"Slubeni list Srbije i Crne Gore", br.

1/2003 USTAVNA POVELJA DRAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA I Ime lan 1. Ime dravne zajednice je Srbija i Crna Gora. Naelo ravnopravnosti lan 2. Srbija i Crna Gora zasnovana je na ravnopravnosti dve drave lanice, drave Srbije i drave Crne Gore. Ciljevi lan 3. Ciljevi Srbije i Crne Gore su: - potovanje ljudskih prava svih lica u njenoj nadlenosti, - ouvanje i unapreenje ljudskog dostojanstva, ravnopravnosti i vladavine prava, - ukljuivanje u evropske strukture, a naroito u Evropsku uniju, - usklaivanje propisa i prakse sa evropskim i meunarodnim standardima, - stvaranje trine ekonomije koja se zasniva na slobodi preduzetnitva, konkurenciji i socijalnoj pravdi i - uspostavljanje i obezbeivanje neometanog funkcionisanja zajednikog trita na svojoj teritoriji, kroz koordinaciju i harmonizaciju ekonomskih sistema drava lanica, u skladu sa principima i standardima Evropske unije. Simboli lan 4. Srbija i Crna Gora ima zastavu, himnu i grb, koji se ureuju zakonom Srbije i Crne Gore. Teritorija lan 5. Teritoriju Srbije i Crne Gore ine teritorije drava lanica Srbije i Crne Gore.
1

Granica Srbije i Crne Gore je nepovrediva. Granica izmeu drava lanica je nepromenljiva, osim uz obostranu saglasnost. Sedite institucija lan 6. Administrativni centar Srbije i Crne Gore je u Beogradu. Sedite Skuptine Srbije i Crne Gore i Saveta ministara je u Beogradu, a sedite Suda Srbije i Crne Gore je u Podgorici. Dravljanstvo lan 7. Dravljanin drave lanice je i dravljanin Srbije i Crne Gore. Dravljanin drave lanice ima jednaka prava i obaveze u drugoj dravi lanici kao i njen dravljanin, izuzev izbornog prava.

II Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama lan 8. Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama, koja je sastavni deo Ustavne povelje, usvaja se po postupku i na nain predvien za usvajanje Ustavne povelje. Ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i graanskih sloboda lan 9. Drave lanice ureuju, obezbeuju i tite ljudska i manjinska prava i graanske slobode na svojoj teritoriji. Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava, individualnih i kolektivnih, i graanskih sloboda ne moe se smanjivati. Srbija i Crna Gora prati ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i graanskih sloboda i obezbeuje njihovu zatitu, u sluaju kada ta zatita nije obezbeena u dravama lanicama.

Neposredna primena meunarodnih ugovora lan 10. Odredbe meunarodnih ugovora o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama koji vae na teritoriji Srbije i Crne Gore neposredno se primenjuju. III Principi trine ekonomije lan 11. Ekonomski odnosi u Srbiji i Crnoj Gori zasnivaju se na trinoj ekonomiji utemeljenoj na slobodnom preduzetnitvu, konkurenciji, liberalnoj spoljnotrgovinskoj politici i zatiti svojine. Srbija i Crna Gora sa dravama lanicama koordinira i harmonizuje ekonomske sisteme. Zajedniko trite lan 12. Srbija i Crna Gora ima zajedniko trite. Za nesmetano funkcionisanje zajednikog trita odgovorne su drave lanice. Sloboda kretanja lan 13. U Srbiji i Crnoj Gori slobodno je kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala. Zabranjeno je spreavanje slobodnog protoka ljudi, robe, usluga i kapitala izmeu drave Srbije i drave Crne Gore.

IV Meunarodni subjektivitet lan 14. Srbija i Crna Gora je jedan subjekt meunarodnog prava i lan meunarodnih globalnih i regionalnih organizacija za ije lanstvo je uslov meunarodni subjektivitet. Drave lanice mogu biti lanice meunarodnih globalnih i regionalnih organizacija za ije lanstvo nije uslov meunarodni subjektivitet.

Uspostavljanje i odravanje meunarodnih odnosa lan 15. Srbija i Crna Gora uspostavlja meunarodne odnose sa drugim dravama i meunarodnim organizacijama i zakljuuje meunarodne ugovore i sporazume. Drave lanice mogu odravati meunarodne odnose, zakljuivati meunarodne sporazume i osnivati predstavnitva u drugim dravama, ako to nije u suprotnosti sa nadlenostima Srbije i Crne Gore i interesima druge drave lanice. Primat meunarodnog prava lan 16. Ratifikovani meunarodni ugovori i opteprihvaena pravila meunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom drava lanica.

V Utvrivanje nadlenosti dravne zajednice Srbija i Crna Gora lan 17. Srbija i Crna Gora ima one nadlenosti koje su joj poverene Ustavnom poveljom. Drave lanice mogu zajedniki poveriti Srbiji i Crnoj Gori vrenje dodatnih poslova iz svoje nadlenosti. Finansiranje nadlenosti dravne zajednice Srbija i Crna Gora lan 18. Drave lanice e obezbediti finansijska sredstva za obavljanje poverenih nadlenosti i dodatnih poslova Srbije i Crne Gore.

VI

1. SKUPTINA SRBIJE I CRNE GORE Nadlenost lan 19. Skuptina Srbije i Crne Gore odluuje o Ustavnoj povelji, kao najviem pravnom aktu Srbije i Crne Gore, na nain utvren Ustavnom poveljom i donosi zakone i druge akte o:
4

- institucijama osnovanim u skladu s Ustavnom poveljom i njihovom funkcionisanju; - primeni meunarodnog prava i konvencija koje utvruju obaveze o saradnji Srbije i Crne Gore sa meunarodnim sudovima; - proglaenju i ukidanju ratnog stanja, uz prethodnu saglasnost skuptina drava lanica; - vojnim pitanjima i odbrani; - lanstvu Srbije i Crne Gore, kao subjekta meunarodnog prava, u meunarodnim organizacijama i o pravima i obavezama koji proistiu iz tog lanstva, uz prethodnu saglasnost nadlenih organa drava lanica; - utvrivanju granica Srbije i Crne Gore, uz prethodnu saglasnost skuptine drave lanice na ijoj teritoriji je ta granica; - pitanjima koja se odnose na standardizaciju, intelektualnu svojinu, mere i dragocene metale i statistiku; - politici useljavanja, davanja azila, viznog sistema i integrisanom upravljanju pograninim poslovima, u skladu sa standardima Evropske unije; - ratifikovanju meunarodnih ugovora i sporazuma Srbije i Crne Gore; - godinjim prihodima i rashodima neophodnim za finansiranje nadlenosti poverenih Srbiji i Crnoj Gori, na predlog nadlenih organa drava lanica i Saveta ministara; - spreavanju i uklanjanju prepreka slobodnom kretanju ljudi, robe, usluga i kapitala u okviru Srbije i Crne Gore; - izboru predsednika Srbije i Crne Gore i Saveta ministara; - zastavi, himni i grbu Srbije i Crne Gore. Skuptina Srbije i Crne Gore obavlja i druge poslove iz nadlenosti Srbije i Crne Gore, utvrene Ustavnom poveljom. Skuptina Srbije i Crne Gore donosi poslovnik o svom radu. Sastav i izbor lan 20. Skuptina Srbije i Crne Gore je jednodoma i ini je 126 poslanika, od kojih je 91 iz Srbije i 35 iz Crne Gore. Poslanici Skuptine Srbije i Crne Gore biraju se iz svake drave lanice, u skladu sa evropskim i demokratskim standardima, na osnovu zakona drava lanica. Tokom prve dve godine po usvajanju Ustavne povelje poslanici se biraju posredno, srazmerno zastupljenosti u Narodnoj skuptini Republike Srbije i Skuptini Republike Crne Gore.

Na prvim izborima poslanici se biraju iz sastava Narodne skuptine Republike Srbije, Skuptine Republike Crne Gore i Savezne skuptine. Ako se u dravi lanici u tom periodu odre parlamentarni izbori, sastav njene delegacije u Skuptini Srbije i Crne Gore bie usaglaen srazmerno rezultatima izbora. Posle ovog poetnog perioda poslanici Skuptine Srbije i Crne Gore biraju se na neposrednim izborima. Mandat poslanika traje etiri godine. Predsednik i potpredsednik Skuptine Srbije i Crne Gore lan 21. Skuptina iz reda poslanika bira predsednika i potpredsednika Skuptine Srbije i Crne Gore, koji ne mogu biti iz iste drave lanice. Nespojivost funkcija lan 22. Predsednik Skuptine Srbije i Crne Gore i predsednik Srbije i Crne Gore ne mogu biti iz iste drave lanice. Nain odluivanja lan 23. Skuptina Srbije i Crne Gore odluke donosi veinom glasova od ukupnog broja poslanika, s tim da za odluku glasa i veina od ukupnog broja poslanika iz svake drave lanice. Sloboda govora i imunitet lan 24. Poslanik ima slobodu govora u Skuptini Srbije i Crne Gore i uiva imunitet za izgovorene rei i druga dela izvrena u svojstvu poslanika. Poslanik ne moe biti pozvan na odgovornost, pritvoren ili kanjen bez odobrenja Skuptine Srbije i Crne Gore, osim ako je zateen u vrenju krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju duem od pet godina. Predsednik Srbije i Crne Gore, lanovi Saveta ministara i sudije Suda Srbije i Crne Gore uivaju imunitet kao poslanici. Pravo predlaganja zakona lan 25. Predlog zakona Skuptini Srbije i Crne Gore moe podneti Savet ministara, poslanik i skuptina drave lanice.
6

2. PREDSEDNIK SRBIJE I CRNE GORE Nadlenost lan 26. Predsednik Srbije i Crne Gore: - predstavlja Srbiju i Crnu Goru u zemlji i inostranstvu; - predsedava Savetom ministara i rukovodi njegovim radom; - predlae Skuptini Srbije i Crne Gore sastav Saveta ministara i razreenje njegovih lanova; - lan je Vrhovnog saveta odbrane; - donosi ukaze o postavljenju i opozivu efova diplomatsko-konzularnih predstavnitava Srbije i Crne Gore i prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika; - dodeljuje odlikovanja i druge poasti; - proglaava zakone koje donosi Skuptina Srbije i Crne Gore i propise koje donosi Savet ministara; - raspisuje izbore za Skuptinu Srbije i Crne Gore i - obavlja i druge poslove utvrene Ustavnom poveljom. Izbor lan 27. Predsednik i potpredsednik Skuptine Srbije i Crne Gore predlau Skuptini kandidata za predsednika Srbije i Crne Gore. Ako predloeni kandidat ne dobije potrebnu veinu glasova, predsednik i potpredsednik Skuptine Srbije i Crne Gore, u roku od 10 dana, predlau novog kandidata. Ukoliko i taj kandidat ne dobije potrebnu veinu glasova, Skuptina Srbije i Crne Gore se rasputa i raspisuju se izbori. Ukoliko je izabrani predsednik Srbije i Crne Gore iz iste drave lanice kao i predsednik Skuptine Srbije i Crne Gore, tada predsednik i potpredsednik Skuptine Srbije i Crne Gore zamenjuju funkcije. Predsednik Srbije i Crne Gore ne moe dva puta uzastopno biti iz iste drave lanice. Postupak izbora i razreenja predsednika Srbije i Crne Gore ureuje se zakonom.
7

Odgovornost lan 28. Predsednik Srbije i Crne Gore za svoj rad odgovara Skuptini Srbije i Crne Gore. Mandat lan 29. Mandat predsednika Srbije i Crne Gore traje etiri godine. Prestanak mandata lan 30. Mandat predsedniku Srbije i Crne Gore moe prestati pre vremena na koje je izabran ostavkom, razreenjem i rasputanjem Skuptine Srbije i Crne Gore. Mandat predsednika Srbije i Crne Gore prestaje ostavkom kada je konstatuje Skuptina Srbije i Crne Gore. Razreenje lan 31. Skuitina Srbije i Crne Gore moe razreiti dunosti predsednika Srbije i Crne Gore ako se utvrdi da je povredio Ustavnu povelju. Povredu Ustavne povelje utvruje Sud Srbije i Crne Gore. Postupak za utvrivanje povrede Ustavne povelje pokree Skuptina Srbije i Crne Gore. Vrenje dunosti po prestanku mandata lan 32. Predsednik Srbije i Crne Gore kome je mandat prestao zbog rasputanja Skuptine Srbije i Crne Gore nastavlja da vri dunost do izbora novog predsednika. Ako predsednik Srbije i Crne Gore podnese ostavku ili bude razreen, njegovu dunost privremeno do izbora novog predsednika Srbije i Crne Gore preuzima potpredsednik Skuptine Srbije i Crne Gore.

3. SAVET MINISTARA Nadlenost lan 33. Savet ministara: - utvruje i sprovodi politiku Srbije i Crne Gore, saglasno zajednikoj politici i interesima drava lanica; - koordinira rad ministarstava; - predlae Skuptini Srbije i Crne Gore zakone i druge akte iz nadlenosti ministarstava; - imenuje i razreava efove diplomatsko-konzularnih predstavnitava Srbije i Crne Gore i druge funkcionere, u skladu sa zakonom; - donosi podzakonske akte, odluke i druge opte akte za izvravanje zakona Srbije i Crne Gore i - obavlja i druge izvrne funkcije, u skladu s Ustavnom poveljom. Nain predstavljanja Srbije i Crne Gore lan 34. U predstavnitvima Srbije i Crne Gore u meunarodnim organizacijama, Ujedinjenim nacijama, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, Evropskoj uniji, Savetu Evrope, drave lanice su predstavljene na paritetnoj osnovi, putem rotacije. Nain predstavljanja i zastupljenosti drava lanica u meunarodnim finansijskim organizacijama utvruje Savet ministara, uz saglasnost nadlenih organa drava lanica. Zastupljenost drava lanica u diplomatsko konzularnim predstavnitvima Srbije i Crne Gore odreuje Savet ministara, uz saglasnost nadlenih organa drava lanica. Izbor lan 35. Predsednik Srbije i Crne Gore predlae Skuptini Srbije i Crne Gore kandidate za ministre Saveta ministara i kandidate za zamenika ministra spoljnih poslova i zamenika ministra odbrane. Dva kandidata za ministra su iz iste drave lanice kao i predsednik Srbije i Crne Gore, a tri iz druge drave lanice. Kandidati za ministra spoljnih poslova i ministra odbrane su iz razliitih drava lanica, kao i njihovi zamenici. Skuptina glasa za listu kandidata za Savet ministara.
9

Ako lista ne dobije potrebnu veinu glasova, predsednik moe predloiti jo dva puta liste kandidata. Ukoliko ni tada lista kandidata ne dobije potrebnu veinu glasova, u roku od 60 dana od dana predlaganja prve liste kandidata, Skuptina Srbije i Crne Gore se rasputa i raspisuju se izbori. Postupak izbora i prestanka mandata Saveta ministara ureuje se zakonom. Nain odluivanja lan 36. Savet ministara odluke donosi veinom glasova. U sluaju jednakog broja glasova, odluujui je glas predsednika, ukoliko je za odluku glasao bar jedan ministar iz druge drave lanice.

Odgovornost lan 37. Savet ministara za svoj rad odgovara Skuptini Srbije i Crne Gore. Mandat lan 38. Mandat ministara traje etiri godine. Prestanak mandata lan 39. Mandat ministara i zamenika ministara moe prestati pre vremena na koje su izabrani ostavkom, izglasavanjem nepoverenja, razreenjem ili rasputanjem Skuptine Srbije i Crne Gore. Ministri i zamenici ministara kojima je prestao mandat obavljaju funkciju do izbora novih. Ministri lan 40. Ministar spoljnih poslova sprovodi i odgovoran je za sprovoenje spoljne politike Srbije i Crne Gore, pregovara o meunarodnim sporazumima i predlae Savetu ministara kandidate za efove diplomatsko-konzularnih predstavnitava Srbije i Crne Gore. Ministar spoljnih poslova koordinira utvrivanje spoljne politike sa nadlenim organima drava lanica.
10

lan 41. Ministar odbrane koordinira i sprovodi utvrenu odbrambenu politiku i rukovodi Vojskom u skladu sa zakonom i ovlaenjima Vrhovnog saveta odbrane. Ministar odbrane predlae Vrhovnom savetu odbrane kandidate za imenovanje i postavlja, unapreuje i razreava dunosti oficire, u skladu sa zakonom. Ministar odbrane je civilno lice. lan 42. Nakon perioda od dve godine, ministri spoljnih poslova i odbrane zamenjuju funkcije sa svojim zamenicima. lan 43. Ministar za meunarodne ekonomske odnose je odgovoran za pregovaranje i koordinaciju implementacije meunarodnih sporazuma, ukljuujui ugovorme odnose s Evropskom unijom i koordinaciju odnosa s meunarodnim ekonomskim i finansijskim institucijama, nakon konsultacija s nadlenim ministrima drava lanica. lan 44. Ministar za unutranje ekonomske odnose je odgovoran za koordinaciju i harmonizaciju ekonomskih sistema drava lanica u cilju uspostavljanja i neometanog funkcionisanja zajednikog trita, ukljuujui slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala. lan 45. Ministar za ljudska i manjinska prava prati ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i s nadlenim organima drava lanica koordinira rad na sprovoenju i potovanju meunarodnih konvencija o zatiti ljudskih i manjinskih prava.

4. SUD SRBIJE I CRNE GORE Nadlenost lan 46. Sud Srbije i Crne Gore: - reava sporove izmeu institucija Srbije i Crne Gore o pitanjima njihove nadlenosti iz Ustavne povelje; - reava sporove izmeu Srbije i Crne Gore i jedne ili obe drave lanice ili izmeu dve drave lanice o pitanjima iz njihove nadlenosti;

11

- odluuje o albama graana, kada im institucija Srbije i Crne Gore ugrozi prava ili slobode garantovane Ustavnom poveljom, ukoliko nije predvien drugi postupak pravne zatite; - odluuje o usklaenosti ustava drava lanica s Ustavnom poveljom; - odluuje o usklaenosti zakona Srbije i Crne Gore s Ustavnom poveljom; - odluuje o usklaenosti zakona drava lanica sa zakonom Srbije i Crne Gore; - odluuje o zakonitosti konanih upravnih akata institucija Srbije i Crne Gore. Sud zauzima pravne stavove i miljenja koji se odnose na ujednaavanje sudske prakse. Sastav i izbor lan 47. Sud Srbije i Crne Gore ini jednak broj sudija iz obe drave lanice. Sudije Suda Srbije i Crne Gore bira Skuptina Srbije i Crne Gore na predlog Saveta ministara, na period od est godina. Sudije su diplomirani pravnici sa najmanje 15 godina iskustva u struci. Sudije mogu biti samo jednom birane. Sudije su nezavisne u svom radu i ne mogu biti razreeni dunosti pre isteka vremena na koje su birani, izuzev u sluajevima propisanim zakonom.

Odluke Suda lan 48. Odluke Suda Srbije i Crne Gore su obavezujue i bez prava albe. Sud je ovlaen da stavi van snage zakone, druge propise i akte institucija Srbije i Crne Gore koji su u suprotnosti s Ustavnom poveljom i zakonima Srbije i Crne Gore.

Rad Suda lan 49. Kada se ocenjuje usklaenost zakona ili nadlenosti drava lanica sa zakonima ili nadlenostima Srbije i Crne Gore ili drava lanica meusobno, u radu sednice Suda Srbije i Crne Gore uestvuju i odluuju i sudije ustavnih sudova drava lanica.

12

Kada se ocenjuje usklaenost ustava, zakona ili nadlenosti drave lanice s Ustavnom poveljom, zakonima ili nadlenostima Srbije i Crne Gore, u radu sednice Suda Srbije i Crne Gore uestvuju i odluuju i sudije ustavnog suda te drave lanice. Organizacija, funkcionisanje i nain odluivanja lan 50. Organizacija, funkcionisanje i nain odluivanja Suda Srbije i Crne Gore ureuju se zakonom. VII Usklaenost pravnih akata lan 51. Ustavna povelja, zakoni i nadlenosti Srbije i Crne Gore i ustavi, zakoni i nadlenosti drava lanica moraju biti usklaeni. Stupanje na snagu lan 52. Zakoni i drugi opti akti istitucija Srbije i Crne Gore stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja. Izuzetno, kada za to postoje razlozi utvreni u postupku njegovog donoenja, moe se predvideti da zakon i drugi opti akti institucija Srbije i Crne Gore stupe na snagu najranije danom objavljivanja. Povratno dejstvo lan 53. Zakoni i drugi opti akti institucija Srbije i Crne Gore ne mogu imati povratno dejstvo. Izuzetno, pojedine odredbe zakona, ako to zahteva javni interes utvren u postupku donoenja zakona, mogu imati povratno dejstvo. VIII Vojska Srbije i Crne Gore lan 54. Srbija i Crna Gora ima Vojsku koja je pod demokratskom i civilnom kontrolom.

13

Zadatak Vojske Srbije i Crne Gore lan 55. Zadatak Vojske je odbrana Srbije i Crne Gore, u skladu s Ustavnom poveljom i principima meunarodnog prava koji reguliu upotrebu sile. Strategiju odbrane donosi Skuptina Srbije i Crne Gore, u skladu sa zakonom. Vrhovni savet odbrane lan 56. Vrhovni komandant Vojske je Vrhovni savet odbrane, koji odluuje o upotrebi Vojske Srbije i Crne Gore. Vrhovni savet odbrane ine predsednik Srbije i Crne Gore i predsednici drava lanica. Vrhovni savet odbrane odluke donosi konsenzusom. Sluenje vojnog roka lan 57. Regruti vojni rok slue na teritoriji drave lanice iji su dravljani, uz mogunost sluenja na teritoriji druge drave lanice po svojoj slobodnoj volji.

Prigovor savesti lan 58. Regrutu se garantuje pravo na prigovor savesti. IX Imovina Srbije i Crne Gore lan 59. Imovina Savezne Republike Jugoslavije potrebna za rad institucija Srbije i Crne Gore imovina je Srbije i Crne Gore. Imovina Savezne Republike Jugoslavije u inostranstvu imovina je Srbije i Crne Gore. Imovina Savezne Republike Jugoslavije na teritoriji drava lanica imovina je drava lanica po teritorijalnom principu.

14

Istupanje iz dravne zajednice Srbija i Crna Gora lan 60. Po isteku perioda od tri godine, drave lanice imaju pravo da pokrenu postupak za promenu dravnog statusa, odnosno za istupanje iz dravne zajednice Srbija i Crna Gora. Odluka o istupanju iz dravne zajednice Srbija i Crna Gora donosi se nakon referenduma. Zakon o referendumu donosi drava lanica, vodei rauna o meunarodno priznatim demokratskim standardima. U sluaju istupanja drave Crne Gore iz dravne zajednice Srbija i Crna Gora, meunarodni dokumenti koji se odnose na Saveznu Republiku Jugoslaviju, posebno Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, odnosili bi se i u celosti vaili za dravu Srbiju, kao sledbenika. Drava lanica koja iskoristi pravo istupanja ne nasleuje pravo na meunarodno-pravni subjektivitet, a sva sporna pitanja posebno se reguliu izmeu drave-sledbenika i osamostaljene drave. U sluaju da se obe drave lanice u referendumskom postupku izjasne za promenu dravnog statusa, odnosno nezavisnost, u postupku sukcesije reguliu se sva sporna pitanja, kao u sluaju bive Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. X Usvajanje Ustavne povelje lan 61. Ustavna povelja usvaja se u Narodnoj skuptini Republike Srbije i Skuptini Republike Crne Gore u istovetnom tekstu i stupa na snagu kada se, u tom tekstu, usvoji i proglasi u Saveznoj skuptini. Promena Ustavne povelje lan 62. Promena Ustavne povelje vri se po postupku i na nain na koji se donosi Ustavna povelja. Prenoenje prava i obaveza lan 63. Nakon stupanja na snagu Ustavne povelje, sva prava i obaveze Savezne Republike Jugoslavije prelaze na Srbiju i Crnu Goru, u skladu s Ustavnom poveljom.

15

Primena zakona Savezne Republike Jugoslavije lan 64. Zakoni Savezne Republike Jugoslavije u poslovima Srbije i Crne Gore primenjivae se kao zakoni Srbije i Crne Gore. Zakoni Savezne Republike Jugoslavije izvan poslova Srbije i Crne Gore primenjivae se kao zakoni drava lanica, do donoenja novih propisa od strane drava lanica, osim zakona za koje skuptina drave lanice odlui da se ne primenjuje. Usklaivanje s Ustavnom poveljom lan 65. Drave lanice e izvriti izmenu svojih ustava ili doneti nove ustave radi usklaivanja s Ustavnom poveljom, u roku od est meseci od dana usvajanja Ustavne povelje. Prenos nadlenosti lan 66. Nadlenost vojnih sudova, tuilatava i pravobranilatava prenosi se na organe drava lanica, u skladu sa zakonom.

XII Zakon za sprovoenje Ustavne povelje lan 67. Zakon za sprovoenje Ustavne povelje donosi se na isti nain i istovremeno s Ustavnom poveljom.

16