REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO FINANSIJA UPRAVA CARINA Objanjenje: 01/4 br. D-8546/1 od 31.5.

2005

PREDMET:

UVOZ MOTORNIH VOZILA I UTVR IVANJE CARINSKE VREDNOSTI

U postupku uvoza motornih vozila i utvr ivanja carinske vrednosti postavljaju se kao sporna mnoga pitanja. U cilju jadnoobraznog postupanja i ubrzanja postupka obavetavamo vas sledee: I PRAVO UVOZA MOTORNIH VOZILA 1. Utvr ivanje starosti vozila U primeni Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Sl. list SRJ", br. 46/92, 49/92 - ispr., 16/93, 24/94, 28/96, 29/97, 59/98, 44/99, 53/99, 55/99 - ispr., 73/2000 i 23/2001 - dalje: Zakon) i Odluke o zabrani uvoza korienih motornih vozila i koriene opreme ("Sl. list SRJ", br. 72/2000 i 56/2001) - (koja je bila na snazi u momentu donoenja ovog objanjenja) prilikom utvr ivanja starosti motornih vozila koja se uvoze carinarnica e poi od datuma prve registracije vozila i raunae celu kalendarsku godinu. Uporite za ovakav stav su napomene (1 i 2) uz Kombinovanu nomenklaturu Evropske zajednice, Sl. list broj C - 256 od 23.10.2002. godine, prema kojima su: 1. nova vozila ona koja nikada nisu bila registrovana; 2. koriena - upotrebljavana vozila su ona koja su bila registrovana bar jednom. U cilju spreavanja eventualnih zloupotreba carinarnica e od deklaranta zahtevati upisivanje u carinskim ispravama i godine proizvodnje i godine prve registracije vozila, te e se u sluaju sumnje u pogledu istinitosti prijavljenih podataka izvriti kontrola istih u smislu l. 95 i 105 Carinskog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 73/2003). Motorna vozila se mogu izvoziti bez obzira na godine starosti, osim ako se radi o vozilima koja predstavljaju kulturno dobro, odnosno predmetima koji imaju istorijsku vrednost (u tom sluaju je potrebna saglasnost - dozvola nadlenog organa). 2. Koliko vozila moe uvesti fiziko lice za line potrebe i potrebe domainstva U lanu 88 Zakona izme u ostalog propisano je i sledee: "Domaa i strana fizika lica mogu slobodno unositi i primati iz inostranstva, odnosno iznositi i slati u inostranstvo predmete linog prtljaga, predmete za line potrebe i lanova porodice (lekovi i medicinska pomagala, predmeti za potrebe obrazovanja i razonodu), rezervne delove, kao i ivotinje, u koliinama koje nisu namenjene preprodaji kao i putniko motorno vozilo. Predmeti nasle eni u inostranstvu mogu se slobodno unositi, a iznositi pod uslovima uzajamnosti. Predmeti predvi eni me udravnim ugovorima mogu se slobodno unositi i iznositi u skladu sa tim ugovorima."

Ako se po porodinom domainstvu godinje uveze vie od tri vozila carinarnica e obavestiti nadlenu inspekcijsku slubu i MUP radi sprovo enja kontrole namene, odnosno korienja uvezenih vozila. Shodno lanu 9 Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispr., 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98 i 26/2001) pod lanom porodinog domainstva zakupca stana smatraju se: brani drug, dete (ro eno u braku ili van braka, usvojeno ili pastorak), roditelji zakupca i njegovog branog druga, kao i lice koje je zakupac duan da izdrava. 3. Dokumenta koja se prilau u carinskom postupku U postupku uvoza vozila potrebno je priloiti dokumenta na osnovu kojih se na nesumnjiv nain moe izvriti identifikacija vozila. To je pre svega original saobraajna dozvola (ukoliko original primerak zadrava zemlja u kojoj se vozilo odjavljuje kopija mora biti overena kod za to nadlenog organa u inostranstvu, npr: notar, sud, ministarstvo unutranjih poslova, optina...). Kada uvoznici umesto saobraajne dozvole poseduju potvrdu da je vozilo bilo u vlasnitvu vojske, nekih drugih stranih trupa, ili je korieno u krugu aerodroma, fabrike i sl., a da nikad nije bilo registrovano ili su u brifu navedeni svi karakteristini podaci potrebni za identifikaciju vozila, a bez upisanog vlasnika vozila, carinarnica e odobriti uvoz takvog vozila ukoliko na nesumnjiv nain moe utvrditi njegovu identifikaciju. Na vozila koja se uvoze po osnovu nasle a ne odnosi se starosno ogranienje. Dokumenta o vlasnitvu moraju da glase iskljuivo na ime ostavioca, odnosno na pravno lice iji osniva, odnosno vlasnik ili suvlasnik je bio ostavilac (lan 251 taka 4 Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, putanju carinske robe i naplati carinskog duga ("Sl. glasnik RS", br. 127/2003, 20/2004, 24/2004 - ispr., 63/2004 i 104/2004). Ukoliko su ova vozila zateena u zemlji usled smrti ostavioca, postupak carinjenja e se sprovesti bez dokumenta o prijavi robe koji se sainjava pri ulasku u carinsko podruje (lan 64 Carinskog zakona). Postupak uvoza motornih vozila sprovodi se u redovnom postupku, a nikada u putnikom prometu. Nije propisano usmeno prijavljivanje robe, kao i upisivanje oznake PUR-M u putnoj ispravi stranih dravljana. Dokaz o kupovini vozila je faktura ili kupoprodajni ugovor na kojem mora biti izvrena overa potpisa prodavca od strane nadlenog dravnog organa (notar, sud, MUP, optina...). Dokumenta overena od strane agencije za prodaju vozila se ne mogu prihvatiti kao pravno valjana. Vozilo moe ui u nau zemlju sa redovnim ili privremenim registarskim oznakama (ZOOL i dr.). Kada ulazi u zemlju vozilo sa privremenim registarskim oznakama (osim ako nije u tranzitu kroz nau zemlju) mora se ceniti pravo uvoza. Ako nisu ispunjeni uslovi za uvoz naloie se vraanje robe u inostranstvo. Vozilo koje ulazi sa privremenim registarskim oznakama (ZOOL tablice i sl.) mora posedovati pratei dokument kojim se dokazuje izdavanje tih privremenih tablica u inostranstvu. Ukoliko se u postupku carinjenja vozila prilau i druge isprave kojima se dokazuju neke druge relevantne injenice (kao na primer servisna knjiica), iste se mogu prihvatiti kao valjan dokument ako su formalno pravno-ispravne, ako sadre sve podatke o vozilu i pratile su dopremu vozila do odredine carinarnice, to podrazumeva da su bile priloene na granici i da su navedene u tranzitnom dokumentu. Prilikom ulaska u zemlju za vozilo koje se prijavi radi uvoza u tranzitnom dokumentu neophodno je navesti: 1. sva dokumenta koja prate vozilo;

2. podatke o servisnoj knjiici sa pre enom kilometraom; 3. fotografija za oteena vozila; 4. specifikacija oteenja na vozilu koju overava carinik, odnosno specifikacija nedostajuih bitnih delova. Dokumenta koja su priloena u carinskom postupku (fotokopije se sravnjuju sa originalom) su sastavni deo spisa koji se uvaju u carinarnici. Kada se vozilo uvozi za drugo fiziko lice potrebno je priloiti valjano punomoje i tada dokumentacija o uvozu mora da glasi na uvoznika. Za motorna vozila koja se prijavljuju da su u tranzitu kroz nau zemlju popunjava se uobiajena Jedinstvena carinska isprava (dalje: JCI) za tranzit robe, bez obaveze upisivanja svih detaljnih (napred navedenih) podataka. Za putniko motorno vozilo sa privremenom registracijom (npr. ZOOL, IT i dr.) kojim lice prolazi preko carinskog podruja, ne podnosi se deklaracija za tranzit. Vozilo koje se uvozi mora posedovati proizvo ako-tehnike karakteristike. Ovo se pre svega odnosi na nosivost vozila i namenu vozila. Znai, carinarnica e kao dokaz o nosivosti prihvatiti samo fabriki deklarisanu nosivost i vrstu (teretno, putniko...) koji podaci su kao takvi uneti u saobraajnu knjiicu prilikom prve registracije vozila. Promena namene vozila, na primer: - vozilo je proizvedeno kao putniko, a pre uvoza preregistrovano u teretno, pregra eno lako sklonjivom pregradom i postavljanjem ravnog poda privrenog vijcima; - prepravkama u zadnjem delu (npr. zavarivanjem poklopca ili ugradnjom stalno postavljenih fiksatora), koji ne mogu biti izmeteni korienjem uobiajeno, raspoloivim alatom (onemogueno je da prikljuci za sedita budu dostupni, itd.). Propisima nije ograniena nosivost teretnih motornih vozila koja se mogu uvoziti za obavljanje zakonom registrovane delatnosti. Postupak carinjenja motornih vozila sprovee se u najblioj carinarnici prema prebivalitu, seditu uvoznika, s obzirom na to da na matinoj optini plaa i porez za uvezeno vozilo. Prilikom podnoenja zahteva za definitivan uvoz privremeno uvezenog vozila carinarnica e pravo uvoza ceniti u momentu odobravanja privremenog uvoza, a ne u momentu podnoenja zahteva za definitivan uvoz. Vozila koja su uvezena na osnovu akta protokola (l. 191 i 192 st. 1 i 3, l. 193 i 194 Carinskog zakona) ako se posle tri godine otu e daju drugom licu na korienje ili drugaije upotrebe ne podleu naplati dabina. Motocikli i mopedi se ne mogu uvoziti ako ne postoje verodostojni i pravno valjani dokumenti na osnovu kojih se moe utvrditi njihova starost. Samo priloena faktura u kojoj je navedeno godite ove vrste robe nije pravno valjan dokument za utvr ivanje starosti. Pravna lica nemaju pravo na uvoz vozila za poznata fizika lica. Carinarnica moe shodno lanu 95 Carinskog zakona zahtevati od deklaranta dostavu i drugih isprava kako bi na valjan nain izvrila tanu identifikaciju i stanje robe - vozila (npr. dokaz o izvrenom tehnikom pregledu...).

4. Uvoz oteenih vozila U lanu 10 Zakona propisano je sledee: "Roba se moe uvoziti ili privremeno uvoziti ako ispunjava uslove propisane za stavljanje u promet, odnosno za upotrebu na domaem tritu, a usluge u skladu sa domaim propisima i me unarodnim ugovorima. Roba za koju je obavezna zdravstvena, veterinarska, ekoloka ili fitopatoloka kontrola kvaliteta moe se uvoziti ili privremeno uvoziti ako ispunjava propisane uslove." Shodno navedenoj zakonskoj odredbi carinarnica nee dozvoliti ulazak u zemlju, odnosno nee sprovesti carinski postupak za vozila sa takvim stepenom oteenja da nisu u voznom stanju sopstvenim kretanjem, odnosno koja po saobraajnim propisima ne ispunjavaju uslove za registraciju bez vee intervencije, opravke oteenih delova. Me utim pod oteenim vozilima ne treba smatrati i vozila koja nisu u voznom stanju usled kvara, odnosno neispravnosti nekog dela, npr. ako je na vozilu neispravan akumulator ili ako je "blokirao menja", pa iz tih razloga vozilo nije u voznom stanju carinarnica e to tolerisati odnosno nee osporiti uvoz. 5. Uvoz delova za motorno vozilo Radi odravanja motornog vozila, odnosno zamene oteenih delova zakonodavac je propisao mogunost uvoza istih za postojee vozilo, a to se dokazuje saobraajnom knjiicom. Podrazumeva se da se uvezeni delovi i ugrade u vozilo za koje se uvoze. Ovo je bitno za one delove za koje je kod nadlenih slubi ministarstva unutranjih poslova potrebno menjati podatke u saobraajnoj knjiici, a to su karoserija i motor. Delovi za vozilo se mogu uvoziti novi i polovni, bez ogranienja starosti, osim karoserije koja ne moe biti starija od est (6) godina. Radi izbegavanja problema koji mogu nastati pri izmeni podataka u saobraajnoj knjiici u postupku carinjenja karoserije i motora potrebno je navesti tano naimenovanje robe, broj i godite karoserije, broj motora i druge bitne podatke za pravilnu identifikaciju. Nee se dozvoliti uvoz delova vozila koji imaju osnovne karakteristike kompletnog vozila, odnosno nee se dozvoliti uvoz delova radi sklapanja vozila (na primer karoserija u takvom stanju da se ubacivanjem motora dobije kompletno vozilo). Prilikom uvoza karoserije mora postojati dokument na osnovu kojeg se na pravilan nain moe izvriti identifikacija. Kada se u carinskom postupku pojavi motor bez ukucanog broja carinarnica e takav uvoz odobriti. Za motor je bitno da je iste marke i tipa i da se bez posebnih prepravki moe ugraditi u postojee vozilo. Uvoz delova motornih vozila za potrebe fizikih lica (lan 88 Zakona) moe se sprovesti i u skraenom postupku u putnikom prometu ukoliko vrednost robe ne prelazi propisani iznos od 3.000 EUR-a u dinarskoj protivvrednosti. Obraun uvoznih dabina za robu koju putnici sa sobom nose je valjan dokument koji uvoznik podnosi nadlenoj slubi Ministarstva unutranjih poslova u postupku registracije vozila, odnosno izmene podataka u saobraajnoj knjiici. Kada se sa zahtevom za uvoz delova, carinarnici obrati lice na ije ime je registrovano motorno vozilo, bez obzira na injenicu da se radi o motornom vozilu kojim se moe obavljati odre ena delatnost, carinarnica e uvoz tih rezervnih delova odobriti shodno odredbama lana 88 Zakona. Me utim, ako je vozilo registrovano na naziv firme pod kojom se obavlja registrovana delatnost, uvoz rezervnih delova za motorno vozilo odobrie se u skladu sa odredbama lana 87 Zakona.

Prilikom uvoza rezervnih delova za motorna vozila porez na promet obraunava i naplauje carinska sluba. II UTVR IVANJE CARINSKE VREDNOSTI OPTE NAPOMENE Utvr ivanje carinske vrednosti za vozila, kao i za bilo koju drugu robu, vri se primenom jednog od hijerarhijski propisanih metoda vrednovanja, u skladu sa l. 46, 48, 49, 51, 52 i 53 Carinskog zakona, a to znai, ako se carinska vrednost ne moe utvrditi po prvom metodu, tj. na osnovu transakcijske cene uvezene robe, carinarnica e pristupiti utvr ivanju na osnovu sledeih metoda dok ne do e do prvog odgovarajueg na osnovu kojeg je mogue utvrditi carinsku vrednost. Koji e se metod carinskog vrednovanja primeniti zavisi od raspoloivih podataka o ceni za konkretan sluaj. Teret dokazivanja stvarne, ukupno plaene cene ili cene koja treba da se plati je na uvozniku, a pravo je carinskog organa, u skladu sa lanom 60 Carinskog zakona, da od deklaranta trai sve isprave i podatke potrebne za utvr ivanje carinske vrednosti, kao i da se uveri u njihovu istinitost i tanost. S tim u vezi, ako carinarnica ima razloga za sumnju u tanost prijavljene cene kao stvarne i ukupno plaene cene, od deklaranta e pisanim putem traiti dopunsku dokumentaciju (kupoprodajni ugovor ili ako on ne postoji drugu alternativnu dokumentaciju - ponudu, potvrdu te ponude ili porudbinu i potvrdu te porudbine, izvoznu carinsku deklaraciju overenu od graninih carinskih organa zemlje izvoza, dokaze o izvrenom plaanju, cenovnike, kataloge i sl.). Naknadno priloenu dokumentaciju, overenu da je verna originalu, carinarnica e priloiti uz JCI, a ako posle uvida u naknadno dostavljenu dokumentaciju i dalje ima razloga da prijavljenu cenu ospori, carinarnica je duna da navede razloge zbog kojih tu dokumentaciju ne smatra dokazom da prijavljena cena predstavlja stvarnu i ukupno plaenu ili plativu cenu za uvezenu robu. Novim Carinskim zakonom nije propisana odredba sadrana u lanu 30 Pravilnika o uslovima i nainu utvr ivanja carinske osnovice ("Sl. list SRJ", br. 54/92), koji je donoenjem tog zakona prestao da vai. Citirana odredba navedenog pravilnika odnosila se na dabine i takse (uglavnom se tu radi o porezu, odnosno porezu na dodatnu vrednost) koje se ne uraunavaju u carinsku osnovicu ako uvoznik podnese dokaz da se prodavcu, prema propisima zemlje na ijem su podruju plaene, priznaje pravo na povraaj tih dabina i taksa. Me utim, polazei od principa lana VII GATT-a iz 1994. godine da u vrednost za carinske svrhe, bilo koje uvezene robe, ne treba uraunavati nikakvu unutranju taksu, koja se naplauje ili u zemlji porekla ili izvoza, od koje je uvezena roba oslobo ena ili moe biti oslobo ena putem povraaja, carinarnica e uvek u sluaju kada carinsku vrednost utvr uje na osnovu podataka iz kataloga uzimati kataloku cenu bez uraunatog poreza. Uzimanjem za carinsku vrednost kataloke cene (ili cene iz cenovnika namenjenog za prodaju na domaem tritu zemlje izvoza) bez uraunatog poreza ispunjen je uslov iz lana 53 stav 2 taka 3 Carinskog zakona, da se carinska vrednost nee odre ivati prema ceni robe na domaem tritu zemlje izvoznice. Ukoliko ne prihvati prijavljenu cenu za carinsku vrednost (lan 46 Carinskog zakona) i istu utvr uje na osnovu cene iz inostranog kataloga ili cenovnika, kao poslednjeg, estog metoda u propisanom redosledu (lan 53 Carinskog zakona), carinarnica je duna da navede iz kojih razloga nije primenjen neki od prethodno propisana etiri metoda (l. 48, 49, 51 i 52 Carinskog zakona). Kada su u pitanju vozila (putnika ili teretna), kataloki podaci o ceni, pre svega, treba da slue za kontrolu prijavljene cene i u krajnjem za utvr ivanje carinske vrednosti po lanu 53 Carinskog zakona, ako nema podataka za utvr ivanje carinske vrednosti jednim od metoda vrednovanja propisanih l. 48, 49, 51 i 52 tog zakona. Zbog ogranienih finansijskih sredstava, Uprava carina nije u mogunosti da za potrebe carinarnica izvri pretplatu na kataloge koji se u pojedinim zemljama izdaju. Veina ovih kataloga, koji sadre maloprodajne cene, objavljuje se i putem Interneta i tim putem je mogue izvriti uvid u tekue podatke

(podaci iz prethodnog meseca nisu dostupni). Carinarnice koje imaju pristup Internetu, proveru cena mogu vriti i tim putem. Prilikom kontrole prijavljene cene za carinsku vrednost upotrebljavanog ili upotrebljavanog i oteenog vozila, koje se vri u odnosu na kataloke cene, carinarnica e izvriti korekciju katalokih cena imajui pri tom u vidu stanje vozila iju vrednost utvr uje, i to: u pogledu opreme, broja vlasnika i statusa vlasnika (fizika ili pravna lica), pre ene kilometrae, procenta oteenja utvr enog na osnovu merljivih pokazatelja (stavljanjem u odnos cene delova za zamenu i ukupnih trokova za dovo enje vozila u ispravno stanje prema ceni novog vozila u godini prve registracije), kao i utvr ivanjem da li je u prijavljenoj ceni uraunat porez zemlje izvoza. Na osnovu dobijene iskorigovane kataloke cene, carinarnica e doneti odluku o tome da li e prijavljenu cenu prihvatiti za carinsku vrednost ili e je osporiti. U sluaju prijavljene znatno vee kilometrae od prosene, imajui u vidu datum prve registracije i kategoriju vozila kojoj pripada vozilo ija se vrednost utvr uje, ako utvrdi da se ne radi o vozilu koje je korieno kao "rent a car", "taxi" ili od strane pravnog lica (sve vreme ili vei deo u odnosu na ukupno vreme korienja) koje zbog prirode posla kojim se bavi (pota, policija i sl.) vie koristi vozilo, kao i da stanje vozila (unutranja pohabanost) ne potvr uje prijavljenu kilometrau, carinarnica e od deklaranta traiti da, izme u ostale potrebne dokumentacije, priloi i servisnu knjiicu (u tu svrhu mogu koristiti i liste sa tehnikih pregleda koji se godinje obavljaju). Servisna knjiica, da bi mogla da poslui kao dokaz o stvarno pre enoj kilometrai, mora biti kompletna i u originalu (poeljno bi bilo, zbog eventualne naknadne kontrole, da se uz JCI zadri original). Servisna knjiica, tako e, treba da bude uredno vo ena bez prepravki i naknadnog dopisivanja, precrtavanja i sl., da se odnosi na predmetno vozilo, da je tehniki pregled vrilo ovlaeno lice, i da sadri podatke o preduzetim radnjama u toku servisa (zamena ulja i sl.) emu ona prevashodno slui, a ne samo da je upisan datum i kilometraa. UTVR IVANJE CARINSKE VREDNOSTI ZA NOVA VOZILA 1. Pojedinaan uvoz za potrebe firme i uvoz od strane fizikih lica Za kontrolu prijavljene cene za uvezeno novo vozilo, carinarnica e koristiti raspoloive kataloke cene (na prvom mestu sa trita zemlje izvoza, a u nedostatku te cene, analogno stavu 4 l. 48 i 49 Carinskog zakona, sa trita na kojem je cena predmetnog vozila najnia). Pri tome e se uzeti u obzir opremljenost vozila, kao i to da li je prijavljena cena sa ili bez uraunatog poreza kako bi se izvrilo pore enje sa odgovarajuom katalokom cenom. Ako je prijavljena cena znaajno nia od odgovarajue kataloke cene (korigovane za dodatnu opremu) i deklarant na zahtev carinarnice ne podnese ili podnese nezadovoljavajue dokaze da je prijavljena cena u skladu sa l. 46 i 47 Carinskog zakona, a carinarnica nema podatke za utvr ivanje carinske vrednosti po l. 48, 49, 51 i 52 tog zakona, za carinsku vrednost e se, shodno lanu 53 istog zakona, uzeti kataloka cena novog vozila bez poreza, korigovana, ako je potrebno, za dodatnu opremu. 2. Uvoz novih vozila radi dalje prodaje u naoj zemlji (uvoz po osnovu ugovora o zastupstvu, distribuciji ili koncesiji) Velikoprodajne cene za vozila javno se ne objavljuju. Ukoliko raspoloive maloprodajne kataloke cene, upuuju na sumnju u tanost prijavljenih cena, carinarnica e traiti na uvid dopunsku dokumentaciju. Pri tom e, ako u naoj zemlji postoji vie ovlaenih distributera za ista vozila, izvriti pore enje cena koje se prijavljuju za identina vozila (po pravilu svi dileri, ako ih ima vie, posluju pod istim uslovima). Ako deklarant podnese svu traenu dokumentaciju, ako su prijavljeni podaci u JCI u odnosu na tu dokumentaciju uskla eni i ako na osnovu nje utvrdi da su ispunjeni uslovi iz lana 46 stav 1 ta. 1 do 4 Carinskog zakona, carinarnica e za carinsku vrednost prihvatiti prijavljenu cenu, a ako oceni za potrebno, u smislu lana 105 tog zakona vrie i naknadnu kontrolu deklaracije. Ukoliko se, na osnovu celokupne dokumentacije, carinarnica ne uveri u istinitost i tanost prijavljene cene, a imajui u vidu raspoloive podatke, carinsku vrednost e utvrditi primenom jednog od sledeih metoda, propisanih l. 48, 49 (na osnovu transakcijske cene identinog ili slinog vozila), 51 (primenom deduktivnog metoda) ili primenom jednog od navedenih metoda uz manja odstupanja (lan 53

Carinskog zakona), na primer, zahtev da identina ili slina roba treba da bude izvezena u nau zemlju u isto ili priblino isto vreme moe se tumaiti fleksibilnije, a kao identina i slina roba, koja podrazumeva da je proizvedena u istoj zemlji u kojoj je proizvedena i roba ija se vrednost utvr uje, moe u smislu ovog lana da poslui i cena identine ili sline robe proizvedene u drugoj zemlji. UTVR IVANJE CARINSKE VREDNOSTI ZA UPOTREBLJAVANA I UPOTREBLJAVANA I OTEENA VOZILA 1. Pojedinaan uvoz za potrebe firme i uvoz od strane fizikih lica Za kontrolu prijavljene cene za uvezeno upotrebljavano ili upotrebljavano i oteeno vozilo, carinarnica ne koristiti raspoloive kataloke cene (na prvom mestu sa trita zemlje izvoza, a u nedostatku te cene, analogno stavu 4 l. 48 i 49 Carinskog zakona, sa trita na kojem je cena predmetnog vozila najnia). Pri tome e se uzeti u obzir opremljenost vozila, pre ena kilometraa, za oteena vozila procenat oteenja, da li je prijavljena cena sa ili bez uraunatog poreza kako bi se izvrilo pore enje sa odgovarajuom katalokom cenom, kao i to ko je, radi izvoza u nau zemlju, prodao vozilo ija se vrednost utvr uje (fiziko ili pravno lice). Ako je vozilo prodalo fiziko lice (poslednji registrovani vlasnik) uz ugovor mora biti podneta overa nadlenog dravnog organa (notara, suda, MUP-a, optine...), kojom se potvr uje identitet i potpis prodavca sa ugovora. Da bi se overa jednog od navedenog organa prihvatila kao verodostojna, ista mora biti podneta u originalu, mora da ima broj pod kojim je zavedena i puni naziv organa koji je takvu overu izvrio. a) Carinska vrednost za uvezena upotrebljavana / upotrebljavana i oteena vozila prodata za izvoz u nau zemlju neposredno od vlasnika Ako je prijavljena cena znaajno nia od kataloke cene za kupovinu neposredno od vlasnika lica na koje je vozilo poslednji put bilo registrovano, korigovane za dodatnu opremu, pre enu kilometrau (veu ili manju od prosene), kao i za procenat oteenja ako je u pitanju oteeno vozilo, i deklarant na zahtev carinarnice ne podnese ili podnese nezadovoljavajue dokaze da je prijavljena cena u skladu sa l. 46 i 47 Carinskog zakona, a carinarnica nema podatke za utvr ivanje carinske vrednosti po l. 48, 49, 51 i 52 tog zakona, carinska vrednost e se utvrditi na osnovu kataloke cene upotrebljavanog vozila koja odgovara kupovini neposredno od vlasnika, bez poreza, korigovane, ako je potrebno, za dodatnu opremu, pre enu kilometrau i procenat oteenja ako je u pitanju oteeno vozilo. b) Carinska vrednost za uvezena upotrebljavana / upotrebljavana i oteena vozila prodata za izvoz u nau zemlju od posrednika Kontrola prijavljene cene u ovom sluaju vrie se u odnosu na raspoloive kataloke cene upotrebljavanog vozila (na prvom mestu sa trita zemlje izvoza, a u nedostatku te cene, analogno stav 4 l. 48 i 49 Carinskog zakona, sa trita na kojem je najnia cena predmetnog vozila) za kupovinu neposredno od vlasnika i kupovinu od posrednika. Pri tome e se uzeti u obzir opremljenost vozila, pre ena kilometraa, za oteena vozila procenat oteenja, kao i da li je prijavljena cena sa ili bez uraunatog poreza kako bi se izvrilo pore enje sa odgovarajuom katalokom cenom. Ukoliko je prijavljena cena nia od kataloke cene za kupovinu neposredno od vlasnika - lica na koje je vozilo poslednji put bilo registrovano (sa ili bez poreza u zavisnosti od toga da li je u prijavljenoj ceni uraunat porez ili nije) korigovane za dodatnu opremu, pre enu kilometrau (veu ili manju od prosene), kao i za procenat oteenja ako je u pitanju oteeno vozilo, deklarant na zahtev carinarnice ne podnese ili podnese nezadovoljavajue dokaze da je prijavljena cena u skladu sa l. 46 i 47 Carinskog zakona, a carinarnica nema podatke za utvr ivanje carinske vrednosti po l. 48, 49, 51 i 52 tog zakona, carinska vrednost e se utvrditi na osnovu kataloke cene upotrebljavanog vozila za kupovinu od posrednika, bez poreza, korigovane, ako je potrebno, za dodatnu opremu, pre enu kilometrau i procenat oteenja ako je u pitanju oteeno vozilo. 2. Uvoz upotrebljavanih / upotrebljavanih i oteenih vozila radi dalje prodaje u naoj zemlji Velikoprodajne cene upotrebljavanih vozila kao i za nova vozila javno se ne objavljuju. Ukoliko raspoloive maloprodajne kataloke cene za kupovinu neposredno od vlasnika upuuju na sumnju u tanost prijavljene cene (prijavljena cena je znaajno nia), carinarnica e traiti na uvid dopunsku dokumentaciju.

Ako deklarant podnese svu traenu dokumentaciju, ako su prijavljeni podaci u JCI u odnosu na tu dokumentaciju uskla eni i ako na osnovu nje utvrdi da su ispunjeni uslovi iz lana 46 stav 1 ta. 1) do 4) Carinskog zakona, carinarnica e za carinsku vrednost prihvatiti prijavljenu cenu. Naravno, i u ovom kao i u drugim sluajevima uvoza vozila, ako oceni za potrebno, u smislu lana 105 tog zakona, carinarnica e vriti naknadnu kontrolu deklaracije. Ukoliko se, na osnovu celokupne dokumentacije, carinarnica ne uveri u istinitost i tanost prijavljene cene, a imajui u vidu raspoloive podatke, carinsku vrednost e utvrditi primenom jednog od sledeih metoda, propisanih l. 48, 49 (na osnovu transakcijske cene identinog ili slinog vozila), 51 (primenom deduktivnog metoda) ili primenom jednog od navedenih metoda uz manja odstupanja (lan 53 Carinskog zakona), na primer, zahtev da identina ili slina roba treba da bude izvezena u nau zemlju u isto ili priblino isto vreme moe se tumaiti fleksibilnije, a kao identina i slina roba, koja podrazumeva da je proizvedena u istoj zemlji u kojoj je proizvedena i roba ija se vrednost utvr uje, moe u smislu ovog lana da poslui i cena identine ili sline robe proizvedene u drugoj zemlji. Me utim, malo je verovatno da je mogue nai uvezeno i ocarinjeno identino ili slino upotrebljavano vozilo, pogotovu ako je i oteeno. U sluaju kada se za takvo vozilo ospori prijavljena cena, a utvr ivanje carinske vrednosti primenom jednog od napred navedenih metoda nije mogue, kao i zbog injenice da stanja, posebno oteenja ocarinjenih vozila u deklaraciji nisu opisana, carinska vrednost e se u smislu lana 53 Carinskog zakona utvrditi na osnovu kataloke cene koja odgovara kupovini neposredno od vlasnika, bez poreza, korigovane za sve neophodne napred navedene elemente, da bi se svela na stanje vozila ija se vrednost utvr uje. TROKOVI PREVOZA SA ASPEKTA CARINSKE VREDNOSTI lanom 54 stav 1 taka 1) Carinskog zakona propisano je da se carinsku vrednost uvezene robe uraunavaju, izme u ostalih, i trokovi prevoza, a stavom 2 istog lana da se uraunavanje tih trokova vri na osnovu merljivih podataka. I kada je re o trokovima prevoza, primarni metod za njihovo utvr ivanje je stvarno plaena cena ili cena koja treba da se plati za izvrenu uslugu prevoza pod uslovima navedenim u lanu 46 stav 1 ta. 1) do 4) Carinskog zakona. S tim u vezi pitanju prijavljenog pariteta isporuke treba posvetiti dunu panju. U Pravilniku o obliku i sadrini, nainu podnoenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 129/2003 i 53/2004), date su ifre pariteta isporuke i njihovo znaenje i iste su u skladu sa INCOTERMS-om 2000. Carinarnica e, imajui u vidu vrstu prevoza, kontrolisati prijavljeni paritet. esto se, na primer, za drumski prevoz prijavljuje paritet CIF mesto u naoj zemlji, me utim, taj paritet moe se koristiti samo za pomorski transport i za transport unutranjim plovnim putevima. Isto tako, uz ifru pariteta isporuke obavezno se pie mesto otpreme ili odredita, zavisno od toga o kom paritetu se radi, a nije redak sluaj da se u fakturi priloenoj uz deklaraciju upie samo ifra pariteta koji carinarnica prihvata. Inae, kada su u pitanju vozila, prema saznanju i steenom iskustvu, kada prodavac vozila organizuje i plaa prevoz, ti trokovi se na raunu, u odnosu na cenu samog vozila, posebno iskazuju. Stoga se, u sluaju da na raunu trokovi prevoza nisu posebno iskazani, a naveden je paritet koji podrazumeva da su u ceni uraunati trokovi prevoza, carinarnica, bez vrstih i pouzdanih dokaza, takav paritet isporuke, nee smatrati tanim. U skladu sa lanom 60 Carinskog zakona, u sluaju kada ima razloga za sumnju u tanost prijavljenog pariteta isporuke, odnosno navedenog iznosa koji je plaen ili treba da se plati za izvrenu uslugu prevoza, carinarnica e od deklaranta traiti da, pored fakture o prevozu, dostavi na uvid ugovor sa prevoznikom kojim su regulisana pitanja vezana za prevoz, a ako ugovor ne postoji drugu alternativnu dokumentaciju (ponudu prevoznika i potvrdu te ponude i sl.). Ako deklarant ne dostavi ili dostavi nezadovoljavajue dokaze, carinarnica e u carinsku vrednost uraunati trokove koji su se u isto ili priblino isto vreme, za istu vrstu prevoza, istu ili priblino istu udaljenost prijavljivali prilikom carinjenja iste ili sline robe. U sluaju kada u transakcijskoj ceni uvezenog vozila nisu uraunati trokovi prevoza nastali van nae zemlje, u carinsku vrednost e se uraunati, i to:

1. za uvoz od strane pravnog lica koje koristi tu i transport, u iznosu koji je plaen ili treba da se plati za izvrenu uslugu prevoza; 2. za uvoz od strane pravnog lica koje koristi sopstveni transport, u iznosu koji se za takvu vrstu prevoza plaa u redovnom saobraaju, o emu uvoznik podnosi dokaze; 3. za uvoz od strane fizikog lica koje koristi tu i transport, u iznosu koji je plaen ili treba da se plati za izvrenu uslugu prevoza; 4. za uvoz od strane fizikog lica kada vozilo dolazi sopstvenim pogonom, trokovi prevoza ne uraunavaju se u carinsku vrednost. Kada se radi o trokovima transporta, provera tanosti prijavljenog pariteta isporuke, kao i prijavljenog iznosa po tom osnovu, u skladu sa lanom 105 Carinskog zakona, moe se vriti, a kada je re o domaem prevozniku proveru, po potrebi, treba vriti i kod prevoznika.