih budeta obezbediti donacije socijalnim preduzeima za potrebe plaanja obuka iz vetina poslovanja. Ovo treba uraditi kroz sistem vauera, tako da socijalna preduzea mogu slobodno na tritu da biraju program i uslugu koje im najvie odgovaraju. e) Postii potpunu teritorijalnu pokrivenost zemlje uslugama podrke u obuci i obrazovanju socijalnih preduzetnika - umreavanje i saradnja institucija, pre svega na lokalnom nivou, kroz mreu Regioanlnih agencija za MSP. f) Kontinuirano usavravati sposobnosti, vetine i znanja zaposlenih u centralnim i lokalnim institucijama o socijalnom preduzetnitvu, vrednostima i motivaciji. g) Kroz promotivne kampanje organizovane od strane Centara za razvoj socijalnog preduzetnitva poveati svesnost i vidljivost usluga podrke obuke i obrazovanja socijalnim preduzeima i potencijalnim socijalnim preduzetnicima. h) Prilagoditi ponudu, kao i kanale promocije usluga podrke obuke i obrazovanja, tranji od strane socijalnih preduzetnika. i) Profilisati usluge podrke prema konkretnim potrebama SP. j) Radna grupa za podrku razvoju socijalnog preduzetnitva uspostavljena na centralnom nivou treba kontinuirano da prati kvalitet obuke i stepen obuenosti socijalnih preduzetnika.

135

Literatura

- Alter, S., K. (2001), Managing the Double Bottom Line: A Business Planning Resource Guide for Social Enterprises, Pact Publications, Washington, DC; - Alter, S.K. (2002), Case Studies in Social Entrepreneurship, Washington, DC: Counterpart International; - Alter, S., K. (2004), Generating and Sustaining Nonprofit Income, forthcoming from Jossy-Bass, Springerlink; - Alter, S. K. (2007), Towards and Integrated Social Enterprise Methodology, from: http://www.4lenses.org; - Anheier, H. K. (2005), Nonprofit Organizations Theory Management Policy, Routlege Publishing; - Barraket, J. (2007), Pathways to Employment for Migrants and Refugees? The Case of Social Enterprise, School of Political Science, Criminology and Sociology, University of Melbourne; - Borzaga, C., Santuari, A. (2000), Social Enterprises in Italy: The experience of social cooperatives Institute for development studies of Non-profit enterprises, Faculty of Economics, University of Trento; - Borzaga, C., Defourny, J. (2001), The Emergence of Social Enterprises, Routlege, London; - Borzaga, C., Depedri, S. (2004) Interpersonal Relations and ob Satisfaction: Some Empirical Results in Social and Community Care Services, in B. Gui & R. Sugden (Eds.), Economic and Social Interaction: Accounting for Interpersonal Relations, Camridge, UK: Cambridge University Press; - Borzaga, C., Galera, G., Nogales, R. (2008), Social Enterprise: A new model for poverty reduction and employment generation - An examination of the concept and practice in Europe and the Commonwealth of Independent States, EMES Research Network, UNDP; - Bornstein, D. (2007), How to Change the World: Social Entrepreneurs and the Power of New Ideas Updated Edition, Oxford University Press; - Carrera, D., Meneguzzo, M., Messino, A. (2006), The Social Enterprises Incubators: The Italian Experiences, The Third Annual UK Social Enterprisel Research Conference, London

137

South Bank University, England; - Cave, M. (2001), Voucher Programmes and their Role in Distributing Public Services, OECD; - Davister, C., Defourny, J., Gregoire, O. (2004), Work Integration Social Enterprises in the European Union: An Overview of Existing Models EMES - Dees, J. G. & Anderson B.B. (2006), Framing a Theory of Social Entrepreneurship: Building on Two Schools of Practice and Thought, in Research on Social Entrepreneurship ARNOVA Occasional Paper Series, vol.1, no 3, 39-66; - Dees, J. G., Gregory, (1998), Enterprising Nonprofits, Harvard Business Review, January-February; - Dees, J. G., Gregory, Emerson, J., and Peter, P. (2001), Economy Enterprising Nonprofits: A Toolit for Social Entrepreneurs, John Wiley and Sons; - Defourny, J., Nyssens, M. (2008), Social Enterprise in Europe: Recent Trends and Developments, EMES Research Network, WP no. 08/01; - Defourny, J., Nyssens, M. (2009), Conceptions of Social Enterprise and Social Entrepreneurship in Europe and the United States: Convergences and Divergences, Second EMES International Conference on Social Enterprise University of Trento - Defourny, J., Develtere, P. (1999), The Social Economy: the Worldwide Making of a Third Sector, Centre DEconomie Sociale, Universite de Liege, HIVA Catholic University of Leuven; - Emerson, J. (2006), Moving Ahead Together: Implications of a Blended Value Framework for the Future of Social Entrepreneurship, Nicholls, A. (ed.) (2006) Social Enterpreneurship New Models of Sustainable Social Change Oxford University Press, 391-406; - Hulgard, L., Bisballe, L. (2008), Work Integration Social Enterprises in Denmark EMES - Kolin, M. P., Petrui, N. (2008), Socijalna Preduzea i Uloga Alternativne Ekonomije u Procesima Evropskih Integracija, Evropski Pokret u Srbiji; - Lewis, J. (1999), Reviewing the Relationships Between the Voluntary Sector and the State in Britain in the 1990s, Voluntas, 10 (3), 255-270; - Legrand, J. (1991), Quasi-Markets and Social Policy, Economic Journal, Vol.101, n408, 1256-1267; - Moizer, J., Tracey, P. (2010), Strategy Making in Social Enterprise:

138

The Role of Resource Allocation and Its Effects on Organizational Sustainability, Systems Research and Behavioral Science, Published online inWiley InterScience: www.intersciencewiley. com DOI:10.1002/sres.1006; - Nicholls, A. (2006), Social entrepreneurship: new models of sustainable social change, Oxford University Press; - Nicholls, A. (ed.) (2006) Social Enterpreneurship New Models of Sustainable Social Change Oxford University Press; - Noya, A., Clarence, E. (2007), The Social Economy: building inclusive economies, OECD; - Massarsky, C. W. (2006), Coming of Age: Social Enterprise Reaches its Tipping Point, in Research on Social Enterpreneurship ARNOVA Occasional Paper Series, vol.1, no 3, 67-88; - Role of Social Enterprises in Employment Generation in CEE and CIS National Study in Serbia SeConS, UNDP, Belgrade, 2006; - Salamon, L.M. (1997), Holding the Center: Americas Nonprofit Sector at the Crossroads Cummings Foundation; - Stryjan, Y. (2004), Work Integration Social Enterprises in Sweden, EMES Working Papers, No 04/02.Salamon, L.M., Sokolowski, S.W. and associates, (2004) Global Civil Society Dimensions of the Nonprofit Sector, volume 2, Kumarian Press; - Study on Promoting the Role of Social Enterprises in CEE and CIS UNDP, EMES European Research Network, 2006; - Thomas, A. (2004), The Rise of Social Cooperatives in Italy Voluntas: International Journal of Voluntary and Non-profit Organizations, Vol. 15, No. 3; - Young, D. (1986), Entrepreneurship and the Behavior of Nonprofit Organizations: Elements of a Theory, in S. Rose-Ackerman (ed.), The Economics of Non-profit Institutions New York: Oxford University Press, 161-184; - Young, D. (2001), Social Enterprises in the United States: Alternate Identities and Forms, Paper presented at an International Conference on Social Enterprise, University of Trento.

139

CIP- Katagolizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 364-3(497.11) SOCIJALNO preduzetnitvo: modeli, komparativna praksa i pravni okvir socijalnog preduzetnitva u Srbiji / [Bojan Velev ... [et al.] ; urednik Gordan Velev]. Beograd : Grupa 484, 2011 (Uice : Rubikon dizajn ira). 137 str. : graf. prikazi ; 24 cm Tira 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija: str. 135-137. ISBN 978-86-86001-28-3 1. Velev, Bojan [autor] 2. Velev, Gordan [autor] [urednik] a) Socijalno preduzetnitvo - Srbija COBISS.SR-ID 183538956