Greg Ber, VENOST Prevela Zvezdana elmi

UVOD Na kraju, nad zemljom postoje samo samoa i okrutnost. Ni u zraku svetlosti ni u zrnu peska nee nai utehu, jer sve je tama, a hladni pogled Bojih ravnodunih oiju tekih kapaka pada na sve sa jednakim prezirom. Spasenje postoji samo u tvojim unutranjim snagama; mora iveti onako kako drvo ivi, ili kao bubavabe i buve koje gamiu na tlu i u ostacima Zemlje. I tako ivi, i oseti bol od saznanja da ivi. Jede ta god ti doe pod ruku, a ako ti je to to jede nekad bio brat ili sestra, neka bude tako; Boga nije briga. Nikoga nije briga. Kurva se, a da li se kurva sa mukarcem ili sa enom, nikoga nije briga; jer, kada su svi gladni, svi su kurve, ak i oni koji kurve koriste. A bolesti cvetaju kada su svi kurve, jer mikrobi moraju da ive i ire se preko tla i ostataka zemlje. Neki kau da emo se sami popeti na nebo. Neki kau da je svi trebalo da pomremo; trebalo je da umremo, za kaznu. Ali, tako ne treba da bude. Jer, izoblienjem vremena i po hiru istorije, aneli dolaze sa Kamena, da stupaju zemljom i nude utehu koju zemlja ne moe da prui; da odgurnu oblake i dim i dopuste suncu da proe, da zaseju nae useve i poanju nau hranu, a onda da nam predaju plugove. Divite se tome, a ne proklinjite anele u ludilu svoje krivice; jer oni su sena kao san, a vi ne verujete istinski. Oni vas neguju u bolesti, a vremenom ete im se pridruiti da negujete druge. Medicina postaje religija; pomo je jedina zapovest; isceljenje je najvei dar Bogu koji se moe zamisliti. Oni donose uda sa Kamena. Ostaju meu nama, ali nisu deo nas, i neki se ale, ali ostali ne obraaju panju kao to se ne obraa panja na triarije. Ono na ta se ti neki ale je podela i nezadovoljstvo, jer mi nikad nismo sreni. I nikad nismo mirni ni zadovoljni. Ali, aneli to ne sluaju. A onda iz biblijskih zemalja i sa istoka, iz zemalja Zaveta, ka ljudima od Zaveta, stie pobuna. Jer, njihove zemlje nisu bile sprene i oni jo mogu da nau snagu u tlu, a mudri su i poznaju Zakon o drvetu i buvi. Poto su Odabrani od Boga, bore se protiv anela koji nisu aneli, nego su za njih avoli; bore se, ali uda ih umiruju i ine pokornima. Stoga ljudi od Zaveta spavaju snom pokornih, gradei i radei, a ne borei se. Tako je u zemljama gde je oveanstvo prvi put otvorilo oi. A onda u zemljama utonulim u zlo, pri vrhu Srca Tame, kao beli talog u tamnoj boci, iz tih zemalja stiu govornici Afrikanera i Engleza u svojim lepim uniformama, da opljakaju sve nedirnute june predele Zemlje. Bore se, ali uda ih

umiruju i ine ih pokornim, na svoj nain. Stoga oni spavaju snom pokornih, gradei i radei, a ne borei se. Tako je na dnu amfore Afrike. Svetlost i uenje poinju ponovo nad tlom, jer snaga se vraa tlu, i mesu. Sve to dugujemo anelima. I ako su oni samo ljudi, samo naa deca koja nam se vraaju zaogrnuta svetlou, ta je to za nae zadovoljstvo i zahvalnost? Oni nas podiu od Zakona o drvetu i buvi, i ine nas ponovo ljudima.

Gerom Rafael, Knjiga Smrti, Sura 4, Knjiga 1.

1. OPORAVLJENA ZEMLJA, NEZAVISNO PODRUJE NOVOG ZELANDA, 2046. Groblje stanice Novi Marinson imalo je samo trideset grobova. Ograeni komadi zeljita bio je okruen ravnim travnjakom, oko i preko koga se zatitniki povijao potoi, tiho uborei kroz svei, suvi vetar. Vlati trave povijale su se i utale pod vetrom. Planine krunisane snegom bile su umotane sivim oblacima kao alom, dok su blistale nad dolinom. Sunce je bilo na oko sat iznad Dvoprste planine na istoku, i bilo je sjajno, mada ne i toplo. Uprkos vetru, Geri Lenijer se znojio. Pomogao je da se koveg prenese kroz otvorenu belu ogradu do svee iskopane rake, oznaene nemarno nabacanom hrpom crne zemlje, pretvorivi pri tom lice u masku kako bi sakrio napor i otre probade bola. Koveg su nosila estorica prijatelja. Sam koveg bio je samo lepo uobliena i precizno planirana kutija od borovine, ali Lorens Hajneman je u trenutku smrti imao dobrih devedeset kilograma. Njegova udovica, Lenora Karolson, ila je dva koraka iza njih, podignutog lica, zbunjeno zurei u neto tik iznad kraja kovega. Njena nekada pepeljasto plava kosa sada je bila srebrno seda. Lari je izgledao mnogo mlai od Lenore, koja je delovala krhko i vilinski i sada, u svojoj devedesetoj. Bio je dobio novo telo posle sranog napada, pre trideset etiri godine; nisu ga ubili starost ni bolest, nego lavina kamenja u planinskom logoru, dvadesetak kilometara odatle. Poloili su ga u zemlju i povukli debelu crnu uad. Koveg se nagnuo i zakripao. Lenijeru se uini kako je Hajnemanu ovaj grob neudoban, ali odmah odagna te uzlete mate; nije dobro pridavati druga znaenja smrti. Svetenik nove rimske crkve govorio je nad grobom na latinskom. Lenijer je prvi ubacio u jamu pregrt vlane zemlje. Pepeo pepelu. Tlo je ovde vlano. Koveg e istrunuti.

Lenijer protrlja rame dok je stajao kraj Karen, koja mu je bila ena ve gotovo etiri decenije. Kruila je pogledom po licima daljih suseda, traei neto to bi joj pomoglo da se ne oseti toliko izdvojenom. Lenijer je pokuavao da posmatra oaloene njenim oima, naavi pri tom samo tugu i nervoznu smernost. On joj dotae lakat, ali ona je odbi svaku utehu. Karen se oseala kao da ne pripada ovde. Volela je Lenoru Karolson kao majku, a ipak nije priala sa njom ve dve godine. Tamo gore, na nebu, meu okruzima u orbiti, Heksamon je vodio svoje poslove, ali nije poslao predstavnika uzvienih nebeskih tela; i zaista, s obzirom na to ta je Lari u poslednje vreme mislio o Heksamonu, taj gest ne bi ba bio umesan. Kako su se stvari izmenile... Podele. Razdvajanja. Propasti. Ni sav posao koji su obavili na Oporavku nije mogao ponititi te razlike. Tako mnogo su oekivali od Oporavka. Karen je jo bila puna nade, jo je radila na raznim projektima. ali, oni oko nje uglavnom nisu delili njene nade. Jo je bila puna vere, u budunost, u napore Heksamona. Lenijer svoju veru bee izgubio pre dvadeset godina. Sada su polagali znaajan deo svoje prolosti u vlanu zemlju, bez nade u novo oivljavanje. Hajneman nije oekivao da e poginuti nesrenim sluajem, ali, ipak, sam je odabrao svoju smrt. Lenijer bee nainio slian izbor. Jednog dana, znao je, zemlja e primiti i njega, i to mu se i dalje inilo valjanim, iako nije bilo bez prizvuka uasa. Umree. Bez ikakvih drugih izgleda. Kao i Hajneman, kao i Lenora, do izvesne take prihvatao je mogunosti koje je nudio Heksamon, a onda se predomislio. Karen se nije predomislila. Da je pod kamenom lavinom bila ona, a ne Lari, sada ne bi bila mrtva; sauvana u implantu, ekala bi skoro uskrsnue, u telu svee uzgajenom za nju u jednom od okruga, i donesenom na Zemlju. Uskoro bi bila jednako mlada, a moda i mlaa nego to je sada. A kako su godine prolazile, ona nije ostarila nita vie nego to je elela, a telo joj se menjalo samo na prihvaene naine. To ju je odvajalo od ostalih ljudi. Odvajalo ju je i od mua. Kao i Karen, njihova ki Andija imala je implant, a Lenijer se tome nije protivio, to ga je ponekad inilo malo posramljenim; ali, to to ju je gledao kako raste i menja se bilo je i samo po sebi izuzetno iskustvo, i shvatio je da je daleko spremniji da prihvati svoju nego smrt svoje divne keri. Nije se protovio Kareninim planovima, i Heksamon se spustio da blagoslovi dete jednog od svojih vernih slugu, da da njegovoj keri dar koji on sam ne bee prihvatio, poto nije bio (niti je mogao biti) dostupan svim Starim uroenicima Zemlje. A onda je nastupila ironija i ostavila trajni trag u njihovim ivotima. Pre dvadeset godina, Andijin avion se sruio u istoni Pacifik i nikad je nisu nali. Izgledi

za povratak u ivot njihove keri bili su pokopani u mulju nekog ogromnog ponora, kao siuan kliker, jer ak ni tehnologija Heksamona nije uspela da je pronae. On zasuzi, ali ne zbog Larija. Obrisao je lice i ukoio izraz da bi pozdravio svetenika, bogobojaljivog mladog hipokritu kojeg nikad nije voleo. "Dobro vino se pakuje u udne flae", rekao je jednom Lari. Stekao je mudrost na kojoj mu zavidim. U prvom naletu udesa, dok su radili sa Heksamonom, svi su bili oamueni; Hajneman je, dodue, rado prihvatio drugo telo, a Lenora je prihvatila postupak podmlaivanja kako bi odrala korak sa muem. Kasnije je prestala sa tim, ali i sada je izgledala kao da ima jedva sedamdeset... Veina Starih uroenika nije imala mogunost da stekne implant; ni zemaljski Heksamon nije mogao da snabde svakoga na Zemlji neophodnim aparatima; a ak i da se to moglo, kulture Zemlje nisu bile spremne ni za priblinu besmrtnost. Lenijer je odbio implante, ali je prihvatio medicinu Heksamona; sve do danas nije znao je li to bila hipokrizija. Ta medicina je stajala na raspolaganju veini, mada ne i svim Starim uroenicima, rasejanim po unitenoj Zemlji; i Heksamon se naprezao da bi postigao i toliko. Bio je ubedio sebe da za obavljanje posla koji vri mora biti zdrav i u formi, a da bi bio zdrav i u formi dok obavlja taj posao - zalazei u mrtve zemlje, ivei usred smrti, bolesti i zraenja - bile su mu potrebne prednosti medicine Heksamona. Lenijer je oseao Kareninu reakciju. Kakvo traenje. Toliki ljudi otpadaju i odustaju. Smatrala je da se ponaaju neodgovorno. Moda je i tako, ali oni - kao i on, kao i Karen - behu posvetili veliki deo ivota Oporavku i veri. Bili su zasluili svoja verovanja, ma koliko ih ona neodgovornim smatrala. Ono to su svi dugovali okruzima u orbiti bilo je neizmerno. Ali, ljubav i odanost ne mogu se zasluiti opratanjem dugova. Lenijer poe sa oaloenima prema malenoj crkvi nekoliko stotina metara dalje, dok je Karen ostala pozadi, kraj grobova. Plakala je, ali on nije mogao da ode i utei je. On odmahnu glavom, otro, i pogleda u nebo. Niko nikad nije ni pomislio da bi moglo ispasti ovako. I dalje je i sam jedva verovao u to. U crkvenoj sali, koja je zauzimala itav sprat, dok su tri mlae ene iznosile sendvie i pun, Lenijer je ekao svoju enu da se pridrui dai. Ljudi su se okupljali

po dvoje-troje, s nelagodnou, kako bi zajedno prili udovici i izrazili sauee, dok je ona to primala uz odsutan osmeh. Svoju prvu porodicu je izgubila u Smrti, seti se on. Ona i Lari, poto se behu povukli iz Oporavka pre deset godina, ponaali su se kao klinci... Peaili su po Junom ostrvu, bavili se raznim hobijima, povremeno odlazili u Australiju na produene obilaske, jednom su ak odjedrili na Borneo. Bili su bezbrini, ili su bar tako izgledali, i Lenijer im je zavideo na tome. "Tvojoj eni je ovo teko palo", ree mladi crvenog lica po imenu Fremont, priavi sam Lenijeru. Fremont je vodio novootvorenu stanicu Irski potok; njegove poludivlje merino ovce ponekad su stizale ak do Tvizela, i nisu ga smatrali uzornim graaninom. Znak njegove stanice bila je ptica kea, to je bilo udno za oveka koji ivi od ovaca; ipak, pripisivali su mu da je jednom rekao: "Nisam nita manje nezavisan nego moje ovce. Idem kuda elim, kao i one." "Svi smo ga voleli", primeti Lenijer. Nije znao zato bi se poveravao ovom gotovo strancu crvenog lica, ali, dok je motrio ulaz, oekujui Karen, zau sebe kako govori dalje. "Bio je mudar ovek, a ipak jednostavan. Znao je svoje granice. Ja..." Fremont podie kosmate obrve. "Bili smo zajedno na Kamenu", objasni Lenijer. "To sam uo. Sve vas meaju sa anelima." Lenijer odmahnu glavom. "On je to mrzeo." "Ali, dobro je radio, ovde i svuda drugde", nastavi Fremont. Na pogrebu su svi pristojni. Na vratima se pojavi Karen. Fremont, kome nije moglo biti vie od trideset pet, pogleda ka njoj, pa ponovo ka Lenijeru, ispitivakim pogledom. Lenijer uporedi sebe sa tim mladim i silovitim ovekom; njegova kosa bila je skoro sasvim seda, ake krupne, smee i vornovate, lea malo povijena. Karen nije delovala nita starije od Fremonta.

2. ZEMALJSKI HEKSAMON, ORBITA ZEMLJE, OSNI EUKLID "Hajde da priamo", predloi Suli Ram Kikura, iskljuivi okovratnik-ucrtava i sklupavi se u fotelji iza Olmija. On je stajao kraj prozora njenog stana - pravog prozora, koji je gledao na unutranji zid Osnog Euklida, kraj cilindriog prostora koji je nekada okruivao sredinju singularnost Puta. Sada su se u njemu videli plivaiaeronauti sa prozirnim krilima nalik na slepe mieve, lebdei zabavni parkovi, graani kako prolaze putanjama oznaenim blago purpurnim poljima - i mali luk tame sleva, svemir oko Zemlje koji se video preko unutranjeg zida.

Boje i ivost podseali su ga na sliku nekog Francuza sa poetka dvadesetog veka, scenu u parku iznenada lienom gravitacije - parovi u etnji i deca ortodoksnih Naderita suludo razbacani svako na svoju stranu. Prizor se neprekidno menjao, poto je telo ose rotiralo oko upljine u sreditu, prikazujui tok ivota i drutva Heksamona, a Olmiju se inilo da vie ne spada tu. "Sluam te", ree on, mada je nije pogledao. "Nisi posetio Tapija ve mesecima." Tapi je bio njihov sin, stvoren od smee njihovih tajni u gradskoj memoriji Euklida. Takav vid zaea vratio se u modu tek poslednjih desetak godina; pre toga, dok su ortodoksni Naderiti preovladavali u okrunoj upravi Euklida, najea su bila prirodna roenja i roenja ex utero, i nek idu do avola silna stolea tradicije Heksamona. Otuda deca koja su se igrala u Parku Toka pod prozorima Ram Kikure. Olmi mirnu, oseajui se krivim to izbegava njihovog sina. Suli Ram Kikura je uvek pogaala pravo u metu. "Dobro mu ide." "Potrebni smo mu oboje. Deliminjak po zahtevu nije zamena za oca. Za nekoliko meseci ekaju ga testovi za otelovljenje i potrebno mu je..." "Da, da." Olmi umalo da poele da nikad nisu dobili Tapija. Teret odgovornosti, sada kad ga istraivanja toliko optereuju, bio je prevelik. Naprosto, nije imao vremena. "Ne znam da li da se ljutim na tebe ili ne", ree ona. "Suoen si sa neim tekim. Pretpostavljam da bih pre nekoliko godina pogodila o emu se radi..." Glas joj je bio bogat i miran, i uspeno je njime vladala, ali nije uspela da prikrije brigu i nervozu zbog njegovog tihog otpora. "Dovoljno te cenim da bih te pitala ta te mui." Cenim. Bili su glavni ljubavnici jedno drugom vie decenija nego to je eleo da srauna (sedamdeset etiri godine, podseti ga, mimo njegove elje, memorija implanta), i proli su - uestvujui u njima - kroz najburnije i najspektakularnije delove istorije Heksamona. Nikad se nije ozbiljno udvarao ni jednoj eni osim Ram Kikuri; znao je da e se, ma kuda otiao, ma sa kim uspostavio privremenu vezu, uvek njoj vratiti. Ona mu je bila par - homorf, u politici ni Naderit ni Geel, zastupnik itavog ivota, jednom predstavnik korporeala Zemlje u Neksusu, heroina nesrenih, zanemarena i nezanemarljiva. Ni sa kim drugim ne bi mogao da napravi Tapija. "Samo sam prouavao neto." "Da, ali nee da mi kae ta si prouavao... ta god da je u pitanju, to te je izmenilo." "Naprosto gledam unapred."

"Zna neto u ta ja nisam upuena, je li tako? Vraa se iz penzije? Taj put na Zemlju..." On ne ree nita i ona se povue, vrsto stegnutih usana. "U redu. Neto tajno. Neto u vezi sa ponovnim otvaranjem." "Niko to ozbiljno ne planira", ree Olmi, i u glasu mu se oseti prizvuk udljivosti neobian za oveka starog pet vekova. Samo je Ram Kikura mogla da se probije kroz njegov oklop i izazove takav odgovor. "ak se ni Korzenovski ne slae sa tobom." "Sa mnom? Nikad nisam rekao da se zalaem za ponovno otvaranje." "To je besmisleno", ree ona. Sada su oboje prodrli ispod oklopa. "Kakve god probleme da imamo, i neuspehe, da ostavimo Zemlju..." "To je ak jo manje verovatno", tiho ree on. "... i da ponovo otvorimo Put... to se kosi sa svime ime smo se bavili poslednjih etrdeset godina." "Nikad nisam rekao da to elim", odvrati on. Njen podsmeljivi pogled ga zapanji. Nikada se ne behu toliko udaljili jedno od drugog da bi mogli da oseaju meusobni intelektualni prezir. Njihov odnos je uvek predstavljao meavinu strasti i dostojanstva, ak i u godinama najveih svaa... Ovo je pokazivalo da e ih moda ponovo dostii ili i nadmaiti, iako je odbijao to da prizna. "Niko to ne eli, ali zapravo bi bilo uzbudljivo, zar ne? Ponovo biti zauzet i koristan, imati misiju, vratiti se u dane mladosti i godine najvee moi. Ponovo otvoriti trgovinu sa Talzitom. Koliko uda!" Olmi malo podie jedno rame, priznajui da u njenim reima ima i malo istine. "Na posao ovde nije zavren. Treba da ponovo napiemo itavu svoju istoriju. To je svakako dovoljno veliki posao." "Mislio sam da ti i tvoji nikad niste umereni", ree Olmi. "Osea zov dunosti, zar ne? Priprema se za ono to misli da e se desiti." Suli Ram Kikura se protee i ustade, uhvativi ga pod ruku vie ljutito nego neno. "Zar nismo nikada istinski delili misli? Zar je naa ljubav oduvek bila samo privlaenje suprotnosti? Protivio si mi se u vezi sa pravom Starih Uroenika na individualnost..."

"Sve drugo bi poremetilo Oporavak." To to je ona potegla to pitanje posle trideset osam godina, i to je on smesta odgovorio, pokazivalo je da ugljevlje te svae jo ne bee zgaslo. "Sloili smo se da se ne moramo slagati", ree ona, gledajui ga u lice. Kao zastupnik Zemlje u godinama nakom Odvajanja i na poecima Oporavka, Ram Kikura se protivila naporima Heksamona da koristi Talzit i druge mentalne terapije nad Starim Uroenicima. Citirala je tadanje zakone Zemlje i iznela sluaj pred sudove Heksamona, tvrdei da Stari Uroenici imaju pravo da izbegavaju provere mentalnog zdravlja i korektivnu terapiju. Na kraju, itava njena sudska avantura okonana je donoenjem posebnog Zakona o Oporavku. To je bilo reeno pre trideset osam godina. U ovom trenutku je oko etrdeset procenata preivelih na Zemlji primalo neku vrstu terapije. Kampanja u korist primene bila je majstorska. Ponekad jeprekoraivala ogranienja, ali, uspela je. Mentalne bolesti i oteenja bili su bukvalno iskorenjeni. Ram Kikura se potom posvetila drugim pitanjima i drugim problemima. Ostali su ljubavnici, ali odnos im je bio pod pritiskom jo od tada. Njihova veza je bila veoma vrsta. Obina neslaganja - ak i ovakva - nisu mogla da je prekinu. Ram Kikura nije mogla, a u svakom sluaju ne bi ni htela da plae ili pokazuje slabost kao Stari Uroenici, a Olmi je pre mnogo stolea odustao od takvih svojstava. Njeno lice bilo je dovoljno upeatljivo i bez suza; on je umeo da raspozna u njoj naroiti karakter stanovnika Heksamona, oseanja uzdrana, pa ipak nekako saoptena, uglavnom tugu i gubitak. "Promenio si se u poslednje etiri godine", ree mu ona. "Ne mogu da odredim kako... ali, ta god da radi, za ta god da se priprema, to umanjuje onaj deo tebe koji volim." on zakilji oima. "Nee da pria o tome. ak ni sa mnom." On polako odmahnu glavom, oseajui u sebi novo uruavanje, nov talas povlaenja. "Gde je onaj moj Olmi?" tiho upita Ram Kikura. "ta si uinio s njim?"

"Ser Olmi! Vrlo mi je milo to ste se vratili. Kako ste putovali?" Predsednik Kijes Faren Siliom je stajao na prostranoj prozirnoj platformi, dok se veliki disk Zemlje pomaljao ispod njega, u skladu sa rotiranjem Osni Euklida. Pet stotina

kvadratnih metara napregnutog i jonski uvrenog stakla i dva sloja vunog polja leali su izmeu predsednikove sale za sastanke i otvorenog svemira; izgledalo je kao da stoji nasred zjapeeg nitavila. Odeda Farena Silioma - bele afrike pamune pantalone i upava crna koulja bez rukava od preraenog lana sa ika - naglaavali su njegovu odgovornost za dva sveta: Oporavljenu Zemlju, ija je istona hemisfera pod njihovim stopalima upravo ulazila u jutro, i orbitalna tela: Osni Euklid i Osni Toro, kao i asteroidni zvezdani brod iak. Olmi je stajao kraj jedne ivice prozirnog otvora u spoljanjem omotau okruga. Zemlja bee nestala sa vidika. On ucrta zvanini pozdrav Farenu Siliomu i glasno dodade: "Put mi je glatko proao, Ser Predsednie." Tri dana strpljivo je ekao na prijem, iskoristivi to vreme za nelagodnu posetu Suli Ram Kikuri. Bezbroj puta ranije ekao je prve ministre i nie zvaninike, potpuno svestan, kako su stolea prolazila, da je razvio oseanje nadmonosti starog vojnika nad komandantima, ili, barem, snishodljivost prema hijerarhiji. "A va sin?" "Neko vreme ga ve nisam video, Ser Predsednie. Koliko ujem, dobro mu ide." "Lep broj dece e uskoro izai na ispite pred utelovljenje", primeti Faren Siliom. "Trebae im tela i zaposlenje, svima njima, ako prou onako lako kako znam da e proi va sin. Jo imamo optereenja za ograniene izvore." "Da, Ser." "Pozvao sam dvojicu svojih saradnika da prisustvuju delu naeg sastanka", dodade Predsednik, sklopivi ruke iza lea. Dva ovlaena duha - projektovane delimine linosti, sposobne da privremeno deluju nezavisno od originala - pojavie se na nekoliko metara od predsednika. Olmi prepoznade jednog od njih, vou neo-Geela u Osnom Euklidu, Toberta Tomsona Tika, jednog od trideset senatora Euklida u Neksusu. Olmi bee ispitao Tika na poetku svoje misije, iako se nije lino sreo s njim. Slika Tikovog deliminjaka izgledala je neto pristalije i miiavije od originala j epurenje koje je postalo uobiajeno meu radikalnijim politiarima Neksusa. Prisustvo projektovanih deliminjaka bilo je i staro i novo. Tokom trideset godina nakon Odvajanja, razdvajanja ika i Puta, ortodoksni Naderiti kontrolisali su Heksamon i ovakve tehnoloke slike bile su dozvoljene samo u sluajevima preke potrebe. Sada je korienje deliminjaka bilo uobiajeno; neo-Geeli poput Tika nisu se ustezali da rasipaju svoju sliku i linost po Heksamonu.

"Ser Olmi poznaje senatora Tika. Meutim, mislim da niste sreli senatora Rasa Miinija, senatora teritorije Velike Australije i Novog Zelanda. On je ovog asa u Melburnu." "Izvinite zbog vremenske razlike, Ser Olmi", ree Miini. "Nema problema", odgovori Olmi. Podnoenje izvetaja bila je ista formalnost, poto je njegov najvei deo ve bio uoblien u detaljan dosije grafikona i ucrtavanja; ali, ak i tako, nije oekivao da e Faren Siliom pozvati svedoke. Bio je mudar voa, koji je znao kada da svojim protivnicima dodeli visoke poloaje; Olmi je malo znao o Miiniju. "Dozvolite da se opet izvinim to vas uznemiravam u veoma zasluenom odmoru." Predsednika ponovo okupa svetlost Zemlje. Kako se okrug rotirao, Zemlja je izgledala kao da ponovo prolazi ispod njih. "Stoleima ste sluili ovoj slubi. Mislim da je najbolje osloniti se na nekoga ko ima vae iskustvo i perspektivu. Naravno, ono sa im ovde imamo posla uglavnom su istorijski problemi i tenje..." "Problemi kultura, moda", ubaci se Tik i Olmi pomisli kako je nepristojno da deliminjak prekine Predsednika; ali, eto, takav je stil neo-Geela. "Pretpostavljam da ovi veleasnici znaju na kakav ste me zadatak poslali", ree Olmi, pokazavi glavom ka duhovima. Ali ne itav zadatak. Predsednik ucrta potvrdu. Ispod njih skliznu mesec, tanak i blistav platinski luk. Sada su svi stajali blizu sredita platforme, a slike deliminjaka blago su titrale. ukazujui na njihovu prirodu. "Nadam se da je ovaj zadatak bio manje naporan od onih po kojima ste postali poznati." "Nije uopte bio naporan, Ser Predsednie. Bojao sam se da u izgubiti dodir sa detaljima Heksamona..." Ako ne i sa itavom ljudskom rasom, pomisli on, "...ako budem iveo tako mirno i lagodno." Predsednik se nasmei. ak je i Olmiju bilo teko da starog veterana, kao to bee on, zamisli da provodi ivot u mirnoj dokolici. "Poslao sam Ser Olmija na misiju po Oporavljenoj Zemlji, kako bi nam obezbedio objektivan uvid u nae meusobne odnose. To se, u svetlosti etiri nedavna pokuaja ubistva slubenika Heksamona i predvodnika Zemlje, inilo neophodnim. Mi u Heksamonu nismo navikli na takve... ekstremne stavove. Moda su to samo poslednji odjeci Zemljine politike prolosti, ili ukazuju na kidanje veza kojih nismo ni svesni - odraza naeg 'stezanja kaia' u orbitirajuim okruzima. Zamolio sam ga da mi donese pregled napretka Oporavka. Neki veruju da je okonan, pa je i na Heksamon proglasio Zemlju 'Oporavljenom', u svrenom obliku,

kao da je posao gotov. Ja, meutim, nisam ubeen u to. Koliko e vremena i truda biti potrebno da se Zemlji zaista vrati zdravlje?" "Oporavak tee onoliko dobro koliko se moglo oekivati, Ser Predsednie." Olmi bee svesno izmenio stil govora i ucrtavanja. "Kao to je senatoru Australije i Novog Zelanda poznato, ak ni ogromna tehnologija Heksamona ne moe nadoknaditi nedostatak sirovina, pogotovo kada se preduzme ovako veliki posao za svega nekoliko decenija. Postoji prirodno vreme potrebno da Zemlja zalei svoje rane, i mi to ne moemo mnogo ubrzati. Po mojoj proceni, zavreno je oko polovine posla, ako kaemo da e pun oporavak znaiti povratak ekonomskim uslovima koji se mogu uporediti sa onima od pre Smrti." "Zar to ne zavisi od ambicija nas na Zemlji?" upita Ras Miini. "Ako elimo da dovedemo Zemljane na nivo koji se moe uporediti sa onim u okruzima ili iku..." Nije zavrio reenicu; nije ni bilo potrebno. "To bi potrajalo itavo stolee, ili i vie", primeti Olmi. "Ne postoji utvreno miljenje da Stari Uroenici ele tako brz napredak. Neki od njih bi se svakako protivili." "Koliko su stabilni nai odnosi sa Zemljom u ovom trenutku?" upita iznenada Predsednik. "Mogli bi se, Ser, znatno popraviti. I dalje postoje podruja snanog, otvorenog politikog otpora - u Junoj Africi i Maleziji, na primer." Ras Miini se ironino nasmei. Pokuaj junoafrike invazije na Australiju i dalje je bio bolno seanje, jedna od najveih kriza tokom etiri decenije Oporavka. "Ipak, otpor je iskljuivo politiki, a ne vojni, i to ne naroito dobro organizovan. Posle poraza Vortrekera, Juna Afrika je klimava, dok je Malezija sasvim neorganizovana. Oni u ovom trenutku ne predstavljaju izvor brige." "Nae male 'zaraze razuma' obavile su posao?" Olmi se tre. Upotreba psihobiolokih agenasa na Zemlji trebalo je da bude strogo poverljiva; samo nekolicina najpoverljivijih Starih Uroenika znala je za to. Je li Ras Miini bio jedan od njih? Da li Faren Siliom toliko veruje Tiku, da sme da ih makar i uzgred pomene? "Da, Ser." "A ipak, imate neto protiv masovnih tretmana?" "Oduvek sam priznavao njihovu neophodnost." "I niste ni malo sumnjali?"

Olmi se oseao kao da se njime poigravaju i nije uivao u tom oseanju. "Ako se radi o protivljenju ranijeg zastupnika Zemlje, Suli Ram Kikure... nije neophodno, Ser Predsednie, da delimo politika miljenja, ak i ako delimo krevet." "To je sada sve prolost. Oprostite to sam vas prekinuo. Molim vas da nastavite, Ser Olmi." "I dalje postoji jaka napetost izmeu veine Starih Uroenika i vladajuih partija u orbitalnim telima." "To me i dalje boli i zbunjuje", primeti Faren Siliom. "Nisam siguran moe li se to prevazii. Odbacuju nas u mnogo emu. Oteli smo im mladost..." "Izvukli smo ih iz Smrti!" otro dobaci Predsednik. Ovlaeni duh Rasa Miinija bledo se nasmei. "Spreili smo ih da sami sazru i oporave se, Ser. Zemaljski Heksamon koji je izgradio i lansirao iak izrastao je upravo iz takve bede, nezavisno; neki Stari Uroenici smatraju da smo im moda suvie pomogli, i da smo im nametnuli svoj nain razmiljanja." Faren Siliom ucrta nevoljno slaganje. Olmi je tokom poslednje decenije primetio da zvaninici u orbitalnim telima zauzimaju sve otriji stav. A Stari Uroenici, poto su to to su - mnogi i dalje grubi i neobrazovani, jo okirani Smru, bez politike i upravne prefinjenosti koja se stie tokom stolea iskustva na Putu poeli su da odbijaju vrstu, iako nenu ruku svojih monih potomaka. "Zemaljski Senat je miran i spreman na saradnju", ree Olmi, izbegavaui pogled Rasa Miinija. "Najvee razoaranje, osim onih koje sam ve pomenuo, izgleda da predstavljaju Kina i Jugoistona Azija." "Gde su se nauka i tehnologija podigle prve posle Smrti, po naoj istoriji... spremni i snani narodi. Koliko su, sve u svemu, neprijateljski nastrojeni Stari Uroenici?" "Svakako ne toliko da preduzmu neke globalne aktivnosti, Ser Predsednie. Recimo da je u pitanju predrasuda, a ne gnev." "A ta je sa Deraldom Bruksom u Engleskoj?" "Razgovarao sam sa njim, Ser. On ne predstavlja pretnju." "Mene ipak brine. Ima dosta sledbenika u Evropi." "Skoro dve hiljade, u oporavljenoj populaciji od deset miliona. Glasan je, ali nije moan. Osea duboku zahvalnost zbog onoga to je Heksamon uinio za

Zemlju... Samo, ne prihvata one vae inovnike koje se prema Zemljanima ponaaju kao prema deci." A takvih ima i previe, pomisli on. "Ne prihvata moje inovnike." Predsednik se ushoda po platformi. Olmi je to posmatrao sa dubokim, ironinim humorom. Politiari su se svakako promenili od dana njegove mladosti - ak i od Odvajanja. Zvanino dranje je izgleda bilo davno zaboravljena umetnost. "A religiozni pokreti?" "Snani kao i uvek." "Mm." Faren Siliom zaklima glavom, kao da koristi loe vesti za potpirivanje utrnule nervoze. "Postoje najmanje trideset dve verske grupe koje ne prihvataju vae inovnike kao privremene ili duhovne voe..." "Ni ne oekujemo da ih prihvate kao duhovne voe", odvrati Faren Siliom. "Neki zvaninici su vie puta pokuali da Starim Uroenicima nametnu pravilo Dobrog oveka", podseti ga Olmi. "ak i asnim Naderovim savremenicima..." Pre koliko vremena su fanatini ortodoksni predstavnici korporeala Naderita preporuivali upotrebu ilegalnih psihobiolokih agenasa kako bi priveli neverne Zvezdi, Sudbini i Pneumi? Petnaest godina? Olmi i Ram Kikura behu pomogli da se ta ideja suzbije pre nego to je i stigla do tajne sednice Neksusa, ali Olmi umalo da je preko noi prihvatio njene radikalne poglede. "Obraunali smo se sa tim nitarijama", odbrusi Faren Siliom. "Moda ne dovoljno otro. Mnogi i dalje imaju uticajne poloaje i nastavljaju svoju kampanju. U svakom sluaju, ni jedan od tih pokreta ne zastupa otvorenu pobunu." "Graanska neposlunost?" "To je u Heksamonu zagarantovano pravo", napomenu Olmi. "Vrlo retko korieno proteklih decenija", odvrati Faren Siliom. "A ta je sa Obnovljenim Preduzetnicima?" "Ne predstavljaju pretnju." "Ne?" Predsednik je izgledao gotovo razoaran. "Ne. Njihova odanost Heksamonu je istinska, ma kakva da su im ostala verovanja. Osim toga, predvodnica im je umrla pre tri nedelje, na podruju nekadanje Nevade." "Prirodnom smru, Ser Predsednie", upade Tik. "To je vana pojedinost. Odbila je ponude proirenja i usnimavanja u implante..."

"Odbila ih je", primeti Olmi, "zato to nisu bili ponueni i njenim sledbenicima." "Nemamo sredstava da pruimo besmrtnost svakom stanovniku Zemaljskog Heksamona", ree Faren Siliom. "A ionako ne bi bili drutveno spremni." "Tako je", priznade Olmi. "U svakom sluaju... oni se nikada nisu protivili planovima Heksamona van svoje neposredne oblasti." "Jeste li se sreli sa senatorom Kanazavom na Havajima?" upita Ras Miini uz prizvuk nedopadanja i Olmi odjednom shvati zbog ega je ovaj senator prisutan. Ras Miini je duom i srcem bio pripadnik orbitalnih tela. "Ne", odgovori mu on. "Nisam znao da nije u potpunosti pristalica Heksamona?" "Prigrabio je sebi dosta moi proteklih godina. Naroito na Pacifikom grebenu." "Vrlo je sposoban politiar i upravlja", primeti Faren Siliom, obuzdavi senatora jednim pogledom. "Nije nam dunost da zauvek zadrimo mo. Mi smo lekari i uitelji, a ne tirani. Ima li jo neto znaajno, Ser Olmi?" Bilo je, ali Olmi je znao da se o tome nee razgovarati pred ovim deliminjacima. "Ne, Ser. Svi detalji su snimljeni." "Gospodo", ree Predsednik, podiui ruke i otvarajui dlanove ka njima. "Imate li na kraju jo neko pitanje za Ser Olmija?" "Samo jedno", oglasi se Tikov deliminjak. "ta vi mislite o ponovnom otvaranju Puta?" Olmi se nasmei. "Moje miljenje o tom pitanju nije vano, Ser Tik." "Moj original je veoma zainteresovan za miljenje onih koji se jasno seaju Puta." Tik je bio roen tek nakon Odvajanja; bio je jedan od najmlaih neo-Geela u Osnom Euklidu. "Ser Olmi ima pravo da zadri svoje miljenje za sebe", primeti Faren Siliom. Tikov deliminjak se izvini bez mnogo iskrenosti. "Hvala vam, Ser Predsednie", zakljui Minijev deliminjak. "Cenim vau saradnju sa parlamentom Zemlje. Nadam se da u imati priliku da prouim va detaljan izvetaj, Ser Olmi."

Duhovi izbledee, ostavljajui ih same nad mranim bezdanom, sada bez Zemlje i Meseca. Olmi pogledao nanie i uoi svetlucavu trunicu meu zvezdama... iak, pomisli on. Njegovi implanti brzo izvrie proraune i potvrdie njegov zakljuak. "Jo jedno, poslednje pitanje, Ser Olmi, a onda je ovaj sastanak zavren. NeoGeeli... Ako uspeju da navedu Heksamon na ponovno otvaranje Puta, imamo li sredstava da nastavimo pomaganje Zemlje u dosadanjem obimu?" "Nemamo, Ser Predsednie. Uspeno ponovno otvaranje Puta izazvalo bi u najmanju ruku ogromna kanjenja glavnih pravaca oporavka." "Ve smo na granici sredstava, zar ne? Vie nego to je Heksamon spreman da prizna. Pa ipak, neki Zemljani - a meu njima i Miinijevi - veruju da bi, dugorono gledano, ponovno otvaranje Puta koristilo svima nama." Predsednik zavrte glavom i ucrta simbol presude i simbol izuzetne nepromiljenosti: ovek koji otri neprirodno dugaak ma. Ucrtani simbol, sam po sebi, vie nije imao veze sa ratom, ali to podznaenje ipak pomalo iznenadi Olmija. Rat, sa kim? "Moramo nauiti da se prilagodimo i ivimo u trenutnim okolnostima. Duboko verujem u to", ree Faren Siliom. "Ipak, moj uticaj nije bezgranian. Toliko naih je postalo nostalgino! Moete li to da poverujete? ak i ja... Bio sam jedan od luonoa koji su podrali Rozena Gardnera i zahtevali povratak na Zemlju, koju smo smatrali svojim pravim domom - mada niko iv u Putu nikad nije bio na Zemlji! Mislimo da smo veoma prefinjeni, a najdublja oseanja i motivacija su nam potpuno iracionalni i prometejski. Moda bi nam pomogla vea koliina Talzita, ta mislite?" Olmi se rezervisano nasmei. Predsednik opusti ramena, ali odmah uloi napor da ih ponovo ispravi. "Treba da nauimo da ivimo bez tog luksuza. Dobri ovek nikad nije koristio Talzit za sebe." On prie ivici platforme, kao da eli da izbegne ambis pod nogama. Zemlja se ponovo pojavljivala na vidiku. "Jesu li neo-Geeli preneli svoje aktivnosti na Zemlju? Osim ljudi kao to je Miini?" "Nisu. Izgleda da se zadovoljavaju da je ignoriu, Ser Predsednie." "To sam najmanje oekivao od takvih vizionara. Zaalie to su zanemarili takvu politiku zalihu. Nemogue da veruju kako Zemlja nee imati udela u ovakvoj odluci! A na iku?" "I dalje vode otvorenu kampanju. Nisam naiao ni na ta to bi ukazivalo na podrivako delovanje." "ovek na mom poloaju odrava vrlo osetljivu ravnoteu, pokuavajui da tako brojne struje okrene jedne protiv drugih. Znam da je moj mandat na ovom poloaju ogranien. Ne umem da sakrivam svoja uverenja, a njih se u poslednje

vreme nije ba lako drati. Ve tri godine se borim protiv zamisli o ponovnom otvaranju Puta. Ne uspevam da je sasvim suzbijem. Ali, stalno mi se ini da iz toga nita dobro nee izai. 'Ne moe se ponovo vratiti kui.' Naroito ako ne ume da odlui gde ti je kua. Ovo su osetljiva vremena. Nestaice, umor. Jasno mi je da e, jednog dana, ponovno otvaranje Puta postati neizbeno... ali, ne sada! Ne, dok ne zavrimo posao na Zemlji." Faren Siliom se skoro moleivo zagleda u Olmija. "Naalost, radoznao sam isto onoliko koliko i senator Tik. ta vi mislite o Putu?" Olmi blago odmahnu glavom. "Pomirio sam se da ivim bez njega, Ser Predsednie." "Pa ipak, uskoro neete biti u stanju da obnovite svoje telesne delove... ili su nestaice ve poele?" "Jesu", priznade Olmi. "Biete spremni da se dobrovoljno povuete u gradsku memoriju?" "Ili da umrem", primeti Olmi. "Ali, dotle e protei godine." "Da li vam nedostaju izazovi, mogunosti?" "Pokuavam da ne brinem o prolosti", odgovori Olmi. Bio je prilino neljubazan, ali odavno bee nauio kada treba biti otvoren, a kada ne. "Tokom svih stolea svoje slube, Ser Olmi, predstavljali ste zagonetku za nas. To sam video u zapisima. Neu da navaljujem. Ali, kad biste se... nakratko zamislili nad problemom, jeste li pomislili ta bi nam se moglo desiti ako ponovo otvorimo Put?" Olmi za trenutak nije odgovorio. Predsednik je izgleda znao o njegovim nedavnim poslovima vie nego to mu je bilo prijatno. "Moda su, Ser, Jarti ponovo zauzeli Put." "Tako je. Nai nestrpljivi neo-Geeli kao da previaju taj problem. Ali, ne i ja. Svestan sam vaih istraivanja. Verujem da time pokazujete izuzetnu dalekovidost." "Ser?" "Vaa istraivanja u gradskoj memoriji i u bibliotekama ika. Imam i ja svoje aktivne bitange, Ser Olmi. Izgleda da ste pristupali podacima u neposrednoj vezi sa ponovnim otvaranjem Puta, i da ste ih izuavali godinama, plaajui, kako se ini, prilino visoku cenu za to." Faren Siliom ga otro pogleda, a onda se ponovo okrenu ka ogradi, blago je kuckajui zglavkovima prstiju. "Zvanino, oslobaam vas daljih dunosti. Nezvanino, molim vas da nastavite sa svojim prouavanjima." Olmi ucrta pristanak.

"Hvala vam na obavljenom poslu. Ako vam padne na pamet jo neto, molim vas da me obavestite. Vae miljenje je na ceni, bez obzira da li smatrate da nam je potrebno ili ne." Olmi napusti platformu. Zemlja je ponovo bila na vidiku, stalna odgovornost, nepoznati dom, simbol bola i trijumfa, propasti i obnavljanja.

3. GEA, OSTRVO RODOS, VELIKA ALEKSANDREJSKA EKUMENA, GODINA ALEKSANDROSA 2331-2342. Rita Berenika Vaskajza rasla je poludivlje po obalama oko drevne luke Lindos sve do svoje sedme godine, i njeni otac i majka pustili su da se sunce i more staraju o njoj, uei je samo onome to je sama elela da sazna - a toga je bilo dosta. Bila je tamnoputa devojica golih ruku i nogu, krupnih oiju i skoro nevidljiva meu smeim, belim i bledozlatnim zidovima, stubovima i stepenitima naputenog akropolja. Iz prostrane porte svetilita Atene Lindije, dlanova priljubljenih uz trone zidove, zurila je niz liticu u beskrajno azurno more, brojei stalno, neno pljuskanje talasa o stenje. Ponekad bi se provukla kroz drvena vrata u sklonite gde se nalazio ogromni Atenin kip, ozbiljan i krupnih udova u senkama, svakako azijatski po liku, sa blistavom mesinganom krunom (nekada zlatnom) i kamenim titom visine odraslog mukarca. Malo Linana je dolazilo ovamo; mnogi su smatrali da je hram pun vekovima starih duhova persijskih branilaca, masakriranih kada je Ekumena povratila kontrolu nad ostrvom. Ponekad bi dolazili turisti iz Egiptosa ili sa kopna, ali ne esto. Srednje More vie nije bilo mesto za turiste. Farmeri i pastiri iz Lindosa smatrali su je za Artemidu i verovali da im donosi sreu. U selu, njen svet je bio pun osmeha dobrodolice na poznatim licima. Na njen sedmi roendan, Berenika, njena majka, odvela ju je iz Lindosa na Rodos. Nije se seala mnogo ega o najveem gradu na ostrvu osim ogromnog bronzanog Neos Kolososa, ponovo izlivenog i podignutog pre etiri stolea, kome su sad nedostajali itava jedna ruka i polovina druge. Njena majka, sa crvenkasto smeom kosom, krupnih oiju kao i ki, provela ju je kroz grad do belo okreene zgrade od cigle, kamena i gipsa, gde je iveo didaskalos prvog stepena Akademije - vetak u pouavanju dece. Rita je stajala sama pred didaskalosom u toploj, sunanoj sobi za ispite, bosonoga i u jednostavnoj beloj haljini, i odgovarala na njegova jednostavna i znaajna pitanja. To je bilo tek neto vie od formalnosti, s obzirom da je njena baka osnovala Akademiju Hipateiju, ali, ipak, bila je znaajna formalnost.

Kasnije tog dana, majka joj je rekla da je primljena u svoju prvu kolu, i da e poeti da je pohaa kad napuni devet godina. Potom je Berenika povela Ritu natrag u Lindos, i ivot se nastavio slino kao i ranije, ali sa vie knjiga i vie lekcija koje su je pripremale, i sa manje vremena da se jurca po vetru i vodi. Na tom putovanju nisu posetili sofe; bila je bolesna. Govorilo se da umire, ali dva meseca kasnije se oporavila. Sve to je maloj Riti malo znailo, jer nije znala skoro nita o svojoj baki, poto ju je videla svega dvaput, kao beba i u petoj godini. Onog leta pre nego to e poi u kolu, baka ju je pozvala da doe na Rodos i provede neko vreme kod nje. Sofe je ivela povueno. Mnogi Rodoani su je smatrali za boginju. Njeno poreklo i prie koje su narastale oko nje samo su potvrivali takva verovanja. Rita nije imala neko vrsto miljenje o tome. Ono to su priali Linani i ono to su joj govorili otac i majka ponekad je bilo vrlo slino, a ponekad vrlo razliito. Ritina majka je bila skoro panino uzbuena tom privilegijom, koju Patrikija nije ukazala ni jednom drugom unuetu. Njen otac, Ramon, prihvatio je situaciju smireno i samouvereno, jer takav je bio u to vreme, pre sofine smrti i poetka trvenja u Akademiji. Zajedno su je odveli u Rodos konjskom zapregom, vozei istim onim kaldrmisanim i zamaenim putem kojim su ili i pre dve godine. Patrikijina kua stajala je na stenovitom podbru sa pogledom na veliku pomorsku luku. Bila je to mala zgrada od kamena i gipsa, u kasnopersijskom stilu, sa etiri sobe i izdvojenim kabinetom na niskoj litici nad alom. Dok su ili stazom kroz povrtnjak, Rita je pogledala preko zida od cigle ka drevnoj tvravi Kamib na drugoj strani luke, koja se podizala kao prostrana kamena zdela od kraja irokog mola. Tvrava je bila naputena ve sedamdeset godina, ali Ekumena ju je sada obnavljala. Radnici su se verali njenim debelim izlokanim zidovima, sitni kao mievi. Neos Kolosos uvao je ulaz u luku, na stotinu ruku ispred tvrave, jo uvek bez ruku, pa ipak vrlo dostojanstven na svom masivnom postolju od kamena i cigle, okruen vodom. "Je li ona vetica?" upita tiho Rita Ramona, dok su stajali pred glavnim ulazom. "", upozori je Berenika i pritisnu joj usne prstom. "Nije vetica", nasmei se Ramon. "Ona mi je majka." Rita pomisli kako bi bilo lepo da vrata otvori sluga, ali sofe nije drala poslugu. Patrikija Vaskajza se lino pojavi na vratima, smeei se, sedokosa, tamne koe, nalik na suvu granu sa otrim, prodornim oima optoenim dubokim borama. ak i usred leta, na bregu je duvao hladan vetar, i Patrikija je nosila crnu haljinu do zemlje.

Dotakla je Ritu po obrazu vrhom suvog prsta, i Rita pomislila... Nainjena je od drveta. Ali, sofin dlan bio je mek, topao i mirisao je na slatko. Odnekud iza lea izvukla je cvetnu ogrlicu i stavila je Riti oko vrata. "Stari obiaj sa Havaja", objasni ona. Berenika je stajala pognute glave, ruku vrsto priljubljenih uz bokove. Rita je primetila majino strahopotovanje i to joj se nekako nije dopalo; sofe je bila veoma stara i vrlo mrava, to svakako, ali nije bila strana. Barem, ne jo. Rita opipa cvee oko vrata i pogleda Ramona, koji joj se umirujue nasmei. "Sada emo ruati", ree Patrikija. Glas joj je bio promukao i dubok, gotovo kao muki. Polako je pola ispred njih ka kuhinji, paljivo odmeravajui svaki korak. Njene papue ukale su po crnim daskama poda. Dotakla je rukom naslon stolice, kao da pozdravlja prijatelja, potom je kucnula rub stare gvozdene zdele, i na kraju pogladila ivicu izribanog drvenog stola prekrivenog voem i sirevima. "Poto moj sin i snaja - zlatni ljudi, ali smetaju nam - poto odu kui, moemo stvarno da priamo." Sofe otro pogleda Ritu, i devojica i nehotice, gotovo zavereniki, klimnu glavom.

Naredne sedmice uglavnom su provodile zajedno. Patrikija je priala prie, od kojih Rita mnoge ve bee ula od oca. Patrikijina Zemlja nije bila ona Gea na kojoj je Rita odrasla; tamo se istorija drugaije odvijala. Jednog maglovitog i toplog dana, kada je vetar uminuo a more izgledalo izgubljeno u staklastom snu, baka je polako povede u oblinji zasad narandi, drei preko ruke korpu za voe. "U Kaliforniji su svuda bili zasadi narandi, divnih krupnih narandi, mnogo veih od ovih." Patrikija mravim, snanim prstima podie crvenkastu voku veliine ljive. "Kada sam bila u tvojim godinama, zasadi ve uglavnom behu nestali. Suvie ljudi elelo je da ivi tamo. Nije bilo mesta i za njih i za narande." "Je li Kalifornija ovde ili tamo, bako?" upita Rita. "Tamo. Na Zemlji", odgovori Patrikija. "Ovde nema takvog imena." Ona zastad, zamiljeno gledajui ka nebu. "Ne znam ta se desilo tamo, gde bi na ovom svetu bila Kalifornija... Pretpostavljam da je to deo zapadne pustinje u Nea Karkedoniji." "Puna crvenokoaca sa lukovima i strelama", dopuni je Rita. "Moda. Moda." Poto bi jele same u kuhinji, Rita je utke sluala sofe u prijatnoj sveini letnjih veeri, dok je stara uljana lampa svetlela i dimila se na stoiu od prua,

pretvarajui no u sumrak dok su pijuckale topli aj. "Tvoja prababa, moja majka, ponekad me poseuje..." "Zar ona, bako, nije u drugom svetu?" Patrikija se nasmei i klimnu glavom. Lice joj se pod narandastim svetlom bee pretvorilo u masu bora. "To joj ne smeta. Dolazi dok spavam, i kae da si vrlo bistra devojica, divno dete, i da je ponosna to nosite isto ime." Patrikija se nae blie. "I tvoj pradeda se ponosi tobom. Ali, dete, ne dopusti da ti to zasmeta. Ima dovoljno vremena da se igra i sanja i raste pre nego to doe tvoj dan." "Kakav dan, bako?" Patrikija se zagonetno nasmei i mahnu glavom ka obzorju. Afrodita je sjajila i treperila nad morem kao rupica u abauru od tamne svile.

Rita se vratila u Patrikijinu kuu dve godine kasnije. Vie nije bila divlje dete doterano u red prisustvom neverovatno stare bake, nego marljiv, negovan devojurak spreman da postane ena. Patrikija se, meutim, ne bee izmenila. Riti je liila na osuenu voku ili egiptosku mumiju koja e postojati zauvek. Ovog puta su vie priale o istoriji. Rita je dosta znala o istoriji Gee - i to ne ba onako kako je Ekumena elela da se predaje. Akademija Hipateia je koristila udaljenost Rodosa od Aleksandreje u svoju korist. Pre vie decenija, Kraljevska hipselota Kleopatra Dvadesetprva bee dala sofi vie prava u odluivanju nego to se to kraljevskim savetnicima svidelo. Sa jedanaest godina, Rita je ve bila svesna politike. Ali, ve se bilo pokazalo da je mnogo vinija brojevima i prirodnim naukama. Tokom dugih veeri na verandi, dok su gledale zamiranje dana na purpurnom, sivom i crvenom obzorju, Patrikija je priala Riti o Zemlji koja je umalo unitila samu sebe. I priala joj je o Kamenu koji je doao sa zvezda, upalj kao tikva ili neki egzotini mineral, kojeg su izgradila Zemljina deca iz nekog budueg vremena. Rita se udila tananoj geometriji koja je omoguavala da toliki predmet bude baen unazad kroz vreme u drugi, slian svemir. Ali, glava kao da joj je bila puna sunanih buba dok je Patrikija opisivala hodnik, Put koji su Zemljina deca nastavila na Kamen... Nemirno je spavala i sanjala to vetako mesto uoblieno kao beskrajna vodovodna cev, sa otvorima u bezbroj svetova... Dok su radile u bati, plevei i trebei insekte, sadei ograde belog luka oko nenih mladih izdanaka, Patrikija je priala Riti o svom dolasku na Geu. Bila je vrlo

mlada, pre ezdeset godina, kada je dobila priliku da potrai kapiju na Putu koja bi je odvela na Zemlju bez nuklearnog rata, gde je njena porodica moda jo bila iva. Umesto toga, pogreila je i dospela na Geu. "Prvo sam prostala pronalaza", rekla je. "Pronalazila sam stvari koje sam poznavala na Zemlji. Dala sam im bikiklos. Zemljoradniko orue. Stvari kojih sam se seala." Ona odmahnu rukama kao da ih omalovaava. "To je trajalo samo nekoliko godina. Ubrzo potom zapoela sam da radim za Muzejon, i ljudi su poeli da veruju mojim priama. Neki su se prema meni ponaali kao da sam neto nadljudsko, to..." Ona otro odmahnu glavom. "To nije tano. Umreu, draga moja, verovatno vrlo uskoro..." Za pet godina od dolaska na Geu, Patrikija je pozvana u Palatu, na audijenciju kod Prolomeja Tridesetpetog Nikeforosa. Stari vladar Ekumene ju je detaljno ispitao, pregledao aparate koje bee donela sa sobom i uspela da sauva, i proglasio je istinskim udom. "Rekao je da oito nisam boginja, a ni demon, i uvrstio me je u dvorane. To su bila teka vremena. Pogreila sam to sam im opisala oruja Zemlje, pa su hteli da im pomognem da nprave vee bombe. Odbila sam. Nikeforos je zapretio da e me utamniiti - bio je pod prilinim pritiskom zbog libijskih pustinjskih armija. Hteo je da ih sve zbrie jednim udarcem. Stalno sam mu ponavljala ta su bombe uinile Zemlji, ali on me nije sluao. Mesec dana sam provela u zatvoru u Aleksandreji, a onda me je pustio; poslao me je na Rodos i naredio mi da tu osnujem Akademiju. Umro je pet godina kasnije, ali Hipateion je ve bio dobro uhodan. Sa njegovim sinom sam se dobro snala... fin momak, mada prilino slab. A potom i sa njegovom unukom... prvo sa njenom majkom, naravno, snanom i vrstom enom, ali bistrom, a onda sa samom Kraljevskom hipselotom kada je postala punoletna..." "Da li ti se ovde svia?" upita je Rita, nametajui veliki slamni eir. Patrikija nabra sparuene usne i alostivo odmahnu glavom, ne priznajui i ne poriui nita. "Ovo je moj svet, i nije moj svet", odgovori ona. "Ipak bih otila kui, kad bih imala priliku." "Da li bi mogla?" Patrikija pokaza glavom ka blistavom nebu. "Moda. Ali, to nije verovatno. Jednom se druga kapija otvorila na Gei, i uz kraljiinu pomo provela sam godine tragajui za njom. Ali, bila je kao duh iz movare. Nestajala je, pojavljivala se negde drugde, ponovo nestajala. A sada je nema ve devetnaest godina." "Kada bi je nala, da li bi te odvela na Zemlju?" "Ne", odgovori sofe. "Verovatno bi me vratila nazad u Put. Odatle bih, ipak, verovatno mogla da odem kui."

Rita je oseala tugu dok je sluala stariin tihi glas kako se jo utiava kod poslednje rei. Lice joj je bilo u dubokoj senci ispod eira, makaste crne oi sklopljene, napola otvorene, beskrajno umorne. Sofe se strese i procenjivaki pogleda unuku. "Hoe li da naui malo zanimljive geometrije?" Rita sinu. "Da!"

Leala je u polusnu na svom leaju u praznoj, belo okreenoj sobi, oslukujui talase daleke oluje kako se razbijaju samo nekoliko desetina ruku dalje, snani udarci Posejdonovih pesnica po stenju, poklapajui se sa njenim snom kao sporo trupkanje kopita ogromnog konja. Meseina je ispunjavala jedan ugao hladnom svetlou. Rita malo otvori oi, oseajui da u sobi sem nje ima jo nekog. Kroz meseinu proe neka senka, nosei neto. Devojica se promekolji na konom leaju, jo ne sasvim probuena, tela izgubljenog u udobnosti. Senka se priblii. Bila je to Patrikija. Rita zatvori oi, a onda ih ponovo otvori. Naravno, nije se plaila sofe, ali zbog ega je dola u njenu sobu ovako usred noi? Patrikija uhvati unuku za ruku svojim suvim, snanim prstima i poloi je na neto metalno, vrsto i glatko, nepoznato, pa ipak prijatno na dodir. Rita promrmlja nejasno pitanje. "Ovo e te znati, prepoznavae te", apnu joj Patrikija. "Svojim dodirom ga prisvaja, i bie tvoje, kroz mnogo godina kada bude odrasla. Sluaj njegove poruke, dete moje. Rei e ti i gde i kada. Ja sam sada suvie stara. Nai, umesto mene, put kui." Senka izie iz njene sobe, a i meseina izblede. Soba se ispuni tamom. Rita zatvori oi, i uskoro nastupi jutro. Tog novog jutra, Patrikija je poela da pouava Ritu u dva jezika koji nisu postojali na Gei, engleskom i panskom.

Sofe je umrla, u prisustvu samo trojice svojih preivelih sinova, u praznoj sobi gde je pre pet godina njena unuka spavala i sanjala konje. Rita, koja je sada bila mlada ena na poetku studija treeg stepena na Hipateionu, nije mogla da razabere ta tano osea. Bila je srednjeg rasta ali nezgrapna, grubo, deaki privlanog lica, vitka; kosa joj je bila crvenkasto smea, a obrve su joj se upitno izvijale nad zelenim oima, oevim oima na majinom licu. Koji deo mene je Patrikija? ta sam ponela od sofe? Njen otac bio je spor, oprezan ovek, ali tuga i briga su se jasno videle na njemu dok je predvodio pogrebnu povorku dugaku itav stadijum preko suncem

izbeljenog kamenog puta ka trgovakoj luci, prenosei sofino krhko telo ka amcu koji e ga izneti u more. Za njim su ila ostala braa, Ritini strievi, uitelji jezika u Hipateionu; za njima je ila itava Akademija u etiri grupe, svi obueni u sivo i belo. Rita je ila korak iza i pored svog oca, ponavljajui u sebi: Radim ono to je elela. Rita je studirala fiziku i matematiku. To bee ponela od sofe. Nadarenost.

Godinu dana nakon pogreba, kad je prolee ozelenelo vonjake a vinogradi i maslinjaci procvetali, Ritu je otac poveo do skrovite peine desetak stadijuma severozapadno od Lindosa, nedaleko od mesta gde se rodila. Odbio je da odgovara na njena pitanja. Sada je bila odrasla ena, ili je barem mislila tako. Ve je imala ljubavnika, i bunila se to joj neko nareuje, to je sa toliko tajanstvenosti vodi na neko mesto koje joj nije bilo ni poznato ni vano. Ali otac je bio uporan, i ona nije volela da mu se protivi. Peina je bila zatvorena debelim elinim vratima, zaralim od starosti ali sa dobro podmazanim arkama. Visoko nad njima je manevrisao galebolet Ekumene, verovatno sa pustinjskog aerodromosa u Kilikiji ili Judeji, ostavljajui pet paralelnih belih ogrebotina preko mekog plavog neba. Otac je otvorio vrata ogromnim kljuem i ifrom od devet okreta brojanika skrivenog u zakljuanoj nii. Poao je ispred nje u hladnu tamu, kraj buradi vina i maslinovog ulja i skladita hrane hermetiki zapeaene u elinim posudama, pa kroz druga vrata u uzan tunel pozadi. I tek kada je tama postala neprozirna, Ramon je pritisnuo crno dugme i upalio svetlo. Stajali su u niskoj, irokoj peini, a vazduh je bio sladak od mirisa suvog kamena. Pod ukastom svetlou jedine sijalice, otac je poao za svojom senkom ka grubo otesanom, vrstom drvenom ormanu i izvukao duboku fioku. kripa drveta zazvuala je teko i tuno meu grubim zidovima. U fioci je bilo nekoliko lepih drvenih kutija, a jedna je bila velika kao putni koveg. Tu je prvu izvukao i preneo je do nje, i kleknuo pre nego to je otkljuao poklopac. Unutra, okruena somotskim udubljenjem oblikovanim za neto barem triput vee, nalazio se predmet velik otprilike kao njena dva dlana. Liio je na ruke jednog od sofinih bikiklosa, mada mnogo deblje, sa izvijenim sedlom koje je gledalo unazad od spoja. "Ovo je sada tvoje, tvoja odgovornost", ree joj otac, podiui ruke kao da vie ne eli da ikada dodirne kutiju. "uvala ih je za tebe. Smatrala je da si ti jedina koja moe da preuzme njen posao. Njen zadatak. Ni jedan od njenih sinova nije bio dorastao tome. Smatrala je da smo pogodni za administraciju, a ne za avanturu. Nikad se nisam raspravljao sa njom... ove stvari me plae." On ustade i povue se, i

njegova senka se pomae sa kutije i njenog sadraja. Predmet je liio na skulpturu, blistajui belom i sedefnom bojom. "ta je to?" upita ona. "To je jedan od Predmeta", odgovori otac. "Zvala ga je 'kljunjaa'." Sofe je sa sobom iz Puta, na fantastinom putovanju u ovaj svet, donela tri Predmeta. Riti nikada nije objasnila njihove moi; samo joj je rekla ta neki od njih rade, ali ne i kako. Otac je izneo ostale kutije, spustio ih na suvi pod peine i otvorio ih. "Ovo joj je bio teukos", ree on, pokazavi glatku plou od stakla i metala, neto veu od njene ake. S puno potovanja je dodirnuo etiri male, svetlucave kocke kraj ploe. "Ovo je bila njena lina biblioteka. U ovim kockama su stotine knjiga. Neke su postale deo svete doktrine Hipateiona. Neke imaju veze sa Zemljom. Uglavnom su na jezicima koji ovde ne postoje. Pretpostavljam da te je nauila tim jezicima." Glas mu nije bio ljutit, samo umoran; moda se ak osealo i olakanje. Bolje njegova ki nego on. Potom on otvori i treu kutiju. "Ovo ju je dralo u ivotu otkako je stigla ovamo. Davalo joj je vazduh za disanje. Sada je sve to tvoje." Pognuvi se nad najveom kutijom, Rita prui ruku ka Predmetu u obliku sedla. ak i pre nego to je prstima dotakla povrinu, shvatila je da je to klju koji otvara kapije iz Puta. Bio je topao i prijateljski, ne sasvim nepoznat; poznala ga je, i on je poznao nju. Rita sklopi oi i ugleda Geu, itav svet, kao nacrtan na neverovatno detaljnom globusu. Globus se okretao pred njom i irio se, vukui je ka stepama Severusije, Mongoleje i in inga, zemalja van moi Aleksandrejske Ekumene. Tu, u plitkom ritu kraj oskudnog, blatnjavog potoka, sijao je blistavi crveni trodimenzionalni krsti. Ona otvori oi, uasnuta i bleda, i zagleda se u kljunjau. Sada je bila tri puta vea, ispunjavajui somotsko leite. "ta se desilo?" upita je otac. Ona odmahnu glavom. "Ne elim ove stvari", uzviknu ona i potra ka izlazu iz peine, na sunce. Otac poe za njom, malo pogrbljen, skoro ponizan. "Tvoje su, keri", ree on. "Niko drugi ne moe da ih koristi." Ona mu odmae i sakri se u pukotini izmeu dve izlokane stene, briui oi od suza. Odjednom je zamrzela baku. "Kako si mogla to da mi uradi?" upita Rita glasno. "Bila si luda." Privukla je kolena do brade, upirui sandalama o grubi suvi kamen. "Luda starica." A onda se seti senke u tami kad je bila mala i poe da udara petom o kamen, dok je nije oderala. Meseci koje je Rita provodila gotovo samo sa njom, sluajui njene prie, razmiljajui o tom fantastinom svetu... nikad nije ni pomislila da to

zaista postoji, stvarno kao Rodos i more. Patrikijin svet bio je dalek kao snovi, i isto tako neverovatan. Ali baka nije nikada lagala; nije prikrivala istinu o drugim stvarima o kojima su priale. Uvek je bila sasvim otvorena, ponaajui se prema unuci kao da je odrasla, paljivo objanjavajui, odgovarajui na pitanja bez licemerja koje su odrasli esto ispoljavali. Zato bi onda lagala o Putu? Kada je sumrak ublaio obrise granja nad njom, koje se videlo kroz pukotinu, Rita izie izmeu stenja i polako poe nizbrdo ka peini. Otac ju je tu ekao, sedei kraj vrata, sa dugim zelenim tapom preko kolena. Nije ni pomislila na mogunost da je udari; Ramon je nikad nije fiziki kanjavao. tapom se samo poigravao dok je razmiljao. Neni, paljivi oe, pomisli ona. @ivot bee za njega postao odve sloen. Politika opstanka Akademije postajala je sve gora. Nije mu trebalo jo bola. On ustade, odbaci tap i obrisa ruke o pantalone, gledajui u zemlju. Ona mu prie i vrsto ga zagrli. Potom su se vratili u peinu, spakovali Predmete u kutije i, natovareni, poneli ih nizbrdo ka belo okreenoj kui u kojoj Rita bee roena.

4. ZEMALJSKI HEKSAMON, OSNI EUKLID Putovanje u gradsku memoriju Osnog Euklida bilo je kratko. Olmi je izabrao silaznu vezu i ubacio potpunu kopiju sebe u matrini bafer, kako bi saekao pristup u sredinju niu. Njegovo telo izgledalo je kao da spava; u stvari, deliminjak u njegova tri implanta je obraivao podatke o sauvanim razgovorima s ambasadorom Talzita, traei neobinosti u ponaanju koja bi mu mogla pruiti uvid u istinsku psihologiju Talzita. Znao je da nema vremena za odmor; oseao je to kao da misli, nelagodnost, potrebu, neumorno nestrpljenje koje je bilo teko obuzdati. Ako je oseao linu naklonost ka ijednom mukarcu sem Korzenovskog, bio je to Tapi, njegov sin. Upoznao je mnogu decu u nii gradske memorije, ponekad kao tutor, ponekad kao sudija; malo ih je bilo dobrih kao Tapi, i Olmi je bio ubeen da je to miljenje objektivno. Za manje od pet godina obrazovanja u gradskoj memoriji, momi je dostigao nivo prefinjenosti koji se u nii retko viao. Olmi je smatrao da deak nee imati ni malo tekoa da zaslui otelovljenje; pa ipak, ispiti nisu bili laki. Nije mu se dopao materinski predlog Ram Kikure da poseti Tapija; pa ipak, da mu to nije predloila, moda ne bi rtvovao svoj rad ovakvom luksuzu... Oinstvo nije lak zadatak.

Prijavili su se da naprave Tapija pre sedam godina, dve godine poto se Olmi zvanino povukao u penziju. U to vreme, sukobi izmeu orbitalnih tela i Starih Uroenika na Zemlji nisu izgledali naroito ozbiljni, ni ruilaki; Oporavak je izgledao ustaljen, i oboje su smatrali da e imati vremena da stvore i odgaje dete. Deakovu linost planirali su zajedniki, odluivi se protiv naina ortodoksnih Naderita koji su manje odreivali pri stvaranju, kao i protiv fizikog raanja. Ram Kikura bee pri tom rekla, sa enskom osetljivou koja je iznenadila Olmija i snagom i ubeenjem: "Otac i majka se ne postaje kroz nekoliko asova bola i svesti o loem fizikom obliku..." Oslonili su se na velike filozofske postavke o linosti, i upotrebili klasine obrasce ne-roditeljskog stvaranja koje je Olmi (zapravo, Olmijev traga) naao nezavedene u biblioteci tree komore ika. Radei osam dana u gradskoj meoriji (skoro itava godina ubrzanog vremena), zajedno sa deliminjacima, stopili su roditeljske Tajne, odabrali velike delove svoje memorije za usaivanje u odreenim fazama razvoja i to popunili sa mnogo panje, kako bi stvorili linost koju su nazvali Tapi. Ime je dobio po Tapiju Selinderu, romanopiscu iz dvadeset drugog veka, kojeg su oboje voleli. Neke linosti zaete u gradskoj memoriji imale su i po est roditelja. Tapi je imao dvoje, i naginjao je ka mukosti. Roen je, to jest dostigao je aktivno stanje, pre est godina, u prisustvu oboje roditelja, kao jedno od samo tridesetoro dece nastale te godine u gradskoj memoriji. U to vreme njegova telesna slika odgovarala je estogodinjem deaku prilino polineanskog izgleda - Polineani i etiopski Crnci smatrani su najlepim ljudskim rasama u vreme Ram Kikurine mladosti - i veoma nestaan. Zapravo, Ram Kikura je poela da ga zove Robin umesto Tapi, ali kada je sazreo i uozbiljio se (mada nikada nije izgubio slinost sa Robinom Gudfelouom), ponovo je preovladao Tapi. Tokom njegove prve godine ivota, Ram Kikura i Olmi su ga stalno lino nadgledali, naputajui gradsku memoriju samo zbog najhitijih dunosti, kojih je, uistinu, bilo malo. Stvorili su nekoliko izmatanih ivotnih prostora, omoguivi Tapiju da odrasta gotovo istovremeno u nekoliko simuliranih razdoblja. udo gradske memorije bila je prilagodljivost mentalne stvarnosti. Uz veinu izvora biblioteka Heksamona, kao delova matrica memorije, sklapanje simulirane okoline zahtevalo je samo nekoliko trenutaka truda. Mudrost istorijskog vremena dokumentovanog i obraenog od strane najveih naunika i umetnika Heksamona bila je Tapiju na raspolaganju, i on je uivao u tome. Potom su, meutim, naile tekoe - iako ne sa Tapijem, ve sa samim Heksamonom. Politiki vetrovi behu se promenili i ak su se pojavili i nagovetaji o ponovnom otvaranju Puta. Stranka neo-Geela dobila je na snazi, nadmaivi najbolje prognostiare meu politikim savetnicima Naderita. Olmi je oseao hladno strujanje istorije, kako ga poziva da se pripremi...

Tokom nekoliko narednih godina, provodio je sve manje i manje vremena lino sa Tapijem, preputaui dunosti oinstva neprekidno usnimljenim deliminjacima. I Ram Kikura je imala manje vremena, ali je i dalje bila u bliskom dodiru sa Tapijem. Tapi nikad nije pokazao odbijanje, niti mu se rast usporio, ali Olmi je esto oseao nalete aljenja. Nishodni bafer otvori pristup i Olmijev original se usnimi pravo u niu gradske memorije. Tapi ga je ekao. Sada je sam sebe projektovao kao mladia, prilino nalik na ono kako bi izgledao prirodni sin njegovih roditelja. Olmijeva graa i skoro identine oi i usne, Ram Kikurin nos i visoke jagodice - bio je pristao mlad mukarac sa ponekom sitnom manom koja je ukazivala na inteligentno projektovanje tela. Zagrlili su se, odnosno izveli su elektrini analog fizikih i mentalnih dodira koji bi se u ranijim vremenima smatrali neprijatno intimnim za oca i sina, ali u gradskoj memoriji behu postali uobiajeni. Olmi je u tom zagrljaju odmeravao sinovljev napredak, i Tapi je primio lepu koliinu oinskog odobravanja. Crtei i govor u gradskoj memoriji nisu bili potrebni, ali su ipak bili korieni; direktna komunikacija izmeu umova bila je naporna i dugotrajna, pa se upotrebljavala samo kad je bila neophodna precizna komunikacija. "Drago mi je to si doao, oe", ree Tapi. "Tvoji deliminjaci su se umorili od mene." "isto sumnjam", odgovori Olmi. "Stalno ih proveravam da vidim da li ti odgovaraju." "I?" "Odgovaraju, ali ih nerviram...!" "Uvek treba da si utiv sa deliminjacima. Oni pronose glasove, samo da zna!" "Nisi pregledao njihovu memoriju?" "Jo ne. Hteo sam najpre tebe da vidim." Tapi je projektovao niz telesnih planova da ih Olmi odobri. Mladievo telo bie samodovoljno, ali bez oslanjanja na Talzit organe i druge pomone delove kojih nije bilo dovoljno. Takvo telo nee moi dugo da izdri bez odravanja i ishrane, ali za ova vremena bilo je mnogo bolje od Olmijevog. Svakako je bilo praktinije. "I ta misli?" "Veoma je dobro. Dobio si odobrenje Vea?" "Uslovno."

"Dobie i pravo. Elegantna adaptacija", ree Olmi, a to je i mislio. Gotovo da je poeleo da moe da se prijavi za reinkarnaciju i isproba ga. Ipak, toliko dugo je iveo sa Talzit delovima... "Misli li da e ponovo otvoriti Put?" Olmi naini mentalni ekvivalent grimase. "Ne juri pred rudu", ree on. "Imam samo nekoliko memorijskih sati, i neu da ih protraim na rasprave o politici. Hou da mi sin pokae ta je sve nauio." Tapijevo oduevljenje bilo je zarazno. "Divne stvari, oe! Jesi li ikada prouavao Merzovenove strukture?" Olmi ih je poznavao, ali samo povrno, jer su mu bile strano dosadne. Ali, nije to rekao sinu. "Naao sam neverovatne korelacije", nastavi Tapi. "Isprva sam mislio da su to sve samo dosadne apstrakcije, ali onda sam ih primenio na analizu sintetike situacije i naao naprosto neverovatne procene. One dozvoljavaju najsloenije modelovanje predvianja. Deluju kao samoprilagoavajui algoritmi za drutvenu strukturu i planiranje... ak daju i modele pojedinanih veza!" Tapi ih prebaci u privatni bafer. "Ovo sam sam uredio", napomenu on. "Niko se jo nije naao da ga prebrie. Mislim da je to kompliment od mojih sustanara u nii..." I bio je. Ukraavanje privatnih bafera u nii obino je bilo kratkotrajno i nesigurno kao led u vatri. Dekor, po Olmijevom miljenju iscrpljujua zbrka mentalnih testova i demonstriranih algoritama, bio je daleko sloeniji i napredniji od svega to bi sam mogao da izvede. "Malo sam se potrudio oko svojih zvaninih lekcija", nastavi Tapi. "Primenio sam Merzovenove strukture na spoljanje dogaaje." "O? I ta si dobio?" Tapi mu prikaza nazubljenu i isprekidanu krivulju. "Mnogo prekida. Heksamon je pod velikim pritiskom. Vie nismo srena zajednica. Nekada smo, mislim, bili; na Putu. Uporedio sam trenutno nezadovoljstvo sa psiholokim profilima nostalgije za prethodnim fazama ivota kod prirodno roenih homorfa. Malo se poklapa sa velikim. Algoritmovi pokazuju da Heksamon eli da se vrati na Put. Moji nastavnici mi, na alost, nisu dali naroite ocene za ovo. Kau da rezultatima nedostaje vrstina." "Hoe da kae, svi bismo da se vratimo u matericu? Je li tako?" Tapi se sloi, oklevajui i smeei se. "Ne bih bio ba tako grub."

Olmi se sa ponosom i poznatim oseanjem pada zagleda u nazubljenu krivu. "Mislim da je vrlo dobra. A to nije samo obian roditeljski kompliment." "Misli li da e predskazati?" "U izvesnim granicama." "Ja... Moda se ponaam glupo, ali uinilo mi se da ovde ipak postoje velike predskazivake vrednosti. I zato sam odluio ta e mi biti primarno zanimanje. Idem na obuku za odbranu Heksamona." Olmi pogleda mladievu sliku sa jo vie ponosa, i sa jo izraenijim oseanjem tuge. "Kakav otac, takav sin." "Prouavao sam tvoju istoriju, oe. Sjajna je. ali mislim da bih mogao da ponegde popravim sistem." Tapijeva slika bljesnu oduevljenjem boja, a onda se ponovo uoblii, obuen u crnu odedu odbrambenih snaga. "Pokuau da pred kraj karijere stignem i do viih poloaja. Za stolee ili dva aktivne slube u normalnom vremenu. Pitam se zato nikad nisi pokuao da preuzme neku od vodeih uloga." "Ako si zaista paljivo prouavao oca, znae." "Stari naini. Stare discipline. Jednom vojnik, uvek vojnik. Najbolji i najvii izraz." Olmi je klimao glavom; bila su to njegova istinska oseanja. "Ali, tvoje sposobnosti... Poslednjih godina oseao si sve manje potovanja prema pretpostavljenima. Govorio si sebi da je to zato to su njihove sposobnosti opale... ali ja mislim da je to samo suzbijeni i izmenjeni izraz tvoje elje da oblikuje istoriju. To je moj sin, pomisli Olmi Tapi. Brzo i pravo u metu. "Ostaviti deliminjake sa tobom isto je i to ostaviti jagnjad da uvaju lava." "Hvala, Ser." "Verovatno si potpuno u pravu. Ali, ako ue u tu hijerarhiju, morae da suzbija i menja i svoje visoke ambicije. Najtei put ka vostvu je upravo kroz odbrambene snage." "Da, oe. To e mi osnaiti disciplinu i samokontrolu." Osim ako te ne uvue u kalup koji nee smeti da razbije, pomisli Olmi. "Da li se slae sa ponovnim otvaranjem?" Nema bekstva, ak ni u nii.

"Ja posmatram i sluim." Tapi se nasmei. "Nedostajao si mi, oe." ak ni ispravni deliminjaci se ne smee kao original. "Moram... da ti se izvinim", ree Olmi. "Zbog delovanja u prolosti i u budunosti. Biu veoma zauzet poslom od sada, ak i vie nego dosad." "Ponovo radi za odbrambene snage?" "Ne. Ovo je lino. Ali, moda neu moi da te poseujem nita ee nego proteklih godina... Moda i ree. @elim da zna da se ponosim tobom, i da cenim tvoj rast i zrelost. I tvoja majka i ja smo izuzetno zadovoljni." "Zadovoljni slikom u ogledalu", ree Tapi uz prizvuk samoosude. "Ni sluajno", odvrati Olmi. "Ti si mnogo sloeniji i organizovaniji od nas dvoje. Ti si ono najbolje od nas. Moje odsustvo nije prebacivanje, i nije... Nije ono to bih ja odabrao." Tapi je sluao, smeei se. "Moj pristanak na otelovljenje je snimljen", ree Olmi. "Preuzimam pred Heksamonom odgovornost za tvoje delovanje. Tvoja majka je uinila isto." Tapi se iznenada uozbilji. "Hvala ti na poverenju." "Ti vie nisi nae delo", ree Olmi, u skladu sa davno ustanovljenim ritualom. "Sada ti pravi sebe. Preporuiu te za prijem u odbrambene snage. I pokuau da te poseujem..." Iskrenost, pomisli on, najbolje je biti sasvim iskren. "Ali, to verovatno nee biti suvie esto." "Sluiu ti na ast", odvrati Tapi. "Ne sumnjam." Olmi se osvrnu po baferu. "A sada, zanimaju me te Merzovenove strukture. Umiri malo ovo mesto, pa bih voleo da mi pokae kako si doao to tih zakljuaka." Tapi se spremno dade na posao. Olmi je napustio Osni Euklid est sati kasnije, kao jedan od tri putnika u atlu za iak. Nije bio raspoloen za razgovor. Ostalo dvoje putnika bilo je suvie zauzeto sobom da bi obraali mnogo panje na njega.

5. ZEMLJA

Lenijer sede na ivicu kreveta kako bi obukao cipele za planinarenje. Dozvolio je sebi blagu grimasu dok se saginjao da zavee pertle. Bilo je devet ujutro i preko planina bee prela kratka oluja, nosei blagu kiu i mlak vetar sa mora. Spavaa soba je i dalje bila ledena. Dah mu se maglio pred licem. On ustade i lupi cipelama o pod, da bi ih namestio, oprobavajui vrstinu lanaka, i ponovo se namrtio od drugaijeg bola, jo jednog seanja koje nije mogao da izbrie. Dok je zakopavao jaknu kraj velikog prozora u dnevnoj sobi, gledao je ono malo bunja i visoku paprat na zelenim i krevitim bregovima napolju. Poznavao je put kroz njih; nije iao tuda ve godinama, ali danas mu se inio dobar dan da ih obie. Nije mu bila potrebna kazna, naporno kretanje kojim bi povratio mladost koju bee odbacio; eleo je samo da odvrati misli, koje su u poslednje vreme bile posebno gorke. Proli su meseci od Hajnemanove sahrane. Karen se nije pozdravila s njim pre nego to je otila poslom u Krajster. Uzela je novi Heksamonov kamion sa pet tokova; putevi su jo bili zakreni blatom, a stari kamion nije bio uvek dorastao zemlji jedva pogodnoj za konje. Jednog dana, pomisli on, razboleu se u ovoj kui, i potrajae pola sata i vie dok hitna pomo stigne, a onda, kao i Hajneman, biu mrtav. Kakav nain da se otrese runih uspomena. "Plati, plati, plati pa klati", tiho je zapevao, ali mu je glas bio promukao od hladnoe. On se zakalja; godine, a ne bolest. Bio je dovoljno zdrav. Verovatno e proi godine, i previe njih, pre nego to naie gaenje seanja i obrie mu sve brige. Tako je malo, to se njega tie, uradio za mnogih godina slube. Zemlja je i posle etrdeset godina i dalje bila zjapea rana, uprkos zvaninom imenu; na putu ka oporavku, u to je bio siguran, ali i dalje puna stalnih podseanja na smrt i ljudsku glupost. Zato mu se prolost sada tako jasno vratila, zato ba sada? Da ga odvrati od osujeenosti zbog sve veeg jaza izmeu njega i Karen? Jo od sahrane je bila potpuno hladna. Pre dvadeset devet godina. Bezimeni grad duboko u umama jugoistone Kanade, hladna i snena klopka za tri stotine mukaraca, ena i dece. Mukarci su izali iz vrstih, zavejanih koliba, ispijeniji nego to je Lenijer misli oda je mogue, da doekaju nebeske putnike. Lenijer i njegovi saradnici, dvoje operativaca Heksamona, mukarac i ena, bili su, naravno, dobro uhranjeni i zdravi. Odluno su ili preko snenog polja izmeu svoje letelice i najblie kolibe, obraajui se ljudima na francuskom i engleskom. "Gde su vam ene?" upitala je ena operativac. "I deca?"

Mukarci su zurili u njih, oiju ogromnih od gladi, vilinski lepih, bledih lica, sive i prljave kose. Jedan se isteturao napred, oputene vilice, pruenih ruku, i svom snagom zagrlio Lenijera. Kao da ga stee bolesno dete. Lenijer, na ivici suza, pridrao je oveka, ije su ukaste oi blistale od neeg nalik na oboavanje, ili moda samo od olakanja i radosti. Odjednom, prolomio se pucanj iz puke i ena operativac nala se niice u snegu, grudi pretvorenih u izvor krvi. "Ne! Ne!" povikao je drugi mukarac, ali su se izmeu drvea zauli novi pucnji; kurumi su se zarivali u sneg i odbijali od letelice. Na jedinoj gradskoj ulici stajao je usamljen sredovean mukarac sa gustom crnom bradom, manje izgladneo od ostalilh, drei puku koja je izgledala uhranjenije i snanije od njega, i glasno proklinjao. "Jedanaest godina! Jedanaest! Gde ste, bogovi, bili ovih uasnih jedanaest godina? Muki operativac, ijeg imena vie nije mogao da se seti, oborio je oveka vrelim bljeskom munje iz jedinog oruja koje su imali. Lenijer je stajao nad ranjenom operativkom, brzo procenjujui njeno stanje. Nee preiveti, osim ako ne izvuku kliker njene usnimljene linosti iz zadnjeg dela vrata; Lenijer se sae i opipa joj puls, sklopivi joj treperave kapke, i pustivi je da ue u prvu fazu smrti. Ne obraajui panju ni na ta oko sebe, izvukao je sklopivi skalpel i otvorio joj vrat odmah ispod lobanje, traei prstima crni kliker, pa ga izvue iz leita i smesti u malu crnu vreicu, kao to ga behu nauili. Dok je to radio, mukarci iz grada su polako i metodino na smrt izgazili onog sa pukom. Preostali operativac pokuao je da ih sprei, ali, ma koliko da su bili slabi, on je bio jedan a njih je bilo na desetine. ovek koji bee zagrlio Lenijera utao je za vreme operacije, smrtno preplaen tolikim gnevom, a onda se spustio na dronjava kolena i stao preklinjati Lenijera da ne uniti njihov grad. @ene i deca su se pojavili iz koliba, vie mrtvi nego ivi. Ljudi iz ovog sklepanog grada preiveli su jedanaest zima, ak i one prve dve, najgore, ali ovu ne bi preiveli. "Plati, plati..." mrmljao je on. Moja ena je mlada i vitalna. Ja sam star. Donosimo svoje odluke i plaamo za to. Za trenutak je zastao u predsoblju, vrsto murei, pokuavajui da odagna maglu iz glave. Vuneno vreme, govorio je njegov deda. Ba prigodno za Novi Zeland. Ova vuna bila je puna brabonjaka. Svejedno. Nismo sve spasli. ak ni sve snane i sposobne. Smrt je bila sveopta i brza, da bi ak i aneli sa neba stigli da svima dodele spas.

Decenijama nije brinuo zbog toga, i nerviralo ga je to mu se takve misli vraaju kao blede zamene krivice, krivice za koju nije verovao da e je osetiti. Obavio sam svoj posao. Bog zna da sam posvetio trideset godina Oporavku. Kao i Karen, ali ona nije izgledala kao isceena krpa. On uze tap i otvori vrata. Nebom su i dalje plovili sivi oblaci. Da je mogao da dobije zapaljenje plua, moda bi namerno pokuao. ali meu blagoslovima koje su dobili svi Stari Uroenici od Zemaljskog Heksamona bilo je i osloboenje od veine bolesti. to se toga tie, zaliha je bio dovoljno; svaki mukarac, ena i dete na Zemlji nosili su organizme koji su uvali njihova tela od svih moguih spoljnih napadaa. Za trenutak je ugledao svoj odraz u mlenom staklu ulaznih vrata: lice snano, ali duboko izborano, uklesane bore oko usta i pored nosa, tune oi, otekli kapci; izgledao je stariji od sveta. Sa meavinom zadovojstva i izopaenog gaenja shvatio je da se osea starijim nego to izgleda.

Lenijer poali to se bee zarekao da e se popeti na prvo brdo pre odmora. Ve na drugom zavijutku planinske staze, presamien, oslonjen o drhtava kolena, isprekidano je dahtao, dok mu se znoj slivao sa ela. Godinama nije planinario, niti na bilo koji nain vebao. Ako ne eli da zaista skona, preterivanje na prvom duem pohodu zaista bi bila glupost. uda Heksamonove medicine mogu da rade samo ono to im je on dopustio: da ga odravaju u stanju razumno dobrom za njegove godine, bez bolesti i delovanja vika zraenja, ega se posebno uasavao. Dok mu se dah smirivao, a bol postajao snoljiv, on pogleda nanie sa staze blizu ponora, ka dolini nioj za tri stotine metara. Stada ovaca - moda su pripadale Fremontu, mladom vlasniku stanice Irski potok - behu se rasula po zelenim i sunanim panjacima, i kao da su se ogledala u belim i sivim kinim oblacima koji su ili po svojim plavim panjacima. Negde visoko kruio je orao, prvi kojeg je video te godine. Vetar na ovoj visini bio je hladan i prodoran, ak i u prolenom mesecu novembru; na hiljadu i vie metara visine jo je bilo krpica snega, proaranih neizbenim skerletnim nitima gljivica koje su pastiri i farmeri nazvali Hristovom krvlju. Konano je dozvolio sebi da sedne na stenu. Golenice su ga bolele. Miii u listovima pretili su grem. Po prvi put posle vie meseci, moda i godina, zapravo se oseao sasvim dobro, kao da je stekao opravdanje to postoji. Vetar mu donese njegovo ime i on se tre i okrenu, traei planinara ili pastira na stazi iznad ili ispod sebe; meutim, nije video nikog. Uveren da je zvuk bio privid, on izvue iz ranca sendvi sa kozjim sirom, odmota ga i poe da jede.

Vetar mu ponovo donese ime, ovog puta jasnije i blie. On ustade i pogleda uz stazu, mrtei se. Poziv je dopro odatle; sada je bio siguran. On strpa sendvi nazad i poe uz narednu krivinu i tridesetak metara uz stazu, dok su mu cipele kripale po ljunku i klizale se o ilavu travu jo vlanu od rose. Bio je sam na stazi. Pevajui da odri ritam, on zastade da uhvati dah i dozvoli da mu ist vazduh ue u krv i raisti mu misli od pauine koja se tu bee nakupila od meseci provedenih izmeu etiri zida. Morao je da razrei ovu situaciju. Dok je saaljevao ostale ljude, takoe je poeo i da ih mrzi. inlo mu se da su u svojoj agoniji najee postupali upravo tako da jo vie pogoraju stvari. Ponekad su oni prema kojima je surovo postupljeno - izgubili su dom, porodicu, grad, zemlju reagovali tako to su se prema drugim preivelima ponaali jo surovije. Lenijer je u poslednje vreme najradije itao filosofa i romanopisca iz dvadesetog veka, Artura Kestlera, koji je smatrao da je ljudska rasa fatalno pogreno nainjena. Lenijer je vrlo malo sumnjao u to. Viao je mukarce, ene, ak i decu podvrgnute dubokim psiholokim ispitivanjima i leenju, koje im je uklanjalo demone, ostavljajui ih bolje prilagoenima i sposobnijima da se uspeno nose sa stvarnou oko sebe. Kada bi se povela re o takvom "leenju", Lenijer je uglavnom utao. Ono je skratilo Oporavak za vie decenija, pa ipak nije bio siguran da li se slae s tim. Jesu li ljudska bia zaista tako slabe, loe sazdane maine, da samo retki mogu sami da se zalee, da postave sebi dijagnozu, podvrgnu se samokritici? Oito. Postao je pesimista, moda ak i cinik, ali neto duboko u njemu mrzelo je cinizam; stoga, to e rei, nije preterano voleo ni sebe. irok plat oblaka bee se nadneo nad predelom, sa okruglim otvorom tano u sredini. Ponovo se vratio na onu stenu kraj staze i zakiljio u blistavi sunev zrak koji je presecao dolinu. Tako je pun toplote, tako hipnotian, taj zrak irine oko jednog kilometra; kad bi ostavio um na miru, moda bi sunce ili trava odgovorili na njegova pitanja. Oseao se slabo, sanjivo, spreman da spusti sve svoje terete, da legne i pusti da ga sunce rastopi kao buter. Na nekoliko stotina metara uz stazu pojavio se ovek, obuen u sivo i crno, sa tapom, silazei ka njemu. Lenijer se upita nije li ga on zvao; nije bio siguran da li eli drutvo. Ako je u pitanju bio neki pastir, fino, rustinost e mu prijati; ali, ako je izletnik iz Krajstera... Moda drugi planinar nee obratiti panju na njega. "Zdravo", pozdravi ga ovek kada se zaulo kripanje njegovih cipela po ljunku iza Lenijera. Lenijer se okrenu. Planinar je stajao pred blistavim svetlom na

ivici oblaka. Kosa mu je bila tamna i kratka; bio je visok jedva metar i osamdeset, mladolik, irokih ramena, miiavih ruku, podsajui Lenijera na mladog bika. "Zdravo", odgovori Lenijer. "ekao sam da se popne ovamo i povede me dole", ree ovek, kao da su davnanji prijatelji. Lenijer odmah prepoznade njegov blagi akcenat: Rus. Lenijer se namrti. "Da li se poznajemo?" upita on. "Moda." ovek se nasmei. "Nae poznanstvo bilo je kratko, pre mnogo godina." Lenijerov um, meutim, odbi da iskopa podatak gde se to behu videli. Zagonetke su ga nervirale. "Bojim se da me je pamenje izdalo." On se ponovo okrenu. "Nekada smo bili neprijatelji", ree ovek, koji kao da je uivao u razgovoru. Ipak, nije priao blie, ve je stajao drei tap pred sobom. Lenijer ga ponovo pogleda. Nije bio toplo obuen i nije imao ranac. Sigurno nije dugo u planini. "Ti si jedan od Rusa koji su napali iak?" upita on. To pitanje, postavljeno tako upadljivo mladoj osobi, nije bilo tako glupo kako bi bilo nekada. Planinar nije izgledao stariji od etrdeset godina; pa ipak, moda se podvrgao podmlaivanju na nekom orbitalnom telu ili u postajama Zemaljskog Heksamona. "Da." "ta te je dovelo ak ovamo?" "Treba obaviti posao, vaan posao. I treba mi tvoja pomo." Lenijer mu prui ruku. "Ja sam u penziji." Stranac mu pomoe da ustane. "Ti dani su davno proli. Kako se zove?" "Razoaran sam to me se ne sea", mrzovoljno odvrati ovek. "Mirski. Pavel Mirski." Lenijer se nasmeja. "Dobra ala", ree on. "Mirski je sada s druge strane neba. Poao je sa Geelskim okruzima i Put se zapeatio iza njega. Ali, ala mi se svia." "Nije ala, prijatelju." Lenijer mu se paljivo zagleda u lice. Pobogu, liio je na Mirskog. "Da li je Patricija Vaskez nala put kui?" upita ovek. "Ko zna? Nisam raspoloen za igre pogaanja. I to te to, do avola, zanima?" Lenijer samog sebe iznenadi tolikim gnevom.

"Voleo bih da je ponovo vidim." "Malo sutra." "Uz tvoju pomo." "Vrlo su neukusne, te tvoje ale." "Geri, nije ovo ala. Vratio sam se." ovek mu prie blie. Jezivo je liio na Mirskog. "ekao sam ovde da doe, da me prepozna, i da me odvede pravim ljudima. Ti si bio vaan u Oporavku, je li tako?" "Bio sam", odgovori Lenijer. "Ti si mu moda brat." Zapravo, identini blizanac. "Treba da me odvede na iak. Moram da govorim sa Korzenovskim i Olmijem. Oni su jo ivi, zar ne?" Konrad Korzenovski bio je taj koji je stvorio Put, nekada zakaen za sedmu komoru asteroidnog zvezdanog broda iak. iak i dva dela Osnog Grada jo su bili u orbiti na deset hiljada kilometara oko Zemlje, bez jednog kraja, pa je sedma komora bila otvorena. iak je otcepljen od kraja Puta kako bi se omoguio, pre etrdeset godina, beg naderitskih delova Osnog Grada. Put se na kratko otvorio u prazan prostor: skoro smesta se zapeatio, odvojivi zauvek svoju beskonanost od svemira. Oni koji su odabrali da ostanu u Putu - a meu njima i Pavel Mirski - bili su dalji od dua mrvih, ako mrtvi imaju due. Lenijer promuca neto nerazgovetno, a onda se zagrcnu i zakalja. Kosa mu se bee nakostreila. "Isuse", ree on tiho. "ta se to ovde deava?" "Putovao sam daleko kroz prostor i vreme", odvrati ovek. "Imam da ti ispriam vrlo udnu priu." "Jesi li ti duh?" Bilo je to starinsko i beskorisno pitanje; nije mislio na "duha" u smislu Heksamona. On pocrvene. "Ne. Rukovali smo se. Od krvi i mesa sam, smrtan... na neki nain." "Kako si se vratio?" "Ne najkraim putem." ovek se nasmei oklevajui i spusti tap u travu kraj Lenijerove stene, a onda i sam sede. Mirski - ako je to zaista bio Mirski, u ta Lenijer nije bio spreman da poveruje - pogleda preko doline pune ovaca i senki oblaka. "Moram da govorim sa Korzenovskim i Olmijem", ponovi on. "Moe li da me odvede do njih?" "Zbog ega nisi otiao pravo tamo?" upita ga Lenijer. "Stigao si dovde. Zato si silazio ovamo?"

"Zato to mislim da si mi ti u izvesnom pogledu vaniji i od njih. Moramo svi da se sretnemo i razgovaramo. Kada si poslednji put priao sa njima?" "Prole su godine", priznade Lenijer. "Nastupie kriza u vladi." Mirski je gledao Lenijera, miran i ozbiljan. "Ponovo e otvoriti Put." Lernijer nije reagovao. Nauo je govorkanja, ali nita vie od toga. Ipak, davno se bee izolovao od politike Heksamona. "To je besmisleno", ree on. "Zapravo, uopte nije", mirno odgovori Mirski. "Ni fiziki, ni politiki. To je kao droga, ta tehnologija, tolika mo. ak ni najistije srce ne moe doveka imati ista uverenja. Hoe li da nam ugovori sastanak?" Lenijer opusti ramena. Oseao se poraenim, preslabim da nae prave rei i odbrani svoj razum. "Imam radio, komunikator, u kui", odgovori on. "tamo dole u dolini." Potom ispravi lea. "Morae da dokae da si to to tvrdi." "Razumem", sloi se Mirski.

6. IAK Olmi je sedeo pred terminalom biblioteke u linim odajama u Aleksandreji, gradu u drugoj komori, u oblasti koja jo nije bila naseljena. Ugradio je terminal tek pre nekoliko dana, u stanu gde je proveo deo detinjstva - i gde su bli skriveni rasuti deliminjaci Korzenovskog, sve to je ostalo od Inenjera nakon ubistva pre vie stolea. Olmi je pronaao te deliminjake kao deak, a kasnije se postarao da ih sastavi i otelotvori Korzenovskog, uz pomo Patricije Vaskez. Na ovom neobinom mestu, na privatnom terminalu kojeg niko ne bi trebalo da pronae, Olmi je primio poruku od starog poznanika. Crtei, slobodno prevedeni, znaili su:

"Imam neto za tebe. Kljuno za tvoj rad."

Poruka se zavravala koordinatama naputene stanice u petoj komori i vremenom sastanka. "Sam", naglaavali su crtei. Potpis je bila skraenica Feora Mar Kelena.

Mar Kelen je bio stari vojnik i kolega iz kapijske policije, otprilike Olmijevih godina. Rodio se tokom poslednjih ratova sa Jartima, najveeg napada na uljeze u Putu pre Odvajanja, kada su Jarti bili potisnuti iza dva puta deset na deveti - dve milijarde kilometara niz Put. Ti ratovi su trajali etrdeset godina i oistili su stotine hiljada kilometara Puta. Osvojena teritorija je utvrena i otvorene su kapije ka nenastanjenim svetovima, pogodnim za rudarstvo. Ti svetovi obezbedili su sirovine za izgradnju Osnog Grada, a potom i za atmosferu i tlo koje je pokrivalo vei deo povrine Puta. Te godine bile su uasne i divne, godine smrti i kaljenja; Heksamon je iz njih izaao jai, spreman da upravlja putevima izmeu kapija, da privlai saradnike sa nastanjenih svetova do kojih su stizali kroz kapije. U nekim sluajevima, Heksamon je nastavljao trgovinu koju su zapoeli Jarti; na taj nain je ustanovio vrste trgovake veze sa tajanstvenim Talzitom. Upravo im Talziti behu rekli kako im se zovu neprijatelji, onako kako je moglo da se prevede na ljudski jezik. Jarti nisu bili poraeni, naravno; samo su bili potisnuti daleko niz Put, i tamo zadrani nizom monih utvrenja. Mar Kelen je preiveo poslenjih dvadeset godina ratova, a onda je sluio u utvrenju na 1,9 puta deset na deveti. Ipak, ak ni te granine ispostave nisu bile dovoljan izazov za njega. Prikljuio se kapijskoj policiji, i tu se upoznao sa Olmijem. Vekovima se nisu videli. Olmi se iznenadio kada je shvatio da je Mar Kelen na iku; pre bi pomislio da e se taj tip oveka pridruiti Geelima u pohodu niz Put. Tajni sastanci su ga nervirali; odavno je prestao da uiva u intrigama, naroito kad su bil neizbene... Ali Mar Kelen je nagovestio da ima neto to Olmi nije mogao da prenebregne, i, ma koliko da je njegov stari prijatelj bio udan, nikad nije bio varalica.

Peta komora bila je najmranija na iku, neka vrsta ogromnog podruma. Kroz nju su prolazile brojne linije vozova na putu ka estoj i (nekad bilo) sedmoj komori, ali samo jedna se i dalje zaustavljala tamo, i to retko, na poseban zahtev. Bilo je malo ogranienja za putovanje u jedinu nenastanjenu komoru ika, i svakog meseca bi nekolicina prekaljenih planinara i splavara poseivala divlje, oblane predele od sirovih asteroidnih minerala, uobliene stoleima rudarenja u fantastine sive, crne i narandaste vrhove i ambise. Viak ikove vode je tekao crvenim rekama, gustim od re i ostalih rastvorenih minerala; voda je bila nezdrava za pie, osim ako ste imali hemijske implante koji e proistiti viak metala. Peta komora bila je u proseku iroka svega etrdeset kilometara. Na poetku ikovog putovanja bila je iroka trideset osam kilometara; dodatni materijal je upotrebljen za gradnju i dopunu gasova koji su isticali kroz neizbene otvore u

asteroidnim sistemima za reciklau. Ovde niko nije bio stalno nastanjen; patrole su vrili samo monitori. Olmi je zauzeo mesto u praznom vozu iz etvrte komore i sada je sedeo skrtenih ruku dok su kraj njega jurili crni kilometri asteroidnog zida izmeu komora. Mar Kelenova poruka bila je tako neoekivana da nije ni pokuao da nagaa kuda sve to vodi. Poto nije nita pretpostavljao, Olmi nije mnogo mozgao o onom to ga eka, nego je ponovo proveravao ono malo podataka o kulturi Talzita koji su bili otkriveni i smeteni u biblioteke u Osnom Gradu i na iku. esto je pregledao te materijale, i sada ih je sistematski ponovo prevakavao, nadajui se da e nai odgovor na nekoliko zanimljivih pitanja. Kratko putovanje nije mu, ipak, dalo mnogo vremena, i sad je gledao kako se zidovi tunela ire u divlje, neverovatno olakanje gustih crnih oblaka proaranih zracima srebrnaste svetlosti iz cevi, menjajui boje od tamno crvene preko zelene do sivoplave. Voz se iz otvora zakrivljenog tunela pojavio pod uglom, sa desnim prozorima okrenutim navie za gotovo trideset stepeni. Ovi ogoljeni predeli su mu uvek pruali mranu emocionalnu utehu. Voz uspori na svoje tri ine i prie maloj stanici pod kupolom izmeu dva zida tamnog, naizgled uljastog nikla i crvenog gvoa. Van kupole kamena platforma je bila vlana od kie. Odnekud iz blizine dopirala je tutnjava vode koja se slivala u jedno od prostranih smeih jezera koja su proarala komoru. Mar Kelen ga je ekao na malom naputenom terminalu, sedei na kamenoj klupi koja je izgledala mnogo pogodnija za maine nego za ljude. Napolju je besnela oluja, zvuk kojeg je Olmi u iku retko uo; ali, retko je i imao vremena da poseti petu komoru, gde su oluje bile uobiajene. Mar Kelen je umesto pozdrava podigao dva drevna kiobrana. Uputio je ka Olmiju niz biografskih crtea, sa podznacima koji su oznaavali stepen iskrenosti i gde se moe, a gde ne, utivo zatraiti dopuna. Pitanja su uglavnom bila nedobrodola. Olmi je uinio slino, samo jo saetije i dvosmislenije. Nastavak razgovora vodio se i glasom i crteima. "Pratio sam tvoju karijeru, Ser Olmi, koliko se moglo. Ti si sjajan ovek i ponos Naderita." "Hvala. @ao mi je to moram rei da nisam imao vesti o tebi, Ser Mar Kelene." "Drago mi je da to ujem. Trudio sam se da budem to skriveniji, s izuzetkom usnimavanja u gradsku memoriju, kada bih postao bitanga." Ucrtao je svoju sliku kao slobodne bitange, grubo skicirane, nagovetavajui da ne bi bio strano uspean. Obojica su se nasmejali, iako je Olmijev smeh bio pomalo nategnut.

"Nadam se da nisi saznao previe o meni", odvrati Olmi. "Nisam. I tvoja karijera je skrovita. Ipak, neki delovi su postali istorija. A saznao sam, to je moda neutivo, za tvoja trenutna interesovanja." "Oh?" "Izgleda da veruje kako emo se uskoro sukobiti sa nekom neljudskom rasom. Moda, ak, i sa Jartima." Olmi nita ne ree; samo se mrano nasmei. Njegova privatna istraivanja sada su ispala iznenaujue javna, bar za one koji su smatrali da treba da znaju. Mar Kelenova tajanstvenost postala je razumljivija; ovaj ovek se nije usnimio, ali je predstavljao redak primerak - korporealna bitanga. Olmi ucrta uti polukrug koji je oznaavao zanimanje i punu panju. "Naiao sam na neto to bi ti moda koristilo. Zaostatak iz ranijih stolea. Pomalo kao Inenjerovi snimci." "Ovde?" upita Olmi. Stari vojnik ozbiljno klimnu glavom. "Moemo li da se dogovorimo ako bude bio zainteresovan? Uveravam te da e biti." "Ja nisam bogata. ak nisam ni osobito moan." "To znam, Ser Olmi, ali i dalje ima podrku Heksamona. Moe mi obezbediti sve to elim od privilegija, poto nisam neki srebroljubac." Olmi ga odmeri, paljivo prouavajui njegov stil ucrtavanja. Mar Kelen je bio iskren, nije blefirao, bar koliko je Olmi mogao da proceni. "Ja sam u penziji", ree Olmi. "Moj uticaj nije vie velik kao nekada. U granicama mog trenutnog poloaja..." "Sasvim dovoljno da mi obezbedi ono to mi treba." "Ako zaista ima neto to bi mi koristilo, pristajem." Mar Kelen se iznenada nasmei irokim, neprijatnim osmehom. "Dogovoreno. Hodi sa mnom." On predade Olmiju kiobran i pokaza mu kako da ga otvori. "Ovo je pripadalo mojoj Beni. Trebae ti. titi nae umorne stare kosti." Olmi podie kiobran iznad glavu i poe za Mar Kelenom uskom stazom koja je vodila od stanice. Staza je bila useena u kamenu padinu i krivudala kroz jarugu nad mirnim tokom crvene vode. Ovde se svetlost iz cevi jedva probijala kroz oblake i kiu. Predeo je nestajao u senkama dubokim gotovo kao no na Zemlji. Mar Kelen izvue svetiljku i pokaza Olmiju put uz strminu. Zrak je osvetlio otvor u steni. "Iza onih vrata je toplo i svetlo. Hodi. Samo jo nekoliko minuta." Peaili su pola sata.

"Naao sam ovo dok sam pretraivao podatke za projekat ponovnog naseljavanja ika", ree Mar Kelen. "Rutinski posao za dokonog gospodina. Bio je izbrisan iz svih mapa podataka sem jedne, a i ta mora da je ostala grekom... Nije izgledalo vano za projekat, pa nikom nisam rekao. Ali, pomenuo sam to mojoj Beni, a ona... Ona mi je bila par", iznenada se poveri on, zastavi na padini da preko ramena pogleda Olmija. "Samo trideset godina. Roena posle Odvajanja. Zamisli, matora konjina kao ja sa takvom mladom damom... istinskom damom. Iz stare naderitske porodice. ali avantura joj je bila u krvi. Imala je mnogo vie oduevljenja od mene. @elela je da istrauje. I tako smo istraivali. Doli smo ovamo, i nali..." On okretno skoi u udubljenje. Olmi poe za njim, spretnije ali manje dramatino. Glatki crni zid u dnu peine odrazio je samo siunu taku svetlosti. Mar Kelen udari akom po zidu sa bolnom snagom, lica za trenutak zgrenog u grimasu. "Kad smo nali ovo, izgledalo je upravo tako. Poznavao sam taj izgled. Sigurnosni zid. Onda sam se ja oduevio. ifre su divna stvar! Nije bilo lako, naravno. Morao sam da provalim trideset razliitih ifrovanih blokova, koristei analizu izmiljenu tek u prolom stoleu. Matematika mi je postala usud, Olmi." On pogladi dlanom crnilo, gledajui izmeu njega i Olmija. "Ali, ovaj usud sam savladao. Nekad, davno, ovo mesto je bilo veoma sigurno..." On ucrta brzi niz simbola i crni zid posive, a onda naprosto nestade. Iza njega se nalazio dobro osvetljen tunel. "Kada smo uli, pretpostavio sam da postoji mnogo smrtonosnih mera bezbednosti. Traili smo ih, i nali smo ih - vie nego to bih mislio da je potrebno za uvanje bilo ega. Veina ih je stigla do uobiajene granice od pet vekova i automatski se dezaktivirala. Oito, niko nije znao za ovo - ak ni predsednici. Ili, barem, tako mislim. Moda greim." Ponovo mu se navue onaj neprijatni osmeh. Prili su prostranom, lunom ulazu. Mehaniki glas drevnog stila - star barem koliko lini glasovi u Aleksandreji - zatrai da se identifikuju. Mar Kelen izgovori niz brojeva i poloi dlan na drevnu ID plou kraj poluprozirnih vrata. "Uneo sam svoje podatke", objasni on Olmiju. Vrata se razbistrie i polako otvorie. Unutra je u polutami leao ogoljeni ulazni hol. Mar Kelen provede Olmija kroz njega i odvede ga niz hodnik do male sobe, u kojoj takoe nije bilo ni nametaja ni ukrasa. Mar Kelen zastade nasred sobe belih zidova, ruku prekrteih na grudima. Olmi bee ostao na ulazu. "Ova soba je kapija veoma velike tajne", ree Mar Kelen. "Koja nije od praktine koristi nikome... barem sada. Ali, nekada, mora da je zaista bila veoma korisna. Moda je bila koriena, a niko od nas nije uo za to. Moda je smatrana suvie opasnom. Hodi, hodi." Kada je Olmi stao kraj njega, Mar Kelen podie jednu ruku, isprui prst i pokaza na pod. "Dole, molim." Pod bee nestao. Soba je predstavljala kabinu lifta.

Brzo su se sputali, bez oseanja, pravo u tamu. Svakih nekoliko sekundi promicala je tanka, crveno osvetljena linija, oznaavajui nepoznatu dubinu. To je trajalo nekoliko minuta. Olmi nikad nije uo za nastanjene tunele due od dva kilometra unutar asteroida. Sada mora da su sili bar dvostruko dublje. "Sve zanimljivije, a?" upita Mar Kelen. "Smeteno veoma duboko, veoma bezbedno. ta bi to moglo biti?" "Koliko duboko?" upita Olmi. "est kilometara unutar asteroidnog zida", odgovori Mar Kelen. "Nii nivoi imaju sopstvenu energetsku mreu. Utroak se ne prikazuje u obraunima ni jedne komore." "Ilegalno skladite podataka", stade da nagaa Olmi. uo je za takve stvari, super-bezbedna skladita to su ih koristili policija ili politiari koji su se u proteklim stoleima plaili da e izgubiti naklonost Heksamona, ali nikada ni jednu nije imao prilike da vidi. "Skoro tano, Ser Olmi, ali ne ilegalno - nego superlegalno. Ovo su sagradili zakonodavci. Strogo govorei, mogu li zakonodavci da urade ita ilegalno?" Olmi nije odgovorio. injenica je bila, ak i u visoko etikom svetu politike Heksamona, da ni jedan vladajui sistem nije mogao opstati ako potpuno strogo sprovodi sopstvene zakone. Ispod njih se pojavio beli kvadrat i ubrzo se pretvorio u novi pod. Vrata se otvorie, i Mar Kelen ga povede niz kratak hodnik u polumranu kockastu odaju, sa stranicama duine jedva tri metra. "Ovo je terminal memorije", ree Mar Kelen, sedei na zakrivljenoj metalnoj stolici pred irokom, bezlinom elinom ploom na jednom zidu, u nivou trbuha. "Poigrao sam se njima... i naiao na neto uasno." On dotae plou i na dva mesta se pojavi slaba, okrugla svetlost. "Prilaz, opta ifra. Ja sam Davina Taur Ingel." To ime je pripadalo nekom pretku, verovatno eni nekadanjeg predsednika vlade Beskrajnog Heksamona, Ilin Taur Ingele. Mar Kelen je rukovao ploom kao da ima iskustva u tome. "Ovo je bio gadan deo. Sigurnosni sistemi bili su se dezaktivirali, ali ovde su iza njih ostali prilazni lavirinti, ugraeni u strukturu memorije. Oni nai tajanstveni super-legalni ljudi bili su veoma oprezni. Da nije bilo lavirinata, moda bih ti ovo predao besplatno, kao to prijatelj daje prijatelju neto korisno, ali nisam bio sam kada sam nainio ovo otkrie. Sa mnom je bila Beni..."

Olmi oseti nagli porast Mar Kelenovih emocija. Stari vojnik je oseao bol, bes, i, konano, gorak trijumf. Mar Kelen je bez sumnje bio iskren, ali, da li je bio pri sebi?" On dade Olmiju znak da prie i poloi dlan na plou, ispod zelene svetlosti. "Ne brini, samo dri line ograde u pripravnosti. Moe ti to. Ja sam jedva uspeo, ali bili smo uhvaeni na prepad." Zatim se obrati ploi: "Posetilac, gost Ingele." Olmi tre glavu unazad, i svi miii mu se zgrie. Primao je impulse od neega unutar ploe, neega nenaviklog na ljudsko telo. Ugledao je odlomke slika, ne samo izobliene; skoro nerazumljive. I uo je glas, mnogo vie tuinski od glasa Franta... ak i od glasnika Talzita. Pitanje vremena. Pitanje dunosti. Neaktivan nepoznato vreme. Olmi uz veliki napor otre ruku. Mar Kelenovo lice bee se zgrilo u grimasu oduevljenja. Stari vojnik je bio iskren, ali bio je i neodgovoran. Ono to je ovde doiveo okiralo ga je, moda i emocionalno otetilo, pa ipak je sve do sada uspevao da skoro u potpunosti sakrije od Olmija svoje stanje. Mar Kelen se nasmeja i duboko udahnu da se savlada. "To je ubilo Beni. Poto smo reili lavirint. Razbilo joj je sve nervne puteve, ak je prodrlo i u njene implante i zbrkalo ih. Nije ostalo nita za usnimavanje u gradsku memoriju, ali telo joj je bilo potpuno nedirnuto, ivo. Ja sam ubio ono to je ostalo od nje i sklonio. Zato sam morao da ti naplatim." Lice mu je bilo bledo i prazno. "Zato to sam nju izgubio. Zbog njenog bola. ta misli da se ovde nalazi?" "Ne znam", priznade Olmi. "Imam dobru teoriju. Ako sam u pravu..." Pn isturi bradu i neprijatno se nasmei. "Mora da su ga uhvatili vrlo davno. Mora da su usnimili njegovu linost, ili ve neto to bi tome odgovaralo, u ovu skrivenu memoriju... A onda su ga napustili. ekalo je sva ova stolea, spavajui, da Beni i ja naletimo na njega. Veruje da emo se ponovo suoiti sa Jartima, jesam li u pravu? Ako se to desi, ta misli koliko bi linost zarobljenog Jarta vredela Heksamonu?" Olmi zatrese glavom, suvie oamuen da odgovori. "Hodi i pogledaj. Nisam ga naao sve dok ona nije... poto smo... Da. Hodi." On poe ka zidu preko puta vrata. Zid se razdvoji u pet segmenata u obliku slova L i tiho i glatko se povue ustranu. Uli su u prostranu, tamnu odaju, dok je oko njih strujao hladan vazduh.

"Pokai se, kopile." Pojavila su se svetla, u krugu na tavanici. U sreditu osmougaone odaje leao je blok prozirnog kristala, a u njemu bie kakvo Olmi nikad nije video. Imalo je veliku, sivoplavu glavu, postavljenu vertikalno, nalik na eki sa tri horizontalne pukotine. Iz najgornje pukotine pomaljale su se blistavo bele cevice sa crnim vrhovima - moda oi - a iz dve donje, uperci duge crne dlake. Iza ogromne glave - otprilike oblika i veliine ljudskog torza - protezao se dug, zelen, horizontalan trup. Du lea se protezala kresta od dvoprstih, bledoruiastih pipaka, debljine Olmijevog doruja i duine njegove ruke. Pozadi, iza pipaka, nalazio se uperak kratkih crvenih dlaica ili ulnih izraslina. Debeo, podignut rep zavravao se sjajno purpurnim navojem. Moda najudnije, sedam pari donjih "nogu", ili oslonaca, koji su oiviavali obe strane tela, nisu bili noge ni udovi u uobiajenom smislu, nego motke ili dugi, zailjeni tapovi, boje opsidijana i isto tako sjajni. Ispod glave, ili su moda nicali iz njenog donjeg dela, nalazila su se dva para ruku sa mnogo zglobova, jedan sa nastavcima vrlo nalik na ake, drugi sa ruiastim, prozirnim kvricama. Uprkos dugogodinjem iskustvu sa tuinskim rasama, Olmi zadrhta. Dok je prilazio blie, uprkos najdubljim nagonima, namrtio se, shvatajui istinu o stvorenju; ovo telo nije bilo ivo, nego samo sauvano od raspadanja. U njegovom nedostojanstvenom, neurednom poloaju bilo je neeg to mu je govorilo da je svakako mrtvo. "Divno, je li?" Mar Kelen obie prozirni blok. Stvorenje, potpuno isprueno, bilo bi od vertikalne glave do podignutog repa dugo oko etiri metra. "Nai drevni branitelji, moda ljudi koje smo poznavali... koji su nas obuavali... uhvatili su Jarta i smestili ga ovde. Ali, zato nisu razglasili vest? Ovako neto bilo bi senzacija, neprocenjivo..." Olmi ga je razumeo. S obzirom na oruje koje su posedovale obe strane, bitke su bile retke i unitavajue. Jarti nikada nisu odgovarali na diplomatske pokuaje; zapravo, posle nekoliko decenija rata, ljudi su prestali i da pokuavaju. Ni jedna strana nije bila sasvim sigurna kako im neprijatelj izgleda. Obe strane koristile su skrivanje i varke; sve informacije bile su sumnjive. Uhvatiti Jarta - makar na samrti ili mrtvog - i razumeti nain njegovog razmiljanja... To bi zaista bilo izuzetno. Zbog ega su bili toliko tajanstveni, i zato toliko dugo? ta su to otkrili kod svog plena da ih je uinilo toliko opreznim? Mar Kelen slee ramenima i ucrta krivudavi, besadrajni simbol na tavanici. "Osim ako nije pravo. Moda je ovo neuspela simulacija..." On potapa plou. "Ali, ini mi se da je pravo. Nae simulacije nisu mnogo vredele. Ionako nikad nismo sreli Jarte licem u lice. Niko ih, koliko ja znam, nikad nije video, i da se vratio da nam ispria. Ali, ovo... Drano je u potpunoj tajnosti. ta god da je, mora da neto vredi, Ser Olmi." Stari vojnik pokaza belu plou kraj jedne stranice bloka. "Ima i drugih naina da se ispita. Isprobao sam ih nakon to je Beni - moj par - nakon to je umrla.

Mesecima nisam oprobao direktnu vezu. ali ovo je manje opasno. Prikazuje prokletu stvar na ekranu, analog njegove mentalne aktivnosti. Pretpostavljam da su u ono vreme strunjaci to umeli da oitaju. Ja ne umem." Olmi pogleda plou. Nad njom se bio pojavio osvetljeni cilindar. Kao geometrijski cvet, propupeo je i promolio mnotvo pokretnih linija. Linije su hipnotiki poigravale. Donji deo cilindra se rairio i prikazao mozaini niz boja; crno i sivo, krvavo crveno i zeleno, belo i zeleno, crveno i crno, i tako dalje, potpuno nepokretno. "Dosad je miran, a?" upita stari vojnik. Olmi ga za trenutak pogleda, a onda se ponovo zagleda u ekran. Nije mogao ni da nasluti ta to prikazuje. "Ovo je dijagram uma tog stvorenja?" "To je Jart", uzbueno odgovori Mar Kelen. "Mora da jeste. To pokazuje Jartov um i seanja. Proveo sam ovde sate, samo gledajui. Ponekad sam govorio sebi: 'To je ono to je ubilo Beni...' a onda bih morao da odem kako ne bih poludeo." Olmi se zagleda u sliku, zadivljen. Dotakao je sam rub linosti tog stvorenja; nedovoljno da odredi je li itavo ili delimino, oteeno ili zdravo, pa ak i da nasluti da li se nalazi u aktivnoj memoriji ili miruje, ali ovo je predstavljalo neverovatnu mogunost - i nepozirnu tajnu. Olmi oseti kako njegovo telo nadvladava porast hormona. "Da se ovek najei, je li?" upita Mar Kelen. "Suvie mnogo tajni." "Zaista." On prie ouvanom telu, putajui da njegov um i implantirani procesori promozgaju o problemu. "Nikom drugom nisi ovo pokazao?" Mar Kelen odmahnu glavom. "Nisam bio u vezi. Beni je bila..." On pogleda Olmija ispod polusputenih kapaka, lica zgrenog od bola. "Leila me je. Vraala me je nazad." Olmi odvrati pogled od patnje starog vojnika. On, sam, upadao je u opasnosti mnogo ee nego to je mogao da se seti. Okuavao je svoju hrabrost esto, do nastranosti. ak ni isti Talzit - neto u emu nije uivao etiri godine - nije mogao da olabavi vrsti mali vor elje za izazovima. Pa ipak, nije cenio toliko opasnost koliko iskustvo. Tokom proteklih decenija imao je veoma malo upeatljivih iskustava. I on se na kraju umorio od Zemlje, njenih neprekidnih potreba i ogromne bede. Ipak, nikada u svim svojim ivotima ne bee osetio ovoliki strah. ta god da lei u ovom skladitu memorije - gotovo sigurno linost Jarta, ako su pretpostavke Mara Kelena tane - bilo je dovoljno snano da ubije Mar Kelenovog para i povredi samog Mar Kelena.

"Ne zahvaljuj mi", ree Mar Kelen, bez osmeha. "Sada kad sam te doveo ovamo, ja sam..." On ucrta kovitlac crvenih i utih simbola, linih simbola, Olmiju nerazumljivih ali uoblienih po ugledu na stare naderitske molitve. "Zapavo, ne elim nita. ak mi nisu potrebne ni povlastice. Ionako mi vie nije ni do ega. Ja sam je ubio, kad sam je doveo ovamo..." Olmi se tre iz sanjarenja. "Naao si neto veoma vano", ree on. "Nisam siguran ta je to, pa ipak..." "Nisam vie radoznao. Ako je vano, ostavljam ga tebi. Ionako sam predugo iveo", tiho odvrati Mar Kelen, dok mu je lice blistalo od Jartovih boja. Polako je trepnuo, a onda je ovlaio usne i pogledao Olmija. "Zar ti nisi?"

7. GEA, OKOLINA ALKSANDREJE, GODINA ALEKSANDROSA 2345. Rita je stajala na krmenoj palubi parobroda "Joanes" koji je plovio izmeu Rodosa i Aleksandreje. Da bi se zatitila od hladnoe zimskog mora, nosila je smei ogrta Akademije i rodosku vunenu hlajinu boje butera. Zurila je u okean i u penuavi trag parobroda. Drutvo joj je pravio usamljeni galeb koji je stajao nekoliko ruku dalje na ogradi od tamne hrastovine, otvorenog kljuna, radoznalo okreui glavu tamo-amo. Mrano, sivo nebo nadnosilo se nad mirnim okeanom, dajui mu boju gvoa. Iza njenih lea, veliki kontejneri sa Rodosa, Kosa i Knidosa uali su u senci pokrivene glavne palube. U dvadeset prvoj godini, oseala se jo zrelijom nego u osamnaestoj, i to ju je inilo zaista veoma zrelom. Barem je smisao za humor nije napustio; posedovala je zdravu svest o svojoj spremnosti na gluposti, i alila je to sada ima premalo vremena za uivanje u tome. Kosa joj je zadrala onu prozranu crvenkasto smeu nijansu kao u detinjstvu, ali sada joj je bila mnogo kraa. Ono to se nije promenilo bile su njene krupne, zamiljene zelene oi, bleda koa i stas. Ostala je prosene visine, iako su joj ramena bila neto ira. Bila je nasledila oevu tihu fiziku snagu, kao i dugoprste ake i duge noge. Rita je u Aleksandreji bila svega dvaput, i to oba puta kada joj je bilo svega deset godina. Njena majka, Berenika, smatrala je da je najbolje da dri svoju jedinicu blizu Hipateiona, a daleko od belosvetskih izazova glavnog grada Ekumene. Berenika je bila priljean Patrikijin uenik, i udala se za Ramona, sofinog najmlaeg sina, vie iz dunosti nego iz ljubavi. Duboko je volela svoju ki, jer je u njoj videla sliku mlade Patrikije lino. Ipak, izgledom je Rita vie lliila na majku nego na baku.

Sada, godinu dana posle majine smrti, i gotovo devet od Patrikijine, dok joj je otac jo bio zauzet borbom za prevlast u Akademiji - nad teokratskim elementima koje je njena baka otvoreno prezirala - inilo joj se najbolje da ponese svoje talente i znanje na mesto gde e biti od najvee koristi. Ako Akademija propada, barem ona moe da bude negde drugde, moda i da osnuje novi Hipateion. Ipak, te brige joj nisu bile najvanije. U poreenju sa najveom, ove su joj se inile skoro prijatnim i bezbednim. Patrikija je ezdeset godina traila varljivi prolaz u mesto koje je nazivala Putem. Ta kapija je zaista bila varljiva, jer se pokazivala u razno vreme i u raznim delovima sveta taman toliko dugo da je primete, a nikad da joj tano odrede poloaj. Patrikija je umrla ne naavi je. Rita je sada tano znala gde se kapija nalazi. Bila je na jednom istom mestu ve najmanje tri godine. To saznanje joj nije prijalo. Postepeno se bila navikla na svoju ulogu, iako je nije zavolela. To to je znala za kapiju liilo ju je linog ivota. Njena baka, mislila je, natmetnula joj je skoro nepodnoljiv teret kada jepodesila svoj aparat da prepoznaje jedino njen dodir. Moda je Patrikija bila pomalo luda te godine pred smrt. Luda ili ne, ostavila je svojoj unuci uasnu odgovornost. Sve ostalo - njena molba za studije u Muzejonu, njen lini ivot, sve - bilo je podreeno tom znanju. Nije ak ni ocu rekla. Rita se nadala mirnom ivotu, ali uz uzdah, dok je gledala morsku pticu kako isti perje, znala je da to nije mogue, ne na ovom svetu. ak i bez Predmeta, ivot u Akademiji postae teak. Sve to je volela i poznavala lealo je na drugoj strani modrocrnog mora iza nje. Kljunjau i mainu za odravanje ivota nosila je u velikom, zabravljenom sanduku; u manjoj kutiji drala je bakinu "plou", elektronsku napravu za itanje i pisanje. Sve to uvao je Lugotriks, njen keltski telohranitelj, u njenoj kabini. Ramon, ma koliko bio pacifista u Hipateionu, bio je i praktian ovek, ponekad neverovatno mudar i vet. Lugotriksova sluba bila je plaena bolje nego novcem; njegova dva brata sada su studirala na Akademiji. Uz takvo obrazovanje, moda e prevazii predrasude koje prate sve Kelte jo od ustanka u dvadeset prvom veku. Rita je oseala stalnu, neupadljivu vezu sa kljunjaom; da joj se ita desi, znala bi, i verovatno bi mogla i da je nae, ma kuda bila odneta. Uz Lugotriksa koji je uvao strau, malo ko bi to pokuao; ali, ak ni Kelt nije znao ta uva.

Kada doe vreme, Rita e zatraiti audijenciju kod kraljice Kleopatre. Iznee joj svoje dokaze. ta e se desiti potom, nije elela da nagaa. Poto se nadisala morskog vazduha - bio je pun pepela i dima zbog nepostojanog vetra - Rita se vratila u svoju malu, pretrpanu kabinu i poslala ogromnog, utljivog, crnokosog Kelta da se odmori u svojoj kabini. Svukla je odeu i obukla jednostavnu Hindi pamunu spavaicu. Kada se zavukla meu tanku ebad na tesnom krevetu, ukljuila je slabu elektrinu lampu i izvukla iz kovega manji drveni teukos, knjigu-kutiju sa bakinom ploom i kockama muzike i knjiga, ukljuujui i njene dnevnike. Na ovoj Zemlji nije postojalo nita nalik na tu plou, iako su matematiari i mehanikosi Ekumene obeali da e za nekoliko godina stvoriti velike elektronske raunske maine. Patrikija je nekima od njih prenela teoriju takvih maina, na sastancima koje je drala pred samu smrt. Rita je bila svesna svoje odgovornosti da se stara za Predmete. Bukvalno, nosila je sa sobom sudbinu rodoske Akademije; Predmeti su predstavljali dokaz Patrikijine istinitosti. Bez njih - ako bi, na primer, parobrod potonuo a Predmeti nestali - ne bi bilo dokaza, i vremenom bi Patrikijina pria postala mit, ili jo gore, la. Ali, bez obzira na opasnost, bez obzira kuda ila, Ramon bee naredio Riti da Predmete uvek nosi sa sobom. Rita je mnogo puta iitavala bakine beleke, uporeujui istoriju Zemlje sa istorijom Gee. Beleke na ploi su je smirivale, kao to bi je smirivalo itanje poznatih bajki. Savremena Zemlja, kakvu joj je baka opisala, bila je fantastino, mada uasavajue mesto - svet koji je samog sebe ivog spalio sopstvenim genijem i ludilom. Jedna kocka sadrala je nekoliko potpunih istorija Zemlje. Rita ih je sve paljivo proitala, i na kraju je istoriju tog sveta znala skoro isto tako dobro kao i istoriju Gee. Znala je da je na Zemlji Aleksandar Veliki pokuao da pokori Hindustan i samo delimino uspeo u tome, kao i na Gei. ali, na Zemlji, Aleksandar nije pao sa prevrnutog broda u nabujalu reku Hispades, nije dobio zapaljenje plua i ostao vezan za postelju mesec dana, pa se kasnije oporavio i doiveo suboku starost. Na Zemlji, Velikog Gospodara Sveta su njegove sopstvene trupe naterale da se vrati, razboleo se na drugom mestu i umro u Vavilonu... i tu se, kako joj je Patrikija rekla, nalazila raskrsnica na kojoj su se njihovi svetovi razdvajali. Rita je esto pomiljala da pie fantastine prie o toj drugoj Zemlji, neto to bi njena baka nazvala romanima. Moda e jednog dana i pokuati: uivala je u literaturi kad nije bila zadubljena u prouavanja fizike i matematike.

Ali, ko bi mogao da zamisli svet u kome je Ekumena bila rasparana izmeu naslednika? Ratove izmeu naslednika, pretvaranje Aleksandrosovog carstva u sukobljena kraljevstva; Egipat pod vladavinom dinastije Ptolomeja, Siriju pod Seleukidima, i, konano, usponom Latina, itavo Srednje more pod vladavinom Rima... U Ritinom svetu, Rim je bio mali, nemiran grad u rastrzanoj Italiji - a ne neki naslednik Helade! Ipak, na Zemlji se Rim uzdigao dovoljno da nadvlada Karkedoniju - Kartaginu na latinskom - okonavi istoriju tog trgovakog carstva stolee i po pre roenja malo poznatog judejskog Mesije, Jeue, ili Isusa. Karkedonija nikad nije otila da kolonizuje Novi Svet, i Nea Karkedonia se nikada nije pobunila protiv matine zemlje i poloila pravo na Atlantski okean, postavi, zajedno sa Libijcima i Severusima, jedan od neprijatelja Ekumene... Na Gei, Prolomej Siks Soter Trei porazio je latinska plemena, ukljuujui i Rimljane, u godini Aleksandrosa 84, osiguravi Ptolomejima stalnu vladavinu nad Egiptosom i Azijom. Na Gei su postojale nuklearne elektrane, velika eksperimentalna postrojenja izgraena u Kirenaici, zapadno od Nilosa. Postojali su mlazni galeboleti, ak i rakete koje su nosile satelite u orbitu, mada ne i ljude; ali, nije bilo atomskih bombi, ni bojevih glava spremnih da spale kontinente, ni bojnih stanica sa smrtonosnim zracima u orbiti oko sveta. Mnoga od tih uda predstavljala su tajno znanje Akademije; Patrikija bee nauila svoju lekciju na najtei nain, u susretima sa Kleopatrinim dedom. Gea je, uprkos svojim nevoljama, Riti delovala kao mesto mnogo sigurnije i bezbednije za ivot. Zato onda da ide u potragu za Zemljom? Zato da trai tu vrstu nevolja? Nije bila sigurna. Vremenom e, moda, razumeti svoje motive, svoje odanosti. Do tada, radie ono to joj je sudbina odredila od detinjstva; ono to je njena baka, bez rei, zahtevala od nje. Rita je "skrolovala" kroz tekstove na ploi koje bee unela njen baka, i dola je do opisa Puta, iitavajui ga moda po stoti put. Postojao je svet jo udniji i neverovatniji od Zemlje. Ko bi u Ekumeni, ili na itavom ovom svetu, mogao da shvati ili poveruje u takve stvari? Je li Patrikija sanjala o tim udima, zabeleivi svoje komare? Ljudi bezljudskog oblika, ovek koji je nekoliko puta preiveo smrt, kosmos uoblien kao cev i beskonano dug... Polako je zadremala. Uskoro se zaulo zvono za veeru, pa se ponovo obukla, opet ostavivi kabinu Lugotriksu na staranje. On je jeo sam, poto su mu iz kuhinje donosili hranu.

Rita je jela sa ostalim putnicima, uglavnim Tirijcima i Judejcima, u skuenoj trpezariji nad glavnom palubom, ne obraajui panju na znaajne poglede bogato odevenog tirijskog trgovca. Nedostajae joj Hipateion, a takoe i njegova mirna ravnopravnost polova.

Nebo nad Aleksandrejom bilo je vedro, kao i skoro uvek. Parobrod je narednog praskozorja prodimio kraj etiri stotine ruku visokog Faroskog svetionika. Rita je stajala na pramcu, dobro utopljena. Ovaj Faros bio je etvrti po redu, udovite od gvoa, kamena i betona sagraeno pre sto ezdeset godina. Zbijene kue na niskim bregovima Aleksandreje bile su ruiasto sjajne pod jutarnjom svetlou, a mrano sive u senci. Mermerne i granitne zgrade palata na predgorju Lokiasa videle su se kao narandasti sjaj nad mirnom, sivoplavom Kraljevskom lukom. Ogromni kesoni, privreni za dno luke severoistono od predgorja kako bi sauvali utonule zgrade palate od vode iz luke, naikali su obalu kao delovi neke igrake od slonovae, povezani linijama nagomilanog kamena i zidova. Riti se sve to inilo nestvarnim, itav taj najpoznatiji grad na svetu, sredite ljudske kulture i znanja - ili barem Ekumenine kulture. Parobrod je pristao u Velikoj luci i istovario kontejnere preko irokog elinog jezika. Masni dim i para dizali su se sa teretne palube do putnikog mosta gde su Rita i Kelt tovarili svoje torbe. Prelazei most izmeu etiopskih biznismena u zvaninoj odei od krzna i perja i egiptoskih piljara, promuklih i upadljivih u crnim ogrtaima, njih dvoje su bez problema stigli na kej. Rita je pogledom traila nekoga ko ih eka, ne znajui ta tano da oekuje - ako je uticaj njene bake i dalje dopirao do Kleopatre. Sa jedne strane doka, u uskom prolazu pedvienom za motorne taksije i kola za teret sa konjskom vuom, pukao je ofucani crni putniki auto, iji voza je puio stopu dugaku crnu cigaru sa mirisom karanfilia. Na otvorena vrata bila je naslonjena tabla sa navrljanim natpisom: "VASKAJZA - MUZEJON". "To je za nas, izgleda", ree Rita. Nije bio ba neki elegantan doek. Nije bilo straara - barem ih ona nije videla. Kada su prili autu, osetila se kao neduna seljanica. Grad, sada opipljiv i pun mirisa - gusto i jetko pogonsko ulje, slatkasti oblaii pare, ustajala konjska balega, neoprana masa putnika i trgovaca - mogao je da je proguta u komadu, da je savae i da nikome ne odgovara. Rita je po prvi put osetila koliko zapravo nema moi. Njena baka je uvek izgledala tako samouvereno; kako je mogla da bude takva na ovakvom ogromnom, monom mestu?

Rita i Lugotriks se predstavie vozau, koji ugasi cigaru o nagoreli titnik vrata, strpa opuak u mastan dep pantalona i pope se na uzdignuto prednje sedite. Oni su utovarili stvari. Uz kripu i trzaj, kola su ih polako ponela niz iroki bulevar oivien drevnim mermernim kolonadama. Skrenuvi levo kroz visoku mermernu kapiju, stigli su na tlo Muzejona, velike biblioteke i Univerziteta Aleksandreje.

"Ona je veoma lepa mlada ena", ree bibliofilaks Muzejona, podravajui svoju nisku stolicu pred kraljicom. "Vie lii na majku nego na baku, ali njen raniji pedagog me uverava da je dorasla sofi Patrikiji. Stigla je u luku sa nekim ogromnim severnjakim grubijanom, slugom, kako kau moji izviai, i za jedan sat e biti u svojim privremenim odajama." Kleopatra Dvadesetprva, niska i demekasta, promekoljila se na nezvaninom prestolu. Oiljak koji joj se protezao preko lica od leve slepoonice do desnog obraza, zasekavi joj nos i napola joj zatvorivi jedno oko, bio je jedina bledoruiasta senka na njenoj beloj, inae glatkoj koi. Nije joj ostalo mnogo mladalake lepote; libijski atentatori su se postarali za to pre dvadeset godina, tokom njene dravnike posete Ofiristanu. Poto je ljubavici vie nisu zanimali izgubila je trojicu omiljenih tog istog uasnog dana - vie nije marila za svoj izgled. Kleopatra je samo bila zahvalna to i dalje poseduje zdravlje i zdrav, gibak um. uveno suvo sunce Aleksandreje prualo se po ugaenom belom mermeru na podu unutranje verande kraljiinih odaja u zlatnoj pruzi i dodirivalo kraljiinu levu sandalu, osvetljavajui nelakiran, ali divno manikiran prst. "Zna da sam tu sofu mazila preko svake mere", ree ona. Njen deda bee odredio da Patrikija Liza Vaskajza osnuje Akademiju na Rodosu. Rodoska Akademija, nazvana Hipateion po eni matematiaru za koju niko u Aleksandreji nije ni uo, proteklih pedeset godina se nadmetati sa Kalimakosovim Muzejonom za sredstva za istraivanje, najee odnosei glavna kraljevska sredstva. Koristan i esto zapanjujui rad odvijao se u rodoskoj Akademiji, ali svi u Palati - kao i u veini tampe - znali su da je sofin najvaniji cilj da nae nain da se vrati svojoj kui. Veina ju je smatrala ne malo ludom. "Iznosite kraljevsko miljenje, moja kraljice." "Budi iskren sa mnom, bar sada, Kalimakose." Bibliofilaksovo sladunjavo lice naglo se skiseli. "Da, moja kraljice. Razmazili ste je ogromnim sredstvima, dok su mnogo dostojniji naunici, sa zvaninim obrazovanjem i korisnim predlozima morali da ekaju." Kraljica se nasmei. Kada je to rekao bibliofilaks, zvualo je manje istinito. "Niko u Muzejonu nije uinio toliko u matematici i proraunima. U kibernetici",

dodala je, izgovarajui re na sofin nain. Za trenutak su je jednostavna boja suneve svetlosti - toplog i punog Boga - i suvi, svei vetar sa mora odneli daleko od stvarnosti. Ona zatvori oi. "ak i kraljicama je potreban hobi", promrmlja ona. Kalimakos je utao, pun potovanja, iako je imao jo mnogo ta da kae. Ekumenina mehanikoska grupa je pre dve nedelje podnela Palati predlog za unapreenje naoruanja. Pobunjenika vlada Nea Karkedonije, sa druge strane Atlantskog mora, za poslednjih godinu dana dvadeset puta je napadala snabdevake puteve Ekumenine june hemisfere. Pobunjenici su pre deset godina odbacili sve ugovore koje je potpisala Karkedonija i sklopili savez sa ostrvskim tvravama Hiperboreje i Anglije. Bibliofilaks se nadao da e svi neophodni radovi na odbrani znaiti dobre, bogate ugovore za njegov Muzejon. Umesto toga, naao se uvuen u razgovor o unuci sofe Patrikije. Sofe i njena porodica bili su mu trn u oku svih trideset godina, koliko je drao taj poloaj, kao i njegovom prethodniku decenijama pre toga. Kleopatra se nasmei Kalimakosu, saoseajnim, materinskim osmehom uprkos oiljku, i zavrte glavom. "Mora je primiti u Muzejon. Mora dobiti rang kao njen otac..." "Taj ovek nije ni prineti svojoj majci", primeti Kalimakos. "I njoj mora biti omogueno da nastavi izuavanja." "Izvinite na drskosti, moja kraljice, ali zato nije ostala u Hipateionu na Rodosu? Tamo je svakako mogla lake da produi tradiciju svoje bake." "U prijavi je navela da eli da sarauje sa tvojim mehanikosom, Zeusom Amonom Demetriosom. Demetrios je pristao, posle razgovora sa mnom. Nadam se da ti to nee smetati, dragi Kalimakose." Znala je da e mu smetati, ali je pretpostavljala da e prenebrei to nipodatavanje. Suvie je dobijao od odnosa sa Njenom Visou da bi dopustio da ga male, mada neprekidne smetnje od strane porodice Vaskajza preterano nerviraju. "Bie po vaoj volji", ree bibliofilaks, naklonivi se i dotakavi pod kragnom svoje crne naunike odede. Odozgo se zau prodoran krik nalik na sokolov; Palata se zatrese iz temelja i zau se dalek, bezazlen tutanj. Kalimakos skoi na noge kad kraljica ustade i poe za njom, pun potovanja, prekrtenih ruku, ka spoljanjem tremu. Ona se nae preko ograde i ugledala stub dima u Brukeionu, tano usred jevrejske etvrti. "Opet Libijci", ree ona. Video je kako joj je oiljak pocrveneo, ali glas joj je bio miran i hladan. "Imamo li nekih novosti iz Karkedonije?" "Ne bih znao, moja kraljice. Nisam upuen u takve stvari." Jevrejska milicija e se jo vie iznervirati zbog ovoga, a ve se odavno znalo da ne vole preterano Kleopatru; odmah se upita moe li nekako da ovaj dogaaj upotrebi u svoju korist.

Kleopatra se polako okrenu i vrati u odaju, gde podie slulalicu raskonog zlatnog telefona. Klimnula je glavom, otpustivi bibliofilaksa. Kroz jedan sat, posle sastanka sa generalima i glaveinama slube bezbednosti Ekumene, otposlala je eskadru mlaznih borbenih galeboleta sa Kanoposa da bombarduju Tunis, grad u pobunjenoj Libiji. Potom se vratila u svoje jednostavno ureene privatne odaje i sela prekrtenih nogu na berberski vuneni ilim. Sklopila je oi, pokuavajui da umiri duboki gnev u sebi. Zaista je imala vrlo malo vremena za svoje hobije, ali njena re je i dalje bila zakon u Muzejonu, ako ne uvek u svadljivoj Buli. Rita Berenika Vaskajza... Kleopatra vie nije verovala da e kapija ka drugom svetu ikada biti pronaena. Ali, ak i u vreme stranih graanskih nemira, i najgorih pretnji po Ekumenu za njenog ivota, verovala je da sebi sme da dozvoli ak i glupu opsesiju.

8. ZEMLJA Polovina Lenijerove kue bila je od stotinu godina starog kamena i grubog drveta, nasaena na podrum od kamena i betona i temelje ukopane duboko u umovitu padinu. Druga polovina, dodata pre etrdeset godina kad su se tek uselili, bila je naizgled modernija, bela i otmena, iako dobro sagraena i udobna, sa novom kuhinjom i prostorom za opremu koja mu je bila potrebna za posao. Ta oprema je i dalje ekala kraj jednog zida radne sobe - mala konzola komunikatora i procesora koji su mu omoguavali da prati stanje na bukvalno svakom mestu na Zemlji; tu je bila i veza sa Zemaljskim Heksamonom, preko Krajstera i orbitalnih tela. Nije uao u tu sobu ve est meseci. Nakopstreena kosa ga je stalno podseala da je gost tik iza njega na putu. Popeli su se stepenicama uz brdo, pri emu su Lenijera miii na nogama boleli, i zastali na prostranoj pokrivenoj verandi dok je Lenijer otkljuavao i otvarao vrata. Nije znao je li se Karen vratila kui; esto je, kad je imala mnogo posla, ostajala preko noi ili i due u Krajsteru ili nekom od okolnih sela. Zapravo ga je malo brinulo da li ima jednog ili vie ljubavnika (iako bi mu se zgadilo da je primila u krevet Fremonta); nije imao dokaza o tome, a, osim toga, Lenijer nikad nije bio pdloan toj vrsti ljubomore, jer seks mu nikad nije bio najvaniji. Nije bila kod kue. To mu je donelo olakanje; nije znao kako bi joj opisao ili objasnio posetioca. Ipak, poto je obiao praznu kuu, osetio je kratak, otar nalet tuge. Toliko mnogo su izgubili za proteklih nekoliko godina, skoro sve to ih je teilo tokom surovih decenija Oporavka.

"Izvoli, ui", pozva on svog gosta. Tokom godina bee usvojio Karenin precizan, skoro oksfordski jezik. Mirski, ili ko god da je taj ovek zapravo bio Lenijer je imao objanjenje skoro isto tako smeno kao i njegovo - obrisao je noge na otirau na verandi i uao, zadovoljno se smeei na starine u kui. "Lep dom", primeti on. "@ivi ovde od...?" "Izmeu misija, od dve hiljade sedme." "Sam?" "Sa enom. Imali smo ki. Nestala je. Mrtva." "Nisam bio u normalnoj kui ve..." Mirski podie obrve i odmahnu glavom. "Moe li odavde da govori sa Korzenovskim i Olmijem?" Lenijer napola slee ramenima, napola klimnu glavom. "Iz radne sobe, u zadnjem delu kue." Lenijer zastade pred zatvorenim vratima radne sobe, osvrnuvi se prema svom gostu. Njegova teorija, koja mu se svakog trenutka inila sve ubedljivijom, glasila je da taj tip stvarno lii na Mirskog, ali da nije on - da ne moe biti on. Neko je stvorio duplikat Mirskog, iako on nije mogao ni da zamisli zbog ega. Kako da to objasni Olmiju ili Korzenovskom - ili bilo kome? Morae da, naprosto, vide sami. "Izvoli", pozva on, otvarajui vrata i oslobaajui slabi zadah praine i ustajalog vazduha. Lenijer je i posle penzionisana radio ovde, savetujui i upuujui one koji su poli njegovim stopama. Karen je elela da oboje nastave sa aktivnom dunou, ali je on odbio; bilo mu je dosta. Moda je to bio poetak njihovog udaljavanja. Nova, neprijatna seanja vratie mu se dok je zurio u projektore i kontrolni pult ugraen u juni zid sobe. Koliko tuda bee prolo bede i zbrke; koliko se misija ovde planiralo, dajui kao rezultat dijagnozu ili leenje mnogih neopisivih uasa. Mirski ue u sobu. "Tvoja lina zemaljska stanica. I sada ti je veoma vana?" Lenijer opet napola slee ramenima, kao da bi se rado svega otarasio. Seo je pred pult i ukljuio ga. Na ekranu se pojavio rotirajui simbol stanja, a potom se pretvorio u ivu sliku Zemlje viene sa Kamena, okruene lancem DNK. Javio se glatki simulirani glas. "Kakve usluge, molim?" "Hou da razgovaram sa Olmijem. Sa originalom lino. Ili sa Konradom Korzenovskim. Bilo koji ili obojica." "Je li to slubeni ili lian razgovor?" "Lian", odgovori Lenijer.

Vratila se rotirajua slika stanja, divan sferni snop prepletenih crvenih niti. "@elite li da se lino sastanete sa njima?" upita Lenijer Mirskog i ovaj klimnu glavom. Lenijer podie obrve i ponovo pogleda simbol. Jo sumnji. Pa ipak, ko bi mogao ili hteo da pokua ubistvo? Takve stvari nisu nezamislive u politici Zemaljskog Heksamona - barem ne u poslednje vreme - ali su retke. A Stari Uroenici nisu imali tehonologiju za stvaranje linih kopija. to je njegova pretpostavka postajala komplikovanija, blo je lake pretpostaviti da je taj ovek zaista Mirski. "Ser Olmi u ovom trenutku odbija komunikaciju", obavesti ga pult. "Konrad Korzenovski je pronaen." U sobi se pojavi slika Korzenovskog, projektovana na dva metra od Lenijera. Legendarni inenjer, koji se povukao iz Oporavka kako bi se bavio istraivanjima, prodorno je pogledao Lenijera, naglo se nasmeio, a zatim pogledao Mirskog. Slika je blago zatreperila od neke neizbene energetske prepreke ili smetnje iz svemira, a onda se umirila, naizgled vrsta koliko i sve drugo u sobi. "Geri! Prole su godine. Je li Karen dobro? I ti?" "Dobro smo. Ser Korzenovski, ovaj ovek mi kae da mora da razgovara sa vama." Lenijer se nakalja. "Tvrdi da je..." "Neverovatno lii na generala Pavela Mirskog, zar ne?" upita Korzenovski. "Nisam znao da ste se sreli s njim", primeti Lenijer. "Ne lino, ali sam mnogo puta prouavao zapise. Vi ste Ser Mirski?" "Jesam, Ser. ast mi je da upoznam tako cenjenu osobu, i milo mi je to vam je dobro." "Geri, je li taj ovek Pavel Mirski?" upita Korzenovski. "Ne vidim kako bi to bilo mogue, Ser Konrade." "Otkuda je doao?" "Ne znam. Presreo me je na planinskoj stazi blizu moje kue..." Mirski je sluao razgovor bez uplitanja, mirnog lica. Korzenovski se nakratko zamisli. On i dalje nosi deo Patricije Luize Vaskez, pomisli Lenijer. Vidi mu se po oima. "Moe li da ga dovede na iak, u prvu komoru, za dva dana?" upita inenjer Lenijera. Lenijer oseti meavinu duboke strepnje, odbijanja i starog, neobinog uzbuenja. Toliko dugo je bio van glavnih tokova...

"Mislim da mogu to da sredim", ree on. "Jesi li u dobrom zdravlju?" upita Korzenovski pomalo zabrinuto. Samo Stari Uroenici i najfanatiniji ortodoksni Naderiti su odbijali sve metode za produenje ivota i zdravlja. Po svim savremenim merilima, Lenijer je bio smeno oronuo. "Sasvim mi je dobro", kratko je odgovorio, oseajui bol u nogama, a sad i u leima. "Onda se vidimo na iku ubrzo poto obojica stignete, ma koliko to dugo trajalo. Ser Mirski, moram rei da nisam potpuno iznenaen to vas vidim." Slika potom nestade. Mirski pogleda zapanjenog Lenijera. "Uman ovek", ree on. "Moemo li brzo da poemo?" Lenijer se vrati za pult i obavi potrebne pripreme. I dalje je imao uticaja, a nikad nije oklevao da koristi uticaj. Situacija se razvijala; Lenijer nije bio manje zbunjen, ni manje ozlojeen, ali je bio sve vie zainteresovan.

9. IAK Otprativi ga do prve komore, Olmi je pomogao Mar Kelenu da se prijavi na atl za Zemlju. Poto je odao svoju tajnu, Mar Kelen kao da bee stekao nekakvu mistinu smirenost. Ili su ka liftovima u oknu, i Mar Kelen se blago smeio, odmahujui glavom i gledajui u tle, vukui pete po kamenom podu. "Treba mi samo nekoliko nedelja da promozgam o svemu. Mogu to da radim i na svom rodnom svetu. Beni nije bila sasvim ortodoksna, ali, svidelo bi joj se to idem dole. Rekla mi je da je dole divno..." "Neka Zvezda, Sudbina i Pneuma budu sa tobom", ree Olmi. "Formula, a? Izmeu dva cinina matora vojnika?" Olmi klimnu glavom. "Ponekad deluje uteno." "Deja pria posle svega to smo videli i uradili." Mar Kelen pogleda ka svetleoj cevi, nepotrebno zamirivi. "Moda e sada tebi trebati uteha. Skoro da mi te je ao. Mislio sam da si ti jedini koji moe da se nosi sa tim. Ali, moda sam pogreio." "Nisi", odvrati Olmi, ne ba sasvim ubeeno.

"Popeu se na planinu umesto tebe", ree Mar Kelen. "Na pravu, a ne na neto u petoj komori to su napravile maine. Visoku, sa velikim gleerima i ponorima. Viu od svega na iku." On namignu. "Zbogom." Olmi je gledao Mar Kelena kako ulazi u lift. Stekao je mentalni utisak - moda intuicijom, moda zbog brzog podpragovnog crtea iz Mar Kelenovog uma - da e se stari vojnik uspentrati u divljinu, duboko u planinskom podruju, gde e biti siguran da ga niko nee nai. Olmi se vrati u svoj stari stan, oputen, zadubljen u misli. Upotrebio je terminal biblioteke da proveri razne zakonite (i diskretne) tragake programe u ikovim prostranim memorijskim skladitima. Kada se uverio da su mu kanali bezbedni - posebno se starajui da tragai Farena Silioma ne saznaju za njegovo trenutno boravite - pozvao je starog saveznika, tragaa kojeg je sam sainio od seanja kratkodlakog terijera. Traga se pokazao kao izuzetno temeljnim, a izgledalo je i da uiva u poslu - ako se uivanje poe pripisati neemu to, na kraju krajeva, nije potpuna linost. Olmi je zadao tragau samo jedan posao: da nae sve podatke o usnimljenom Jartu u skladitima ika i orbitirajuih tela. Mnogi centri memorije na asteroidu vie nisu bili aktivni; neki su bili paljivo skriveni. Ali, traga e se probiti i u najnepristupanije memorije, samo ako ima nekakvu potencijalnu vezu. Olmi se povuer od pulta u obliku suze i prekrsti ruke, zadravi na licu izraz strpljivog iekivanja, arajui pogledom tamo-amo po crteima koje je traga maltene sluajno izbacivao na poetku izvetaja o rezultatima traganja. Ovo e potrajati. Uverio se da je Mar Kelenova memorija iz implanta stara i minimalna. Beni, kao "ne sasvim ortodoksna" Naderitka, imala je samo pravno neophodne kopije memorije. Jartovi snimci su je nekako ubili, pobrkavi joj snimke, i doveli Mar Kelena do ivice ludila, i to za manje od sekunda dodira. Zvualo je neverovatno, ali sasvim je mogue da su iza sigurnosnih lavirinata snimci ostavljeni otvoreni u stanju usnimavanja - spremni da se prenose. Meutim, pult je omoguavao samo prenos u ljudski um ili implant - nije postojala veza za prenos u spoljanju memoriju. Mogao bi, naravno, da napravi takav interfejs... Ali, morao je postojati razlog to tako neto nije ve nainjeno. Brzo usnimavanje kanalisanih podataka u nepripremljen i neproiren um mogu, teorijski, fatalno da otete neiju linost. Ali, kakva mainerija i kakva sigurnosna kola bi dozvolila ikakvo oteenje bezazlenog njukala? Oito, bezazlena njukala nisu bila oekivana... Samo strunjaci. Pripremljeni strunjaci.

Ako je bila potrebna velika tajnost, mainerija je moda bila predviena da pobrka umove uljeza, ali Olmi nikad nije uo da su slube Heksamona tokom itave istorije ika i Puta preduzimale smrtonosne zatitne mere protiv svojih graana. Benin prvi kontakt, bez implanta koji bi ublaili dotok, mogao je da pokrene nekakvo bezbednosno kolo... I tako, kada je Mar Kelen oprobao drugu vezu - ne shvativi ta se desilo Beni - bezbedosno kolo i njegov prostraniji implant behu moda dovoljno ublaili dotok, tako da ga je poremetio, ali ga nije ubio. Toliko tajni i pitanja... U svim svojim istraivanjima, Olmi je upotrebio maksimum opreznosti, srazmerno vremenu kojim je raspolagao da planira i deluje. ak i tako je dvaput poginuo... Rado je preuzimao rizike, ali ih nije traio. Ukoliko postoji bezbedan i lak nain da obavi posao, radio je upravo tako. Sada se spremao da prekri sopstveno pravilo. Znao je da se sa Mar Kelenovim otkriem nee obratiti vlastima Heksamona. To bi bilo bezbedno, i teoretski bi ispunio dunost. Umesto toga, nije rekao nikome, ve je mozgao nad raznim alternativama - i sve su bile ludaki opasne. Olmi je proiveo dovoljno istorije da bi znao kako uglavnom osnovne ljudske dogaaje ne uobliava racionalno delovanje, nego nagaanje i neto nalik nagonima. Da bi valjano iskoristio ovu misteriju, u vremenu koje je imao na raspolaganju, morae da deluje sam. Predati je vlastima Heksamona znailo bi odlaganje, komisijske istrage, uobiajen birokratski ples oko kontroverzne aktive koja bi vrlo lako mogla da postane pasiva. Ozbiljno je podozrevao - to je Tapijev rad verovatno potvrdio - da e za manje od godinu dana podaci koje sadri ovo otkrie biti oajniki potrebni. Potpuna opreznost bila je nemogua, ak i neodgovarajua, posebno kada na kocku stavlja - za sada - samo samog sebe.

Ponovo je otputovao u petu komoru, ovog puta kroz okno, sam u malom privatnom atlu. Popeo se stazom, prema Mar Kelenovim uputstvima otvorio bezbednosna vrata i siao meu asteroidne debele, drevne zidove. U Jartovoj kripti se zamislio nad statinim simbolima njegovog uma. Slika jedva da se izmenila otkako je Mar Kelen ukljuio ekran. Obiao je oko slike, ponovo prouivii Jartovo ouvano telo. Bilo je runo, kao to je i oekivao da e Jarti biti - a takoe i udno. Moda udnije od svega to su ikad nali u Putu, a to

je ukljuivalo i neka zaista udna stvorenja - neka je bilo teko proglasiti za "iva", sem po mentalnoj aktivnosti. Kakvo bie uopte moe da hoda na krutim, iljatim motkama? Kako jede? Oito, nije bilo sposobno za brzinu, kao ni za savitljivost. emu slue pipci i uperak iljaka? Kako to usko telo moe da opsluuje toliku glavu? Olmi je sedeo u maloj odaji, suzbijajui senke starog straha od vrlo malih prostora. Nije bilo stolica, pa je seo na drevni glatki pod, leima oslonjen o zid. Zbog ega je ovde? Pitanje je bilo jednako nerazmrsivo kao i Ko ga je ovamo doneo? ili Kako je uhvaen? Zbog ega bi Jart dozvolio da bude zarobljen i da mu linost bude usnimljena? On ustade i protee miie i zglobove. Telo mu je i dalje bilo mlado, potpuno sposobno. Um mu je bio opremljen dovoljnom implantiranom memorijom i procesorima da se u njima smesti jo nekoliko ljudskih linosti sem njega samog; meutim, nije to koristio otkako je nosio Korzenovskog, pre Inenjerovog otelotvorenja pre etiri decenije. ali i dalje ih je imao na raspolaganju. Bilo je vrlo malo ljudi, na iku i bilo gde drugde, koji bi se mogli meriti sa Olmijevim sposobnostima - i fizikim i mentalnim. Za nekoliko nedelja verovatno bi razreio pokopane komore i otkrio kako da valjano upotrebi tamonju opremu. Ipak, zato bi to radio?" Iz istih razloga iz kojih je proveo poslednjih nekoliko godina prouavajui sve to se zna o psihologiji neljudskih inteligencija. Zemaljski Heksamon, posle decenija usmeravanja na sasvim drugaije probleme, nije bio ni strateki ni taktiki spreman da se vrati u Put. Pa ipak, skoro sigurno e uiniti upravo to. Mogao je da oseti pritisak istorije; poznati pritisak. Ako bi Olmi mogao da ih struno posavetuje, Heksamon bi moda uspeo da preivi sopstvenu glupost. A od svih bia koja bi mogla da im se suprotstave u ponovo otvorenom Putu... Jarti su bili najuasniji. ak i zarobljeni, zatvoreni. uutkani stoleima, nekako su i dalje uspevali da ubijaju. Bilo je od ogromne vanosti da Olmi izvue sve mogue informacije iz tog izvora, ma koliko ga to kotalo. Osmehnuo se kada je shvatio da tim premiljanjem samo prikriva osnovnu istinu. Nije verovao trenutnim voama. Oni su proteklih decenija bili snishodljivi, umesto da ue. Njegovo sve jae oseanje vojnike nadmonosti konano je pobedilo veru u ispravnost komande.

"I sam postajem bitanga", priznade on Jartovom drevnom leu. "Neka svi idu do avola."

10. GEA Aleksandreja je bila mnogo prljavija nego to se seala iz svojih ranijih poseta; kao da je bila zaogrnuta dimom i garom, titei se tako od svojih mnogih nevolja. uveni mermerni lukovi bili su oronuli. Mnoge statue bile su pokrivene debelim nauljenim platnom. Predstavnici bibliofilaksa, direktor i arhivist Muzejona ubacili su i nju i njen prtljag sa ulice pred Muzejonovom uvenom Istonom Kapijom, a onda je smestili na drndava kolica, zahtevajui da se vozi umesto da hoda. @enska spavaonica bila je jednospratnica od cigle i kamena, nemarno zabaena u pranjavom, golom uglu dvorita Muzejona. Riti se srce steglo kad ju je videla; Lugotriks, koji je sedeo kraj vozaa, prezrivo je zazvidao. Skrenuli su u dvorite poploano popucalim ciglama i pokriveno prainom. Postarija ena u crnom alu maloduno je istila prainu u senci dvokrilnih vrata, i jedva da ih je pogledala. Vrata su se otvorila i na njima se pojavila plavokosa, dostojanstvena mlada ena otprilike Ritinih godina, sklopivi ruke iznad glave u znak pozdrava. "Dobro dola! Dobro dola!" uzviknula je, cokui jezikom i sputajui ruke da podigne dugu smeu haljinu iz praine. "Ti si sa Rodosa? Iz Hipateiona?" Rita se nasmei i klimnu glavom. Dvokolice su se naglo zaustavile i voza je neto malo pomogao Keltu u istovarivanju prtljaga na prag. "Ti ovde ne moe ostati, da zna", otro se obrati mlada ena Keltu. "Ovde nema mukaraca." "On mi je telohranitelj", umea se Rita. "Draga moja, ma koliko stvari u Muzejonu loe stajale po nas, nikome nisu potrebni telohranitelji! Morae da odsedne negde drugde. Ti si Rita Berenika Vaskajza?" "Da." @ena je kratko zagrli. "Ja sam Jorea Jalos, iz Galateje. Tvoj sam vodi. Ti studira matematiku?" "Da." "Fantastino. Ja studiram gajenje ivotinja u poljoprivrednoj koli. Zaduili su me da ti pokaem tvoju sobu i odgovorim ti na pitanja."

Ritine nade zgasnue kada je Jalos povede na gornji sprat, pourivi ispred nje du mranog hodnika. "Drago nam je to si dola. @ao mi je to nemamo nita bolje. U leto, ove sobe se nou lepo ohlade. Zimi to ba i nije zgodno. Ipak, preko dana su prijatno tople." Ona izvue veliki gvozdeni klju i gurnu ga u katanac, protrese i katanac i klju, a zatim nastavi da gura i utira tanka drvena vrata dok se nisu otvorila, tuno struui po ispucalom drvenom podu. "Jesi li ti Izidina kerka?" upita je Jalos. Rita ue u sobu. Izgledala je kao manastirska elija, sa parom maleckih prozora visoko na spoljanjem zidu i konim krevetom sabijenim u ugao. Iza vrata se nalazio klimavi stalak sa lavorom i nonom posudom. Kraj desnog zida nalazio se izanali drveni sto, pod izbledelim muralom Kanopske Izide sa njenim malim, krupnookim, pernatim siniem i zmijom zatitnicom. "Ne", jedva uspe da odgovori Rita. "teta. Dorka, ena koja je ovde bila pre tebe, divan pomaga, veoma je volela Izidu. Ne moe preurediti sobu bez odobrenja @enskog vea." "Ne bi mi ni palo na pamet", ree Rita. Ona dade Lugotriksu znak da unese njen prtljag. On se provue kroz vrata sa putnikim kovegom i drvenim kutijama pod mikom, paljivo ih spusti na pod i povue se u stranu, to dalje od podozrive Jalos. "On je Kelt, zar ne?" "Iz Parizosa je", potvrdi Rita. "U Galateji ima puno Kelta", primeti Jalos. "Ja sam iz Nabateje, i helenskog sam porekla." Rita utivo klimnu glavom. "Imamo grupno vee u prvi sat po zalasku sunca. Ako eli da nam se pridrui, bie dobro dola. Javi mi ako ti ita treba. Mi ene ovde moramo da se drimo zajedno. Kalimakos i njegovi ne mare ba mnogo za nas. Nismo dobre za njegove vojne ugovore." Jalos zastad na vratima. "Kelt sada mora sa mnom. Nai u mu sobu u starom kupatilu, gde spavaju uvari." Lugotriks prenese pogled sa Jalos, koje se oito gadio, na Ritu. "Idi", ree mu ona. "Meni e ovde biti dobro." Ipak, nije bila sasvim sigurna u to. Ve je bila nostalgina i oseala se izmetenom. Kelt slee ramenima i poe za domaicom. Rita se iznenada seti neega i povika za njom niz hodnik. "Mogu li da dobijem katanac i klju?" "Nema katanaca", doviknu joj Jalos.

"Treba mi katanac", uporno nastavi Rita, sada ve iznervirana i zabrinuta za svoje Predmete. "Doi na sastanak Vvea. Raspraviemo to. Oh... Ako nisi Izidina sestra, ta si onda?" Rita izmisli odgovor iznenaujue brzo. "Pripadam svetilitu Atene Lindije." Jalos zatrepta. "Paganka?" "Rodoanka", odgovori Rita. "To mi je pravo po roenju." "Oh." Rita zatvori vrata i suoi se sa prljavom elijom. Toliko o prijemu u Muzejonu. Senka njene bake oito se nije protezala dovde. Je li ovo kraljiino delo, ili Kleopatra ni ne zna za Ritin dolazak? Neko vreme je sedela, drhtei u sumraku. Jedina elektrina sijalica nad krevetom bacala je uto svetlo samo po tom uglu. Bilo je ve podne, a soba je tek poinjala da se zagreva. Koliko sme da rizikuje sa Predmetima, da i ne pominje svoju bezbednost? Koliko sme da rizikuje pre nego - ako - dosegne svoj cilj? Pokuavajui da otvori kapak preko jednog malog, duboko usaenog prozora, slomila je ionako kratak nokat do samog ivca. Poluglasno je opsovala, ali rezultat je bio polovian; samo jedno zeleno oko joj je sinulo od tanke svetlosne pruge koja je posredno dopirala. Rita obrisa debeli sloj praine sa pisaeg stola, iskrzanom metlom poisti pod, pa otvori koveg i raspakova odeu. Kasnije po podne, kako su joj rekli vodii, susree se sa bibliofilaksom. Nije se radovala tome.

11. ZEMLJA Rus - bilo mu je najzgodnije da tako misli o njemu, bar za sada - stajao je sa Lenijerom na verandi, iekujui mirkava svetla atla. Nono nebo predstavljalo je prugu aluminijumske praine preko dubokog crnila, dubine vee od one izmeu zvezda. Vazduh se bee iistio od Smrti, jer Zemljini prirodni isceljujui mehanizmi uklonili su najvei deo atmosferskih tragova poasti. Sada je malo gde i bilo izvora zagaenja, ak iako je Oporavak odmakao. Tehnologija Heksamona bila je nezagaujua, samodovoljna.

Prva svetla koja su videli nisu bila na nebu, nego na putu koji je ivicom doline vodio ka kuici. Lenijer nabra usne i sleganjem ramena doeka Rusov pogled. "Moja ena", ree on. Nadao se da e odvesti Rusa pre njenog dolaska. Olupano svenamensko vozilo, konstruisano po ugledu na ona koja su koristili prvi istraivai Kamena, umno je prelo poljunanim putem do kuice i zaustavilo se, poto su elektrini motori naglo uutali. Karen se izvue iz kabine i u automatskoj svetlosti spoljanjih svetiljki ugleda Lenijera na verandi i mahnu mu. On joj uzvrati, oseajui se starijim od samog pogleda na nju. Otkako su iveli zajedno, video je da je ostarila deceniju ili dve - stari sa mnom - a potom kako se podmlauje pod terapijom, istom onom terapijom koju on bee odbio. Izgledala je kao da joj je najvie etrdeset godina. "Bila sam u gradu", doviknu na kineskom dok je izvlaila prtljag iz kola. "Uspostavljamo vetaku drutvenu mreu, pa..." Tek tada je ugledala Rusa, i zastade na stepenitu verande, grizui donju usnu. Pogledala je preko ramena na prilazni put; nije bilo drugih vozila. Potom je podigla obrvu, upitno pogledavi Lenijera. "Ovo je posetilac. Zove se Pavel", predstavi ga on. "Nismo se ranije upoznali", ree Rus, priavi joj i pruivi ruku. "Ja sam Pavel Mirski." Karen se utivo nasmei, ali se njeni nagoni probudie. "Kako se osea?" upita ona, prenevi pogled na mua. Brzo je, namrteno, gledala as jednog as drugog. "Dobro sam. Njegovo ime je", ponovi Lenijer namerno dramatino, "Pavel Mirski." "Ime mi je poznato", primeti ona. "Nije li to bio komandant Rusa na Kamenu? Koji je otiao sa okruzima niz Put... Zar ne?" Optuujui je pogledala Lenijera. ta je ovo? Videla je slike Mirskog na istorijskim trakama. Igra je poela. Prepoznala ga je. "Izgledate ba kao on." "Nadam se da vas nisam uznemirio", odvrati Rus. "Je li on sin ili dvojnik?" upita ona Lenijera. On odmahnu glavom. Stajala je na najgornjoj stepenici, prepletenih prstiju. "Siguran si da je sve u redu? Sigurno se ali sa mnom." Pola je korak napred, pa ponovo zastala. Potom se obrati Lenijeru na kineskom. "Ko je taj ovek?"

Odgovorio joj je istim jezikom. "On je dobra imitacija, ako ve nije original. Vodim ga kod Korzenovskog." Karen se polako uputi ka njima, zagledajui Rusa i grizui donju usnu. "Odakle dolazite?" Rus pogleda jedno, pa drugo. "To jo nisam objasnio", odgovori on. "Bolje da saekam da se sve pokae." "Ne moete biti Mirski", ree Karen. "Ako pokuavate da obmanete mog mua... Sve to smo uli moralo bi da bude la." Zaudo, Lenijer nije ni pomislio na tu mogunost. Naravno, on zapravo nije video Mirskog kako odlazi niz Put. "Nema lai", odvrati Rus. "Drago mi je to smo se najzad upoznali. Uvek sam smatrao vaeg supruga za dobrog oveka, pravog vou, sposobnog da razumno procenjuje. estitam vam oboma." "Na emu?" upita Lenijer. "to ste nali jedno drugo", objasni Rus. "Hvala", otro odvrati Karen. "Geri, jesi li ponudio naem gostu neko osveenje?" Ona unese prtljag u kuu. Njene sumnje behu se pretvorile u gnev. "Oekujemo da svakog asa stigne atl", odgovori on. "Neto smo pojeli i popili po pivo." Rus se nasmei pri pominjanju piva. Bilo je oito koliko uiva. Karen je neko vreme ukala po kuhinji, a onda nastavi prekinuti razgovor kroz otvoreni kuhinjski prozor. "Poveemo dvadeset do trideset seoskih voa i studenata politikih nauka iz Krajstera u Osni Toro. Bie to kao neki kongres, sve u gradskoj memoriji, kako bi zasnovali drutvene veze koje bi se inae uspostavljale godinama. Posle e se, ako sve proe kako treba, ponaati kao lanovi iste porodice. Zamisli samo da svi politiari budu jedna porodica, a isto tako i njihovi naslednici! Bilo bi divno." Glas joj se bee promenio; sada je zanemarija misteriju. Lenijer se odjednom oseti iscrpljenim. @eleo je samo da prilegne na stari kau kraj kamina i da zatvori oi. "Evo atla", primeti Rus, pokazujui rukom. Beli zrak je prelazio drugim krajem doline, a onda se naglo spustio tik iznad drvea. Karen se vrati na verandu, napetog lica, i pogleda mua. "ta to, doavola, radi?" poluglasno ga upita. "Kuda to idete?"

Lenijer odmahnu glavom. "Na Kamen." Sve je gubilo prizvuk stvarnosti. Nita nije delovalo verovatno. "Ne znam kada emo se vratiti." "Ne bi trebalo da ide sam. A ja, opet, ne mogu sa tobom", ree ona. "Moram sutra da budem u Krajsteru." Potom pogleda Lenijera. Karen nije bila budala, ali bilo joj je teko da se prilagodi. Po izrazu lica videlo se da zna koliko je sve ovo udno; i koliko bi moglo da bude vano. "Moda e moi da mi objasni kada bude stigao na Kamen?" "Pokuau", odgovori Lenijer. "Izvinite na smetnji", tiho se umea Rus. "Ti, zavei", povika Karen, okomivi se na njega. "Ti si samo prokleti duh." Na to se Lenijer nasmei i stavi joj je ruku na rame, da je umiri i sprei da kae jo neto. Gestovi lako dolaze, pomislio je. Zato ne i oseanja?

Bili su na putu, uukani u bezoblinoj beloj unutranjosti atla, letei visoko nad mranom Zemljom. Na nebu, gledajui preko crnog, nazubljenog obzorja, gde su se zvezde dodirivale sa planinama, Lenijer se oseti slobodnim. Godinama nije leteo, i gotovo da je zaboravio kakvo je to oseanje. im je atl uperio svoj zatupasti kljun navie, pa se pogled kroz prozirni deo oklopa nakrivio, njegovo prvobitno oduevljenje pretvori se u uas. Svemir. Kako je lepo leteti kroz tanak sloj vazduha, izbegavajui ozbiljnije stvari. Letenje lii na nekakav divan san, iznad teke stvarnosti buenja, ali ispod ogromne tame smrti... S druge strane prolaza, Rus je zurio pravo napred, ne trudei se da gleda kroz prozor, kao da je sve to viao toliko esto da mu vie nita nije znailo. Rus nije delovao zamiljeno. Nije delovao ni zabirnuto. Nije bilo naina da sazna ta je sve ovo njemu znailo, ni kako se oseao to e sresti Korzenovskog... ili to se vraa na Kamen. Ako je on Mirski, povratak na iak bi morao biti pun oseanja. Poslednji put je stigao na Kamen sa snopovima projektila i laserskih zraka, kao deo ruskih invazionih snaga, tik pre Smrti, koju je moda i sam izazvao. Lenijer shvati da, ako je ovo zaista Mirski, onda taj ovek nije video Zemlju jo od tog sudbonosnog asa pa do dolaska u dolinu. Let, miran i tih, naizgled bez napora, nije umanjio Lenijerovo oseanje nestvarnosti. Ako je on Mirski, gde je bio do sada - ta je sve video?

12. GEA Muzejon se znatno proirio u Neapolis i Brukeon - helenski kvart - od svog nastanka, a zaao je - medicinskim fakultetom - i u egiptoski okrug. Zgrade medicinskog fakulteta, Erasistreiona, graniile su se sa manjom, manje uglednom bibliotekom Ekumenskih studija, nekadanjim Serapeionom. Univerzitet, istraivaki centar i biblioteka - ukupno sedam zgrada ratrkanih oko nekadanje biblioteke inili su kvadrat stranice oko etiri stadijuma usred grada. Meu starim mermernim i granitnim zgradama sada su se nalazile nove, od gvoa i stakla, centri studija mehanike i nauke. Na vrhu strmog brega nekadanjeg Paneiona, Univerzitet je pre pet stolea zasnovao ogromnu kamenu opservatoriju. Sada je bila vie relikt nego centar astronomskih istraivanja, ali je ipak bila upeatljivo velianstvena. Ritu je vrat zaboleo od osvrtanja tamo-amo. Njene dvokolice su se kotrljale nepravilnim ritmom preko izlokanih i ispucalih ploa, izmeu nenog drvea i dostojanstvenih urmi. Sunce se klonilo ka zapadu, bacajui narandastu svetlost preko grada, kao to je videla i dan ranije, ulazei u veliku luku. Dim je leao u debelim crnim trakama oko visokog zdanja od cigle prislonjenog uz jednu naunu zgradu. Studenti u belim i utim akademskim odorama - uglavnom mukarci prolazili su stazom kraj njih, znatieljno odmeravajui Ritu. Otvoreno im je uzvraala pogled, naizgled mirno, mada uopte nije bila smirena. Ovo mesto joj se sve manje svialo - i to joj je smetalo. Ovo je ipak bilo sredite kulture i nauke Zapadnog sveta. U Aleksandreji se, istina, moglo mnogo nauiti - pod uslovom da joj okolnosti dozvole da se bavi uenjem. Najstarija ouvana zgrada u itavom Muzejonu, originalna centralna biblioteka, sada je sluila za kancelarije i apartmane. Nekada je bila ukraena i ljupka; sada je, meutim, delovala pomalo ofucano, mada i dalje velianstveno: tri sprata od mermera i oniksa, ukraena pozlaenim reljefima i hiljadu godina starim groteskama iz vremena Druge Okupacije, tokom treeg Paranskog ustanka. Slojevi bleeg mermera dodati su pre manje od pedeset godina, kako bi ojaali vremenom izjedene zidove. Dosad ni jedna libijska raketa iz delte nije pala na tle Muzejona. Staza je vodila kroz kapiju u dvorite naizmenino poploano crnim i belim, mermernim i oniksnim ploama sa egzotinim biljkama iz Etiopije i Junog Velikog mora u uglovima, i sa fontanom u obliku paranskog lava u sreditu. Dvokolice su se naglo zaustavile, i Rita sie. Mlad, onizak mukarac u crnoj tunici i pantalonama u teutonskom stilu - to je trenutno bila moda u gradu - poe joj je u susret, otkrivajui krupne zube u irokom osmehu. "Veoma mi je milo to sreem unuku sofe Patrikije", oslovi je on, lako pokleknuvi i preavi rukom iznad glave u znak pozdrava. "Moje ime je Seleukos, i potiem iz Nikeje. Ja sma bibliofilaksov pomonik. Dobro doli u Biblioteku."

"Hvala", odgovori Rita. On ponovo pokleknu i dade joj znak da ga prati. Za trenutak je sklopila oi, proveravajui stanje kljunjae - nije pokrenuta ni dodirnuta - a onda poe za mladiem. Kancelarija bibliofilaksa u prizemlju nije bila prevelika za njegov poloaj. Trojica sekretara vredno su radila za stolovima u uglu, postavljenim u trougao, pod svetlom otvorenog prozora. Kraj njih, orman visok do zida bio je natrpan svenjevima papira. Veliki elektrini grafomehanos zujao je i kljocao na masivnom drvenom postolju kraj ormana. Sam bibliofilaks radio je iza etvorodelnog judejanskog drvenog paravana, kraj najveeg prozora u prostoriji, u suprotnom uglu. Mladi je utivo uvede iza paravana. Bibliofilaks podie obrijanu glavu i hladno je odmeri, a onda se jedva primetno nasmei. Potom ustade i pree rukom iznad glave. I Rita uini isto, a onda, poto ju je ponudio sede. "Verujem da je sa vaim odajama sve u redu?" upita on. Ona potvrdno klimnu glavom, ne elei da se raspravlja oko sitnica. "ast nam je to ste doli kod nas." On dohvati fasciklu - s prsta debeli sveanj papira izmeu dva lista kartona - i izvue neki dugaak dokument. Rita odmah prepoznade prepis svoje diplome s Akademije. "Vi ste zaista dobar student, naroito, koliko vidim, na podruju matematike i fizike. A i ovde ste odabrali slinu oblast. Nai profesori mogu mnogo da vam ponude. Mi smo, ipak, mnogo vea ustanova od Akademije, i dovodimo uitelje iz itave Ekumene, pa ak i izvan nje." "Jedva ekam da ponem sa studijama." "Zanima me jedna stvar. Izneli ste neobian zahtev, ak i pre nego to ste stigli", primeti bibliofilaks. "Osim to ste se prijavili za kurs kod mehanikosa Zeusa Amona Demetriosa, to je ve samo po sebi neobino, elite i privatnu audijenciju kod Kraljevske Hipselote. Moete li mi rei svrhu te posete?" Pre nego to je Rita stigla da odgovori, bibliofilaks podie ruku i preduhitri je. "To je, naravno, vaa stvar, jer mi se staramo za dobrobit svih studenata u Muzejonu." Raita zatvori usta, saeka trenutak, pa odgovori. "Donosim privatnu poruku od svoje bake." "Ona je umrla", primeti bibliofilaks, sasvim mirno. "Preko oca. Sofe je smatrala da e sadraj te poruke zanimati kraljicu." Ona zastade, mrano stisnuvi usne. Oseala je kako iz bibliofilaksa zrai neprijateljstvo, ak i profesionalna mrnja. "To je privatna poruka." "Naravno." Za trenutak se smraio, a onda je ponovo poeo da lista papire. "Pregledao sam spisak kurseva koje elite, i sve e biti u redu. Traite peti nivo u

matematici, i trei u fizici, kao i drugi u nauci upravljanja gradovima. Moete li bez prenaprezanja da podnesete toliki rad?" "Nije vei od onoga u Akademiji." "Da, ali profesori u Muzejonu nee biti zadivljeni vaim poreklom. Moda nee biti toliko popustljivi." "Ni na Rodosu nisu bili popustljivi", odvrati Rita, trudei se da obuzda bes. @elela je da se nasmeje tom oveku, da skine sandale i pokae mu tabane - ali ostala je naizgled smirena, iako joj se eludac grio. "Svakako, siguran sam da nisu", sloi se bibliofilaks. Njegove sitne crne oi da da su je izazivale da kae jo neto. "Imam jedan problem", nastavi ona. "Oh?" "Radi se o mom slugi. On je sa mnom radi zatite, to je izriit zahtev mog oca, pa ipak smo razdvojeni..." "U Muzejonu nisu dozvoljene ni sluge ni strari. ak ni kraljevskim linostima." Desilo se da u to vreme u Muzejonu nisu studirale kraljevske linosti; kraljica nije imala dece, a najvei deo kraljevske porodice odavno se bee povukao na Kipros, bezbednosti radi. "Ako budete imali pitanja, oseajte se slobodnom da u svako doba doete ovamo", naglo zakljui bibliofilaks, zatvarajui njen dosije i ubacujui ga u malu kvadratnu korpu na levom uglu stola. Nasmeio se i preao rukom iznad glave, otputajui je.

Kada se vratila u svoju sobu, sedela je u senovitoj prostoriji itav sat, pokuavajui da se sabere. Predmeti nisu bili dirani, ali sme li jo dugo da rauna na potpunu privatnost i bezbednost? Nije verovala bibliofilaksu; jedina nada joj je bila da je kraljica ve preuzela njen sluaj i da e je tititi. ta god se desilo, nadala se da e uskoro biti primljena u audijenciju. Podozrevala je da, kada jednom bude rekla kraljici ono to zna - i dokazala joj da je to istina - nee moi da ostane student u Muzejonu. Nee vie moi da dozvoli sebi luksuz stipendije i uenja. Obeshrabrena, pola je iz sobe na sastanak @enskog vea. Nadala se da e barem uspeti da osvoji katanac.

Jesu li mi svi ovde neprijatelji? pitala se.

13. IAK Okno ikove ose otvaralo se, sitno i crno, usred prostranog udubljenja koje je oznaavalo juni pol asteroida. Suprotni pol - "severni" samo radi orijentacije, jer asteroid nije imao prirodno magnetsko polje - sada je bio zjapei, iskrzani krater sa sedmom komorom otvorenom pravo u svemir. Koristei brodove opremljene vunim poljima, Heksamon bee odavno poistio ubre Osvajanja iz sedme komore, uinivi je pogodnom za svemirsku luku. Jednog dana e orbitalnim telima trebati generalna opravka; sedma komora e tada posluiti kao idealan dok. Za male brodove kao to je bio atl sa Rusom i Lenijerom, ulaz na junom polu bio je mnogo praktiniji. Lenijer je jedva primetio da tama guta letelicu. Um mu je jo bio negde drugde. Oseao je sve jau muninu i prisenak gneva zbog te veite nelagodnosti. vrsto je zamurio, a onda naglo otvorio oi kada se atl privrstio za rotirajuu unutranju palubu.

"Tu smo", ree Rus.

Prva komora se malo promenila. ak i derotacija i rerotacija ika ostavile su je relativno neoteenom. Naravano, u prvoj komori se malo ta i nalazilo osim peska. Dok su izlazili iz lifta, zapahnu ih stalan, sve povetarac koji je dopirao sa junog kraja komore, velikog, nadnesenog sivog zida iza njih. Oko ose je svetlucala cev sa plazmom, dvadeset kilometara iznad mesta gde su stajali na dnu "doline". Komora se sa oba strane prostirala toliko ravna i obina da se moglo zamisliti da je iroka desetinama kilometara, a u stvari se lagano povijala navie, dostiui neverovatnu vertikalnu krivinu koja se stapala na tavanici, iza cevi sa plazmom, kao nekakav most za bogove. Posle podosta godina - koliko je prolo otkako je poslednji put dolazio, deset, dvanaest? - razmere unutranjih komora ika i dalje su zapanjivale Lenijera. Setio se oseanja u onim uasnim mesecima pre Smrti, kada je bio preoptereen administracijom, intrigama na Zemlji i na Kamenu, tajnama i predoseanjima. On je to prozvao - biti okamenjen. Talas seanja ga nije razvedrio. Bilo mu je teko da poveruje kako su ljudi uopte pristali da umanje sebe ovakvim delom. Tako se i sada oseao: mali i nadjaan. Ponovo je bio okamenjen.

Doekao ih je visok mukarac, mrav kao skelet i skoro sasvim elav, pomonik Korzenovskog. "Moje ime je Svard. Ser Korzenovski vam poruuje da ali to vas nije lino doekao." Procenjivaki je pogledao Rusa, a onda ih poveo ka vozilu. "Inenjer ima istraivaku zgradu u sreditu doline i poziva vas da mu se tamo pridruite." Ukrcali su se. Vozilo za osam putnika kretalo se preko peska na vunom polju, a ne na gusenicama ili tokovima; bilo je proizvedeno na iku i bilo je gipko i divno, spolja biserno belo a iznutra sivo, meko i prilagodljivo, uobliujui se prema izgovorenim ili ucrtanim zahtevima. Svard je nosio ucrtava skriven ispod kragne. Lenijer nikad nije sasvim nauio umetnost ucrtavanja. "Verujem da ste imali zanimljivo putovanje, gospodine Lenijer i gospodine Mirski", ree Svard. Lenijer odsutno klimnu glavom. Vozilo je glatko i brzo lebdelo iznad niskog ipraja i smeih i belih mrlja tla i peska. "ime se Ser Korzenovski sada bavi?" upita Lenijer. "Prolo je podosta vremena otkako nismo razgovarali." "Bavi se istraivanjima", odgovori Svard. "Za Heksamon?" "Delimino. Uglavnom zadovoljava svoju radoznalost." "Ko plaa raune?" Svard se nasmei preko ramena. "Zaista, gospodine Lenijer. Vi biste morali znati da Ser Korzenovski ima - kako se ono govorilo? - blanko dozvolu da potroi svaku razumnu sumu, i u materijalu i u novcu. Dobio je to preimustvo pre smrti, a kada je uskrsnuo okolnosti se nisu izmenile." "Razumem", ree Lenijer. Pravo pred njima leala je grupa niskih, ravnih zgrada, zidova blago zakrivljenih da se stope sa peskom. Vazduh nad njima je treperio kao fatamorgana; je li to zbog sve vee vruine, upita se Lenijer, ili zbog neeg drugog? kiljio je kroz prozirni nos vozila, pokuavajui da razabere treperenje. Vozilo se zaustavilo nekoliko desetina metara od najjunije zgrade i spustilo se na pesak uz tihi uzdah. Vrata skliznue u stranu i Mirski izie prvi, a Lenijer za njim, paljivo posmatrajui njegove reakcije. Rus se osvrnu po dolini, a zatim pogleda cev sa plazmom. Poznaje Kamen, pomisli Lenijer. Bio je ve ovde. Seanja mu nisu prijatna. Svard se jako pognu da izie, a potom se graciozno ispravi u punoj visini, trepui krupnim oima. "Ovuda. Ser Korzenovski je u svojim privatnim odajama."

Lenijer je uivao u gipkosti svojih koraka. Rotacija Kamena davala je est desetina Zemljine gravitacije na dnu svake komore, jedna od retkih osobenosti ika u kojima je uvek uivao. Setio se kako je, pre mnogo decenija - pre Smrti vebao u prvoj komori, snano se okreui na razboju... To ga onda podseti kako je nekada bio u sjajnoj fizikoj kondiciji. Na fakultetu se bavio gimnastikom. Sto metara istono od glavne grupe zgrada, iz peska se dizala nekoliko metara visoka bela kupola. Svard ih sproved poljunanom stazom i ucrta pozdrav pred monitorom dok su prolazili. Zelena sliica ispruene ruke lebdela je pred svakim od njih. "@eli da uemo pravo unutra", primeti Svard. Kvadratna vrata u zidu se povie u stranu, i pojavi se Konrad Korzenovski, obuen u jednostavan tamnoplavi kaftan. Lenijer ga nije lino video vie od trideset godina. Za to vreme jedva da se promenio; jednostavno, mravo telo, okruglo lice sa kratkom prosedom kosom, otar, dug nos i prodorne crne oi. Oi su mu bile uznemirene - i uznemirujue - vie nego kad su se prvi put videli. Poto je primio deo tajne Patricije Vaskez, onog dela ljudske linosti koji se ne moe vetaki nainiti, Korzenovski kao da je imao neki neuhvatljivi izgled matematiara. Ve sam njegov izgled bio je dovoljan da prepadne Lenijera. Patricija je jo bila primetna u Inenjerovoj pojavi, i to moda jo upadljivija. Kako se osea, kad deo nje ini njegovu sr? Na Zemlji, pre Smrti, presaivanje srca bilo je uobiajeno pre usavravanja proteza. Kako se ovek osea kad nosi presaen deo neije due? "Milo mi je to se opet vidimo, Ser Lenijere", ree Korzenovski, rukujui se s njim. Jedva da je i pogledao Mirskog, ponaajui se prema njemu ne kao prema gostu, nego kao prema nerazreenoj zanimljivosti. Potom ih povede unutra i ponudi da sednu. Bezoblina bela unutranjost stana Korzenovskog bila je proarana belim i sivim cilindrima svih veliina, obmotanih neim nalik na hlebno testo. Sklonio je nekoliko u stranu - dok ih je podizao izduivali su mu se u rukama, tiho itei - i naredio podu da stvori stolice, koje se smesta uobliie. Rus sede i prekrsti ruke, naizgled smireno. Nagovetaj strepnje koji se bee pojavio napolju sada je nestao. Svard se oprostio, neto brzo ucrtao inenjeru i otiao. Korzenovski odluno prekrsti ruke, skoro isto kao Mirski, i stade ispred Lenijera i Rusa. Inenjerovo lice bee postalo nervozno i strogo. "Imamo ovde pravu zagonetku, Ser Lenijere", ree on, gledajui u Rusa. "Je li ovo zaista Pavel Mirski, ili sjajna imitacija?" On otro pogleda Lenijera. "Znate li?" "Ne", odgovori Lenijer. "ta pretpostavljate?" Lenijer ne odgovori odmah; bio je malo prepadnut. "Ne mogu da kaem. Ako i imam pretpostavke, zamagljene su nemogunosima."

"Znam za injenicu da je Pavel Mirski otiao niz Put sa polovinom Osnog Grada, i da se Put zatvorio iza njega, i svih koji su bili s njim. Znam da od tada nije otvorena ni jedna kapija na ovu Zemlju. Ako je ovo Pavel Mirski, onda se vratio nekom ulicom koju ne moemo ni pokuati da naslutimo." Rus se malo promekolji, preplete prste u krilu i klimnu glavom, zadovoljan to se u njemu govori u treem licu. "Izgleda zadovoljan sobom", primeti Korzenovski, zamiljeno trljajui bradu. "Maka sa kanarinevim perjem. Nadam se da se ne ljuti zbog detaljnog ispitivanja. Nai instrumenti kau da je stvarno ovek, materijalan, sve do atomske strukture. Nije duh ni u starom ni u novom smislu, a nije ni projekcija kakve bismo mogli da poznajemo." Korzenovski je izneo ta zapaanja kao da nabraja oite istine, naprosto da bi ih preli. "Po genetskoj strukturi on jeste Pavel Mirski, bar po onome to je zabeleeno u medicinskim dosijeima u gradu tree komore. Jeste li vi general Pavel Mirski?" Rus pogleda jednog, pa drugog. "Najjednostavniji odgovor je 'Da'. I mislim da je to blizu istine." "Jeste li doli ovamo po svojoj slobodnoj volji?" "Uz istu ogradu, da." "Kako ste doli?" "To je ve malo komplikovanije", odgovori Rus. "Imamo li vremena da sasluamo, Ser Lenijere?" "Ja imam", odgovori Lenijer. "Voleo bih da je i Ser Olmi ovde", ree Mirski. "Na alost, Ser Olmi ne odgovara na poruke. Pretpostavljam da je na iku, ali ne znam gde. Poslao sam deliminjaka da ga nae i kae mu ta se deava. Moda e nam se pridruiti, a moda nee. Voleo bih da to pre ujem vau priu." Korzenovski sede i podie u krilo jednu od onih belih stvari, premeui je u rukama. Mirski je za trenutak zurio u blistavo ist pod, a onda uzdahnu. "Poeu. Prianje reima bilo bi uasno sporo i zbrkano. Mogu li da se posluim jednim od vaih projektora?" "Svakako." Korzenovski naredi vunom zraku da spusti najblii projektor. "Treba li vam prikljuak?"

"Mislim da ne", odgovori Mirski. "Ja sam neto vie nego to izgledam." On dotae aparat u obliku suze jednim prstom. "Izvinite to se neu sasvim otvoriti pred vaim aparatom." "To je u redu", sloi se Korzenovski, besmisleno predusretljiv. Lenijeru se kosa ponovo nakostrei. "Izvolite, ponite." Unutranjosti stana nestade, i zameni je neto to je Lenijeru isprva bilo teko da razabere - zbijeni prikaz Puta, Osnog Grada, prvih dana Mirskog u umovitom Valdu Sredinjeg grada, putovanje niz Put, ubrzanje du toka... Projektovani podaci su se vrteli i maglili. Oseanja sadanjosti bee sasvim nestalo. Mirski je priao priu na svoj nain. Korzenovski i Lenijer su je proivljavali.

Nazovite to najveim otpadnitvom svih vremena. Beanjem od uasne prolosti, sopstvene smrti, smrti moje nacije, umalo smrti itave planete. Ako se pod bekstvom moe podrazumevati let polovine grada, sa desetinama miliona dua i moda desetak miliona korporealnih ljudskih bia, niz beskonani tunel u prostoruvremenu, let kroz srce zvezde na ini produenog vora, pupanoj vrpci nemogunosti... Tunel je neizmerna pantljiara koja krivuda kroz creva stvarnog svemira, sa porama koje se otvaraju u druge univerzume, jednako stvarne ali drugaije od naeg, u druga vremena, stvarna i jednako stvarna... Te pore su se zaptivale naim prolaskom, i tunel se menjao ili smo ga menjali svojim letom, umotavajui se i irei od trenutka kada je stvoren sa predoseanjem naeg bega; kako to objasniti neproirenom ljudskom biu? Nikako. Morao sam se promeniti da znam sve ovo, i promenio sam se, mnogo puta tokom decenija i stolea leta. Postao sam mnogo ljudi, i ponekad bi jedan ja jedva prepoznao drugog, sve dok se ne bi stopili, razmenjujui sitna ogovaranja. Vie nisam bio Rus Mirski - moda nisam bio jo otkako sam ubijen u biblioteci ika nego stanovnik Geelske etvrti u Osnom Naderu i Sredinjem Gradu. Graanin novog sveta, prilagoen svojoj neverovatnoj okolini. Vie nismo bili gospodari svega to smo sagledali, to je Osni Grad nekada umalo bio... Gledao sam ljude koji su doli sa mnom sa Zemlje kako se razvijaju, kao i ja, ili konano nestaju - umiru na poslednji nain ostavljen besmrtnicima, zaboraviti sebe i biti zaboravljen od drugih. Mi ostali smo iveli, i stapali se. Putovanje je trajalo, sa nae take gledita, stoleima. Znate da je vreme promenljiva stvar, daleko manje vana nego to smo nekada mislili, u svojoj

mladosti i slabosti; promenljivo, ali sveprisutno, umotano i izuvijano u jedan ili drugi jedva prepoznatljiv oblik. @iveo sam mnogo razliitih vremena: vreme kada je grad iao Putem relativistikim ubrzanjem, moje vreme u superbrzoj gradskoj memoriji, vreme provedeno u direktnim kontaktima sa mojim saputnicima, kao sada sa vama. Vreme se zbijalo i rastezalo kao opruga. Kad bi se sve moje vreme proteglo u pravoj liniji, iveo bih, po vaim merilima, deset hiljada godina... Odavno smo proli taku na Putu sa koje se moglo stii do poslednjih trenutaka ovog univerzuma. Da smo tamo otvorili kapiju, to nam nije bilo mogue, mogli smo prisustvovati smrti svega to smo ikada poznavali, svega to je bilo - ma kako daleko - povezano sa nama... A i dalje smo leteli. Pobegao sam od svog sopstvenog univerzuma. udno, taj trenutak nije bio naroito dramatian. Ve smo se bili zatvorili u sebe na neki neobian nain, kao insekt koji se pretvara u lutku. Izolovali smo se od svoje okoline, ak iako smo nastavili da je prouavamo. Put se otvorio u beskonaan, izuvijan tunel. Nae putovanje niz taj tunel vie se nije povinovalo nikakvoj racionalnoj geodeziji. Nije postojao tok, singularnost, u sredini; Grad nije mogao da izvlai energiju iz generatora toka, nego ju je isisavao iz vrlo retke atmosfere estica i rasutih atoma unutar Puta. I zato smo usporili... naglo. Za deset godina naeg osnovnog vremena, Grad je putovao brzinom manjom od relativistike. Put se oko nas irio. Prouavali smo to poveanje, i predvideli ta nas eka... Ogroman plik vreme-prostora, koji je pokrivao Put ne okonavajui ga, konaan ali bezgranian... Uli smo u jaje novog univerzuma. U njemu nismo mogli da opstanemo kao materijalna bia. Rastvorila bi nas nastajua plazma potencijalne mase i energije, kao to se so rastvara u vodi. Ali, nauili smo kako da se snaemo u takvoj situaciji. itav Grad, svi njegovi stanovnici, trudili su se da se transformiu. Oekivali smo da svakog trenutka jednostavno umremo, da prestanemo da postojimo, jer bili smo deca pred usplamtelom pei. Ali, postojala je jo jedna mogunost, veoma daleka... Mogunost da se prilagodimo jajetu-pei, da ivimo u njemu, i da ga tako uobliimo da se proiri u zreo univerzum. To bi prekinulo njegovu vezu sa Putem, a nae transformisane linosti bi razvile leptirova krila, ponovo roene. Je li neskromno rei da smo planirali da postanemo bogovi? Nismo imali izbora. Stigli smo do kraja Puta, ako kraj uopte postoji, i nismo mogli da se vratimo... Nismo imali drugog izbora do da nainimo sopstveni univerzum.

Da bismo to postigli, morali smo da se otresemo svega materijalnog. Morali smo da se ubacimo u temelje prostora i vremena, iza i ispod energije i materije, van dodira amniona plazme. Gledao sam kako se moji saputnici stapaju sa svetlou, kako se ogromni prozori linosti ire i mute na ivicama, ocrtani po zidovima Grada. Koristei masu Grada kao privremenu zatitu da se ne bi prosto rastopili. Svetlost svakog od nas stapala se sa svetlostima ostalih. Bili smo pijani od jedinstva. Bila je to orgija neverovatnih razmera. Svi ostaci nae ljudskosti preistili su se u ogromnu, stapajuu seksualnost. skoro da smo izgubili iz vida svoj cilj. Mogla nas je oamutiti sopstvena utopljenost u prepoznavanje, ljubav i zadovoljstvo, i nestali bismo kao zaljubljeni moljac u pei... Ali, ouvali smo kontrolu, i uspeli da nainimo i naredni korak. Sve to smo bili, sada ujedinjeni, bilo je krhko i veoma osetljivo tkivo misli umotano unutar i okolo ostataka Grada. Rairili smo to tkivo ka vetrovima Puta, sada mnogo vrelijim zbog blizine jajeta-pei. Ovrsli smo, zgusnuli se, i konano se probili na nivo iznad svetlosti i energije. Procvetali smo u pei, nametnuli joj svoju volju, dali joj podstrek da se proiri, tako to smo preobrazili preostalu masu grada u energiju, poremetivi ravnoteu. Osloboeno jaje je poelo da raste i hladi se, njegova amnionska plazma se zgunjavala i poprimala oblik... Postali smo uobliivai svetova. Za trenutak smo pomislili da prosto ponovo stvorimo svoj rodni univerzum, da stvorimo galaksije i zvezde i ponemo sve ispoetka. ali brzo smo shvatili da to ne moemo uiniti. Taj univerzum bio je mnogo skueniji nego to je na bio. Njegovi koreni bili su manji, jer nisu poticali iz samog supersvemira, nego iz izmuenog produetka Puta. Bie manji, jednostavniji, mnogo manje ambiciozan. Pa ipak, mogli smo da ga uobliimo u fantastino mesto, u univerzum koji bi upio sve nae stvaralake moi... ako budemo oprezni. Mnogo je tee biti bog nego to bi iko pomislio. Pretpostavljali smo, mislim od samog poetka, da jedna snana volja, ili kombinacija snanjih volja, moe da uoblii i kontrolie univerzum. Usmerili smo vrh svoje volje, uobliavali i stvarali, vodili i podeavali, nainom koji, naravno, ne mogu ni poeti da opisujem, jer u ovom telu ne mogu da ga se setim, niti da ga uobliim u misli ak i kad bih se seao. Neko vreme je izgledalo da sve ide dobro. Uivali smo u svojoj vetini. Bilo smo kao deca na ogromnom igralitu. Univerzum je postajao divan. Poeli smo da uobliavamo ekvivalente ivih i inteligentnih bia, da nam budu sadruzi, moda da jednog dana sadre nae linosti. I dalje smo eznuli za materijalnim oblikom. I dalje smo bili pod uticajem svog porekla.

A onda je poelo da kripi. Univerzum se kidao, propadao, trunuo. Njegove granice su se uruavale, izjedajui i menjajui red koji smo uspostavili u straan, vreli haos. Pogreno smo proraunali. Jedna volja ne moe stvoriti stabilan univerzum. Moraju postojati kontrast i konflikt. Oajniki smo pokuavali da se razdvojimo u suprotstavljene sile, kako bismo popravili tetu. Ali, bilo je prekasno. Bog u kojeg smo se pretvorili, omanuo je. Svi bismo prestali da postojimo, rastvoreni u kii otpadaka svog promaaja, ali, zauli smo drugi glas. Bio je manje ushien, manje oduevljen od naeg, i delovao je udaljeno. Ali, bio je mnogo praktiniji i iskusniji, mnogo raznolikiji. Neko vreme smo mislili da smo uli glas drugog boga, ili bogova, ali to je bilo obino neznanje. Ma koliko napredni postali, ipak smo bili neverovatno naivne neznalice. Ono to smo uli bio je glas naih potomaka, koji je dopirao sa kraja naeg univerzuma. Sva inteligentna bia koja behu izrasla i ostarila sa kosmosom u kojem smo bili roeni, otkrila su na promaaj i osetila da smo zarobljeni u njemu. Vie nisu bili materijalni, prestali su da budu pojedinci ba kao i mi, ali imali su vru, praktiniju inteligenciju. Postali su Konaan Um, smesta jedinstven i stopljen, pa ipak sainjen od mnogo pojedinanih zajednica umova. Oni su nas spasli. Izvukli su nas iz jo otvorenog Puta, koji se nikad nije sasvim odvojio od naeg jajeta-pei. Nisu nas spasli iz velikodunosti. Bili smo im potrebni. Je li pristojno opisivati oseanja propalog boga? Bili smo ojaeni, duboko postieni. Odmerili smo sebe prema ovom novom sistemu misli, i videli da nismo ak ni detinjasti; bili smo jo neroeni. Bili smo ira koja eli da postane mlado vino. A postali smo vinsko sire. Ali, oprostili su nam, pomogli nam, vratili nas u ono to odgovara zdravlju. Doekala nas je dobrodolicom zajednica mislilaca, jedinstvenih i razdvojenih u isto vreme, koji su zauzimali kraj starog univerzuma. Otkrili su nam mnoge stvari. Mene su ponovo uobliili na osnovu matrice, izolovali - to je iskustvo gore od smrti, uveravam vas, gore ak i od gubitka porodice, grada, nacije ili planete. @alio sam i poludeo, a oni su me ponovo uobliili, sa poboljanjima. Konano, posle mnogo pokuaja, napravili su me stabilnim, i poslali me ovamo. Nosim poruku, i zahtev - ako se to moe zvati zahtevom. Oni imaju svoja ogranienja, ti potomci svih sada ivih inteligentnih bia. I imaju dunosti. moraju da dovedu univerzum do asnog i potpunog kraja, do estetskog zakljuka, ali nemaju beskonana sredstva.

Ja sam vie nego to izgledam, ali sam mnogo manje od onih koji su me poslali ovamo, i moram vas ubediti u neto. Opisao sam Put kao ogromnu pantljiaru koja vijuga kroz creva univerzuma. Ona se, kao to znate, iri i izvan naeg univerzuma. Univerzum ne moe umreti sa takvom vetakom tvorevinom, sa takvim biem koje mu se mota po utrobi; zapravo, ne moe da valjano umre. Moe da umre samo loe, a nai potomci ne mogu da postignu ono emu se nadaju.

Lenijer izroni iz projekcije i polako usmeri pogled na Mirskog. U umu mu je ostala jedna izdvojena slika. Uasavala ga je. Pokuavao je da je se jasno seti, ali uspevao je da sklopi samo nejasan utisak - da su izvesne galaksije odabrane, vremenom, za rtvu... Galaksije koje e umreti da obezbede energiju za ono to Konani Um pokuava da uini, ta god to bilo. Glava ga je bolela i bilo mu je pomalo muka, kao da se prejeo. On jeknu i presamiti se preko kolena. Korzenovski mu spusti ruku na rame. "Delim tvoju uznemirenost", tiho muree Inenjer. Lenijer pogleda Mirskog, koji bee ostavio projektor. "ta si ti, do avola?" jedva promuca on. Mirski kao da preu to pitanje. "Morate ponovo otvoriti Put, i morate ga unititi s ovog kraja. Ako to ne uinite, izdali ste nau decu na kraju vremena. Put je, za njih, kao ogromna knedla u grlu, smetnja. I mi smo odgovorni za nju."

14. GEA etvrte veeri svog boravka u Aleksandreji, posle sedam munih asova pokuaja da se snae u lavirintu zgrada, od jedne do druge udaljene uionice, Rita je sedela sama u sobi, varei jo jedan nepoznat i pomalo muan obrok pojeden u malenoj trpezariji odvojenoj za ene, i dozvolivi sebi trenutak dubokog jada i nostalgije za domom. Mogla je jedino da plae. Posle nekoliko minuta, ne vie, sela je na tvrdi krevet i mrano se zamislila o svom poloaju. Od Kleopatre jo nije bilo vesti. Nije se srela ni sa mehanikosom Demetriosom, koji joj je bio odreen za didaskalosa. U jednoj od retkih prilika kada joj je saoptila ita korisno, Jalos je rekla

Riti da bi trebalo da se sretne sa didaskalosom za nedelju ili dve, inae e poeti da gubi ugled u akademskom nadmetanju. Oseala se izgubljenom; imala je ugovoren sastanak sa njim jo nedelju dana pre nego to je otplovila sa Rodosa. Kada je otila da se raspita u njegovoj kancelariji, u mranoj, drevnoj i zaputenoj zgradi na zapadnom kraju Muzejona, nala je njegovog zlovoljnog asistenta, koji joj je rekao: "Pozvan je na kongres na Kritu. Vratie se u toku sledeih mesec dana." Jo gore od ponienja bilo joj je oseanje izgubljenosti i otuenja. Ovde je niko nije poznavao, a kao da niko nije ni mario za nju. @ene - sa alosnim izuzetkom Jalos, koju Rita ve nije mogla oima da vidi - nisu obraale panju na nju ili su je izbegavale. Pri svemu tome Jalos se, ponaajui se kao da stie u pomo nekoj budali, proglasila za Ritinog nezvaninog savetnika. Za ene u ofucanoj jednospratnici ona je bila "mala ostrvljanka", prostoduna i neotesana. to je jo gore, poticala je iz poznate porodice, a Muzejon joj jo ne bee dodelio nikakve uoljive povlastice. Prema tome, njen drutveni poloaj predstavljao je zagonetku; bila je idealna rtva za njihovu oholost. Ogovarale su je i kad ih je mogla uti, svata nagaajui. ula je i govorkanja da joj je Kelt "ostrvski ljubavnik". Radilo se, zakljuila je, najverovatnije o zavisti. Nije smela da naputa Muzejon i luta ulicama Aleksandreje; vrlo dobro je znala ta se tamo moe desiti nedunoj "maloj ostrvljanki." A etnja sa krnim, utljivim Keltom nije joj se dopadala u ovom trenutku, mada e moda kasnije i potraiti njegovo drutvo, samo da se makne iz Muzejona. Nije videla okean otkako je otila sa keja u Velikoj luci. Rita je eznula za Rodosom, za raskonim pljuskanjem talasa kad se na puini desi oluja, za pranjavim zelenim mirisom maslinjaka i za plesom vrtoglavih oblaka na azurno plavom nebu. A najvie joj je nedostajalo drutvo Rodoana, jednostavnih i mudrih, zbog sunca, kako su govorili; i, posebno su joj nedostajala deca sa ala. Moda je zaista i bila samo "mala ostrvljanka". Skoro svakog trenutka tokom dana, ponekad ak i u sumrak ili posle njega, na stenovitim i peskovitim alima Rodosa mogli su se videti dokoni mladii, smei i nagi osim komada tkanine oko bokova. Obino su to bili Avarski Alti sa juga ostrva ili iz nekadanjih izbeglikih logora u Lindosu - crnpurasti, istonjakih oiju, okruglih glava, usta punih psovki, preplanulih udova koji su se presijavali dok su kopljem lovili ribu u pliacima ili prirunim detektorima metala traili izgubljene novie ili zakopane olupine. Kao mlada devojka esto je ostavljala uenje da bi jurcala s njima, smejui se i uei njihov jezik, njihove psovke i blistave izraze oduevljenja, muzikalne i grube u isto vreme, tako strane njenom helenizovanom jeziku. Njena

majka ih je nazivala "varvarima", starim izrazom koji se sada retko koristio. Veina graana Ekumene bili su, po miljenju njene majke, varvari. Kada su poele da joj se razvijaju grudi, a deacima sa ala ramena, u njihovim igrama pojavilo se neto novo - nena grubost. Skoro da je uivala u psovkama koje su joj dobacivli, mapola u ali, napola kao da ree mesoderi eljni njenog tela. Da je bila manje zatiena, malo vie prizemna i malo manje ograniena propisima ponaanja Hipateionove gimnazije, neki od tih deaka bi joj moda postao prvi ljubavnik. Samo Velika Majka zna koliko su joj poljubaca i milovanja ukrali. I dalje se seala njihovih ala, stvorenih u stoleima upiranja i oajanja, nimalo ublaenih smirenou i klimom Rodosa. Bile su to surove, divlje ale o smrti u pogrenom trenutku koja kvari velike planove, promukle prie o razdvojenim porodicama i izgubljenim roacima, o domaim ivotinjama kakve na Rodosu nikad nisu postojale. Jednom je sedela i razgovarala sa deakom moda godinu dana mlaim od sebe. Priao joj je o svojoj porodici, o bezbrojnim stoleima preplitanja sa ivotima drugih porodica, drugih plemena, moda ak i drugih naroda; ona je pokuavala da to to uje povee sa svojim znanjem o savezima Severusije, Ekumene i Parana i istrebljenju stepskih plemena. Zauzvrat, on je neobino paljivo sasluao njenu istoriju, a onda joj je rekao: "To kaete vi, pobednici." Skoio je, zanjakao na nju kao magarac i otrao plaom, nesvesno birajui put bosim stopalima po ravnom, od sunca toplom stenju. Rita uzdahnu i otvori oi, izgubivi to daleko, usijano podnevno nebo i dalekog deaka u trku. Podigla je elektronski teukos koji je pripadao njenoj baki, ukljuila ga, odabrala memorijski blok i poela da pregleda spisak tekstova. Potom, shvativi da moda rizikuje, iskljuila je osvetljeni ekran. Ispitivaki je pogledala nesigurna vrata, pa je reila da ih barem podupre jedinom tranom stolicom koju je imala u sobi. Jo otkako je dola, nije se usuivala da slua muzike kocke; kad bi je otkrili, u najmanju ruku bi se osramotila, a u najgorem sluaju nastupila bi propast. Muzejon bi mogao da joj zapleni Predmete. Mogli bi da je optue i za razne besmislene zloine; otkud da zna? Rita je mrzela itav udni, teki, posvaani Muzejon, sa svim njegovim drevnim komplikovanim prolazima... Oseala se izmetenom meu gradskim studentima, pridolim sa itave Gee. Na svoje veliko iznenaenje, videla je mladie obuene u konu odeu sa karakteristinim resama koja se proizvodila u Nea Karkedoniji, po ugledu na domorodake narode koje su pokorili pre jednog stolea. To su bila deca zakletih neprijatelja Ekumene. Kakva izopaenost diplomatije im je dopustila dolazak u Aleksandreju? Videla je ak i studente obuene u platove i kone suknje latinskih

plemena. Nije imala nita protiv njih lino; Rodos je delovao tako daleko od svega toga da je, iako je uila istoriju, znala da niko nije sasvim poteen takvih sukoba. Rita sasvim preklopi zavese, pri emu stare drvene alke na kojima su visile zaangrljae o ipku od trske, i vrati se u krevet, oseajui se - bezrazlono - neto sigurnije. Ponovo je ukljuila ekran i pogledala spisak. Proitala je ili pregledala bukvalno svih dve stotine sedam knjiga sa spiska. Ovog puta, ipak, oi su joj sinule pred naslovom koji joj nije bio poznat. Bila je spremna da se zakune da tek to je bio dodat. Glasio je jednostavno: "PROITAJ ME SADA", i ona ga pozva na ekran. Indeksna kartica koja je prethodila prvoj strani pokazala joj je da knjiga ima tri stotine strana - oko sto hiljada rei - i da je na helenskom, a ne na engleskom, kao sve ostale knjige na kockama. Ugledavi bljeskanje kursora kraj opisa koji ranije nije videla, ona zaustavi listanje indeksa. "Sadraj i katalog skriveni do 25/4/49." To je bilo pre dva dana. Rita pritisnu dugme da proita prvu stranu.

Draga unuko, Nosi ime moje majke. Da li mi se samo ini da e je jednog dana sresti? Kada si bila mlaa, sigurno si mislila da sam ja, naprosto, luda starica, iako mislim da si me volela. Sada ima ovo, i mogu da razgovaram s tobom iako nikad nisam otila kui, ne stvarno. Ponekad se kae, ak i ovde, da je smrt kao odlazak kui. Zamisli svet o kome sam ti priala, a proitala si ove knjige, ako si mi stvarno unuka, a znam da jesi. Proitala si ove knjige i one su te uverile da nita nisam izmislila. Sve je istina. Postoji mesto po imenu Zemlja. Nisam dola iz nitavila. Drala sam se ove ploe i nekoliko blokova koje sam donela sa sobom istom sluajnou! - tokom godina kada se ak i meni inilo da sam sigurno luda. Sada je teret moje potrage pao na tebe. Ali, sve stvari su povezane, ak i tako daleke kao moj svet, Zemlja, i tvoj, Gea. Moja mata moe postati vana i tebi i svima na Gei. Ako postoji kapija. A bie je, ponovo. Pojavljivale su se i nestajale sa kljunjae kao aveti. Ko bi mogao tako da izaziva jednu staricu? U odreenim danima u ti ovde ostavljati po neto da ita, kao kad se odvija svitak, tako da ti bude otkriveno tek tog dana i kasnije.

Nije uspela da navede mainu da joj pokae jo neki tekst iz ogromnog dokumenta. Maina je oito bila podeena da ga otvara malo po malo. Rita iskljui

plou i pritisnu rukama oi. Nije mogla da pobegne od Patrikije. Nije imala svoj sopstveni ivot. Ali, ako postoji ta kapija... A postoji! Ko moe porei mainu koja se obraala njenom umu, ili stotine knjiga koje njena baka nije mogla ni da zamisli, a kamoli da napie? Ako kapija postoji, onda na njoj lei mnogo vea odgovornost nego to je uspomena na baku. Svi ljudi Gee zavisie od nje. Rita poe da zamilja ta bi takva kapija znaila ovom svetu. Nije zamiljala samo prijatne stvari. Kapija bi mogla da donese promenu, moda neizmernu promenu...

15. IKOV GRAD Traga se premestio u Olmijev prikljuak biblioteke i dao signal, u obliku crnobele slike iskeenog terijera, da je zavrio potragu. Olmi podesi ventilaciju tako da pokupi ostatke oskudnog oblaka pseudo-Talzita, ustade sa kaua i stade nad pultom u obliku suze, usmeren na ucrtane simbole koji su pokazivali kratak pregled rezultata traganja. Ne postoje znaajniji izvori podataka u Osnom Euklidu niti Osnom Torou, kao ni meu kopijama sadraja biblioteke u Osnom Naderu ili Sredinjem Gradu. Svi izvori podataka svrstani su u bibliotekema ika; datum klasifikacije je istekao, ali nema zapisa da je od Odvajanja iko koristio te podatke. Poslednji pristup im je bio pre pedeset dve godine, iz Osnog Grada, bez identifikacije; ali, verovatno je u pitanju neki nekorporeal iz gradske memorije. Naena su trideset dva dokumenta sa podacima u vezi skrovita u petoj komori. Po zakonu, sve bezbednosne klasifikacije u bibliotekama i skladitima gradske memorije istiu ako protekne sto godina bez zahteva za obnavljanje. Olmi upita tragaa koliko je puta podnoen takav zahtev, i traga odgovori: etiri. Zapisi su stari najmanje etiri stotine godina. "Spisak autora dokumenata", zatrai on. Ti podaci su izbrisani. Bilo je to krajnje neobino. Samo predsednik ili prvi ministar mogu odobriti brisanje autora ili zaetnika iz spiskova dokumenata u bibliotekama ili skladitima gradske memorije; pa, ak i to samo iz ivotno vanih razloga. Anonimnost nikada u istoriji Heksamona nije bila poeljna; suvie mnogo zaetnika Smrti krilo se od odgovornosti pre i posle holokausta.

"Opis dokumenata." Svi su kratki izvetaji, samo u reima. Doao je trenutak. Olmi se i sam iznenadi kada je shvatio da okleva. Istina e moda biti gora od svega to je zamiljao. "Pokai mi dokumente hronolokm redom", zatrai on. I bilo je gore. Kada je zavrio i sklonio dokumente u implantiranu memoriju da ih kasnije natenane proui, dao je tragau nagradu - slobodnu jurnjavu po simuliranom travnjaku Zemlje - i pustio oskudni oblak pseudo-Talzita nazad u sobu. Ono to traga bee naao inilo je njegovu odluku neuporedivo teom. itajui izmeu redova - jer ovi dokumenti uopte nisu sadrali itavu priu, ve su bili samo pratei dokumenti, obine ceduljice zaostale posle nekog urnog i nepaljivog preiavanja - Olmi najzad sklopi svoju polovinu pretpostavku. @ivi Jart bio je zarobljen pre nekih pet stolea, pod nepoznatim okolnostima. Umro je pre dolaska u iak, i telo mu je konzervirano, poto su mu prethodno grubo usnimili linost. Bez poznavanja fiziologije i psihologije Jarta, usnimavanje je bilo samo delimino uspeno. Koliko je ouvana Jartova linost, koliko odgovara originalu, nisu znali ni oni koji su ga zarobili. Sumnjali su ak i u telo; nekoliko istraivaa smatralo je da Jarti, kao i ljudi, mogu da menjaju bioloki oblik, pa ak i genetski, kako bi se prilagodili okolnostima. Zato je fiziologija Jarta prouavana, ali nije dovrena; vojne vlasti nisu nastavile s tim, niti su to dozvolile drugima. Ispitivanja usnimljene linosti su isprva izvoena u bezbednim ali relativno otvorenim situacijama, sa otprilike deset-petnaest istraivaa. Za to vreme ih je devet umrlo, dvoje nepovratno - implanti su im bili beznadeno oteeni. Direktna ili indirektna mentalna veza sa usnimljenom linou tada je zabranena. Istraivanja, na taj nain sputana, konano su skoro sasvim prestala. ak i u ono vreme, po Olmijevom saznanju, indirektno ispitivanje linosti bila je visoko razvijena umetnost. Bilo mu je teko da poveruje kako je Jart, oteen ili itav, mogao da u datim okolnostima povredi istraivae. Pa ipak, Beni je poginula, a Mar Kelen je poremeen... Olmi suzbi novi nalet hormona. Da nije bio toliko izmenjen i proiren, hormoni bi izazvali stanje pod nazivom strah. Stoleima je postojao zakon u kibernetskim istraivanima: "Za svaki program, postoji takav sistem da program ne moe da spozna svoj sistem." Drugim reima, program, ma koliko sloen, ak i ljudska linost, ne moe uvek biti svestan sistema

u kome funkcionie, ako nema podataka o sistemu; moe samo znati do kog stepena mu sistem omoguava da funkcionie. Ipak, pre manje od stotinu godina, istraivai Heksamona, predvoeni sjajnim voom ekipe, homorfom Dorijom Fer Tajler, pronali su matematike algoritmove koji su omoguavali programima da u potpunosti odrede prirodu svojih sistema. Tako je usnimljena linost mogla da sazna da li je usnimljena ili ne; i Olmi je mogao, teoretski, da u svakom trenutku zna da li sredite njegove linosti funkcionie u implantima ili u organskom mozgu. U teoriji, takvi algoritmovi, potpuno razvijeni, mogli su linosti ili programu omoguiti da promene prirodu svog sistema, do te mere da ak promene i sam sistem. Zbog postojanja bitangi u gradskoj memoriji, takvi podaci bi imali katastrofalne posledice. Bitange - ak i jedna jedina bitanga - mogle bi unititi gradske memorije i sve to se u njima nalazi. Ljudske linosti nisu dovoljno disciplinovane da bi stekle toliku mo. Istraivanja su stoga svrstana u strogo poverljiva. Olmi je za njih saznao radei u policiji, kada mu je prvi ministar naloio da istrai jesu li linosti u memorijama dalekih kapija - ljudske ili neke druge nezavisno otkrile tu mo. Odgovor je bio negativan. Olmi je pretraio najvee dubine svoje implantirane memorije da bi naao Tajlerkine algoritmove. esto bi strpao takve stvari, siguran da e ih drati na sigurnom, ne mogui da odoli prilici da ih ugradi u svoju linu memoriju. Jo su bili na raspolaganju. Morae da ih preisti pre - ako se - ikada usnimi u trenutnu gradsku memoriju. Malo verovatno, pomisli on. Sudei po onome to se desilo Beni i Mar Kelenu, kao i prvim istraivaima, Jartova linost bila je svesna postojanja Tajlerkinih algoritmova i umela je da ih koristi, ali u vreme njegovog zarobljavanja ljudi nisu ni znali za njihovo postojanje. Jartova linost, i dalje u nepoznatoj koliini, premetena je u potpunu izolaciju u petoj komori, kako bi je sporadino prouavali tokom mnogih decenija, oito krae od stolea, a zatim je bila zaboravljena; niko, ak, nije ni traio produenje tajnosti. Suvie vredna da bi je unitili, suvie opasna da bi je istraivali... Istraivai, oito, svi bhu preli u gradsku memoriju kad im je dolo vreme. Veina su bili Geeli. Isto tako, bilo je oito i da su svi oni odabrali da pred Odvajanje pou niz Put. To je objanjavalo zbog ega za proteklih etrdeset godina nije bilo novih podataka; ali, nije objanjavalo dvanaest godina utanja pre toga. Olmi pozva potpun spisak podataka i pogleda datume pristupa dokumentima. Zato se proveravaju statini dokumenti, ako ne radi provere ko ih jo koristi? Svi datumi korienja bili su meusobno udaljeni izmeu pet i trideset godina u proteklih vek i po. Ime osobe bilo je uvek izbrisano; pametan trik, ali moda ne

dovoljno pametan. Olmi zatrai duinu rei u praznini svakog zapisa. Ime je uvek imalo petnaest znakova. Izgledalo je stoga verovatno da je samo jedna osoba pristupala dokumentima tokom najmanje sto pedeset godina, proveravajui jesu li otisci prstiju jo skriveni, da li je izdajniki skelet u ormanu jo na sigurnom. Naravno, moda je neko sluajno naleteo na bezbednosna vrata u petoj komori, ili je saznao za njih kao Mar Kelen. Mutim, Mar Kelen je za otvaranje vrata upotrebio tehnike razbijanja ifri koje behu relativno skoro pronaene. Sve u svemu, najverovatnije niko u Zemaljskom Heksamonu nije znao nita o zarobljenom Jartu, osim Mar Kelena i sada Olmija. Mar Kelen bee naao put u asnu povuenost. Tako je preostao Olmi.

16. GEA Skuptina Bule povodom libijskog napada na Burkeon bila je obeshrabrujua. Jevrejska milicija, rasporeena po itavoj delti Nilosa, ve je pokazala nezadovoljstvo demonstracijama koje su se graniile sa pobunom; Bula je sada reagovala. Kleopatra, praena kao i obino rojem savetnika i strunjaka, izie iz sale u sjaj svetala zvanine snimateljske ekipe Bule. Bila je dovoljno tata da mrzi jarka svetla, i dovoljno svesna svojih dunosti da se nasmei. Njen poloaj na tronu bio je zaista klimav. Odavno je zaalila zbog moi koju je u poslednjih trideset godina povratila dinastiji Ptolemeja; dovoljno moi da primi krivicu, a nedovoljno da uspostavi kontrolu. Nije imala snage da se otvoreno suprotstavi Buli i preuzme komandu nad vojskom; ipak, smatrali su je odgovornom ako bi se vojna politika Bule pokazala neuspenom. Govorkanja o zaverama bila su sve ea, i ona gotovo da je poelela i da se ostvare. Raspoloenje joj se nije ni malo popravilo kad joj je pijun iz Muzejona dojavio kako se tamo ponaaju prema Riti Bereniki Vaskajzi. Njena Carska Hipselota odavno bee nauila da na sve mogue naine koristi situaciju. Ve desetak godina podozrevala je da se interesi Muzejona sve vie razilaze sa njenima, ali ne toliko da joj se otvoreno suprotstavi. Akademja Hipateiona na Rodosu bila je trn u oku bibliofilaksu, i Kleopatra je mislila da e izazvati zanimljiv odgovor ako dozvoli Patrikijinoj unuci da doe u Muzejon. A ako ta mlada ena donese bolje vesti nego nekad Patrikija... Neka bude tako. U svakom sluaju, bila je korisna. Meutim, ono to joj je pijun rekao bilo je da ovek pobesni.

Sasluala ga je sedei na stolici na rasklapanje u svojoj privatnoj radnj sobi. Oiljak joj je pobledeo, a miii vilice se grili. Nije mogla da veruje da je bibliofilaks Kalimakos do te mere spreman da porekne njen autoritet. Kalimakos bee poslao didakalosa kojeg je Rita odabrala, mladog profesora fizike i inenjerstva po imenu Demetrios, na produeni odmor, iako se ovaj tome protivio. (Demetrios je, rekao je pijun, i dobar matematiar i perspektivan izumitelj, i jedva je ekao da radi sa unukom sofe Patrikije). Potom se Kalimakos grubo poneo prema Riti, ne obraajui panju na njen status povlaenog gosta; primorao ju je da ivi odvojeno od telohranitelja Kelta, koji e joj sasvim verovatno trebati radi bezbednosti... Rita Vaskajza, rekao je pijun sa prizvukom profesionalnog potovanja, dobro se ponaala pod svim tim neprijatnostima. "Je li ona kraljevska miljenica?" upita pijun. "Treba li ti to da zna?" hladno mu odvrati Kleopatra. "Ne, moja kraljice. Ipak, ako je miljenica, odabrali ste zanimljivu osobu." Kleopatra prenebree tu familijarnost. "Vreme je da se odigra odabrani potez", ree ona, pa utke dade znak pijunu da izie. Na vratima se pojavi sekretar. "Dovedite mi Ritu Bereniku Vaskajzu, sutra ujutro. Prema njoj se ponaajte izuzetno paljivo." Mrmljala je i gledala u tavanicu, razmiljajui ta jo moe da uradi. Neto to bi joj donelo obino zadovoljstvo, a ne nekakve sloene planove. "Poaljite u Muzejon poreske inspektore. Hou da svaki inovnik i didaskalos koji se tamo nau - pazite, samo oni koji su prisutni - budu sasluani i ispitani da li plaaju desetinu i kraljevske poreze. Jedini izuzetak je Kalimakos. Njemu recite da hou da se vidimo kroz nedelju dana. I postarajte se da sva sredstva iz budeta iz kraljevskih fondova koja se alju u Muzejon kasne tri nedelje." "Da, moja kraljice." Sekretar sklopljenim dlanovima dotae bradu i povue se. Kleopatra zatvori oi i umiri tmurni gnev tihim jeanjem. Bila je ve zatekla sebe kako sve vie i vie eli neto apokaliptino, kako bi raistila politiku abokreinu oko sebe. Niti mirno nadmona, niti dovoljno slaba da se ne obraa panja na nju, morala je da prikuplja snage kao mornar vetar u iskrzana jedra na jezeru Mereotis. "Donesi mi neto uznemirujue i udesno, Rita Vaskajza", promarmlja ona. "Neto dostojno tvoje bake."

Hol spavaonice odjekivao je od enskih glasova koji su govorili helenski, armenski, etiopski i hebrejski. Bio je dan poetka nastave, a Rita jo nije imala didaskalosa, ni program rada, pa prema tome ni asove osim osnovnih predavanja

za sve studente Muzejona: orijentacije, jezik - to joj nije bilo potrebno - i istorija Muzejona. U drugom satu jutra - koje je poinjalo izlaskom sunca - hol je bio gotovo prazan, i ona je sedela u svojoj sobici u mranom raspoloenju, pitajui se koliko je uopte bilo mudro doi u Aleksandreju. A onda zau dva para tekih koraka pred svojim vratima i za trenutak osetila strepnju. ulo se kucanje i muki glas. "Rita Berenika Vaskajza?" "Da", odazva se ona, ustavi da se suoi sa onim ko bude uao. "Doao sam sa vaim telohraniteljem", obrati joj se ovek uglaenim svakodnevnim helenskim. "Njena Carska Hipselota zahteva prisustvo estog asa ovog dana." Rita otvori vrata i ugleda Lugotriksa kako stoji kraj visokog, krupnog Egipanina u kraljevskoj odori. Kelt joj klimnu glavom, i ona zamirka. "Sada?" "Sada", potvrdi Egipanin. Lugotriks joj pomoe da pokupi kutije sa Patrikijinim Predmetima. Oseala se pomalo smeno to je uopte dolazila u Muzejon; ali, bio j to plan njenog oca, na majin predlog, od pre mnogo godina. Najbolje je ne obraati se direktno njenoj Carskoj Hipseloti, savetovala joj je majka. Naroito posle propasti sa kapijama koje nestaju. Na poljunanom putu koji se nastavljao na stazu isred spavaonice ekao je mnogo vei motorni auto. Jo trojica Egipana, takoe u kraljevskim odorama, paljivo su utovarili njene kutije u zadnji deo vozila. Kelt sede pokraj vozaa, dok su straari ostali da stoje na nogostupima. Uz glasan zvuk sirene, odvezli su je sa podruja Muzejona, na zapad, ka Palati. Dok je prolazila kroz glavnu kapiju, ona se osvrnu i shvati, uz nagonski drhtaj, da je njen kratak boravak u Muzejonu zavren.

17. IAK Nekad davno, pre nego to bi se napunilo trideset godina, ivot je bio ogranien zidovima razumnih razmera; Geri Lenijer nije morao da se suoi sa stalnim naporom eksplozivnih ponovnih procena stvarnosti i svog mesta u njoj. Od dolaska Kamena, morao je toliko esto da se hvata u kotac sa neverovatnim istinama, da je jednom pomislio kako vie nita ne moe da ga zaprepasti. Leao je u postelji koju mu je pripremio Svard, asistent Korzenovskog. U tami, na leima, napola pokriven aravom, on uzdahnu znajui da ipak nije toliko oguglao. Rusova pria bee ga prenerazila.

Mirski se vratio, poto je putovao iza kraja vremena i postao barem omanje boanstvo. Bio je prorok, otelotvoreni simbol sila koje ak ni Korzenovski nije mogao da razume. "Isuse", skoro automatski ree Lenijer. Tokom poslednjih decenija to ime bee izgubilo znatan deo moi. Na kraju krajeva, uda sa poetka hrianstva Zemaljski Heksamon je ponavljao skoro svake sedmice. Tehnologija je suzbila religiju. Ali, ta je zapravo Mirski, ta je njegov poveratak mogao znaiti ak i s obzirom na moi Heksamona? Jesu li uda zatvorila krug, vrativi se ponovo u domen religije? Ono to im je Mirski pokazao... Kombinacija jednostavnih slika i rei i nerazumljivih zvukova koji su im se projektovali u umove... I dalje se neto u njemu grilo kad bi se setio toga. ta bi Karen pomislila, poto njena perspektiva nije toliko zapadnjaka? Roena u Kini, poto su joj roditelji emigrirali iz Engleske, njena sposobnost za uenje moda je bila poveana drugaijim odnosom prema stvarnosti. U najmanju ruku, nikad nije izgledala tako podlona kulturnom oku, oku budunosti, kao Lenijer. Prihvatala je neizbeno i neporecivo sa smirenou i praktinou. Lenijer pritisnu prstima svoje sklopljene kapke i obrnu se, pokuavajui da makar malo odspava. Sada, kad nije bilo naina da je vidi, shvatao je da mu Karen nedostaje. ak i uz skrivenu gorinu poslednjih zajednikih godina, imali su neto zajedniko kad su bili zajedno: vezu sa prolou. Da li je on jednostavno prestar da prihvati ove nove stvarnosti? Da li bi mu pseudo-Talzit pomogao, ili, moda, preiavanje mentalnih kanala novom mladou? On poluglasno opsova i poe da ustaje. Ali, nije bilo mesta gde bi mogao bezbedno da ode, gde ga niko ne bi primetio. A sada su mu bili potrebni izdvojenost, tama i nedostatak stimulansa. Oseao se kao ivotinja koju transportuju, pa se dri sigurnosti zatvorenog kaveza. Ako bi otvorio vrata, moda bi ga zapljusnuo novi rafal nemoguih stvari. Dok je Lenijer pokuavao da zaspi, Korzenovski je ugovarao sastanak sa Predsednikom i nekoliko kljunih predstavnika korporeala. Postojala je velika mogunost da prisustvuje i Dudit Hofman, Lenijerova efica i zatitnik od pre etiri decenije. Lenijer ve godinama nije pratio njenu delatnost i nije se iznenadio kada je saznao dase podvrgla pseudo-Talzitu i podmlaivanju transplantima; ipak, prilino

ga je okiralo kad mu je Korzenovski rekao da ona na iku predvodi grupu koja se zalae za ponovno otvaranje Puta.

Vozovi izmeu komora ika bili su efikasni kao i uvek, glatke srebrnaste stonoge koje jure nekoliko stotina kilometara na as kroz svoje uske tunele. Lenijer je sedeo kraj Mirskog, a Korzenovski preko puta njih, svi zadubljeni u utanje. Bili su obuzeti kosmikim stidom i bez volje za askanjem - pogotovo posle onoga to im je Mirski pokazao. Mirski je stoiki podnosio utanje, virei kroz prozore u tamu okolnog tunela i naglu eksploziju svetla iz cevi sa plazmom kada je voz stigao u grad. Velegrad tree komore, ikov Grad, bio je projektovan i izgraen posle lansiranja asteroida, i pri tom su bila upotrebljena sva saznanja do kojih se dolo pri izgradnji Aleksandrije u drugoj komori. Njegovi ogromni tornjevi dizali su se od vitkih temelja do irokih vrhova pet kilometara iznad tla. Izvijene, protegnute graevine dosezale su preko zakrivljene komore kao oblakoderi okaeni o zavesu. Svetlucave megaplekse, svaki veliine osrednjeg grada na predratnoj Zemlji, kao da je ekalo neposredno uruavanje. Najvei deo ikovog Grada predstavljao je komar za nenavikao pogled - uvek naheren, pretei da se srui od malo jaeg vetra. Pa ipak,ove zgrade behu preivele zaustavljanje i ponovnu rotaciju asteroida tokom Odvajanja, i to sa relativno malim oteenjima. "Zaista je divno", oglasi se Mirski, prekinuvi utanje. On se nae napred i zadovoljno zavrte glavom, smeei se kao deak. "To je zaista kompliment od oveka koji je video kraj vremena", primeti Korzenovski. Ne ponaa se kao prorok, pomisli Lenijer. Posle Odvajanja, ikov Grad ponovo su naselili stanovnici orbitalnih tela. Neuspean pokuaj da se Stari Uroenici dovedu i nasele na asteroid prekinut je poto je nekoliko doseljenika pokazalo da su duboko nesreni; veina ih je vraena na Zemlju, gde ih nee nadvladati neprirodna rasko. Lenijer je saoseao sa njima. Sada je bila naseljena otprilike petina grada, uglavnom u izvesnim podrujima, ali bilo je i onih koji su odabrali gotovo nenaseljene delove, gde su esto jedna ili dve porodice ivele u itavoj zgradi. Ako bi ikada uspeli da nagovore veliki broj Zemljana da od ika naine dom, ekalo ih je obilje prostora. Svi gradski parkovi bili su obnovljeni, za razliku od Aleksandreje, gde je obnova jo trajala. Neki su bili zasaeni biljkama sa Zemlje. Tokom poslednje dve decenije konzervatori su podsticali razmnoavanje ivotinja ugroenih na Zemlji u

spektakularnim zoolokim parkovima. Biblioteke u drugoj i treoj komori sadrale su genetske mape svih zemaljskih vrsta poznatih u vreme lansiraja ika, ali veliki broj vrsta bee nestao u godinama posle Smrti; sada su imali priliku da spree izumiranje. Neksus Zemaljskog Heksamona sastajao se u sreditu praume od hiljadu jutara. iroka, niska prozirna kupola boje jasnog svitanja natkriljavala je najvei deo ume, kao i odaje za sastanke Neksusa; pod njom je svetlost iz cevi sa plazmom bila pretvorena u fantastino sunce i oblake. Neksus tog dana nije zasedao. Odaje za sastanke, kruna arena i centralna bina bile su skoro prazne. Dudit Hofman je sedela kraj prolaza, blizu sredinje bine. Lenijer, Mirski i Korzenovski proli su prolazom rame uz rame, i ona se okrenu u seditu, podigavi obrvu. Brzo je odmerila Mirskog i Korzenovskog, a onda se nasmeila Lenijeru. On joj prie i pusti da ga vrsto zagrli, dok su Mirski i Korzenovski ekali. "Divno je to te opet vidim, Geri", ree ona. "Stvarno je bilo davno." On se iroko nasmei, oseajui se snanije i smirenije u njenom prisustvu. Bila je dozvolila sebi da malo ostari, primeti Lenijer, iako je i dalje izgledala dvadeset godina mlaa od njega: kosa joj je bila elino seda, a na licu joj se video izraz umornog, zabrinutog dostojanstva. Namerno je prenebregla noviju modu ikovog Grada, po kojoj se odea mogla sastojati i od iluzije, a ne samo od tkanine. Umesto toga, nosila je tamnu sivu odeu sa pantalonama, na kojoj su jedini enstveni detalj bili depovi. Imala je ogrlicu sa ucrtavaem i plou staru barem etiri decenije, koja je u ovim okolnostima odgovarala gujem peru. "Kako je Karen? Da li se drite kao Lenora i Lari?" "Karen je dobro. Moda je tu negde. Radi sa Suli Ram Kikurom na nekom drutvenom projektu." On proguta knedlu. "Lenora je sada u Oregonu, ini mi se. Lari je umro pre nekoliko meseci." Hofmanova iznenaeno nabra usne. "Nisam znala... Prokletstvo, toliko o mom hrianstvu." Ona ga potapa po ruci i uzdahnu. "Nedostajae mi. Ovde gore sam nekako van tokova - i suvie. Svi ste mi nedostajali, ali ima se mnogo posla." Ostalo troje predstavnika prilazilo je s druge strane: David Par Jordan, pomonik i zastupnik Predsednika, sitan, mrav ovek roen na iku, bledoplave kose; nadglednik este komore Deorda Ti Negranes, visoka, gipka ena homorf obuena u crno; i Eula Mejson, niska, snana ena orlovskih crta, predstavnica korporeala iz Osnog Toroa, ortodoksan ali ne i ekstremni Naderit sa znaajnom moi kao odluujui glas u donjem Neksusu.

Mirski ih je sve posmatrao sa onim blagim, odsutnim izrazom lica, kao glumac koji eka da ga pozovu na scenu. Hofmanova se rukova i proaska sa Korzenovskim, a onda pogleda Mirskog, prekrstivi ruke preko grudi. "Geri", upita ona. "je li ovaj ovek ono to tvrdi da jeste?" Lenijer je znao da e njegova procena biti vana. "U poetku nisam bio siguran, ali sada mislim da jeste. Da." "Ser Mirski, milo mi je to se opet sreemo", ree Hofmanova. "Pod mirnijim okolnostima, i svakako tajanstvenijim." Ona spusti ruke i prui mu desnu, uz izvesno oklevanje. Mirski je prihvati za vrhove prstiju i nakloni se. Kavaljerstvo sa kraja vremena, pomisli Lenijer. ta li e biti sledee? "Zaista, Ser Hofmanova", ree on. "Mnogo ta se promenilo." Dok su se okupljali u sali za sastanke i zgradi ispod arene, svi su se meusobno upoznavali, pomalo nesigurno, to je Lenijeru, s obzirom na okolnosti, bilo smeno. Ljudi na sednici mogu da uine trivijalnim ak i najburnije prilike, a moda im je to i cilj - da svedu ogromne dogaaje na ljudske razmere. Korzenovski namerno nije priao detaljno o Mirskom. "Imamo da iznesemo pred Neksus i Predsednika neke sloene i vane dokaze", zapoe Korzenovski kada su posedali oko malog okruglog stola. "Imam jedno pitanje, i jedva ekam da ga postavim", oglasi se Eula Mejson, ukoenog lica. "Znam veoma malo o Ser Mirskom. On je Stari Uroenik - pardon, Zemljanin - i ruskog je porekla, ali vae predstavljanje, Ser Korzenovski, ne objanjava njegov znaaj. Odakle je doao?" "Iz velike daljine, u vremenu i prostoru", odgovori Inenjer. "Doneo nam je izvesne uznemirujue novosti, i spreman je da svedoi pred ovom odabranom grupom. Upozoravam vas - nikada niste iskusili nita ni nalik ovom svedoenju, ak ni u gradskoj memoriji." "Prelo mi je u naviku da izbegavam gradsku memoriju", primeti Mejsonova. "Potujem vas, Ser Korzenovski, ali ne volim tajanstvenost i svakako ne volim da traim vreme." Za nekog ko mu je naizgled saveznik pred moguim ponovnim otvaranjem Puta, Mejsonova je upadljivo neljubazna prema Korzenovskim, pomisli Lenijer. Korzenovskog to, meutim, nije uznemirilo. "Pozvao sam vas etvoro ovamo zato to su ovo vrlo neobine okolnosti, i voleo bih nekakvu vrstu probe pre izlaska pred puni Neksus."

"Hoe li nam trebati aspirin?" upita Hofmanova Lenijera, naginjui se ka njemu. "Verovatno", odgovori on. Negranes je, iako homorf, bila uobliena malo preterano za Lenijerov ukus; crte lica bile su joj premale za glavu, a telesne proporcije behu joj nekako neprirodne - preduge noge sa predebelim butinama, izuzetno dugaki prsti, skoro muke grudi. Ipak, drala se vrlo dostojanstveno i bilo je jasno da zna koliko vredi u ovoj sobi, a i na iku. "Da li ti dokazi treba da spree ponovno otvaranje Puta, Ser Inenjeru?" "Mislim da e nam omoguiti da postignemo kompromis", odgovori Korzenovski. Prilino optimistino, pomisli Lenijer. Mejsonova zakilji, ne prikrivajui sumnjiavost. Bilo je oito da Korzenovski ne uiva puno poverenje ni u svom taboru. Nije to bilo nimalo udno; uostalom, on je bio taj koji je konstruisao Put. "Pa, da poenemo", pozva ih Par Jordan. "Ovog puta neu koristiti projektor", ree Mirski. "Potedeu Ser Korzenovskog i Ser Lenijera... Oni su jednom ve otpatili moju priu."

Kad je saoptenje bilo zavreno, Hofmanovaje spusti glavu na sto i uzdahnu. Lenijer joj je neno jednom rukom trljao vrat i rame. "Boe", uzviknu ona, priguenim glasom. Par Jordan i Negranes su delovali oamueno. Mejsonova bee ustala, Ruke su joj drhtale. "Ovo je farsa", ree ona, obraajui se Korzenovskom. "udi me da ste poverovali ovoj namernoj obmani. Vi svakako vie niste onaj ovek kome je moj otac verovao u..." "Eula", prekinu je hladno Korzenovski. "Sedi. Ovo nije obmana. Zna to isto tako dobro kao i ja." "Pa ta je onda?" upita ona piskavim glasom. "Nita ne razumem!" "Oh, razume. Sasvim je jasno, ma koliko udno bilo." "ta eli od nas?" nastavi ona. Korzenovski podie ruku i klimnu glavom, traei strpljenje. Mejsonova smoe taman toliko strpljenja da prekrsti ruke i kruto sedne u stolicu. "Imate li pitanja?" upita on Negranesa i Par Jordana.

Par Jordan je izgledao najmanje uznemiren od svih. "Mislite li da Predsednik treba ovo da vidi? Mislim, da iskusi?" upita on. "Odluku, molim, mora doneti itav Neksus", umea se Mirski. "to je pre mogue." Pogledali su ga kao da je neoekivani duh - ili moda veoma velika buba. Primetno su oklevali da mu se direktno obrate. "Ser Korzenovski, ovo e teko ii. Saoseam sa rekacijom Ser Mejsonove..." Ona lupi dlanom po stolu, bunei se. Negranes podie glavu. "Nikad nisam osetila nita slino", ree ona. "Oseam se neizmerno malom. Je li sve tako uzaludno - da naprosto nestanemo i budemo zaboravljeni u vremenu?" "Ne zaboravljeni", napomenu Mirski. "Molim vas, niste vi zaboravljeni. Ja sam tu." "Zato vi?" upita Negranes. "Zato ne neka poznatija osoba iz Heksamona?" "Dobrovoljno sam se javio, na neki nain. Ponudio sam sebe", odgovori Mirski. Hofmanova prostreli Korzenovskog bistrim smeim oima. "Protivnici smo po ovom pitanju ve vrlo dugo. Sigurna sam da e se Geri iznenaditi kada uje da sam podravala ponovno otvaranje Puta... ta vi mislite, poto ste iskusili ovo? Jeste li se predomislili?" Korzenovski za trenutak nije odgovorio, a potom, tonom od kojeg je Lenijer poskoio - poznatim glasom, glasom Patricije Vaskez, on odgovori: "Oduvek sam znao da je to neizbeno. Nikada nisam voleo neizbenost. Ne uivam u ovome sada. Ja sam projektovao Put, i za to sam kanjem ubistvom. Doveli su me nazad, i video sam i koliko smo napredovali, i koliko smo dobili kao ljudska bia - a nismo izgubili. Bili smo uhvaeni u sopstvenom odrazu. Bio sam siguran da e povratak na Zemlju uravnoteiti nae probleme, ali Put je kao droga. Koristili smo tu drogu vrlo dugo, pa ne moemo da je se oslobodimo, dok god postoji mogunost ponovnog otvaranja." "Zvuite neodluno", primeti Mejsonova. "Mislim da se Put mora ponovo otvoriti. A onda mora biti uniten. Ne vidim nikakvu alternativu metodu kojeg je izneo Ser Mirski." "Ponovno otvaranje", ree Mejsonova, odmahnujui glavom. "Konano se predajemo."

"Naa odgovornost je teak teret", nastavi Inenjer. "Put mora biti uklonjen. On spreava planove onih iji su ciljevi mnogo krupniji od svega to bismo mogli i da zamislimo." "Raunajte onada i na ovo..." ree Mejsonova. "Ako pristanemo na bilo kakvo otvaranje, oni nee pristati ni na kakvo uklanjanje." Ona pokaza glavom prema Hofmanovoj. Hofmanova pogleda Lenijera. Lice joj samo delimino bee povratilo boju. "Svakako. Neksus mora da vidi ovo. Verujem da je ovaj ovek Mirski, i to je dovoljno znaajno da me ubedi." Par Jordan ustade. "Preneu preporuku Predsedniku." "Kakvu preporuku?" upita Mirski. "Sumnjam da moemo spreiti svedoenje pred Neksusom. Ne znam ni da li to elimo. Ja, naprosto... ne znam." On duboko uzdahnu. "Bie to strana uznemirenost." Lenijer iznenada poele priliku da oivi onaj trenutak na planini, kada je prvi put ugledao planinara kako silazi stazom. Kad bi ponovo imao priliku, moda bi pobegao koliko god brzo mogu da ga nose bolne noge.

18. GEA, ALEKSANDREJA, PREDGORJE LOKIASA Kleopatra Dvadesetprva toplo je pozdravila mladu enu u dnevnoj sobi svojih privatnih odaja. Kraljiina kosa bila je proarana sedima, a oi smirene. Oiljak preko obraza, simbol asti dobro poznat irom Ekumene, izgledao je crven i oteen. Delovala je iscrpljeno. Keltu nije bilo doputeno da ue u kraljiine odaje. Riti ga je bilo pomalo ao to uvek dokolii negde daleko od svoje glavne dunosti - da je titi. "U Muzejonu su se loe ponaali prema tebi", primeti Kleopatra, dok su sedele jedna preko puta druge za prozirnim kvarcnim stolom proaranim ruuastim ilicama. "Molim te da oprosti i shvati." Rita klimnu glavom, ne znajui ta da kae i smatrajui da je najbolje pustiti kraljicu da govori. Kleopatra je izgledala uznemireno i napeto. "Tvoj zahtev za audijenciju bio je oekivan i dobro je doao", nastavi ona. "Bojim se da je tvoja baka mislila kako sam izgubila veru u nju." Kraljica se bledo osmehnu. "Moda i jesam. Lako je izgubiti veru u svetu punom razoaranja. Ali,

nikada nisam sumnjala u njene rei. Bilo mi je potrebno da verujem u ono to je govorila. Je li to razumljivo?" Rita shvati da se utanje moe shvatiti kao ok zbog prisustva kraljevske linosti. Zaudo, nije bila nervozna. "Da, razumem." "Po onome to sam ula, ti nisi bila bliska sa bakom, ne, bar, itavog ivota." "nisam, moja kraljice." Kleopatra odmahnu rukom zbog ove formalnosti, uprevi umoran pogled u Ritu. "Odabrala te je za neto?" "Jeste." "Za ta?" Kraljiina ruka joj dade znak da bude opirnija, kao da je poziva blie sebi. "Predala mi je na staranje Predmete", odgovori Rita. "Kljunjau" "Da, moja kraljice." "Je li opet prionula da nas razoara?" "Pokazuje novu kapiju, Vaa Carska Hipseloto. Ova je na istom mestu ve tri godine." "Gde?" "U stepama Severusije, zapadno od Kaspijskog mora." Kraljica se za trenutak zamisli, mrtei se, i oiljak joj malo poblede. "Nije lako stii tamo. Da li iko drugi zna za to?" "Koliko ja znam, ne, moja kraljice." "Zna li kuda vodi?" Rita odmahnu glavom. "Nema nieg... ubedljivijeg... u vezi s tom konkretnom kapijom?" "U kom smislu, moja kraljice?" Ma koliko se trudila, Rita nije mogla da promeni nain obraanja. inilo joj se skoro svetogrem da razgovara obinim reima sa tom enom, bez ikakvog znaka pokornosti.

"Pa, zanima me bezbednost. Ako opremim ekspediciju, rizikujem diplomatske probleme zbog ulaska u Severusiju - ako budemo uhvaeni, hou da kaem, jer nema ni govora da se trai dozvola - i ako sve to bude nizata, ako rupa ne vodi nikuda..." "Nita ne mogu da garantujem, moja kraljice." Kleopatra tuno odmahnu glavom, a onda se opet nasmei. "Nije mogla ni tvoja baka." Ona duboko uzdahnu. "Bila je, a i ti si, veoma srena to sam ba ja kraljica. Neko inteligentniji i praktiniji ne bi sasluao ni jednu od vas." Rita ozbiljno klilmnu glavom, spremna na odbijanje. "Ima li ikakvog pojma ta lei s druge strane ove kapije? Ma kakav nagovetaj?" "Moda e nas vratiti nazad u Put." "U Patrikijin svet, nalik na vodovodnu cev?" "Da, moja kraljice." Kleopatra ustade, drei prst na slepoonici kod gornjeg kraja oiljka, steui i oputajui vilicu. "ta bi trebalo tvojoj ekspediciji? Vie nego to je Patrikija nekada zahtevala?" "Mislim da ne, Hipseloto." "Nije veliki troak. Predmeti svi valjano rade? Rodoski mehanikosi su ih odrali u dobrom stanju?" "Predmetima ne treba odravanje, moja kraljice. Osim promene baterija... Dobro rade." "Moe li da vodi ovu ekspediciju?" "Mislim da je to moja baka elela." "Veoma si mlada." Rita nita ne ree. "Moe li?" "Mislim da mogu." "Nedostaje ti strast tvoje bake. Ona ne bi oklevala da kae da, ak i ako bi sumnjala u sebe." Rita ni na ovo nita ne ree.

Kleopatra polako odmahnu glavom, obilazei oko stola, pa se zaustavi i poloi ruke na naslon Ritine stolice. "Ovo je politika ludost. Rizikujem sukob sa Severusijom, i buru u Buli ako tajnost omane... Moj poloaj trenutno nije zavidan, mlada eno. Neto u meni se nervira - ne, ne samo nervira, besno je! - naprosto to si uopte ovde, sa svojim preutnim zahtevom. A neto drugo... ono to je tvoja baka iskoriavala..." Rita progutala knedlu, grei miie vrata da ne bi stalno klimala glavom. "Ve sam naloila izvesne sitnije kazne Muzejonu zbog naina na koji su se ponaali prema tebi. Na neki nain sam te ve podrala, mada mi nije lako da se prosto prepustim svojim eljama. A elim da nae neto... udesno, moda ak i opasno, udesno opasno na neki nov nain. Neto daleko iznad ovog neverovatnog spleta niskih pretnji i visoke mrnje i intriga." Ona se nae kraj Rite, prinevi lice blizu njenom, paljivo joj gledajui u oi. "Kakvu koleateralu nudi?" "Koleateralu, moja kraljie?" "Linu garanciju." "Nikakvu", odgovori Rita malaksalo. "Ba nikakvu?" Vrlo tiho, mrzei sebe, plaei se i sebe i svoje nesigurnosti, Rita odgovori: "Samo svoj ivot, Hipseloto." Kleopatra se nasmeja, ispravi se, uze Ritu za ruke i povue je iz stolice, kao da e zaplesati. "U tebi ipak ima neto od one stare devojke", ree ona. "Moe li da mi pokae?" Rita opusti miie u vratu koliko da jednom klimne. "Onda donesi ovamo svoju kljunjau i pokai mi, kao nekad tvoja baka. Uivala sam u tom iskustvu."

19. IAK, PETA KOMORA Posle trideset jednog dana istraivanja, Olmi je doneo odluku. Linost Jarta, na mestu gde se trenutno nalazi, ne moe se bezbedno prouavati. Suvie je malo znao o sistemu u kome je uskladitena, dok je Jart oito znao sve. Stajao je u drugoj sobi, gnjeei miie vilica. Prikaz linosti na ekranu nije se primetno promenio za svo vreme dok ga je prouavao. Mirna, neuznemirena, bezvremena; uskoro e se ponovo roditi, i moda e ponovo pokuati da ostvari svou svrhu...

Olmi se nikada nije naao u situaciji koja bi mogla da mu ugrozi unutranje bie. ak se uvao od stapanja linosti sa ljubavnicima i prijateljima, to je bilo uobiajeno u teka vremena ratova sa Jartima. Kad god bi se pridruio zabavama u gradskoj memoriji, paljivo bi sklopio omota oko svoje linosti. Taj nedostatak bio mu je zabavan koliko i drugima; ali, prekrio je pravilo samo jednom, kada je usnimio prikupljene deliminjake Korzenovskog u svoje implantirane memorije. Ipak, rasuta linost Korzenovskog bila mu je bliska samo u spoljanjim slojevima misli, i dublje nije zalazila. Na neki nain se klonio dublje intimnosti. Cenio je svoju jedinstvenost. Nikad se nije sloio sa izrekom drevnog pesnika da je biti sam isto to i biti u loem drutvu. Olmi je jadno shvatao zbog ega je izbegavao duboku intimnost; nije eleo da potpuno upozna sebe, niti da ga upozna neko drugi. Nije, kao ostali, uivao u pomisli na istraivanje svoje linosti. Ali, da bi upoznao Jarta, najbolji nain bi bio da ga usnimi u svoj izolovani implant. Nije mogao imati poverenja u bilo koji aparat da e izdrati Jartovo istraivanje; ako bude u njemu, moi e neprekidno da nadgleda usnimljenu linost, i ak i da je premeta iz implanta koji koristi jedan sistem u drugi, sa drugaijim sistemom. Imao je tri prostrana memorijska implanta, od kojih je jedan bio star svega pet decenija, jer, bee dodao dva da bi nosio Inenjerove deliminjake, i svi su bili tipa Talzit. Svaki se mogao voljno menjati, izolovati, ispitivati spolja sa malo ili nimalo verovatnoe neeljenog prodora onog to se uva u njima... Plan je od poetka bio neizbean. Olmi je samo izbegavao oigledno. Koliko je bio spreman da rtvuje radi Zemaljskog Heksamona? Svoju linost, svoju duu? Ako bi Jart nekako uspeo da korodira put kroz sve mentalne barijere, da ga nadmudri i nadigra, izgubie i vie od toga. Jart je dozvolio da ga zarobe. Predstavljao je trojanskog konja. U to je bio siguran. A on se spremao da uvede konja kroz zidove svoje dragocene tvrave, svog uma. Ako zatite omanu, Jart e uiniti ono to je verovatno od samog poetka planirao da uini. Postae pijun, saboter u ljudskom obliku, unutar Heksamona. Moi e da kontrolie sve njegove memorije, i, ak, u najgorem moguem sluaju, da ubedi Olmijevu pokorenu linost da deluje po sopstvenoj volji.

Hormonalni implanti su odravali njegovu telesnu hemiju u relativnoj ravnotei, ali otar ukus straha i dalje je bio jasan. Olmi jo nikada nije bio toliko nesiguran u ishod svojih planova. Vratio se u prvu odaju, gde je Beni umrla, i otvorio malu kutiju sa opremom. Na izlazni prikljuak ploe stavio je ventil podataka. Izvukavi nekoliko vodova sa glatke povrine ventila, privrstio ih je za zakrivljenu traku koja e mu tano prionuti uz osnovu lobanje. Usnimavanje e trajati satima; ova oprema je bila drevna. Ventil nee dozvoliti nikakav nepravilan protok informacija. Sprema se da postane bomba, ree on sam sebi. Zaista, veoma opasna bitanga. U sobi je vladala tiina, osim tihog brujanja ventila. Olmi pomisli na izgled pete komore, est kilometara nad njim, i na masu ika svuda unaokolo; neto jo starije od ove opreme. Na teinu istorije i odgovornosti koje je nosio veim delom ivota. Ako treba sada da umre, ubijen grubim procesom ili nekom neoekivanom nepravilnou sopstvenog tela - retko, ali ne i nemogue - znao je da je mnogostruko izvrio svoje obaveze prema Heksamonu. Nee aliti to prestaje da bitie. A moda e Korzenovski ili neko drugi provesti Heksamon kroz ova opasna vremena. Ponovo je pregledao vodove. Svi spojevi su vili dobri. Meutim, ipak, kao prvo, trebalo je preduzeti neke mere predostronosti. On namesti snano vuno polje blizu vrata, ostavljajui dva mala vora sa svake strane. vorovi e se snabdevati iz skrivenog energetskog izvora odaje. Ako bi samo dotakao daljinsko dugme, ili otro zazvidao, ili zatreptao na odreen nain, polje bi se aktiviralo... A nije bilo naina da se deaktivira ili da se iskljue vorovi, poto e leati unutar sopstvenog polja. Nee moi da pobegne. Nita unutar njega nee moi da pobegne. Ovo e biti grobnica za obojicu. Ako bude neophodno, Olmi e moi da ostane ovde nekoliko nedelja, ekajui da se uveri da je proces bio uspean. Spremio je druge zamke sebi samom u Aleksandriji, u petoj komori blizu vozne stanice, u treoj komori. Ako neto poe naopako van ovog malog svetilita, treba samo da ode do jedne od tih zamki, da aktivira vuna polja i da saeka da umre - ili da ga otkriju. Niko nije znao za te zamke. Niko nije znao za njegove planove. A zatim, postojale su zamke i u njegovom umu... Mentalni fitilji pod kontrolom onog istog usnimljenog deliminjaka koji e nadgledati Jartovu linost.

Ako oseti da gubi kontrolu, a da ne moe stii do zamke, najobinije dodirivanje tih fitilja aktivirae mali eksplozivni naboj u njegovim grudima. Zadovoljan to je sve u redu, vratio je kontakte na mesto i seo na pod, prekrtenih nogu, blizu ploe. Izvukao je iz kutije sa opremom boicu hranljive tenosti, podigao je uvis u nemoj zdravici, i rekao: "Beni. Mar Kelen. Bezimeni istraivai. Neka Zvezda, Sudbina i Pneuma budu sa svima vama." Potom ispi boicu i spusti je. Zatim podie ruku i dotae ventil. Prenos je poeo.

20. GEA, ALEKSANDREJA, PREDGORJE LOKIASA Vee poto su se upoznale, Rita je veerala sa kraljicom - keigu, soivo i voe - u sali Ptolemeja uvara. Sedele su za mramornim stolom, iza svake od njih stajao je po jedan sluga, i gledale preko grudobrana kako sunce zalazi iza drevne prestonice. Kleopatra je objanjavala neobian jelovnik kad god bi stiglo novo jelo. "Ovo je kraljevska riba, tek pristigla avionom iz paranske zemlje. Soivo je obino jelo, prosto i zdravo, a uz njega ide beskvasni hleb od belog kukuruza sa Junog kontinenta. Voe je dar Gee bogatima i siromanima, zajedniko svima nama. Neka bi ga svi podanici imali u izobilju koliko i vladari." Dok su jele, nisu priale o kapiji, niti o iem vanom. "Danas smo ve donele mnogo zanimljivih odluka", izjavila je Kleopatra. Posle veere, Ritu je mravi, sedokosi komornik odveo do sobe bez prozora, duboko u drevnim, hladnim niim nivoima kraljevskih odaja, u severnom krilu Palate. "Da li mu verujete?" upita ju je komornik pred samim vratima, uperivi prst u Lugotriksa. "Da", kratko odgovori Rita. Komornik kiljei odmeri Lugotriksa. "Ako tako kaete." On podie ruku i time prizva slugu sa daljeg kraja hodnika. Nekoliko promrmljanih rei na egiptoskom koje Rita nije razumela - i sluga otra niz hodnik. Trenutak kasnije, dok su sve troje stajali i ekali u neprijatnoj tiini, natmuren, demekast starac u konoj kecelji donese judejsku puku i neprobojni prsluk. "Ovo je dvorski oruar", objasni komornik, uze oruje od oruara i predade ga Keltu, koji ga primi s upadljivim divljenjem. Potom komornik naredi oruaru da

objasni Keltu kako se oruje koristi, to ovaj i uradi, na helenskom jeziku uz primese paranskog. "Ti nosi oklopni prsluk, a ona ne", objasni oruar, "jer ti treba uvek da si izmeu nje i napadaa. Jasno?" Kelt mrano klimnu glavom. Jo jedan znak komornikove ruke, i sa kraja hodnika im prioe dva ogromna Etiopljanina. Kelt nagonski podie svoje novo oruje, ali komornik prezrivo, jednim prstom, gurnu nanie crnu cev i odmahnu glavom. "Ceremonija", objasni on. "Postae lan Dvorske garde." Kelt je bio primljen na licu mesta, kratkom ceremonijom meanja krvi sa Etiopljanima. Sudei po njegovom izrazu licu, bio je zadivljen. Rita nije bila toliko oduevljena; bila je prilino umorna, i zbunjeno se pitala zbog ega je morala da prisustvuje svemu tome. U hodnik su potom doneli leaj i stavili ga pred vrata njene sobe, a onda komornik dade znak oruaru i Etipljanima i ovi se udaljie. "Hoe li ti biti udobno ovde?" upita Rita Kelta, stojei u vratima. On opipa leaj rairenim prstima svoje ogromne ake i slee ramenima. "Premekan je, gospodarice, ali nee mi nauditi." "ta misli o svemu ovome?" upita ga ona, spustivi glas. Kelt se malo zamisli, namrtivi guste, tamnoplave obrve. "Hou li ii sa tobom, ili ostajem ovde?" "Ii e sa mnom. Nadam se." "Onda je u redu." Oigledno, nije hteo da se uputa u komentare. Rita zatvori vrata i obie sobu, pokuavajui da se ne oseti zarobljenom. Fantastini murali nad drvenim oplatama nisu pomagali da soba izgleda vee. Prikazivali su lovce na krokodile i hipopotamuse na jezeru Masreotis, i nesumnjivo su bili veoma stari moda i dve hiljade godina. Perspektiva je bila primitivna. Rita je pretpostavljala da bi i sama umela bolje, a nikada nije bila osobito veta u crtanju. Poto je razgledala divan nametaj - abonos i slonovaa i sjajno uglaano srebro i mesing - legla je na perjani madrac i zagledala se u purpurni svileni baldahin koji je visio sa tavanice. ta to, doavola, radim? Cvokoui zubima od iscrpljenosti i strepnje, Rita se seti da jo ne bee pogledala plou kako bi utvrdila ima li za nju neka poruka danas. Ona izvue plou iz kutije i ukljui ekran.

Draga moja unuko, Ako si se srela sa kraljicom, poznato ti je ve da je ona veoma mudra ena, vrsta i sasvim sposobna da se stara o sebi i nemirnoj Ekumeni. Ali, ona je takoe i ena koja e ubrzo umreti - politiki, verovatno, pre nego telesno. Ekumenu e uskoro voditi aristokratski inovnici, ljudi za koje je politika precizna i jasno omeena nauka. Oni je ve ne vole zbog njene intuicije i nepredvidljivih odluka. Zato se kapije moraju nai i istraiti pre nego to ona umre ili bude zbaena. Ona nam je poslednja prilika. Ni jedan razuman politiar ne bi poverovao u postojanja neeg nalik na kapiju. Kleopatra veruje u to zato to joj prua toliko potrebno uzbuenje, oseanje viih vrednosti u ivotu usmerenom na svakodnevne krize. Ja sam je jednom razoarala, ali mislim da potreba i dalje postoji u njoj. Svejedno, ne budi gruba sa naom kraljicom. Upotrebi svoju uroenu opreznost. I uvaj se zamki u Palati. To je opasno mesto. Kleopatra ivi u njoj kao korpion meu zmijama.

Rita pomislila na komornika, oruara, etiopske straare i ceremoniju kojoj su je naveli da prisustvuje. Sad je nekako sve imalo malo vie smisla. Ona iskljui tablicu, zahvalna sofi na tolikoj dalekovidosti - i znanju. Meutim, zubi su joj i dalje cvokotali, i jedva je uspela da zaspi.

Planiranje ekspedicije do movare u Severusiji poelo je sutradan ujutro, u tajnosti. Sledea dva dana radili su vrtoglavom brzinom; kraljica i njeni savetnici kao da su se utrkivali sa vremenom da zavre pripreme, a i Rita je uskoro saznala razlog tolike urbe i tajanstvenosti. Kleopatra je jednom, pre mnogo decenija, kontrolisala veinu istraivanja i nauke u Ekumeni. Bila je preuzela tu kraljevsku privilegiju u mladosti, ak i pre nego to je uticaj Bule oslabio, a ona poela da prikuplja sve vie i vie moi za dinastiju Ptolemeja, oduzimajui je aristokratiji Aleksandreje i Kanopeje. "Tvoja baka me je skupo kotala sa tim kapijama koje lutaju i nestaju", ree Kleopatra, usana izvijenih u mraan osmeh. Ona uzdrhta i pokretom ruke odbaci prolost. "Ali, aristosi su u poslednje vreme upali u priline nevolje. Pobune farmera i klerikosa, propast regrutacije na Kipru... Krili su se proteklih meseci, ekajui da padnem, i to mi je dalo manevarski prostor. Ako manevriem u tajnosti. Tajne u Aleksandreji ne traju dugo. Moram da opremim i poaljem ovu ekspediciju za pet ili est dana, ili e je zaustaviti savetnici kraljevske Bule." Kleopatra ju je upoznala s jednim poverljivim savetnikom, Oresijom, istraivaem i strunjakom za Severusiju, koji je bio duboko odan Kleopatri. Oresija je bio visok i vitak, kasnih srednjih godina, vrst, orlovskog pogleda i sed; pre vie

stolea, bio bi jedan od Aleksandrosovih generala. Uz njegovu pomo, Rita je urno pripremala listu prtljaga i ljudi potrebnih ekspediciji. Na osnovu nekakvog predoseanja, ukljuila je i Demetriosovo ime, iako se jo nisu ni upoznali; pomislila je da bi joj prijalo drutvo kolege matematiara. Oresija se posavetovao sa jo jednim poverljivim savetnikom, Damal Atom, niskim, crnokosim mukarcem, penzionisanim generalom Ekumeninih optih bezbednosnih snaga. Damal Ata bio je berberskog porekla, ali ponaao se kao stari persijski vojnik. Njih dvojica su zajedno predviali tekoe i opasnosti ulaska na neprijateljsku teritoriju. Rita je sa ne malom strepnjom pomiljala na dugo putovanje u Severusiju. Dok je Oresija irio planove pred njom na kartakom stolu u kraljevskoj odaji za igre, pokazujui snanim, oiljcima izbrazdanim kaiprstom najverovatnije puteve, pitala se kakvi su stvarni kraljiini razlozi. Da li je Patrikija tano pogodila Kleopatrine namere? Ekspedicija e predstavljati politiki rizik; morae da izbegnu da ih primete severuski tornjevi visoke frekvencije postavljeni du njihovih junih granica, od Baktre do Maarskog Ponta. Ruski saveznici, nezavisne republike Huna i Ugara, takoe su bile pred njima, a obe su bile poznate po grubim i bezdunim ratnicima. Upad na njihovu teritoriju mogao bi se smatrati kao opravdanje za napad, pa ak dovesti i do manjih pograninih ratova. Damal Ata je vie usput pomenuo te mogunosti, kao obian komentar Oresijinih planova. Ekspedicija e za putovanje koristiti judejski pelolet, velika lebdea vozila sa sirijskim mlaznim turbinama. Ata joj pokaza nekoliko slika tih peloleta, sa dugim elisama na vrhu i prednjim delom nalik na oi insekta. "Ne znam koliko su pouzdani", ree Ata svojim dubokim, kretavim glasom, i lice mu je bilo jo due i mranije nego obino. "Moemo dobiti dva od dvorske tajne policije. Imaju domet od pet hiljada parasanga. Jedan parasang je oko tri hiljade Ekumeninih ena - konopaca." Rita ree da poznaje vojne i persijske mere, i Damal Ata podie obrve, nabra usne i nastavi. "Oruja moemo poneti dosta - u delti cveta crna berza, ako ne uspemo da ih prenesemo iz dvorske oruarnice ili iz fabrika oruja u Memfisu. Pitanje na koje mi treba odgovor glasi: Zato idemo? ta planiramo da uradimo ako naemo to za im tragamo?" I Ata i Oresija znali su neke detalje, ali ne sve, o neverovatnoj stvari koju e traiti. Rita je zurila u planove rasute po stolu. "Pokuaemo da uemo kroz kapiju", odgovori ona. "Kuda e nas ta vrata odvesti?" "Na mesto nazvano Put." Ona im stade opisivati Put, ali se Ati ve posle nekoliko minuta oi ustaklie i on podie ruku.

"Ako moemo tamo da ivimo, onda mogu i drugi. Hoe li nam se suprotstaviti?" "Ne znam", odgovori Rita. "Moda e nas doekati dobrodolicom." "Ko e to biti?" "Ljudi koji su napravili Put. Moda." Ata sumnjiavo zavrte glavom. "Ko god da su, titie se od uljeza. Sve ovo mi zvui opasno i nepromiljeno. Oseao bih se bezbednijim da sam okruen armijom." Oglasi se i Oresija, koji je sedeo po strani. "Oito je da armija ne dolazi u obzir. Ako je ova mlada ena spremna da poe, sme li stari strategos da okleva?" Ata rairi ruke. "Prokleto si u pravu - sme. Ali, Njena Carska Hipselota nareuje." On ponovo skrenu umorne oi ka Riti. "Kakvo oruje bi oni mogli imati?" "Nita od ega bismo mogli da se branimo." "ta to znai?" "Po onom to mi je baka priala, imaju oruje kakvo ne moemo ni da sanjamo da emo napraviti za sledeih sto ili hiljadu godina." "ta su oni, bogovi?" upita Ata s mranim prizvukom u glasu. "Neki stari klerikos bi moda i pomislio da su bogovi", odgovori Rita. Malo je porumenela, shvativi da je upotrebila kraljiinu taktiku protiv strategosa. "A ta je sa starim vojnikom koji se nada da e doiveti penziju?" upita Ata. "Sa starcem koji je video sve to ovaj svet ima da ponudi, od uma Nea Karkedonije do dna Afrike?" "Nisi video nita ni nalik na Put", odgovori Rita, netremice zurei u njega. On se nemarno okrenu prema Oresiji. "Divno", ree kratko. "Njena Carska Hipselota eli da okonamo svoje dane slube tako to e nas udovta pojesti ili bogovi spriti u pepeo." "Ili emo sresti prijatelje", dobaci Rita, sada besna na strategosov cinizam. "Prijatelji koji mogu da vrate Ekumenu u dane slave." "Blago kraj eljusti udovita", primeti Oresija. "Pokuaj da bude malo odreenija u vezi njihove snage i slabosti... ako imaju ikakve slabosti", blago je zamoli Ata. "Imamo jo samo nekoliko sati pre nego to ponemo da se pakujemo. Pomozi starom magarcu da podnese tei tovar."

"Nikada nisam videla te stvari. Samo sam sluala o njima", odgovori Rita, iznenada opet uplaena. "Pokuaj da se seti", uzdahnu Ata. "Svaka sitnica bi nam dobro dola."

21. IAK, PETA KOMORA Jart je mirno ekao u Olmiju, oito nesvestan ikakve promene stanja. Olmi je leao u drugoj sobi, sklopljenih oiju, paljivo oprobavajui novog saputnika, kao to hirurg trai najbolje mesto na kome bi prodro u uspavanu ali opasnu zver. Mogao je da oseti svuda oko sebe dubine asteroida, nepromenjene ve milijardama godina, nepromenljive kao vreme, drevni kamen i ugljenine materijale i vodu koji su hranili i uvali njegov narod ve stoleima. On pogleda praznu plou koja je ranije prikazivala are Jartove linosti. Sada su skladita memorije bila prazna; sve to je od Jarta bilo u njima sada je bilo uspeno presnimljeno u Olmijeve implante. Prvo to je otkrio, ve posle nekoliko sekundi ispitivanja Jarta, bilo je da postoji neka vrsta prevodilakog okvira, bilo da ga je stvorio Jart kao reakciju na drevne istraivae ili, manje verovatno, sami istraivai. Bez tog okvira, Olmi ne bi ni primio nikakvu razumljivu poruku kada ga je Mar Kelen prvi put povezao sa sistemom. Okvir je bio nepotpun, ali za poetak sasvim koristan. Poto je ustanovio da je prevoenje komunikacije mogue, Olmi je preduzeo da jo jednom proveri svoje mere opreza. Odvojio je od svoje primarne linosti i Jartovu linost - koja se nalazila u jednom implantu - i sopstvenog usnimljenog deliminjaka, i podigao niz prepreka, od kojih je jedna bila tajmer za regulisanje pristupa svim njegovim implantima. Deliminjak je sprovodio rana ispitivanja i redovno mu podnosio izvetaje. U superbrzom svetu implanta, sve to se desilo za nekih desetak minuta po presnimavanju. Olmijev deliminjak ustanovio je da je Jartova linost gotovo nedirnuta - to jest, njegove glavne rutine i podrutine su naizgled sledile prihvaena pravila za rukovoenje inteligencijom. Nisu bile rasute. Jartove nie rutine izgleda da nisu valjano radile, ali o tome e definitivno prosuditi kasnije. Nikad ne pretpostavljaj da je bilo koji deo tempirane bombe neaktivan, sve dok potpuno ne shvati bombu. Tokom prvog sata, Olmijev deliminjak naao je neke delove Jartove memorije iskustava. Delovi njegove linosti kao da su se nakratko probudili iz bezvremenog dremea, i Olmi je ponovo primio kakofoniju poruka punih strepnje:

Dunost nejasna. Prisustvo arbitra Dunosti(?) Nemogunost nalaenja (sebe?) (Kletve) A potom se sve vratilo u tihi mir onoga to je liilo na poinak.

Seanja koja je pronaao nisu bila ni blizu jasna ni laka za prevoenje. Jartova ula su bila veoma razliita od ljudskih; "oi" su bile osetljive i na svetlo i na zvuk, kombinujui te signale na nain jedinstven u iskustvu Heksamona. Olmiju, ipak, nije to predstavljalo najveu tekou sa seanjima; ve stoleima su bili poznati algoritmi koji mogu da protumae skoro sve senzorne poruke. Ono to ga je najvie zbunjivalo (ili, bolje reeno, u ovoj fazi njegovog deliminjaka) bila je povuenost linog opaanja u korist veeg kulturnog uslovljavanja. Lina perspektiva Jartove linosti kao da je bila gotovo nebitna; a postojali su znaajni dokazi da je ovaj Jart sluio vie kao daljinski senzor nego kao samosvojna jedinka. Ipak, drugi podaci protivreili su ovome. Jart je imao snanu, nezavisnu rutinu motivacije - ono to bi u ljudskoj psihi bilo nazvano egom. Ipak, postojali su neverovatno sloeni kompleksi socijalne i hijerarhijske reakcije, koji su se meali sa tom rutinom. Jart je posedovao snanu volju, a ipak u izvesnim situacijama - kada bi se nalazio u svojoj drutveoj okolini - bio bi potpuno pitom i posluan, gotovo bez ikakve volje. I, pri tom, sam ne bi primetio nikakvu razliku izmeu ta dva stanja. Za Jarta, poslunost je bila nerazluiva od sopstvene volje, i Olmi je ipak bio siguran da Jarti ne ine grupni um - bar ne ovaj Jart. Moda je Jart nosio model ili vetaki usaenu simulaciju hijerarhije Jarta, neku vrstu monitora ili savesti. Neko vreme, dok je primao podatke preko jednosmerne veze sa svojim deliminjakom, Olmi se pitao da se nisu moda presnimile dve ili vie linosti. Bilo je teko shvatiti ovako duboka mimoilaenja u rutinama jedne jedinke. Deliminjak je konano uspeo da sastavi niz ulnih seanja koji se mogao prevesti na ljudski nain. Nimalo udno, poto je Jart bio pod jakim stresom, najjasnije slike odnosile su se na njegovo zarobljavanje. Olmi je video ono to je moralo predstavljati Put sasvim ravno i bezbojno - i blistave predmete negde napred, zabeleene fantastino detaljno. Detalji su se esto menjali, pa se ak u jedan mah upitao da li njegov deliminjak dobro prevodi. Deliminjak, koji je predvideo reakcije svog originala, uveravao je Olmija da je prevod taan. Zato to je posmatrao predmete sa vie gotovo nezavisnih taaka, nena pikasovsko-kubistiki nain, nego preraujui vizuelni ulaz preko mnogih razliitih rutina.

A onda je Olmiju sinulo - i deliminjak je, nezavisno, izveo isti zakljuak - da Jart koristi ulne interpretatore preuzete od drugih vrsta. Jart je posedovao mnogo vizuelnih "mozgova", skoro sigurno nainjenih po uzorku nekih drugih vrsta. Tokom ropstva, Jart je oito isprobavao alternative, pokuavajui da kopira ljudsku taku gledita korienjem rutina nekih bia koja je smatrao slina ljudima. Dali se time moe objasniti deo zbrke izmeu ega i rutina motivacije? Da li Jart bukvalno sadri linosti drugih vrsta, nosei ih sa sobom unaokolo kao alat u torbi? Koliko inteligentnih vrsta, koliko kultura i drutava su Jarti pokorili? ta se desilo sa njima? Olmi je radio jo jedan sat, pokuavajui da razabere vizuelna seanja. Konano je uspeo da sklopi relativno jasnu sliku zarobljavanja. Tumaenje prvog nivoa ula (moda Jartova prirodna rutina):

Okolina je duboko crna i hladna, bez zvuka. Prednji plan zauzimaju vrli i buni predmeti koji se veoma brzo kreu. Ti predmeti su maine, ali Jarti ne prave takve maine (slika sejanja i virusolikog rasta).

Tumaenje drugog nivoa ula (strana?)

Pozadina je puna detalja, otra toliko da smeta; predmeti u prvom planu izgledaju nebitni, zanemareni su. Ova rutina jednostavno ne moe da protumai maine, ili moda nikakve bliske predmete.

(Je li ovo prilagoena ulna rutina, upita se Olmi, predviena da proiri ili podri ostale? Izgleda da je, ukupno, zauzimala nebitno mesto.) Olmiju je bilo lako da prepozna Put. Vuna polja protegnuta preko ogromnog prostora, blistavo obojena - purpurno i crveno.

Neka polja se povlae, iskrei, od probijakih zrakova. Zrakovi ih probijaju i spajaju se - ali, opet, ova rutina ne moe da prepoznaje maine.

(udan nedostatak, pomisli Olmi; vienje ipak odgovara miljenju, i mogue je da vrsta od koje je ova rutina bila "pozajmljena" nema nikakva znanja o tehnologiji).

Trei nivo (prilagoeni Jart? Slian prvom):

Delovanje predmeta u prvom planu je sasvim jasno, apstraktno gledajui. Svaka maina je jasno ocrtana.

Olmi prepoznad ljudski fiziki prodira (bez posade, izuzev deliminjaka) i automatske jedinice tragaj-uniti, velike i male - sve gadne, crne i uzavrele od energije polja. On uzdrhta. Nikada nije voleo takvo oruje. Bilo je jednostavno, direktno i nezaustavljivo. Unitavalo je sve to bi mu se nalo pred poljima, pretvarajui ga u atome, talase vreline i gama zrake. Jart je video to oruje - pa ipak je poiveo, koliko da ga zarobe. A ovaj Jart je bio u prvim redovima ko zna kakvog okraja u Putu kojeg su ove slike predstavljale. Ljudi su u takve akcije slali samo deliminjake. Je li ovaj Jart po bilo emu prirodni organizam, ili je u potpunosti vetaka tvorevina? Oni koji su ga nekada zarobili nisu verovali da je fiziki oblik tipian za Jarte. Zbog ega bi onda verovali linosti? Olmi se usmeri na niz dogaaja oko Jartovog zarobljavanja. Pristizala su nova ulna seanja, i on je sastavljao ljudsku, linearnu priu.

Jart se nalazi u malom vozilu, probijajui se kroz ivice vunog polja kao vilin konjic kroz trsku. Nad njim, kroz itav ovaj deo Puta -

Vrlo verovatno, na onih milion kilometara spornog podruja oko 1,9 puta deset na deveti -

Oruja ljudi i Jarta susreu se u divljem boju. U pitanju je pat pozicija; ista situacija se nastavlja dosta dugo.

(Merenje vremena kod Jarta Olmiju nije jasno.)

Jartovo vozilo nalazi i unitava mnoge male maine ljudi, prei ogoljenu povrinu Puta. Nailazi na tragaj-uniti jedinice i nekako uspeva da ih izbegne. Sada je u podruju van oblasti sukoba, na teritoriji ljudi, gde e pokuati da nanese fatalni udarac nekom komandnom centru - velikom tokobrodu ili naorunoj tvravi, ali sledee na ta nailazi jeste oblak prodiraa

- i vozila koja ni Olmi ne prepoznaje.

I pre nego to uspeva da manevrie, biva uhvaen gustim vunim poljem, oklop njegovog vozila je prenapregnut i deformisan. Maina za potragu i popravku brzo zatvara mesto udara vunim mehurom. Jart lei u svojoj auri okoline, mlazevi svetlosti puze preko povrine prozirnog polja, jer njegov generator polako posustaje. Monitori nalik na ogromne crne bube probijaju se kroz mehur i neutraliu sve slabiju auru, izvlaei Jarta iza komandnog pulta. Jartovo telo ve je ozbiljno oteeno. Jo jedno vozilo, veliko skoro kao tokobrod, prilazi povrinom puta

- i ulne slike se zamuuju i to je bio kraj. Olmi otvori oi. Jartov zadatak bio je beznadean; nikad nije ni uo za organska bia u onome to bi kod Jarta odgovaralo prodiraima. itava akcija bila je vie nego sumnjiva - bila je netipina, skoro smena. Pa ipak, ljudi su zagrizli mamac, nadajui se - moda i verujui - da su konano zarobili Jarta. Moda i jesu. Moda su Jarti bili spremni da odbace prednost neprijateljskog neznanja kako bi ubacili svog trojanskog konja kroz zidove. Ali, zato su onda ubijali istraivae? Zato su otvorili vrata na trbuhu konja pre nego to je pala no i Trojanci pospali? Olmi zatvori oi i prizva poslednjih nekoliko rasutih slika koje mu bee poslao deliminjalk. Bile su suvie iskidane da bi se spojile Ali, uz poslednju bilo je povezano nagrizanje, postepena korozija. Olmi se povue od opasne aoke i strpa itavu sliku u trei implant, smesta je izolovavi. Potom je oistio trei implant od svih podataka. Jart nije dremao.

Olmi je ekao da mu usnimljeni deliminjak iz drugog implanta podnese izvertaj o samoanalizi. Kada su podaci pristigli, poetni niz bio je ozbiljno poremeen. Deliminjak je bio zaraen. Jart je delovao. Predostronost nije bila dovoljna. Olmi podie nove barikade oko izolovanih implanata i pripremi novog deliminjaka. Slanje deliminjaka u taj tuinski pakao bilo je kao da alje sebe deliminjaci su bili kopije delova njega samog. Nivo hormona mu ponovo poraste i on suzbi muan, klaustrofobini uas koji umalo da mu ne zapljusnu periferne kontrole. Prolo je manje od dva sata od presnimavanja.

Prouavanje Jarta oito e znaiti bitku umova. Poto je oistio drugi implant i stavio novog deliminjaka umesto onog koji je bio zaraen, Olmi je saekao rezultate novog niza pokuaja. Jartova linost nije pokuala da zatruje podatke korozijom, niti da zarazi deliminjaka. Odmeravali su snage jedan drugom. Uprkos napadu na prvog deliminjaka - na ta je Olmi bio spreman - Jart jo nije uspeo da izmeni osnovni sistem u kome se nalazio. Olmi je verovao da Jart ne razume sistem u kome se nalazi, ali je verovatno znao da mu se stanje izmenilo. Zatitne ograde bile su efikasne. Poto je stigao dotle, on odlui je da ostavi podzemne odaje skladita memorije i nastavi svoja unutanja istraivanja u etvrtoj komori. Tesne prostorije i oseanje da je okruen kilometrima stenja postali su mu prenaporni. Ipak, jo nije bio spreman da se vrati meu ljude. Trebalo je izvriti jo vrlo mnogo proba i da sprovede mnogo testova pre nego to bi preduzeo taj rizik. Ako se Jart budi, znai da bee dolo vreme da ga izloi nekim ozbiljnijim stvarnostima ljudskog postojanja.

22. GEA, ALEKSANDREJA Unutar podzemne dvorske garae, Rita je stajala okruena lanovima kraljiine ekspedicije. Drei kljunjau obema rukama, zatvorila je oi i usmerila se na globus koji se okretao. Kontinenti su promicali pred njenim bestelesnim pogledom, jasno ocrtanih ivica. U prikazu je bilo mnogo ega to nije razumela. Neke oznake su bljeskale kao da mogu biti zanimljive; druge su bile precrtane ili ispunjene takicama. Neke kopnene mase i oblasti okeana bile su ocrtane crvenim

ili utim. Meutim, kljunjaa nije objanjavala znaenje tih funkcija; samo je okretala globus, pokazujui ue Nilosa, a potom poloaj kapije, oznaen krstom. Taka gledanja se "spustila" ka povrini globusa, i kao da je prelazila preko blistavih, grozniavo obojenih predela ka stepi koja je plamtela zelenom vatrom. Tamo je bila kapija, oznaena samo neverovatnim krstom sa iroko spljotenim apama. Ona otvori oi. "Jo je tamo", ree ona. Kraj nje je stajao Oresija. Oklevajui, uzela ga je za ruku i poloila je na svoje, kojima je stezala drku kljunjae. "Zatvori oi", ree mu ona. On poslua, i ona oseti kako se slika kree kroz nju, u njega. Bio se ukoio, kao i prvi put kada su podelili slike, a onda je primorao sebe da se opusti. Posle nekoliko sekundi, on otvori oi. "Potvrujem", ree on. "Znamo svoj cilj." Kleopatra je sedela na prenosivom prestolu, na kamenoj platformi iznad njih. Svi se okrenue ka kralici i ona ustade i prui ruku iznad njih. "Krv uvara Aleksandrosa Ujedinitelja, Pokoritelja, tee mojim venama." Usne joj se izvie u onaj naroit osmeh koji Rita ve nekoliko puta bee videla. "Ma koliko razreena persijskom i severnjakom. Nekima e ovo izgledati kao kraljevski hir, nejasna elja slabe kraljice, pa ipak, moete li da osetite znaaj ovog dana? Ono to naete, to nauite i donesete sa sobom, moe znaiti ponovno roenje Ekumene, i stolee reda i napretka, umesto opadanja i borbi. Mogli smo da traimo talisman, Aserov penis ili izgubljenu magiju Neita; mogli smo da budemo budale. Umesto toga traimo neto stvarno, i samo alim to ne mogu sa vama u opasnost." Glas joj je bio ubedljiv; Rita je utvrdila da niko ne sumnja u rei carske Hipselote. "Idite sa bogovima i duhovima vaih voljenih mrtvih. Apolon neka sija na sve vas. Volim vas kao svoju decu. I, zavidim vam." Oi ozbiljnog, mranog Damal Ate ispunie se suzama. Oresija pozdravi kraljicu visoko podignutom rukom, rairenih prstiju - Aleksandrosov znak prijateljstva i saradnje. "Vratiemo se, moja kralice", doviknu on. "Vratiemo se", rekoe uglas i ostali. Kleopatra klimnu glavom i klee pred njima. Rita oseti Oresijinu ruku na miici i on je povede ka seditu u vozilu na paru. Sedam takvih vozila ekalo je da poveze njih i njihovu opremu od mesta utovara u garai do aerodromosa u zapadnoj pustinji, iza starog nekropolisa. "Dobro bi bilo da ovo neto vredi", promrmlja joj on na uho, ne optuujue, nego drugarski. Damal Ata doprati visokog, crnokosog mukarca rumene koe. Obojica se popee u Ritino vozilo i pronaoe mesta koja su im pripadala. Kada su se smestili, i

kad su vozila pola ka izlazu iz garae, vojni savetnik predstavi Riti stranca. "Ako se tano seam, ovo je tvoj nestali didaskalos", ree on. "Upravo se vratio iz izgnanstva u koje ga je poslao Kalimakos. Demetriose, ovo je tvoj strpljivi i uznemirujui student, Rita Berenika Vaskajza. Traila je da i ti poe sa nama." Demetrios okrenu mudro lice ka Riti i nasmei se sa meavinom poverenja i stidljivosti koje se Riti uinie uznemirujuim. "Poastvovan sam", ree on. "I ja sam. Nadam se da niste... iznervirani zbog onog putovanja. Izgleda da sam ja bila glavni razlog to ste otposlati tamo." "Samo mala neprijatnost", primeti Demetrios. "I dalje nisam siguran zbog ega sam ovde... Izgleda da idemo na dugo putovanje, a kraljica mi je lino rekla da sam potreban. Ipak, ne mogu ni da zamislim zbog ega." "Zato to ste vi mehanikos sa najnaprednijim idejama", odgovori mu Oresija. "Njena Carska Hipselota oekuje da emo videti neka prava uda, i nada se da ete moi da ih objasnite, ukoliko naa gospodarica Vaskajza ne uspe u tome." "Pominjala je uda. Priznajem da nisam razumeo sve to je rekla... Traimo li vrata koja su se otvorila pred sofom da ue u ovaj svet?" "Moda", odgovori Rita. "To e zaista biti udesno." On zavrte glavom, udei se, a onda pogleda kutiju u kojoj je bila kljunjaa. "Je li to jedan od Predmeta?" Rita potvrdno klimnu glavom. Demetrios je imao crte lica kao uroenik iz Nea Karkedonije, ali sa svetlijom koom, gotovo boje masline. Moda je u njemu bilo neto latinske krvi, ili moda egiptoske. "Oprosti zbog moje ponizne radoznalosti", nastavi on. "Mehanikosi u mojoj radionici od detinjstva ue o sofinim Predmetima. Zaista, videti jedan..." Izgledalo je da e zamoliti da ga dodirne, ali Oresija kriom odmahnu glavom. "Milo mi je to smo se upoznali", zakljui najzad Demetrios, ponovo se smeei. Rita pogleda ostale u vozilu. Bila je jedina ena meu njima. U itavoj ekspediciji bile su jo samo dve ene. Nadala se da e ih biti vie, ali ak ni pod Kleopatrinim uticajem Aleksandreja nije o tome mislila isto kao Rodos. Parna vozila prooe kroz Brukeion i Neapolis u praskozorje, mimoiavi samo nekoliko trgovaca i ribara koji su vodili ili jahali magarce ka talama. Vazduh je bio otar, istiji nego proteklih dana, to je izgledalo kao dobar znak. Aleksandreja je nekada bila nadaleko poznata po istom vazduhu; fabrike u delti su to izmenile. Kada su proli kroz Neapolis i egiptoski okrug - gde je put vodio iznad straara na oholim betonskim stubovima - pred njima se pokaza nekropolis na zapadnoj granici grada - masa nadgrobnih spomenika od krenjaka, crvenog i sivog

granita i mermera. Na gradskoj kapiji ih nisu zaustavili; krlajiin uticaj u policiji jo je bio jak. Sunce se prilino podiglo dok su prolazili kroz grad mrtvih. Sirotinja bee prodrla u nekropolis pre vie stolea, uselivi se u grobnice zaboravljenih porodica i osnovavi jedinstvenu, nasilnu drutvenu strukturu koja je postala nain ivota za sebe. Najvie to je policija mogla da uini bilo je da uva da se nekropolis ne proiri na Neapolis; egiptoska etvrt je sluila kao tampon zona. Ipak, dok je karavan prolazio izlokanim putem izmeu grobnica niko ga nije dirao. Kraljica je i ovde imala pristalice i veze. Iza poslednje mrane grupe starih grobova, vojni put se izdizao iz otre trave i peska kao mastiljava fatamorgana. Karavan poe njime ka aerodromosu, jo deset ena ka zapadu. Kada su stigli, bliilo se podne. Rita je osetila miris kerozina i nafte u vetru, i ula stalnu duboku tutnjavu dok su se mlazni i drugi galeboleti otiskivali u patrolu nad libijskim granicama. Malo ta je mogla da vidi kroz plastini prozor u platnenom prekrivau vozila; gledali su na drugu stranu od aerodromosa. "Tu smo", ree najzad Oresija, ustajui i teglei kolena. Demetrios je stajao kraj njega, jo uvek ne znajui gde mu je mesto. Karavan se zaustavi na asfaltiranom polju blizu prostranog betonskog kvadrata. Dok je izlazila, gledajui ulevo, Rita ugleda duge nizove blistavih srebrnih galeboleta, okretnih lovaca skoro sasvim od krila, i veih, iglolikih bombardera sa oznakama provincije Judeje i sirijske Antiokije. Iza njih je leala zapadna pustinja, uska traka peska iznad belog betona i crnog asfalta. Jedan lovac tutnjao je niz najbliu pistu, proavi jedva stotinak ruku od niza vozila. Rita premesti kutiju sa kljunjaom pod jednu ruku i pokri levo uvo, jeei se od buke. Dok su obilazili vozilo, ugledala je dva peloleta smetena na asfaltu, mrano i neupadljivo smea, sa utim i belim mrljama. Izgledali su runi i trapavi u poreenju sa lovcima, kao letee kue. iroke horizontalne elise labavo su im visile, a komore visine oveka na kraju svakog vrha visile su do na tri stope iznad tla. Nekoliko ljudi u crvenim i belim letakim uniformama stajalo je kraj peloleta, zadubljeni u razgovor, gledajui kako se putnici iskrcavaju. Iz susednog vozila se upravo sputao Kelt, sa malom grupom dvorske strae; svi su oni bili tu da bi nju tititli, shvati Rita. Osetila je iznenadnu elju da baci kljunjau i pobegne u pustinju. Laki vetar terao je niti peska po asfaltu, nagomilavajui joj zrnca oko stopala. Ona podie pogled ka suncu, zaklanjajui oi od njegovog sjaja.

Bio je savren dan za let. Nadala se da e moda biti suprotno. Pomislila je na svetilite Atene Lindije, sa kamenim stepenicama vrelim od sunca i tamno plavim vodama u dubini. "Vreme je za ukrcavanje", ree Oresija. "Didaskalose, pomozi svom studentu, ako nema nita protiv." Demetrios joj prui ruku, ali Rita odbi pomo i poe ispred svih brzim, sitnim koracima, kako bi pokazala odlunost. "Naa je ona maina desno", uputi je Damal Ata. Oresija zakloni oi i pogleda preko polja ka niskim zgradama zbijenim meu peanim bregovima na jugu. "Oekujemo li ispraaj?" upita on. Rita proprati njegov upereni kaiprst i ugleda kolonu dalekih vozila, oko pola parasanga od asfaltnih polja. "Ne", odgovori Ata napeto. "Ovaj deo piste pripada samo nama." "Onda bolje da pourimo." Demetrios stade iza Rite kao da bi da je zatiti. Dvorska straa i Kelt ve se behu prikljuili njihovoj grupi kraj ulaza u pelolet, postrojivi se na Atino nareenje. Vojni savetnik je neprekidno poluglasno proklinjao, dok mu je pogled preletao izmeu ljudi i paketa koje je trebalo utovariti i vozila koja su se pribliavala. Oresija kucnu po plastinoj presvlaci i kibernetos proturi glavu kroz prozori. "Dii ovo sa zemlje ako bude morao. Nosi nju odavde ako stignu pre nego to budemo spremni." "Preko radija postavljaju pitanja", napomnu kibernetos. "Ne bi smelo da bude nikakvuh pitanja", otro odbrusi Oresija. "Onda verovatno ni ne oekuju odgovor", nemarno primeti kibernetos. "Svi miraju biti unutra dva minuta pre poletanja. Treba mi vremena da ubrzam elise", dodade on i naglim pokretom zatvori prozor. Rita pronae svoje sedite u uskom trupu; bio je to tanko tapacirani kvadrat platna razapetog preko dve paralelne gvozdene ipke. Demetrios joj dodade kutiju sa ploom i pomoe joj da je uvrsti sa kljunjaom u mrei koja im se nalazila nad glavom. Zujanje mlaznih motora tano nad glavom bilo je uasno glasno, zbunjujue. Posada im dodade pokrivae za ui i dade im znak da posedaju i priveu se. Napolju su poslednji paketi urno gomilani u drugi pelolet. Vozai su se vraali u svoja vozila i okretali ih ka vojnom putu. Rita se upita ta e se desiti ako ih uhvate; zbog ega je sve polo naopako? I, da li je polo naopako?

Ona poloi dlanove preko pokrivaa za ui i zatvori oi. Nikad jo nije letela. Oresija je potapa po ramenu, i ona otvori oi. Idemo, uoblii on jednu jedinu re. Ona pogleda kroz kvadratni prozor izmeu njihovih sedita i ugleda mone mlazne vrhove kako se zamagluju dok su elise ubrzavale. Od buke kao da joj se itavo telo pretvaralo u tenost. Nije bila pikila ve satima. Potreba je postajala sve jaa. Ona stee zube. Dva peloleta se odlepie od tla i podigoe iznad kvadrata, ubrzavajui ka severu. Nije videla ta rade vojnici u vozilima iza njih. Nadala se da ne pucaju. Demetrios, koji je sedeo kraj Kelta na drugoj strani prolaza, iskezi se uprkos prebledelom licu i napetom izrazu. Rita ponovo zatvori oi. Znala je da vie nikada nee videti Rodos, Ramona, ni svetilite Atene Lindije. To oseanje dolo joj je kao potpuna uvernost, bez ikakvih pitanja. Po prvi put je zaista razumela paralele izmeu svog i bakinog putovanja. I njena baka je bila mlada; tek nekoliko godina starija nego Rita sada. Nije prosto odletela od kue, ve su je rakete odnele u svemir, daleko od Gee - od Zemlje. I, ko je onda bio odgovoran? ta je mogla uiniti da izbegne ovaj jad? Rita se pomoli, setivi se utehe i mira dok je sedela utke u senci Ateninog svetilita, i za trenutak je ponovo bila tamo, s Atenom koja se nadnosila nad njom u tamnoj drvenoj upi. A onda pelolet otro skrenu i ona kroz prozor ugleda vrtoglavi prizor brusnog papira - okean pravo pod njima, stotinama, moda i hiljadama ruku daleko. "Skreemo na istok", povika joj je Oresija u uho. "Mislim da smo poleteli bez ikakve tete. Barem nas niko ne prati." "A kuda emo se vratiti?" povikao je Ata. ak i tako glasan, glas mu je odavao prizvuk obeshrabrenosti. On protee ruke i vrhovima prstiju protrlja slepoonice. "ta je polo naopako?" Pitanje je ostalo bez odgovora. Po planu, nisu koristili radio, i drali su se na pet-est parasanga od obale. Pritisak u beici bee postao prevelik. Rita se nae napred, dajui znak Oresiji da podigne titnik sa uha, i pokua da govori relativno tiho. Nije mogao da je uje. "Moram da pikim", prodera se ona. Istraiva podie obrve i pokaza ka zadnjem delu, gde je lan posade pikio u metalnu posudu. "Ima zavesa." Rita klimnu glavom. Nije bilo suvie neprijatno za nekadanjeg ginandrosa to je Patrikija nazivala mukobanja. Kada je zavrila, postupila je po uputstvu na

posudi i prosula sadraj u pukotinu u podu. Verovatno je iscurila iz peloleta i poprskala okean - njena lina mala kia. Konano se privikla na buku, pa je i prezalogajila iz paketa sa suvim voem i orasima i otpila vina dobro razblaenog vodom. Jedan od trojice lanova posade podelio im je plastine paketie sa maslinovim uljem. "Ispijte", ree on svima. "Dobro je za zdravlje." Rita pogleda u policu nad glavom i uveri se da je kljunjaa bezbedna u mrei. Potom pokua da ubedi sebe kako je ekspedicija poela i kako nema smisla oseati aljenje - ali su joj misli, ipak, i dalje bile pune aljenja. Kroz jedan sat, raspoloenje je poelo da joj se menja. Skoro se ve bila navikla na naginjanja, podizanja i sputanja u elucu. Dok je gledala kroz prozor u jasan, vedar vazduh nad obalom - a potom, daleko na jugoistoku, smogovitu izmaglicu nad deltom - to joj je dalo novu perspektivu koja je bila zapravo uzbudljiva. Sluala je Oresiju i Damal Atu kako raspravljaju o kursu sa kibernetosom, koji pelolet bee prepustio svom pomoniku. Iza i desno od njih bila je druga letelica, tano pratei njihov kurs.

Kelt i dvorski straari mirno su i stoiki primili situaciju. Riti se uinilo da izmeu njih postoji nadmetanje - gubi onaj koji prvi pokae ikakav znak nelagodnosti. Demetrios vie nije bio onako bled, ali je oito bio nesrean. Rita se nae preko prolaza i otkopa pojas kako bi mu se pribliila. Kucnula mu je po titniku za ui, i on ukloni jedan u stranu. "Hajde da se takmiimo", vragolasto re ona. "Kako to?" povika on. "Ko prvi bude izgledao uplaeno, bolesno ili uznemireno, gubi." Ona mu glavom pokaza straare i Kelta i nasmei se. "Vai?" "Vai", sloi se Demetrios, uzvrativi osmeh. "Ionako sam ve izgubio", dodade odmah alostivo. "Poinjemo sada. Hajde da se uozbiljimo." Ata ih je gledao sa strpljivim prebacivanjem. "Gde smo?" upita ga Rita, nagnuvi se ka njima trojici i drei se za visoku policu. Bila je postala bezgranino hrabra.

"Zapadno od Gaze", odgovori Oresija. "Imamo dobro prolazno vreme. Pratimo Aleksandrosove puteve! Donekle. Zaustaviemo se u Damasku radi goriva, pa u Bagdadu, a onda u Rakiju kod Kaspijskog mora, odakle e nas pratiti vazduni tanker. Ponovo emo uzeti gorivo u letu iznad Hunske Republike, i dva sada potom stiemo na tvoje mesto u stepi. Nadam se da se nae saveznike provincije jo dre obeanja datih kraljici." Za Ritu je sada zvuk motora peloleta znaio sigurnost. Odremala je jedan sat, sanjajui o peanim pustinjama, i utvrdila da su u meuvremenu preleteli Judeju i da se pribliavaju Damasku. Nalik na ogroman kola tek izvaen iz penice, pod njom su promicali stenje, pesak i zupaste planine. Rita pomisli na karavane i dane putovanja, umiranja od ei i kopanje za vodom po drevnim izvorima... to je bilo romantino. Preleteti sve to kao boija ptica delovalo je nestvarno. Dole u poslastiarskoj pustinji pojavi se komadi zelenila, irei se preko peska kao mrlja od mastila. Rita je nanjuila Damask pre nego to ga je stvarno videla; miris ivota, vode i zelenila od kojih je podigla glavu i rairila nozdrve, oekujui jo. Demetrios i Oresija bili su zadubljeni u planove ekspedicije; mehanikos je nadoknaivao proputeno. Pitala se kako bi se oseala da je regrutovana u ekspediciju kao Demetrios. Pa i jesam bila regrutovana, priseti se ona. Baka me je odabrala. Damask je tvrdio da je najstariji grad na svetu. Iskopavanja kod Jerihona tokom poslednjeg stolea poljuljala su tu tvrdnju, ali Jerihon je bio mnogo manji grad, tek neto vei od sela; Damask je zaista milenijumima bio grad. Bio je to glavni trgovaki centar Sirije, okruen vonjacima i njivama, sa zdepastim ziguratima od stakla, kamena i elika u jevrejskoj etvrti i masivnom kamenom persijskom tvravom na jugu, a jo junije od nje nalazio se meunarodni civilni aerodromos El Zara. Ata se vrati iz kibernetosove kabine i saopti joj da e se spustiti na ivicu El Zare, kako bi uzeli gorivo. "Nadam se da u saznati i vesti, ako iko bude hteo da pria." I on mrano odmahnu glavom. Pelolet se spusti nisko i prie aerodromosu tik iznad vrhova drvea. Rita oseti miris urmi i kamilje balege u vatri i nasmei se uprkos napetosti. Nikada nije bila ni na jednom od ovih mesta; ako poivi, postae veoma naputovana mlada ena. Pelolet se spustio na ravno betonirano polje kraj nekoliko olupanih cisterni sa gorivom. Umorni, pranjavi ljudi prioe dvema letelicama, vukui za sobom duga, spljotena creva boje peska. Saekali su da se propeleri zaustave, a onda su dovukli creva do na nekoliko koraka od bonih vrata. Oresija irom otvori vrata i

iskoi, a za njim i Ata, uvari i Demetrios. Kelt je, meutim, samo duboko udahnuo i zatresao glavom, kao da bi da je razbistri. Ata se obrati najbliem radniku, koji se izgleda ustezao ita da kae; bio se sav usredsredio na privrivanje creva i poetak pumpanja goriva. Ata potom pree do vozaa cisterne, i tu je, po svemu sudei, imao vie sree. Kada se vratio izgledao je, ako je to uopte bilo mogue, jo snudenije. Rita je stajala kraj mehanikosa dok im je Ata prenosio ono to je uo. "Nema nikakvih vesti iz Aleksandreje. Dobiemo gorivo, ali trebalo je da nas ekaju i vazdune mape stepe iz sirijskog kartografskog centra, a oni se nisu pojavili." "Kako to misle, nema vesti?" upita Oresija. "Eto, tako. Nema radija, ni telefona, niega koliko je vozau poznato. On je i oficir; razgovara sa pilotima koji dolaze na aerodromos. Svi letovi iz Aleksandreje su otkazani. Nae letelice su danas jedine stigle odande." Oresija stee prstima doruje druge ruke i poeo da ga trlja. "Neto je polo naopako." Demetrios je zbunjeno kiljio. "ta..." "Nas su prevideli", ree Ata. "Dobiemo gorivo, ali monici u Damasku su zauzeti drugim zanimljivostima. To znai da im je kraljiin uticaj sada sve manje vaan..." Oresija je trljao doruje dok nije izgledalo da e pokidati kou. "Napad na Palatu?" Ata odmahnu glavom, ne elei da nagaa. "I dalje imamo svoju misiju, ali, neto ne valja. Mora da je poelo tik po naem odlasku. Ne smemo zvati radiom... trajalo bi sat i vie da stignemo u grad, ili do administracije aerodromosa, i poaljemo telegram..." On slee ramenima. "Nemamo drugog izbora nego da nastavimo." Rita je zurila u daleke tornjeve i zigurate Damaska, svesna da se ne plai, iako bi trebalo. Jo uvek su je drali veselje i jednolinost leta, kao droga. "Proveri kljunjaom, molim te", tiho joj ree Oresija dok su se vraali u pelolet. "Hou da znam je li na cilj jo tamo." Ona izvue kutiju sa police i otvoria je, dotakavi ruku jednim prstom. Blistavo obojeni svet opet se okretao pred njom, i krst se pojavi na istom mestu, nepromenjen. "Jo je tu", potvrdi ona. Oresija veza sigurnosni pojas, zavali se u sedite i zatvori oi.

Pelolet je za nekoliko minuta bio napunjen i spreman za dalji let. Ata konano ue i ljutito zalupi vrata. "ta e biti sa naim vazdunim tankerom?" promrmlja on. "I ta e biti sa povratkom?"

23. IAK Olmi je stigao u etvrtu komoru jedan sat poto je izaao iz naputene stanice u petoj komori. Voz je preao preko prostrane svetlucave, srebrnaste vode i ostavio ga na stanici na Severnom ostrvu, u prvom kvadrantu, blizu severnog pola. Izbegavi nekolicinu drugih planinara, iznajmio je traktor, odvezao se deset kilometara do poetka udaljene staze i zaao u gustu etinarsku umu. U njegovim implantiranim memorijama, izolovan od primarne linosti, tek stvoreni deliminjak je sprovodio opreznije ispitivanje linosti Jarta. Tri sata kasnije, stajao je pod hiljadugodinjim javorom, laka izmaglica se dizala iz oko njega, a noge su mu tonule u drevnu ilovau. Koliko god se ranije oseao izolovanim i izdvojenim, posle meseci provedenih u istraivnju neljudske psihologije, to nije bilo nita u poreenju sa ovim oseanjem samoizgnanstva. Stalno je mislio na Tapija, koji moda ba u tom trenutku polae svoje ispite za otelotvorenje. Verovao je da dugo nee videti sina, ako ga uopte ikada vidi; kao i Suli Ram Kikuru. Bilo je malo verovatno da e se njihovi putevi ikada susresti. Oseao je javorovu debelu, grubu koru i pitao se treba li da oseti srodnost sa starim drvetom. Zapravo, nije oseao srodnost ni prema emu, ak ni prema ljudima, i to ga je uznemiravalo. Bilo je gotovo nemogue da regulacija njegovih implanata ne funkcionie kako treba, i da zapravo pati od nezdravog mentalnog stanja. Da bi se ipak uverio, sproveo je brzi test svoje primarne linosti i regulatornih implanata. Nema odstupanja, glasili su rezultati. Samo ogroman stres i opasnost. Svo ovo drvee bee preivelo ponovni poetak rotacije posle Odvajanja. Izdralo je privremeno besteinsko stanje, poplave, haotino vreme i godine zanemarenosti, i sada kao da je napredovalo. Zbog ega ne osea makar ohrabrenje zbog toga? Zato ne oseam ba nita? Redovni izvetaj o stanju probio se kroz barijere. Deliminjak mu je slao niz podataka o uspenom prodoru u Jartove podatke o kulturi i linim seanjima. Osim toga, razmenili su oprezne "pozdrave".

Olmi je seo kraj drveta i duboko udahnuo. Neka vrsta dijaloga je otpoela mnogo ranije nego to je oekivao. Jart je, u ovom trenutku, smatrao da e mu neka vrsta saradnje koristiti. Moda e uskoro ustanoviti koliko su Jartova tobonja seanja stvarna, a koliko vetaka; izgledalo je malo verovatno da e Jart svesno predati stvarne podatke o svojoj vrsti. Dodue, sve u ovoj situaciji bilo je malo verovatno... a Olmi i dalje nije imao pojma kakva je psihologija Jarta, ta je sposoban da uradi a ta nije. Kada je deliminjak preneo svoje rezultate Olmiju, ovaj je neko vreme sedeo otvorenih oiju, gledajui i umu i

Veliki prizmatini tokobrodovi Jarta kreu se sa velianstvenom sporou kroz kolonizovani deo Puta

(opet u nekoliko vizuelnih slojeva, ali sada sreenije, manje rasuto)

i poigravanje oblaka siunih maina za opsluivanje i vozila koja odlaze sa tokobroda prema irokim zakrivljenim rampama na dnu Puta.

Trgao se, ponovo pregledao seanje i utvrdio da se ispod najblie rampe nalazi izvrnuta slika spoljanjosti jedne planete. Pokuao je da je protumai, ali nije uspeo; izgledalo je da, bar u ovom sluaju, kapija Jarta nije kruna rupa, nego usek u Putu, irok nekoliko kilometara. Uvek je postojala mogunost da su svi do sada primljeni podaci samo varka, da je sam Jart obino ratno lukavstvo; jedan od naina da se to proverio bio bi da pita Korzenovskog o mogunosti produenih kapija u Putu. ak i ako su mogue, moda su drugi detalji izmenjeni... Novo seanje:

meanje sa drugim biima (Jarti? Klijenti Jarta?) u gustoj zelenoj tenosti, dok mnogo manji srebrnasti crvi prolaze izmeu njih, ponekad se omotavi oko nekog pojedinca i stegavi ga dovoljno da namreka kou. Neka bia lie na Jartovo telo u drugoj sobi skladita memorije u petoj komori; druga su pljosnata, beli tepisi poprskani crnim pegama, sa lelujavim ivicama, koji

lebde u tenosti, ili trilateralno simetrine "morske zvezde" sa savitljivim vilicama ili prstima na kraju svakog kraka, ili debeli i bezoblini izrataji iz bezbojnih cevi...

Sve to kao da je poticalo sa nekog komarnog i dalekog morskog dna, i Olmi nije mogao nita da razume. Bilo je i drugih slika, suvie mnogo za ovaj trenutak. Poto ih je sklonio bez razgledanja, preao je na razmenu "pozdrava".

Deliminjak: (Ponavljanje seanja o zarobljavanju i oznake svesti o Jartovom postojanju i stanju) Jart: Jesam li van domaaja dunosti? Gde je oznaka arbitra Dunosti? Deliminjak: Ti si van domaaja itave svoje vrste. Jart: Kakavo je stanje brata/oca? Je li ovo razgovor sa komandnim nadgledanjem? Deliminjak: Stanje brata/oca nije poznato. Nema komandnog nadgledanja. Ti si zarobljen i podvrgnut ispitivanju. Jart: Prihvatam lino stanje zarobljenika.

Zatim je deliminjak poslao dugaak spisak pitanja. Ona su se sad obraivala. Barem je, u ovom trenutku, imao privid napretka. Deliminjk je poslao jo jedan iskaz:

Jart: Saradnja i prenos podataka o stanju? Zamena komandnog nadgledanja i komande?

Ovo kao da je bila neka vrsta predaje. Olmi je oznaio izraze "arbitar Dunosti", "komandno nadgledanje" i izdvojenu "komandu", pitajui se jesu li to slojevi u drutvenom ureenju Jarta. Deliminjak je pristao na uslove koje je postavio Jart, i koje je tek trebalo razjasniti. Granice i metode su se upravo razraivale, dok su preprke jo bile podignute i nije bilo verovatno da e se spustiti, osim za prolaz novih nalaza i provere stanja.

Olmi zabi prste u ilovau i zagleda se u granje nad sobom. Svi odbrambeni mehanizmi bili su na oprezu. Bilo je mogue da Jart upravo priprema nov napad. Ko zna zato, inilo mu se da nije u pitanju neto tako jednostavno. Poto nije uspeo da odmah ubije ili oteti Olmija, Jart se oito uputio drugim putem. Kuda e to odvesti, Olmi nije imao pojma. Ali, detaljna razmena podataka bee poela.

24. GEA Elamitski Bagdad bio je ruevina koju su polako obnavljali mesopotamski Nekemiti, koji su krenuli ka zapadu u oklopljenim, mehanizovanim hordama i opustoili grad pre dvadeset godina, dok je Ekumena bila zauzeta jednim od bezbrojnih libijskih napada na svoje granice. Nekemiti su se pokazali jedva sposobnim da kontroliu iznuren, ali uporan narod kojeg su tako bogobojaljivo ubijali u ime svog zahtevnog boga bez lica; potom su se obratili Kleopatri, jednoj od retkih kraljica preostalih na Gei, i zatraili da postane "Nekemova nevesta". Zahtev je bio toliko smean i toliko koristan da se nije mogao odbiti; od tada je njena Carska Hipselota bila oboavana u bagdadskim svetilitima, a novac i tehnika pomo iz Ekumene slivali su se u drevni grad. Nekemiti su za uzvrat uvali granice sa Hunskom Republikom i Severusijom. Damal Ata je smatrao da je malo verovatno da e imati nekih nevolja u Bagdadu, i zaista, posle tri sata leta iz Damaska, radnici u turbanima i crvenim ogrtaima na novom aerodromosu dali su im svo potrebno gorivo, kao i mape kazakih, kirgiskih i uzbekih teritorija Severusije. Dok su naputali tuni Bagdad, Kelt se nagao ka podu i podigao neto, glupo se smeei. Zajedno sa paketima, u pelolet im behu ubacili i malene plastine statue koje su prikazivale Kleopatru kako se pari sa Nekemom. Kada joj je Kelt predao otkrie, Rita ga je stala zamiljeno opipavati, iznenaena njegovom grubom estinom. Grubi, glupi, divlji i okrutni, pa ipak iskreni i puni ivota, Nekemiti e moda jednog dana posedovati sve srednje zemlje starog sveta. Nadala se da e dotle raskrstiti sa Nekemom. Bio je vrlo ruan bog. Iz Bagdada su preli zemlje Nekema i uhvatili vetar u rep, koji ih je za dva sata doneo do Rakija, nekadanje Rage, sada ponovo dela teritorije Ekumene. Raki je bio izdvojen grad na mirnom ostrvu, vrsto utvren na svim granicama. Tu je Oresija od vojnog inspektora saznao da nema vesti iz Aleksandreje, i da su njihovi pratioci u vazdunom transportu - vazduni tanker i stari teretni avion koji e biti ostavljen - spremni da ih prate nadalje. Sada su poeli ulazak u zaista opasno podruje. Pre hiljadu pet stotina godina, Parsijance i Ekumenu su u Evropi potisnuli na zapad i potom do mora -

Pridenejskog i Sredinjeg - Alani i Huni, pretvarajui svoje nomadske narode i pokorena teutonska plemena u ogromnu pokretnu naciju ratnika. Uspostavljeno je carstvo od obala Galeje i Kimbrije do velikih zidova ina, najvee koje je ikada postojalo na svetu - i najkrhkije. Za pedeset godina, to carstvo nestalo je kao san pun dima i krvi, i u prazninu su se ubacili Skiti i Severusi. Alani i Avari konano su zadrali zemlje istono od Kaspije, a Huni su bili severno i istono od njih. Ve hiljadu godina ta podruja bila su u kretanju, ali behu zadrala osnovni oblik, sve do dolaska egejskih Turkmena, pirata i pokoritelja Helade. Turkmeni u stvorili svoju niu, prebacivi piratsko delovanje na Kaspiju, i sada je pelolet leteo iznad tog uskog planinskog podruja izmeu altejskih republika. Turkmeni nisu priznavali nikoga za gospodara ili boljeg od sebe. Izolovali su se i pokuali da spreavaju uticaje spoljanjeg sveta. Ako pelolet bude morao da sleti, nee biti milosti; ali, malo je bilo verovatno da Turkmeni poseduju takvo oruje. Rita je posmatrala stotine milja prostranih golih planina kako promiu ispod nje, i oseala se usamljenijom nego ikada ranije. Shvatila je raznovrsnost ljudskih misli i ljudske istorije, suprotstavljenost kultura, neopisive kao ti planinski prolazi i vrhovi, i izgledalo joj je da ljudi ne mogu imati ni jednu zajedniku istinu. To je znailo da ili nema zajednike istine, ili da e se ljudi meusobno pobiti pokuavajui da je nau... U svakom sluaju, takvo razmiljanje ju je bacalo u depresiju. Ono oduevljenje od pre nekoliko sati sada se pretvorilo u mranu nelagodnost. Bila je umorna; spavanje u peloletu nije osveavalo, jer ga je pratila beskrajna rika motora. @eludac joj se ponovo uzjogunio; smatrala je da nije pametno da ita jede, ali ipak je bila gladna. Nije se ni na ta alila, ali let je trajao i trajao... Uzeli u gorivo u letu blizu severoistone granice Turkmenije. Taj postupak bio je zanimljiv - ono malo to je uspela da vidi. Tanker se odvojio od njihove grupe i vratio se u Ragu, ostavljajui ih sa teretnim avionom u pratnji. Do sada, uprkos nelagodnosti, morala je priznati da se ekspedicija dobro odvija. Uprkos vrstoj odluci, pomislila je na dom. Nikada nije imala nekakvo vrsto miljenje o Ekumeni; ona je prosto bila tu; izgledala je besmrtna. U svom ivotu nije doivela nikavu nesreu dovoljno veliku da utie na njen svet. Pa ipak, Rodos je bio miran tek osamdeset godina. Kao devojica, plivala je u velikim jezerima kinice u brdima, kraterima od bombardovanja starijim od gotovo svih ivih. Ali, ako je i sama kraljica u opasnosti... Moda e se itava Ekumena promeniti. Moda nee imati dom kome e moi da se mirno vrati. Rita se zgri u seditu, mislei na rat, pobunu, smrt. Planine su nestale i pojavila se uta ravnica, sa grubim, oblim i naizgled golim brdima i stenovitim predgorjem. Potom je uta ilovaa dobila zelene mrlje i duge

trake zelenila du plitkih potoka. "Prelazimo istone ivice Hunske i Avarske Republike", ree Oresija, vraajui se iz prednje kabine. Dvadesetak minuta su leteli tik iznad tla. Ata je izgledao posebno jadno, tresui glavom i oajno lupajui pesnicama po kolenima, ekajui da ih osete straarski tornjevi Severusije, Uzbeka i Kazaha. ali branitelji se nisu pojavili; oito su se provukli, ili neprimeeni ili kao suvie sitni. "Jedan sat", ree Oresija. Motori su tutnjali, a vetar hujao, zvidei kroz pukotine u trupu peloleta. Rita ponovo pokua da zaspi, ali mogla je samo da zatvori oi, ne i da poine. itavo telo ju je bolelo od napetosti i pokuaja da sakrije koliko joj je neudobno. Mukarci su sedeli kao kipovi, stoiki, praznih lica, njiui se napred-nazad kao jedan dok je pelolet manevrisao ili upadao u vezdune depove. Kako je mogue da joj je toliko neudobno, a da se ipak dosauje? Moda e umreti, a ne uzbuditi se kada je smrt sustigne... Da li bi smrt - zamislila je ogromnu crnu zmiju sa lobanjama umesto zuba - ustuknula od tako mirne, hladne rtve? Da li se kosi sa principima smrti da jede one koji ne mare? Gledati kroz prozor. @mirkati pod suncem. Ii do posude u zadnjem delu i prazniti je, zalivajui stepu. Sedei, vezana. "Koliko jo?" upita Oresija, naginjui se nad nju. Bila je nekako uspela da zaspi, i sanjala je letee kornjae. Ona protrlja oi i dohvati kljunjau. Kugla je sada izgledala mnogo vea i njeno okretanje mnogo krae, sa sve vie udnih oznaka i apstraktnih oblika koji su promicali bez objanjenja. Brzo se nala u movari, i krst je jo bio tamo, blistavo crven. "Bolje da sednem napred", ree onna. Oslobodili su joj prolaz do kibernetosove kabine, i pomonik joj prepusti svoje sedite. Stezala je kljunjau, oseajui njene odgovore, i gledala preko beskrajne stepe. "Dole, molim", ree ona. "Koliko?" upita kibernetos. "Usporite i spustite se do... stotinu ruku? Manje?" Ona se osvrnu ka Oresiji. Demetrios se ugura u vrata iza njih, irom otvorenih oiju, jo bled. "Pedeset ruku", ree Oresija. "Hoemo li je videti?" upita on. "Ne znam. Moda nije velika... ali, znau kad stignemo." Dva peloleta usporie i spustie se, dok su teretni avion i tanker poeli da iroko krue nad predelom, proleui iznad njih svakih deset minuta dok su tragali. Rita se usmeri na preriju, pokuavajui da uporedi zemljite sa onim to je oseala u kljunjai... Bio je to, kako s odmah pokazalo, sasvim nepotreban napor.

"Ovde", ree ona. "Stanite ovde." Kljunjaa joj je jednostavno rekla, na nain koji nije umela da opie, da su stigli. Pelolet bee ve preao to mesto, pa ga ona povede nazad, sve dok se obe letelice nisu nale na sto pedeset ruku razmaka; mesto je lealo ispod njih, sada prepoznatljivo: travnata, plodna movara oko malog, blatnjavog potoka. Oima nije mogla da primeti kapiju, ali kljunjaa joj bee oznaila taan poloaj. "Da se spustimo", naloi Oresija kibernetosu. Kibernetos se posavetova sa kolegama u drugom peloletu, pa se spustie poslednjih pedeset ruku, uz lak udar o travu, dok su elise izazvale kruno talasanje trava koje se sudaralo izmeu njih. "Zaustavite motore", javi se Ata iza Oresije. "Treba nam tiina. Doli smo ovamo kao horda pijanih demona. Nema smisla da preterujemo." "Postoji li mesto za galebolet?" upita Oresija Ritu. Ona za trenutak zastade zbunjena - otkud ona to da zna? - a onda se seti da e joj kljunjaa rei. Na slici iz kljunjae preletela je preko pojednostavljenog predela traei ravan teren duine nekoliko stadijuma, kako bi se avion mogao spustiti. "Nekoliko stotina ruku na severoistok", ree ona. "Izgleda glatko, mada verovatno postoji po koja rupa... moda e biti teko." "Iz kog pravca?" upita Oresija. "Neka mu priu sa juga. Videe ga - prilino je irok." "Poeli im sreu", naloi Oresija kibernetosu dok je predavao poruku. "Je li bezbedno da se izie?" "Ne vidim zato ne bi bilo", odgovori Rita, mada je drhtala. Uznemiravalo ju je to pogledom ne nalazi kapiju. Nita nije znala o njoj, sem mesta na kome se nalazi. Moda to i nije nita. Vrata se otvorie i sladak, ist i sve povetarac prodre u tesnu unutranjost. Miris trave, nalik na ambar. Prizvuk jo neega, moda mokre zemlje. Od obzorja do obzorja, prerijska stepa prostirala se u upeatljivom miru, ne obraajui panju na njih, ne obraajui panju na ljude uopte, marei jedino za svoju uspavanu plodnost. Njena povrina predstavljala je gotovo najplodnije tle na Gei, samo kad bi bilo vode. Na zapadu je uto-narandasto sunce bilo na pola sata od zalaska. Nebo je bilo vedro i isto, plavo kao Atenin plat rairen nad njenom postojbinom, sa nekoliko blistavih zvezda ili moda planeta koje su mirkale u tom prostranstvu, kao kapi sjaja iz Afroditine kutije za minku. Tovarni avion se spusti nekoliko stadijuma dalje, a za njim i tanker; njihovi motori bili su nepristojno glasni u ovoj smirenosti i uzvienosti.

Stajali su, itava ekspedicija, pod zaustavljenim elisama peloleta, gledajui niz blagi nagib ka movari. Stigli su na odredite bez ozbiljnijih tekoa. Sudei po njihovim izrazima lica, niko nije oekivao da e se tako i nastaviti. Ata se stalno osvrtao na sve strane, sumnjiavo podigavi teke obrve. Kelt je stao kraj Rite, sa spremnim orujem. Ostali dvorski uvari su ga sledili trenutak kasnije, bezizrazni i napeti. Ptice su se vratile u travu, sitne perjane kuglice, stidljive i radoznale. Rita podie kljunjau. "Tamo je", ree ona i proguta knedlu. "Idem dole da je potraim. Niko ne ide sa mnom... osim njega." Ona pokaza na Kelta. Njenog telohranitelja bi duboko uvredilo kada bi ga udaljila od sebe dok odlazi u opasnost. Demetrios zakorai napred, jo bled od iskustva u peloletu. "Voleo bih da idem sa tobom", ree on. "Ovde sam da bih stekao miljenje o onome to vidimo... Beskoristan sam ako ostanem ovde." Rita je bila suvie umorna i nervozna da bi se svaala. "Znai, samo Lugotriks i ti", ree ona, nadajui se da se nee prijaviti jo neki junak. I nije. Oresija i Ata stajali su na obodu movare, prekrtenih ruku, okrueni posadom peloleta, kibernetosima i ostalim lanovima ekspedicije, dok su Rita, Kelt i Demetrios silazili blagom padinom ka blatnjavom potoku. Gotovo protiv svoje volje, Rita podie kljunjau u bolji poloaj i ponese je pred sobom. Sada je videla kapiju u slici, kao crveni krug, jedva pet ruku ispred njih. "Je li blizu?" upita je Demetrios. Rita pokaza rukom. "Tano tamo." Konano je uspela da je razabere pogledom, skoro nevidljivo soivo koje je lebdelo oko osam ruku iznad tla, neto tamnije od neba unaokolo. Igledalo je potpuno mirno, ali ju je ipak uasavalo. Kljunjaa joj je govorila stvari koje je jedva razumela, i ona morade da je nemo zamoli da ponovi. Ne koristei rei, kljunjaa ju je opet obavestila da je ovo nepotpuna kapija, kojoj za odravanje treba veoma malo energije; probna kapija, kroz koju mogu da se sputaju sonde i uzimaju uzorci. Nije bila dovoljno velika da kroz nju proe ita ire od ruke, a u ovom trenutku ionako nije bila otvorena za prolaz. Ona to prenese Demetriosu. Obili su oko nje, pognutih glava, dok je Kelt stajao sa strane, spremnog oruja. Mogu li ja da je otvorim? upita ona. Kljunjaa joj odgovori kako postoji mogunost da se kapija moe proiriti sa ove strane, ali takvo delovanje bi nesumnjivo uzbunilo nekoga ili neto to nadgleda kapiju - ta god da je bilo u pitanju. Zna li ko je otvorio ovu kapiju?

Ne, glasio je odgovor kljunjae. Kapije u ovoj fazi stvaranja su sve meusobno sline. Ona se okrenu prema Oresiji i Ati. "Suvie je mala da se proe kroz nju", ree ona. "Ako pokuam da je proirim, oni sa druge strane odmah e znati da smo tu." Oresija se za trenutak zamisli, a onda se on i Ata tiho posavetovae. "Razmisliemo o tome reko noi", ree najzad Oresija. "Vratite se u pelolet. Postaviemo logor." Sunce je ve bilo ispod obzorja i nebo nad prerijom brzo se smraivalo. Rita ponovo zakilji ka soivu, primetivi vodenastu zvezdu izoblienu iza njega, i klimnu glavom Demetriosu. "Idemo", ree ona. Preko peloleta behu prebaene kamuflane mree, tako da su izgledali kao travnati breuljci - ne ba dobro preruavanje, pomisli ona, s obzirom na to koliko je ravno bilo sve oko njih, ali bolje ita nego nita. Oresija i Ata su se savetovali sa kibernetosom teretnog aviona dok su podizana etiri velika atora. Sa svog leaja na travi zaravnjenoj komadom platna, Rita je sluala njihove planove za sutradan. Muve i noni leptiri zujali su oko njene svetiljke u uglu atora. Bila je iscrpljena; jedva je mogla da dri oi otvorene, pa ipak, kao da nije uspevala da zadrema. Demetrios joj bee doneo konzervu supe iz prirune kuhinje, pa ju je srkutala, nemo se pitajui, ponovo i ponovo: Zato ovde? Zato bi ovde otvorili kapiju? Ko je mogao da prati Patrikiju do ove Gee, i ko bi to eleo? Na teukosu nije bilo poruka iz prethodna dva dana. Veeras je ipak okrenula prekida i ponovo ugledala bakine rei. Ipak ona nije bila vetica; i dalje je savetovala Ritu o politici u Aleksandreji, svetu ije su namere i svrhe njenoj unuci sada bile potpuno nebitne. Rita proita dugaku poruku i zatvori oi, sa dosta olakanja; neko vreme imala je utisak da joj Patrikija viri preko ramena, drei je odgovornom za sve. Sada je bilo jasno da je sofe, ipak, bila samo smrtnica. Iscrpljena, Rita iskljui plou, spakova je u kutiju od kozje koe i ugasi kerozinsku lampu. U ostatku atora vladala tiina. Napolju je dnevni prerijski vetar jenjavao, i stepa je lagano tonula u prostranu tiinu, sa hiljadama stadijuma praznine svuda unaokolo.

25. IKOV GRAD Lenijer je, iz potrebe za obinom zabavom, preuredio izgled svojih gostinjskih odaja ispod kupole Neksusa. Iao je iz sobe u sobu kroz velianstveni stan, dajui uputstva glasom. "Polinezijski", rekao je u trpezariji, trenutno strogoj, otroj i klasinoj. Projektori dekora pretraie svoje privremene memorije i stvorie ceremonijalnu odaju osvetljenu vatrom i bakljama, sa smeim i belim prostiraima i

drvenim inijama. Zidovi su bili nainjeni od palmovih stabala i prekriveni tkaninama od trave i palmivog lia. "Vrlo dobro", odobri on. Zabavljajui se ovakvim udima, oseao je da bi mogao da zalei svoj povreeni mali ego, ili, bar, da se malo oraspoloi. Nekada su moni vladari - senatori, premijeri, pa ak i predsednici - odsedali u ovim odajama. Sobe su posle polaska niz Put stoleima bile prazne, i sada su koriene samo u zvaninim prilikama. Korzenovski je otiao da pripremi sastanak Neksusa u punom sastavu; Mirski je bio u svojim odajama, slinim ovima; Lenijer nije imao nikakvo drutvo sem svojih misli. Oseao se kao peti toak. Bio je star, ako je to bitno; njegovo razumevanje nikad nije bilo doraslo ovakvim problemima. Ipak, nikome jo nije saoptio svoje rezerve, i to ga je jo vie brinulo. Znailo je da kancelarijski dukac u njemu barem poinje da zagriza kosku koja mu je bila silom gurnuta meu zube. Nije to eleo; eleo je odmor, a ne gomilu uzbuenja i izazova za um. @eleo je... Bez mnogo daljeg razmiljanja, Geri Lenijer shvati da eli da bude mrtav. On jo vema otvori oi i sede na stepenite koje je vodilo u trpezariju (isklesano od vulkanske stene, bar prema projektorima). Oseao se kao da mu je srce propustilo jedan otkucaj. Uvek spreman da sakrije oseanja od samog sebe, nikada se ne bee direktno suoio sa ovom linom istinom. Kraj ivota i iskustva. Prepustiti se konanom miru. Biti siguran da e se, uprkos svem napretku medicine i tehnologije, barem njegov ivot zavriti u tami i tiini. Lenijer bee doiveo vie neobinih stvari nego to je mogao da se seti; vei deo seanja bio mu je zamagljen obinim nerazumevanjem. Mogao bi da provede itavo stolee istraujui ta je sve video, i da tek poneto naui; zato bi bilo bolje da sve to odbaci i lepo se isprui. Ipak, priznanje ga je okiralo. On protrlja upale obraze dugim, mravim, jo snanim prstima i nekoliko puta ponovi svoje unutranje otkrie, uivajui u njegovoj gorini. ta god da je bio, nikad nije bio kukavica, a ipak je ovo bila kukavika elja da odustane. Hajneman nije eleo da odustane. Prihvatio je smrtnost, ali je uivao u ivotu do samog kraja, a preiveo je trauma koliko i Lenijer; moda i vie. Duh Lenore Karolson bio je nedirnut; i dalje je bila vitalna i puna ciljeva. A Karen je uivala u ivotu toliko da je odbijala da misli na smrt, odlaui taj trenutak tehnologijom Heksamona. Nikakvo udo da su se njegovi i Karenini putevi razili. Kao ni Lenora, ni ona nije ostala oamuena svime to je videla, a videla je jednako koliko i on. @alila je

za njihovom keri duboko, kao i on - bol koji je postao jo tei jer se meao sa nemoguom nadom... da e moda jednog dana uspeti da nau Andijin implant. Pa, u emu je onda pogreio? Sobni glas mu najavi posetioca na glavnom ulazu. Lenijer zastenja, jer se nadao da e imati vie vremena da promozga o ovome pre nego to bude morao da tei svoje kolege, ali ispalo je ovako. Nije smeo da sada odbija posetioce. "U redu", ree on i poe prema glavnom ulazu u apartman, elinom mostu dugakom pet a irokom dva metra, koji je visio u upljoj kugli od meteorskog kristala. Deo kristala na suprotnom kraju mosta pomeri se u stranu. Tamo se nalazio Pavel Mirski, smeei se blago, kao i obino. "Da li smetam?" "Ne", odgovori Lenijer, vie zbunjen njegovom normalnou i vrstinom nego iim drugim. Zato nije mogao da barem doe obuen kao bog? Sa jednom ili dve munje u kosi... "Ne spavam normalno, i dosadno mi je da samo tragam za podacima... Potrebno mi je drutvo. Nadam se da vam to ne smeta?" Lenijer bezvoljno klimnu glavom. Naravno da mu je dosadno. ak i neverovatne biblioteke na Kamenu njemu deluju detinjasto... Zar ne? "Nisam se izvinio to vam smetam, je li?" "Mislim da jeste", odgovori Lenijer. Nemogue da ga pamenje izdaje. "Moda i jesam." On se ponovo nasmei i pree most, proavi kraj Lenijera. "Ovo su prostrani stanovi, pa ipak nisu, ini mi se, mnogo luksuzniji od onih u kojima ivi obian svet? Tehnologija je konano izjednaila voe i voene." "Suvie je bogato za moj ukus." "Slaem se", ree Mirski dok su prolazili kroz okrugli ulazni hol, ispod kupole koja je prikazivala nebo gledano sa severnog pola ika. U ovom trenutku Mesec je bio vidljiv i pun, i bacao im je senke pred noge. "Ovo je ipak lep efekat, zar ne?" Sada je vie liio na dete. Bio je spontan, razigran, pa ipak se kontrolisao. Lenijer je iao za Mirskim do male dnevne sobe. Rus oproba stilsku i neutralnu stolicu - neutralnu po tome to nije posedovala vune jastuke niti ikakav drugi efekat polja. On se promekolji na stoleima starim jastucima, jo gipkim, i odmahnu glavom glumei tugu. "Bio sam tako zbrkan kada sam otiao odavde, sa ovog zvezdanog broda", ree on. "Bio sam izgubio dobar deo svoje linosti, ili sam barem tako mislio... Vrlo zbunjen. Ipak se jedne stvari seam sasvim jasno." Lenijer se nakalja. Dugo zurenje Mirskog poinjalo je da ga nervira.

"Seam se koliko sam vam se divio. Ustanovio sam da imate neverovatnu snagu. Suoili ste se sa svim od samog poetka, a niste se... slomili?" Lenijer polako odmahnu glavom, ne odriui sasvim da je ipak sauvao razum. "Bila su to teka vremena." "Najgora. Jedva mogu da poverujem da ono to sam sada potie iz tog vremena, iz tih okolnosti. Ipak, veeras oseam potrebu da govorim, i elim da govorim sa vama. Vi i ja, reklo bi se, nismo slini, ali i ja uviam neke paralele." "ak i sada?" Lice Mirskog postade neno. "Niste previe oduevljeni. Plaim se da ste stigli do kraja svog konopca." Lenijer se otro nasmeja. "Da", ree on. "Ba tako." Tiho. "Znate, kada ovek stigne do kraja ueta, onda otpadne." "Zapravo, obesi se", primeti Lenijer. "To je uobiajena fraza." "Ali pas, kad stigne do kraja, zagrize konopac... oslobodi se." "Stara ruska mudrost?" "Teko", odgovori Mirski, jo uvek blago. Nije gledao pravo u Lenijera, mada nije ni izbegavao njegov pogled. Izgledao je kao puding u koji bi se moglo lepo upasti i iveti ivotom vanile i sna. Odjednom ga obuze elja za ispovedanjem. Lenijer je sedeo preko puta njega, pokuavajui da ponovo oseti one glatke pokrete iz mladosti, samo da bi se nadmetao sa ovim prorokom. Nadmetanje nije bilo praktino, ali... "U redu", ree on. "Umoran sam. Predugo sam iveo. Vi ste nadiveli univerzum, a niste umorni niti vam je dosadno." "Da, ali bio sam umoran i bilo mi je dosadno na naine koje sada ne mogu tano da shvatim. Iscrpljen promaajem. Mi, koji smo otili niz Put bedno smo propali, i to nas je kotalo... pa, skupo nas je kotalo. Bili smo uplaeni. Propatili smo ono to mogu da nazovem samo gubitkom ega, a i samo to bi bilo dovoljno da nas dovede do samoubistva. Kada postoji u nitavilu, gubitak ega je kao gubitak krvi; skoro da smo iskrvarili do smrti." Mirski poloi dlanove na kolena i rairi prste, ispitujui ih kao da trai prljavtinu ispod noktiju. "Da li ste radoznali ta sam ja sada?" upita on gotovo stidljivo. "Svi smo radoznali", odgovori Lenijer, opet tiho i oprezno, kao da ne eli da uznemiri divnu nenost Mirskog.

"Ponovo sam, uglavnom, onaj stari ja. Ponekad ne mogu da kontroliem svoje sposobnosti, i to se uglavnom deava kada ono to moram da uradim prevazilazi moje razumevanje sebe samog." Lenijer podie obrve; nije ga razumeo. Mirski nastavi sa objanjavanjem. "Ali, doao sam da priamo o vama, i zbog ega sam vam se vratio. Dugujem vam neto. Nisam mogao da izmirim taj dug sa drugog kraja vremena. U nekim od mojih oblika taj dug mi nije smetao, poto je sva moja prolost bila odloena kao stara knjiga, neproitana; ali, kada mi je postalo jasno da u se vratiti kao stari ja, dug se pojavio." "Ne znam ni za kakav dug." Lenijer je osetio kako potreba u njemu raste; nee samo priznati, eksplodirae. On poele da se uhvati za glavu, kako bi se sabrao. "Obian dug. Hteo sam da vam se zahvalim." Lenijeru se oi ispunie suzama, nezvanim i neeljenim. "Bili ste pristojni. Radili ste svoj posao i niste traili zahvalnost. Vi ste bili razlog to sam preiveo da odem na ono dugo putovanje, i da se sada vratim. U svakoj situaciji moe postojati seme kristala dobrote i pristojnosti, razumnosti. Vi ste na Kamenu bili taj kristal." Lenijer zabaci glavu u stolici, i suze mu stadoe tei niz obraze. Da mu je karakter bio takav, zajecao bi. Priguivao je grevite jecaje, ali, ipak, oseao je olakanje. "Obina zahvalnost", zakljui Mirski. Prosto neverovatno, za svo vreme koje je proveo radei na Oporavku, nije se seao da mu se iko zahvalio. ak ni Karen, koja mu je moda bila suvie blizu da bi uoila tu potrebu. @rtvovao je ivot i vreme ljudima kojima je pomagao, pa ipak zbog svog ponaanja - samouverene samodovoljnosti - nikad mu se niko nije zahvalio, ili se zbog neke druge mane nije seao zahvalnosti. Moda se nikad nije naao u poloaju da mu se neko zahvaljuje. Ovo olakanje bilo je kao otputanje drevne opruge koja mu je stezala vitalne organe. On podie glavu i zagleda se u razmazano Rusovo lice, postien i zahvalan u isto vreme. "Bio sam vam neprijatelj", uspeo je da zastenje. On dotae svoje lice i iznenadi se to je na njemu zatekao staru kou, meku i podatnu. Mirski pucnu jezikom - vrlo neobian gest za jednog proroka. "Imati pristojnog neprijatelja je neizmeran blagoslov", ree on, ustajui. "Omeo sam vas u odmoru. Sada idem."

"Ne", uzviknu Lenijer i podie ruku. "Nemojte, molim vas. Potrebno mi je da razgovaram s vama." Strah i zavist koje je ovaj ovek budio u njemu u magnovenju se behu pretvorili u neku vrstu ljubavi, kao da su mu se vratila oseanja koja pre etiri decenije nikako nije priznavao. Sa tim oseanjima stigla je i iznenadna, okolina, gotovo bolna briga za Karen. ta li ona sada radi? @eleo je da razgovara i sa njom. Ta njegova koa... tako je stara! "Hoemo li da se priseamo? Sada izgleda imamo dovoljno vremena, a kasnije ga moda nee biti." Mirski klimnu glavom i ponovo sede, nagnuvi se napred, nalaken na kolena, prepletenih prstiju. One blagosti bee nestalo. "Moda treba da obojica osveimo seanja", ree Lenijer. "@eleo sam da vam kaem koliko sam umoran, ali sada vie nisam preterano umoran." Mirski nemarno odmahnu rukom. "Stari ratnici uvek preivaju stare uspomene." "Prevakavaju", nasmei se Lenijer. inilo mu se vrlo udnim da Mirski tako nesvesno pogrei. "To bi mi se dopalo." "Priajte mi ta se desilo poto sam otiao." "Prvo bih vam postavio jedno pitanje... Zapravo, hiljadu pitanja." "Ne mogu da odgovorim na hiljadu pitanja", odvrati Mirski. "Onda barem jedno ili dva." Mirski sumnjiavo klimnu glavom. "Vae izlaganje... u njemu je bilo toliko moi. Rekli ste nam da e oni uzeti da uzimaju - itave galaksije i pretvaraju ih, unitavajui ih... u beivotne galaksije?" Mirski se nasmei. "Mudro pitanje. Da. Mrtvoroene, moglo bi se rei... Velike, pune energije, tako da e svejedno same sebe sagoreti, ili e se brzo survati ka zamrznutim zvezdama u sreditu... Vi ih nazivate crnim rupama. Ni ivot ni red u tim galaksijama ne mogu da opstanu. Konani Um ubrzava i kontrolie njihovu smrt." Lenijer je glupo klimao glavom, pa se zaustavi i obliza suve usne. "Uz toliku mo, to nas naprosto ne prisile? Neka poalju nekakvu armiju ljudi kao to ste vi, ili... ili neto monije." "Nije prefinjeno. Nije pravi nain." "A ta ako ne uspete?"

Mirski slee oramenima. "ak i tada." "ta e se desiti... od sada pa do kraja vremena?" Eto, tako, otvoreno; ponovo se zainteresovao za budunost, i sa tim je dola i radoznalost. "Seam se samo onoga to mi je potrebno. I kad bih se seao svega, ne bih smeo da vam kaem... barem, ne sve." "Koliko e potrajati... do kraja?" "Vreme znai sve manje i manje u tom podruju istorije", odgovori Mirski, "ali procena - cifra - nije preterano zbunjujua. Oko sedamdeset pet milijardi godina." Lenijer mirnu, pokuavaui da shvati toliki raspon. Mirski tuno odmahnu glavom. "Izvinite. Ne pokuavam da izvrdam, ali za sada mogu da kaem samo toliko. Moda, kasnije... mnogo kasnije, kada se ljudi pridrue zajednicama..." Lenijer se strese i klimnu glavom. "U redu", ree on. "Ali, i dalje sam radoznao. Drugi e verovatno biti jo radoznaliji od mene... Oni isti ljudi koje morate da ubedite." Mirski se smrknuto sloi. "A sada, Geri, i ja imam pitanja. Moemo li da priamo o onome to se dogaalo po odlasku Geelskih okruga?" "Od kog trenutka?" "Od povratka na Zemlju." Lenijer razmisli, nae poetnu taku i poe svoje priznanje, poto je potreba za njim konano prola.

26. GEA Ptice su pevale, a u vazduhu se osealo jo neto - neki elektricitet. Rita zbaci pokrivae i oslunu ljude koji su se mumlajui kretali atorom. Ona protrlja oi da se razbudi; sada je shvatala koliko je bila iscrpljena, napeta do pucanja. Za trenutak je nastavila da se mazi u krevetu, odbijajui da poslua nagone. Potom je neto eksplodiralo nedaleko od atora i ona se nae na kolenima, pa na nogama, obuena samo u labavo donje rublje. Vazduh je pucketao a vetar je ljuljao ator. Nekoliko mukaraca su vikali, pitajui i nareujui. Demetrios podie kraj njenog atorskog krila, zagleda se u nju, postien, i obrati joj se skoro strogo. "Oluja. Pljusak e poeti svakog trenutka."

"Samo nam je jo to trebalo!" Ona uskoi u pantalone, nimalo postiena to ju je video. Zapravo, taj trenutak ju je pomalo uzbudio - divljenje u njegovom pogledu pre nego to ga je utivost navela da obori oi... "To samo poveava uzbuenje", priznade on, okreui joj lea. Ona zaveza koulju i zakopa jaknu, a onda se sae da se obuje, brzo zakopavajui cipele. Bila je potpuno obuena za nekoliko sekundi. Ona pouri kraj Demetriosa i izmeu kibernetosa i vojnika, niz pokriven otvor izmeu dva dela atora, pa napolje. Oresija i Damal Ata stajali su na ivici jaruge, Oresija sa rukama na kukovima, Ata govorei u mikrofon pokretnog radija koji se nalazio na leima jednog vojnika. ta se desilo sa zabranom korienja radija? upita se ona. Demetrios izie za njom iz atora, ba kad su joj prve krupne kapi kie pale na lice i ruke i ostavile tamne mrlje na jakni. Ata podie ruke i odmahnu glavom; poslednja kap, vie nego to ijedan ovek moe da podnese. Dva peloleta kao da su se zgrila pod napadom, elisa oputenih gotovo do same trave. Vojnici su stajali na ulazima, i video se dim iz nekoliko lula dok su nemarno posmatrali kako pljusak postaje sve jai. Oresija vrati mikrofon vojniku i podie jaknu preko glave, trei ka njima. Na jugu sevnu munja, osvetlivi gust pokrov oblaka i stepu oko njih hladnim, bledim sjajem. "U Aleksandreji je propast", povika je Oresija kroz novo prolamanje grmljavine. On gurnu Ritu i Demetriosa nazad u ator i odbaci jaknu, provlaei ruku kao etku kroz mokru kosu i trljajui prstima oi. Ata je ostao da stoji usred oluje, povremeno podiui ruke, neto viui ili apui, to nisu mogli da razaberu zbog buke. "Hoe da ga pogodi munja. Moda bi nam svima bilo bolje", dobaci im Oresija. "Dolo je do pobune. Struja iz Muzejona, ini mi se... i Jevreji. Lokisa je pod opsadom, a Palata je blokirana. Vojnici odani kraljici bacili su bombe na Muzejon..." "Ne!" Riti se ta re otre. Uzaludno, besno zahtevanje reda. Oresija joj grimasom pokaza sauee. "Trebalo je da znamo, po onom to smo videli u Bagdadu i Damasku. Na putu nazad neemo imati nikakvu zatitu. Koliko znam, granine postaje Huna i Severusa su sad pod uzbunom. Mislim da jo nisu locirali na radio, ali uspee ako budemo morali da poaljemo jo neku poruku." Lugotriks je stajao nad Ritom, visoki zatitnik, tamnih oiju pod namrtenim obrvama. "ta emo sad ovde?" upita Demetrios, uznemiren, ali ne i uplaen. "Obaviemo svoj posao", odgovori Oresija. "Imamo dva sata pre nego to naredim povlaenje, pa emo pokuati da se vratimo nazad. Istovariemo sve to je potrebo iz teretnog aviona." On naredi nekolicini vojnika da organizuju prenoenje

paketa. Napolju se ulo kako motori tankera nadjaavaju oluju. Gorivo je prebaeno, i ovaj je sad poletao. "Duga, dokona ekspedicija vie nije mogua, ali moemo da ispitamo tu kapiju, nauimo koliko moemo, i spasemo kou pre nego to Kirgizi, kazaki Tatari ili njihovi gospodari Rusi dou do nas." Ata najzad odustade od proklinjanja oluje i pridrui im se pod atorom. "Munja je pogodila kapiju", ree on zadihano. "Sinula je kao lampa." I on i Oresija istovremeno pogledae Ritu. "Ne mene je red, je li tako?" upita ona. "Doneu Predmete", ree Lugotriks. Pomalo iznenaeno, ona pogleda za Keltom koji se udaljavao. Svi me guraju da radim ovo. Ne svia mi se oseanje koje me obuzima; svi moji nagoni govore ne... Ili se samo plaila? "Moe li munja da pogodi i kljunjau?" upita Oresija. "Ne znam", tiho odgovori Rita. "ta?" "Ne znam!" prodra se ona. Demetrios je bezvoljno klimao glavom, i ona mu okrenula lea u naletu gaenja, sasvim suprotnog onoj ranijoj zainteresovanosti. On mi nee pomoi. Niko mi nee pomoi. U zamci sam. Lugotriks se vrati sa velikom kutijom i ona je otkljua svojim kljuem i izvadi kljunjau, drei je nisko pred sobom, oseajui njenu mo u svojim rukama i mislima. Pokuava da me umiri. Kelt proverio svoj mainski pitolj i stade se premetati s noge na nogu iza nje. Oresija se nasmei i otvori vrata atora. Bez oklevanja, odbijajui da ikome pokae ikakvu slabost, zgaena na sebe i na sve ostalo - naroito na svoje jueranje slaboumno zanoenje avanturom - ona izie na kiu. Tu zastade i okrenu se, mirkajui pod otrim kapima. "Onuda", dobaci joj Demetrios, pokazujui prema jaruzi. "Uskoro e poplava", doviknu mu ona preko ramena. Mukarci su ili za njom, svi pogrbljeni sem Kelta. Lugotriks je koraao kroz oluju kao hodajue drvo, kose zalepljene preko lica, oiju pretvorenih u proreze, iskeenih zuba. Dno jaruge ve je bilo pokriveno vodom do lanaka. Rita se okliznu i nesigurno poe niz obalu, nekako se odravajui na nogama, sa kljunjaom u obema rukama, sve dok nije pljusnula na dno i stala kraj treperavog soiva kapije, videi je oima i umom, neizmenjenu ni olujom ni udarom munje.

Klunjaa joj pokaza koliko je prostrana oluja, i preko ekrana su bljeskali udni simboli, okupljajui se na jednom mestu u oblacima i bljeskajui zeleno - ba kada je munja ponovo osvetlila preriju. Kljunjaa ju je obavetavala o svim uslovima oko kapije. teta to mi baka nije priala o ovome, pomisli ona. Moda nije znala. "Jo je tu, i nije se promenila", doviknu ona mukarcima. Samo je Lugotriks poao za njom u jarugu. Demetrios bee zastao na pola puta niz obalu, ne iz straha, inilo joj se, nego iz potovanja prema njenom poloaju i tome kako kontrolie situaciju. "Treba li ti pomo?" upita je on, pruajui joj ruku. "Ne znam", odgovori ona. "Nikad ranije nisam ovo radila." ta da radim da proirim kapiju? upita ona kljunjau. Pretpostavljala je da svi to ele, a nemaju vremena za posebnu opreznost. Jedina je mogla da zamisli ko ili ta ih eka sa druge strane: demoni ili bogovi. Jo je bila dete Rodosa, ma koliko se pretvarala da je prefinjena. Nije imala poreklo kao njena baka. Kljunjaa ju je uputila, ispod nivoa koji bi mogla da prati svesnim umom. Ruke su je peckale; bilo je skoro bolno. Miii su joj se sitno grili, navikavajui se na nova uputstva; nova nareenja su jurila njenim nervnim sistemom svega nekoliko sekundi. Rita se za trenutak oseti premorenom i na ivici munine, ali to je brzo proe i ona se ispravi. Iznenaeno je mirkala da bi oterala nekoliko kapi vode. Kia je stala, a da ona to nije ni primetila. Da li se onesvestila ili izgubila? Ona se okrenu i ugleda Lugotriksa iza sebe, pogleda uperenog preko njene glave. Demetrios se nalazio na pola puta niz obalu, a Ata i Oresija sa vojnicima stajali su pokraj ivice. Svi su zurili u kapiju. Rita podie pogled. Soivo se podiglo, proirilo i zadebljalo. udno je svetlucalo pod sveim zracima jutarnjeg sunca koje se pod niskim uglom prosijavalo kroz sve ree oblake. Rita se ponovo obrati kljunjai. Kapija se promenila. ta se deava? Naveli smo je da se proiri, odgovori kljunjaa. Ti si tako naredila. Mogu li da proem kroz nju? Nije preporuljivo, odgovori kljunjaa.

Zato? Ne moemo znati ta je sa druge strane. Rita pomisli da je to veoma logino, ali vreme im je bilo ogranieno. Nema naina da saznamo? Nikakvog. Ali, otvorena je? Da. Moe li neko da proe sa druge strane? Da. Rita poe da shvata veliinu onoga to je uinila. Stajala je ispod kapije, malo sa strane, divei se njenoj neprirodnoj lepoti, nalik na lebdeu kinu kap, ili ono soivo neke ogromne ribe. Voda u jaruzi joj poraste preko lanaka. Valjala se u staklastim talasima preko povijene trave, dok se blatnjava pena hvatala za obalu. Rita je pogleda, uznemirena, i zakljui da bi bilo mudro vratiti se na obalu, dalje od mogue poplave. Ona stade pokraj Demetriosa, drei kljunjau u nivou kolena, teko diui. "Otvorena je", tiho mu ree ona, i on pogleda Atu i Oresiju, a onda opet nju. "Zar nee da im kae?" "Naravno da hou", odgovori ona. "Otvorena je", doviknu im preko ramena. "Otvorila sam je. Kljunjaa ju je otvorila." Ata klimnu glavom, oputenih usana, kiljei i razmiljajui. Oresija joj se kratko nasmei. "Moemo da proemo?" "Kljunjaa kae da moemo, ali da ne bi trebalo. Ona ne zna ta je sa druge strane." Oresija sie niz obalu. "Doli smo ovamo da istraujemo", podseti ih on. "Ma ta se dogaalo u Aleksandreji, ovo je naa misija. Suvie si vana da bismo te poslali tuda", ree on Riti, "a Ata nam je potreban da u sluaju potrebe komanduje pilotima i vojnicima. to e se verovatno desiti. Demetrios..." "Ja bih rado bih poao", javi se mehanikos, blistavih oiju. "Ne." Oresija podie ruke i odmahnu glavom. "Ti nisi odreen da rizikuje. Ja jesam." Lugotriks ih je paljivo posmatrao, pratei razgovor pogledom.

"Donesite drugi Predmet", naredi Oresija jednom od vojnika i ovek otra da poslua. "Ne znam kako da ga koristim", ree Rita. "Baka mi nije objasnila." "Krajnje nemarno s njene strane", primeti Oresija, ozaren zbog izazova. "Videemo da li jo radi, i moemo li da je koristimo. Ako radi, idem kroz kapiju. Ako ne radi..." "Ja sam odgovorna za sve Predmete", usprotivi se Rita. "A ja sam odgovoran za tebe", odvrati Oresija. "Ako ne radi, moemo bar najpre da kroz nju proturimo neku od ivotinja u kavezu, pa da onda poemo za njom - ako se ivotinja vrati iva." On dotae Ritu po ruci. Nisam potpuna budala, i ne elim da umrem. Biemo oprezni." Vojnik donese u jarugu kutiju sa drugim Predmetom. Rita je otvori, dok ju je on drao, i izvadi kontrolnu kutiju i kutiju za recirkulaciju, obe privrene za debeli crni pojas. "Veoma su stare", primeti ona. Oresija podie ruke da mu namesti pojas. "Kako se ukljuuje?" Rita se malo zamisli, a onda dotae kontrolnu kutiju. Aparat nije govorio njenom umu; oito je bio manje sloen od kljunjae. ta bi baka uradila? upita se ona. Obratila bi joj se. "Molim te, ukljui se", ree ona na helenskom. "Molim te, zatiti ovog oveka." Nita se nije desilo. Rita malo razmisli, a onda odui da oproba bakin engleski, neobian jezik koji uopte nije teno govorila. "Molim te, ukljui se", ree ona. "Zatiti ovog oveka." Opet nije bilo odgovora. Rita oseti nalet besa pred sopstvenim neznanjem. Zato me baka nije nauila kako se koriste svi Predmeti? Moda pred kraj ivota Patrikijina mudrost bee izbledela. "Ne znam ta jo da pokuam..." poali se ona. "Osim... moda e raditi ako ga ja stavim." Oresija odluno odmahnu glavom. "Ako njena Carska Hipselota jo sedi na svom prestolu, odrubie mi glavu ako te izloim bilo kakvoj opasnosti. Prvo emo probati sa ivotinjom." I on naredi da donesu jednog kunia. "Idem ja." Lugotriks se poverljivo obrati Riti, tiho, na samo uho, ali ona odmahnu glavom; sve je bilo zbrkano. Oni su bili amateri; niko od ostalih verovatno ak ni ona - nemaju pojma koliko je znaajna ova prilika, koliko je opasna, i to ne samo po njih.

Kuni stie, hrpica krzna u kavezu od prua, mrdajui ruiastim nosem. Kavez je bio okaen na metalnu kuku na dugoj drvenoj motki. Voda ne bee znatnije narasla, i Oresija uze kraj motke i zagazi u potok, nespretno hodajui sa kavezom koji se klatario ispred njega. "Gde da ga stavim?" upita on. Rita je uprkos svemu morala da se nasmei. "U sredinu." Izgleda da je ovo i Lugotriksu bilo zabavno; Kelt je retko nalazio neto emu bi se vredelo nasmeiti. Oresija podie dugu motku i namesti kavez pred sredite svetlucavog soiva. "Ovako?" upita on. Kavez i kuni nestadoe, kao na pokret ruke maioniara. "Da", tiho ree Rita, zadivljena. Ona pokua da zamisli Patrikiju kako ispada iz takvog soiva, dospevi u kanal za navodnjavanje... "Ostaviu ga nekoliko sekundi", ree Oresija, dok mu je motka podrhtavala u rukama. Rita odjednom zau duboku tutnjavu sa severa. Damal Ata podie pogled sa jaruge i tre se. "Tatari - Kirgizi!" povika on. "Ima ih na stotine!" Oresija preblede, ali nastavi da dri motku kako treba. "Gde?" Lugotriks skoi na ivicu jaruge. Rita je bila rastrzana izmeu ostanka kraj kapije i Oresije i odlaska za Keltom, kako bi videla ta se deava. Vojnici su vikali oko peloleta. Tutnjava je postajala sve glasnija. "Konjanici i peadija!" doviknu joj Lugotriks. "Blizu su - na nekoliko stadija." "Pod kojom su zastavom?" upita Oresija, dok mu je itava gornja polovina tela drhtala od teine kaveza i motke. Soivo je lebdelo, mirno i nedirnuto, progutavi kavez kao to nevidljiva vrata gutaju vrh maioniarevog konopca. "Nema zastave", odgovori Damal Ata. "To su Kirgizi! Moramo da idemo!" Oresija grevito izvue kavez iz kapije i Rita ugleda mlitavu sivocrvenu mrlju u kavezu, dok je Oresija prebacivao vrh motke preko potoka, na obalu. Oboje se zagledae u kunia. Bio je mrtav; jedva da je uote i liio na ivotinju. "ta mu se desilo?" upita Rita. "Izgleda kao da je eksplodirao, ili ga je neto rastrglo", odgovori Oresija. On opipa drvene reetke; bile su itave, a iz onoga to je bilo u njima kapala je krv u travu i prainu. On otkai kavez i urno ga ugura u gumiranu vreu. Lugotriks sie niz strminu i zgrabi je za ruku. "Odmah idemo", odluno ree on, s mainskim pitoljem u ruci. Nije se opirala.

Zaustavili su se za trenutak na ivici jaruge, kako bi pokupili svoje stvari. Vojnici su trali kroz travu ka peloletu, nosei kutije sa prtljagom. Jedan se saplete i pade, vrisnuvi, i Rita pomislila da su ga pogodili; ali on se podie na noge i ponovo uze svoj teret. Pogledavi prema severu, iza peloleta, ugledala je niz tamnih jahaa kako se brzo kreu ka njima, na konjima koji su gazili travu do bedara. Za njima se dizalo blato, a glasovi su im se stapali u teku, leleeu pesmu preko tutnjave kopita. Neki su izmahivali maevima i dugim pukama. Prikriven sve dosad od njihovih pogleda iza niskog breuljka, iza jahaa se iznenada pojavi krhak viekrilni galebolet, zujei kao vilin konjic u letu. Galebolet najzad prelete jahae, povea visinu i pree na oko pedeset ruku iznad njih, krila skoro vertikalno podignutih dok su kibernetos i jedan putnik na zadnjem seditu pokuavali da vide uljeze. Jasno je razabrala dugi crni teleskop u rukama putnika, a onda je Lugotriks prihvati za ruke, pribi joj ih za bokove svojim ogromnim akama, i potra sa njom ka najbliem peloletu. Oresija je nastojao da ne zaostane. Ona se okrenu i ugledala Damala Atu kako juri, rairenih ruku, sa ogrtaem koji je leprao, ka grupi vojnika koji su nosili jo prtljaga iz teretnog galeboleta. "Bacite to! Pravac vaa letilica!" naredi im on. Ali, bilo je ve prekasno. Konjanici su ve jahali kroz logor, neki su se sjurili u movaru, jedva promaivi kapiju, pa na drugu stranu. Konji su frktali i penili, irei nozdrve. Jahai su nosili crne obojke i tamnosive pantalone, sa irokim purpurnim tunikama vezanim konopcem oko pojaca i zglobova. Kape su im bile od krzna, sa poklopcima za ui koji su leprali dok su kruili oko jednog atora, nianei pukama, smejui se i podvriskujui. Vojnici se spustie u travu, na kolena, ili su stajali kao ukopani, iskolaenih oiju, okreui se tamo-amo, ne usuujui se da podignu svoje oruje. Oito su bili brojno nadjaani. Da bi zbrka bila vea, ponovo je poela kia. Lugotriks podie Ritu u pelolet i uskoi za njom, gurnuvi je izmom iza jednog zaveljaja, dok je zauzimao poloaj sa pitoljem iza lea, naspram otvorenih vrata. Ostali vojnici su se krili u letelici, a neki behu otpuzali ispod nje, traei zaklon od galopirajuih konja. Bilo je barem tri stotine jahaa. Drugi pelolet pokrenu motore. Rita otpuzala do niskog prozora sa suprotne strane i ugleda elise kako se mono okreu, ali jo povijene, skoro u travi. Konjanici su jahali oko peloleta, puaka uperenih u prednju kabinu, viui i maui drugom rukom nanie. Oresija dopuza do nje. Iza njih je kaljao Demetrios. "Nee dozvoliti da iko ode", ree on. Damal Ata stie prilino dostojanstveno izmeu etiri jahaa na konjima koji su se propinjali, gledajui tamo-amo uz divalj osmeh. Pokazuje im da se ne plai, pomisli Rita. Ata se okrenu i prie tik uz rotirajue elise. Sada su poveavale brzinu, pa su se polako ispravljale, dok se trava se povijala prema spolja. Jahai su jahali ne zaklanjajui se, sa spremnim pukama. Ata neto povika ka peloletu, ali iz letelice nisu mogli da razaberu ta govori.

"Trai da zaustavimo motore", nagaao je Oresija. Demetros bee sebi naao mesto kraj drugog prozora. "ta se desilo sa kuniem?" upita on. "Mrtav je", gorko odgovori Oresija. "S ovom ekspedicijom imamo takvu sreu od samog poetka." "Kako, mrtav?" raspitivao se i dalje Demetrios. "Kao da ga je neto pojelo i ispljunulo!" odvrati Oresija, besno ga gledajui. "Ionako emo za nekoliko minuta moda svi biti mrtvi!" Okruen jahaima, Damal Ata je razgovarao sa miiavim tipom u debelom crnom vunenom kaputu, sjajnom od kie, zbog kojg je izgledao dvostruko krupniji od ionako uasavajue veliine. Kirgiz je nemarno mahao dugom sabljom blizu Atinih rebara. Ata kao da nije obraao panju na to, odravajui velianstvenu smirenost uprkos tome to je bio prokisao do koe, sa kosom koja je visila u dugim pramenovima. Ostali jahai behu prikupili rasute vojnike pred sobom kao stado. Motori drugog peloleta alosno su zavijali, a onda se turbine naglo zaustavie i elise se zaustavie i opustie se. "Predaje se", ree Oresija. "Nije bilo mnogo izbora." Rita je i dalje drala kljunjau. Nekoliko minuta nije obraala panju na spravu, ali ju je vrsto stezala obema rukama. Odvojivi lice od prozora i protresavi jednu pa drugu bolnu ruku, ona ponovo obrati punu panju na ono to joj je naprava govorila. Misli joj se ponovo ispunie slikama. Videla je kapiju - i dalje predstavljenu crvenim krstom - i ono to je moralo predstavljati izmaglicu kinih kapi oko jaruge. Jahai, po svemu sudei, nisu bili od znaaja za kljunjau - nije primetila nikakav simbol koji bi oznaio njihovo prisustvo. ali neto se desilo sa crvenim krstom. Sada je bio opervaen jednim crvenim krugom, pa jo jednim, i jo jednim. Krugovi se behu razbili u tri jednaka dela, koji su poeli da rotiraju oko krsta. ta se deava? Kapija se i dalje iri, odgovori kljunjaa. Kako? Kontroliu je sa druge strane. Riti se grlo stee. Nije bila zaista uplaena - oduevljena, okirana, iznenaena, da, ali ne i uplaena - sve do sada. "ta smo to uradili?" promrmlja ona. Ponovo se pomoli Ateni Lindiji i zatvori oi, poelevi da je Patrikija tu da je posavetuje.

Tri jahaa kao da iznikoe iz zemlje pred ulazom u pelolet, urlajui i maui pukama i maevima. Oresija ustade i stade pred njih, pruajui ruke kako bi pokazao da nije naoruan. Glavni jaha, gologlav, elav i sa dugim, tankim brkovima, nae se napred u malenom sedlu i dade Oresiji znak da prie. "Govori li helenski?" upita ga jaha. "Da", odgovori Oresija. "Na strategos, on eli da razgovara sa tobom - ti si Oresija?" "Da." "Ti nareuje onom arabiosu Damal Ati?" "Da." "Zbog ega ste ovde?" ]elavi jaha se nae napred, sa izrazom napetog, udnog zanimanja. Potom se zavali, divlje maui maem. "Neee. Rei e strategosu, sa arabiosom, svi zajedno." Oresija izie i poe za jahaima kroz travu, oko peloleta, do mesta gde je Ata razgovarao a ovekom u vunenom kaputu. Rita je i dalje sa pola panje pratila sliku iz kljunjae. Krugovi koji su se okretai oko krsta behu se zamaglili; to je, kako je kljunjaa rekla, oznaavalo snagu kapije. Troila je mnogo energije. Nije mogla da golim okom vidi ni jarugu ni kapiju. "Neto se deava", dobaci ona Demetriosu i on klee kraj nje, dok mu je iz kose kapala kia. Svi su liili na udavljene make. On prui ruku, i ona mu napravi mesta da uhvati kljunjau, pa ga povue da dotakne drku. On razrogai oi. "Boe!" uzviknu on. "Ovo je komar." "Pretpostavljam da Tatari ne vide nita neobino", nagaala je Rita. "Ali, kapija postaje sve ira i jaa." "Zato?" "Neto e proi kroz nju", odgovori ona. "Moda jo ljudi nalik na tvoju baku", oglasi se Lugotriks. Bio je stavio mainski pitolj iza kuita ekrka, da bude skriven, ali pri ruci; nije mu bio u rukama, za sluaj da ih budu pretresali. Rita odmahnu glavom. Oseala je vrtoglavicu, gotovo groznicu. To nisu ljudi, ree joj kljunjaa. Ne koriste ljudske metode na kapiji.

Demetrios je zurio u nju, poto je i sam uo poruku, ali nije znao kako da je razume. Koliko brzo? upita ona. Kapija je otvorena. Ne moe se znati kada e proi kroz nju.

27. IAK, ETVRTA KOMORA Nije bilo vremena za brigu to Jart skoro sasvim sarauje sa njegovim deliminjakom; Olmi je jedva uspevao da prati dotok podataka koje su razmenjivali. Postojao je rizik; posebno pritajena korozija ili crv moda su bili ugraeni u Jartov protok podataka, i moda e proi ak i kroz Olmijeve filtere i druge zatite, ali takav rizik Olmi je bio spreman da prihvati. Razmena nije bila jednosmerna. Olmijev deliminjak pruao je Jartu odabrane podatke o ljudima. Fiziki, Olmi je sedeo na steni kraj uzanog potoka, a svetlost iz cevi se probijala kroz izmaglicu polena koji je padao kao praina po mirnom jezercetu kraj njegovih nogu. Mentalno, istraivao je lavirint drutvenih slojeva Jarta, sada ubeen da su Jartovi podaci istinski, a ne izmiljeni. Bili su suvie ubedljivi, suvie u skladu sa ono malo to su ljudi uspeli da saznaju o sovjim dugogodinjim suparnicima na Putu. Jart je bio prilagoeni izvrilac. Izvrioci ispunjavaju nareenja koja dolaze preko izvrilaca dunosti, neto drugaijih i mentalno i fiziki. Izvrilac se mogao smatrati radnikom, iako njegovi poslovi esto nisu bili fiziki; izvrioci su mogli biti zadueni i za obradu podataka i za fiziki rad. Izvrioci dunosti smiljali su praktine naine za sprovoenje politike. Odluivali su koga treba pozvati iz mase izvrilaca, koji se uvaju, kako je Olmi shvatio, u nekoj vrsti gradske memorije, mada su tamo bili neaktivni. Ako im je za posao bio potreban fiziki oblik, dobijali su tela koja su mogla biti mehanika, bioloka ili kombijacija tog dvoga. Postojao je i opis drugaijeg tipa tela za koji Olmi nije bio siguran da li ga razume; prevod mu je stigao kao matematiki oblik, ali nije bio potpun ni u kom smislu. Jart se nije ustezao da uskrati kljune podatke. To je vailo i za Olmija. Iznad izvrilaca dunosti nalazile su se komande. Komande su stvarale politiku i predviale rezultate uz pomo obimnih simulacija i modelovanja. Komande su uvek u Jartima u prirodnim telima, bez ikakve nadgradnje. Smrtne su i umirale su od starosti. Nikada se nisu usnimavale. Olmija je donekle zbunilo ovo usko grlo u inae izuzetno naprednoj i amorfnoj grupi bia; zbog ega ne omoguiti onima koji

su oito vani u hijerarhiji vie prilagodljivosti, i vie sposobnosti nego to su ih prirodno imali? On uputi poruku deliminjaku da se raspita kod Jarta o tome. Nad komandom i svim ostalim inovima Jarta stajalo je komandno nadgledanje. U prvi mah Olmi nije mogao da shvati kakvu ulogu igra komandno nadgledanje. Jedinke su u tom sluaju bile nepokretne; nisu imale telo, i neprekidno su obitavale u memorijskom skladitu drugaijem od onoga u kome su bili drani neaktivni izvrioci. Jarti iz komandnog nadgledanja - ako su se uopte i mogli nazvati Jartima - bili su lieni svega osim istih sposobnosti miljenja i toga radi bili su veoma izmenjeni. Oito, oni su prikupljali podatke iz svih slojeva drutva, ispitivali ih, donosili procene o postizanju ciljeva i efikasnosti delovanja, i davali "preporuke" komandi. U itavoj kibernetskoj tehnologiji Jarta, koliko je Olmi saznao, nisu postojali vetaki programi; celokupnu obradu podataka obavljale su linosti Jarta koje su, ranije ili kasnije, zauzimale prirodna tela Jarta. Ma koliko daleko od svojih prirodnih korenova, ma koliko umnoavane, menjane i prilagoavane, ove linosti uvek su zadravale vezu sa svojim originalnim memorijama. Dakle, bilo je mogue da jo uvek postoje aktivni Jarti koji se seaju vremena pre nego to su upali u Put, koji se moda seaju matinog sveta Jarta. Ako su imali jedan matini svet... Jarti moda nisu jedna vrsta, nego kombinacija mnogih - neka vrsta volvoksa stvorenja i kultura. Jedini nivo drutva kome je dozvoljeno da se razmnoava prirodnim putem bila je komanda. U podacima nije blo nikakvog nagovetaja o tome kako bi komanda mogla da izgleda; Olmiju je polako postajalo jasno da je Jartima fiziologija mnogo manje vana nego to su ljudi ranije mislili. Jarti su, ak mnogo vie od ljudi, bili prevazili svoje fiziko poreklo; veinu su upile njihove kibernetske strukture. Ipak, sasvim poteno, Olmiju je bilo jasno da bi, da je Beskonani Heksamon nastavio razvoj, ljudi moda zavrili kao drutvo kvalitativno veoma slino Jartima. Moda je to jo mogue; neo-Geeli vre pritisak na Zemaljski Heksamon da se vrati starom nainu ivota. Da li sloboda ili individualnost ita znae u takvoj kulturi? Jo jedno pitanje za deliminjaka. U svim dosadanjim podacima Olmi nije naao nita to bi se moglo smatrati strateki bitnim; nita o aktivnostima Jarta u Putu, o njihovim trgovakim partnerima (ako ih imaju) ili o njihovim krajnjim ciljevima (opet, ako ih imaju). Zakljuio je stoga da bi bilo najbolje da ne natura to pitanje sve dok mu se ne uini pogodnim da prui Jartu sline podatke.

itava razmena podataka liila je na neku vrstu plesa. Pokreti su poeli nespretno, sada su se naglo ubrzavali, a uskoro e se moda ponovo usporiti do odmerenog ritma tamo-amo. Za sada je postojala gotovo potpuna saradnja. Olmi je sumnjao da e to potrajati; Jart je ipak imao i svoju misiju, i verovatno podozreva da je proteklo mnogo vremena. Budnost je i dalje bila najvanija.

28. ZEMLJA Nije bilo nikakvog fizikog oseanja dok se atl podizao sa piste u Krajsteru. Karen Ferli Lenijer na trenutak je zatvorila oi i oslunula uzvike delegata, od kojih mnogi do pre nekoliko nedelja nisu nikada ni leteli, a nekmoli putovali u svemir. Provee sedam asova na putu pre nego to pristanu na Kamen - iak, popravi se ona. Samo su Stari Uroenici nazivali asteroid u orbiti Kamenom. Jo uvek vitka, plave kose koja je bledela u boju pepela osvetljenog suncem, Karen je delovala zrelo, ali ni blizu svojih ezdeset osam godina. Dali bi joj najvie etrdeset. Njeno ponosno dranje i kondicija predstavljali su deo zatite od smrti; ako ona uspeva da ouva snagu i mladost, oseala je vie podsvesno nego drugaije, onda i Zemlja moe da povrati vitalnost. Ponekad je optuivala sebe za tatinu samodovoljnosti, ali, na ta bi to trebalo da je tata, ili, kad smo ve kod toga, zbog koga da to bude? Njen mu joj ne bee polaskao na izgledu ve dobrih pet godina; nisu vodili ljubav tri godine; a nije imala vremena ni sklonosti za prolazne veze. @ivot ju je uinio soro sasvim samodovoljnom, u emocionalnom smislu slinom homorfu Olmiju. Atmosfera u atlu bila je naelektrisana od uzbuenja. Delegati su sedeli prilepljeni za prozore, razrogaenih oiju. Posle jednog i po sata, novina bee ve dovoljno jenjala da neki od njih skrenu pogled sa zvezda i Zemlje. Karen se osvrnu po prostranoj, poluosvetljenoj, beloj unutranjosti kabine. Kao i u skoro svim Heksamonovim atlovima, nametaj je liio na veto oblikovano pecivo od belog hleba: kauevi ratrkani skoro nemarno, dajui najveu iskorienost, svaki sposoban da se prilagodi telu onoga ko na njemu sedi; tama tamo gde nisu bili potrebni prozori, prozirne ploe tamo gde su putnici eleli da gledaju napolje; jezerce svetlosti tamo gde je neki delegat itao hrpu papira (kako arhaino u ovoj okolini!), i senka tamo gde je neko spavao. Ovaj Heksamonov atl bio je znatno vei od ostalih, sposoban da prenese nekoliko stotina putnika. Sada ih je bilo etrdeset pet, od toga etrdeset jedna osoba iz raznih delova Zemlje, ukljuujui i nju. Bie to velianstven eksperiment -

povezati, tapom i kanapom, ove pojedince u jedinstvenu porodicu, nauiti ih da vide da njihovi problemi nisu odvojeni nego uzajamno povezani, i da ne gledaju na svoje kolege kao na suparnike, nego pomagae. Upoznavanje u Krajsteru bee proteklo sasvim glatko; Karen se stopila s njima, uprkos svom poloaju glavnog koordinatora za Zemlju, i veina grupe ju je prihvatila kao sebi ravnog. Deo delegata bee vezao za nju, pokuavaui da stvore sloj bliskih vladalaca. Jedna od njih bila je sredovena ena sa kineskog kopna, ija zajednica, blizu Karenine provincije Junan, nije bila u dodiru sa Zemaljskim Heksamonom sve do pre pet godina. Drugi je bio veoma ponosan, oiljcima izbrazdan Ukrajinac, koji je predstalvjao grupu Nezavisnih koji su zadravali potencijalne pljakae svojih sela i gradova skoro dvadeset godina posle Smrti. Trei je bio Severnoamerikanac iz Meksiko Sitija. Meksiko Siti bee preiveo bombe, ali ga je pogodilo smrtonosno zraenje, i sada su ga naseljavali Latinci iz Srednje Amerike i izbeglice iz pograninih gradova... Karen je bilo milo to imaju poverenja u nju, ali je pazila da sprei stvaranje hijerarhije koju su i nesvesno stvarali. Nije elela istaknuto mesto ni mo, samo uspeh. Imali su jedinstvenu priliku. Okolnostima je trebalo obazrivo rukovati. Na svim licima se primeivao trag Zemljine agonije, iako su neki od njih bili roeni i nakon Smrti. Neki od ovih ljudi behu primili pseudo-Talzit mentalnu terapiju, koja im je ouvala razum i sposobnosti ak i u najgorim vremenima; bili su neverovatno vrsti i otporni. Lino su ih odabrali sociolozi Heksmona koji su proveli mesece u pretraivanju cenzusa Oporavka - upotpunjenim tek u poslednje etiri godine - tragajui ba za takvima. "Nazivamo ih visokim prvacima", rekla je Suli Ram Kikura, koordinator projekta, kada je priala sa Karen. "Snani i prirodni, sa malo ili nimalo prethodnih intervencija." Veina njih su bili prirodne voe, koji su se domogli vlasti bez pomoi Heksamona. Izgledali su oputeni ovako zajedno, iako su se tek poneki meu njima bili ranije sreli kao voe. Njihove zajednice bile su dovoljo daleke da im se granice ne dodiruju, a i trgovina je bila retka; ali, kako se bude upotpunjavala socijalna struktura Heksamona u narednih deset godina, njihovi narodi e svakako doi u dodir, a iskustvo koje e stei na Kamenu uinie sve njih - kako se Heksamon nadao - nekom vrstom semena prosutog irom Oporavljene Zemlje. Predrasude Ser Ram Kikure protiv obimnijeg psiholokog uplitanja Heksamona jo su se primeivale; stoga je ona bila savren koordinator za ovaj projekat, pokuaj da se Zemlji dopusti da stane na svoje noge. Neki graani Zemaljskog Heksamona kao da su oseali kako Heksamon nee ostati stabilan beskonano dugo. Nedostatak materijala neophodnih za odravanja zajednice na Kamenu, promene duboko usaenih stavova, posledice kontakta sa

sopstvenim korenima na Zemlji posle Smrti - sve to je uticalo na stabilnost Heksamona. Ako Zemlja treba da preivi krizu meu svojim spasiteljima, mora se odvojiti od njih... Karen je govorila kineski, engleski, francuski, ruski i panski, od ega je ruski usavrila uz pomo mainerije Heksamona, a i panski je nauila na isti nain. To je bilo dovoljno da neposredno razgovara sa veinom delegata. Ona nekolicina iji jezik nije govorila - ukljuujui i takve iji se dijalekti behu razvili posle Smrti - mogli su da razgovaraju sa ostatkom grupe zajednikim drugim jezikom. Nikakav dodatni ovek ili maina u svojstvu prevodioca nee zasmetati ovoj ranoj fazi njihovog stapanja; nauie da se oslanjaju jedni na druge. Pre isteka ove sedmice, svi e govoriti jezike svih drugih - nauivi ih u gradskoj memoriji tree komore - a, osim toga, i mnoge druge. Po prvi put posle mnogo godina, Karen se oseala na ivici ispunjenja. Propatila je koliko i Geri tokom protekle etiri decenije, putujui opustoenom Zemljom, gledajui vie smrti, unitenja i naizgled beskrajne agonije nego to je mislila da moe podneti. Izgubili su ker. Dah joj je jo uvek zastajao od tog seanja, ali ona se prema svom bolu ponaala na potpuno drugaiji nain, ne zatvarajui ga u sebe kao oseanje krivice, nego ga konano odbacivi, ostavivi svoju linost po strani kao neto odvojeno, i ponaajui se na poslu kao negovateljica. Nije potpuno uspela - imala je svoje skrivene oiljke - ali nije se ni pretvorila u trajnu kukavicu. Ponovo je suzbila te misli, pomalo iznenaena to su se uopte oslobodile. Karen odavno bee nauila kada i kako da blokira podruje svog uma koje je bilo u vezi sa njenim muem; obino je uspevala da ne misli na Gerija kada nisu bili zajedno, radei razliite potrebne poslove. ali njihov poslednji susret... Geri, nervozan, moda ak i uplaen, mada se trudio da to ne pokae, prati oveka koji nikako nije mogao biti na Zemlji... Ona pogleda zvezde kroz prozor atla, privremeno zanemarivi neprekidan utiv razgovor troje delegata koji su sedeli kraj nje. Da li je Geri na Kamenu, sa onim nemoguim Rusom? Bila je, na svoj tvrdoglavi nain, blizu da razrei misteriju zakljukom kako je neko zavarao njenog mua; da Mirski nikad nije ni otiao niz Put. Ali, to je vie mislila o tome - a stalno je mislila, poto nije imala drugog posla - sve vie je shvatala koliko je to neverovatno. Ona oseti nalet gneva. Neto e se desiti. Neto fantastino. Gadila se misterije povratka Mirskog, plaei se da e to odvui Gerija jo dublje u kukaviluk, ako se bude suoio sa nemerljivim kosmosom koji moe da kontrolie jo manje nego bol Zemlje. Ona se namrti i odvrati pogled od zvezda. Za razliku od Lenijera, Karen nije oseala strepnju pred promenama u svom ivotu. Relativno lako je prihvatila

promene; svemirske letove, Kamen, mogunosti koje je nudio Heksamon; ali povratak Mirskog joj je izmicao iz razumevanja kao riba kroz prste. "Ser Lenijer", pozva je kineska delegatkinja, iroko se smeei i klimajui glavom dok je sedala kraj Karen na neoblikovani kau. Lice joj je bilo puno sitnih bora; bila je niska i punaka, materinski tip, verovatno desetak godina mlaa od Karen. "Izgledate setno. Jeste li zabrinuti zbog ove konferencije?" "Ne", odgovori Karen, umirujue se nasmeivi. "Lini problemi." "Trebalo bi da odmarate um", primeti delegatkinja. "Sve e ispasti dobro. Mi smo se ve sprijateljili, ak i oni zbog kojih sam se brinula." "Znam", ree Karen. "Nje to nita, stvarno. Nemojte se brinuti." Opet mi to radi, pomisli ona. Ne mogu da pobegnem od njega. Ona sklopi oi, nastojei da primora sebe da zaspi.

29. IAK Deliminjak Korzenovskog naao je Olmija u umama na Severnom ostrvu u etvrtoj komori, dva dana po Lenijerovom dolasku. Usnimljen u krstastu sondu za traganje, deliminjak je pretraio etvrtu komoru infracrvenim senzorima i naao sedam stotina pedEset ljudi. Veina ih je bila u grupama od tri ili vie; samo sedamdeset su bili sami, a samo dvoje je, tokom pola dana aktivnosti, pokazalo znake da namerno izbegavaju drtvo. Deliminjak je analizirao toplotne osobenosti obe ove mogunosti i odabrao onog za kojeg je bilo verovatnije da je samodovoljni homorf. Pod bilo kojim drugim okolnostima, ovakva potraga bila bi nezamisliva, ogromno naruavanje privatnosti. Ali Korzenovski je znao koliko je bilo vano da Olmi razgovara sa Mirskim. A Olmi mu je bio potreban i zbog predstojee debate u Neksusu o ponovnom otvaranju Puta. Inenjer vie nije mogao da se u potpunosti protivi tom projektu; argumenti Mirskog, ma koliko neobini, bili su isuvie ubedljivi. Kako odbiti zahtev bogova, ak i ako oni postoje samo na kraju vremena? Deliminjaku nije bio posao da analizira te probleme. Preleteo je preko doline i ostao da lebdi blizu Olmijevog logora, a potom je projektovao sliku Korzenovskog sa odgovarajuim crteima koji su oznaavali da je u pitanju ovlaeni duh. Sa Olmijeve take gledita, Korzenovski kao da je izaao iz ume, lica maboranog zbog osmeha, maje prodornih oiju. "Dobar dan, Ser Olmi", ree duh. Olmi se odvoji od dotoka Jartovih podataka i prikri sasvim ljudsku ljutnju to su ga nali. "Pilino ste se potrudili", ucrta on u odgovor.

"Desilo se neto izuzetno", obavesti ga duh. "Neophodno je vae prisustvo u treoj komori." Olmi je stajao kraj atora, za trenutak ne znajui ta osea, i nije se ni kretao ni ucrtavao ni govorio. "Predstoji odluka u vezi sa Putem. Moj original zahteva vae prisustvo." "Je li ovo poziv Neksusa?" "Zvanino, ne. Seate li se Pavela Mirskog?" "Nismo se upoznali", odgovori Olmi. "Znam ko je on bio." "Vratio se", ree duh, brzo ucrtavaui nekoliko uzbudljivih detalja. Olmijevo lice kao da se zgri od bola. On zadrhta, a potom mu ramena klonue i napetosti nestade. On odgurnu u stranu podatke od Jarta, usmerivi se na svoju ljudskost i na odnos sa Korzenovskim, koji mu je nekada bio mentor, ovek koji je uobliio dobar deo njegovog ivota - ili, bolje rei, njegovih ivota. Tek tada se injenica o povratku Mirskog pojavila u pravoj boji - veoma udnovata, vie nego zbunjujua; oaravajua. Nije sumnjao u poruku duha. ak i da ga je pozvao neko drugi, a ne Korzenovski, ta vest bi bila dovoljna da ga izvue iz ume i udalji od meditacije. Ddogaaji su se odvijali mnogo bre nego to je oekivao. "Imam li vremena da otpeaim napolje?" upita Olmi, smeei se. Blagi drutveni humor bio mu je prijatno sladak u umu, i on shvati koliko je eznuo za ljudskim drutvom. Duh mu uzvrati osmeh. "Bri prevoz e uskoro stii", ree on.

"Poslovini sin", ree Korzenovski, vrsto grlei Olmija u predvorju Neksusa. "Izvinjavam se to sam poslao deliminjaka da te potrai. Pretpostavljam da nisi eleo da bude naen." Olmi oseti neku vrstu stida dok je stajao pred svojim mentorom, ne elei da govori o onome to je radio. I dalje je morao da odrava ravnoteu u sopstvenoj glavi, nadgledajui implante koje je prepustio Jartu. "Gde je Mirski?" upita on, nadajui se da e izbei pitanja. "Sa Gerijem Lenijerom. Neksus se sastaje za dva sata. Mirski e svedoiti pred punim sazivom. Ali, eli da pre toga vidi tebe." "Je li stvaran?" "Koliko i ja", odgovori Korzenovski. "To me brine." Olmi se silom nasmei.

"Ima da ispria neverovatnu priu." Korzenovski, koji nije eleo da se sada preputa humoru, pogleda kraj Olmija ka zidu od prirodnog asteroidnog gvoa, u svoj daleki i razliveni odraz u uglaanoj metalnoj povrini. "Izazvali smo mnogo nevolja." "Gde?" "Na kraju vremena", odgovori Korzenovski. "Seam se da sam pomiljao na tu mogunost pre vie stolea, kada sam projektovao Put... Tada mi je sve delovalo kao prazna fantazija, da ita to ja mogu da uinim moe imati takve posledice... Ali, ta pomisao me je progonila. Napola sam oekivao da e se vratiti neko iz okruga, kao duh." "I evo ga sada." Korzenovski potvrdno klimnu glavom. "Nije uperio optuujui prst. Izgleda srean to se vratio. Skoro kao dete. Pa ipak, plai me. Sada imamo ogromnu odgovornost." Korzenovski uperi svoje etvrtaste, otroumne oi u Olmija. "Da li bi ti odbio zahtev za pomo?" Olmi automatski odmahnu glavom. Dugovao je Inenjeru vie nego to e ikada moi da uzvrati - ak ni poto ga je ponovo doveo u ivot. Korzenovski bee uobliio Olmijev ivot, otvorio mu vidike koje bi inae propustio. Ipak, nije bio siguran kako njegov plan - ve vrst i neporeciv - moe da se sloi sa planom Korzenovskog. "Uvek sam vam na slubi, Ser." "Jednom, u narednih nekoliko meseci, moda ak i danas ako doe as - ako Mirski prenese svoju priu Neksusu jednako jasno kao to je preneo nama preporuiu da se Put otvori", ree Korzenovski. Olmijev osmeh bio je bled i ironian. "Da, znam", blago primeti Korzenovski. "U ovome smo se uvek razmimoilazili." Izgledalo je da niko ne razume njegov poloaj, ak ni njegov mentor. Olmi nije smatrao da vredi da ga ispravlja. Ipak, nije se uzdrao da bar malo ne izgrdi Inenjera, makar zato da bi se uverio da je sve dobro sagledao. "Nadam se da ne preterujem ako kaem da niste sasvim nezadovoljni ovakvim preokretom?" "Ima u tome uzbuenja i izazova", sloi se Korzenovski, "a postoji i mudrost. Oajniki sam se drao mudrosti. Koji od nas je eljniji da mu se to udovite vrati?" "Koji od nas zaista eli da se suoi sa posledicama?" odvrati Olmi.

Lenijer i Mirski izioe iz lifta i prioe im. Mirski je iao ispred Lenijelra, smeei se s oekivanjem, i pruio ruku Olmiju. "Nismo se jo upoznali", ree on. Olmi vrsto protrese njegovu ruku. Topla i ljudska. "Vi ste izvrilac nae dunosti", ree Mirski i Olmiju ne poe za rukom da sasvim sakrije reakciju na takav izbor rei. Mirski zastade, zagledavi mu u lice. Koga on to gleda? upita se Olmi. "Vi razumete problem, zar ne?" Olmi je oklevao s odgovorom. "Moda neke od njih." "Pripremali ste se?" Sada se nije postavljalo pitanje da li razume. "Jesam." Mirski klimnu glavom. "Od vas sam to mogao i oekivati. Jedva ekam da svedoim", dodade on. "Da stvari krenu." I on se udalji od njih sa naglou koja ih sve zbuni. Olmi se obrati Lenijeru dok je Rus etkao kraj vrata koja su vodila u salu Neksusa. "Kako ste?" upita on. "Kako je vaa ena?" "Dobro je, pretpostavljam, radi na projektu..." "Upravo je stigla na iak", umea se Korzenovski. "Radi sa Ser Ram Kikurom." "Hoe li me Neksus sasluati?" upita Mirski, ponovo im priavi. "Nervozan sam! Moete li to da poverujete?" "Ne", poluglasno odgovori Korzenovski. Mirski se iznenada obrati Olmiju. "Vi verujete da e nam se Jarti suprotstaviti", ree on. "I podozrevate da nee biti jedini. Znate da su Talziti ranije bili saveznici Jarta - mislite da su ponovo to postali. Radili ste na tome, zar ne? To sam od vas i oekivao!" ponovi on malopreanje rei, napeto zurei u Olmija. Olmi potvrdno klimnu glavom. "Je li to isti onaj Mirski?" upita Olmi Lenijera kada se Rus ponovo udalji u drugi kraj sobe. "I da i ne" odgovori Lenijer. "Sada nije ovek." Korzenovski prostreli Lenijera pogledom. "Saznanje ili pretpostavka?" Lenijer nabra usne. "Ne moe biti ovek. Ne posle onoga to je iskusio. A jo nam nije sve rekao. Ne znam zbo ega." "Da li zna - hoe li uspeti?" upita Olmi.

"Ne. Mislim da ne zna." Na Lenijerovom licu se pojavi sanjalaki izraz. "Nikad nisam sreo nikoga nalik na njega. Zavidim mu." "Moda bi svi trebalo da budemo oprezni u svojim procenama", suvo primeti Korzenovski. "Budui da je meu nama jedan aneo." Mirski im opet pri. "Nervozan! Nisam bio nervozan ve... veoma dugo vremena." To je divno." I Korzenovski je postajao sve nervozniji. "Jeste li prevazili i oseanje zabrinutosti?" upita on. "Izvinite?" Mirski zastade i pogleda Inenjera sa vrlo zbunjenim izrazom lica. "Mi smo... ja sam primoran da donesem odluku koju sam pokuavao da izbegnem ve etrdeset godina! Ako moramo da se borimo sa Jartima, moda e nastati opta propast - moda emo izgubiti sve." On iskrivi lice. "Ukljuujui i Zemlju." "Ja sam mnogo vie zabrinut od vas", odvrati Mirski. "U pitanju je mnogo vie od jedne Zemlje." Korzenovski se, meutim, ne odobrovolji. "Ako ste zaista aneo, Ser Mirski, moda niste zabrinuti za svoju kou toliko kao mi." "Aneo? Jeste li ljuti na mene?" upita Mirski, ponovo smiren. "Ljut sam zbog ove situacije!" odgovori Korzenovski, uvukavi glavu u ramena. "Izvinite to sam prasnuo." On pogleda Olmija, koji je tokom itavog razgovora stajao prekrtenih ruku. "Obojicu nas razdiru oseanja. Ser Olmi bi se rado vratio svom poslu, da odri na Heksamon ucelo u Putu, a ja sam oduevljen mogunou ponovnog otvaranja. Onaj deo mene koji se sea Patricije Vaskez..." Lenijer se skoro tre kada je Korzenovski pogledao prema njemu. "Taj deo je eljan. Ali, ono to ele slabije kontrolisani delovi nae linosti, i ono to je dobro po Heksamon, moda su dve vrlo razliite stvari, Ser Mirski. Vai razlozi i ubeivanje... Prosto sam iznerviran vaim bezbrinim ponaanjem." Korzenovski pogleda u pod i duboko uzdahnu. Mirski nita ne odgovori. "Zapravo", uplete se Olmi, "pritisci na Heksamon da ponovo otvori Put moda e biti dovoljno jaki i bez vas." "Hvala na sugestiji", tiho odvrati Mirski. "Ipak, nedostaje mi perspektiva. Moram se oprezno pribliiti Neksusu." On rairi ruke i pogleda niz svoje telo, jo

obueno u planinarsku odeu. "Imati ogranienja, kanalisano misliti. Divno je ponovo biti telesan! Divlje, napola pijano slepilo... telesni mir." Zemlja okruena spiralom DNK, simbol zasedanja Neksusa Zemaljskog Heksamona, pojavi se kraj vrata koja su vodila u salu. Deliminjak premijera, Drisa Sandisa, materijalizova se kraj simbola. "Pun sastav", ree deliminjak. "Molim da sada uete i poloite zakletvu." Mirski ispravi ramena i nasmei se, prolazei prvi kroz vrata. Lenijer je oklevao u pozadini, pa ue posle Korzenovskog i Olmija. Dok su ga vodili do njegovog mesta u donjem krugu, seao se vremena kada je svedoio pred Neksusom Beskonanog Heksamona u Osnom Gradu. Sada mu to nije izgledalo tako davno. Tada su Zemljine rane bile svee i duboke, gotovo smrtonosne. Mirski je strpljivo stajao u prstenastim trakama svetlosti koje su oznaavale mesto za svedoka, kraj platforme premijera. Predsednik Faren Siliom zauzimao je platformu kraj premijerove. Lenijer pogleda ucrtava kraj svog sedita, svestan da bi ga to iskustvo verovatno ponovo iscrplo, ali spreman da vidi ta e Mirski rei ovog puta, i gde e biti opirniji. Predstavnik korporeala ortodoksnih Naderita, koji je sedeo kraj njega, utivo mu se nasmei, ucrtavajui utivo pitanje o Lenijerovim godinama. "Ja sam sa Zemlje", odgovori on. "Razumem", ree predstavnik korporeala. "Znate li neto o ovom svedoenju?" "Nije poteno da priam unapred", zavereniki odgovori Lenijer. "Ipak, spremite se za najveu vonju svog ivota."

30. GEA Kirgiz u crnom vunenom kaputu predsedavao je suenjem u atoru ekspedicije, sedei prekrtenih nogu usred kruga sastavljenog od njegovih vojnika, Oresije, Damal Ate, Demetriosa i Lugotriksa. Rita je sa ostalima stajala van kruga, ruku vezanih tankim ali jakim konopcem. @ene su oito u vojnoj ekspediciji predstavljale neprirodnu pojavu; nisu verovali da je ona jedan od voa, i niko ih nije mogao ubediti u suprotno. U krug je uao prevodilac, nizak i ilav, obuen u neurednu uniformu u savremenom Severuskom stilu, sa podseenom kragnom i vrsto obmotanim obojcima iznad plitkih cipela. Onaj Kirgiz nalik na bika, u crnom kaputu, govorio je, a prevodilac je prenosio njegove rei na obian helenski.

"Ja sam Batur ingiz. Ja kontroliem ovaj kvadrat trave u ime svojih cenjenih gospodara, Rusa iz Azovske Mine. Vi ste uljezi. Moram da znam vae razloge, kako biH ih radiom preneo svojim gospodarima. Hoete li mi objasniti?" "Doli smo u naunu ekspediciju", odgovori Oresija. Prevodilac se nasmei, pre nego to je ovo preveo na kirgiski. Batur se takoe nasmei, pokazujui jednake, ute zube. "Nisam ja glup. Svakako biste traili od naih naunika da vam to obave, ne biste rizikovali svoje ivote." "Stvar je bila hitna", objasni Oresija. "ta je sa onim crnim, sa arabiosom. ta on kae?" Damal Ata klimnu glavom Baturu. "Saglasan sam." "Sa kim, sa mnom ili belokoim voom?" "Mi smo na naunoj ekspediciji." "Ah, znai tako. Prijaviu da laete, a oni e mi rei da vas ubijem, ili moda da vas strpam u kaveze i poaljem u Minu. Jeste li vi deo pobune u Askandergulu? On, naravno, misli", dodade prevodilac, "na Aleksandreju." "Ne razumem", odgovori Oresija. "Da li moda beite iz Palate, kukavice u potrazi za sklonitem na naim prostranim teritorijama?" "Ne znamo skoro nita o pobuni," "I mi smo dobili vesti tek pre nekoliko sati." Kirgiz ispravi svoja iroka ramena i podie bradu, zurei u njih preko ravnih smeih obraza. "Mi ovde nismo glupogovornici. Misli na varvare", ponovo dodade prevodilac. "Imamo radio, i u dodiru smo sa naim tvravama. ak se i kupamo kad su reke pune ili smo u garnizonu." "Oseamo duno potovanje prema valjanim kirgiskim vojnicima, saveznicima Rusa iz Azovske Mine", ree Ata, poto je pogledao Oresiju. "Mi jesmo uljezi, i ponizno vas molimo za milost, a sigurni smo da e nam pod nebom boga i travom Jauih avola, veliki konjanici Batura ingiza to pruiti." Oresija zakilji, ali se ne pobuni zbog Atinog oprobavanja diplomatije. "Prijaju mi vae ljubazne i razumljive rei. ali nije moje da dodeljujem milost. Ja sam, kao to kae, vojnik, a ne gospodar. Ali, dosta je bilo. Moete li mi objasniti pre nego to zatraim nareenja u vezi sa vama?"

Rita zadrhta. Bili su joj oduzeli kljunjau kad su ih izvukli iz peloleta; nije imala pojma ta se deava sa kapijom, ali, sputala se no. Vie od svega, elela je da bude daleko odavde, osloboena odgovornosti prema baki, prema Akademiji i prema Njenoj Carskoj Hipseloti - ta god da joj se sada deava... Bila je uasnuta. U proteklih nekoliko sati imala je vremena da shvati neke injenice koje do tada bee zanemarivala. Ona je smrtna; ovi ljudi e je rado ubiti, kao i sve njene saputnike. Lugotriks je ne moe zatititi, mada e, kada kucne as ako kucne - u uzaludnom pokuaju da je spase jurnuti da umre prvi. Ova situacija bila je njeno delo. Nije mogla da tek tako prebaci krivicu na svog oca ili Patrikiju. Pristala je da poe; ishod noenja vesti Kleopatri nije se mogao predvideti, ali... Ona uzdrhta. Kirgiske trupe behu ih iukale i izgurale iz atora, u na brzinu nainjen zaklon od atorskih motki i platna izvuenog iz njihovog prtljaga u teretnom galeboletu. Zaklon nije imao krov; leao je otvoren pod hladnim vetrom i sve dubljom tamom. "Mislim da smo mrtvi", promrmlja Ata dok su kirgiski peaci podizali i privrivali poslednji komad platna, posmatrajui ih uskim, radoznalim oima. Zatvor im je u najboljem sluaju bio tanuan, ali, nisu se usuivali ni da dodirnu platno; stekli su, uz pomo pokreta puaka i ruku koje su dodirivale tkaninu, utisak da meci ekaju svakog ko napravi ispupenje na zidu. Rita bee unula u prainu, prebacivi ruke preko kolena, i umorno protrljala lice. itavo telo ju je bolelo; bila je to posledica mnogih sati straha. Oajniki je elela da piki, ali jo niko iz zatvora nije se postarao za odgovarajui kutak, a ona je bila suvie besna i zbunjena da bi bila prva. Ipak, uskoro e moda morati. Ona zakilji prema zvezdama, jadnija nego ikada u ivotu, i oseti kako joj se njihova hladnioa upija u lice. One ne znaju, i nije ih briga. Apsolutne stvari nisu bile vane; dokle dosee mo boginje kao to je Atena? Izgledala je potpuno nemona van Gee. Uteha molitve malo joj je znaila ako e uskoro morati da umre, i to u neudobnosti i sramoti, daleko od Rodosa. "Prokletstvo, moram da pikim", glasno ree ona. Damal Ata se zapilji u nju, mrtei tamne obrve. "I ja", ree on. "Hajde da..." Rita ga, meutim, nije sluala, zapanjena neim iznad njegove glave blistavo zelenom pravom linijom, jednom, neprekinutom, nemom. "... odredimo prostor tamo preko..." nastavljao je Ata.

Linija je glatko preletela preko njihovog zaklona; nije mogla da proceni je li bila veoma blizu ili veoma daleko. Sa njom se ukrstila druga zelene linija, i zajedniki su prenele mesto spoja do ivice zaklona. Odjednom su izgledale vrlo blizu. Kapija. Neto se deavalo kod kapije. Linije bhu nestale sa vidika. Nije se uo nikakav neobian zvuk van zaklona ljudi su i dalje razgovarali grlenim zvucima; izme su greble po praini, trava je ukala pod sveim veernjim vetrom. Tama je bila skoro potpuna. Rita oseti zadah vlane praine, uplaenih ljudi i zelenila stepe. Kao automaton, pola je za Atom u ugao odreen za toalet, oznaen linijom ugaenom u praini. Svukla je pantalone i olakala se. Nekoliko mukaraca je pogledalo prema njoj, nikada suvie uplaeni da uhvate pogled na ensko tlo. Dok je navlaila pantalone, izila je iz oznaenog prostora i paljivo pogledala sapatnike u zaklonu. Stajali su obeshrabreno, oputenih ruku, lica jasno ocrtanih pod mladim mesecom i svetlou zvezda. Na ovo se sve svelo. Zaista, sada se nadala da e neto ipak proi kroz kapiju. Moda bi im to bila jedina ansa da se izvuku. Je li zelena svetlost bila stvarna, ili su je oi zavarale? Nepokretno je stajala nekoliko minuta, ruku zavuenih pod jaknu, dok joj je hladnoa isisavala snagu i ledila lice. Platno zaklona se nape i nadu pod naletom vetra; oekujui metak, trgla se kada joj je kap kie pala na oni kapak. Crni zid oblaka neujno je skliznuo preko meseca. Jedva da je mogla ita da vidi. Pale su nove kapi. Oslukivala je zvuke van zaklona, iznenada napeta i najeena. Nikakvih glasova. ak ni trupkanje ili rzanje konja koji se ale na vlagu. Tama, retka kia i vetar koji je nadimao platno. A onda, mesec sinu kroz pukotinu. Kraj nje je stajo Lugotriks, ogroman i mraan. Nita ne govorei, dodirnuo ju je po miici i pokazao nekuda iznad pregrade sa leve strane. Neto visoko, u obliku maa, iroko kao rairene ruke, nadvijalo se nad njihov krhki zatvor. Rubovi su mu se talasali kao voda. Brzo i glatko, povilo se ustranu i nestalo im sa pogleda. Smrt, pomisli ona. Izgleda kao smrt. "Kirgiz?" tiho je upita Kelt. Izgledalo je da niko drugi nije primetio. "Ne", odgovori ona. "I meni se ini", promrmlja Lugotriks. Rita pokua da pronae Oresiju ili Damala Atu pod privremenom svetlou; bili su skriveni meu ostalima. Pre nego to ih je ugledala, meseca ponovo nestade.

A onda je prepade stravina buka cepanja sa svih strana. Ona kriknu i posegnu za Lugotriksom, ali njega nije bilo. Zaklon od platna pretvarao u krpice. Vetar prodre unutra, trag prolaska neeg ogromnog. Nokti joj se zabie u lea, isteravi joj dah; jedan, pauza, dva, pauza, tri i etiri i pet. Nije mogla da padne. Lugotriks je cvilio negde u blizini, kao pretuen pas, zvuk kojeg nikad ranije nije ula od njega. Zabaene glave, razjapljenih ustiju, vrata i potiljka poloenih na neto ledeno hladno, jo jednom je ugledala prave zelene linije kako prolaze nebom. Neto ju je podiglo. Imala je utisak da je trava postala ogromna i metalna; logor je bio prepun elinih otrica, savitljivih i zanjihanih, sa ivicama koje su se talasale kao voda, a na vrhu su nosile glatke zelene titove ili kacige. Lea joj se ukoie i ona poele da vrisne, ali svi miii bili su joj nepokretni. I dalje je mogla da vidi, ali postepeno je shvatila da gubi sposobnost da misli. inilo joj se da to traje vrlo dugo, videla je sve i nita; mogla je isto tako da bude i mrtva.

31. GEA Kljunjaa joj se pojavi u rukama i umiri je. Prepoznale su se; i u tom asu to je bilo dovoljno. Potom kljunjaa ponovo nestade, strano nedostajui Riti.

Nemalo vremena kasnije, ali ipak kasnije, ona shvati da joj je kljunjaa rekla da je kapija potpuno uvrena, u "trgovinskoj irini". Bilo je i drugih kapija. To je, meutim, nije umirilo.

Lugotriks je stajao nag izmeu dve ogromne zmije-maa, sa takama zelene svetlosti na ruci i butini.

Jesi li u nekoj vezi sa ovim ovekom? Da. Da li ti je potreban? Da. A ostali? Ona pomisli na Demetriosa i Oresiju.

Njih su spasli. Pitala se ta e se desiti ostalima. Nije je teilo to to je bila u sreditu panje. Neko vreme bilo je mnogo nje, a neke od tih linosti bile su podvrgnute neprijatnim iskustvima. Samo se toga seala. Telo joj nije bilo povreeno. Nije imala privatnosti. Pitali su je da li je Atena otvarala kapije ka Gei; ili Izida, ili Astarta. Rita je odgovorila odreno. Nije verovala u takve stvari, da bogovi zaista postoje. To ih je zainteresovalo. Jesu li bogovi izmiljeni pratioci koji vas tee pred mogunou umiranja? Nije znala ta da odgovori. Ti nisi nainila kljunjau. Nije bio potreban odgovor. To je ionako bilo jasno. Kako si je nala? Ispriala je. Poverovali su joj. Veoma su se zainteresovali za sofu. Mrtva je, obavesti ih Rita. Ti si od nje. Opet nije bio potreban nikakav odgovor. Neko vreme duboke neudobnosti, gore od bola. Gotovo da je bilo vredno prepatiti to da bi osetila prolazak vremena. Bez seanja, stajala je na mestu pod plavim nebom i neravnim mermerom koji je gledao ka moru. To je nestalo, pa se vratilo, i sada je bila znatno mlaa, stojei u svetilitu Atene Lindije. Seala se svega, ak i svog ivota posle tog trenutka. Kraj nje je stajao mladi, neodreeno lep; lice mu nije bilo jasno ocrtano. Nosio je belu platnenu koulju i tamne pantalone ije su nogavice bile raseene i podvezane; kao ribar, ali, ipak, nije to bio. Ona se upita je li joj to ljubavnik, ali nije bio; niti je bio prijatelj. "Je li ti ovo prijatno?" upita on, hodajui oko nje. "Molim te da bude iskrena."

"Ne boli." "Nadam se da e nam oprostiti to smo ti se nametnuli. Retko smo imali prilike da radimo direktno sa tvojom vrstom. Prema tebi su se grubo ponaali." Nita nije oprostila. Bila je suvie zbunjena za takve utivosti. "Da li bi vie volela da imam ime?" "Ionako te ne poznajem." "Da li bi volela da ostanemo ovde?" Izgledalo je mudro dati potvrdan odgovor. Ona klimnu glavom, uivajui u suncu na licu i hladnom smirenju naputenog hrama u stenju. Nije verovala da je zaista tu. Ja sam Rita, ree ona u sebi. @iva sam. Moda sam prola kroz kapiju. Moda je baka dola iz Hada.

32. IKOV GRAD Iz razloga jasnih samo njemu i njegovom zastupniku, predsednik je odluio da ne obitava u zvaninim odajama Neksusa ispod kupole. Umesto toga, odabrao je privremeno boravite u malom, jednostavno ureenom stanu u zgradi Putovanja Broj Pet, kraj arboretuma, na kilometar od kupole. etiri sata nakon svedoenja Mirskog, Faren Siliom je primio u audijenciju Korzenovskog, Mirskog, Olmija i Lenijera. Ponaao se upadljivo zvanino. Kao da je jedva suzbijao bes. "Izvinite to sam toliko otvoren", ucrta on Korzenovskom. "Nikada nisam, od kako postojim u Putu i sada kraj Zemlje - nikada nisam video tako izdajnikog prevrtljivca meu uvaenim graanima Heksamona." Korzenovski se lako nakloni, ukoenog lica. "Podneo sam ove zahteve uz mnogo oklevanja, i pod pritiskom", odgovori on. "To bi trebalo da je jasno." "Siguran sam da itavom Neksusu treba sednica pod Talzitom", nastavi Faren Siliom, pritiskajui vrh nosa. Predsednik pogleda Lenijera, naizgled ga otpisa uz treptaj, a onda usmeri svu panju na Mirskog. "Heksamon smatra sebe naprednim drutvom, ma koliko ogranienja nametnuli sami sebi... Ali, veoma mi je teko da poverujem da na rad moe imati tako dalekosene posledice." "Stavljeni ste pred teak problem", sloi se Mirski.

"To vi kaete. Ipak, nismo ni mi potpuna nevinaca. Dobro se seam kako je Olmi zavarao Geele pre vie godina, kada nam je vratio Inenjera. Pomagali su mu svi istinski Naderiti. Ali, je li ovo druga vrsta varke, neka druga manipulacija?" "Istinitost moje prie trebalo bi da je oigledna", odvrati Mirski. "Ne toliko nekome ko je proveo poslednjih deset godina borei se protiv plime simpatija za ponovno otvaranje Puta. I to rame uz rame s Inenjerom, mada je u to sada teko poverovati." Lenijer proguta knedlu. "Mogu li da sednem?" upita on. "Svakako", odgovori Faren Siliom. "Od besa sam zaboravio na pristojnost." Predsednik naredio da se stvori fotelja za Lenijera, a potom zatrai sedita i za ostale. "Razgovaraemo due vremena", dobaci on Korzenovskom. "Ja sam razumno praktian ovek", nastavi Faren Siliom, "onoliko praktian koliko moe biti politiar zaduen za naciju sanjara i idealista. Heksamon veruje da je takav; bio je takav stoleima. Ali, takoe smo bili i tvrdoglavi, snani i puni volje. Jednom smo se suoili sa izazovom Puta. Skoro da smo izgubili od Jarta, ali oni su od tada imali na raspolaganju decenije, da poboljaju svoju taktiku. Svi verujemo da su dosad okupirali itav Put - je li tako?" Lenijer se jedini uzdra od potvrivanja. Oseao se kao patuljak meu dinovima; opet star, peti toak. "Razumete li onda moju zbunjenost?" upita Faren Siliom Korzenovskog. "Da, razumem, Ser Predsednie." "Onda mi objasnite. Bili ste ubeeni... Kunete li mi se Dobrim ovekom, Zvezdom, Sudbinom i Pneumom, da niste upleteni u zaveru za ponovno otvaranje vaeg dela, i da niste nekako iskonstruisali itavu ovu priu?" Korzenovski je nekoliko trenutaka uvreeno posmatrao Predsednika. "Kunem se." "@alim to sam doveo u pitanje vau iskrenost, Ser Korzenovski, ali moram da budem potpuno siguran. Niste od ranije znali za povratak Ser Mirskog?" "Pomalo sam oekivao neto ovakvo; ipak, ne mogu rei da sam i verovao da e se desiti. Ne, nisam odranije znao." "Ubeeni ste da je Put naneo tu tetu?" "Ne tetu, Ser Predsednie", umea se Mirski. "Smetnju." "Svejedno. Ubeeni ste?" Prdsednik je otro posmatrao Korzenovskog. "Da."

"Shvatate da veina predstavnika korporeala i senatora gaji najdublje potovanje prema vama, ali da se u ovom sluaju mora posumnjati u vae motive. Proveli ste najvei deo ivota stvarajui maineriju u estoj komori, i Put. Mora da oseate sasvim razumljiv ponos to ste promenili tok istorije ika. Bilo bi razumljivo da oseate kako vam je od reinkarnacije i od Odvajanja ugled opao. Ja, lino, svestan sam da niste imali nikakve veze da ohrabrivajem naih neo-Geela." Sada ve smireniji, Predsednik protrlja ruke i sede sa njima. "Ako otvorimo Put, hoemo li se nai u ratu sa Jartima, Ser Olmi?" "Verujem da hoemo." To je to, pomisli Lenijer. "A ako ne otvorimo Put, Ser Mirski, ve samo izvrimo pripreme da ga zatvorimo sa naeg karaja, hoemo li blokirati daleke, plemenite napore naih potomaka?" "Potomaka svih inteligentnih bia u naem svemiru, Ser Predsednie. Da." Faren Siliom se zavali u naslonjau i zatvori oi. "Mogu da ponovo vidim delove vaeg svedoenja. Siguran sam da veina predstavnika korporeala i senatora u ovom trenutku ini isto." On iskrivi lice. "Procedura glasanja bie krajnje komplilkovana. Nikada jo nismo organizovali plebiscit kompletnog Heksamona. Razumete li koliki su to problemi?" Mirski odmahnu glavom. "Dozvolite da ih nabrojim. Sistem glasanja na iku i u orbitirajuim okruzima veoma se razlikuje od onog na Zemlji. Veina graana Zemlje mora da glasa fiziki. Bili bi potrebni meseci da se takvo glasanje pripremi; za to, naprosto, nismo spremni. Svaki graanin u svemiru mora da usnimi posebnog deliminjaka u mens publica gradske memorije. Deliminjaci se potom stapaju u jedinstvenu celinu, koristei metode koje je ustav Heksamona strogo zacrtao, i mogu da glasaju za dva ili tri sekunda o svakom pitanju, iako po zakonu imaju vie vremena da donesu odluku. Graani, ukoliko ele, mogu da osavremenjuju svoje deliminjake svakog dana, kako bi ovi sadravali promene linih stavova; ali, deliminjaci ne mogu da menjaju miljenje sami od sebe. To su, ipak, tehnika pitanja. to se tie problema javne politike, ako bi otvorili Put samo da ga unitimo, to ne bi odgovaralo onima koji ele da Put ostane zatvoren i da se izbegne sukob sa Jartima. Svakako ne bismo zadovoljili ni one koji ele da ponovo zauzmemo Put. A Jarti e se svakako estoko opirati naim naporima. Za njih Put moda znai vie nego to je nama ikada znaio; oni su uvek izgledalil mnogo usmereniji u svojim naporima. Jesam li u pravu, Ser Olmi?"

"Jeste." Faren Siliom prekrsti ruke. "Ne znam ta e graani Zemlje misliti o ovom problemu. ak ni da li su sposobni da steknu neko miljenje. Za veinu Starih Uroenika, Put je u najboljem sluaju vrlo maglovita predstava. Graani vezani za Zemlju jo nemaju direktan pristup opirnim gradskim memorijama i bibliotekama. Ipak, podozrevam da e se neo-Geeli pozvati na zakone o Oporavku i time potpuno iskljuiti Zemlju iz glasanja... to bi bilo izuzetno neukusno." "Senatori Zemlje e im se estoko odupreti", primeti Lenijer. "Zakoni Oporavka davno nisu korieni, ali jo vae." Faren Siliom podie ruke, sa mranim izrazom lica. "Koliko ja sada mogu da procenim raspoloenje Heksamona, oni koji ele ponovno otvaranje Puta otrilike su jednako brojni kao oni koji to ne ele. Socijalna grupisanja i meanja u ovakvim sluajevima nisu retki; brzo stvaranje grupa moi... moda ak i dominacija neo-Gela u Neksusu. Neo-Geeli me mogu primorati da delujem onako kako oni odlue, ili da dam ostavku i pustim ih da formiraju novu vladu. To nisu ba vai problemi, prijatelji moji, ali vi mi ih donosite, i ne mogu rei da sam vam zahvalan na tome. Niti mogu rei kako e se glasanje odvijati. Suoeni smo sa nizom problema, nizom odluka, i sada kad je duh ponovo ispuzao - ili iskoio - iz svoje boce..." Faren Siliom ustade i ucrta zahtev monitorima u stanu. "Ako biste mogli da ostanete jo nekoliko minuta, gospodo, uredio sam da nam se pridrui jo jedan Stari Uroenik. Ser Mirski ga se moda sea. Bili ste kolege vojnici, tokom invazije na iak od strane snaga Sovjetskog Saveza, pre Odvajanja... pre Smrti. On se posle Odvajanja vratio na Zemlju, i ivi u onome to sada zovemo Anatolija." Mirski potvrdno klimnu glavom, smirenog lica. Lenijer pokua da se seti preivelih Rusa koji su radili sa Mirskim i oko njega, ali u svom seanju nae samo nekoliko lica labavo s njim povezanih. Otri, jetki zampollit Belozerski... smireni, hladni, ukleti Vjelgorski, stariji inenjer Pritikin. Monitor se osvetli i Faren Siliom naredi da se otvore ulazna vrata. "Gospodo, ovo je Ser Viktor Garabedijan", saopti on sa izrazom pobedonosnog iekivanja. Veruje da e razobliiti Mirskog, pomisli Lenijer. Garabedijan ue u sobu, sedokos, mrav, pomalo pogrbljen. Ruke su mu bile izbrazdane stranim oiljcima, a oi napola zatvorene, pune bola. Lenijer je istog asa mogao da proita njegovo stanje. Talzitom proieno oteenje zraenjem... mora da je pokuao da se vrati u Sovjetski Savez pre vie decenija. Garabedijan se osvrnu po sobi, oito nespreman za ovaj sastanak. Pogled mu sinu na Mirskog i licem mu prelete ironian osmeh. Mirski je delovao oamueno. "Drue generale", oslovi ga Garabedijan.

Mirski ustade i prie starcu. Za trenutak su stajali licem u lice, a onda Mirski rairi ruke i zagrli ga. "ta ti se desilo, Viktore?" upita on na ruskom, drei starca ispruenim rukama. "Duga pria. Oekivao sam jo jednog starca. Nisu mi rekli da izgledate isto. Ser Lenijer, koga poznajem, izgleda dostojanstveno, a ne kao mladi." Faren Siliom ponovo prekrsti ruke. "Trebalo nam je nekoliko sati da pronaemo Ser Garabedijana." "@ivim najblie Jermeniji to se sme", objasni Garabedijan Mirskom. "Domovina e biti oiena za nekoliko godina, i moi u da se vratim. Radio sam kao policajac u snagama Sovjetskog Oporavka... borio sam se protiv Heksamona u pokretu za osloboenje Jermenije... I nije bio neki rat, kao deca koja se tapovima bore sa lekarima i uiteljima. Kada se to zavrilo, postao sam farmer. Gde ste vi bili, drue generale?" Mirski se osvrnu po sobi, oiju punih suza. "Prijatelji, Viktor i ja moramo da porazgovaramo." "@ele da ti postavim neka pitanja", ree Garabedijan. "Da, ali nas mo. Izuzev tebe, Geri. Hoe li da poe sa nama? Treba nam soba." On pogleda Predsednika. "Moete uzeti jednu od mojih radnih odaja", ree Faren Siliom. "Snimaemo va razgovor, naravno..." Lenijer primeti promenu u izrazu Mirskog. Sada je delovao otrije, vie nalik na sokola, manje snuden; mnogo vie je liio na Pavela Mirskog kojeg je poznavao na Kamenu pre etiri decenije. "Voleo bih da za trenutak porazgovaram sa Ser Lenijerom, a onda e vam se pridruiti", ree Korzenovski. Dvojica Rusa izioe iz sobe. Predsednik, lino, odvede ih do drugog dela svog privremenog boravita. "Ser Lenijer?" upita Korzenovski. "On jeste Mirski", odvrati Lenijer. "Jeste li sumnjali?" "Nisam." "Ali, ovo je dodatni dokaz?" "Za Predsednika", odgovori Lenijer. "Mora biti definitivan dokaz."

"Predsednikovi rezervoari sumnje su ogromni", tiho ree Olmi. "Mogu se meriti samo sa njegovom politikom efikasnou."

Predsednik se srete sa Lenijerom u prostranom cilindrinom holu i klimnu mu glavom. Oseajui se nelagodno, Lenijer poe za Mirskim i Garabedijanom u radnu sobu i stao kraj njih. Iz poda se podie mali okrugli sto sa nekoliko bezoblinih stolica. Soba je blago mirisala na ist sneg i borove; ostatak nekog prethodnog ureenja, pomisli Lenijer. Garabedijan je stezao kapu u vornovatim ruiasto-belim rukama i gledao svog starog druga detinjastim pogledom starih i umornih oiju, lienih svakog oseanja sem nekog oamuenog uenja. "Geri, Viktor je bio sa mnom kada su trupe Svemirskog Udara napale Krompir - to jest, iak", objasni Mirski. "Bio je sa mnom kada smo se predali... Savetovao me je u tekim vremenima koja su usledila... Poslednji put sam ga video kada sam se javo da otputujem sa Geelskim okruzima. Preiveo si teka vremena, Viktore." Garabedijan je i dalje zurio u njega, oputenih usana, a onda se obrati Lenijeru. "Gospodine", ree on nesigurnim engleskim, "vi niste ostali mladi. Neki jesu, ali drug general Mirski..." "Nisam vie general", tiho primeti Mirski. "Nije se promenio ni malo, osim..." Garabedijan ponovo zakilji u Mirskog i nastavi na ruskom. "Kad su pucali u vas, gospodine, promenili ste se. Postali ste odluniji." "Od tada sam bio na vrlo dugom putovanju." "Ljudi koji su me doveli ovamo... retko ih viamo u Jermeniji. Dolaze da okonaju nae male ratove, da zaustave boletine, da oprave opremu. Mi smo kao deca. strano smo ih mrzeli. @eleli smo da nas ostave na miru." "Razumem", ree Mirski. "Ovog puta me nisu zamolili... Pavele." Starcu kao da je bio potreban napor da oslovi Mirskog po imenu. "Doli su i rekli mi da sam potreban. Rekli su mi da sam svedok. Bili su kao policija u stara vremena." On podie glas. "Kako mogu da se ponaaju prema nama kao prema deci? Mi smo patili! Toliki su umrli." "Kako si ti patio, Viktore? Priaj mi." Lenijer primeti da lice Mirskog ponovo postaje ljubazno i prijemivo, i toliko uzdrhta da je stegao viline miie. Mirski spusti ruke Garabedijanu na ramena. "Priaj mi."

"Nita nije kao nekad", zapoe Garabedijan. "Nita vie nee biti kao nekad. To je i dobro i loe. ini mi se da sam itavog ivota bio zbunjen, poto sam video ovo, a onda se vratio u selo gde su iveli moji dedovi. Poto sam se borio protiv Heksamona, poto sam izgubio..." "Da?" Garabedijan podie ruke. "Zali smo u zatrovane predele. Tle je postalo kao otrovna zmija. Ujelo nas je. Izvukli su nas aneli Heksamona. Izvinili su se to nam nisu dali nova tela. Nisam mogao da idem kui. Tamo nieg nije bilo. Poao sam u Jermeniju... sada je zovu Severna Anatolija. Nema nacija, kau. Nema frakcija. Samo graani. Bio sam farmer i zasnovao sam porodicu. Svi su poginuli u zemljotresu." Lenijera obuze poznato oseanje praznine u elucu. Nismo mogli sve da spasemo. "Gajio sam konje. Pridruio sam se jednoj jermenskoj grupi za samozatitu od Turaka. Potom su Turci sklopili mir, i zajedno smo se borili protiv useljavanja iranskih uzgajivaa opijuma. Heksamon se opet upleo i izvukao nas... Potom su dali ljudima neto to je opijum uinilo beskorisnim." Mirski pogleda Lenijera. "Neku vrstu imunizacije, blokadu..." objasni Lenijer. Vrlo malo je znao o tom delu Oporavka. Mirski klimnu glavom. "Nastavi." "Bio je to dug ivot, Pavele. Propatio sam i video mnoge kako umiru, ali do sada sam zaboravio veliki deo bola. Vidim tebe, tako mladog. Jesi li to zaista ti?" "Ne, nisam", odgovori Mirski. "Nisam isti onaj kojeg si nekad poznavao. @iveo sam mnogo due od tebe, Viktore. I ja sam mnogo ta video, pobede i poraze." Garabedijan se bledo osmehnu, odmahujui glavom. "Seam se Sosnickog. Bio je dobar ovek. esto mislim da bi nam koristio u Jermeniji... Ja, Jermenin, mislim tako neto o jednom Belorusu! Sve se okrenulo naopake, Pavele, i jo uvek je naopake. Mrzeo sam Turke, a sada sam oenjen Turkinjom. Sitna je i smea i ima dugu sedu kosu. Nije devojka iz grada, kao moja prva ena, ali podarila mi je divnu ker. Sada sam farmer, gajim posebne vrste biljaka za Heksamon." Lenijer se seti Franta, farmera na Timblu, matinom svetu Franta, kako hodaju kroz polja i gaje bioloki izmenjene useve da ih izvezu u Put. "Da li si to eleo?" upita ga Mirski.

Garabedijan slee ramenima, a onda se ironino nasmei. "To je ivot", ree on, pa zgrabi Mirskog za levu ruku i upre u njega prst prekriven oiljcima. "Ti! Ti mora da mi pria." Mirski vragolasto pogleda Lenijera. "Ovog puta u priati reima", napomenu on. "Geri, ti sada mora da se vrati ostalima. Viktore, reci Ser Lenijeru. Jesam li ja Pavel Mirski?" "Kae da nisi ba on", odgovori Garabedijan. "Ali, ja mislim da jesi. Da, Ser Lenijere. Ovo je Pavel." "Reci to Predsedniku." "Hou", sloi se Geri. Mirski se iroko nasmei. "A sad sedi, Viktore, jer sumnjam da e poverovati ta se sve desilo ovom malom Ukrajincu iz grada..."

33. IKOV GRAD Samo mali deo rasprave u Neksusu odravao se u realnom vremenu. Korzenovski i Mirski odgovarali su na pitanja i detaljno raspravljali o problemu unutar izdvojenog ogranka Neksusa u ikovoj gradskoj memoriji; Lenijer je "sluao" raspravu. Sati rasprava i razmene podataka bili su sabijeni u sekunde. Rasprava nije bila ni izdaleka onako iscrpljujua kao to bi bila na otvorenoj sednici. Uestvovali su Geeli, neo-Geeli i svi Naderiti osim najortodoksnijih; sve zajedno, trajala je tri dana. Izgledalo je kao da traje nekoliko meseci. Nije zanemaren ni jedan aspekat ponovnog otvaranja Puta, nije ostao neistraen ni jedan detalj. Podneseni su predlozi u takvom rasponu da se Lenijeru vrtelo u glavi; neke luonoe - ako se ijedan lan Neksusa mogao nazvati luonoom - eleli su da se Put otvori, oisti od Jarta, a potom da se ljudska hegemonija jo vie rairi, otvaranjem novih izvora na svakih desetak kilometara, utvrivanjem velikih prostranstava pre nego to Jarti ili neke druge snage uspeju da ih ponovo istisnu. Drugi su se podsmevali grandioznim planovima; trei, uglavnom kolege Korzenovskog koje su i obitavale u gradskoj memoriji, decenijama pa ak i stoleima, teoretisali su kako Put moe biti uniten spolja, bez ponovnog otvaranja. To je ukazivalo na dve mogunosti: oni koji ele da unite Put mogu to uiniti ne rizikujui sukob sa Jartima; a ako Put bude ponovo otvoren i Jarti poraeni, oni bi mogli da se osvete unitavajui ga spolja. Mirski je u svemu tome ispoljio jo neke svoje osobine i sposobnosti, pokazavi kompleksnom matematikom - jednainama zbog kojih se ak i Korzenovski namrtio - da je to malo verovatno.

Rus je tokom rasprave izgleda bio u svom elementu. Nivo diskusije bio je obino daleko van Lenijerovog razumevanja, uprkos tome to mu je um bio proiren dodatnim talentima - bila je to usluga koju nikada ranije nije koristio. Ali, Lenijer bee osetio neto to moda nije bilo toliko oito ni senatorima ni predstavnicima korporeala. ak i oni koji su se uasavali ponovnog otvaranja gajili su duboko strahopotovanje prema Putu. Put je bio njihov svet; veina ih je odrasla u njemu, i sve do Odvajanja veina nije ni znala za drugi nain ivota. Rasprava, ma koliko una, bila je jednostrana; pitanje uskoro vie nije bilo da li ponovno otvarati Put, nego ta initi kada se Put ponovo povee sa ikom. Sada se behu okupili na fizikom zasedanju kako bi uli ta e Neksus preporuiti Heksamonu. Osim toga, glasae se da li itavo pitanje, zajedno sa preporukom Neksusa, treba izneti pred Heksamon u celini, ili ograniiti glasanje na mens publica ika, ili zapoeti obrazovnu kampanju na Zemlji i odloiti glasanje dok se taj posao ne zavri, to bi moglo potrajati godinama. Lenijer je sam uao u salu Nerksusa; Mirski, Korzenovski i Olmi behu uli pre njega, na neku prethodnu raspravu sa Predsednikom. Odaja je bila prazna, osim dvoje predstavnika korporeala na drugom kraju kruga koji su razmenjivali ucrtane simbole. On zastade u prolazu, neobino smiren. Jo je bio daleko od razumevanja itave stvari, ali, otkako se ispovedio Mirskom, vie nije oseao unutranje komeanje, tamnu, zbunjujuu iscrpljenost. Ranije tog dana, nekoliko sati obilazio je grad u treoj komori, odvezavi se vozom do glavne biblioteke gde je jednom proveo sate uei ruski, i gde je Mirski bio ubijen i spasen. Biblioteka je ponovo aktivirana pre trideset pet godina; sada je bila puna zaposlenih ljudi, jer je njena prostrana odaja sa ucrtavaima i seditima esto opsluivala stotine korporealnih naunika odjednom. Biblioteka je bila sagraena otprilike u isto vreme kada i kupola Neksusa. Ono to je nekada delovalo velianstveno, tuinsko i zastraujue - jer je sadralo vesti o smrti Zemlje pre nego to se ova odigrala - jo je bilo velianstveno, ali sada i poznato i prihvatljivo. Nesumnjivo, bio je promenio stav prema itavom zvezdanom brodu. inilo mu se da mu ne bi smetalo da nekoliko godina ivi na iku. Prijala mu je manja sila tee od rotacije asteroida; dolazio je i u iskuenje da se malo okua u gimnastici. Paralelni razboj mu je pomagao da ouva razum kada je upravljao istraivanjem Kamena. Pogledavi svoje ake, nalik na kande, on se tre, pomislivi ta je sve dozvolio sebi da propusti... Jo se opirao ideji o podmlaivanju. @eleo je da o tome porazgovara sa Karen, da vidi jesu li njihove veze zaista potpuno prekinute. Ali, nee je ometati dok je na konferenciji. To joj je bilo vano. Osim toga, dok je rasprava jo relativno zatvorena, inilo mu se da ne bi trebalo da razgovara sa onima koji nisu bili neposredno ukljueni u nju.

lanovi Neksusa poee da ulaze u odaju i da zauzimaju mesta uz tek neto malo razgovora i ucrtavanja. Atmosfera je bila nabijena neim neizrecivim; istorijom, pomisli Lenijer. Odluke koje su ovde donoene izmenile su sudbinu mnogih svetova. Sada se nije radilo samo o sudbini svetova. Mirski i Korzenovski uli su iza njega i sili niz prolaz. Mirski se nasmei Lenijeru i sede kraj njega. Korzenovski obojici klimnu glavom i proe dalje, kako bi seo kraj grupe od est mukaraca i ena, trenutno zaduenih za maineriju u estoj komori. Predsednik i premijer Dris Sandis uli su poslednji i zauzeli svoja mesta iza prstenastih traka svetlosti koje su oznaavale mesto za svedoke. Premijer potom objavi: "Mens Neksusa glasao je o predlogu Serova Mirskog, Korzenovskog, Olmija i Lenijera." Lenijer se iznenadi to je i on naveden kao jedan od predlagaa, i oseti kako ga proima talas uzbuenja i nervoznog ponosa. "Sada je vreme da se to glasanje potvrdi fizikim plebiscitom." Lenijer se osvrnu po okolnim senatorima i predstavnicima korporeala, steui ruke u krilu. Nije znao kako e se glasanje odvijati; hoe li svi ucrtati svoje odluke, osvetlivi itavu odaju kao Boinu jelku? "Konana preporuka ovog Neksusa, odreena prvo u mensu Neksusa, sada se mora potvrditi javnim glasanjem. Sekretar e primiti i zabeleiti svaki glas; svi glasaju istovremeno. lanovi, je li vaa odluka da se nastavi sa osnovnim predlogom za ponovno otvaranje Puta? Odgovorite sa da ili ne." U odaji nastupi zbrka silnih da i ne. Lenijer pomislio da osea prevlast ne, ali se, oito, radilo samo o njegovim ivcima. Premijer pogledao sekretara, koji je sedeo kraj kugle za svedoke, i ovaj podie desnu ruku. "Odgovor je da. Hoe li ovaj Neksus preporuiti da se Put otvori u nameri konanog unitenja, kao to je zahtevao Ser Mirski?" lanovi Neksusa su ponovo glasali, glasovima koji su se stopili u tihi amor pod kupolom. "Na ovaj predlog odgovor glasi ne. Put treba ostaviti otvorenim. Je li odluka ovog Neksusa da se stvori oruana sila sa iskljuivom svrhom da obezbeuje Put u korist Beskonanog Heksamona i njegovih saveznika?"

Glasovi kao da se pojaae. Lenijer nije mogao da odredi vodi li da ili ne; odnos je bio veoma izjednaen; neki predstavnici korporeala i senatori behu odustali, pognuvi glave ili se zavalivi, napetih lica. "Odluka je da. Je li odluka ovog Neksusa da se itavo pitanje, zajedno sa naim preporukama, iznese pred puno glasako telo Zemaljskog Heksamona, ukljuujui i mens publica i korporealne glasae sa Zemlje?" Opet su glasovi progovorili kao jedan. "Za ovaj plan odgovor je ne. Je li odluka ovog Neksusa da glasanje izvri iskljuivo mens publica iz sedam komora ika i dva orbitirajua okruga?" I opet. Lenijer zatvori oi. Deavalo se. Kao da je mogao da zaviri niz grlo hodnika, Puta, ponovo... moda ak postoji i ansa da, jednog dana, sazna ta se desilo sa Patricijom Luizom Vaskez. "Znai, da. Glasanje e se obaviti samo unutar mens publica tri orbitirajua tela. Ser Sekretaru, da li se ovi glasovi slau sa mensom Neksusa?" "Da, Ser Premijeru." "Znai, preporuke su ustanovljene i proces glasanja moe da pone. Preporuka Neksusa bie na raspolaganju svim graanima tri orbitalna tela sutra u ovo vreme. Sledi nedelju dana vremena za lina razmatranja i istraivanja, pri emu e glasai imati uvid u sve podatke i svedoenja pred Neksusom. Po isteku te nedelje, u roku od dvadeset etiri asa, svi graani obavestie svoje deliminjake unutar mens publica, a po isteku naredna dvadeset etiri asa tamo e se odrati glasanje. Odluku graana Heksamona potvrdie Neksus u roku od nedelju dana, a za primenu nove politike bie zadueni Neksus, Predsednik i Premijer. Po zakonu, Predsednik moe da odloi itav ovaj proces za ukupno jedan mesec ili dvadeset osam dana. Predsednik me je obavestio da ne eli da odlae proces. Time je ovaj sastanak zavren. Zahvaljujem se svima." U odaji se prolomila neobina buka glasova. Lenijer je posmatrao senatore i predstavnike korporeala kako bljeskaju blistavim crteima meu sobom; neki su se grlili, neki su oamueno i nemo stajali. Grupa konzervativno obuenih ortodoksnih Naderita poe u susret Predsedniku i Premijeru do samog podijuma. Mirski se poea po nosu. "Ovo nije dobro", ree on tiho. "Otvorio sam torbu i vetrovi su pobegli." "ta ete sad da radite?" upita ga Lenijer. "Mnogo u razmiljati. Kako to da ih nisam ubedio?"

"Tokom svog putovanja moda ste zaboravili neto vano o ljudima", primeti Lenijer. "Oito. Ali, ta?" "To, da smo izopaena grupa kukinih sinova. Doli ste k nama kao prorok. Moda im se ne dopada da im nareuje polubog, ba kao to mnogi ljudi na Zemlji ne vole to ih spasavaju. A moda vam, jednostavno, ne veruju." Mirski se namrti. "Moje fizike moi nisu velike", ree on. "Doao sam kao katalizator, a ne kao eksploziv. U svakom sluaju, ako ne uspem, predstoje nam teka vremena." Lenijer oseti kako isplivavaju njegovi stari nagoni. "Onda, primenite dudo", ree on. "Pomislite na mo koja e se pojaviti kad se Put otvori." "Mo?" Mirski usmeri svoj mirni pogled pravo u Lenijera. "Socijalni nemiri." Moda ipak nije bio peti toak; postajao je svestan ludakog plan kako mu se sklapa u glavi. "Da?" "Mislim da bi moda trebalo da poemo sa Olmijem kod Suli Ram Kikure." "Znai, smislili ste neto zanimljivo", primeti Mirski. "Moda. Moram da razgovaram i sa svojom enom. Zemlja je iskljuena iz odluke. Ionako postoji veliko protivljenje Heksamonu; ovo e moda biti eksploziv, kad vi to ve niste." Bio je uhvatio kost u zube i vrsto je zagrizao. Vrat ga je boleo od napetosti. Polako ga je trljao jednom rukom. "Napred, prijatleju", ohrabri ga Mirski. "Ovaj prorok se klanja vaem rasuivanju."

34. GRADSKA MEMORIJA IKA Dolina angri-La leala je meu zidovima palate u senovitom i smaragdnom sjaju, sa planinskim vrhovima u zlatnim preliVima pod poslednjim sunevim zracima. Karen Je stezala kameni rukohvat stepenita dok joj prsti nisu pobeleli. Konferencija se ve prvog dana otela od kontrole. Kokanja meu delegatima poela su u gradu tree komore kada su odvedeni u svoje stanove, na niim spratovima ogromne belosive zgrade Putovanja Devet, u obliku podloke za golf lopticu. @ena iz Severne Dakote pobunila se da su im odaje

suvie luksuzne. "Moji prijatelji kod kue ive u drvenim kolibama i zemunicama. Ne mogu da ivim ovde kao kraljica." Suli Ram Kikura primeti, pomalo naivno, da se stanovi mogu preurediti da izgledaju kako ko eli, pa i skromno. @ena iz Severne Dakote frknu. "Lane kolibe u palati ne skrivaju palatu", prezrivo je odgovorila. Za nju je u oblinjm parku bila sagraena koliba. Troak uvoenja prikljuka ucrtavaa i graenja kolibe bio je vei nego da je ostala da ivi u privremenom luksuzu; ipak, niko nije kritikovao njen izbor. Ovo je ipak bio eksperiment u razumevanju i slaganju. Potom su nastupile rasprave u kakvoj vetakoj okolini e delegati boraviti. "Ne moemo oekivati trajne rezultate ako izgubimo svaki dodir sa stvarnou", izjavio je delegat iz Indije. Potom je zahtevao okolinu u obliku mogulske palate sa poetka devetnaestog veka. Kada se ni jedan od ostalih delegata nije sa tim sloio, zapretio je da e napustiti konferenciju. Sada je ve bio na Zemlji. Ono to je u poetku izgledalo iskreno i obeavajue, iznenada je postalo jalovo. Preostali delegati su se na kraju sloili oko odgovarajue okoline za kontakte izabrali su kopiju angri-La Dejmsa Hiltona, <Magini grad angri-La iz romana engleskog pisca Dejmsa Hiltona Izgubljena obzorja predstavljao je literarnu paradigmu realizovane utopije. (Red.)> koju su pre vie decenija stvorili izletnici iz ika. Tokom narednih asova izbili su novi sukobi. Dvoje delegata se zaljubilo jedno u drugo i alili su se to im okolina ne doputa da uspostave seksualne odnose. "Nismo zato ovde", pokuala je Karen da im objasni. To ih, meutim, nije odobrovoljilo. Intervenisala je Suli Ram Kikura, objasnivi da je okolina i predviena tako da spreava seksualne odnose. U ovom projektu, paljivo uravnoteena psiholoka atmosfera bila bi ugroena takvom vrstom kontakata. Dvoje delegata je gunajui odustalo, ali ak i sada su se stalno alili zbog raznih sitnica. Karen je sada znala da su i ona i Ram Kikura prile ovom projektu sa previe idealizma. To ju je posramilo; suvie dobro je poznavala ljude da bi bila toliko naivna. Ali, stav Ram Kikure bee na nju ostavio dubok utisak; pokazala je pravi zastupniki stav, a nesvesno se, uprkos zdravom razumu, nadala da e sve ispasti dobro, da e ljudi ipak biti razumni... Ipak, ak i oni sa najboljim osobinama bili su samo ljudi. Izdvojeni iz sredine u kojoj su se dokazali, postali su tek neto bolji od dece.

Idealne okoline u gradskoj memoriji bile su suvie zavodljive za Stare Uroenike, i stoga nisu odgovarale za ono to su Karen i Ram Kikura elele da postignu. Osim toga, vladala je napetost... ak i u angri-La, neto to nije mogla da definie, ali to je postavljalo ogromne prepreke uspehu njihovog projekta. Suli Ram Kikura se pojavi na balkonu iza nje i spusti joj ruku ma rame. "Mislim da je vreme da se odmori." Karen se nasmeja. "Ovo mesto je predvieno za odmor." "Da, ali za vas nije ono pravo." "Pa, ta smo mi? Divlje cvee koje vene u staklenoj bati?" Ram Kikura nabra obrve. Fiziki, jedva da se bila izmenila otkako ju je Karen upoznala, pre etiri decenije; i dalje je bila upadljivo lepa, sa snanim, prijatno nepravilnim crtama lica i smeezlatnom kosom. "Nikad nisam pomiljala na iak kao na staklenu batu." "angri-La je za ove lude upravo to, ak i bez ulaska u gradsku memoriju. Trebalo je da znam." "Umorna si." "Besna sam, doavola." "Moja je greka. Nisi ti kriva." "Ne, ali ja sam se toliko nadala da e se pokazati da si u pravu, i da emo moi ovde da ih spojimo... da stvorimo veze. Bio je to tako divan plan, Suli. Kako je mogao toliko da omane, i tako brzo? Svima smo objasnile... a ponaaju se kao deca!" Ram Kikura se mrano nasmei. "Verovatno bolje od nas znaju ta im je potrebno. @elela sam da silom ubrzam stvari. Kao roditelji kad gledaju dete kako se igra... a pokuavaju da ga naue da bre odraste." "Nije poteno..." Karen naglo zastade, iznenaena to se ljuti kad neko drugi poredi delegate sa decom. Oseala je veliku bliskost sa ovim Starim Uroenicima... pa, naravno, i bila je jedna od njih. "Proli su kroz pakao, veina njih." "Moda im se ovo ini kao odmor", primeti Ram Kikura. "A mi smo im vodii. Razoarali su se to im toliko nareujemo." Uprkos svemu, Karen je morala da se nasmeje. Ona je majstor, zaista, ma koliko da je naivna... koliko smo obe naivne. "I, ta emo sada?"

"Imam taman toliko snage da pokuam jo jednom. Ali ti, draga Karen, ti si na kraju svog ueta." "I jesam. Najradije bih ih iutirala odavde." "Znai, treba ti pauza. Boravimo u ovoj okolini deset sati objektivnog vremena. Vrati se u svoj stan..." "Nazad u moje telo? Kraj sna." "Upravo tako. Kraj komara. I stvarno se odmori, u svojoj glavi, prirodnim odmorom bez prizvuka gradske memorije." "Kako to da se ovde ne moe odmoriti?" alostivo upita Karen. Zvezde su se upravo pojavljivale nad njima, otre i stvarne kao i one koje je gledala sa Zemlje. Noni povetarac je mirisao na jasmin i matinjak. "Pristaje li?" upita je Ram Kikura. Karen potvrdno klimnu glavom. "Onda idi odmah. Javiu ti ako se ita pobolja. Inae u prekinuti ovu smejuriju i poslati ih sve nazad u njihova tela. Otpraviemo ih na Zemlju i poeti da planiramo sve ispoetka." Ona podie obrve i nakrivi glavu, paljivo gledajui Karen. "U redu?" "Da. Ovaj... A kako da se vratim?" "Crvene cipelice, mila. <Aluzija na povratak male Doroti iz arobne zemlje Oz, u romanu Frenka L. Bauma. (Red.)> Seti se lozinke." Karen pogleda svoja stopala. Umesto mekih antilopskih mokasina, imala je crvene cipelice. Kucnula je potpeticama. "Kod kue je najlepe", ree ona i Ram Kikure nestade.

Jedan objektivni sat kasnije, u svom privremenom stanu, Karen je obukla svileni kimono, kojeg joj je poklonila grupa preivelih u Japanu pre trideset godina, i pruila se na kau sa aom hladnog ikovog "ardonea", i sa Hajdnovim kvartetom koji je tiho svirao u pozadini, bez uticaja ucrtavaa. Stan je bio ureen kao otvorena veranda koja gleda na alo tropskog ostrva. Preko irokog, zaslepljujue plavog okeana nehajno se dimio vulkan, i dim se meao sa zbijenim belim oblacima u obliku nakovnja. Topli, slani povetarac poigravao se njenom kosom.

Kao da i nije otila iz gradske memorije, toliko je potpuna bila iluzija - ali, postojalo je izvesno oseanje, saznanje, da joj je i telo zavarano i stimulisano, a ne samo um. Razlika je bila nejasna. Mnoge razlike na iku bile su nejasne. Svi smo mi toliko deca! pomisli ona, pijuckajui iz ae i posmatraui daleki vulkan. Moda je Geri u pravu to je sve to odbacio i pustio da ga stignu godine. Moda smo svi sagoreli posle etrdeset godina, a on je jedini iskren. Sobne kontrole se melodino oglasie. Ona sede na kau i nehajno se odazva. "Da?" "Dvojica mukaraca ele da govore sa vama, Ser Lenijer. Jedan je va mu, a drugi Pavel Mirski." Karen se i nehotice strese. Ja o vukovima... Izbrii ostrvo i daj mi standardnu okolinu." Veranda, plaa, vulkan i okean nestadoe i zameni ih je mala soba nametena sa uobiajenom heksamonskom skromnou. "U redu je." Geri se pojavi usred sobe. "Zdravo, Karen." "Kako si?" Prevlaila je prstom preko hladne ivice ae, istovremeno zadovljna to ga vidi - nije zaboravila sve brige - i neobino iznervirana. Ali njihovo tiho neslaganje toliko je dugo trajalo da nije htela da mu pokae ta osea. To je bio njen oklop. "Dobro sam. Mislio sam na tebe." "Pitala sam se jesi li i ti ovde gore", ree ona kao da se brani, trudei se da joj glas zvui nehajno. "Hteo sam da i ranije popriam s tobom, ali, mislio sam da je bolje da ne prekidam konferenciju." "Samo izvoli", odvrati ona. Setila se kako bi sada elela da izgleda: kao amerika glumica sa poetka dvadesetog veka. Bet Dejvis, hladna i prezriva, zatvorena ali privlana. Meutim, sobni ucrtavai tu nisu mogli da joj pomognu. "Moramo da razgovaramo sa Suli Ram Kikurom." "Ona je jo u gradskoj memoriji, spreava pilie da se pokljucaju." "Ima problema?" "Ne ide kako treba, Geri." Ona skrenu pogled sa slike, primeti da joj je prst u vinu, izvadi ga i spusti au. "Dola sam da se odmorim. Gde je Mirski? ta se deava?" Eto: odala je radoznalost. "Jesi li pratila zasedanje Heksamona?"

Ona odmahnu glavom. "Dolaze veoma velike nevolje." On joj objasni situaciju. Bilo je vreme da se promeni brzina; ovo nije bila lina poseta. Ipak, promena nije bila laka. "To mi ni malo ne lii na Neksus. Bez savetovanja sa Zemljom?" "Mirski nam je ispriao neverovatne stvari", napomenu Lenijer, "i iskreno reeno, ne svia mi se to je Neksus odbio njegov zahtev. Mislim da je otvaranje Puta, i njegovo ouvanje, vrlo loa ideja." "Suli nije ula za to?" "Nije." Brzo je razmislila, privremeno zaboravivi na sukobe. skoro da su ponovo bili tim, radei zajedno na problemu. Neto se u njenom muu bee promenilo. ta mu je to Mirski uinio - ta je uinio svima njima? "U redu. POtraiu je u gradskoj memoriji i rei joj da je hitno. Onda u ugovoriti sastanak. Gde si ti sada?" "Pod kupolom Neksusa." "Mirski... je li on zaista Mirski?" "Jeste." Takav odgovor, nedvosmislen, nije doputao rasravu; dovoljno je poznavala Lenijera da bi znala da nije olako doneo takav zakljuak. Pomalo iznenaena, ustanovila je da jo uvek veruje muevljevim procenama u ovakvim sluajevima... moda i u mnogim drugim sluajevima. Zato bi to bilo udno? Nije mrzela Gerija; mrzela je pomisao da ga zauvek izgubi. Njihovo neslaganje i razilazak svakako nisu bili posledica nepoverenja ili gaenja. "Znai da je stvarno neto veliko." U glasu joj se oseao prizvuk uenja i nagaanja. "I jeste", odgovori Lenijer. "I, Karen... ne elim da se nai problemi izgube u ovome." Ona porumene. "Kako to misli?" "Moramo da porazgovaramo i o drugim stvarima." "Oh?" "Kada bude bilo vremena." "Dobro", kruto se sloi ona.

"Volim te", ree Lenijer, i njegova slika izblede. Potpuno nehotice, i na svoje veliko iznenaenje, dah joj zastade u grudima i jedva je uspela da zadri suze. Godinama joj to ne bee rekao. "Proklet bio", promuca ona.

35. RITA Pre nego to je potpuno izgubila seanje da je zarobljena, jer je izbledelo pod lanim suncem Rodosa, upitala je mladia: "Gde su moji prijatelji?" "Sauvani su", odgovorio joj je. Pokuala je da se jo propituje o njima, ali nije mogla. Misli su joj bile ograniene na izvesne kanale. Uz bolnu svest da je ovo mesto vetako, primorala je sebe da pomisli: Nisam slobodna. Osetila je drhtaj uasa. Sigurno se ne nalazi sa narodom svoje bake. Sofe bi joj inae priala o takvim uasima... Pa, ko ju je onda epao? Nije shvatala kako su mogue takve stvari; kako moe da se nalazi negde, a opet da ne bude tamo? Ovo nije bio san, ma koliko izopaen; nije delovalo kao san. Ma ta da je bilo, uzeli su ga od nje, ali nije bilo njeno; nije ga kontrolisala. Koraala je kroz kamenu kuu gde je ivela Patrikija, gladei pri svakom koraku bosim tabanima hladni kamen, zavirujui u jednu sobu, pa u drugu, na neki nain svesna da oni ele da saznaju to vie o sofi, ali reena da im ne kae. Niti da im pokae. Bila je zatvorila baku u umu. Koliko dugo e istrajati? inili su joj se vrlo jakim. Odluila je da ne obraa panju na mladia. Nije joj potpuno odgovarao na pitanja. Nije bilo naina da sazna je li i ono malo to joj je rekao zaista tano. Nalet besa i rasutih, zbunjenih misli uinili su da joj vid potamni i da Patrikijina biblioteka izbledi. Kada joj se vid razbistrio, oko nje na podu leali su Predmeti, a kutija sa kljunjaom bila je otvorena. "Ovo je naprava kojom se iz Puta odlazi na druge svetove. Privukla si nau panju time to si je upotrebila kraj kapije." Rita pogleda preko ramena i ugleda mladia iza sebe. Lice mu je i dalje bilo neodreeno. "Odakle ti ona?" upita je on.

"Ionako to ve zna." "Otkud ona tvojoj baki?" Rita zatvori oi, ali je i dalje videla kljunjau pred sobom i oseala pitanje na koje nije odgovorila. "Neemo te muiti", ree mladi. "Potrebni su nam tvoji podaci, kako bismo te odveli tamo kuda eli da ode." "Hou kui", ree ona tiho. "Mojoj pravoj kui." "Ti nisi nainila ovu napravu. Ni tvoja baka je nije nainila. U tvom svetu takve stvari su beskorisne. Radoznali smo kako je dospela ovamo. Jeste li nekada bili u vezi sa Putem, moda u vrlo davnoj istoriji?" "Moja baka. Ve sam ti rekla." ta im je rekla? I, koliko esto? "Da. Verujemo ti." "Pa, onda me nemojte stalno ponovo pitati!" Ona se okomi na mladia, i vid joj se ponovo zamrai od besa. Kad god bi se naljutila, oni kao da su saznavali sve vie; pa ipak, zapravo, nije ni pokuavala da ita sakrije od njih. Pretpostavljala je da ne moe da prikriva injenice ako su oni ve u stanju da je navedu da misli kako je na Rodosu, mada, u stvari, nije bila. trebalo bi da sam ve umrla od straha. "Nema razloga da se plai. Nisi mrtva, nisi povreena." Mladievo lice iznenada postade jasno, kao da bee nestala senka koja nije poticala od tame nego od neznanja. Imao je pravilne crte, crne oi, crnu kosu i retku bradicu. Mogao je biti neki od deaka sa ala na Rodosu. "Uzeo sam ovaj oblik, jer nisi navikla na nas." "Ti nisi ovek?" "Nisam. Mi postojimo u mnogo razliitih oblika, za razliku od tvog naroda. Svi smo jedinstveni, ali..." On se iskezi. "Razliiti smo. Zato te molim da me, za sada, prihvati u ovom obliku, koji ti je prijatniji." Kao da behu promenili taktiku... Ili su moda nauili kako da svoju varku uine jo ubedljivijom. Rita okrenu lea, i njemu i privienju Predmeta. "Molim te, ostavi me na miru. Pusti me kui." "Neu kriti istinu od tebe. Tvoj dom je upravo podvrgnut promenama, kako bi bio efikasniji." Rita pogleda svoje ruke. @elela je da uzdrhti, ali nije mogla; mogla je samo da oseti novi bes. Ipak, obuzda se. "Ne znam ta to znai."

"Poloili smo pravo na tvoju Zemlju. Pretpostavljam da je vreme da odbacimo ovo pretvaranje i da se bolje se upoznamo. Jesi li spremna na to?" "Ja..." "Dozvoli da ti objasnim. Ovo je neka vrsta sna na javi, a stvorili su ga nai istraivai, kako bi te polako pripremili za novi ivot. Ja sam na visokom istraivakom poloaju. Upravo sam doao da bih razgovarao sa tobom. Dosad si razgovarala sa jednim niim istraivaem. Ja sam bolje upoznat sa tvojim narodom nego on. Je li ti to jasno?" "ini mi se", odgovori Rita. "U ovom stanju se nalazi ve nekoliko godina vaeg vremena. Poto nam niim ne moe nauditi, i poto za sada imamo dovoljno podataka od tebe, nema potrebe za pretvaranjem, pa sam odluio da te pustimo da se probudi. Kada bude spremna, moi e da koristi svoje stvarno telo, a okolina koju bude videla bie stvarna. Razume?" "Ne elim nita od toga", odgovori ona. Godine? Bili su joj potrebni trenutak ili dva da to shvati; oajanje koje je osetila da je proima bilo je mrano i ledeno. Shvatila je da je zapravo bila mrtva od asa kada se ukrcala u pelolet; moda i od trenutka kada je otila sa Rodosa. Ona - i Patrikija - otvorile su pravu Pandorinu kutiju; i dalje nije imala pojma ta se iz nje pojavilo. Godine. Suvie sam mlada. Kako sam mogla znati? Ni Patrikija nije znala. Je li i svet mrtav? Ledeno oseanje proe i ona oseti niz sitnih bolova. Iluzije Rodosa nestade, zajedno sa Patrikijinom kuom. Ona otvori oi i ustanovi da lei na tvrdoj i toploj povrini ispod kvadratne svetiljke boje eravice. Svetlo se polako gasilo. Koa ju je bolela, kao da je bila omirglana; i zaista, kada je pogledala ruke, izgledale su joj rumene, kao ispeene od sunca. Senka u obliku oveka stajala je tik van domaaja svetla. Svuda unaokolo bila je tama boje masline, nalik na san pre nego to pone, ili poto se zavri. Nije joj bilo dobro. "Muka mi je", promrmlja ona. "To e proi", ree senka. "Jesi li ti Jart?" upita ona, pokuavajui da sedne. Nije izgovorila to pitanje do sada, jer se nadala da nikada nee saznati odgovor. Sada je bez ikakve nade gledala u senku. "Pokuao sam da zakljuim ta znai ta re. Mogue je da jesmo to; ali, ti nikad nisi videla Jarte, a ni tvoja baka, koja ti je o njima priala. Ta re nije u vezi sa nama; ljudi koje je tvoja baka izgleda poznavala moda nisu mogli da izgovore nae

pravo ime... Moda su znali samo ime koje su koristili neki drugi narodi, ne ljudi. Odgovor, u svakom sluaju, moe biti i da." "Priala mi je da ste ratovali protiv ljudi." Prilika u senci ne odgovori nposredno na ovo pitanje. "Mi smo mnogi i razni, i moemo da po elji menjamo oblik, kao i funkcije." Riti je bilo bolje, barem fiziki ako ne i psihiki. Oajanje bee iezlo, uz neobino oseanje vrele jeze, koje je bledelo zajedno sa onim svetlom gore, koje je sad imalo boju cimeta. Pojavila su se nova svetla, nejasna i utena, u onoj maslinastoj tami. "Jesam li na Zemlji?" "Ne, nego unutar onoga to zove Put." Dah joj zastade i ona jedva savlada jecaj. To joj je znailo sve i nita. Moe li da im veruje? "Jesu li moji prijatelji ivi?" "Tu su, sa tobom." To je izbegavanje odgovora, zakljui ona. "Jesu li ivi?" ponovo upita ona. Senka zakorai napred i lice joj doe pod mlaz svetlosti. Rita se tre, sasvim jasno oseajui da se ne radi ni o snu ni o privienju, ve o fizikom biu. Lice je bilo muko, ali bez mnogo osobenosti - glatke koe, uskih oiju. Lice koje u gomili ne bi drugi put pogledala. Nije bio ni bogolik, ni udovino uasan. Nosio je jaknu i pantalone nalik na uniformu vojnika sa kojima je putovala... pre vie godina, ako to nije bila la. "Hoe li da razgovara sa njima?" "Hou", odgovori ona, ubrzanog daha, pa podie ruku do lica; inilo joj se istim. Ona se nije promenila; ali, zbog ega je to i oekivala? Zato to je njen tamniar liio na oveka? "Sa svima?" upita Jart. Ona za trnutak pogleda nanie, miui usnama. "Demetriosa i Oresiju", odgovori jedva ujno. "Daj nam malo vremena, molim te. Mi nita ne bacamo."

36. IAK

"Nisam oekivala da u te ponovo videti", ucrta Suli Ram Kikura Olmiju, simbolima hladno zelene i plave boje. Olmi se zagonetno nasmei i poe za Korzenovskim i Mirskim u prostor za sastanke sa korporealima, koji je bio odvojen za Ram Kikurin projekat zdruivanja. Prikazujui okolinu zemaljskog doma, soba je bila ureena kao sala za sastanke iz sredine dvadesetog veka - stolice od metala i drveta, dugaak drveni sto, goli zidovi boje slonovae, i ekran na jednom kraju. "Izvinite zbog primitivnih uslova", ree glasom Ram Kikura. "Ovo priziva mnoga seanja", primeti Lenijer, osetivi hladnou izmeu zastupnice i Olmija. Olmi je to izgleda brzo prihvatio; meutim, Lenijer ga ionako nikad nije video zbunjenoog. "Proveo sam mnoge duge sate u sobama koje su ovako izgledale." "Nai gosti sa Zemlje jo su u gradskoj memoriji. Pokuavamo da spreimo potpuni fijasko", ree Ram Kikura. "Karen e nam se pridruiti za nekoliko minuta. Po onom to mi je rekla, tokom proteklih nekoliko dana deavalo se svata. Neksus je reio da ponovo otvori Put?" Namerno je izbegavala da pogleda Olmija. Korzenovski je stajao kraj jedne stolice, prelazei prstom preko nje sa zbunjenim izrazom lica. "Da", potvrdi on, brzo se trgavi iz zamiljenosti. "Neksus je odluio da sve iznese na glasanje pred Heksamon. Meutim, to ukljuuje samo okruge i iak." "Pretpostavljam da se pozivaju na zakone o Oporavku. Trebalo je da ih pre dosta godina izbriemo iz pravnih zbornika." Ram Kikura je Lenijeru delovala odlunije i ogorenije nego kad su se prvi put sreli. Godine i Oporavak videli su se i na njoj, ali ipak nije izgledala nita starija nego kad su se upoznali. Uglavnom bee zadrala nepromenjen izgled i stil za protekle etiri decenije. Olmi polako obie oko stola, mekim i dostojanstvenim pokretima. "Primila si priu Ser Mirskog?" Ram Kikura klimnu glavom. "Onoliko koliko sam elela. Grozna je." Mirski iznenaeno rairi oi. "Grozna?" upita on. "Konano zagaenje. Konano svetogre. Ja sam roena i odrasla u Putu, pa ipak, sada..." Izgledala je kao da e pljunuti. "Ponovo otvoriti Put, i zadrati ga otvorenog, vie je nego glupo. To je zlo." "Hajde da ne preterujemo", blago primeti Korzenovski. "Izvinite, Inenjeru", odvrati Ram Kikura. "Gruba si", ucrta joj Olmi, samo za njene oi. Ona se okrenu i prostreli ga pogledom. "Ovi ljudi su doli da te zamole za pomo. Ja, takoe. Nema smisla izigravati pravednika pre nego to uje ta nam treba. Ili u ta verujemo."

Poruka je potrajala koliko treptaj oka. Lenijer je znao samo da joj je Olmi neto ucrtao; nije bio vian vetini ucrtavanja, naravno, i nije ni pomiljao da bi mogao da prevede bilo kakve crtee. Ram Kikura opusti ramena i zagleda se u pod, a potom zamurila i duboko udahnu. "Izvinjavam se. Ser Olmi me je upravo podsetio na lepo ponaanje. Sluajno sam veoma zainteresovana za ta pitanja. Videla sam posledice Smrti i to mi je dalo prilino dobru predstavu o tome ta smo sve u stanju da unitimo." "Molim da se setite da sam se do sada protivio ponovnom otvaranju Puta", ree Korzenovski. "Ali, pritisci na Heksamon bili su ogromni. A povratak Ser Mirskog..." "Izvinite, Ser Korzenovski", prekinu ga Mirski. "@eleo bih da ujem zbog ega moju priu naziva groznom." "Rekli ste da Put sapinje na svemir kao zmija", odvrati Ram Kikura. "Ne ba. On oteava projekat naih vrlo dalekih potomaka, a moda ga ini i nemoguim. Ipak, ta bia ne smatraju da je Put 'grozan'. Ona mu se ude i dive... to tako mala zajednica, putujui izmeu svetova, jo vezana za domen materije, moe da postigne tako mnogo za tako kratko vreme... To je neverovatno. U drugim univerzumima postoje tvorevine nalik na Put, ali ni jednu nisu stvorila bia u tako ranom stepenu razvoja. Naim potomcima Put je ono to su egipatske piramide bile u naoj istoriji, ili Stounhend. Kada bi mogli da biraju, sauvali bi ga kao spomenik ranije genijalnosti, ali to nije mogue. Mora biti uniten, na odreen nain... A to moe poeti samo ovde." Ram Kikurin bes bee minuo i ona ga pogleda sa dubokim zanimanjem. "Vi se ne brinete za nau sitnu politiku, zar ne?" upita ona. Mirski prevue prstima po stolu, nervoznim pokretom koji se Lenijeru uini zanimljivim. "Politika... nikad nije sitna za one koji su uvueni u nju. Mene interesuje samo onaj njen deo koji bi mogao da sprei unitenje Puta." U salu ue Karen i prvo prie da poljubi mua. Poljubac je bio kratak, ali oigledno iskren; nema potrebe, kao da mu je rekla, da sada iznosimo na videlo line probleme. Ipak, on je vrsto stee za ruku. "Dnevni red je kratak", primeti on, silom prepliui prste sa njenim. Karen stee vilice i osvrnu se po ostalima, pitajui se ta e misliti o tome, ali odmah uvide da nikom ni na pamet ne pada da razmatra drutvene odnose i poloaje. Lenijer joj nije putao ruku. "Ser Korzenovski?" "Put se moe otvoriti za manje od est meseci. Bojim se da je pria Ser Mirskog podelila Neksus, i neo-Geeli su tu podelu iskoristili da stvore dve grupe.

Neksus e savetovati ponovno otvaranje, za stalno. Niko ne sumnja ta e se onda desiti - naravno, ako nas Jarti ve ne ekaju. Nastupie plima novih propisa - koji e dozvoliti otvaranje 'probnih' kapija, od kojih e neke, naravno, voditi na svetove Talzita... A ako ponovo uspostavimo trgovinu sa Talzitom, nikad vie neemo zatvoriti kapije. Talziti su prokleto veti trgovci, a, osim toga, mnogim graanima Heksamona njihova roba je potrebna, i to veoma. Ve postoji oajanje... Ser Olmi?" "ak i Naderiti uivaju u dugovenosti", primeti Olmi. "Za desetak godina, milioni e morati da ostave svoja tela i usnime se u gradsku memoriju... ili da umru. Naderitima se ne svia ideja stalnog ivota u gradskoj memoriji. Prihvataju vetako poboljanje ivota, ali gradska memorija za njih je neka vrsta Gehene, limba za ortodoksne." "To mi zvui prilino dvolino", suvo primeti Lenijer. "I jeste, naravno", sloi se Korzenovski. "U gradskoj memoriji upravo se stvaraju grupe deliminjaka da proue mogunost - neo-Geeli je tako zovu - da su Jarti zauzeli Put. Ako dou do istih zakljuaka kao i Ser Olmi, moda e odloiti ponovno otvaranje, dok se ne pripremi odgovarajua odbrana - a moda ak i sredstvo za napad." "Boe", promuca Karen, "Zar e ponovo zaratiti sa Jartima?" "Veoma su optimistini", mrano primeti Korzenovski. "A ta ako su Jarti ba tamo i ekaju nas?" upita Lenijer. Korzenovski iskrivi lice. "Taj komar sam imao ve nekoliko puta ovih dana. Moji deliminjaci u gradskoj memoriji prisustvuju svim sednicama za planiranje. I ja u, ako mi tako narede, morati da uestvujem u odbrani Heksamona..." "Kako moemo da se branimo?" upita Karen. "To bi trebalo da bude tajna, vrlo paljivo skrivana", odgovori Korzenovski, "ali ak i najdublje tajne mogu se otkriti ako vladajue snage misle da tako treba. Imamo uasno mono oruje, ovde na iku. Bilo je suvie mono za obinu odbranu, a beskorisno u utvrenjima na Putu. Ni jedan vojnik nee odbaciti oruje koje e mu jednog dana moda koristiti... i zato su ga sauvali u zidovima asteroida. Drevno je, ali je i dalje efikasno i smrtonosno." Ram Kikura prekri nos i usta sklopljenim dlanovima i zavrte glavom. "Zvezda, Sudbina i Pneuma", promrmlja ona. "Nisam znala. Ljudi su mislili..." "Svi politiari e spremno lagati", ree Mirski, "ako je to politiki korisno. Narod to, zapravo, zahteva od njih." Lenijer je bio bled. "Oruje?"

"Zaostatak iz poslednjih ratova sa Jartima, uskladiten u tajnim komorama ika", objasni Olmi. "I sve vreme je bilo tamo? Jo otkako smo se prvi put iskrcali?" upita Lenijer. Olmi i Korzenovski klimnue glavom. Ram Kikura je sa mranom ironijom pratila njegovu reakciju. "ta da smo ga nali...?" Lenijer ne zavri pitanje. "Smrt bi se svejedno desila", odgovori Korzenovski, odmahnuvi rukom, ljut to su ga prekinuli. "ak i ako su Jarti u Putu, moemo bar da nainimo grudobran. ini mi se da se tako kae u vojsci." "Osim ako su uznapredovali daleko ispred naih starih tehnologija", tmurno primeti Ram Kikura. "Tako je. U svakom sluaju, Neksus mi je naredio da obezbedim tehniku ispomo. To ne mogu da odbijem. Suvie dugo sam imao posebne privilegije u istraivanjima da bih sada izigravao pobunjenika. Na problem je kako da izmenimo miljenje Heksamona..." "Zaobiite Neksus", ree Ram Kikura. "Idite pravo kod svih graana, ukljuujui i Zemljane." "Bez Zemlje, za ponovno otvaranje Puta izjasnila bi se tesna veina", ree Lenijer. "Obavili smo probno sondiranje. Zapravo, Ser Olmi ga je obavio." "Iskljuili su Zemlju jer smo suvie glupi?" upita Karen. "Suvie provincijalni i usmereni na sebe", ispravi je Korzenovski. "to je, naravno, tano... Ali, postupak je bio vrlo nepravilan. Pretnja susreta sa Jartima trebalo je da bude jasnije iznesena... ak i postojanje oruja moe se upotrebiti da se mens publica navede da glasa protiv preporuke. Sumnje Ser Ram Kikure da su Jarti napredovali dalje od nas - to bi mogao biti dobar protivargument. A pre nego to preporuka bude formulisana, mislim da ne moemo napasti pravno, jer ni jedan deo Heksamona ne bi smeo da se iskljuuje iz nje." Mirski za to vreme bee seo. Stezao je obe ake, drei ih na krilu, a onda naglo podie ruke iznad glave. "Osetljiva stvar", ree on. "Geri to sigurno zna." Karen pogleda mua. Lenijer rei da prihvati Rusovu familijarnost. "Pavel kae da se Put mora unititi." "A ako ne bude tako?" upita Ram Kikura.

"Bie", dobaci Mirski. "Ovako ili onako. Nisam raunao na ovolike tekoe. ak ni sa boljim umom nego to ga sada imam. Ako ne uspem, posledice e biti... spektakularne..." "Je li to pretnja?" upita Ram Kikura. "Nije. To je injenica." "Koliko spektakularne?" "Ne znam. Nisam pravio rezervne planove. Verovatno ih u ovom obliku ionako ne bih razumeo." "Suvie pitanja", alostivo primeti Korzenovski. "Ser Mirski, kada se vaa pria objavi... koliko naih graana e vam poverovati, a koliko e ih misliti da je to samo trik ortodoksnih Naderita kako bi nas ostavili prikovane za majicu Zemlju?" "Ne mogu biti ubedljiviji nego to jesam", odgovori Rus, irei ruke i proteui se. "Da li mi vi verujete?" On osmotri itavu grupu, upitno podigavi guste obrve. Karen, koja jo ne bee videla njegovo izlaganje, nita ne odgovori. Korzenovski, Olmi i Lenijer nisu oklevali da izraze poverenje. Ram Kikura oklevajui izjavi da se slae. "Moramo da utemeljimo strategiju", ree Lenijer. "Nas estoro moemo da smislimo neto to bi vredelo saoptiti predstavnicima korporeala i senatorima koji se protive. itav sluaj se moe - Ram Kikura ga moe izneti pred sud. Napad iz dva pravca." "Mislim da bi bilo bolje da ponemo od Zemlje", primeti Ram Kikura. "Za nekoliko dana je zakazan sastanak Saveta Heksamona Zemlje. Ionako emo tamo izneti rezultate nae konferencije - nikom u Neksusu nee smetati ako Karen i ja odemo na taj sastanak. Koliko je ovo sve poverljivo?" "Veoma", odgovori Korzenovski. "Dok se ne saini predlog, niko od nas ne bi smeo da pria." "Ni to ba nije sasvim legalno", promrmlja Ram Kikura. "Neo-Geli u Neksusu postali su radikalna grupa, zar ne? udi me da se Faren Siliom povezao sa njima..." "Radije bi da zadri vlast nego da sve preda u ruke protivnicima", odgovori Lenijer. Ram Kikura ucrta sloeni simbol kojeg nije razumeo. "Paziu da ne pomenem oruje. To bi bila povreda vojnih zakona - a u tome nisam ekspert."

"Ko zna zato, dok nisam bio u ovom telu, i dok mi je um bio ogroman, mislio sam da e se svi razumni ljudi sloiti", ree Mirski, odmahujui glavom. "Koliko je udno ponovo biti ovek!" Lenijer se krto nasmei. "Neobino je ponovo postati zadrt, zar ne?" "Ne zadrt", ispravi ga Rus. "Pre naopak, ili uvrnut." "Amin", ree Karen, pogledavi Ram Kikuru. "Ljudi su uvek isti."

37. PUT Demetriosov duh visio je pred Ritom, proziran i nesrean. Njeno lice bilo je belo od uasa; nije oekivala neto takvo. Sada je shvatila da se nalazi van domaaja bogova; ili u rukama pogrenih bogova. "Sauvali smo njegov sistem misli", objasni joj njen pratilac. "Njegovo telo takoe je u skladitu. U ovom trenutku, on ne koristi svoje telo; niti se njegove misli kreu kroz njegov mozak. Kreu se kroz drugaiju sredinu, u kakvoj si i ti bila do nedavno uvana." Stajao je kraj Rite, ispitujui joj lice, procenjujui njene reakcije. "Jesi li uznemirena?" "Jesam", odgovori ona. "@eli li da se prikaz zavri?" "Da! Da!" Uzmicala je, krijui se iza stegnutih pesnica, i poela histerino da plae. Demetrios prui ka njoj svoje avetinjske ruke, kao da preklinje, ali nije stigao da progovori pre nego to je nestao. U beskrajnoj odaji koja joj je bila zatvor, ona unu na meki pod i zagnjuri lice u dlanove. Bee je napustilo i ono malo preostale hrabrosti. Shvatila je, uprkos uasu i histeriji, da je u ovom trenutku potpuno ranjiva pred onima koji su je zarobili. Mogli su da je vrate nazad u fantaziju, u san, i ona bi tamo sreno ivela, ne bunei se, odgovarajui na njihova pitanja, samo da bi bila na nekom mestu nalik na dom, daleko od ovog komara. "Nema razloga za strah", ree joj njen pratilac, naginjui se nad nju. "Govorie sa svojim prijateljem, ne sa senkom koju smo mi stvorili. On jo razmilja. Zauzima prijatnu iluziju, kao i ti pre nego to si zahtevala da te vratimo u telo." Pratilac je strpljivo ekao, ne govorei nita dok je njen uas jenjavao, pa je mogla da povrati kontrolu nad sobom. Nije imala pojma koliko je to trajalo. Vreme joj nije bilo jaa strana u tom trenutku. "Oresija i ostali... jesu li i oni mrtvi?" upita ona izmeu poslednjih jecaja.

"Smrt za nas ima drugaije znaenje", odgovori njen pratilac. "Neki od njih su aktivni u iluzijama; drugi su neaktivni, kao u dubokom snu. Niko nije mrtav." "Mogu li da razgovaram sa svakim od njih, ako poelim?" upita ona. "Da. Svi su na raspolaganju. Za neke e moda due potrajati dok ih dovedemo ovamo." Zakljula je da bi bilo najbolje da ponovo pokua, iako uopte nije bila sigurna da e moi da se kontrolie. "Moete li uiniti da Demetrios izgleda stvarniji? Plai me... izgleda kao da je mrtav. Izgleda kao duh." Pratilac kao da je uivao u rei "duh", jer ju je ponovio nekoliko puta, smeei se. "Moemo uiniti da izgleda vrst koliko ja ili ti, ali to e i dalje biti iluzija. @eli li takvu iluziju?" "Da. Da." Demetrios se ponovo pojavi, vri, ali nita manje jadan. Rita ustade i prie mu, nagnuta napred, ruku kruto sputenih i stisnutih pesnica. "Ko si ti?" upita ga ona kroz stegnute zube. Telo joj je i dalje drhtalo. "Demetrios, mehanikos i didaskalos u Muzejonu Aleksandreje", odgovori prilika. "Ti si Rita Vaskajza? Jesmo li mrtvi?" Govorio je kao to bi govorila senka, laganim i drhtavim glasom. Rita nije uspela da sprei cvokotanje zuba. "M-mislim da nismo", odgovori ona. "Zarobili su nas demoni. Ne." Ona vrsto stisnu oi, pokuavajui da zamisli kako bi se Patrikija ponaala u ovakvoj situaciji. "Mislim da su nas... da su nas zarobili oni koji nisu ljudi, ali imaju vrlo napredne.... maine." Demetrios pokua da zakorai, ali izgledalo je kao da hoda po ledu. "Ne mogu da ti priem", ree on. "Trebalo bi da se plaim, ali, ne plaim se... Jesam li ja mrtav?" Rita odmahnu glavom. "Ne znam. On kae da si jo iv. Da sanja." "On kae? ta je on?" Demetrios pokaza na pratioca. "Jedan od onih koji su nas zarobili." "Izgleda kao ovek." "Ipak, nije." Izgledalo je da pratilac nije smatrao da treba da obraa panju na sliku. Bio se sav usredsredio na Ritu, i to ju je jo vie plailo. "Jesu li ostali mrtvi?"

"On kae da su ivi." "ta moemo da uinimo?" Pratilac se nemarno oglasi, jo uvek gledajui u Ritu. "Nita. Bekstvo nije mogue. Prema svima vama se ponaamo uz puno potovanje, i niko vam nee nauditi." "Da li ga uje?" upita Rita, skoro zabovi kaiprst u pratioca. Zaista je elela da ga udari, ali znala je da time nita ne bi postigla. "Da", odgovori Demetrios, utanjivi glasom. "Otvorili smo pogrena vrata, zar ne?" "On kae da su na Gei protekle godine." Demetrios se osvrtao tamo-amo, mirkajui kao da gleda kroz dim. "Meni se ini da je prolo svega nekoliko sati... Moe li on da nas odvede nazad na pravu Geu?" "Moe li?" upita Rita. "Mogue je", nesigurno odgovori pratilac. "Ali, zbog ega bi elela da se vrati? To vie nije onaj svet kakav si poznavala." Demetrios nije reagovao. Rita je osetila muninu; imala je dovoljno bakinog znanja i nagona da bi napola zmaislila kako to moe da izgleda. Ovo su Jarti; Jarti su grabljivci. Tako su ljudi iz Puta priali Patrikiji. Moda sam odgovorna za unitenje svog doma. Ona nagonski podie ruke, nalik na simetrine kande, tik pod bradu. "Demetriose, toliko se plaim. Ovi... ljudi kao da ne mare ni za ta. @ele samo podatke." "Upravo suprotno", primeti pratilac. "Zapravo smo veoma zainteresovani. Za vau dobrobit. Otkako smo zauzeli vau planetu, vrlo malo ljudi je umrlo. Ogroman broj ih je sada sauvan. Mi nita ne bacamo. uvamo sve misli. Imamo naunike, i uvamo sve to moemo." "O emu to govori?" upita ga Demetrios. Glas mu je bio veoma miran miran, dubok i promukao; i Rita se seti kako je to izgledalo biti u iluziji i ne oseati pravi strah. "@eli li da se obratim tvom prijatelju?" upita pratilac Ritu. Potpuno zbunjena, svesna da tu postoji neki protokol o kome nita ne zna, ona klimnu glavom u znak odobravanja. "Naa je dunost i sudbina da prouavamo i uvamo univerzume, da irimo svoju vrstu, najbolju i najefikasniju od svih inteligencija, da sluimo kraju znanja. Mi

nismo okrutni. Okrutnost je re i pojam koje smo nauili tek iz vaeg jezika. Beskorisno je priinjavati bol i unitavati. Takoe je beskorisno putati inteligencije da napreduju do take na kojoj e otporom usporavati na rast. Gde god stignemo, mi prikupljamo i uvamo, skladitimo, prouavamo; ali ne dozvoljavamo otpor." Demetrios to mirno primi, sa pomalo zbunjenim izrazom lica. On nije znao gotovo nita od Patrikijinih pria; samo ono malo to mu Rita bee prenela u stepi, pre dolaska kirgiskih konjanika. "Volela bih da vidim svoj dom", ree odvano Rita. "I volela bih da me prate Demetrios i Oresija... i Damal Ata." "Moe se ispuniti samo deo tvog zahteva. Damal Ata se ubio pre nego to smo stigli da ga zarobimo. Nije, na alost, sauvan dovoljan deo njegove linosti, pa nije mogue dati potpunu sliku, niti kontrolisati popravljeno telo." "Ja moram da idem", ree Rita, drei se tog jednog zahteva, ne elei da je uznemiri sopstveni narastajui uas. Kada bi sad zaplakala, kada bi dopustila da joj ruke stignu do lica, moda bi potpuno izgubila kontrolu, a nije elela da se osramoti pred tim udovitima. Niti pred bledim Demetriosom. "Odveemo te tamo. @eli li da posmatra postupak, ili da putovanje bude trenutno?" Demetrios je znaajno pogleda; nije bila sigurna ta po njemu treba da kae, ali oboma im je bilo jasno da je njihovim tamniarima samo ona vana. "@elim da vidim sve", odgovori ona. "Moda e te zbuniti. @eli li da te pratim, pa da ti objanjavam, ili bi vie volela da ti u psihu ugradimo dodatak, dodatno seanje koje e te voditi?" Ona pognu glavu i ruke umalo da joj dotakoe lice. Nije razumela prvu mogunost, ili je moda odbijala da je razume. Mogu li da od mene naine vie nego to jesam? Moda je ionako ve izmenjena. Ta pomisao bila joj je gotovo nepodnoljiva. "Molim te", ree ona, tek neto glasnije od promuklog apata. "Poi sa nama. Samo nas povedi." Bila joj je preostala jo samo jedna nada: da su Jarti laljivci. Ako nisu, onda joj je bolje da je mrtva, i potrudie se iz sve snage da umre. Ipak, nekako joj se inilo da joj to Jarti nee dopustiti. Po njihovom nainu razmiljanja, to bi bilo beskorisno traenje.

38. IKOV GRAD

Ram Kikura se pitala kako e to izgledati, jednog dana, kada upadne u gradsku memoriju, na putu bez povratka; biti odvojena od ivota, u svetu koji se ne moe razlikovati od ivota sem po njegovoj promenljivosti i izuzetnim prednostima. To bi gradsku memoriju uinilo ili rajem ili paklom, mada prilino udobnim paklom... Ona je bila roena u gradskoj meoriji, otelovljena onako kako e i njen sin to biti, i ovo sadanje podozrenje u gradsku memoriju bilo je i prerano i glupo. Imala je barem jo jednu inkarnaciju, ivot joj nije bio opasan; moe poiveti jo milenijumima pre nego to problem postane ozbiljan... Mozgala je o tome onako kako bi prirodna mlade na Zelji mozgala o smrti. Meutim, mladei na Zemlji nije bilo omogueno da isproba ivot posle smrti; ona je to mogla kad god bi poelela, onoliko dugo koliko bi elela, a poseta "neroenom" sinu bila je est razlog za to. Njene posete retko su trajale due od pet minuta, u spoljanjem vremenu; tih pet minuta je, meutim, u gradskoj memoriji moglo da se rastegne na mesece. Poslednji put kada ga je posetila, pratila je Tapija na putovanju po imaginarnom i veoma doteranom Amazonu, kojeg bee stvorio za sebe lino. Simulacija je bila odabrana za stalno mesto u rekreaciji gradske memorije, to je predstavljalo nesumnjivu poast. Ovog puta e trajanje posete biti ogranieno. Ula je u gradsku memoriju Osnog Euklida izadaleka, sa ika. To je umanjivalo i trajanje i sloenost iskustva. Kada je prila Tapijevom linom prostoru, on je bio zauzet "ograniavanjem" sebe; to jest, odvajao je nepotrebne mentalne delove kako bi se pripremio za roenje. Po zakonu, niko novoroen nije mogao da ue u telo sa implantiranom memorijom; svako je morao, pre roenja, da projektuje i odabere osnovnu linost koja e se uklopiti u granice normalnog ljudskog mozga. "Ovo je bolno", alostivo primeti Tapi. "Ovde imam toliko slobode. Sada mi spoljanji svet deluje tako grubo i skueno!" "Ponekad i jeste." "Pitam se je li otelotvorenje zaista tolika privilegija..." Kretala se po njegovom linom prostoru, zagledajui ono to se ve nalazilo u odvojenim delovima. "Mudro si birao", primeti ona. Spoljanje subrutine, specijalizovane linosti prilagoene apstraktnim sredinama na koje teko da e nailaziti kada dobije telo, seksualni eksperimenti na koje su ga verovatno podsticali ostali neroeni... sve paljivo sklonjeno, kako bi ih, ukoliko poeli, kasnije mogao ponovo preuzeti, ili ih potpuno unititi.

"Mnogo mene nestaje", poali se Tapi. Pred Olmijem se nikad nije alio; oduevljeno je pokazivao i objanjavao, ali nije otkrivao svoje sumnje. To je inio samo pred majkom, i ona je bila pomalo ponosna to poznaje i tu njegovu stranu. "Nita mi ne izgleda toliko bitno", suvo primeti ona. "Manje glasova u horu", odgovori on. "Ali, sada jasnije vidim ta u biti. Mislim da e se Olmi sloiti... ta ti misli?" "Je li te on posetio?" Tapi potvrdno klimnu glavom. "Pre nekog vremena. Dao mi je odobrenje." Ona se uzdra od pomalo sarkastinog komentara. "On ume da prepozna kvalitet", zadovolji se samo da kae. "Otac je suoen sa vrlo velikim problemima." "Kao i svi mi." "Moda su vei nego to misli." Ona paljivo osmotri trenutnu sliku svog sina - vrlo nalik na odabrani telesni oblik. "Je li ti rekao ita... iznenaujue?" upita ona. "Nije", odgovori Tapi. Ali, neto je krio. Znao je kakvi su trenutni odnosi njegovih roditelja i nije eleo da ogovara. "Brinem se za njega." "I ja." "Treba li vie da brinem?" "Ne znam", odgovori Tapi iskreno. "Vrlo malo mi je rekao." Ram Kikura usredsredi misli na konkretan posao, zavri ispitivanje odbaenih dodataka i zagrli sina. "U redu je", ree ona. "Mislim da si spreman." "Tvoje odobrenje?" upita on, i udnja u njegovom glasu poricala je ono malopreanje kukanje. "Ve je zapisano", odgovori ona. Nije izgovorila prastaru formulu, kao Olmi; nije volela takvu tradiciju. "Jesi li odluio gde e se roditi?" "Jesam", odgovori on. "Na iku." I Olmi je bio roen na asteroidu; ona je bila roena u Osnom Gradu. Ipak, znala je da Tapi nema nameru da je time omalovai.

Tapi uredi svoj lini prostor i ukloni dodatke. "Da li se slae sa mojim planovima za posle roenja?" "Nije moje da se slaem ili ne slaem. Bie nezavisan." "Da, ali voleo bih da ujem tvoje miljenje." "Po mom miljenju", odgovori ona, "kakav otac, takav sin. Olmijev deo u tebi veoma je snaan. Moj u ovom asu deluje podreeno. Ipak, ne sumnjam da emo oboje biti veoma ponosni na tebe." Tapi bukvalno sinu, ispunivi prostor svetlou, i ponovo je zagrli. "Ti si vojnik koliko i otac", ree on. "Samo vodi drugaije bitke."

Olmi se oseao pribranijim meu sebi slinima, i manje napet pod tim okolnostima nego to je oekivao. Ipak, prijalo mu je da bude sam, makar i na samo nekoliko sati. Nedostajala mu je usamljenost ume u etvrtoj komori. Nije se vratio u stan u ikovom Gradu; umesto toga, prihvatio je privremeno boravite pod kupolom Neksusa. Ko god poeli, mogao je da ga pijunira do mile volje; meutim, bio je siguran da ne mogu otkriti ta nosi u svojim implantima. Bio je u ozbiljnom iskuenju da naprosto mirno legne i proui ono to mu je deliminjak slao; ipak, odupro se tome i umesto toga izveo delikatne korake resolso plesa Franta, kojeg bee nauio pre vie od jednog stolea na Timblu, matinom svetu Franta. irio je ruke i podizao noge, glatko klizei iz ugla u ugao malog stana. Anatomija Franta bila je svakako preciznija i prilagodljivija od ljudske i Olmi je morao da prilagodi neke osnovne pokrete. Ipak, resolso je obavio posao. Posle njega osetio se oputenijim i snanijim. "Sada u da sednem i vegetiram", glasno objavi on, unuvi nasred praznog, neureenog salona i njegovih belih i bezoblinih komada nametaja. Razmena sa Jartovom linou odvijala se glatko, ako je verovati deliminjaku; za jo nekoliko sati, kroz ograde e proi jo podataka. Meutim, i ono to je ve imao za razmatranje bilo je poprilino. U implantima mu bee ostalo sasvim malo mesta za bru obradu podataka; osim Jarta, deliminjaka, raznih ograda i bezbednosnih zona s jedne strane, i oienih i presnimljenih podataka sa druge, implanti su bili skoro potpuno popunjeni. Stoga je prouavao polako, ograniavajui se na prirodni ljudski ritam. U tome je bilo i nekih prednosti; implantska obrada podataka bila je brza, ali joj jep ponekad nedostajalo unakrsno povezivanje prirordnijeg razmiljanja. Olmi zatvori oi i istog asa zapljusnu ga filozofija Jarta. Prevoenje njenih osnova na ljudski jezik, pa ak i u ljudske misli, ponekad je bilo vrlo teko; u drugim

sluajevima, ideje su izgledale potpuno analogne. Pomislio je i na mogunost da Jart pokazuje taj deo sebe kako bi zavarao onog ko ga dri zarobljenog; moda je sve to bila samo propaganda. Uputio je deliminjaka da zaini kulturnu i filozofsku razmenu odgovarajuom koliinom ubeivanja. Jarti su bili nezasiti porobljivai, mnogo vie od ljudi. Dok su ljudi eleli trgovinu, Jarti su izgleda uivali u dominaciji i potpunom pokoravanju. Nisu eleli da ita dele sa drugim vrstama, a izuzetke su inili samo kada nisu imali drugog izbora. Talziti su, na primer, trgovali sa Jartima pre nego to ljudi behu preuzeli prvih nekoliko milijardi kilometara Puta. Jarti mora da su znali da je pokoravanje nedokuivih Talzita bukvalno nemogue. Talziti su, na kraju krajeva, bili predstavnici mnogo starije rase, ak jo tajanstvenije - i svakako mnogo naprednije - od samih Jarta. Pitanje je bilo - emu tolika nezasitost? ta je lealo iza potrebe da ba sve kontroliu?

Komanda ima dunost koju ustanovljava drevna komanda. Prikupiti i sauvati kako bi potonja komanda izvrila svoju poslednju dunost. Potom nastupa poinak za izvrioce i sve ostale, i u poinku emo ponovo postati mi, osloboeni dunosti, odmarajui slika prenapregnutog materijala koji je naa misao i bie. Zar ne rade tako i ljudi?

Olmi pokua da odgonetne ovaj oito kljuni odlomak. Imao je toliko zvanian prizvuk, da je pretpostavio da se sastoji od citata iz nekog etikog ili polureligioznog literarnog dela ili indoktrinacije. Pominjanje potonje komande bilo je posebno zanimljivo, zbog prizvuka evolucije Jarta, njihove promene i nadmoi. Zaudo, ba tu se nalazio jedini nagovetaj da Jarti i druga bia mogu da ravnopravno sarauju i da dele odgovornost. Podrazumevalo se i postojanje ogromne energije iza te potonje komande, rada koji prevazilazi sposobnosti svake pojedine grupe bia. Prikupiti i sauvati. Taj niz/slika bio je posebno upadljiv. Olmi pretrai njenu pozadinu, otvarajui sloj po sloj sloenih uputstava. Jarti su bili prikupljai, i vie od toga; menjali su ono to bi prikupili, nadajui se da e spreiti samounitenje prikupljenih predmeta, bia, kultura, ak i planeta. Priroda je, po njima, predstavljala proces propadanja i nestajanja; najbolje je bilo preuzeti kontrolu nad svim to postoji, zaustaviti propadanje i nestajanje, i konano predati taj uredno spakovani paket... potonjoj komandi.

Olmi je oseao meavinu zanimanja i uasa. Njihova pohlepa nije bila sebina; bila je to potreba ogromne dubine i jedinstvenosti za tako raznorodnu i naprednu kulturu, a imala je vrlo malo veze sa njihovom dobrobiti i napretkom. Jarti su naprosto predstavljali nain da se dostigne kraj. Verovali su da e moi da se odmore tek kada obave posao, kada uredni paket sauvanih galaksija (kakva manijaka ambicija!) predaju onoj maglovitoj sili; nagrada koja ih je oekivala bila je da i sami budu prikupljeni i sauvani. A ta e potonja komanda uiniti sa paketom? Jartima nije bio posao da nagaaju. Pogotovu ne izvriocima, ma koliko prilagoeni bili. Olmi je naao i spisak izriito zabranjenih delovanja i nedelovanja. Iako je, ponekad, bilo neophodno unititi u borbi za potpuno ouvanje - kao to su Jarti morali da unite vojsku ljudi kako bi zadrali kontrolu nad Putem - nepotrebno unitavanje bilo je uasan greh. Ni u jednom delu filozofije Jarta nije bilo ni nagovetaja okrutnosti; nije bilo uivanja u pobedi, niti sitniarskog zadovoljstva zbog uspeha trenutnog posla, niti uivanja u porazu protivnika. U idealnom sluaju, delovanje Jarta trebalo bi da bude voeno samo eljom da se postigne konani cilj. Zadovoljstvo e doi kada predaju paket. Olmi je sumnjao da je tolika istota mogua u bilo kom ivom biu, ali ideal je bio takav; njegova krutost i bezlinost mogli bi da postide mnoge visokoparne filozofije ljudi. Ovolika urednost i konanost odbijali su mogunost promene misije bez poricanja napretka. Napredak koji se sastoji u brem postizanju cilja bio je veoma poeljan, i svi nivoi Jarta, od izvrilaca do komanda mogli su da vre izmene u skladu sa odobrenjem komande. Ljudska istorija retko je postizala tu vetinu; fiksirani ciljevi gotovo su neizbeno poricali promene, izazivajui napetost u ljudskoj istoriji, koja je obino vodila do odbijanja ili izmene ciljeva. ak je i u Heksamonu postojala dihotomija prihvaene filozofije - Zvezde, Sudbine i Pneume, sa pravilom Dobrog oveka Nadera - sa razliitim delovanjima potrebnim za oivanje institucija i prednosti za pojedince. grupe i Heksamon kao celinu. Jarti su lako mogli da ugrade u svoju filozofiju rat i unitenje, pritegavi suprotne ciljeve vrstim omotaem potrebe za kontrolom neumerenosti i krvoednosti. Ljudi nikad nisu bili tako paljivi prema svojim paradoksima, niti tako sposobni da obuzdavaju neumerenost. Olmi je shvatio da je naiao na sjajan primer propagande, i to vrlo efikasne propagande. Nije video istoriju Jarta; toga je oito bilo veoma malo. Prosto je primao ideale, bez podataka o tome koliko se uspeno primenjuju.

Potom se povukao iz filozofije i brzo proao kroz pregled uloge Puta u planovima Jarta. Kada su Jarti uli u Put kroz sluajnu probnu kapiju, brzo su razumeli principe na kojima se to udo zasnivalo. Smatrali su sebe ili za tvorce tog beskonanog cevolikog univerzuma, uz pomo objanjenja koje je Olmiju bilo teko da prati, ili su smatrali da im ga je potonja komanda poslala kao pomo da postignu svoje ciljeve. A Put je bio kao stvoren za njih; poto su razumeli osnovne principe, Jarti su mogli da otvaraju kapije ka svakoj taki u univerzumu, pa ak i da nau naina za ulazak u druge univerzume. Mogli su da putuju do kraja vremena. Prema seanjima ovog Jarta, to jo nisu uinili; oito, jer nikada nisu organizovali ekspediciju kao Geelski okruzi po Odvajanju... Moda su mislili da je najbolje ostaviti takve stvari potonjoj komandi, ili barem priekati dok obave svoj posao. Kao orue, Put se savreno uklapao u njihove planove. Pomou Puta, Jarti e moi da upakuju i predaju svoj paket u rekordnom roku. Olmi jedva da je i dotakao sliku povezanu sa tom idejom: statian, savreno kontrolisan svemir, sve njegove energije obuzdane, sve tajne uklonjene, nepromenljiv, spreman da ga preuzme potonja komanda. Bio je to logian zakljuak. Pa ipak, sada je oseao da je bio opravdan sav otpor kojeg je pruao Jartima. Njihova istota bila je nalik na smrt. Jarti nisu uivali, radovali se, patili ni likovali; oni su samo igrali svoje uloge, kao virusi ili maine... Znao je da je to pojednostavljenje nepravedno, ali obuzelo ga je duboko gnuanje. Ovog neprijatelja mogao je u isto vreme da razume i da mrzi. Deliminjak mu dade znak da su novi podaci spremni za prenos i razmatranje. Olmi otvori oi. Bilo je teko pribrati se posle tako udnih putovanja. Poto je tek zagrebao ve raspoloive podatke, spakovao ih je i pripremio mesto za nove.

39. PUT Ritu je ve na poetku putovanja poela da zamara izuzetna briga njenog tamniara da je na Geu sprovede korak po korak. Nita joj nije bilo poznato ni razumljivo, ak ni veliina onoga to je videla. Prvo su je izveli iz one odaje - zapravo, prilino male sobe, ni blizu peine kakvu je zamiljala - i smestili u zatitni ovalni mehur, u kojoj su stajali na ravnoj, ograenoj platformi irokoj etiri ili pet ruku i crnoj kao gar iz lampe. Pratilac je bio sa njom u mehuru, koji je izgledao kao da je nainjen od izuzetno tankog stakla.

Ili moda od sapunice. Vie nije htela ni da pomilja kako ima granica moi onih koji su je zarobili. "Gde su moji drugovi?" upita ona. Demetriosovu sliku behu ostavili za sobom; bili su sami u mehuru. "Oni idu mnogo brim putem. Ovo to radim sa tobom je, ako smem da pozajmim tu re, vrlo skupo; troi energiju. Za svoje poslove sam dobio samo odreenu koliinu energije." Mehur je nepomino lebdeo u tami. Pred njima, na dalekom kraju tame, blistavi trougao bele svetlosti narastao je do duine njene pruene ruke, a onda se zaustavio. Za trenutak se nita nije deavalo; pratilac je utke stajao, zagledan u to svetlo. Rita se tresla. Neto ivotinjsko u njoj trailo je put bekstva, nadajui se da se u svoj ovoj stvarnosti nalazi i neka magija koja e joj omoguiti da umakne. Ipak, nije pokuala. Ostavljena nasamo sa svojim mislima, okrenula se i ugledala iza sebe tamni zid, pokriven slojem nalik na ulje na crnoj vodi, proaran zlatom i srebrom i svim duginim bojama. Zid se protezao nad njima u senovitu tamu. Bio je uasno, masivno divan; nije imala pojma gde se nalazi i ta e se deavati. Tiina ju je plaila; morala je da govori kako ne bi poela da vriti. "Ne znam kako ti je ime", ree ona tiho. Pratilac se okrenu ka njoj, glatkog lica punog panje, i ona se nekako postide to eli da zna tako neto o neprijatelju. Stid je dolazio delom od shvatanja da ne moe da mrzi priliku koja je stajala kraj nje; nije bila sigurna ak ni ta je to. Da bi saznala neto vie, morae da postavlja pitanja zbog kojih e izgledati slabija. "@eli li da imam ime?" ljubazno je upita pratilac. "Zar nema svoje sopstveno ime?" "Moji sadruzi mi se obraaju na vrlo razliite naine. Ipak, u ovom obliku, poto me samo ti vidi i samo ti mi se obraa, nemam nikakvo ime." Ova naizgled glupost je ponovo iznervira. "Molim te da odabere ime", ree ona, okreui mu lea. "Onda u biti Kimon. Je li to pogodno ime?" U treem razredu imala je pedagogosa po imenu Kimon. Bio je to punaak, prijatan ovek, nean i uporan, ali ne i brz. Kao devojica veoma je volela Kimona. Moda je njen pratilac zato i izabrao njegovo ime. A moda mu nisu potrebna tako oita varakanja. "Ne", odgovori ona. "To nije tvoje ime." "Pa kako e mi onda biti ime?"

"Zvau te Tifon", ree ona. To je bilo iz Hesioda: strano bie koje se borilo sa Zevsom, sin Gee (otuda pratioev ljudski lik) i Tartarosa; duboko zakopano udovite puno beskrajnog zla... To ime e je drati na oprezu. Pratilac klimnu glavom. "Neka bude Tifon." Bez ikakvog upozorenja, mehur poe brzo da se udaljava od zida. Nije bilo naina da proceni brzinu; nije oseala inerciju. Svuda unokolo, tama je bila ispunjena tek jedva primetnim dugama. Ona podie pogled i ugleda bezbroj bledih zrakova svetlsti koji su se paralelno pruali od one trouglaste beline napred, preko i iza njih, u zid, gde su nestajali. Trougao je postajao sve vei i sjajniji; oito su se pribliavali neemu, ali nije mogla biti sigurna emu. Opinjena, Rita je zurila u belinu koja joj je ispunjavala vid, blistavi, skoro oamuujui sjaj sa bisernim prelivom koji ju je i udio i umirivao. U ovakvu svetlost mogu biti zaogrnuti bogovi. Oni bogovi u koje zapravo ne verujem, pomisli ona. Ipak su jo u meni. Atena i Astarta i Izis i Aser i Aserapis i Zevs... a sada i Tifon. Iznenada ju je okruila svetlost, i tama postade zjapei zid ili rupa iza njih. Iznenada je stekla orijentaciju i shvatila da je izila iz ogromne trostrane prizme u sveprisutnu bisernu svetlost. Okrenula se i ugledala jednakostranini trougao kako se udaljava. Bio je okruen tankom linijom tamno crvene boje, toliko bogate i otmene da ju je bilo teko opisati - boje koja kao da je istovremeno sadrala ozbiljno dostojanstvo, treperavi ivot i uasno nasilje. "Gde sam?" upita ona, tek neto glasnije od apata. "Iza nas je suf. Mi smo u vakuumu, unutar cevi od svetleih gasova. Odmah emo se spustiti niz cev." I dalje nije imala pojma gde su. @eludac joj se grio; toliko uda, zakljuila je, ne moe joj prijati. Kako je sofe reagovala kada je videla tolika uda? Mora da je nekada Ritinoj baki i Gea izgledala udna, a moda i uasna. Ona prinese pesnice oima da ih protrlja. Bolele su je. Vrat ju je boleo od silnog povijanja unazad. Bolela ju je i glava; opet se oseala bedno, a ipak je u svetlosti bilo i lepote... i stidela se to osea bol. Ne reagujem dobro, zar ne? Moda bi trebalo da mi je milo to sam jo pri sebi. Sjaj se pojaao i za trenutak je osetila peckanje. Proli u kroz granicu cevi sa bisernom svetlou. Ispod njih je lealo neto nerazumljivo, delikatno kao ogromna mapa, bledozeleno, prekriveno belim i smeim linijama, proarano u pravilnim razmacima koninim kulama nainjenim od naslaganih diskova oblih rubova.

Opet je promenila perspektivu, i videla s razumevanjem, umesto da samo osea koordinaciju. Nalazili su se unutar zatvorene, duge povrine zakrivljene kao cilindar ili cev, ali ogromne. Povrina cilindra se irila kao ara na krianskom tekstilu, sva u bledozelenom, smeem i belom, kao... brzo joj je ponestalo poreenja. Rita je sada znala gde je. Patrikija joj je opisala mnogo ta od ovoga - mada nije pomenula boje i are. Nad njihovim mehurom protezala se iroka traka cevi sa plazmom, sada mnogo blea, i neverovatno podruje zvano tok, sama singularnost. Moda je prizma putovala du toka, kao Heksamonovi tokobrodovi. Nalazila se u Putu.

40. HAVAJSKA OSTRVA Zemaljski Senat bio je na odmoru, pa se njegovi lanovi behu rasuli irom Pacifika. Uticajni zemljanski senator ostao je u Honoluluu, i Geri Lenijer ugovori sastanak sa njim. Suli Ram Kikura i Karen pole su na Zemlju sa Lenijerom; spremale su se za sabotau. Lenijer je poznavao Roberta Kanazavu, vieg senatora Pacifikih Nacija, od pre pedeset godina; upoznali su se kao mladi mornariki oficiri. Kanazava se spremao za podmorniara, a Lenijer za pilota; putevi su im se razili sve do Oporavka, kada su se ponovo sreli na plenarnoj sednici Neksusa, na iku. Uspevali su da se sreu svakih nekoliko godina, sve dok se Lenijer nije povukao. Duboko je potovao Kanazavu; ovaj bee preiveo Smrt u amerikoj podmornici, radio je u Kaliforniji na obnavljanju graanske vlasti, i postao je stariji senator pre dvadeset godina. Tokom Smrti, vojni objekti NATO i Varavskog pakta irom sveta bili su vie puta gaani. Ipak, usled neke greke u sovjetskim planovima, ili u njihovim projektilima, Perl Harbor bio je pogoen samo sa dve bojeve glave. Druge baze na ostrvima bile su pogoene samo sa po jednom, ili ni jednom bojevom glavom. Honolulu je bio veoma oteen od napada na Perl Harbor; ipak, kao grad u celini, nije bio satrven. Posle Oporavka, kada su istraivai Heksamona - meu njima i Lenijer - birali mesta od kojih e Oporavak poeti, ostrva su se nametnula kao glavna lokacija za pomone snage srednjeg Pacifika. Oruje upotrebljeno protiv njih bilo je srazmerno isto; zraenje, posle pet godina, nije vie bilo naroito opasno, i svakako se moglo kontrolisati uz pomo lekova i tretmana iz Heksamona.

Za deset godina, ponovo se uspostavio bujni rast dungle i livada na Oahuu. Gradovi su ponovo nikli, hranei se i aktivnostima Heksamona i transpacifikom trgovinom izmeu Novog Zelanda, Severne Australije, Japana i Indokine. Poto za Heksamonove komunikacije geografski poloaj nije bio bitan za sredita vlade Oporavka, Zemaljski Senat je osnovao svoju prestonicu na Oahuu, na mestu starog Honolulua. U ovoj odluci nazirao se nagovetaj moi i privilegija, ali nadzornici iz Neksusa nisu pokuali da je izmene; znali su da e malo Zemljana uestvovati u neprijatnom poslu rukovoenja Oporavkom bez nekih jasnih sitnih koristi. Kanazava je iveo u dugakoj kui od kamena i drveta, na milju od staklaste rastopljene obale Vaikikija. Pod vlanim, toplim junim vetrom koji je ukao palmovim liem nad njima, Karen, Geri i Ram Kikura poli su ljunkovitom stazom gde ih je doekala bezbednosna sprava Heksamona, dugaka i sjajna bela cev od oko metra duine i petnaestak santimetara irine, koja je lebdela kraj verande. "Milo nam je to vas opet vidimo, Ser Lenijer", oglasi se naprava povienom verzijom Kanazavinog glasa. "Oekivali smo sve troje. Izvolite, uite, i izvinite zbog nereda. Senator je trenutno zauzet pregledanjem trgovinskih ugovora koji e se razmatrati na narednom zasedanju." Popeli su se kamenim stepenicama i uli na verandu. Nametaj od prua nalazio se na uglaanom podu od tamnog drveta. Papiri i fascikle leali su u neurednim gomilama po itavoj dnevnoj sobi; napredni elektronski mediji na Zemlji jo uvek su predstavljali luksuz. epurenje nije bilo u Kanazavinom stilu; on je verovao papiru. "Svia mi se ovo", ree Ram Kikura, gladei tkaninu sa polinezijskim arama na kauu i stolici. "Istinsko je." Kanazava izie iz kancelarije u zadnjem delu, obuen u beloplavi kimono i papue. "Geri, Karen! Strano mi je drago to vas ponovo vidim." On se nasmei Ram Kikuri. "Ako ne greim, ovo je zastupnik Zemlje i nekadanji kolega, Ser Suli Ram Kikura"... On joj prui ruku i Ram Kikura je prihati i lako se nakloni. "Ma koliko da mi je milo zbog vae posete, pomalo sam zabrinut to ste doli sve troje. Pretpostavljam da se u Neksusu desilo neto vano?" Odveo ih je na zadnju verandu i naruio pie od mehanikog sluge. Otkako mu druga ena bee umrla, pre deset godina, Kanazava se nije ponovo enio; prosto se jo vie zadubio u posao, i stekao ugled izuzetno utivog, izuzetno sposobnog, ali i izuzetno tvrdoglavog, ak i nedokazivog oveka. "Neksus e na iku pripremiti referendum", ree Lenijer. "Nisam uo za to", odgovori Kanazava, radoznalo nakrivivi glavu. Njegovo iroko, grubo lice nosilo je upadljiv beli oiljak preko obraza, na mestu gde je bio

opren dok je komandovao svojom podmornicom. Slian oiljak imao je i na desnoj nadlanici, koji se zavravao u senci dugog rukava. Podmornica je plovila ka severu du kalifornijske obale, tri dana po poetku Smrti; zahvatio ju je gr naknadnog bombardovanja San Franciska. "Po svemu sudei, Starim Uroenicima nee biti dozvoljeno da glasaju o ovom pitanju", nastavi Lenijer. Kazanavin izraz nije se promenio, ali glas mu je postao otriji. "Zato?" "Bie iskljueni po zakonu o Oporavku", odgovori Lenijer. "Kao nepodobni za donoenje odluka u vezi sa roditeljskim Heksamonom." Izvesnim izvrtanjem pravnog jezika, u ranim godinama zakonodavstva Oporavka, izvrni organi ika i Okruga postali su roditeljski sistemi. Kanazava zaklima glavom. "Nije korien jedanaest godina, ali je jo na snazi. Treba li da se zabrinem?" "Treba svi da se zabrinemo, ini mi se", odvrati Lenijer. "Pria je prilino duga." "Znam da je vredi uti, poto dolazi od tebe. Ispriaj mi je." I Lenijer je ispria.

41. IAK Korzenovski pree preko terminala u estoj komori, kako bi se pridruio Mirskom pod prozirnom kupolom. Prorok - Korzenovskom je bilo najlake da ga misli o njemu na taj nain - zurio je preko komore, iznad gustog pokrova maina ka suprotnoj strani komore. Oblaci su se brzo kretali i sa njihove i sa suprotne strane; njihove boje - siva, zelena i sivozelena, posledice sjaja cevi sa plazmom - smirivali su Korzenovskog na nain koji nije mogao da objasni. Odavno se bio odvojio od svega ovoga, ali ga je svejedno nastavljalo da zapanjuje. Kao i Olmi, sada je verovao da e Heksamon ponovo otvoriti Put bez obzira na sve prepreke sa kojima se bude suoi; ali, hoe li poaliti zbog toga? "Velianstveno", ree Mirski. "Velianstveno dostignue." On se nasmei Inenjeru. "Kad sam ovo prvi put video, bilo je van moje moi poimanja. Oseao sam se kao patuljak. Nisam se privikavao postepeno, nisam imao vreme koje je Lenijer proveo na Krompiru - mi smo tako zvali iak. Nismo doli u miru. Sve je bilo uasno tuinsko, uznemirujue, ali i zadivljujue. Pa ipak, Ser Ram Kikura je rekla da je 'grozno'."

"Ona nije vezana za maine; itav ivot provela je sa velikim mainama. Uzima ih zdravo za gotovo. Nije neobino da Naderiti zatvaraju oi pred sopstvenom okolinom, tragajui za nekim savrenstvom. Mi smo grupa mistika, sve u svemu; Zvezda, Sudbina i Pneuma lee duboko u nama." "Koliko e potrajati da zavrite ovu dijagnostiku?" upita Mirski. "Tri dana. Po itavoj komori sam rasporedio deliminjake i monitore. Sve bitno je, kako izgleda, u voznom stanju." "A oruje?" Korzenovski se paljivo zagleda u prizor izvan kupole. Poela je da pada blaga kia, ovlaivi staklo; ista ona voda koja je ve stoleima hladila i istila maineriju u estoj komori. "Nisam ga ja napravio. Veoma malo znam o njemu. Pretpostavljam da je i ono u voznom stanju. Heksamon je dobar deo svoje istorije proveo oslanjajui se na maineriju, da bi ostao u ivotu; potujemo naa dela, i nagonski ih pravimo tako da traju." "Koliko e onda proi vremena do ponovnog otvaranja?" upita Mirski. "Raspored se nije promenio. Osim ako Lenijer i Ram Kikura uspeju da blokiraju referendum i glasanje, moda dve nedelje; sigurno ne vie od mesec dana." "Uiniete to, ako vam narede? Ponovo ete otvoriti Put?" "Uiniu to", odgovori Korzenovski. "Izgleda da je tu na delu Sudbina, zar ne?" Mirski se nasmeja. Korzenovski je po prvi put u prorokovom glasu osetio primesu koja nije zvuala sasvim ljudski, i najeio se od toga. "Zaista sudbina", ree Mirski. "Bio sam sa biima nalik na bogove, i sudbina zbunjuje i njih."

42. HAVAJI "Bio bih poastvovan kad biste odseli ovde", ree im Kanazava. "Moja gostoljubivost nije onolika kao dok mi je ena bila iva - samo mehanika ispomo koju su mi poklonili birai, ali kuhinja je dovoljno dobra za mene i za moje goste." "Vrlo rado", prihvati Lenijer. "Odlazimo ujutro da posetimo Oregon, a onda letimo za Melburn i potom kui, na Novi Zeland... u Krajster. Nemamo mnogo vremena." Sa zadnje verande su gledali kako sunce velianstveno zalazi iza palmi i ala, obasipajui padine Barbers Pointa plamenom nenijim nego to su to podruje i njegova pomorska baza doiveli tokom Smrti. Japansko groblje lealo je samo malo

zapadnije od senatorovog imanja, iza svee obojene bele ograde od letvica; tamo je sad stajala Suli Ram Kikura, zajedno sa Karen, razgledajui nadgrobne spomenike od lave u obliku pagoda i krstova. "Eto ta nedostaje starom Osnom Gradu", primeti Lenijer. "ta?" "Groblja." "Ovde ih imamo i previe", ree Kanazava brzo. "Tamo gore mora da je mnogo ta razliito - imamo toliko zajednikog, pa ipak, ponkad mi se ini, i tako malo meusobnog razumevanja. Voleo bih da se toliko ne plaim svemirskog putovanja. Jedini put sam putovao onda kada smo se prvi put sreli. Nedelje na mojoj podmornici su me izgleda uinile osetljivim na zatvorene prostore. Napustio sam je kada smo se nasukali kod Vaimanaloa, i zarekao se da vie nikada neu sedeti u tvozdenoj cevi. Ovamo sam doleteo pod sedativima." Lenijer se saoseajno nasmei. "Ti si radio sa njima - doavola, Geri, bio si jedan od prvih koji ih je video. Svakako razume ta ih pokree." "Mogu da pretpostavim" "Zato nas iznenada smatraju slabiima, kada to moe uticati na itavo oveanstvo?" "Mi jesmo slabii, senatore." "Ne onoliko koliko oni misle, a nismo ni naivni. Moemo da svarimo mnogo nemoguih stvari, jo pre doruka." "Mislim da se kae 'poverovati u est nemoguih stvari pre doruka'." "Nemoguih stvari! Da imamo oveka koji se vratio iz mrtvih, ili, bar, umalo..." "Imali smo mnogo takvih", primeti Lenijer. "Pomagao sam u spasavanju. Meutim, Mirski je neto mnogo udnije od toga." Kanazava se ponovo zagleda u suton. Plamen kraj Barbers Pointa bee zamro do dubokog purpura. Sunevi zalasci vie nisu bili onako spektakularni kao u godinama nakon Smrti, ali na Havajima su jo bilu upeatljivi. "U redu. Moda jesmo naivni. Da li ona prihvata takvu situaciju?" "Karen ili Ram Kikura?" "Ram Kikura."

"Mislim da je prihvata, na jedan nain, a smatra da je teko prihvatiti je na drugi... Prihvata da moramo da uradimo onako kako Mirski kae. ali duboko ali zbog njegovog povratka. Veruje da je on samo ubrzao itavu ovu zbrku, to je naravno tano; ali, ipak, sve bi se to ionako desilo." "irenje vesti Zemljom samo e poveati neprijateljstvo, ma koliko njih ti poverovalo", primeti Kanazava. "Mrzimo svoje spasioce. Mrzimo in zato to su nam oteli detinjstvo." "Nisam siguran da razumem, senatore. To je svakako uinila Smrt." "Ne. Gradioci ika - oni su preiveli Smrt, izrasli su iz nje, razvili se kao nova civilizacija. Izmislili su sopstvena uda, borili se za premo, lansirali svoje asteroidne zvezdane brodove. Mi to ne moemo. Doli su kod nas sa punim rukama uda, kao roditelji koji podiu decu, pa im pruaju as neko udo, as neto divno, i ponekad nam to i nameu. Nisu nas pustili da uinimo uz svoje sopstvene greke..." "Hvala Bogu", suvo odvrati Lenijer. "I ovako smo dovoljno uprskali." "Da, ali zar ne razume ta hou dakaem?" alostivo upita Kanazava. "Moji birai se oseaju izgubljenim kada se suoe sa tim spasiocima; smatraju ih za anele. Posetilac sa asteroida ili iz orbitalnih okruga jo je ovde retka pojava; svi ih potuju i plae ih se. Ostavljeni smo na Zemlji kao zaostali smetenjaci." "Ako i to nije suvie laskavo", primeti Lenijer. "Postao si cinian, Geri." "Ne bez razloga, senatore", odgovori Geri i mrano se nasmei. "Ali, razumeo sam ta si rekao. Ipak, treba jo da se potrudimo. Zemlja ne moe iveti u mrnji, gorini i zavisti kao nekakava junjaka provincija posle graanskog rata. Moda je upravo najvanije - ta nam je potrebno da pokrenemo svoj entuzijazam." "Nee te razumeti, Geri", odvrati Kanazava. "To je van njihovog poimanja. Kao bajka. Od takvih stvari se prave mitovi... A mitovi u politici ne prolaze dobro. Mora ih kamuflirati, uiniti da izgledaju ovozemaljski." Ram Kikura i Karen se vratie od ograde, obe uozbiljene. "Smrtnost nije jedino to razdvaja neke od nas", poluglasno primeti Kanazava.

Veeru su posluili roboti. Njih etvoro su sedeli oko stola, a Lenijer, Karen i Kanazava bili su pomalo nacvrckani od velike porcije ruma posle itavog dana ozbiljnosti i brige. Lenijer se ve decenijama nije napio; ustanovio je da ga ovo oputa, i posmatrao je Karen oima neke daleke linosti, mnogo mlaeg sebe. Bila je zaista lepa ena; ma koliko mlada izgledala, imala je mnogo mudrosti svojih

godina, i to ju je inilo jo lepom. Lenijer nije prezirao mladost; samo nije eleo da dopusti da ga obuzme divljenje prema njoj. Zajedniki rad bie melem, pomisli on; ali, ona jo nije bila prema njemu onako topla kako je eleo, i ponaali su se kao neki matori brani par, priajui vie sa ostalima za stolom nego meu sobom. Ram Kikura je oklevala da proba rum. "ula sam za alkohol", ree ona glasom punim opreznosti i iskuenja. "Otrovni narkotik." "Zar je na iku tokom putovanja vladala prohibicija?" upita Kanazava. U glasu mu se osealo zaprepaenje. "Ne, u poetku nije", odgovori ona. "Iako je alkohol bio druga violina, ako taj idiom jo vai. Ili trea ili etvrta. Prvi putnici bili su vie zainteresovani za neposrednu stimulaciju uma, problem koji smo poneli sa Zemlje. Stimulatori su postajali sve prefinjeniji, i bezbedniji, a pronali smo i naina da da zaleimo linosti koje su im se preterano odavale, hemijski i neuroloki... Alkohol nikada nije predstavljao glavnu brigu, niti glavnu razonodu. Vina su, seam se, bila cenjena..." Kao da je uivala u prilici da im pria istoriju, pogotovo to je time odlagala odluku u pogledu ruma. "Ali, kada je izgraen Put, i kada smo potisnuli Jarte, poela je trgovina kroz izvore. Saznali smo za talzit i druge materije... sloene intoksikante, pojaivae, uveliavae, a da ne pominjemo i ari potpunog usnimavanja. Alkohol i ostale hemijske materije bili su kao kazu" (naglasila je re, uivajui u njenom neobinom zvuku) "u poreenju sa simfonijskim orkestrom." "Ipak, i primitivni obiaji imaju svoj arm", primeti Kanazava. "Ne bih volela da napravim budalu od sebe", tiho ree Ram Kikura, zamoivi prst u au i podigavi ga do nosa. "Estri i ketoni. Vrlo jaki." "Unitavaju mozak", dodade Karen, na ivici da se nacvrcka. "Moda bi trebalo da uzmem jo jedan." "Alkohol", poe Ram Kikura, pa zastade, da ne bi zvuala presuditeljski. "Alkohol na Zemlji jo predstavlja problem. Jesam li u pravu?" "Potpuno ste u pravu", sloi se Kanazava. "A uz to je i melem za nae mnogobrojne rane." "Ne volim kada ne mogu da se potpuno kontroliem." Karen se nae prema njoj. "Popij to", ree ona. "Ima, zapravo, fin ukus. Ne mora da popije sve." "Znam kakav mu je ukus. Imala sam biohrone u gradskoj memoriji."

"Biohrone?" upita Kanazava. "Nisu vie popularni kao nekada", objasni Lenijer. Simulacija iskustva punog ivota. Obino umontirani; prejaki stimulansi vam uklanjaju svest da ste u simulaciji. @ivite drugim ivotom." "Isuse", ree Kanazava sa izrazom zapanjenosti i dubokog neslaganja. "To je skoro kao da ste... znam. Neverni sebi." Dok su raspravljali o etikoj dilemi je li seks u biohronu jednak, po starim zemaljskim standardima, varanju branog druga, Ram Kikura privue au sa rumom malo blie. Lenijer ne promae da je pie zaista privlai; uvek je oseala povezanost sa prolou. Kada su se prvi put sreli, ucrtala je ameriku zastavu preko ramena, ponosna na svoje drevne pretke; ovo je takoe bio deli prolosti o kome je malo znala, barem neposredno. Seanja iz biohrona, koliko je uo, nisu bila ni blizu snana kao prava; nisu ni mogla biti bez posebnih implanta, koji bi kod homorfa bili suvie veliki da bi bili praktini. "U redu", ree ona, odluivi da podigne au. "Za ljudskost!" Ona ispi mnogo vei gutljaj nego to bi joj Lenijer preporuio i rairi oi i zagrcnu se, guei se. Karen je beskorisno stade lupkati po leima. "Ah, Pneuma!" jeknu Ram Kikura kada je donekle povratila kontrolu. "Moje telo ga mrzi!" "Samo polako", posavetova je Kanazava. "Ako je suvie jak, imam vina..." Ram Kikura odmahnu rukom na toliku panju, postiena svojom glupou. Potom obrisa suze i ponovo podie au. "emu smo nazdravljali?" upita ona, jo uvek pomalo promuklo. "Do dna problema", predloi Lenijer. Ram Kikura sada paljivije otpi. "Grlo mi se stee." "Ne razumem", ree Kanazava. "To je vrlo dobar rum, najbolji na Oahuu." "I bar tri sata star", dodade Lenijer. Kanazava zakilji i pogleda ga sa senatorskim prekorom. "Iz mog je okruga", ree on. "itava ova polovina sveta je tvoj okrug. Sigurno ne pije sve to flairaju tvoji birai!" upita Karen. Ram Kikura je za trenutak utke sedela, pratei delovanje pia. "Mislim da se neu napiti", ree ona najzad. "Metaboliti iz mog implanta pretvaraju alkohol u eer bre nego to mogu da ga pijem."

"Kakva teta", ree Kanazava. "Mogla bih da ih podesim... ako u manje trezna biti u stanju da se bolje uklopim..." Kanazava znaajno pogleda Lenijera. Karen uzdahnu. "Ti naprosto nisi devojka za urke, mila", zakljui ona.

Nono nebo nad Havajima bilo je hladno i svetlucavo; podsealo je Lenijera na Van Gogovu "Zvezdanu no". Kanazava na zadnji travnjak bee izneo crveni laser male snage. Seli su na travu, grickajui brazilsku okoladu i pijuckajui aperitive. "Ovo je moj lini planetarijum", ree senator, paljivo pokuavajui da une, ali, okliznuvi se jednom nogom, umalo da se preturi. Ipak, konano lepo sede i prekrsti noge. "Nije, pretpostavljam, nita u poreenju sa pravim boravkom u svemiru... Ali, mene ini srenim." Ukljuio je laser i podigao ga. U vlanom i slanom vazduhu, zrak prosee pravu i blistavu putanju ka zvezdama u duini od nekoliko stotina metara, i izgledalo je kao da ih zaista dodiruje. "Poznajem sva sazvea", ree on, "japanska, kineska i evropska. ak i neka vavilonska." "Divno je", sloi se Ram Kikura. Bila je dozvolila da alkohol deluje na nju vie nego malo; kapci su joj bili napola sputeni i delovala je oputeno, gotovo sanjivo. "Nebo je ovde dole nekako... ljudskije. Prijateljskije." "Da, to vidim", ree Karen. Ona i Lenijer sedeli su u travi leima o lea, dodirujui se glavama. "Ali, kada sam bila devojica, onda mi je izgledalo ogromno. Zstraujue." "Da, to vidim", primeti Ram Kikura, podraavajui Karenin glas i iroko se smeei. "Zaista." "Moj lini planetarijum", ponovi Kanazava. "Treba samo da uperim laser, pomerim zrak i da gledam i niko ne zna i nikome nije vano. Njihovi problemi..." On prelete laserom preko neba, od oblacima zatamnjenog horizonta do jasnog otvorenog mora. "Njihovi problemi nisu i moji problemi." On dramatino uzdahnu. "Milo mi je to smo se ponovo sreli, Geri, Karen. I lepo je upoznati nekoga iz okruga u manje zvaninim okolnostima. Postoji toliki jaz izmeu nas, kao da smo roditleji i deca..." "Ko su roditelji", upita Karen, "a ko deca?" "Vi ste roditelji", ree Ram Kikura.

"A i deca." Karen lupnu Lenijera glavom, najpre neno, a onda snanije, kao da eli da privue njegovu panju. "Ej", oglasi se on. "ta je?" "Samo te lupkam, kukin sine." Ona se zakikota. "Izvini. To rum govori." "Nastavi da lupka", ree on. Ram Kikura podie ruke. "Volela bih da sada vidim gomile zemaljske dece. Zdrave, srene dece. Volim da gledam decu Heksamona kroz prozor svog stana, u Osnom Euklidu. Vi nikada niste imali jo dece, Karen... Zato?" "Bili smo prezauzeti", odgovori Karen, ugrizavi se za donju usnu. "Kako neko moe biti suvie zauzet da bi imao decu?" "Prirodno, ili na heksamonski nain?" upita Karen. Bol je vremenom jenjao, ali se ona ipak klonila njegovog sredita. "Na heksamonski nain, mislim", odgovori Ram Kikura. "Moj sin Tapi je starinsko dete." Ona se nasmei i odmahnu glavom. "Poloie ispite za otelotvorenje. Poi e oevim stopama... Olmijevim", dodade ona. "Nisam znao da imate sina", ree Lenijer. "Oh, da. Vrlo sam ponosna na njega. Ali, nisam ga rodila u onom prastarom smislu. Ipak, vano je imati decu, ma kako ih dobili... bez obzira da li se najpre podiu u gradskoj memoriji ili ne. Dozvoliti im da rastu kao cvee, da prave greke." "Ili da umru", nastavi Lenijer, zatvorenih oiju. Karen se ukoi i nagnu napred, odvajajui lea od njegovih, i on smesta poali svoje rei. "I na iku postoje groblja", nastavi on, branei se, izbegavajui Ram Kikurin mirni pogled. "Video sam ih. Kolumbarijumi, ak i pretenciozne grobnice. I tvoj narod je nekada znao kako izgleda smrt." "Smrt je promaaj", odvrati Ram Kikura ljutitim glasom. "Smrt je ispunjenje", usprotivi se Lenijer. "Smrt je traenje i gubitak." "Sa tim se slaem", umea se Karen, ponovo lupkajui Gerija glavom. "Vie ivota." "Roberte!" Lenijer uperi prst u senatora i Kanazava, zauzvrat, uperi lasersku strelicu njemu u grudi.

"Geri! ta?" "Ti presudi. Ti si prirodan ovek. Nema implante, nita sem terapije protiv zraenja 0, ak si zadrao i oiljak..." "Beli znak hrabrosti", ree Kanazava. "Pomae mi na reizborima." "Je li smrt ispunjenje ili traenje?" "Malo smo se udaljili od veeranje teme, zar ne?" upita Kanazava. "Ti si japanskog porekla. Oni drugaije gledaju na smrt. asna smrt. Smrt u pravom trenutku." "Ima li ti indijanske krvi?" upita ga Kanazava. "Nemam." "Pa, izgleda kao da moda ima. Kada ljudi treba da umru, razliito gledaju na smrt. Oblae je i pleu sa njom i stavljaju joj crni plat i plae je se. U mnogo emu se ne slaem sa Heksamonom, ali ne alim to su nam ostavili izbor. Oni grobovi - mnogo ih je iz godina posle Smrti. Veina mojih biraa odabrala je da ivi due. Neki se nadaju da e iveti zauvek. Moda i hoe. Smrt nije traenje, moe biti i ispunjenje, ali samo dotle dok nije gospodar." "Poteno", ree Karen. "Jesi li ti odabrao da ivi zauvek?" upita ga Lenijer. "Ne, nisam", odgovori Kanazava. "Zato?" "To je lina stvar." "Izvinite", umea se Karen. "To ba nije prijatna tema, i..." "Ne. Vano je", nastavi Kanazava. "Nije toliko lino da o tome ne priam. Moda i iz mene govori rum. Ne mogu da zaboravim neke stvari. Neprijatna seanja. Ne mogu da upotrebim Talzit ili pseudo-Talzit, ak i kad bismo mogli da ih dobijemo, ma koliko da su moni; ta seanja su vrsto ugraena u mene, i uinila su me ovakvim kakav sam sada. Uvek se borim sa njima. Ujutro se budim sa njima. Ponekad me prate itavog dana. Ti zna o emu govorim, je li, Geri?" "Amin", ree Lenijer. "Kada umrem, nestae i ta seanja. Nestae i mene, i moda e neko bolji doi na moje mesto. Moda e znati istoriju koju sam ja preiveo, ali e biti u stanju

da se izdigne iznad toga. Nee biti traenja. Ono to ja ne mogu da prihvatim, on ili ona e moi." "Amin", apatom ponovi Lenijer. "Znai, sloili smo se da se ne slaemo", primeti Ram Kikura. "Vi ste divan ovek, senatore. Vaa smrt e zaista biti gubitak." Kanazava nakloni galavu u njenom pravcu, prihvatajui kompliment. "Znate, mi ne moemo da plaemo",nastavi Ram Kikura. "Delimo mnoga slina oseanja, ali mi smo... nismo se izdigli iznad njih. Prevazili smo ih. Upijamo ih i ostajemo to to smo, ali..." Ona ljutito zatrese glavom. "Ne mogu da mislim kako treba! Rum misli, rum govori." "Svi smo suvie blizu mnogih smrti da bismo objektivno govorili o neijem umiranju", ree Kanazava. "Karen, da li se ti slae sa godinama svog mua?" "Ne", odgovori ona posle duge pauze. "Ne mogu da drim korak sa njom", primeti Lenijer, pokuavajui da bude prijatan. Ona spusti pogled sa zvezda na tamnu travu. "Nije to u pitanju. Ne elim da te izgubim. A ne elim ni da se rtvujem, kako bih ila u korak sa tobom." "Recite mi istinu, doktorko", zatrai Lenijer. "Umukni." Ona se opet odgurnu od njega i ustade. "Sad stvarno priamo gluposti." "To rum govori", sloi se Kanazava, ponovo arajui laserom po nebu. "In vino veritas." "Ovo je ba otmeno", primeti Ram Kikura. "Ovo je ba ljudski." Karen potra prema kui. Lenijer ustade i otrese travu sa pantalona. "Mislim da poem za njom, a onda emo na spavanje." Kanazava mlitavo klimnu glavom. Lenijer otide u kuu, nae spavau sobu i zastade na vratima, gledajui Karen kako se svlai. "Seam se kada smo prvi put vodili ljubav", ree on. "U avionu. U cevobobu." Ona ispusti neki tihi zvuk dok je otkopavala grudnjak. "Trebalo mi je mnogo godina da shvatim koliko te cenim. Tek posle venanja. Poto smo poeli da radimo zajedno."

"Molim te, umukni", ree Karen, ali nije bila besna. "Postala si kao jedna od mojih ruku, jedna od mojih nogu", nastavi on. "Uzimao sam te zdravo za gotovo. Mislio sam da e raditi sve to i ja. Toliko sam te voleo da sam zaboravio da ti nisi ja." "Bilo je mnogo posla." "ak ni to nije opravdanje", ree on. "Mislim da si i ti mene izgubila iz vida." "Nisi ti jedini sa runim uspomenama", otro odvrati Karen. "Ja sam se vratila u Junan. Sea se? Videla sam svoj grad, farme oko njega. Osetila sam smrt, Geri, propast. Skelete beba pored puteva, nije se moglo znati lee li tako mesecima ili godinama, od Smrti ili kasnije, kad su ih roditelji odbacili jer nisu mogli da ih hrane. Nismo mogli da svuda stignemo na vreme. Nisi ti jedini koji ima seanja!" "Znam", ree Lenijer, jo naslonjen na dovratak. "Ja mogu da izaem na kraj sa njima. Mogu da te volim jo mnogo due. Ne elim da se udalji od mene. Mrzim i samu pomisao na to." "Znam." "Onda mi se vrati", ree ona. "Jo uvek moe da postane mlad. Imamo jo stolea pred sobom. Stolea posla koji se moe obaviti." "To nije moj nain", ree on. "Voleo bih kad bi mogla to da prihvati." "A ja bih volela kad bi mogao da prihvati moje... strahove", odvrati ona. "Pokuau. Sada opet radimo zajedno, Karen." Ona napola uzdrhta, napola slee ramenima i sede na krevet. On je stajao kraj vrata, jo uvek obuen. "ta je sa Mirskim?" upita ona. Lice joj je izgledalo kao divno udo, glatkog ela, krupnih oiju, usana sa oborenim uglovima. "Hoe li povesti bogove protiv nas? Je li stvarno tako rekao? On je grozna stvar, Geri." "Ja ne mislim tako." Ona odmahnu glavom. "Komar." "Vizija", usprotivi se Lenijer. "Hajde da saekamo i vidimo." "Bojim se", jednostavno ree ona. "Hoe li mi dozvoliti makar to?" Da je poao ka njoj, znao je, da je pokuao daje zagrli, ne bi ga prihvatila; odgurnula bi ga. Ali, video je da e doi vreme, a za sada, onako blago nalivenom rumom, bilo mu je dovoljno i toliko. "Naravno", ree on.

"Idem da spavam." Ona lee poleuke na krevet i pokri se. Gledao ju je za trenutak, a onda je ugasio svetlo, okrenuo se i zastao, sam, u tamnom i tihom predsoblju. Napolju na travnjaku je uo kako Kanazava i Ram Kikura razgovaraju. "Bio bih poastvovan kad biste veeras podelili krevet sa mnom", rekao je Kanazava. "Sada vie nisam ni blago pijana, Ser Kanazava", odgovorila je Ram Kikura. "Nisam ni ja." Ram Kikura je za trenutak utala, a onda je rekla: "To bi mi se dopalo." Lenijer pomisli na svoju enu u krevetu, na starinsku udobnost gostinske sobe, i odmahnu glavom. Jo je bilo previe zidova izmeu njih. On poe na prednju verandu i isprui se tamo, na tapaciranom kauu od prua, namestivi pod glavu stari svileni jastuk.

Lenijer izjutra proeta alom pre nego to se Karen probudila. Na kilometar od kue ugledao je Ram Kikuru kako obilazi vrh iscrpljenog talasa, visoka i vitka, okruena galebovima u letu. Bez ikakvog gesta, poli su jedno prema drugom, i Ram Kikura mu se nasmei kada su se pribliili. "Jesam li ja kvarna maka?" upita ga ona, okreui se da prihvati njegovu brzinu i pravac. Lenijer joj uzvrati osmehom. "Kvarna koliko to make moraju biti", odgovori on. "Za sve ove godine otkako sam zastupnik Zemlje, nikada nisam vodila ljubav sa Starim Uroenikom", ree ona. "Je li bilo staromodno?" upita je Lenijer i ona se namrti na njega. "Neke stvari, u osnovi, ostaju upadljivo iste", ree ona. Neku vreme su utke hodali, gledajui galebove kako skakuu po mokrom pesku pred njima, izbegavajui stalne nalete vode. "Ser Kanazava je besan", ree ona konano. "Mnogo je benji nego ijedan ovek kojeg sam videla u poslednje vreme. Nije nam to svima pokazao... Sazvae sastanak zemaljskih senatora i predstavnika korporeala. Preko mene e osporiti glasanje mens publica. Imam vrlo dobar argument - da se zakoni o Oporavku u ovom sluaju ne mogu primeniti." "Hoe li uspeti?" upita je Lenijer.

Ona se sae da podigne japansku laicu od stakla. "Pitam se koliko je dugo leala ovde", ree ona. "Da li se sada jo prave takve?" "Ne znam", odgovori Lenijer. "Verovatno da. Hoe li uspeti?" "Verovatno neu", odgovori ona. "Heksamon vie nije onaj isti."Ona podie laicu do oiju, zagledana u sitne mehurie u zelenom staklu, a onda je vrati na pesak. "Predsednik se izgleda povija za vetrom", primeti Lenijer. "Tvrdio je da je duboko protiv ponovnog otvaranja." "I jeste, ali on malo ta moe da uini ako Neksus glasa za to. A bojim se da, kao kapetan broda u nevolji, nee oklevati da odsee Zemlju, ako je to potrebno da bi spasao ono to je ostalo od Heksamona." "Ali, Jarti..." "Jednom smo ih ve potisnuli, iako nismo bili spremni za njih", ree Ram Kikura. "Zvui ponosno, kao da ih podrava", ne izdra Lenijer. Ona se ponovo namrti i odmahnu glavom. "Zastupnik mora razumeti ta osea suprotna strana. Ja lino sam besna koliko i Kanazava." Ona rairi ruke i sae se da podigne izmrvljeni komadi plastine boce. "ta misli, koliko je ovo staro?" upita ona. Lenijer nita ne odgovori. Mislio je na Mirskog, iznenaenog to je Neksus odbio da mu izae u susret. "Kolike su anse da glasanje ispadne negativno?" upita on. "Nikakve", odgovori ona. Bez ubeene i obavetene Zemlje, a to je prilino nemogue za ovako kratko vreme." "Pa zato smo onda ovde? Mislio sam da je ovo dobra ideja... Mislio sam da bismo mogli da utiemo." Ram Kikura klimnu glavom. "I hoemo", ree ona. "Visiemo im za petama, prokletnicima, i usporavaemo ih. Plima nadolazi, ta misli?" Plima je jenjavala, koliko je Lenijer video, ali shvatio je ta je ona mislila. "ta emo rei u Oregonu?" upita je on. "Isto to smo rekli i ovde."

Potom su se okrenuli da se vrate kui. Kada su stigli, ostali su bili na nogama, i roboti su sluili doruak. Kanazava i Ram Kikura bili su jedno prema drugom ljubazni, veseli i nita vie. Lenijer se zadubi u misli. Napad mladalakog oduevljenja polako bee splasnuo. Nastupilo je aljenje, ali i saznanje da jo uvek moe da bude mlad i luckast. I dalje je mogao da se bori za izgubljene stvari. Nekako se stoga oseao ivljim, ak i odlunijim. Osim toga, podozrevao je da Mirski - ili stvorenja sa kraja vremena - imaju mnogo vie sredstava nego ak i sam Heksamon. Spakovali su ono malo svog prtljaga. Ram Kikura i Karen su razgovarale se Kanazavom, dok je Lenijer nosio torbe do atla. Kada je uao u atl, automatski pilot ga zabljesnu crveno ucrtanim simbolom. "Govori engleski, molim", ree Lenijer, pomalo iznerviran. "Na let je odloen", saopti mu pilot. "Treba da ostanemo ovde do dolaska policije iz okruga." Lenijer spusti torbe, zapanjen. "Policija iz okruga? A ne zemaljska policija?" Pilot nita ne odgovori. Unutranje osvetljenje bee se smanjilo. Bela unutranjost bila je splasnula i pretvorila se u neaktivnu plavu. "Da li jo funkcionie?" upita je Lenijer. Opet nije bilo odgovora. On se osvrenu po zamraenoj kabini, steui i otvarajui pesnice. Potom izie iz atla, lica crvenog od besa, i stad opred Karen. "Mislim da smo presretnuti", ree joj on. Iz kue izioe Ram Kikura i Kanazava. "Problem?" upita senator. "Dolazi policija iz okruga", saopti mu Lenijer. Kanazavino lice se uozbilji. "E nee, ako se ja ita pitam." "Verovatno se ne pita", primeti Ram Kikura. Kanazava je zurio u nju kao da ga je udarila. "Ovo je veoma ozbiljno, Geri. Kako si..." Karen pogleda ka moru. Iza Barbers Pointa, ka njima su ile tri letelice, otro bele na pozadini od sivih prepodnevnih oblaka. Spustile su se i prile kui, usporavajui i lebdei, dok su im letna polja izbijala komadie ljunka i zemlje iz senatorovog prilaznog puta i dvorita. "Ser Lenijer", prolomi se nad njima glas iz letelice. "Molim, odgovorite."

"Ja sam Geri Lenijer." On se izdvoijio od ostalih. "Ser Lenijer, vi i vaa ena ete se smesta vratiti na Novi Zeland. Svi Stari Uroenici vraaju se u svoju postojbinu." Ram Kikura prie i stade kraj njega. "Po ijim nareenjima, i po kom zakonu?" Ona spusti glas. "Nema takvog zakona", promrmlja ona. "Po amandmanu Zakona o Oporavku. Neposredno nareenje samog Predsednika. Molimo da se ukrcate u svoj atl. Njegov plan leta je promenjen." "Nemojte ii", ree im Kanazava. On podie pogled ka letelicama i zapreti im pesnicom. "Ja sam senator! Zahtevam sastanak sa Predsednikom i Premijerom!" Lebdei brod nita ne odgovori. "Nemojte se ukrcati", ree i Ram Kikura. "Svi emo ostati ovde. Nee se usuditi da primene fiziku silu." "Geri, rekli su da se svi Stari Uroenici vraaju - ak i oni sa stalnim obitavalitem u orbitalnim telima?" Karenino lice izgledalo kao deije, uasno razoarano, puno neverice. "Ne znam", odvrati Lenijer. "Senatore, moemo vie da uinimo na svojoj teritoriji... osim ako dospemo u kuni pritvor, u kom sluaju nije bitno gde se nalazimo." Potom se obrati Ram Kikuri. "Pretpostavljam da e se vratiti na iak." "Ne pretpostavljaj nita", vedro mu odgovori ona. "Sva pravila su ponitena. Ovo nikako nisam oekivala." "Ako ovo urade", primeti Karen, crvena od besa, "imae stvarno pravu bitku." isto sumnjam, pomisli Lenijer. Borba se verovatno zavrava upravo ovde i sada. Oseaju potrebu za prljavom igrom. Tri broda ostadoe u mestu, neumoljivi. Suneva svetloat bee poelo da jenjava. Ram Kikura ukloni kosu sa lica. "Ne bi trebalo da naprosto stojimo ovde kao neposluna deca", ree Lenijer. "Senatore, hvala to si nas sasluao. Ako budemo mogli da ponovo razgovaramo, ja u..." "Molimo da se smesta ukrcate u svoj atl", prolomi se glas. Lenijer uze svoju enu za ruku. "Do vienja", dobaci on Kanazavi i Ram Kikuri. "Sreno. Obavestite Korzenovskog i Olmija ta se ovde desilo." Ram Kikura klimnu glavom. Uli su u atl i vrata se glatko zatvorie za njima.

43. PUT, EFIKASNA GEA Oko njih se ocrtavao lavirint paralelnih blistavo zelenih linija, prekidajui svoj ritam da bi stvorile oklop ili kavez oko mehura bre nego to je Rita mogla da pokree pogled. Posle kratke pauze, sa povrine Puta se podigao novi niz linija, daleko u dubini, stvarajui oamuujui vir blizu jedne od kula sainjenih od diskova. Linije su se spojile i ovalni mehur se spustio uznemirujuom brzinom, mada i dalje bez oseaja kretanja. Rita oseti vrtoglavicu. Bilo je suvie nadraaja, suvie stvari da se prime. "Pozlie mi", ree ona Tifonu i njen pratilac je uhvati za levu ruku - bilo je to prvi put da ju je dotakao. Dodir mu je bio topao, ali neubedljiv; kroz greviti krug misli i slika, pomalo joj se zgadio. A onda se nala na kolenima i vie joj nije bilo vano. Nekako je oekivala da e joj Tifon pomoi, da e je zaleiti i spreiti nalete vrtoglavice. Ali, on je samo stajao iza nje, pridravajui je da ne padne na lea. Za trenutak se oduprla potrebi da se osloni na njega, a onda je vrsto zatvorila oi, zakljuivi da e joj tama biti mnogo prijatnija. Posle nekog vremena, vrtoglavica prestade i ona se oseti bolje. "Ako si edna", obrati joj se Tifon, "popij ovo." Ona otvori oi i ugleda u njegovoj ruci au bistre tenosti; uze je i oprezno okusi. Voda; nita vie, koliko je mogla da zakljui. To je delovalo pomalo razoaravajue. Oekivala je nekakav eliksir. Naravno, ostala je zagonetka odakle je on izvukao au vode u mehuru... Zamislila ga je kako posee u otvor u svom telu i vadi vodu, ili moda kako pljuje u au. Ponovo je zamurila, savlaujui novi talas munine. Rita se osloni na ogradu kako bi ustala, pokretom odbivi njegovu pomo, i urno vratei dopola ispijenu au. Delom da bi skrenula panju sa prizora napolju, delom da suzbije muninu, sa puno panje pratila je ta e on uraditi sa aom. Zadrao ju je. Nita vie. Rita se strese i ponovo zagleda napolje. Sada su bili mnogo blie povrini, i leteli su - voeni zelenim linijama - ka belom tornju. Pokuavajui da proceni veliine, zakljuila je da je toranj visok barem koliko Faros u Aleksandreji, i mnogo masivniji. Ali, veliina Puta umanjivala je sve graevine. Rita primora sebe da zabaci glavu i pogleda navie. Vrat joj se pobuni. Usne joj se razdvojie i ona nehotice uzdahnu. Daleko iza i iznad njih, trostrana prizma je visila, ogromna, gruba i nemilosrdna, u sreditu trake biserne svetlosti, kao dugi crni kristal koji lebdi u mleku. Panju joj, meutim, privue neto mnogo dalje niz Put - nekakav svetionik. Ona zakloni oi, iako svetlost iz cevi nije bila preterano jaka, i zamiri da bi bolje pogledala pokretnu trunicu. I ona se nalazila unutar trake svetlosti, ali mnogo stadija dalje, brzo se kreui ka njima. Rita tre vrat unazad kada je predmet stigao

tano iznad njih, ustanovivi da je to jo jedna velika prizma u duginim bojama, i zakljui da e se sudariti sa prvom prizmom. Ona se okrenu i glasno dahnu kad su se prizme dodirnule kao vozovi na pruzi. Za trenutak su se obe pretvorile u dugu zelenu masu, a onda druga prizma proe kroz prvu bez ikakavih oteenja na obe, nastavljajui putovanja u suprotnim pravcima. Patrikija joj nikada nije opisala neto takvo. "Sva sam utrnula", ree ona, pogledavi Tifona sa gaenjem. "Sama si elela da sve vidi", mirno joj odgovori njen pratilac. "Niko od mojih ja ne putuje esto ovim putem." Ona se malo zamisli nad neobinim sklopom reenice, pa zakljui da je prizor manje straan od onoga na ta je Tifon izgleda mislio, te se ponovo zagleda nanie. Nije bilo vidljivih ulaza u kulu. Ipak, mehur proe pravo kroz zaobljeni zid jednog od naslaganih diskova, prolete kroz zatvoreni luni prostor ispunjen lebdeim polihedronima, a onda proe i kroz drugi zid. Pri tom je mehur napustio mreu zelenih linija i poeo da silazi niz jo zeleniji mlaz, ka neem to je liilo na savreno prozirno stakleno soivo. Kroz soivo su se, izobliene, videle boje, nebesko plava, morsko plava, svetlosmea i siva kao oblaci; sve normalne boje njenog doma. Ona za trenutak zadra dah, besmisleno se nadajui da e se komar okonati. "Ovo je kapija ka Gei", ree joj pratilac. "Ovde je bila otvorena prethodna kapija. Nae kapije obino nisu tako vrsto oblikovane, ali prethodna geometrija bila je presudna." "Oh", zastenja Rita. Slobodna sa podacima koji joj nita ne znae... Dok su padali ka povrini soiva, boja mlaza svetlosti se promeni u crvenu, a onda iznenada u belu. Mehur udari u soivo i oni prooe kroz njega. S druge strane se nalazila obala, sivi okean pod senkom oblaka, plavi okean sa mrljama suneve svetlosti. Rita jedva da je mogla da die. "Gde smo?" "Ovo je tvoj svet", ree joj Tifon. To je znala; i ovo nije bio san. "Gde na Gei?" "Nedaleko od tvog doma, koliko sam razumeo - nikada nisam bio ovde u bilo kom obliku ili linosti."

"Hou da idem u..." Ona podie pogled i ugleda plavo nebo i nejasno svetlucanje nad sobom; kapija kroz koju su upravo proli. "Moemo li da odemo na Rodos?" Tifon se za trenutak zamisli pred tim zahtevom. "To ne bi zahtevalo jo mnogo energije. Ovaj projekat se, ipak, pribliava granicama. Uskoro e morati da stignu rezultati." "Ne razumem ta hoe." "Ovaj pravac istraivanja. Uskoro e morati da nam prui rezultate." "Znate sve to i ja znam", uzviknu Rita, na ivici suza, potpuno iscrpljena. "ta treba da uradim?" "Da nas odvede do onih koji su nainili tvoju kljunjau. Daj nam tragove. ali..." On podie ruku, videvi da e se ona pobuniti. "Shvatam da ti ne zna te stvari. Ipak, postoji nada da e nam neto pokazati svojim delovanjem, ili svojim prisustvom - moda e kljunjau potraiti jo neko sem nas. Samo ti je moe koristiti. I dalje ima izvesne vrednosti u ovom aktivnom obliku." "A ta je sa mojim... saputnicima?" "Ako e ti to prijati, bie dovedeni ovamo." "Hoe", ree ona. "Molim te." Tifon se nasmei. "Tvoji izrazi drutvenog kontakta su divni. Tolika jednostavnost, kao maska za toliku agresivnost. Zahtev je sainjen; oni e nas ekati na Rodosu, ako ne budemo prekoraili energetski budet." "Nisam sigurna da u jo dugo moi da izdrim ovde. Veoma sam umorna." Tifon je pozva da une na platformu. "Neu te smatrati neurednom", ree on. Ona iskrivi lice, ali nije unula; legla je potrbuke, virei preko ivice. "Idemo li na Rodos?" "Da." Iz oblinjih oblaka se pojavi zelena linija i rairi pred mehurom u zraenje irokih krivina. Opet obavijen kavezom, mehur ih je nosio preko okeana. Nije mogla da odredi u kom pravcu se kreu. "Jesam li ja prvo ljudsko bie koje si ikada prouavao?" upita ga ona. "Nisi", odgovori Tifon. "Moji mi smo prouavali desetine ljudi iz ovog sveta pre nego to smo poeli da ispitujemo tvoj ouvani snimak."

"Znate li sve o nama?" Sada je uglavnom oseala bes; otro je govorila, nadajui se da e to biti jasno i njenom pratiocu. "Ne. Ti i dalje ima mnogo prefinjenosti, mnogo detalja za prouavanje. Ipak, moda mi nee biti dozvoljeno da te u potpunosti prouim. Postoje vaniji ciljevi, a moji ja su potpuno zauzeti." "Stalno to ponavlja", umorno primeti Rita. "Tvoji ja. Ne razumem ta to znai." "Ja nisam jedinka. Aktivno sam pohranjen." "Kao ito u ambaru?" sarkastino upita Rita. "Kao seanje u tvojoj glavi", odgovori Tifon. "Ja sam aktivno pohranjen u toku. Moemo da izazovemo rezonance u toku i da pohranjujemo ogromne koliine podataka - bukvalno, itave svetove. Je li ti to jasno?" "Nije", priznade ona. "Kako moe biti vie tvojih ja?" "Zato to se moji ritmovi, moji ja, mogu beskonano kopirati. Mogu se stapati sa drugim linostima razliitog oblika i sposobnosti. Za nas se mogu stvoriti razliita kuita - maine ili brodovi, ili, mnogo ree, tela. Ja radim kad god je potrebno bilo koje moje ja." "Obuen si da se stara o strancima?" "Na neki nain. Ja prouavam bia slina tebi kada se borimo sa njima u Putu. Tada sam jedinka, na biolokoj osnovi, u obliku slinom onom koji sam imao na roenju." Baka joj bee ispriala ono malo to je znala o ratovima sa Jartima. Mladoj devojci to nije mnogo znailo - besmislena udesa utkana u fantastine prie. Rita zaali to nije paljivije sluala. "Kakav je bio tvoj oblik na roenju?" "Ne-ljudski, ni malo nalik na ovaj." "Ali, nekada si imao svoj oblik." "Ne. Samo deo mene ga je imao. Od tada sam se stapao sa drugima, meali smo se." Polako je kruio prstom pruenim nanie. Rita se namrti na njega preko ramena. Sva ta pitanja me samo zadravaju od istine sa kojom se moram suoiti. "Opet sam zbunjena", ree ona. "Prvo mi kae jedno, pa onda drugo." Tifon klee kraj nje, sa laktovima na kolenima, spojenih dlanova. Vrlo ljudski pokret. Da li mu lice postaje jasnije ocrtano?

"Tvoj jezik nema odgovarajue grupe rei. Svi zvukovni jezici su nepogodni." "Vi ne razgovarate meu sobom", upita ona. "Ne reima, niti zvucima. Obino uote ne razgovaramo." "Da li bi me ubio, ako bi ti to naredili?" "Nee mi biti nareeno da ubijem ni tebe ni bilo koga, ako bi to znailo unitavanje tvojih ritmova. To je ono to bi ti nazvala zloinom, grehom." Zasad dosta. Ona se ponovo okrenu na stomak. Ispod njih se protezao modrozeleni okean, sada plitak, sa kamenim stubovima koji su virili iz njega kao panjevi. Nije poznavala to mesto. Pa ipak, trebalo bi da su blizu Rodosa. "Blizu" je Jartima moda znailo neto drugo; oni su, na kraju krajeva, mogli da jurcaju niz Put i da prolaze kroz kapije u mehurima od sapunice. Pojavie se i novi stubovi. Na svakom od njih nalazio se zlatan vrh u obliku kamena, kao da je naslikan. Nikavo bilje, nikakvi amci na vodi, samo praznina sa oblacima i stubovima. "Mogu li da onjuim vazduh?" upita ona. "Ne", smesta odgovori Tifon. "Zato?" "Vie nije zdrav za tebe. Na tvom svetu sada vazduhom putuju organizmi i bioloke maine, suvie sitni da ih vidi. Oni podiu Geu na vii nivo efikasnosti." "I tu vie niko ne moe da ivi?" Tifon kao da je saoseao sa njom. "Niko od tvoje vrste", odgovori on. Opet je osetila slabost. Oni su posejali bolest po Gei - je li pratilac to rekao? Smrt i zagaenje. Niko ne moe da ivi... "Nigde? Ljudi ne mogu nigde da ive?" "Nema ljudi na Gei. Pohranjeni su radi daljih prouavanja." Sad je tek osetila mrnju. Mrnja joj tre glavu unazad, steui joj organe kao ogromna ruka, istrgavi joj vrisak. Ona krenu na Tifona podignutih pesnica. Nije ni pokuao da se brani. Ona ga udari iz sve snage, pa opet i opet, i to ne slabim enskim udarcima; bila je vaspitana tako da se ne ustruava da se brani. Njegovo lice se izoblii pod udarcima, na kolenima mu je ulubljivala odeu. Kao da je udarala meko testo, toplo i podatno. Nastavila je da vriti, sve viim glasom sa svakim

udarcem, stenjui, dok joj se pljuvaka cedila sa usana, napola zatvorenih oiju. Opet i opet. Udarala je pesnicom, kolenima, a onda ga je epala za vrat i poela da stee prstima ono to bi trebalo da je telo. Tifon se srui na platformu, izoblienog lica, zatvorenih oiju, ne zbog udaraca nego zbog zatite, a onda ga ona utnu jo nekoliko puta, dok nije osetila u glavi svetlucavu tamnu prazninu. Zatim se zagleda u oblake van mehura, obraza mokrih od suza, brade pokrivene pljuvakom; bes bee minuo, ali su joj ruke i noge i dalje drhtale. Poela je da se pribira. Ona pogleda nanie, u oblik pod odeom koji vie nije izgledao naroito ljudski, i na licu joj se pojavi izraz upanienog konja, suenih zenica i rairenih nozdrva. Ona se uhvati za ogradu, ponovo osetivi nalet munine. Preko pustog mora ugledala je dugu tamnu liniju nad obzorjem i ona poslednja nada u njoj ivnu. To je bio Rodos; svuda bi ga poznala. Mehur ju je jo nosio ka domu. Iza nje se javi Tifon, glasom nimalo izoblienim zbog povreda koje mu bee nanela. "Moda u sada morati da prekoraim budet", ree on.

44. IKOV GRAD Predsednik Faren Siliom ue u punu dvoranu Neksusa i poe ka podijumu. Olmi je sedeo kraj Korzenovskog i Mirskog. Paljivo su sasluali njegov govor. Korzenovski je imao zagonetan izraz lica; znao je koliko je situacija vana, ba kao i svi u dvorani, ali nije pokazivao ni slaganje ni neslaganje. Lice Mirskog bilo je isto tako mirno, ali u tom miru, pomisli Olmi, moda se krije vea pretnja Heksamonu nego to su Jarti ikada predstavljali. Olmi konano bee u potpunosti prihvatio priu Mirskog, i sada je ak smatrao da je taj ovek ako je uote bio ovek - nesposoban da lae. Predsednik se oito sloio sa tim; Garabedijanova potvrda otro je prevagnula. Pa ipak, sada se Neksus - i Faren Siliom, iz nepobitnih politikih razoga - spremao da pone ponovno otvaranje Puta. Pripremali su politike akcije koje e samo poveati jaz izmeu Zemlje i orbitalnih tela, jaz koji se moda vie nikada nee zaceliti. Svi Zemljani bili su vraeni na Zemlju, ma u kom statusu da su boravili u orbitalnm telima. Heksamon je zalazio u period hitnje. Po zakonima o hitnji, zaboravljenim jo od ratova s Jartima, Predsednik je preuzimao izuzetnu mo. Sada je imao godinu dana da izvri svoje planove; posle tog vremena, poto je upotrebio Zakon o hitnji, bie mu zabranjeno da ikada vie vri neku politiku funkciju. On je estoko garantovao za istotu glasanja mens publica. Ako glasanje bude negativno, dae ostavku. Ako bude pozitivno, ikova esta komora bie doterana, odbrana Heksamona obnovljena i Put otvoren u roku od etiri meseca.

Korzenovskom je bilo zvanino naloeno da nadgleda izvrenje volje mens publica. Nije mogao da odbije. Olmiju je izgledao pomiren sa sudbinom; moda i vie od toga. Poto je bio priteran uza zid, Korzenovski e moda zbaciti poslednje delove maske koju je nosio etiri decenije, maske zanimanja iskljuivo za Oporavljenu Zemlju i Zemaljski Heksamon, poricanje svog genija i postignua radi dobrobiti ostalih... Da li e zbaciti masku ili e mu je silom otrgnuti, na duge staze i nije imalo znaaja. Olmi nije sumnjao da e Korzenovski predano izvriti nareenja Heksamona. Put e biti otvoren i bre nego to Predsednik oekuje. Nije znao ta e Mirski uiniti. Najbolje je bilo ne brinuti o nezamislivom. U meuvremenu, unutar Olmija, Jart je otkrivao sloj za slojem svakodnevnog ivota Jarta. Tok podataka be se pretvorio se u pravu bujicu, moda i poplavu. Do sada je uspevao da savlauje plimu. Ve je planirao predavanje ponovo organizovanoj vojsci. Ukoro, u skladu sa dogovorom izmeu Jartove linosti i svog deliminjaka, omoguie Jartu pristup do svojih oiju i uiju. Bolje e kontaktirati ukoliko se budu bolje razumeli. U tome je bilo dosta opasnosti, naravno, ali nita veih od onih koje je ve preiveo. Ovo je bilo vie od vremena promena. Tempo kojim je zadobijao razmere revolucije. Odvajanje e biti poniteno. Predsednik dovri izlaganje i preovlaujua koalicija neo- Geela aplauzom i crteima izrazi svoje potpuno odobravanje. Predsednikove kolege Naderiti utke su sedeli. Korzenovski se obrati Mirskom. "Prijatelju, ovaj posao moram da obavim, bez obzira na svoja uverenja." Mirski klimnu glavom i slee ramenima, kao da Inenjeru ili oprata ili ga odbacuje. "Stvari e se ve nekako srediti", ree on mirno i neobavezno. Potom pogleda Olmija i namignu mu.

45. IAK, ORBITALNI OKRUZI, ZEMLJA Korzenovski podie loptu od bele mase i oslunu kako mu uka u rukama. Bili su to ostaci njegovog pokuaja, pre est godina, da stvori kapiju bez Puta;

neuspeh je bio tih, ali konaan. Umesto da stvori kapiju, nainio je novi oblik materije, potpuno inertne, bez ikakvih korisnih osobina, bar koliko je dosad ustanovio. A poslednjih est godina je istraivao... On vrati loptu u leite od crnog kamena i ispravi se, pretraujui pogledom laboratoriju, opratajui se. Nee se vratiti mesecima, a moda i nikada. Rezultati glasanja mens publica Heksamona bili su obraeni i emitovani. Dvotreinskom veinom - vie nego to je oekivao - odlueno je u korist ponovnog, trajnog otvaranja Puta. Sada Faren Siliom vie nije imao nikakvog izbora. Korzenovski je aktivirao robotske monitore i dao poslednja uputstva deliminjaku. Ako se ne bude vratio, a iko doe u posetu, deliminjak e biti tu da ga doeka. Nije oklevao da se vrati u estu komoru i pone obnovu; zapravo, jedva je ekao. Postojao je, negde u njemu, tih ali uporan glas koji je ili odraavao, ili, moda, na neki nejasan nain, stvarao tu elju; nemirni glas onoga ime je spojio svoju ponovo sklopljenu linost, glas tajne Patricije Luize Vaskez. Korzenovski prikupi sitne alatke i dnevnike, sve to mu je bilo potrebno za poetak rada na Putu, i naredi laboratoriji da se zapeati. "Budi mi dobar", pozdravi on krstastog straara dok se udaljavao od kupola. Potom zastade na granici svog imanja, mrtei se. Svakako, nije bilo u njegovom karakteru da se obraa monitorima; ponaao se prema njima kao prema onome to jesu, korisne maine. Okruen kilometrima ljunka i peska, Inenjer se ukrca u traktor koji e ga odvesti na voznu stanicu u gradu druge komore.

Deliminjak Suli Ram Kikure ubedljivo je tvrdio da njegov original treba osloboditi iz kunog pritvora u Osnom Euklidu. Njegovu molbu odbio je graanski sud gradske memorije, sa obrazloenjem da, po zakonima o hitnji, sve molbe moraju podnositi korporeali. Bilo je to toliko smeno, da se nije ak ni naljutila; bila je iznad besa, prelazei u tugu. Ram Kikura je znala da deliminjak nee uspeti. Ovaj novi Heksamon nije se libio da podeava propise u hodu. Otvoreno se protiviti ponovnom otvaranju Puta bilo je ne toliko opasno koliko izuzetno nespretno, neutivo u nekom nepolitikom smislu. Zakoni i politika Heksamona decenijama su bili zasnovani na svesti o granicama iza kojih lee haos i propast; Predsednik i Premijer, koji su tano procenili pravo raspoloenje u orbitalnim telima, sada su inili sve to im je bilo u moi da ostanu u granicama svoje dunosti, a da ipak sprovedu ono to behu izglasali mens publica i savet Neksusa. Takoe su izgledali mrano reeni da iskoriste sve

mogunosti svog mandata, kao da su eleli da kazne Heksamon - ak i svoje ideoloke partnere - to im je nametnuo tu tegobnu dunost. Nije imala pristupa ni u jednu memoriju; to je znailo da ne moe da razgovara sa Tapijem, koji je trebalo da bude roen svakog asa. Nije joj dozvoljeno da razgovara ni sa Korzenovskim ili Olmijem. Oni su se ponaali na najbolji mogui nain, reeno joj je, i potpuno su saraivali sa Heksamonom. Ona, pak, bee odbila svaki oblik saradnje. Ram Kikura je imala svoje granice, i prokleta bila ako prekorai preko njih.

Prolee je na Novom Zelandu donelo blago vreme i vesele jaganjce. Lenijer je gajio njihovo malo stado ovaca crnog lica; Karen mu je pomagala kad nije bila izgubljena u svojim strahovima. Poto nije mogla da radi, i budui ograniena na njihov dom i dolinu, oseala se izgubljenom. Radili su zajedno, ali su zadrali odstojanje. Lenijer bee izgubio ono oduevljenje koje mu je pobudio Mirski. Nije znao ta e se dalje deavati. Nije ni mario. Na neki svoj nain divio se Heksamonu, i svemu to je ovaj zastupao. Tokom poslednjih nekoliko godina izdaleka je posmatrao kako se menja raspoloenje u orbitalnim okruzima, kako se talasa Heksamonova politika. Sada je, izgubljen u svojim potrebama i aljenjima, isti Heksamon koji je radio na spasu Zemlje konano izdao i njega i Karen... Izdao je Zemlju. Oporavak Zemlje jo nije bio zavren. Sada moda nikad nee ni biti, ma koliko svake noi orbitalna tela emitovala ubeivanja u suprotno. To mu je bilo posebno muno; veto, prijatno, punovano, svakog dana su obavetavali Zemlju o napretku ponovnog otvaranja Puta. Povremeno bi uo i poneku vest kako rad na Oporavku tee, sve sporije. Opet se oseao starim, i izgledao je jo starije. Dok je uvee sedeo na verandi, oslukujui sve noni povetarac kako uka kroz bunje, bavio se mislima upletenim i zavorenim kao klupko kanapa. Ja sam samo obino ljudsko bie, govorio je sebi. Pravo je da uvenem kao list na drvetu. Sada nemam ni svoje mesto. Gotov sam. Mrzim ovo vreme, i ne zavidim onima koji se upravo raaju. Moda je najgore od svega bilo to to je na trenutke ponovo oseao onu staru iskru. Sa Mirskim je pomislio da bije pravednu bitku; nadao se da moda postoji sila monija i mudrija od svih njih.

Ali, Mirski bee nestao. Niko ga nije video ve mesecima. Lenijer pokua da ustane, da poe u krevet, zaspi i barem na neko vreme zaboravi sve bolne misli. On pritisnu rukama drvo, i lea mu pooe napred, ali nije mogao da se podigne; pantalone kao da mu se behu prilepile za neto. Zbunjen, on se nae u stranu. Neto je nemo eksplodiralo. Lopta tame mu se pojavi u uglu oiju i glava mu je postade ogromna. Lopta tame se pomeri u sredinu i postade ogroman tunel. On zgrabi doruja stolice, ali nije mogao da se ispravi. "Oh, Boe", uzviknu on. Usne mu behu utrnule i neosetljive kao guma. Mastilo mu se razlivalo po potiljku. Vrata su se zatvarala, ritmino udarajui, preko svih njegovih seanja. Karen nije sa njim; nije tu gde je on. Ovako je njegov otac umro, mlai nego to je on sada. Bez bola, samo iznenadno povlaenje... Nije mislio da e i on... "Oh, Boe." Tunel je irom zjapio, pun noi iarane dugom.

46. IAK Na ezdeset metara dubine od spoljanjeg zida junog pola severne komore nalazilo se sedam generatora, povezanih sa sedam buotina ispunjenih vunim poljem i vakuumom, koje su vodile do mainerije u estoj komori. Generatori nisu imali pokretnih delova, i nikakve veze sa elektronima ili magnetnim poljima; radili su na mnogo prefinjenijim principima, principima koje je Korzenovski izveo na osnovu matematike logike koju je zaela Patricija Luiza Vaskez krajem dvadesetog veka. Tih sedam generatora stvaralo je napon u vremeprostoru, a posledica je bio Put. Nisu bili korieni ve etiri decenije, ali, jo su bili ispravni; vakuumske buotine i dalje su radile i bile su sasvim bez materije i vremenski vezane energije, tajanstvenog nusproizvoda interakcije izmeu univerzuma. U rupi koja je vodila do sedme komore nalazio se posmatraki mehur, sa malom buotinom u kojoj je bilo vazduha. Mehur je sad bio pun opreme za nadgledanje, ogromnih crvenih kugli proaranih srebrnim i sivim kockama veliine ljudske glave, koje su ile tamo-amo unutar mehura, tiho izbegavajui svoje ljudske gospodare kad god bi ih srele na svojim komplikovnaim putanjama. Korzenovski je lebdeo na mestu gde se nekada nalazila singularnost Puta, pomerajui se unazad kao po nekoj strmoj ravni, dok mu je seda kosa vijorila na blagoj struji vazduha unutar mehura. Svojim majim oima posmatrao je

konstrukciju junog pola sedme komore, koja se irila kilometrima od same buotine - ogromni crni koncentrini prstenovi pravih estinih stimulatora i njihovih rezervoara gravitonski stabilizovanog tricijumskog metala. Oni nee ui u igru sve do posle otvaranja Puta. Stimulatori se mogu koristiti i kao oruje, i bili su u stanju da oiste materiju iz Puta na razdaljini od nekoliko stotina kilometara, dajui Heksamonu prvo "uporite" - ukoliko mu ustreba. Uskoro e vuni titnici od zraenja biti na mestu da preusmere povratni tok uznemirene materije, koju bi stimulatori mogli da stvore du iste putanje kao zraci stimulatora. Uasno oruje, uasna odbrana... Uasni protivnici. Dok je Korzenovski mirovao, njegove misli su lutale. Koristio je ova dva sata neaktivnosti dnevno da stavi dogaaje iz proteklih meseci u pravu perspektivu. Mehur je bio naputen, ne raunajui njega i maine. Za jo dve nedelje, generatori Puta bie spremni za probu. Stvarni univerzumi frakcionalnih dimenzija - kontinuumi sa jedva vie od apstraktne stvarnosti - bie stvoreni u hotimino nestabilnim konfiguracijama. Nono nebo nad Zemljom blistae od njihovih smrti, dok estice i zraenje, nepoznati u ovom kontinuumu - ili svakom stabilnom kontinuumu - budu, bunei se, naputali svoje putanje. Za tri nedelje, ako prvi testovi dobro prou, Korzenovski e narediti stvaranje torusa, nezavisnog i stabilnog univerzuma okrenutog ka unutra. Potom e demontirati torus i posmatrati ga kako bledi; nain njegovog nestanka pruie mu uvid u stanje u superprostorni poloaj zapeaenog kraja Puta. Tokom narednih meseci e "pecati" taj zavretak. Bie stvoren privremeni stvarni svemir, veliine i oblika Puta, ali konane duine, i bie naveden da se spoji sa tim krajem, stvarajui privlani most izmeu generatora i njihovog sada nezavisnog proizvoda. Ramon Rita Tiempos de Los Aneles Korzenovski zatvori oi i veoma se namrti. Nije se mogao pretvarati da ne zna poreklo ovih sve eih prekida, kao ni njihovo znaenje. Kada je tajna Patricije Vaskez prebaena u njegove sklopljene deliminjake, da bi ih vezala i dala im sr, nekako su sa njom prebaena i seanja i potrebe. Teoretski, to je bilo nemogue, ali Vaskezova je bila veoma uznemirena u tom trenutku, a Korzenovski, neobino rastrojen, nije bio idealan model za proces prenosa. Nije se borio sa ovakvim mislima. U ovom asu se nisu suprotstvaljale njegovim eljama, a nisu ga ni nepotrebno uznemiravale. Ali, morae da ih se uskoro oslobodi. Podvrgnue se generalnom prestrukturisanju linosti.

To je bilo rizino... Sada nije smeo da rizikuje, jer je predstavljao sredite napora Heksamona. Eto, pomisli on poto je proteklo nekoliko minuta. Mir. Tiina. Integracija. "Konrade" zau glas sa ulaza iz buotine u mehur. Korzenovski iskrivi lice i okrenu se prema glasu. Bio je to Olmi; nisu razgovarali ve nedeljama. On rairi ruke i uspori lebdenje, a onda se uputi van sredita. Ucrtali su prisne pozdrave i zagrlili se u gotovo besteinskom stanju. "Prijatelju", ree Korzenovski. "Uznemirio sam te u slobodnim trenucima", primeti Olmi, ucrtavajui utivu brigu. "Da, ali nije vano. Drago mi je to te vidim." "Jesi li uo?" "ta to?" "Geri Lenijer je dobio ozbiljno krvarenje u mozgu." "Nije bio zatien..." Korzenovski odjednom preblede. "Je li mrtav?" "Umalo. Karen ga je nala nekoliko sekundi poto se to desilo i smesta pozvala Krajster." "Njegov prokleti ponos Starih Uroenika!" uzviknu Korzenovski. Bes nije bio samo njegov. "Stigli su po njega za deset minuta. @iv je, ali mu treba rekonstrukcija mozak je ozbiljno oteen." Korzenovski zatvori oi i polako odmahnu glavom. Nije odobravao nasilno leenje, ali pod ovim okolnostima Heksamon teko da bi pustio Lenijera da bira kako e se leiti. "Oni su mu to uinili", gorko primeti on. "Svi smo upleteni u to..." "I ovako ima dovoljno krivice", sloi se Olmi. "Ako Karen pristane na rekonstrukciju, najvei deo oteenja e se srediti... ali, bie mu potrebna medicinska pomo za koju se zna da je uvek odbijao." "Jesi li rekao Ram Kikuri?" Olmi odmahnu glavom. "Ona je u kunom pritvoru, potpuna zabrana komunikacija. Osim toga, i mene nadziru." "Kao i mene", odvrati Korzenovski, "ali mogu da doprem do nekih uticajnih ljudi."

"Drago mi je", ree Olmi. "Bojim se da je u ovom trenutku moj politiki poloaj vrlo nesiguran." "Zato?" "Odbio sam da preuzmem komandu nad odbrambenim snagama Hitnosti." "Ti bi bio najbolji za to", ree Korzenovski. "Zato si odbio?" Olmi se osmehnu i odmahnu glavom. Korzenovski mu se zagleda u oi i oseti nagovetaj sauea. Ni on nije sam. Ali, nije mogao da odredi odakle mu takvo oseanje, niti ta tano znai. "Objasniu ti kasnije. Sada nije pravo vreme. Mislim da e me neko vreme biti teko nai." Poslednju poruku ucrtao je u vuni zrak, kako bi samo Korzenovski mogao da je primi. "Ako eli ita da mi kae, molim te..." Korzenovski je za trenutak posmatrao Olmija, a onda je ucrtao: "Biu veoma usamljen bez razgovora sa tobom, ako mi ustreba... kao i bez Gerija i Ram Kikure." Olmi s razumevanjem klimnu glavom. "Moda emo se ponovo svi sresti. Neka bude volja Zvezde, Sudbine i Pneume." Glatkim pokretima, on odlebde nazad u buotinu. Korzenovski je ponovo lebdeo sam u mehuru, okruen zujanjem maina, crvenih kugli i sivih kocki. Nema smisla da sada pokuavam da se odmorim, pomisli on i vrati se poslu.

47. ZEMLJA Lenijer se otimao na ivici izvora. Kad god bi opustio ruke i ekao da padne, neko bi ga zadrao. Nije mogao da umre. Poeo je da mrzi to ga spasavaju. Dok god bude iv, bie osuen da trpi gorak ukus u ustima, i stalnu uznemirenost u elucu i crevima. U trenutku svesti, on pokua da se seti ko je, ali nije uspeo. Svetlost je eksplodirala svud oko njega. Kao da je bio obliven dugom. Istog asa ga i um zasvrbe i on zau prve jasne rei posle vrlo dugog vremena: "Uinili smo sve to smo mogli bez rekonstrukcije." Mozgao je o tim reima, tako poznatim, pa ipak tuim. "On to ne bi eleo." Karen. "U tom sluaju, ne moemo nita vie da uinimo."

"Hoe li povratiti svest?" "I sada je pri svesti, na neki nain. Verovatno nas slua." "Moe li da govori?" "Ne znam. Pitajte ga." "Geri? Da li me uje?" Da Zato me niste Pustili da umrem Karen Ne "Ima jo posla." "Geri? Kakvog posla?" Je li Oporavak gotov? "... oporavak gotov..." "Geri, bio si veoma bolestan. Da li me uje?" "Da." "Nisam mogla da te pustim da umre. Pozvala sam Heksamonov medicinski centar u Krajsteru. Oni su uinili sve to su mogli, za sada..." I dalje nije nita video, nije znao ni jesu li mu oi otvorene ili zatvorene; duga je izbledela u smeu tamu. "... ne daj im." "ta?" "Ne daj im." "Geri, kai mi ta da radim?" Govorila je kineski. Zvuala je veoma nesreno. On ju je uinio nesrenom. "ta je rekonstrukcija?" Ubacio se novi glas, govorei engleski. "Ser Lenijer, ne moete se potpuno oporaviti bez rekonstrukcije. Poslali smo sitne medicinske naprave u va mozak i one pomau oporavak nervnog tkiva." "Ne novo telo." "Vae telo je dobro i ovakvo kakvo je. Oteen vam je mozak." "Bez privilegija." "Kako to misli?" upita glas nekog drugog. Karen im objasni.

"Ne eli privilegije u medicinskoj nezi." "Ser Lenijer, ovo je uobiajen postupak. Hoete da kaete..." Glas utihnu, obraajui se nekome drugom, verovatno ponovo Karen. "Hoete da kaete da odbija ugradnju implanta za ouvanje?" "Oduvek." "Nita od toga nismo ovde koristili, samo obinu medicinu. Ranije niste odbijali medicinsku pomo." Ne. nisam. Dug ivot. "Mada, moram rei, da ste svratili u Krajster rekli bismo vam da vam ovo predstoji. Mogli smo ga spreiti." "Jeste li vi iz orbitalnih tela?" polako upita Lenijer. Otvorio je oi, osetio otvaranje kapaka, ali i dalje nita nije video. "Tamo sam uio, Ser, ali iz Melburna sam, tamo sam roen i odrastao. Zar ne oseate akcenat?" Sada je, zaista, osetio; pravi australijski. "U redu", ree on. Je li imao ikakvog izbora? Je li se ipak previe plaio smrti? Jedva je mogao da razmilja, a kamoli da razmilja jasno. Prosto nije eleo da nanosi bol Karen. Karen je plakala negde daleko. Zvuci su utihnuli i smee je potamnelo u crno. Pre nego to je potpuno izgubio svest, zauo je jo jedan glas, ovog puta sa ruskim naglaskom. "Geri. Stie jo pomoi. Ozdravi mi, prijatelju." Mirski.

48. IAK Olmi bee reio da nestane im je postalo jasno da e njemu ponuditi komandantski poloaj. Nositi u sebi Jarta i nalaziti se u sreditu najosetljivijih aktivnosti Heksamona bio je vei rizik nego to se usuivao da preduzme. Posle razgovora sa Korzenovskim, vratio se u svoj stan ispod odaja Neksusa, a zatim u stari stan u Aleksandriji, i iz oba poistio sve tragove. Potom se pripremio da iskljui vezu sa bibliotekom. Tu je oklevao. Pre nego to pokida sve veze, imao je jo jednu dunost da izvri. Pozvao je svog omiljenog tragaa i upitao ga za prebivalite svog sina.

iak, brzo je odgovorio traga. "Otelotvoren?" "Uspeno roen i sada prima telesne informacije." Ni on ni Ram Kikura nisu bili tamo... Implanti nisu napravljeni tako da kontroliu krivicu i aljenje. "Mogu li da razgovaram sa njim mimo otvorenih kanala?" Traga nije odgovarao nekoliko sekundi. "Ne direktno. Ali, ostavio je skriveno skladite podataka kome samo vi moete prii." Olmi se nasmei. "Otvori ga." U skladitu je bila samo jedna poruka. "Prihvaen za odbrambene snage. Prva dunost za nekoliko dana. Neka bi svi mi imali uspeha, oe." Olmi nekoliko puta proita poruku, razgledajui ucrtani simbol kraj nje, koji je oznaavao ljubav, potovanje i divljenje. Ne razmiljajui, on prui ruku da dotakne crte. "Imam poruku za svog sina", ree on. "I zahtev." Kada se poruka nae u Tapijevom skladitu, Olmi povue tragaa i iskljui termnal. Bilo je dolo vreme da se sakrije tamo gde je bio siguran da ga niko nee nai. Nagomilavi ono malo stvari koje su mu bile potrebne, preneo ih je u privremeni stan radnika za odravanje u servisnom tunelu, blizu severnog pola tree komore. Jo nije bio spreman da iznese svoje podatke Heksamonu; bilo je jo dosta posla. Do sada jo nije naao nita od stratekog znaaja; nauio je mnogo o drutvenom ureenju Jarta, ali nita znaajno o njihovoj nauci ili tehnologiji. Bila je mala ansa da ovaj Jart uopte nosi detaljne podatke o tim stvarima; bilo bi to vrlo glupo, poto je odabran za ovu misiju, ali Olmi je i dalje oseao potrebu za jo nekoliko nedelja istraivanja... Zapravo, polako se gubio u izuavanjima. Video je zamku - svoju, ne Jartovu i paljivo je izbegao; mogao bi da se zakopa u sopstvenoj glavi i samo obrauje podatke koje mu bude slao deliminjak, po itave mesece, vraajui se u spoljanji svet samo po prehrambeno punjenje i moda obavetenja o toku ponovnog otvaranja Puta. Nikada ranije nije bio u prilici da prouava neprijatelja iz tolike blizine, toliko prisno; a prouavanje neprijatelja je kao ispitivanje sopstvene slike u krivom ogledalu. Vremenom, igrajui u skladu sa protivnikovim slabim i jakim takama,

ovek postane neka vrsta negativnog otiska, kao naknadno nainjeni kalup. I obrnuto. Olmi vie nije prezirao Jarta. Ponekad mu se inilo da je ak blizu da ga razume. Razradili su neku vrstu psiholokog esperanta koji je obojici omoguavao da misle na slian nain, u granicama zajednikog renika. Poeli su da razmenjuju line podatke - svakako, paljivo ih odabirajui i obrezujui, ali ipak su jedan drugom pruali uvid u lini ivot. Olmi je priao Jartu o svom poreklu, o svom prirodnom roenju i konzervativnom odgajanju, o Izlasku ortodoksnih Naderita iz grada u drugoj komori; nije priao o tome kako je uvao deliminjake Korzenovskog, ni o zaveri dugoj stoleima. A preko Jarta je uio:

Civilizovana planeta je crna planeta. Bez otpada i bez ansi za otkrivanje. Tu se krijemo i pripremamo za slubu u Putu. Ima mnogo takvih planeta, gde izvrioci na i van dunosti ekaju na zadatke. (Ja) sam uveden u slubu na takvom svetu, ljupko tamnom prema zvezdama; (ja) ne znam ta je to prirodno roenje. (Nas) su uveli u slubu izvrioci dunosti, bar tako kae (moja) memorija; pri stvaranju, (mi) dobijamo znanje potrebno da izvrenje neposrednih dunosti. Novi zadaci donose nova znanja; (mi) ne zaboravljamo ranije zadatke, nego ih ostavljamo u rezervi, kako bi mogli da (nam) pomognu kasnije, u sluaju potrebe.

Olmi je priao Jartu o ljudskom detinjstvu; o obrazovanju, zabavi, biranju i primanju prvih implanata, o bibliotekama; nije mu priao o iku, ni kako ovaj izgleda, i paljivo je nadgledao sve vizuelne podatke kako Jart ne bi ugledao blago zakrivljene komore zvezdanog broda. Pokuao je da prui iluziju kako je i on roen i odrastao na planeti. Nadao se da e vremenom uspeti da se probije kroz Jartove odgovarajue lai. Na kraju krajeva, on ga je drao zarobljenog; bio je u prednosti. Moda e kasnije, kad bude bio sasvim siguran u svoju kontrolu, Jartu govoriti istinu, i samo istinu. Ipak, u ovom asu obojica su oklevali oko potpunog otvaranja...

Napolju je Heksamon uporno radio na ostvarenju svojih ciljeva. Olmi se ponekad prikljuivao na javni terminal biblioteke, daleko od svog sklonita, aljui tragaa da se probije kroz propagandu Heksamona, koja je postajala ozbiljno gusta.

Heksamon se izgleda krio od samog sebe, oseajui krivicu zbog onog to ini. Bilo mu je potrebno da samog sebe stalno ponovo ubeuje. Olmija to nije oduevilo. Vodilo je ka zavaravanju i loim procenama. Sve njegove najgore sumnje i strahovi o trenutnom vostvu Heksamona polako su se ostvarivali. Posle odluke mens publica, ponovno otvaranje Puta teklo je po planu. Odbrana je bila gotovo potpuna. Put se mogao ponovo povezati za mesec dana, moda i manje; graani orbirtalnih tela bili su oduevljeni, ali i nervozni. Na Zemlji, Zemaljski Senat bio je prisilno rasputen. Senatori i predstavnici korporeala bili su razdvojeni, kao i izvestan broj podrunih guvernera. Ram Kikura je jo bila u kunom pritvoru, bez mogunosti komunikacija, u Osnom Euklidu. Olmi je te podatke primio uz mrano mrtenje. Uvek je postojala mogunost; sada je mogunost bila stvarna. Ponovno otvaranje je postalo opta opsesija, i vie ga nita ne moe spreiti, ak ni ast i tradicija duge hiljadu godina. Vremenom e moda poeti da potuje Jarte, sa njihovom tvrdoglavom ogranienou ciljeva, vie nego svoj narod, izgubljen u hipokriziji i dvolinosti. Olmi se vrati u svoje stanite.

49. ZEMLJA "Je li Pavel Mirski bio ovde?" upita Lenijer kad ga je Karen okrenula i proverila lebdea polja ispod njega. Ona se ispravi i udno ga pogleda, istovremeno zbunjena i iznervirana. "Ne, nije", odgovori ona. "Sanjao si." On proguta knedlu i klimnu glavom: najverovatnije. "Koliko dugo sam spavao?" "Nisi spavao", ree ona. "Reintegrisali su te. Pre dva dana su ti u krv ubacili poslednje pomone mikrobe. Skoro si umro..." Ona ga ponovo prevrnu na polja. "Pre oko dva meseca." "Oh." Stajala je nad njim, napetog lica. "Skoro si i uspeo." On se bledo nasmei. "Ne seam se ba mnogo. Jesam li pokuao da te naem kad se to desilo?"

"Sedeo si u svojoj stolilci na verandi. Napolju je bilo hladno. Ti si... Nala sam te prevrnutog preko stolice." Ona lagano zavrte glavom. "Ponekad sam te mrzela. Ponekad..." "Nisam znao ta se sprema", priznade on. "Geri, kao tvoj otac..." "Ja nisam on." "Ponaao si se kao da eli da umre." "Moda i jesam", odvrati on tiho. "Ali, nisam hteo da te izgubim." "Moda si eleo da poem sa tobom?" Karen sede kraj njega na krevet, na ivicu mekih purpurnih lebdeih polja. "Nisam spremna za to." "Ne, nisi." "Izgleda dovoljno star da mi bude otac." "Hvala." Ona ga uhvati za donju vilicu i neno mu okrenu glavu u stranu, dotakavi ispupenje na poetku vrata. "Ugradili su ti privremeni implant. Moe se izvaditi kasnije, ako zatrai, ali u ovom trenutku ti si deo Heksamona." "Zato? Lagali su me..." On podie glavu i posegnu rukom, kako bi i sam opipao malo ispupenje. Znai, tu je. Ljut sam... veoma ljut, ali oseam i olakanje. "Heksamon te eli ivog. Senator Ras Miini je postavljen za privremenog administratora Novog Zelanda i Severne Australije... Naredio je da te odre u ivotu i da se implant ugradi bez obzira na tvoje elje, kako mu posao ne bi postao jo tei. Ti si heroj, Geri, i ako umre ko zna ta e pomisliti Stari Uroenici." "I ti si ih pustila?" "Nisu mi rekli dok nije bilo gotovo. Nisu mi pruili priliku da biram." Glas joj omeka i usne joj zadrhtae. "Rekla sam im ta ti eli. Oni su uradili ono to su prvo rekli da e uraditi, a onda je doao Ras Miini... Poseta iz saoseanja, rekao je." Ona prevue dlanom preko vlanog obraza. "Naredio im je da ugrade implant. Rekao je da mora ostati tu do kraja krize." Lenijer se spusti na polja i zatvori oi. "Izvini", ree on.

"Mislila sam da si mrtav." Ona ustade, pa odmah ponovo sede i pokri dlanovima oba obraza, vrsto murei. "Mislila sam da nikada neemo razreiti... ono..." On podie ruku ka njenoj miici, ali ona strese njegov dodir." "Izvini", opet ree on, ponovo je dodirujui. Ovog puta ga nije odbila. "Bio sam sebian." "Bio si principijelan", ispravi ga ona. "Potovala sam te i bojala se za sebe." "Principijelan ovek moe biti i sebian", primeti Lenijer. Ona odmahnu glavom i uhvati ga za ruku. "Zbog tebe sam se i oseala krivom. Posle svega to smo uradili za Zemlju, nisam delila... njene nevolje." On pogleda kroz prozor. Bila je no. "ta se sve deavalo?" upita on. "Ne kau nam sve. Mislim da je ponovno otvaranje Puta blizu." On pokua da ustane, ali dugo leanje ga bee oslabilo, pa odustade. "Voleo bih da razgovaram s administratorom", ree on. "Ako sam dovoljno vaan da me sauvaju u ivotu, moda sam dovoljno vaan i da sa mnom priaju." "On nee da pria sa nama. Nee, zaista, da pria. Pun je optih mesta. Poela sam da ih strano mrzim, Geri."

To mora da je bio straan ok, razmiljao je Lenijer dok je sedeo na verandi, umotan u ebad iako je bilo toplo. Leto. Zemlja je prolazila kroz svoje cikluse, sirova, nekontrolisana, divna i runa. Kakav to mora da je bio ok, sii iz savrene, kontrolisane, racionalne okoline Puta i spustiti se, nalik na anele, u ostatke prolosti. On podie belenicu i izvue preko ekrana sve to je napisao. Namrtivi se nezadovoljno, on izbrisa nekoliko nejasnih pasusa i pokua da se seti rei koje upravo be uobliio u mislima. Mi im nismo potrebni, napisao je. Njima je potreban samo Kamen - iak - a kada ponovo otvore Put, opet e imati vie nego to im je potrebno. "Ako ne i vie nego to mogu da kontroliu", promrmlja on, dok su mu prsti lako podrhtavali iznad tipki na belenici. Lenijer bee zakljuio kako je dolo vreme da zapie sve to je preiveo. Ako ve mora da bude izolovan od toka istorije, moe bar da sauva ono to je do tada iskusio. Seanje kao da mu je postalo izotrenije nakon rekonstrukcije, i u tom oseanju je uivao, mada je istovremeno oseao ne samo griu savesti. Ovo je

mogao da uradi, bez obzira na kuni pritvor; vremenom e moda njegovi zapisi moi da utiu na ljude. Ako mu bee ostalo ita od one reitosti. To mora da je bio straan ok, ponovo zapoe on, nai prolost punu ljudi koji ne znaju nita o psiholokoj medicini, ljudi iji su umovi toliko naopaki, izoblieni i smueni (izbrisao je naopaki i izoblieni) koliko su samo priroda i okolnosti mogli da uine (prekinuo je, poto je dospeo u orsokak. Ponovo je poeo.) ... umovi izoblieni koliko i tela ljudi u drevnim vremenima, patuljasti, nakazni, zbrkani, runi, vezani za svoje naopake linosti, uivajui u svojim manama i bolestima, plaei se nekog nametnutog, standardnog mentalnog zdravlja koje bi ih sve moglo uiniti slinim. Ljudi suvie glupi da uvide kako postoji isto toliko razliitih naina zdravog razmiljanja koliko i bolesnih; moda i vie. Sloboda lei u kontroli i korekciji, to je novoformirani Zemaljski Heksamon znao, pa ipak, koliki je posao leao pred njima! Trikovi i podrivanje, presne lai, bili su potrebni u stalnoj borbi sa posledicama Smrti, kao i sa uzrocima te nesree. I ba kao to sam se ja slomio u pokuajima da izleim svu bedu, tako e i Heksamon vremenom poeleti da... On zastade. ta e poeleti? Povratak u stara dobra vremena? U svet koji im je zapravo mnogo prisniji, udobniji, uprkos njihovoj filozofiji i zvaninim ciljevima? Odvajanje je bilo odluka trenutka, u vreme Heksamona, ba kao i sada, ponovno otvaranje Puta. iljci na ravnoj liniji grafikona istorije Heksamona. Take kataklizmikog preloma u staklastom matriksu. I sve to veoma ljudski, uprkos stoleima Talzita i psiholoke medicine. ak i zdrava, razumna kultura, sa zdravim, razumnim jedinkama, ne moe da se izdigne iznad trvenja i neslaganja; to je jdnostavno bilo utivije, manje bezoseajno, destruktivno i uasavajue. Karen bee rekla da ih sada mrzi, ali Lenijer nije uspevao da oseti to isto. Koliko god bio besan i razoaran, i dalje im se divio. Konano su priznali injenicu koja je sve vreme bila oita. Ljudi iz prolosti - Stari Uroenici - uopte ne mogu da se lako meaju sa ljudima iz budunosti. To svakako nije moglo da se postigne za nekoliko decenija, posebno ako se imaju u vidu ograniene koliine materijala. On sumnjiavo odmeri belu takicu koja je lebdela nad zelenim bregovima na jugu, pratei je kako prolazi iza drvea i nestaje mu sa vidika.Zatim pogleda na sat. "Karen", pozva on. "Stiu." Ona otvori mreasta vrata, nosei posluavnik sa presaenim biljkama. "Zalihe?" "ini mi se", odgovori on. "Ba lepo." Sada nije zvuala ogoreno; pomirili su se sa injenicom da su sklonjeni u stranu. "Moda bismo mogli da izvuemo neke vesti iz onoga ko ih donosi."

Mali atl je ostao da lebdi iznad malog kvadrata bate ispred kolibe. Vuno polje dotae tle, pruajui se iz otvora na nosu letelice, i pojavi se jedan mladi neoGeel, homorf obuen u crno. Nisu ga ranije videli. Lenijer prikupi svoju ebad i prebaci ih preko doruja stolice, ustajui sa belenicom u rukama. "Zdravo", pozdravi ih mladi. Izgledao je neobino poznat po ponaanju, ako ve ne po izgledu. "Ja sam Tapi Ram Olmi. Ser Lenijer?" "Zdravo", odgovori Lenijer. "Ovo je moja ena, Karen." Mladi se nasmei. "Doneo sam vam zalihe, kako je i predvieno." On se osvrnu, jo nasmeen ali oito nekako nelagodno. "Izvinite to sam nespretan. Ja sam novoroen. Proao sam ispite za otelotvorenje pre tri meseca. Stvarni svet je... pa, tako upeatljiv." "Hoe li da ue?" pozva ga Karen. "Da. Hvala." Dok se peo stepenicama na verandu, on izvue iz depa crne uniforme srebrnastu plou irine dlana i pree prstom preko svetlucave zelene trake na njenoj ivici. "Vaa kua nije pod nadzorom", objasni on. "Nadziru samo okolinu." "Nije im vano ta kaemo i radimo", primeti Karen, bez besa u glasu, samo umorno priznajui injenicu. "Pa, to je dobro. Nosim vam paket od oca." "Ti si sin Suli Ram Kikure i Olmija?" upita Lenijer. "To sam. Do majke niko ne moe da dopre - strano je se boje. Moj otac se krije, ne zato to ga gone... Zapravo, ne znam zbog ega se krije. Ali, mislio je da biste voleli da imate jasan, pravi izvetaj o onome to se deava na iku." Mladi se uozbilji. "Mogao bih da upadnem u priline nevolje. Ali, i moj otac je rizikovao karijeru." "Dobro su se sklopili", ree Lenijer, prevodei na govorni jezik kompliment koji se u Heksamonu obino ucrtava. "Hvala." Ram Olmi predade Lenijeru starinske memorijske kocke. "Verovatno bi vam bile potrebne nedelje da proitate sve ovo. Nema crtea, samo tekst. Otac je prevodio crtee gde je bilo neophodno. Mogu da vam kaem, ukratko..." "Molim te", ree Lenijer. "Sedi." On mu pokaza fotelju kraj kamina i Ram Olmi sede, preplevi prste. "Inenjer e veeras stvoriti nekoliko stvarnih svemira. Tako e upecati kraj Puta. Mislim da ete moi da vidite propratne efekte. Bie prilino spektakularno." Lenijer klimnu glavom, nimalo siguran da sada eli spektakularna uda.

"Odbrana je postavljena. Nije jo isprobana, ali i to e uskoro biti uinjeno. Ja sam rasporeen u jednu od ekipa za isprobavanje." "Sreno." "Svia mi se vaa ironija, Ser Lenijer", ree Ram Olmi. "Ako sve proe dobro, Put e biti povezan za nedelju dana. Prvo probno otvaranje bie za dve nedelje. Nadam se da u biti tamo kada se otvori." "Svakako e to biti zanimljiv trenutak." Lenijer nije seo. Karen je stajala kraj njega. Ram Olmi je gledao navie u njih, mirnih oiju ali nervozno se mekoljei. On poloi dlanove na doruje fotelje, a onda ponovo preplete prste. Kao mladi drebac, pomisli Lenijer. "Imam i poruku od Konrada Korzenovskog", ree najzad Ram Olmi. "Ser Mirskog nigde nema. Inenjer mi je naloio da vam kaem: 'Prorok je pobegao'." Lenijer klilmnu glavom, a onda se okrenu i obrati Karen. "Mladiu je neprijatno zbog nas. Hajde da sednemo." Poto su privukli stolice, Karen ponudi osveenje, ali Ram Olmi odbi. "Moje telo je neto drugaije nego oevo. Nije tako efikasno, ali mi nisu potrebni Talzit dodaci." On isprui ruke, oito ponosan na svoj novi, materijalni oblik. Lenijer se nasmei. Tapi ga je podseao na Olmija, i to seanje bilo je prijatno. Karen je izgleda bila manje dirnuta ovim dakom vetrova Heksamona. "Zbog ega se tvoj otac krije?" "Mislim da time izraava neki oblik neslaganja, ali zapravo ne znam. Svima nam je neprijatno to ste vi ovde izolovani. Niko od onih koje poznajem u odbrambenim i zatitinim snagama ne slae se sa poloajem u koji je Zemlja dovedena..." "Ipak, smatrate da je to neophodno", primeti Karen. Rem Olmi je pogleda mirnim, bistrim oima. "Ne, Ser Lenijer. Ne smatram. Zakoni o Hitnji prenose odgovornost za odluke na Predsednika i posebni Savet Neksusa. Oni nam izdaju nareenja. Nepokoravanje nareenjima, po istim tim pravilima, znai gubitak inkarnacije i direktno usnimavanje u gradsku memoriju. To bi me vratilo na poetak." "Kako si izvukao ovu dunost?" upita ga Lenijer. "Izvinite... izvukao?" "Kako si je dobio."

"Traio sam. Niko se nije protivio. Rekao sam da ste prijatelji mog oca, i Inenjerovi, i da bih mogao da vam donesem poruku od Inenjera." "Oni nisu pritvoreni?" "Nisu. Otac se krije, ali nije prekrio nikakav zakon. Ne mogu vas primorati da preuzmete komandni poloaj. To bi bilo glupo." "Korzenovski se dobrovoljno javio?" upita Karen. Postajala je sve radoznalija. "Nisam siguran kakvi su njegovi motivi. Ponekad mi izgleda vrlo udno, ali obavlja svoj posao. Tako mi bar kau. Specijalni komitet Neksusa ne moe da kontrolie sve komunikacije; na iku krui mnogo govorkanja. Vrlo retko ga viam, a poruku mi je predao njegov deliminjak." "Drago nam je to si nam je doneo", ree Lenijer. "Bilo mi je zadovoljstvo. Moji roditelji su vas esto pominjali. Rekli su da spadate meu najboje Stare Uroenike. Takoe sam eleo da kaem..." On naglo ustade. "Sad moram da se vratim. Zalihe su istovarene. Kada se ovo zavri, kad Put bude ponovo otvoren, Heksamon smatra da e konano imati dovoljno sredstava da zavrimo posao na Zemlji. Ja to jedva ekam, i voleo bih da se ve sada dobrovoljno prijavim da radim sa vama na svakom projektu koji zaponete. Oboje. Bila bi mi ast, a i otac i majka bi se vrlo ponosili." Lenijer polako odmahnu glavom. "Ovo se nikad nee zavriti", ree on. "Bar ne onako kako Heksamon zamilja." "Upozorenja Mirskog?" upita Ram Olmi. "Moda. I zloupotreba poverenja", odgovori Lenijer. "Heksamon e imati mnogo ta da krpi." Ram Olmi uzdahnu. "Svi smo sluali njegovo svedoenje. Niko ne zna kako da ga razume. Specijalni komitet Neksusa kae da je sve to la." Lenijer naglo porumene. "Mora da ima i oevu i majinu mudrost, ako su te smeali od svojih linosti. ta ti misli?" "On je obuzet avanturom, Geri", upade Karen. Postala je mnogo ljubaznija. "Nemoj biti grub sa njim." "Mirski nije bio varalica", nastavi Lenijer. "Bio je ovde, i ubedio je Inenjera, i tvog oca, sasvim sam siguran, i tvoju majku. Njegovo upozorenje bilo je ozbiljno." "Pa, gde je onda on, Ser Lenijer?" "Ne znam", odgovori Geri.

"Voleo bih da ga upoznam, ako se vrati." "Ako se vrati. ta ako neko ili neto monije od Mirskog primeti neposlunost Heksamona?" Lenijer polako ustade, uzbueniji nego to je eleo da pokae. "Hvala to si nas posetio. Kai svima koje to zanima da smo mi dobro. Ja se oporavljam. Na stav se nije promenio. Ako i jeste, samo je postao vri. Kai to svojim pretpostavljenima u nae ime." "Da, Ser. Ako bude prilike." Mladi se zahvali Karen na gostoljubivosti, pogleda Lenijera pravo u oi i klimnu glavom. "Do vienja." "Neka Zvezda, Sudbina i Pneuma budu sa svima nama", odvrati Lenijer. Ispratili su mladia do prednjeg dvorita, gde su mehaniki radnici behu zavrili istovar, pa su se ve vraali vunim zrakom u svoja leita u trbuhu broda. Ram Olmi se takoe ukrca i brod se brzo podie, okrenu se i ubrza ka sve mranijem nebu na zapadu. Karen prebaci Geriju ruku preko ramena i poljubi ga u obraz. "Lepo reeno." "Izgleda mi dobar momak", primeti Lenijer. "Ipak, i on je jedan od njih. Srcem i duom." "Oev sin, vie nego majin." Lenijer je poljubi u teme. Vee je prelazilo u no. On sa iekivanjem pogleda navie i strese se. "Kakvu magiju e nam stari arobnjak prirediti veeras?" "Izneu ebad", ree Karen. "I grejalicu." Za trenutak, dok je stajao sam u dvoritu, i zvezde mu se pojavljivale nad glavom, Lenijer nije znao je li dobro ili uasno biti iv. Nije mogao da zaustavi jeenje po rukama. Ovo je stvarno, pomisli on. Budan sam. Uskoro e Korzenovski - ili moda deo Patricije Vaskez - poeti da se poigrava sa avetima svemira. Karen se bee vratila i zajedniki su pripremali mesto na travi. "Ne bih ovo propustila ni za ta na svetu", tiho ree ona. "Oni su kopilad, ali fantastina kopilad." Lenijer klimnu glavom i uze je za ruku. "Volim te", ree on, i oi mu se ispunie suzama. Ona mu poloi glavu na rame.

Sutradan rano ujutro Lenijer je pisao u svoju belenicu: Videli smo vrh ika nisko na severozapadu, mek i razliven. No je bila topla, a moje stare kosti me nisu bolele; um mi je bio bistar kao nekad, davno, okantno bistar. Moja Karen leala je kraj mene. Bili smo meu malobrojnima na Zemlji koji su znali ta da oekuju te veeri - ili moda nismo? Toliko toga im dugujemo, tim odlunim anelima, naoj dalekoj deci. Grlo mi se steglo i od samog posmatranja kako se iak - Kamen - podie za nekoliko stepeni. Plaio sam se za njih. ta ako pogree i unite sami sebe? ta ako bogovi Mirskog sa kraja vremena ree da se upletu? ta e onda biti sa nama? Ravni zraci jasne bele svetlosti rairili su se potom sa Kamena i prekrili tri etvrtine neba, dopirui desetinama hiljada kilometara u svemir, sve dalje od Zemlje. Ne znam ta je to bilo; sigurno ne samo svetlost, jer laseri ili neka slina pojava morali bi se prenositi kroz prainu, a u svemiru nema toliko praine. Sedeli smo glupi kao divljaci. Mlazevi svetlosti su se naglo prekinuli, i za trenutak nije bilo niega osim zvezda i Kamena, sada blistavijeg, otavog na severozapadu. Pomislio sam da je Korzenovski moda napravio grubu skicu preko nebesa, i da emo samo to i videti. Ali sa mesta gde je bio Kamen, preko itavog nonog neba, razmotala se velianstvena zavesa, ljubiasta i plava, i bile su joj potrebni sekundi da dopre od obzora do obzora. Unutar zavese blistale su nejasne crvene mrlje; trebalo nam je nekoliko sekundi da vidimo, u tim mrljama, odraze meseevog srpa, nekako odraenog na dve ili tri desetine mesta. Potom se zavesa skupila, kao trula tkanina kada je odnese rena struja. Tamo gde je do maloas bila, sada su se okretale lenje zelene spirale, pipci udovine meduze koji su se uvijali i irili. Postojala je u tome neka organska runoa, zbog koje sam poeleo da odvratim pogled; prisustvovao sam nekom neprirodnom roenju, punom gorine i tajne; prostor je bio izoblien ili upotrebljen na naine na koje nije bio navikao. A onda je sve izbledelo i vratile su se zvezde, jasne i otre, neuznemirene. ta god da se dalje deavalo, mi to nismo vie videli.

50. IAK Korzenovski pogleda niz estu komoru kroz mehur koji je pokrivao severni pol buotine, prstiju neumorno zabavljenih kockicom od nikl-gvoa. Kraj njega je lebdeo Predsednik, prekrtenih ruku, u sveanoj odori i sa kapom, nalik, tako, na nekog starog mandarina. Doao je sa specijalne sednice Neksusa da bi posmatrao drugu i treu seriju testova; sada su ekali da vide kako e reagovati mainerija u estoj komori.

Oblai dima se podie iz treeg kvadranta; letelica je ve lebdela iznad mesta oteenja. "Znate li ta je to?" upita Faren Siliom. "Vatra u vodu za kontrolu inercionog zraenja", odgovori Korzenovski, jedva obraajui panju na Predsednika. Pogled mu je bio usredsreen na kljuna mesta u estoj komori, mesta gde bi svaka zbrka u pseudo-svemiru raznela velike delove tla. "To je sitan problem." "Testovi su jo uvek uspeni?" "Uspeni su", kratko odgovori Korzenovski. "Koliko e jo proi dok ne uspostavimo vezu?" "Devet dana", odgovori Korzenovski, ostavivi sebi neto manevarskog prostora. "Maneriji treba vremena da postigne ravnoteu. Treba da ostavimo ovim svemirima vremena da se rastvore. Tada e put biti slobodan i moemo se ponovo povezati. Predsednik ucrta simbol malodunog pristanka. "Ni ja ni Premijer ne volimo ovo", ucrta on Korzenovskom. "Svi smo prisiljeni da radimo ono to radije ne bismo, je li?" Korzenovski pogledao Predsednika majim oima. A u znak osvete ste itav proces uinili drakonskim, pomisli on. "Barem idemo kui", mirno ree on. "Nazad ivotu koji zbog loeg saveta bejasmo reili da napustimo." Faren Siliom nita ne ree na ovu neprikrivenu samokritiku. Upravo je Korzenovski lino bio pokrenuo taj in. Mrea je postala suvie zamrena da bi se pojedine niti ikada mogle rasplesti.

51. IAK ta je Pavel Mirski? Olmi je prekinuo vebe na podu praznog stana i smesta podie drugi nivo prepreka; pitanje je dolo nenajavljeno, i ne preko deliminjaka, niti kroz ustanovljenu vezu; nije bilo na zajednikom jeziku, niti je predstavljalo lutajui odjek. Nekoliko minuta je ukoeno stajao nasred sobe, praznog lica, oajniki pokuavajui da utvrdi poreklo pitanja. Nije se ponovilo; ali dok je proveravao sve

veze izmeu implanta i prirodnog uma, shvatio je da ponavljanje nije ni potrebno. Podaci su bili izvueni, glatko i sa jedva nekim tragom prodora, iz njegovog originalnog, prirodnog seanja. Ograde su bile poruene, a ipak su izgledale nedirnute. Soba je bila dovoljno mrana da poslui kao grobnica. Za trenutak je pomislio da raznese sebi i srce i implante, a onda je shvatio da ne moe. Voljne veze su bile oteene. Sada e umreti samo ako se pokrenu skriveni detektori u implantima. Gde mu je deliminjak? Je li sve bilo upijeno - ukljuujui i tajne podatke o zatiti? Je li Pavel Mirski ovek kao ti, ili je komanda iz druge sfere? Olmi zakloni svoje misli, uzalud se nadajui da nije sve izgubljeno. Nije imao pojma ta se desilo, niti koliko je irok proboj. Nalazim mnogo skrivenih podataka koji popunjavaju boju i oblik, nastavio je glas. Zvuao je vrlo slino njegovom sopstvenom unutranjem glasu. To je Olmiju pokazalo da su njegove prirodne podlinosti, koje psiholozi Heksamona nazivaju "funkcionalnim agensima", ve pokorene. Olmi se oseao kao kapetan broda iju posadu behu iznenada i neobjanjivo zaposeli demoni. "Most" je sve dosad bio miran; ali pogled na palubu pokazivao je neto sasvim drugo. Ti nisi komanda, niti izvrilac dunosti. Jesi li komandno nadgledanje u privremenom fizikom obliku? Ne. Vidimo da si ti obian izvrilac sa neobinim privilegijama. Ne. ak jo udnije. Ti si sam prisvojio te privilegije. Olmi je bio potpuno svestan da je nainio uasnu greku. Sve njegove zatite bile su zaobiene, do sada; ozbiljno je potcenio Jarta. Taj Pavel Mirski. Ne postoji nita nalik na njega u tvojoj raspoloivoj memoriji. Niti u dodatnoj memoriji, niti u memoriji kojoj smi imali slobodan pristup. Pavel Mirski je jedinstven i iznenaujui. Kakvu je poruku doneo? Olmi je za trenutak pomislio da omogui Jartu pristup do ovih naizgled nebitnih podataka, kako bi dobio priliku da povrati kontrolu i ubije se. Pripremio se i oslobodio saetak prie Mirskog. Jartova kontrola se, meutim, nije umanjila. Dok je u Olmiju raslo oseanje bespomonosti i uasa, Jart se hladno, promiljeno, sve vie divio Mirskom. Mirski vie nije iz tvog reda, ni grupe. On nije ovek, mada je nekada bio; vratio se sa porukom, ali ne zna kako se vratio. Mi smo ekali Mirskog, a on je doao kod vas; moda je doao i kod nae vrste, samo ti to ne zna. Mirski je glasnik/izvrilac iz potonje komande.

Olmi je pokuao da savlada paniku i da se opusti. Situacija se stvorila tako brzo, bez ikakvog upozorenja, da je prolo neko vreme pre nego to je potpuno shvatio da se meusobni poloaj obrnuo. Sada je on bio zatvorenik, jer linost mu je bila razbijena i potpuno pod Jartovom kontrolom. Ono malo uma to mu bee ostalo - brzo je proverio raspoloive prirodne memorije i ustanovio da je veina blokirana Jartovim inhibitorima - jedva je moglo da razume Jasrtovu poslednju jasnu poruku. Jart je smatrao prisustvo Mirskog veoma znaajnim. Tvoj otpor je smean. irim se sve vie, sa svakom proverom stanja koju naini. "Priznajem tvoju kontrolu", ree Olmi. Dobro. Plai se ta u uiniti tvojoj vrsti. Moja prvobitna uputstva bila su da vam naudim, ali sada su ta nareenja pobijena. Novost o pojavi glasnika iz potonje komande je daleko vanija od naih sukoba. "Kako si se probio kroz ograde?" Nepotrebna radoznalost. Zar ti ne shvata znaaj glasnika Mirskog? Olmi ugui u sebi ono to je elelo da zavriti. "Da, shvatam i zbunjen sam, ali kako si se probio kroz moje ograde?" Tvoje razumevanje odreenih alogritama je nepotpuno. Greka u razvoju tvoje vrste, verovatno. Preuzeo sam kontrolu pre neodreenog, ali znaajnog broja perioda. "Poigravao si se sa mnom..." Da li neuspeni amater zasluuje mnogo obzira? Ne uklapa se u rang kome mi priznajemo potovanje. Svejedno, ponaau se prema tebi sa onoliko potovanja sa koliko i ti prema meni. Da je ostao celovit, Olmi bi znao da je ovo najnii trenutak njegovog dugog ivota. Ovako je oseao daleki, lebdei jad, kao bestelesna dua u nekom uasnom ivotu posle smrti, nemona da se promeni ili pokrene. Uskoro e biti mogue da ovu vanu informaciju predam komandnom nadgledanju, nastavi Jart. Ako mi pomogne, dozvoliu ti da integrie delove svoje linosti, pa e moi da prisustvuje tom vanom dogaaju u punoj sposobnosti. "Neu da saraujem, ako e nauditi mom narodu." Niko nee nauditi domainima glasnika. Priznajem vas za takve, a po naim zakonima biete poteeni skladitenja i pakovanja. Vi ste sada izvrioci potonje komande.

Olmi pokua da razmisli o tome. Rizik je bio suvie veliki da bi ak i pokuao da pomisli kako Jarti ne ele da naude Heksamonu... A priznao je da mu je prvobitna misija bila upravo takva. "ta hoe da uradi?" Moramo se vratiti u Put. Komandno nadgledanje mora biti obaveteno. Olmi je znao da zapravo nema izbora. Bio je nadmudren i bespomoan; mogao je samo da se pita da li e, vremenom, Jarti nadmudriti sve njih. Ili je to samo bilo uteno potcenjivanje sopstvenog promaaja?

52. EFIKASNA GEA Rita se oseala kao ivotinja u kavezu. Nije elela da sazna istinu; Rodos se brzo pribliavao, i na njemu e saznati istinu. Bila je zarobljena u mehuru sa izoblienim i bezlinim udovitem, nekakvom neverovatno izudaranom lutkom ljudskog bia. ula ga je kako ustaje iza nje i nije se usudila da se okrene i pogleda ga. Steui ogradu pobelelim prstima, sklopila je oi, a onda ih ponovo otvorila. Ovo si elela, ree ona samoj sebi. Da sve vidi. Ali njene rezerve snage odavno su ve bile iscrpljene. Otvorila je usta da progovori, i odmah ih zatvorila da prigui vrisak. Zatresla je glavom, nagnula se preko ograde i odbacila se unazad, podivljala od bola koji jo nije potpuno osetila, ali uskoro hoe, jer ovo je bila Gea, stvarni svet, njen dom. Videla se trgovaka luka Rodosa, i dugi zemljani nasip prema tvravi Kamib, preko puta Patrikijine kue, koji je gledao na staru vojnu luku. Sam grad Rodos bee nestao, i umesto njega videlo se samo golo tle. "Gde je?" jeknu ona. Ostrvo je bilo proarano kamenim stubovima sa zlatnim vrhom. Od unutranjih planina do obale, stubovi su se podizali kao Kroisov san o brzorastuim peurkama. "Zato?" kriknu ona. "Gde su?" Tifon je sada govorio prigueno. Rekao je neto, ali nije mogla da ga razume, a nije htela da se okrene i pogleda ga. ta god da je. Sunce je zalazilo iza njih dok je mehur usporavao i pribliavao se mestu na obali gde je nekada bila Patrikijina kua - ili, bolje, gde je jo bila, jer Rita ju je videla, okruenu ogradom od onih istih izuvijanih metalnih zmija koje je videla u logoru, pre naizgled manje od godine. "I tvoj hram je tu blizu", napomenu Tifon. ula ga je kako ustaje i osetila uasan drhtaj du lea; postoje stvari gore od smrti, a meu njima je i robovanje ovim udovitima. Brzo je dlanom obrisala lice, okrenula se i pogledala izubijanog pratioca. "Zato su ta mesta jo ovde?"

"Zato to ti neto znae", odgovori Tifon. On podie ruku i vrati teme na mesto. Rita proguta knedlu, napreui se da ponovo ne povrati. Morala je da se dri jedine preostale stvari, a to je bio poslednji ostatak dostojanstva. "itav ovaj svet mi je vaan", ree ona. "Vrati ga da bude onakav kao nekad." Tifon proizvede zvuk kao kad se mali pas zagrcne, a onda mu govor postade mnogo jasniji. "Nemogue. Ve smo blizu prekoraenja budeta. Tvoj svet e imati neku svrhu. Postae sopstveni magacin; ko god u kasnijim ciklusima bude poeleo da prouava Geu, doi e ovamo da to uini. U meuvremenu, posluie kao mesto za podizanje i obuku mladih. Ti bi to nazvala svetim mestom." "Niko od mog naroda nije iv?" "Vrlo malo ih je umrlo", odgovori Tifon, nametajui rame. Setila se neoekivane mekoe njegove materije i okrenula se, sa pesnicom u ustima. "Zapravo, vie bi ih umrlo da mi nismo doli. Dosad je ogromna veina ve uskladitena. To nije neprijatno; moji ja su mnogo puta bili tamo. Za razliku od smrti, skladitenje nije konano." Ona odmahnu glavom, otupela od uasa ali nespremna da dalje vodi beskorisne razgovore. "Gde su moji saputnici? Rekao si da e ih dovesti ovamo." "Tu su." Mehur proe kroz Patrikijinu sivu i uvelu batu; pomorandino drvee bilo se pretvorilo se u pranjave kosture. Prili su kui, a iza zgrade su se pojavili drugi mehurovi. U jednom je bio Demetrios, u drugom Lugotriks, u treem Oresija. Svako je imao pratioca; uz Oresiju je bila postarija ena, uz Lugotriksa crvenokosi starac, a uz Demetriosa vitak mladi u studentskoj odei. Lugotriks je stajao prekrtenih ruku i vrsto murei. Ono to ne vidi ne moe ga jo vie ojaditi. Tifon je iza nje utao. Mehurovi su polako kruili po Patrikijinom dvoritu. Lugotriks je izgleda osetio njeno prisustvo, jer je otvorio oi, pogledavi je sa izrazom divlje radosti; nije potpuno omanuo. Demetrios je samo klimnuo glavom, izbegavajui njen pogled. Oresija izgleda nije bio u stanju da podigne glavu. Poraz. Konaan i potpun. Nema povratka. ta bi Patrikija uradila? Da je ona ovde, da je izgubila dva doma, dva sveta... Rita nije sumnjala da bi stara sofe jednostavno legla i umrla. Ovo je zaista bilo van moi poimanja ljudskog uma. Nije bilo nade. "itav svet je mrtav", izusti ona.

"Nije", ispravi je Tifon. "Umukni", otro mu dobaci ona. "Mrtav je." Pratilac joj vie nije protivreio. Rita pokua da se obrati ostalima, ali izgleda da zvuk nije dopirao do njih. Ona se naglo okrenu i pogleda Tifona. Na njegovom izoblienom licu ugledala je izraz trijumfa, kratak ali jasan. Primio je dovoljno ljudskih osobina da bi umeo da izrazi oduevljenje. Dovedena je ovamo, poverovala je, delom i zato da bi pobednici odmerili svoj trijumf. Zarobljenici na paradi. Nije se ponovo okrenula. Ne bi joj donelo olakanje da ponovo napadne pratioca; oito da Tifona povrede nisu brinule. A u opiranju je bilo malo zadovoljstva. Bila je suvie mala i ograniena da bi ak i poela da traga za njegovim slabim takama. Ipak, Rita je elela da uini neto, da povue neku nit, ili e zaista naprosto lei i umreti. Ali, oni je nee pustiti da umre. Spakovae je. I jednog dana e se, moda, ljudi koji su nainili Put ponovo boriti sa Jartima, moda e ih unititi, moda e nai nju i njene saputnike, kao zapise ili u kutijama ili ve kako god bud bili spakovani, i vratie ih nazad. Sme li se nadati tome? Jedva je mogla i da zamisli tako neto. Ali, Patrikija bi se uhvatila za svaku slamku. Rita epa ovu slamicu i mirno pogleda Tifona, poto sve bee izgubila; znala je to, makar i ne bila spremna da prihvati. "Vodi nas nazad", zatrai ona. "Ovo ti nita ne znai?" Ona odmahnu glavom. "Ne eli da poseti hram?" "Ne." "@eli li da umre?" upita je Tifon radoznalo i utivo. "Je li to ponuda?" "Ne. Naravno da nije." "Onda me vodi nazad." "Dobro."

Unutranjost mehura kao da se ispuni elatinoznim dimom i ona oseti kako gubi teinu. Spakuj me, pomisli ona. Uskladiti me. Moda e moje vreme ponovo doi. Zaborav bi bio dobrodoao, kad bi mogla biti sigurna da nee biti uznemiravana.

53. ZEMLJA, IAK Lenijer je ponovo poeo da eta, penjui se stazama, posmatrajui jesenje smee panjake i sve vea stada ovaca. Uprkos svemu to se desilo, smatrao je sebe zadovoljnim ovekom. Nije mogao da spase itavo oveanstvo od gluposti; nije mogao da zaustavi tok istorije. Gubitak oseanja odgovornosti predstavljao je divno osloboenje; proveo je vei deo ivota pomaui drugima. Sada je bilo vreme da se smiri i pripremi za svoj sledei korak. Uprkos implantu koji mu je bio nametnut, i olakanju to je spasen od smrti, znao je da ne bi odabrao besmrtnost. Kada doe vreme - da li za deset ili pedeset godina - on e biti spreman. Nije smatrao da je njegova linost toliko vana da bi se nametao ostalima due od stolea. To nije bila smernost, niti iscrpljenost; jednostavno, tako je bio vaspitan. Prihvatio je da se Karen nee sloiti. ak i tako, bili su mnogo prisniji nego prethodnih godina. I to je bilo dovoljno. Dva meseca poto se oporavio, jedne naroito jasne noi, etali su pod zvezdama. iak se nije video. "Nisam sigurna ta se deava tamo gore, tamo dole." Ona pokaza kroz Zemlju, ka mestu gde se iak verovato nalazio. Lenijer klimnu glavom. Nastavili su da etaju, a lampa im je osvetljavala nekoliko metara staze plavom svetlou. "Tamo smo se upoznali", ree on, i zvualo je smeno kada je to izgovorio; smeno i trapavo. Rei nesigurne mladosti, a ne starca. Karen mu se nasmei. "Imali smo mnogo lepih godina, Geri", ree ona. Onda je nastavila, ne okoliei, kao i uvek. "ta nam je sada vanije, zajednika prolost ili zajednika budunost?"

Nije mogao da odgovori. Na neki nain, bio je primoran da ostane iv. To je podrazumevalo da eli kratku budunost... A ipak, nije eleo da umre. Prosto je eleo jednakost i pravdu, a pod trenutnim okolnostima, besmrtnost mu se nije inila pravednom. Bio je spreman da umre zbog tih uverenja. "Samo mi, sada", odgovori on. Ona ga vre stee za ruku. "U redu", ree ona. "Samo sada." Lenijer je znao da Karen nee zauvek ostati uz njega. Kada izolacija bude prekinuta - a to e skoro sigurno biti u narednih nekoliko meseci - ona e ponovo postati aktivna, i moda e ih njeno odsustvo ponovo udaljiti. Nije to eleo, ali vie nisu bili dobar par. On je mogao da prihvati starenje; ona nije. Ipak, bilo je mnogo ljudi koje je eleo da ponovo vidi. I pitanja na koja je eleo da sazna odgovor. ta li se desilo sa Patricijom? Je li stigla kui, ili je iva u nekom drugom alternativnom svemiru, ili je umrla pokuavajui?

iak je orbitirao oko Zemlje svakih pet asova i pedeset minuta, od Odvajanja naovamo. U nekim oblastima Zemlje, blistavu zvezdu asteroida oboavali su ak i posle decenija obrazovanja i socijalnog inenjerstva; umanana kesa oveanstva nije se mogla tek tako ukloniti. Vest da e spasioci Zemlje muda uskoro otii - jer pria je tako bila pojednostavljena - u nekim oblastima je izazvala paniku, a u nekima olakanje. Oni koji su oboavali iak i njegove stanovnike verovali su da ovi odlaze zgaeni nad gresima Zemlje. U nekom smislu, bili su u pravu; ali, ako Zemlja nije mogla da zaboravi prolost, nije mogao ni Heksamon. Poto je ponovno otvaranje Puta ilo prema planu, a uda Korzenovskog radila bez greke, specijalni komitet Neksusa postarao se da zalei neke od najgorih rana u odnosima sa Zemljom. Nije bilo mnogo vremena; nisu ni ulagali ogroman napor. Heksamon je bio ushien; histerija nije bila mogua, ili je barem bila malo verovatna, ali, vladalo je gotovo narkotino oseanje velianstvenosti. Bili su ponosni na svoju mo i mudrost; bili su sreni to rade na reenju inae nereivih problema. I smatrali su da e Zemlja na duge staze takoe imati koristi, da e Put svima doneti blagostanje. Upozorenja Mirskog bila su bukvalno zaboravljena. Zar nije takozvani prorok netragom nestao? Ako je njegova snaga bila tako ogromna, zato nije prekinuo glasanje i primorao Heksamon da postupi po njegovom? ak i Korzenovski nije

mnogo mislio na Mirskog. Bilo je suvie posla, suvie podsticaja, spoljanjih i unutranjih; a unutranji su postajali svakog dana sve snaniji. Inenjer odlebde od jednog do drugog kraja buotine, umotan u svoj zatvoreni, vreasti ogrta kao prerasla beba. Dugi, vitki oblici tri tokobroda - prenesenih iz Osnog Toroa pre dva dana i provuenih kroz buotine u iak - visili su lebdei u blago svetlucavim vunim kolevkama, kao ogromna tamna vretena na putu koji je dobro poznavao. To su bile potpuno naoruane letelice, donesene kao mera predostronosti. Mogle su se koristiti i za istraivanje Puta. Korzenovski pogleda niz iroku, cilindrinu dolinu este komore i osetio enju koju nije mogao ni da analizira ni da suzbije. Temelji na kojima su bili sjedinjeni svi njegovi deliminjaci sada su ga sve vie proimali. Nije se bunio; neto u njemu nije bilo kako treba, ali nije ga ometalo u poslu; ak bi se reklo da ga je inilo jo genijalnijim.

Za Olmija snovi nikad vie nisu bili isti otkako je dobio implante, a jo vie su se promenili otkako je Jart preuzeo kontrolu. San nije neophodan homorfu sa ugraenim implantima. Obrada iskustava i seanja -i oputanje i igra premorenog podsvesnog uma" - odvijali su se tokom Olmijevih budnih sati; te aktivnosti bile su dodeljene surogatskim linostima unutar implanta. U osnovi, Olmi je mogao da satima nastavja svesnu koncentraciju i umni rad, dok je njegova paralelna linost "spavala" i sanjala. Potom je linost mogla da preisti i filtrira Olmijev podsvesni mentalni sadraj. Taj proces bio je usavravan stoleima. Olmijevi snovi bili su snani, stvarni koliko i iskustva u budnom stanju, kao ivot u drugom univerzumu, sa drugaijim (i promenljivim) pravilima; ali, nije im prilazio, osim ako je to eleo. Obavljali su svoju svrhu i bez njegove svesti o njima. Povremeno, posle pet-est godina, sadraj snova bivao je preiavan ili ubacivan u njegov lini implant, i tada bi ih ili presnimio u spoljanju linu memoriju ili bi ih izbrisao. Olmi je najee sve brisao. Nije bio ljubitelj okuavanja sopstvenih snova, i retko je to inio, osim ako bi osetio da se u njima moda nalazi razreenje neke line tekoe. Meutim, sada Jartova linost bee preuzela sav Olmijev raspoloivi prostor u implantima, ukljuujui i lini implant. Olmi, ak i kada je sam imao kontrolu, morao je da prebaci obradu podsvesti u njen prirodni centar - svoju primarnu linost.

Mogao je da bira - ili e spavati i prirodno sanjati, ili e filtrirati iskustva iz snova u budnom stanju. Pre nego to ga je Jart pokorio, odabrao je ovo drugo. Sanjanje u budnom stanju predstavljalo je ponekad problem, ali on je imao dovoljno mentalne discipline da mu to ne bi smetalo. Meutim, sada je Jart kontrolisao i upotrebljavao ne samo implante, nego i Olmijeve primarne svesne i podsvesne rutine - one aktivnosti koje se odvijaju u njegovom organskom mozgu. Olmijeva primarna svesna linost esto je bila potisnuta u svet snova naglo i bez upozorenja. To je bila oblast prepuna udovita. Podsvest, sve one sposobnosti i rutine koje su se bavile automatskim reakcijama, bile su u uasnom stanju. Olmi je mogao da bude svesno miran, ali njegova osnovna linost bila je uasnuta, bespomona i upaniena. esto je, kada Jartu nije bila potrebna njegova panja, bio primoran da luta predelima snova kao linost u loem biohronu. Primoran da se direktno suoi sa svojim snovima, Olmi je naao znake karakternih mana koji su dalje podrivali njegov ionako nizak moral. (Zato se nije postarao za te mane preko Talzita ili nekom drugom terapijom jo pre vie decenija? Da je bio potpuno priseban, moda ne bi doneo naopaku odluku da usnimi Jarta u sebe...) U tim snovima stalno je nalazio elju za samoubistvom i morao je da se bori sa njom. Sitna, bubolika bia pretila su da mu pojedu udove ili mu odgrizu glavu. Ponekad mu je bila potrebna sva hrabrost i volja samo da preivi dok Jart ne dozvoli njegovoj svesti pristup u spoljanji svet. Vremenom je poeo da se pita da li ga Jart svesno stavlja na tolike muke, kao neku vrstu osvete; puta ga da se udavi u sopstvenom umu, kao to je Jart bio primoran da se davi u svojim mislima sve dok nije skliznuo u bezvremensko mirovanje... Ali, nije imao nikakvih dokaza da Jart uopte moe biti okrutan ili osvetoljubiv. Prosto mu je bio potreban itav Olmijev um kako bi tragao za podacima, ili vebao izigravanje ljudskog bia. Kada je Olmijevoj linosti bilo dozvoljeno da naizgled kontrolie itavo telo, opet nije mogao da izvri nikakvu radnju ili plan dok Jart to ne odobri. Do sada Jart nije aktivirao ni jednu od onih algoritamskih zamki koje bi ih obojicu ubile. ak ni Olmi nije znao gde se one nalaze; deliminjak je uspeo da se izbrie tik pre Olmijeve predaje - Jartova jedina greka do sada - a samo je deliminjak znao mesto i prirodu zamki. Poto se Jart uverio da mu je poloaj bezbedan, poeo je da Olmiju preputa sve vie i vie kontrole, i da se sve vie ponaa kao vrst jaha na konju, a ne kao

lutkar. Po prvi put je izraavao svoje elje u oblilku zahteva, umesto da ih prosto izvri sam. Moramo da razgovaramo sa Korzenovskim. Da budemo spremni za ponovno otvaranje Puta. "Najpre e otvoriti probnu vezu", objasni Olmi. "Bie bolje da saekamo pravo ponovno otvaranje. Moda je i najbolje da se uopte ne pokazujemo javno..." Jart je razmislio o tome. Mi smo obojica na pozajmljenom vremenu, zar ne, kolega izvrioe? Moramo brzo da delujemo. Rizik ranog otkrivanja ne prevazilazi rizik nailaska na tvoje zamke. Kada probni otvor bude nainjen, Korzenovskom e moda biti vrlo teko da ga zatvori.

Mainerija u estoj komori bila je ispitana i proverena, i popravljena ili zamenjena tamo gde je trebalo; deset hiljada korporealnih ljudi, sedamdesetak hiljada deliminjaka i bezbroj robota i monitora behu obavili sjajan posao tokom poslednjih nedelja, po uputstvima Korzenovskog. Predstojao je naredni veliki test. U poslednjim satima pre prvog povezivanja, Inenjer se odmarao u svojim sfernim odajama, privrenim za zid buotine kao kolevka. I mentalno i fiziki bio je na ivici potpune iscrpljenosti. ak i podela na desetak deliminjaka nije mu olakala teret koji je nosio. Oseao je taj teret i ranije, i na neki nain mu je i prijao, ali sada je postajao prebolan. Nekada su se otvarai kapija u Putu oslanjali na psiholoke vetine. Ceremonijalni prizvuk u dunostima otvaraa kapija sluio je kao podseanje da zamagljen ili neizotren um ne moe valjano da koristi kljunjau... Pa ipak je Korzenovski, uskovitlanog uma, bio spreman da upotrebi estu komoru - zapravo, itav iak - kao kljunjau, otvarajui neto nalik na ogromnu kapiju. On se vre umota u svoj ogrta, odmarajui se u cevi ispunjenoj snenim poljem. Sklopio je oi i oslobodio malu koliinu Talzita, poslednjeg, koliko mu je bilo poznato, pravog Talzita u Zemaljskom Heksamonu. Seansa nee trajati dovoljno dugo da mu potpuno izbistri misli, ali e mu pomoi. Magla je ispunila sneno polje i on je duboko udahnu, ravnomerno, putajui da sitne estice uu kroz plua i kou gde god mogu, istei, ispravljajui, umirujui. "Ser Korzenovski." On otvori oi. Kroz sve reu maglu Talzita, ugledao je oveka kako lebdi u blizini. Sfera je bila zakljuana; niko nije mogao da ue, a da ga monitor ne obavesti. On se rasklupa i otro poslednje pramenovee magle.

To je opet bio Olmi. Prijateljev izgled prepade Korzenovskog; izgledao je zaputeno, oi kao da mu se nisu usmeravale kako treba, a i zaudarao je na loe odravanog homorfa; takoe se oseao i na strah. Korzenovski nabrao nos. "Pozvao bih te unutra", ree Korzenovski. "Nije bilo potrebe da se ponaa kao lopov." "Niko ne zna da sam tu." "Zato se krije?" Olmi slee ramenima. Korzenovski primeti da ne nosi ucrtava. "Bili smo bliski prijatelji, i vie od toga, vrlo dugo vremena." Korzenovski se protee i osloni na slabo vuno polje. Ova iznenadna trapavost bila je zanimljiva; uvek su bili oputeni kada su zajedno. "Uvek si se oslanjao na moje procene... verovao si mi. I ja sam uvek verovao tebi." Inenjeru se ovaj razgovor sve manje dopadao. Olmi je izgledao rasejano, gotovo rastrzano. "Da." "@eleo bih da zatraim od tebe neto neobino. Neto to Heksamon moda ne bi odobrio. Ne mogu sada da ti objanjavam sve svoje razloge... Ali, mislim da e imati ogroman problem pri otvaranju probne kapije ka Putu." "Stari drue, ja i oekujem probleme." "Ne ovakve. Ja sam istraivao, prikupljao sve to znamo o Jartima. Mislim da sam naao nain da spreim jo vee probleme kada zavrimo ponovno otvaranje Puta. Moda bi ak moglo da pomogne i na probi. Molim te da kroz probnu vezu poalje poruku niz Put." "Poruku Jartima?" Olmi potvrdno klimnu glavom. "Kakvu vrstu poruke?" "To ne mogu da ti kaem." Korzenovski iskrivi lice. "Poverenje ima svoje granice, Olmi." "Neophodno je; moda e nas sve spasti od uasne bitke." "ta si to nauio to moe sve da nas spase?" Olmi odmahnu glavom.

"Ne mogu da uradim neto tako neobino sa tako malo objanjenja." "Jesam li te ikada ranije ita molio?" "Nisi." "Ovo je moda primitivno, i nepoeljno, Konrade... ali, duguje mi uslugu." "Da, vrlo primitivno", sloi se Korzenovski. Za trenutak je osetio snanu elju da pozove obezbeenje. To ga je brzo prolo, ali mu je ostalo nelagodno oseanje. "Mora mi verovati da je ovo veoma vano, i da ne mogu sada da ti objanjavam," Korzenovski pogleda oveka koji mu je spasao ivot i sredio da ga ponovo stvore. "Ima jedinstvene privilegije u ovom drutvu", ree on, "ali, kao to kae, nikada ih ranije nisi koristio... kao ni mene... Kakva je to poruka?" Olmi mu predad memorijski blok. "Snimljena je ovde, ifrom koju Jarti mogu da razumeju." "Poruka direktno Jartima?" Korzenovski nije mogao ni da zamisli ta bi od Olmija moglo da naini izdajnika; ipak, i sama ta pomisao ga zapanji. "Upozorenje?" "Smatraj ga uvertirom za mir." "Igra se diplomatije sa najgorim neprijateljima koje smo ikada imali? Da li Predsednik ili komandant odbrambenih snaga ika znaju za ovo?" Olmi odmahnu glavom, oito ne elei da govori dalje. "Pitau te jo samo jedno. Hoe li ovo ugroziti ponovno otvaranje Puta?" "asna re je prilino zastareo pojam. Ipak, dajem ti asnu re da ovo nee ugroziti ponovno otvaranje Puta. Moda e mu osigurati uspeh." Korzenovski primi memorijski blok, pitajui se ima li nekog brzog naina da mu razume sadraj. "Emitovau ga kroz vezu pod jednim uslovom... Da mi objasni, vrlo uskoro, ta to smera. ta ti se zapravo desilo." Olmi potvrdno klimnu glavom. "Gde te mogu nai?" upita Korzenovski. "Biu na otvaranju probne veze", ree Olmi. "Faren Siliom me je pozvao." "Posmatai neo-Geela hoe sve da nas imaju na oku. Ja bih radije ostao bez publike." "Teka vremena za sve nas", primeti Olmi.

Korzenovski ubaci blok u dep ogrtaa. Olmi prui ruku, i Inenjer je prihvatio. Potom otide iz malih odaja. Hoe li emitovati poruku? upita Jart kada su izili iz buotine. "Hoe", odgovori Olmi. "Proklet bio i nosi se u ono to je za Jarte pakao." Jartov unutranji glas kao da zadobi prizvuk tuge. Mi smo kao braa, pa ipak ne verujemo jedan drugom. "Nimalo", sloi se Olmi. Ne mogu da te ubedim u hitnost moje sadanje misije. "Jo nisi uspeo." Kada tvoj narod ponovo otvori Put, ne znam ta e nai... ali, verovatno nee biti prijatno. "Spremni su na to." Tvoj gnev je neobian. Ne mogu nauditi svojoj vrsti. Vi nosite poruku od potonje komande. To je poruka koju e tvoj prijatelj emitovati - da nam niste neprijatellji, i da nam ne smete biti neprijatelji.

54. ZEMLJA Svog poslednjeg dana na Zemlji, Lenijer je nasekao drva za pe - koja je bila vie ukras nego potreba - oseajui kako uiva u fizikom radu. Nametanje gvozdenog klina i vrst udarac sekirom. Slaganje cepanica. vrst, za miie naporan, autoritativan, drevan ritual. Gledao je Karen kako mesi hleb, i rano popodne je probao kriku svee ispeene vekne. "Od danas sam slobodan od onih malih pomagaa", ree on, pokazujui crveno oznaeni datum na zidnom kalendaru. Do sada su se bili rastvorili i poslednji medicinski mikrobi u njemu. "Trebalo bi da pozove Krajster i zakae jo jednu proveru", primeti Karen, pratei ga pogledom zlatnozelenih oiju. "Nee da mi izvade implant", ree Lenijer. "Dok ne pristanu na to, bojkotovau malu medicinsku tiraniju Rasa Miinija." Ona se nasmei, oito se ne slaui, ali ne elei da dalje raspravlja.

"Fini hleb", ree on, obuvajui izme i krivei lice zbog novih miia za koje je saznao dok je sekao drva. "ini itav svet ponovo veselim, samo svojim mirisom." "Stari engleski recept, sa malo hunanskih dodataka", ree Karen, vadei drugu veknu iz rerne. "Moja majka ga je zvala 'hleb etiri jedinstva'." Ona prebaci veknu na podmeta na radnom elementu. "Ide u etnju?" On potvrdno klimnu glavom. "Moram da se protegnem i ohladim posle ovolikog posla. Hoe li i ti?" "Jo etiri vekne", ree ona, uhvativi ga za ruku i poljubivi ga u obraz. Jednom rukom pogladi ga po sedoj kosi, neno i umirujue. "Samo ti idi. Veera e te ekati kada se vrati." Poao je kratkom stazom iza kue, u staru etinarsku umu koja je uspela da preivi seu iz dvadesetog veka. Gusta, povijena paprat i granje bacali su preko svega zelenkastu senku proaranu sunevim mrljama. Ptice su leprale kroz nisko rastinje i visoko pod nebom. Peaio je oko dva kilometra, kada je osetio slabost u desnoj strani. Preao je jo nekoliko metara, a onda je osetio utrnulost i tupo golicanje. Preznojao se ispod pazuha, pa se naslonio na tap, nogu drhtavih kao kod bolesnog psa. Konano vie nije mogao da stoji, pa je napola seo, napola pao na stari, mahovinom prekriveni panj. Desna strana. Leva polovina mozga. Novo krvarenje u levoj strani mozga. "Imao sam male pomagae", ree on, visokim glasom kao kod bolesnog deteta. "Oni su morali da me srede. Ovo ne bi smelo da se desi." Licem mu prelete senka. Napola povijen, nesposoban da ustane, okrenuo je glavu u stranu i ugledao Pavela Mirskog kako stoji na jedva dva metra od njega. "Geri. Moe li sada da poe sa mnom?" "Ne bi trebalo da se razbolim. Pomagai..." "Moda nisu dobro radili?" Brzo je nestajao. "Ne znam." "Loi su. Nisu Talzit. Samo pseudo-Talzit." "Lekovi je trebalo da pomognu." "Nita ljudsko nije savreno." Mirski je zvuao vrlo smireno, pa ipak nije uinio nita da pomogne Lenijeru, ak ni da pozove pomo. Lenijer bee ostavio komunikator u kui.

Sada vie nije bilo mnogo bola, samo crni tunel i vrata koja su zatvarala seanja. "To je sada, je li? Doao si, jer je to sada." "Uskoro e biti usnimljen u implant. Ti to ne eli." "Ne, ali to ne moe sada." Mirski klee na jedno koleno i zagleda se u njega. "To je sada. Umire. Moe da umre na njihov nain - ovog puta e ti dati novo telo - ili na svoj. A u tom sluaju bih voleo da poe sa mnom." "Ja... ne razumem." Teko je govorio. Nije mogao da kontrolie jezik. Ovo je strano. Bilo je strano i pre, ali sada je opet strano. "Karen." Mirski alostivo odmahnu glavom. "Poi sa mnom, Geri. To je avantura. I nekoliko zapanjujuih istina. Mora brzo da odlui. Vrlo brzo." Nije poteno. "Pozovi pomo, molim te." "Ne mogu. Nisam stvarno ovde, ovog puta nisam fiziki tu." "Molim te." "Odlui se." Lenijer zatvori oi da izbegne tunel, ali nje uspeo. Jedva je znao ko je. "U redu", ree on tako slabim glasom da je vie liio na apat. Neto ga toplo pritisnu iza oiju, i on oseti otrinu - ne bol, samo neto otro kako mu prolazi kroz glavu. Otrina mu je gulila misli sloj po sloj, i u jednom trenutku njega uote nije bilo. Ipak, guljenje se nastavljalo, odmotavajui i oslobaajui. Potom proces kao da se obrnu, i on oseti kako se sve vraa na mesto, ali sa drugaijom strukturom iznutra - kao da je bio sloj boje na platnu, oljutene sa stare povrine i nanesene na novu... Pa ipak, nije bilo povrine, nije bilo zemlje, niega vrstog na ta bi se mogao osloniti; samo povezanost i neka neizreciva veza sa Mirskim, koji vie nije liio na Mirskog, niti na oveka. Ono to je sada video nije bila svetlost, a ono to je uo od Mirskog nisu bile rei. Pitao sam se ta si ti zaista, ree on bez usana koje bi se pomerale. Uopte nisi ovek. Nisam vie, sloi se Mirski. Ostaviu ovde neto za Karen, kako ne bi izgubila sve. Lenijerovo telo pade na bok, zdrobivi paprat i oljutivi trulu koru sa panja udarom noge. Oi mu zatreperie, poluotvorene. Desna ruka se trgla i otro zgrila, a onda se opustila. Plua su zakrkljala, a pantalone se ovlaile od mokrae. Srce je

nastavilo da udara jo nekoliko minuta, a onda je disanje prestalo i grudi su ostale nepomine. Implant nije bio prazan, ali Geri Lenijer bee mrtav.

55. IAK Sedma komora bila je u senci, okrenuta od Sunca, Zemlje i Meseca, usmerena ka zvezdama. Njene glatko srezane ivice i prostrana obla upljina oiena od otpadaka, bile su manje i praznije crnilo. Po ivici su sijala samo etiri svetla, uz nestalni sjaj istraivakih grupa kje su obavljale poslednje pripreme. U mehuru koji je pokrivao buotinu sada se nalazila grupa vrlo vanih osoba i gostiju; zvanini istoriari Heksamona, grupa koja je bila prilino poznata Korzenovskom; naunici i tehniari koji e preuzeti odravanje kada Put bude bio povezan i ponovo otvoren; Predsednik i Premijer; direktor ika; Dudit Hofman. Olmi, koji je izgledao znatno bolje. Svi su lebdeli u nejasnim linijama vunog polja kao plen u paukovoj mrei, utke iekujui. Ceremonijal kao da je ovo pravo ponovno otvaranje, pomisli Korzenovski, prilazei sreditu kupole sa kljunjaom u ispruenoj ruci. Radio je ovo ve ranije, pre vie stolea; otvorio je Put prvi put otkako je stvoren, navodei Heksamon na kurs daleko tei i konaniji nego to je iko oekivao. Jo ne bee odluio da li da emituje Olmijevu poruku. Prijateljstvo, ak i lini dugovi, ne bi trebalo da optereuju ovako vane dogaaje... Razmiljanje o pojedincima bilo je obesnaeno veim odgovornostima. Pa ipak, Olmi nikada u ivotu nije uinio nita to nije bilo za dobro Heksamona. Nije postojao vei i posveeniji heroj od njega. Korzenovski se privrsti za vuno polje u sreditu mehura i polako okrenu kontrolnu kljunjau na mesto. vorovi koji su okruivali kraj sedme komore sada su sluili njegovoj spravi. Imao je na raspolaganju sve mogunosti i itavu mo mainerije iz este komore. Iza njega su bili meseci priprema i proba. Ruke na kljunjai bile su sigurne; um mu je bio istiji i izotreniji nego ikada proteklih godina. Dolo je vreme. Posetioci oko njega su zautali i prestali da ucrtavaju. Korzenovski zatvori oi i pusti da mu se kljunjaa obrati. ikove nadsvemirske sonde - jedva neto vie od matematike apstrakcije kojoj je

mainerija iz este komore omoguila kratkotrajnu stvarnost - irile su se ka napolje, ka unutra, i u pravcima koje ljudski mozak bez pomagala nije mogao da prati. Preko razlivene mrlje bliskih polustvarnosti koje su okruavale ovaj svemir, preko vieobline pete dimenzije koja je razdvajala velike univerzume i njihove razliite linije svetova, sonde su pole u potragu za neim vetakim, neim razliitim od precizno organizovanog haosa prirode. Prenosile su rezultate nazad, kljunjai i Korzenovskom. On je gledao tkanje velikih univerzuma kako se uvija unaokolo i ak jedni kroz druge, spajajui se i razdvajajui, najee se udaljavajui jedni od drugih, poveavajui razdaljine u petoj dimenziji. Spoznao je neku vrstu ekstaze. Deo njega koji je bio Patricija Vaskez bio je kao tiha povrina dubokog okeana koja prima kiu; nije reagovala, samo je primala, ostavljajui ga na miru da se bavi svojom neverovatnom tehnologijom. U jednom bezvremenom trenutku, ula Korzenovskog stopie se sa kljunjaom, i on razumede, sa jasnoom istovremeno prolaznom i sveprisutnom, sve tajne ove ograniene petodimenzionalne raskrsnice. Korzenovski se nalazio u stanju koje je do sada iskusio svega nekoliko puta; teoretsko razglabanje o prirodi nadsvemira nije znailo ba nita. On je znao. A onda, u tom mestu van svetova i iskustva, naao je anomaliju. Beskonano dugu, neobino izuvijanu, jako lii na crva, na mnogim mestima su se navoji pretvarali u duboku zbrku poznatu kao geometrijske naslage; neobino prepletene sa granicama jednog univerzuma, njegovog sopstvenog; pruala se kao linijski plamen ka nezauzetoj i nedefinisanoj tami - senci konanog univerezuma koji e biti nainjen i propasti... Put. Unutar tih monih, fluidnih, pa ipak nepromenljivih navoja - creva, zmije, proteinski molekuli, DNK - tragao je za zaptivenim krajem. Potraga je mogla potrajati i stoleima; nije znao i nije mario za to. I kad bi se iak pretvorio u hladnu, sterilnu gromadu, za vreme koje bude utroio, ne bi mu smetalo. Cilj mu je bio jasan i sveobuhvatan. Korzenovski je svoje delo ovog puta ispitivao mnogo paljivije, uvebanijim i zrelijim okom. Postojale su izvesne odlike Puta koje su mogle zasluivati istraivanje u budunosti: struktura vrlo izuvijanih i prepletenih geometrijskih naslaga, divne sloene krive Puta dok se spajao sa ogromnom vremenskoprostornom anomalijom roditeljskog univerzuma, izbegavajui proboj i neizbeno unitenje. Njegovo delo bee postalo kao ivo bie, elei da bez uznemiravanja nastavi svoje postojanje...

U svim tkanjima ogromnih univerzuma, senzori nigde nisu uspeli da nau stalni sistem ili smisao. Nikakva inteligencija nije nainila sve to, nita nije voljom dovelo u postojanje tu ukupnost. Ako bog ili bogovi postoje, ovde im nije mesto; to je shvatio bez ikakve senke sumnje; znao je to na nain koji nikada svesno ne bi razumeo ni otkrio. Nije postojao bog ukupnosti i sveprisustva. Nijedan bog ne bi poeleo tu ulogu; jer ono to je Korzenovski video nije moglo biti stvoreno, i nikada nee moi da bude uniteno. To je bila misterija samog nadsvemira, neizreciva; prostor van matematike i fizike koji je upijao sve suprotnosti godelijanaca. Ono to je Korzenovski video bila je fantastina izloba slika na kojima su mogle biti naslikane stvari koje se tiu inteligencije, igralite za inteligencije koje se uvek razvijaju i rastu, sve do i iznad bogova. Svetovi nad svetovima nad svetovima bez kraja i poetka. Ovde nikada ne moe postojati prava dosada, niti prava i stalna usamljenost. Ovo je bilo Sve, i bilo je beskrajno vie nego dovoljno. Skoro u antiklimaksu, Inenjer najzad nae zaptiveni kraj Puta. On pripremi kljunjau i pokrenu stimulatore i projektore koji su okruivali otvorenu sedmu komoru. Odrazi i izoblienja Zemlje, Meseca i Sunca stvarali su oreol koji se polako okretao oko periferije. Daleke zvezde su svetlucale. Nita nije pokrenuo, nije primenio nikakvu silu, pa ipak je preveo zaptiveni kraj Puta preko ogromnih rastojanja da bi se spojio sa iroko razlivenim poljem projektora. Nije mislio ni na ta sem na dosezanje nadsvemira; bio je u ekstazi korienja svojih sposobnosti u najveem stepenu. Posledice su bile nebitne. Bio je dovoljan i sam in.

56. ZEMLJA Nono nebo nad Zemljom opet je bilo ispunjenim rasutim slojevima svetlosti i zvezde su poigravale. Karen je vikala kroz proaranu tamu; Lenijera nije bilo ve sedam sati, a ona nije mogla da pozove ekipu za spasavanje. U kui nije bilo struje. I ne samo struje - nisu bile mogue nikakve komunikacije. Lutala je tamo-amo stazom, kreui se kroz umu uz pomo baterijske lampe, trzajui se kad bi kroz gust pokrov granja ugledala poneto od one pirotehnike gore. "Geri!" Muilo ju je strano znanje, svest o nedostajuoj vezi; znala je da ga nee nai ivog. Ona obrisa nadlanicom obraze i zatrepta da ukloni iz oiju zrnca straha. Ponovo je osvetlila stazu lampom. Otisci stopala su se uvek tu zavravali. Kao da ga je neko odneo. Tri puta je pola dalje, ne nalazei nove otiske, nikakav trag;

tragovi suza na njenom licu odraavali su crvenilo sa neba dok je zurila navie, krivei lice u oajanju. "Geri!" Tu su njegovi tragovi postajali zbrkani, kao da se spoticao unaokolo. Pored staze su paprat i mahovina skrivali sve dodatne tragove. Iz lia se izdizao panj. Prola je pored njega bar deset puta, pognuta, osvetljavajui ga lampom. Sada je prvi put primetila da je dugaka traka kore bila nedavno zguljena sa njega. Ona se probi kroz paprat i ugleda nizbrdicu iza njega. Na ivici je paprat bila zdrobljena. Duboko, panino diui, spoticala se i klizala blagom strminom i zaustavila se u jaruzi, oklevajui, ne elei da dovri traganje. vrsto stegnutih usana, nagnula se i opipala slomljenu paprat, a onda je obema rukama razgrnula gusto rastinje. Nad umskim krovom, preko neba se bee razvukla mrlja hladne, zelene boje, blistavija od njene lampe, podvlaei se u svaku senku i izravnavajui sve udubine. Obris iza paprati bee se pretvorio u sanjivo olakanje. "Geri", tiho pozva ona, zgrenog lica. Posle trenutka u kome se oseala kao da pada niz dug, dubok bunar, dotakla mu je vrat; tragajui za pulsom nije ga nala, a onda je bacila svetlost u poluotvorene, neosetljive oi. Najeila se od hladnoe njegove koe, koe njenog mua, i dah joj postade bolno isprekidan, nesvestan; otri, pticoliki jecaji gubili su se u umi. Nije mogla da pozove Krajster. Sve komunikacije bile su poremeene aktivnostima na iku. Bila je preputena sebi,. Nagonski - uinila je to samo jednom, ali obuka je bila detaljna - izvukla je iz depa alatku i rastvorila olabavljenu kragnu, okreui le tako da mu vidi vrat.

57. POLA PUTA Lenijer nije mogao da oseti vlastito telo; zapravo, nije mogao da oseti ba nita, ali na neki nain je mogao da vidi; gledao je bez oiju, obmotavajui se oko svetlosti i nalazei slike. Iskusio je prisustvo svog uitelja, i znao je da je to bie koje se maskiralo ili se igralo ili se vratilo u ulozi Pavela Mirskog. Stopio se s tim biem, osetio je njegovu prirodu i odlike, i poeo da se uobliuje prema njemu, uspostavivi veu kontrolu.

Bez govora i rei, postavio je neka hitna pitanja koja su mu ostala iz fizikog uma, i primio zaetke odgovora.

Gde smo sada? Izmeu Zemlje i ika. Ne lii mi na Zemlju. One niti svetlosti... Sada ne gledamo oima. Njih si ostavio za sobom. Da, da... Mrlja sopstvenog nestrpljenja proela ga je kao kazna. Uskoro e nauiti da kontrolie te nervne reakcije; bez tela, bile su vie nego beskorisne, bile su smetnja. Bol je nestao. Ali, i moje telo. Nema potrebe. Lenijer je primio i obradio slike Zemlje pod sobom. Sada vie nije izgledala isto; kao da je bila pokrivena blistavim, promenljivim nitima koje su posezale u tamu, uvijale se i nestajale... ta je to? Jedva vidim planetu, toliko ih mnogo ima. Sva prikupljena bia, velika i mala. Gledaj kuda svetlost ide. Vezuje se u nekakav vor... ne mogu da pratim. To je etva ivota. Prikupljanje svih seanja i sistema, svih oseanja i priseanja. Due? Ne tako. Ne postoje ektoplazmina tela, ni due. Mi smo svi krhki i privremeni, kao cvee koje vene. Kada nestanemo, zaista smo nestali - i unverzum je prazan, naputen, bezoblian. Osim ako u nekom trenutku oni koji imaju mo odlue da naine neku vrstu iskupljenja. Ko to radi? Konani Um. Nai potomci nas spasavaju? Sa razlogom. Utisci ivih bia su destilat svemira, pretvaranje podataka u znanje. Svi oseti, sve misli, prikupljaju se, ne samo u smrti, nego itavog ivota. To znanje je dragoceno; moe se jo dalje destilisati i provoditi kroz najsitnije veze izmeu ovog univerzuma, koji umire, i novog, koji se raa iz njega. Destilacija se namee novom delu, kao prenoenje semena, vodi ga dalje od haosa, uspostavlja sistem. Novo delo tada moe da razvija svoje inteligencije, koje e na ovaj ili onaj nain ponoviti proces kada njihov univerzum ostari. Nita ne umire?

Sve umire. Ali, ono to je posebno u nama, biva spaseno... ako Konani Um uspe. Vidi li sada koliko je moja misija bila hitna? Lenijerova seanja na godine bola i smrti vratie mu se kao poreana u album trodimenzionalnih slika. Sve umire... Ali, Konani Um spaljuje galaksije na poetku vremena, kako bi stekao energiju za napor oporavka svega to je najbolje u svemu to je ikada ivelo. Ne samo ljudska bia, nego sva iva bia; sva bia koja pretvaraju podatke u znanje, koja ue i primeuju i spoznaju svoju okolinu, kako bi mogla da je promene. Od veliine mikroba na samoj Zemlji, svi nivoi se anju, kodiraju, biraju i spasavaju.

Uivao je u toj pomisli, iskuavajui je, oduevljavajui se, a onda se uozbilji kada je shvatio ta to zaista znai; ne spasenje tela, ne izbavljenje ijedne jedinke, nego stapanje i prelazak u celinu. Ono to je najbolje u svima nama. Pomislio je na svog oca, koji je umro od modanog udara u svom automobilu na Floridi. Na majku, koja je umrla od raka u bolnici u Kanzasu. Na sve prijatleje, roake, kolege i poznanike koji su smesta nestali u penici Smrti, tog saiueg, pepeljastog daha koji je tako kratko vladao Zemljom. Njihova postignua, njihova hrabrost, njihove ludosti i greke, njihovi snovi i misli, ponjeveni kao da ih je pokupio kombajn, istresavi njihova zrnca ita iz pleve i slame smrti. Svi jednostavni ljudi, i oni sjajni, brze i vedre ptice iz vazduha i ovce sa zelenih, oblacima proaranih panjaka, ribe i neobina bia iz mora, insekti, ljudi,ljudi, ljudi, pokupljeni i spaseni. Je li to besmrtnost, biti preveden u takav oblik da Konani Um moe da se seti ta si bio? I ne samo Zemlja, nego svi svetovi u ovoj galaksiji, i svi svetovi u svim galaksijama ispunjenim ivotom, beskonana polja od stotina milijardi svetova, neki nezamislivo udni. Beskonano nije bila re za takav poduhvat. Po takvim merilima, sudbina Zemlje bila je manja od beznaajne, pa ipak je Konani Um bio dovoljno raznovrstan, dovoljno moan da posegne ka Zemlji i uoblii istoriju sa toliko panje, pretvarajui eviternalno u infitezimalno. ak i u sadanjem obliku, bilo mu je teko da to prihvati, nemogue da razume. Da li sam i ja ponjeven? Da li mi to sada radi - odnosi me? Imamo razliite puteve i razliite uloge. ta smo mi - duh, energija? Mi smo kao struja koja koristi skrivene provodnike u kojima estice materije i energije meusobno razgovaraju, govore jedna drugoj gde su i ta su - vodovi skriveni od ljudi naeg vremena, ali raspoloivi Konanom Umu.

Kuda idemo? Najpre na iak.

58. IAK Svedoci se behu okupili u buotini, iza kontrolnog centra Korzenovskog: Predsednik, Premijer, direktor ika, zvanini istoriari Heksamona, Dudit Hofman, odabrani senatori i predstavnici korporeala. Tano pred njima, kroz mehur se videlo kako se krug noi polako iri, sve dok nije dotakao glatke ivice otvorene sedme komore, zaklonivi zvezde. U tami su lebdeli odrazi Sunca, Meseca i Zemlje, postajui sve manji i blei. Korzenovski je otvorio probnu vezu. Takica mleno bele svetlosti sinula je u sreditu bezdimenzionalne tame. Usmeren na kljunjau, pazei da ga ne uznemire slike i prikaze koje su stvarale maine, "osetio" je drugu stranu veze i ispitivao ta lei tamo. Vakuum. Gotovo prazan prostor oko toka; blistavilo cevi sa plazmom. Frekvenca svetlosti odgovarala je cevi sa plazmom u Putu. Nekoliko metara iza Korzenovskog, predsednik Faren Siliom je uo Inenjerov apat. "Tu je." Sada se Korzenovski trgao iz transa dovoljno dugo da ucrta uputstvo pultu koji je lebdeo kraj njega. Olmijev tajanstveni signal proao je kroz otvorenu vezu i poao Putem. "Je li sve..." zausti Predsednik. Taka svetlosti u tami pred njima bljesnu i Korzenovski oseti drhtaj u kljunjai. Drhtaj kao da je odjeknuo itavim ikom; pred njim su se pojavili simboli upozorenja, koji su se odnosili na poremeaje u estoj komori. Korzenovski proveri je li veza valjano uspostavljena. Bila je. Neto je pokuavalo da prodre kroz vezu sa druge strane. Korzenovski ponovo usmeri svu panju na kljunjau. Neka sila se bee ubacila u vezu, reena da je zadri otvorenom; sila snanija i prefinjenija nego to je Korzenovski mislio da je mogue. "Problem", brzo je ucrtao Farenu Siliomu.

On pokua da prekine vezu, ali taka svetlosti ipak ostade, ak je i porasla. Nije mogao da je smanji; mogao je samo da je povea, a to mu se nije inilo mudrim. ta god da se nalazilo s druge strane, oito je elelo potpuno otvaranje, ponovnu vezu sa ikom. Vrativi se slici koju je kljunjaa davala o tkanju izmeu univerzuma, Korzenovski ispita vezu iz raznih "uglova", tragajui za slabou, neim to bi teoretski moralo da postoji. Mogao bi da iskoristi tu slabost i izbaci vezu iz ravnotee, i obrui se na ono to je pokuavalo da proe kroz nju. Pre nego to je naao tu slabost, uasni bljesak energije se rairi iz take i probi mehur od vunog polja na kraju buotine. Mehur zaiskri i nestade, i sve se uskovitla u nastaloj vazdunoj struji. Ostala vuna polja oajniki su svetlucala, dok je vazduh jurio iz buotine. Faren Siliom zgrabi Korzenovskog za ogrta. Plamen energije ibao je tamoamo, cepajui asteroidne zidove od kamena i metala, izvivi se preko posmatraa, dodirnuvi glavni tokobrod i pretvorivi mu nos u opiljke. Tokobrod se tre u svom vunom polju i razbi se o sferine odaje Korzenovskog, zdrobivi ih o zadimljeni zid. Korzenovski nije mogao da die, ali to nije bilo vano. Bio je zatvorio oi i u produenim trenucima implantima poveanog vremena tragao za defektom koji je morao biti tu negde. Faren Siliom bee izgubio uporite i proleteo kraj Korzenovskog. Pomono vuno polje stvorilo je mreu preko otvora, i niti su snano blistale dok su pokuavale da zaustave isticanje vazduha, otpadaka i ljudi. Predsednik udari o mreu i zaustavi se u njoj, rairenih ruku i nogu. Olmi se uhvatio za stub i sada se oajniki drao, gledajui kako ljudi proleu kraj njega. Dudit Hofman, obmotana svetlucavim zatitnim poljem, prokotrlja se kraj njega, i on prui ruku da je dohvati. Oteeno polje bee mu sprilo aku, ali uhvatio ju je i zadrao, dok se polje proirilo oko oboje. Korzenovski, koji se vrteo kao privezak izgubljen u oluji, drei se u mestu zahvaljujui samo vunom polju koje je povezivalo kljunjau i pult, oseti da mu prirodna svest nestaje. Smesta je prebacio sve misli u implantske procesore... I ugledao talasi nejednakosti, nagovetaj nestabilnosti, u izvesnom "uglu" veze. Implant je divlje prevodio dotok podataka iz kljunjae; greka je "zaudarala" na neto izgorelo, i ostavila mu je u umu otar smolasti ukus. Tok vetra se smanjio, poto je pritisak u buotini opao gotovo do spoljanjeg vakuuma, ali plamen energije koja je prodirala kroz siunu vezu sa Putem sada se suavao, i kao da je birao mete. Koliko je Olmi mogao da vidi, jo nije napadao ljude, ve se usmeravao na velike maine; ipak, sada su njegovi zavijuci i navoji poeli opasno da se pribliavaju Inenjeru.

Korzenovski je osetio vrelinu, ali onako sklopljenih oiju nije video kako mu ivica ogrtaa plamti i nestaje. Nova vuna polja su se borila da ouvaju jedinstvo buotine, i polja za sluaj opasnosti su brzo stvarala kugle oko preostalih ljudi, ali stalno ih je naruavala energija koja je jo doticala kroz vezu. Buotina se ispunila lebdeim otpadom, oamuenim i onesveenim ljudima, izmuenim koturovima i pramenjem dima; osloboeni tokobrod se prevrtao i polako udarao o zid, pretei da zdrobi zbunjene monitore koji su se okupili po strani, ekajui uputstva i kraj haosa. Korzenovski usmeri sve energije este komore kroz kljunjau, ka greci u vezi, pokuavajui da tu otvori kapiju, preranu i pogrenu kapiju koja bi primorala vezu da se zatvori ili stvori straan nabor u samom Putu. U jednom mranom trenutku se upita da li su to suoeni sa moima Konanog Uma, kao to je Mirski pretio; ipak, intuicija mu ree da to nije bio sluaj. Veza je procvetala u crvenilo, kao ruin pupoljak, i latice su drobile i gulile vrh otvorene sedme komore. Sve to je nakratko ugledao kroz kljunjau, a onda je osetio da mu je implant preoptereen. Ako se ne iskljui, implant e - kao i deo njegovog prirodnog uma - verovatno biti izbrisan. On skloni ruke sa kljunjae, ali posao je ve bio obavljen. Rua se grila pod tamom i zvezdama. Plamen energije bee nestao. Taka svetlosti brzo je izbledela i zgasla. Vazduh je prestao da bolno juri kraj Inenjera. Vuna polja su izdrala, a negde daleko iza u buotini, ogromne pumpe poele su da nadoknauju vazduh koji je izleteo iz buotine u poslednjih nekoliko... Koliko je dugo trajalo? Korzenovski se obrati implantu. Dvadeset sekundi. Samo dvadeset sekundi. Olmi proveri da onesveena Hofmanova nije ozbiljno povreena, a onda ucrta uputstva okruujuem polju da se razdvoji. Odlebdeo je sam ka pultu i Korzenovskom. Inenjer se pridravao za svoja polja, bolno dahui u retkom vazduhu. "ta se desilo?" upita Olmi. Odgovorio mu je Jart iznutra: Automatska odbrana. "To sam ja tebe hteo da pitam", odgovori Korzenovski. "Tvoj signal..." On zastade i osvrnu se. "Koliko je ljudi nestalo? Gde je Predsednik?"

Olmi pogleda kroz prozirno polje koje je sada zatvaralo severni kraj buotine. Video je nekoliko mirkavih, svetlucavih predmeta napolju, na putanjama koje su ih udaljavale od sedme komore i od ika. Vuno polje koje je zadralo Farena Silioma bee popustilo. Monitori su ve urili da ih prikupe. "On je tamo napolju", ree Olmi. Korzenovski se zgri od iscrpljenosti i jada, i skupi se kao probueni balon. "Mislim da su veina mrtvih neo-Geeli", ree Olmi. "Svi oni imaju implante." "Propast", zakuka Korzenovski, oajno tresui glavom. "Da li nas je Mirski na to upozoravao?" "Mislim da nije", odgovori Olmi. "Znai, Jarti." Olmi uhvati Korzenovskog pod ruku i polako ga povue dalje od kljunjae. "Najverovatnije", sloi se on tiho. "Poi sa mnom." Jart nije pokuao da preuzme kontrolu; Korzenovski mu je bio vaan koliko i Olmi. Inenjer je gotovo blebetao. "Pokuali su da prisile vezu da se potpuno otvori. @ele da nas se doepaju. @ele da nas unite." Olmi upita Jarta da li je to eleo. Osim i sve dok ne prime signal, to im je svakako glavni cilj. Vrisci i jeanje u buotini polako su zamirali, dok su medicinski monitori pristizali iz leita u zidovima. Olmi povede svog mentora ka oknu. "Idemo da porazgovaramo", ree on. "Moram tota da objasnim." Nije znao je li izgovorio to svojom voljom, ili na Jartovo nareenje. Je li i bilo vano? Poruka je poslata. Desilo se neto to je moglo da uniti sedmu komoru, moda i itav asteroid. Veza nije bila neporeciva, ali je delovala vrsto... Olmijev poraz donosio je prve plodove.

59. IKOV GRAD Inenjer je stajao u Neksusovim odajama, pred prstenastim trakama svetlosti za svedoke. Premijer Dris Sandis zauzimao je svoje sedite Neksusa, pored predsednikove prazne stolice. Premijer bee izbegao ozbiljnije povrede.

Dudit Hofman, izubijana i iscrpljena doivljajem u buotini, sedela je na posebnom seditu za svedoke, zajedno sa ostalima koji su izbegli vee povrede. Ostatak odaje Neksusa bio je prazan; ovo se ticalo samo samog Premijera, koji je po zakonima o hitnji vrio dunost Predsednika. Olmi je sedeo kraj Dudit Hofman. Jart u njemu je utao; bio je napet, ali se nije meao. Premijer zatrai da se projektuju podaci o mrtvima i povreenima. "Predsednik je", ree on suvo, "sada na reinkarnaciji. Ukupno ima sedam mrtvih i devet ozbiljno povreenih, ukljuujui dvoje zvaninih istoriara, dva predstavnika korporeala, jednog senatora i direktora ika. Nismo pretrpeli takve gubitke jo od Odvajanja. Na sreu, svi su imali implante, i oekuje se da e preiveti. Moete li nam rei ta se desilo, Ser Korzenovski?" Inenjer brzo pogleda Olmija. Nije bilo vremena za razgovor koji Olmi bee obeao; obojicu su medicinski monitori odveli na pregled, a zatim su dovedeni na sasluanje. Nisu imali kada da ostanu nasamo. "Otvorio sam probnu vezu sa Putem. Neto je pokualo da prodre kroz vezu, i ometalo je moje pokuaje da je zatvorim." "Imate li pojma ta je to neto bilo?" "Oruje Jarta, pretpostavljam", odgovori Korzenovski. Premijer je zurio u njega. "Je li to samo pretpostavka?" "Ratoborni Jarti, koji su ekali takvu mogunost", odgovori Korzenovski. "Ne znam ta bi drugo moglo biti." Premijer upita predstavnike vojnih snaga ika da li se slau. Sloili su se; svakako nije bilo nikakvih drugih dokaza. "Hoe li biti mogue da se otvori druga veza, pa da se uverimo?" "Da", odgovori Korzenovski. "Mogu da otvorim vezu van sredita, zapravo kapiju na stotinak kilometara od kraja Puta. Sa odgovarajuim titovima i zatitama, moemo se ponovo povezati i zatvoriti kapiju sa vrlo malo izgleda da nas otkriju." "Koliko su mali izgledi?" upita Premijer. "Dovoljno male. Ipak, preporuujem da se iak evakuie, osim neophodnog osoblja i vojske." Premijer je mrano zurio u njega. "To e biti ogroman posao."

"Neophodno je", saglasi se vojni glaveina. "Ukoliko elimo da pokuamo da povratimo podruje Puta i postavimo uporite, moramo imati tampon zonu izmeu ratita i naih civila." "Kakav tampon imate na umu?" "Svi civili moraju biti poslati u orbitalna tela ili na Zemlju." "Predlaete li preseljenje samo korporeala?" "Ne, Ser", odgovori stareina. "Preporuujemo preseljenje svih korporeala, svih stanovnika gradske memorije, i svih vanijih kulturnih mateirjala i skladita podataka. iak mora sluiti kao tampon. U malo verovatnom sluaju naeg poraza, moramo biti spremni da zatvorimo Put unitenjem ika." Hofmanova pogleda Olmija. Na izubijanom licu stajao joj je mraan izraz. "Ovo postaje vrlo ekstravagantna zabava, zar ne, Ser Olmi?" promrmlja ona. "Nita to vredi uiniti ne moe se uiniti olako." Olmi nita ne odgovori. Dvoumljenja su sada bila vie nego suvina. "Da li je esta komora ozbiljno oteena?" upita Dris Sandis. "Nije, Ser", odgovori Korzenovski. "Moemo da nastavimo." "Ne moemo rei da je ovo bilo neoekivano", primeti Premijer. Pauza koja je nastupila bila je duga i optuujua; nikom u odaji nije promakla neizgovorena kritika. Predsedniku i Premijeru nije bilo dato da biraju, i sada su se oni koji ih behu doveli u taj poloaj morali suoiti sa posledicama. "Kao zamenik Predsednika, a po ovlaenjima Zakona o hitnji, nareujem da se iak evakuie, i da Ser Korzenovski i vojne snage naprave zajednike planove za dalje povezivanje sa Putem."

60. ZEMLJA, KRAJSTER Karen je sedela u ekaonici klinike u Krajsteru, bleda i ispijena od neispavanosti. Prolo je trideset sati otkako bee nala muevljevo telo, a tehniari joj jo nisu nita rekli o implantu. Stolica joj se nalazila preko puta prozora. Napolju su ulice Krajstera bile pune ljudi; mnogi su bili u uniformama Heksamona, mnogi u civilu Zemljana, i svi su se motali oko bolnice. Vest o evakuaciji bee pristigla pre manje od pola sata; sada se brinula da stanje njenog mua nee biti vano usred ove ogromne krize, i da e oboje biti zaboravljeni. Ona pogleda svoje ruke. Uprkos ribanju u bolnikom kupatilu, ustanovila je da ispod nokta na kaiprstu jo ima trunicu sasuene krvi. Ona se usredsrdi na tu

trunicu - krv njenog mua - i zatvori oi. Seanja nisu odlazila; kako mu je otvorila vrat, traila implant, stavila ga u dep i povukla patent zatvara da ga zatvori, pa kako je vozila mranim putevima u izanalom vozilu sa telom i implantom do Tvizela, to je sve potrajalo satima. Poto se nebo izbistrilo, atl ju je preneo u Krajster. Telo je, beskorisno, ostalo u Tvizelu. Sada joj nita nije bilo jasno. Proveli su toliko godina zajedno, a tako malo godina otueni... A vreme otkako su se opet zbliili bilo je tako kratko. Ljudi su nainjeni da pate. Nismo nainjeni da nalazimo odgovore i uverenja. Tehniar - ne onaj kome je dala implant - pojavi se na vratima ekaonice, osvrnu se, i kad ju je ugledao mrano stee vilice, to je kao profesinalni izraz oznaavalo nevolju. Ona podie obrve, uobliivi usnama pitanje. "Gospoa Lenijer?" Jedva primetno, ona klimnu glavom. "Jeste li sigurni da je to implant vaeg mua?" Karen je zurila u njega. "Sigurna sam. Ja... sama sam ga izvadila iz njega." Tehniar rairi ruke i pogleda kroz prozor. "Je li mrtav?" upita ona naglo. "Implant ne sadri vaeg mua, gospoo Lenijer. U njemu postoji linost, ali enska, ne muka. U naim arhivama ne postoje zapisi o toj linosti... Ne znamo ko je ona. Ipak, potpuna je..." "O emu to govorite?" upita Karen. "Ako je implant iz vaeg mua, ne razumem..." Ona ustade i gotovo vrisnu. "Recite mi ta se desilo!" Tehniar brzo zavrte glavom, oito postien i zbunjen. "U implantu se nalazi mlada ena, od oko dvadeset jedne godine. Izgleda da je bila neaktivna - spakovana - due vreme, moda i dvadeset godina; nema seanja o novijim dogaajima. Svakako nije nedavno usnimljena. Njene ifre..." "To je nemogue", promuca Karen. "Gde je moj mu?" "Ne znam. Da li poznajete nekoga po imenu Andija?"

"ta?" "Andija. Identifikacija te ene sadri to ime." "To nam je bila ki", ree Karen, potpuno pobelevi. Napola je sela, ali se zadrala oslonivi se o doruje stolice. "ta se desilo sa mojim muem?" "Do sada smo izvrili samo poetna ispitivanja. Jedina linost u implantu tvrdi da se zove Andija. Nemam pojma ta se desilo sa vaim muem." Karen se srui u stolicu, tresui glavom. "Kako? Ona je umrla - nestala - pre dvadeset godina..." Tehniar bespomono slee ramenima. "Geri... Naterali su ga da nosi implant." Ona se ispravi u stolici. Ovo nije bila stvarnost; ovo je bilo van svega o emu je ikada sanjala, bila to nada ili komar: povratiti ki po cenu da izgubi mua, nekim udom ili izopaenim trikom. "Porazio ih je u njihovoj sopstvenoj igri." Ali, nije to mogao sam. Ona pogleda tehniara, reena da se ne izgubi. Ruke i potkolenice oseala je kao da kroz njih prolazi osrednja elektrina struja. Mora da ustane i proeta okolo, inae e se onesvestiti. Polako i paljivo je ustala, putajui da se krv vrati tamo gde je potrebna, terajui sebe da bude smirena i savlaujui muninu. Morala je neto da kae; morala je da reaguje na neki razuman nain. "Mogu li da govorim sa njom?" "@ao mi je. Tek kada budemo mogli da proirimo njeno skladite. Dotle nee biti prisebna. Je li vaa ki graanin Zemlje?" Karen poe za tehniarem u odelenje bolnike kartoteke i tamo poe da odgovara na njegova pitanja. Posle malo traganja, pronali su stare, neaktivne kartone. Mape linosti uzete tokom ugradnje implanta Andiji uporeene su sa trenutnim stanjem. Savreno su se poklapale. "Jedina re koja mi dolazi je udo", primeti tehniar. Oito joj nije poverovao; jer, nije on sam uklonio implant. "Morau da pokrenem zvaninu istragu." Ona klimnu glavom, sada utrnula od glave do pete uprkos reenosti da ostane mirna. Oseala se kao da lebdi, izdvojena negde izmeu uasa i tuge i divljenja i nade. Izgubila sam Gerija i nala nau ki. Postojao je samo jedan nain da se to objasni. Nikada nije vaspitavana tako da veruje u sile vie od oveanstva. Bila je podizana je u marksistikom duhu; nije imala na raspolaganju utehu koju prua

religija. Pa ipak, sada je mogla da misli samo na Mirskog, i na ono to on moda predstavlja. Ako je kod vas, molim vas da pazite na njega, pomisli ona, upuujui poruku Rusu, i silama koje su stajale iza proroka. I hvala vam za moju ki. ekala je sama u maloj pokrajnoj sobi vie od sata, dok su lekari i tehniari pokuavali da se probiju kroz lavirint procedure i zakona. Odremala je nekoliko minuta u praznini. Kada se tehniar vratio i probudio je, oseala se mnogo snanijom; utrnulost bee prola. "Udesiemo reinkarnaciju - to joj je odobreno", ree tehniar. "Ipak, za to e trebati vremena. Narednih nekoliko nedelja, moda i meseci, biemo veoma zauzeti. Naloeno nam je da pripremimo bolnicu za hitne sluajeve. Svi raspoloivi atlovi e biti zauzeti na neodreeno vreme, kao i sva vozila. Mislim da bih ipak mogao da uredim da vas medicinski atl odveze kui... ukoliko biste poli u roku od jednog sata..." Ona odmahnu rukom, odbijajui ponudu. Kod kue nije imala ta da radi. "Radije bih ostala ovde, ako mogu nekako da pomognem." "Verovatno moete", sloi se tehniar, i dalje sumnjiavo. "Pregledali smo va dosije - izvinite, ali postojao je prizvuk nesigurnosti... Niko od nas nema pojma ta se desilo..." On zavrte glavom. "Vaa ki je zaista nestala u moru. Nije bilo naina da nam donesete njen implant, a ne njenog oca." Ona se nasmei tunim, obeshrabrenim osmehom i klimnu glavom. "Hoe li vam biti dobro?" Karen malo razmisli. "Da", odgovori ona. "Volela bih da razgovaram sa svojom erkom, im bude mogue..." "Naravno", ree tehniar. "Predlaem da neko vreme odspavate ovde. Pozvaemo vas." "Hvala", saglasi se ona i osvrnu se po sobi, pripremajui se da legne na sto za ispitivanje. Andija.

61. IKOV GRAD Korzenovski je koraao kroz park koji je nosio njegovo ime, relikt koji se vratio da pogleda sopstveni spomenik; blistavi anahronizam.

Doao je da se sretne sa Olmijem i da razgovaraju, ali stigao je sat ranije da bi pregledao svoje staro delo, koje od reinkarnacije bee posetio samo jednom. Za sada je za njega bilo malo posla u estoj komori i buotini; im vojska bude zavrila posao, i evakuacija ika se obavi, bio je spreman da otvori novu, diskretniju probnu vezu sa Putem. Park Korzenovskog pokrivao je stotinu jutara ikovog Grada. Zelen i tih, prekriven besprekornim poljima potiane i poravnate trave, proaran cvetnim lejama i umama hrasta, bresta i drugog, egzotinijeg drvea, predstavljao je jedan od retkih parkova koji su se odrali tokom stolea po Izlasku. Korzenovski je, pre nego to je ubijen - pre nego to je Put dovren projektovao ovo mesto na praktinim mada utopijskim principima, koristei biljke i ivotinje, insekte i mikroorganizme, kao harmonine delove izolovanog savrenstva. Postavio je sebi samo jedno ogranienje: da sva iva bia u parku budu prirodna i neizmenjena. Utopijski prizvuk zahtevao je da se neke vrste dre razdvojeno, i da se ekologija parka ogranii na nekoliko paljivo odabranih kombinacija koje su se dopunjavale. Rezultat je bio mir. Kroz park se moglo etati u svako doba godine - vreme je odraavalo Zemljina godinja doba sa take gledita Engleske krajem osamnaestog veka - i videti samo rast. Robotski batovani su se redovno starali o parku, uklanjajui mrtvo bilje i meljui ga na licu mesta. Insekti i mikroorganizmi nisu napadali biljke, nego su radili sa njima. Ovde je bio velianstven izvajani imir, u skladu sa Hilberovim, a ne euklidskim prostorom; oblik mu nije bio ivotinjski ni geometrijski, ali je predstavljao savrenu biologiju, neku vrstu ivog raja. Eden, kako bi ga zamislio engleski batovan; ili onako kako ga jeste zamislio Konrad Korzenovski. On je ovo uinio. Jedva da je znao ko je ili ta je sada; je li onaj Inenjer, iva istorija, pokretna legenda, koji zasluuje zvanino potovanje i neformalno podozrenje i neo- Geela i Naderita? Je li on, Konrad Korzenovski, prirodno roeno ljudsko bie, blistavi sin ortodoksnih Naderita, matematiar i projektant? Ili je samo posuda za nesreni duh Patricije Luize Vaskez? Nije ni bilo vano; predstavljao je esticu praine na snanom vetru, i ono to je bio ili radio u prolosti izgledalo je vie nego daleko. Izgledalo je nebitno. Uskoro e Heksamon pokuati da se ugura nazad u Put. Postojala je prilina mogunost da e ih trenutni vlasnici Puta naterati da razore iak; ako se to desi, najverovatnije e i on nestati u plamenoj oluji. Sile, moi, prevlasti.

Jedva je mogao da se seti vremena koje je proveo radei na parku. Ta seanja bila su vrlo slabo zastupljena u deliminjacima koji su sakupljeni i uskladiteni posle njegovog ubistva. Ubili su ga ortodoksni Naderiti. Roeni roditelji su ga osuivali to im je nametnuo Izlazak. Samo je izazivao nevolje. On ue u kruni lavirint od imira u geometrijskom sreditu parka. Spoljanji zidovi, visoki do pojasa, krivudali su u nejednakim krivuljama, ne pratei nikakvu konretnu liniju luka, kruga ili spirale; zapravo, neki uglovi predstavljali su projekcije trodimenzionalnih oblika, zbog ega je spoljanji lavirint bio posebno teak. Ljudi sa implantima nisu imali problema da ga ree, poto su mogli lako da steknu sliku i obrade je u umu; bez implanta, lavirint je predstavljao ozbiljnu glavolomku. Seao se kako ga je stvarao sa nadom da ni oni sa implantima nee koristiti njihovu pomo... alim veina ipak jeste. To ga je nauilo neemu o ljudskoj prirodi da izazov i tekoa velikoj veini znae manje od postignua i dobitka, ak i u Heksamonu. Korzenovski pogleda ka sreditu lavirinta i ugleda oveka kako stoji tamo, nekoliko stotina metara dalje. Taj ovek bee poeo da trai put napolje; dok je Korzenovski, kao da se nadmee, poeo da trai put unutra. Zabava je bila smirujua i oputajua; nije direktno gledao u oveka, ve se trudio da se seti sopstvenog projekta, i da razrei ono to je zaboravio ili to be nestalo. Jo uvek su bili razmaknuti nekoliko metara, u razliitim koncentrinim krugovima lakeg sredinjeg lavirinta, kada Korzenovski podie oi i pogleda oveka pravo u lice. Za trenutak je izgledalo kao da nije prolo ni malo vremena od Odvajanja; etrdeset godina bee nestalo i prvi sati ove reinkarnacije bili su mu svei u seanju... ovek je bio Rai Oi, glavni otvara kapija u Beskonanom Heksamonu. Njegovo prisutvo bilo je nemogue, koliko i priusustvo Mirskog; obojica behu otili niz Put, sa Geelskim okruzima. "Zdravo", pozdravi ga otvara kapija, podigavi ruku. Klimnuo je glavom nekuda iza Korzenovskog, pokazujui mu da nisu sami. Korzenovski se sa oklevanjem okrenu od Rai Oija i ugleda Olmija na poetku lavirinta. Inenjer se odjednom nasmeja. "Je li ovo zavera?" upita on otvaraa kapija. "Jesi li se uortaio sa Olmijem?" "Nema zavere. On me oekuje. Ovo mi je izgledalo kao prikladan trenutak da porazgovaram s obojicom. Hoemo li da saekamo Ser Olmija napolju?" upita ovek.

"Ovo jeste divan lavirint, ali nije mesto za udoban razgovor. Ima suvie stvari koje odvlae panju i problema koje treba reiti." "U redu", sloi se Korzenovski, odmerenim i smirenim glasom. "Ne izgleda iznenaen", primeti Rai Oi. "Sada me vie nita ne iznenauje." Korzenovski saeka da mu se otvara kapija pridrui. Dok su zajedno ili kroz lavirint, pratei stazu, on postavi pitanje. "Jesi li i ti prorok koji predskazuje usud?" "Nisam prorok. Bojim se da sam ovde u mnogo teoj ulozi", odgovori Rai Oi. "Da li eli da me ispita, kako bi se uverio da li sam stvaran?" "Ne." Korzenovski odmahnu obema rukama, odbacujui predlog. "Ti si Duh nekadanjih Boia. Oito da se i sami bogovi veoma zanimaju za sve nae poslove." On se ponovo nasmeja, ovog puta tihim, iscrpljenim smehom. "Ubeen si da sam ono to izgleda da sam?" "Ne, nije to", odvrati Korzenovski. "Ali, prihvatam da si ono to je Rai Oi postao." Nekadani otvara kapija ucrtao odobravanje takvog zakljuka. Korzenovski primeti da Ser Oi ne nosi okovratnik, niti bilo kakav drugi projektor; njegovi crtei su se pojavljivali ni iz ega, pojava zanimljiva sama po sebi. "Imam ozbiljan zahtev za tebe i Olmija", nastavi otvara kapija. "Pre e, kako mi se ini, biti nareenje", odvrati Korzenovski. "Voleo bih da imam priliku da vas obojicu ubedim u izvesne neophodnosti." "Ja sam se sloio i sa Mirskim", ree Korzenovski, oseajui se nekako krivim. Bar, deo mene se sloio. "Podravao sam njegove napore." Rai Oi se znaajno nasmei. "Izuzetno naporno si radio na ponovnom otvaranju Puta." Glas mu nije bio optuuijui, ali u mentalnom stanju u kome se trenutno nalazio Inenjer, pod trenutnim dikensovskim okolnostima, otvarau kapija nije bilo ni potrebno da direktno optuuje. Korzenovski opet odmahnu rukom, kao da bi da otera otvaraa kapija. "Vrim svoju dunost prema Heksamonu." "Nema drugih motiva?" Korzenovski nita ne odgovori. On nije imao drugih motiva; ta god da mu je proimalo linost kao boja, on nije odgovarao za to.

"Ti sadri kopiju Misterije veoma izuzetne ene. Ja lino obavio sam prenos. Sada radi za nju, zar ne?" "Ako tako posmatra stvari..." "Da." "Misterija nije potpuna linost. Kada neto tokom prenosa poe naopako - ako motivacija ili osnovne opsesije budu takoe iskopirani - tada nastala linost nije odgovorna, jedinstvena linost." Korzenovski oseti upalj, bolan oaj. "Ja sam progonjen", priznade on. "Bio sam... primoravan, teran..." Nije mogao da zavri. "Nemoj se uznemiravati. Sve e ispasti najboje mogue." Korzenovski poele da se zgri, da razmisli ne bi li moda trebalo da da ostavku na svoje dunosti, da odredi nekoga ko je odgovoran i na koga se moe raunati. "Moe da koristi njenu inteligenciju, ono to si dobio", predloi mu Rai Oi dok su izlazili iz lavirinta. Otvara kapija ucrta pozdrav Olmiju, koji bez komentara prihvati njegovo prisustvo. "Niko se ne udi to me vidi", mrano primeti otvara kapija. "Ovo je sezona uda", odgovori Olmi, neobino napetim glasom. Spolja je bio miran, ali iznutra izmuen - i Korzenovski se upita ta njega progoni. "Jeste li se vas dvojica meusobno proverili?" upita Rai Oi. "Ja nisam nita priznao", ree Olmi. "Ali, pretpostavljam da ne moemo imati tajni pred Konanim Umom." "Ne bih iao tako daleko, ali oito je dolo vreme za duge razgovore." Korzenovski pomisli kako Olmi izgleda jednako progonjeno kao i on. "Ovo mesto je bezbedno koliko i bilo koje drugo", predloi im on. "Nema monitora, ni robota. Moemo ucrtavati uskim zracima." "Govor bi bio teak", sloi se Rai Oi. "Vreme je da se besmislice zavre. Pristup Ser Mirskog, ini mi se, nije bio dovoljno vrst... ili nije bio dovoljno pretei. Imam predlog za vas obojicu, neto to bi moglo da razrei sve nae probleme mada ne i Heksmaonove. Zemlja i Heksamon e morati da naue da ive jedni bez drugih. Jeste li obojica spremni da me sasluate?" "Ja sam pokoran", ree Olmi, jo napetijim glasom. "Ti si iz potonje komande."

"ta ti to znai?" upita Inenjer. Seli su u krug kamenih klupa okruenih ruinim drveem. "Ti nisi jedini koji je progonjen", napomenu Rai Oi. "Vreme je za Ser Olmijevo objanjenje, a onda za moj predlog..."

62. IAK Nita slino nije se deavalo od Odvajanja. etiri miliona stanovnika ika preseljeno je iz pet naseljenih komora asteroida, svim raspoloivim vozilima koja su se nalazila u blizini Zemlje i Meseca. ak i sa deset hiljada atlova svih veliina i nosivosti, evakuacija se polako odvijala; postojalo je mnogo otpora. Izbile su i nesuglasice izmeu razliitih frakcija koje behu nainile nov dom na iku. U poslednje etiri decenije iak je postao bastion i nervni centar Heksamona, preuzevi mnoge funkcije od orbitirajuih okruga, koji su smatrani mnogo ranjivijim. Prenos tih funkcija bio je ogroman posao, samo delimino pojednostavljen Heksamonovom sposobnou da pokree planine podataka u vrlo malim paketima. Olmi je stajao u buotini prve komore, obmotan zatitnim poljem, i gledao atlove kako idu tamo-amo u ureenim formacijama. etiri atla su povuena iz slube, pa su ekali prazne trenutke u stalnom toku saobraaja da ih odvuku ispod rotirajuih dokova u skladini prostor radi popravki. etiri od deset hiljada... tehnologija Heksamona i dalje je u nekim podrujima bila udesno efikasna. Olmijev gospodar prisustvovao je ovim akcijama bez komentara, ostavljajui Olmija, za sada, da se ponaa u skladu sa ranije dogovorenom rutinom saradnje sa procesom evakuacije i pripremajui se, u potaji, za krau tokobroda. Izneo je svoju ispovest; izraz na licu Korzenovskog bio je posebno bolan. Ipak, razlika izmeu promaaja i poraza, i pokoravanje autoritetu viem nego to je iko od njih, sada su zaista bili bledi... Olmi je skinuo neke od svojih tereta. Sada je preuzeo jedan jo vei: svest da bi, ak i da ga nije zaposeo Jart, radio iste stvari, pravio iste planove, suprotstavljajui se volji Heksmonovih voa i mens publica. Neko bi svakako poverovao da je postao pravi izdajnik, a ne samo poraen i glup vojnik.

Korzenovski je obavljao pripreme svega devet asova pre nove veze, ovog puta zanemarivi ceremonijalni crveni vreasti ogrta i obukavi crni kombinezon, mnogo praktiniji, prikladniji za avanturu - ili nesreu - u koju e se uskoro upustiti.

Dok je primao izvetaje automatskih monitora i deliminjaka, koji su svi govorili da mainerija i projektori u estoj komori rade kako treba, njegov prirodni um se prepustio nagaanjima. Jasno se seao prvih godina, posle prvog otvaranja, kada su neoekivane nestabilnosti etiri puta zapretile potpunim kolapsom. Bila su to vrlo teka vremena, kada se Heksamon suoio ne samo sa njegovim fantastinim, svojeglavim delom, nego i sa pretnjom Jarta. Isprva je sve bilo na distanci. Ni Jarti ni ljudi nisu znali ta da ponu jedni sa drugima. Pokuaji komunikacije sa Jartima brzo su bili obeshrabreni. Prvi napadi Jarta - vie nalik na prepade, kako bi se nanela teta - doli su upravo posle prve krize nestabilnosti. Sedma komora bee pri tom pretrpela neznatnu tetu. U tim ranim vremenima, Korzenovski se brinuo da bi oteenje zakopanog projektorskog vora moglo izazvati katastrofalne nabore u Putu... Potom se pokazalo da je bezrazlono brinuo. ali na drugi nain, takav nabor ili oteenje bie upravo tehnika koju e uskoro upotrebiti - moda i za dvadeset etiri sata - da pone unitenje Puta. Nabor, ako se valjano formira, moe se poterati itavom "duinom" Puta u supersvemiru, primoravaji ga da se povija, uvoruje, stvara slepe petlje, i konano da se raspadne. "Poviti" i "uvoriti" znaili su neto sasvim drugo kada se primene na tako mnogobrojne dimenzije. Korzenovski je predvideo kako e takav talas unitenja izgledati gledan iznutra, iz Puta, a kako spolja. Mada je Put presecao beskonaan broj taaka u prostoru i vremenu - i manju beskonanost taaka drgih univerzuma - svaki dodir nije sam po sebi eviternalan, beskonano trajan. Svaka otvorena kapija ima konano trajanje, ne due od konanog trajanja postojanja Puta, ako se meri iznutra; ni jedna kapija ne moe trajati due od samog Puta. Ukupan broj kapija koje se mogu otvoriti u Putu je ogroman, ali nije beskonaan; Put ne moe pruiti pristup svim moguim mestima dodira. Bile bi potrebne godine, moda i stolea, da talas unitenja unutar Puta dovri svoj posao. Vei deo duine Puta bi se, dok nabor prolazi, nabrao kao harmonika, a broj spontanih fistula - meuveza izmeu razliitih segmenata odvojio bi duge delove, stvarajui slepe petlje. Fistule bi se umnoavale i stvarale meusobne veze, odsecajui uvijene segmente i ostavljajui ih da slobodno lebde. Kada nabor zavri putovanje du Puta, trebalo bi da ostane samo kratak rep, povezan sa "balonom" propalog univerzuma o kome je govorio Mirski. Sve je to, na nain koji je i njemu bilo teko da razume, uticalo na prirodu dalekih segmenata Puta koje je video Rai Oi pre Odvajanja. Da je Rai Oi - ili Patricija - ak i nasluivao postojanje takve verovatnoe, odmah bi uvideli njene posledice.

Korzenovski zavri prijem izvetaja i povue se da sedne u svoje sferine odaje unutar buotine. Zatvorio je oi, izgubivi se u razmiljanjima i dubokoj melanholiji koja nije bila potpuno neprijatna. Nije imao nikoga, i imao je svakoga da ostavi za sobom. Nije imao potomaka, osim samog Heksamona. Poto je jednom ve umro, svakako se nije plaio nestanka. Ono ega se plaio bilo je prekoraenje granica. Ve je zasmetao biima daleko nadmonijim od oveanstva, time to je stvorio Put. To to mu nisu prebacivali bilo je divno, i moda je predstavljalo dokaz njihove nadmoi. A mogue je i da su sva oseanja, ili opisi stanja - ak i projekcije Mirskog - bili strano pojednostavljeni, kako bi mogli da ih razumeju i ogranieni umovi. Sada se spremao da izda svoju dunost prema Heksamonu, kako bi se iskupio za prekoraenje granice. Hoe li Heksamon smoi dovoljno prilagodljivosti i mudrosti da zauvek opstane bez Puta? Hoe li pokuati da naprave novi? A ta bi moglo da ih sprei? U svim istraivanjima koja je radio preko kljunjae, u svim istraivanjima svih otvaraa kapija tokom istorije Puta, nije naena ni jedna tvorevina koja bi liila na njega... u ovom univerzumu. Mirski je nagovestio da druge vetake tvorevine postoje u drugim univerzumima, ali novi Put ovde vie nee biti nainjen. Korzenovski je bio potpuno svestan svojih sposobnosti, ali nije sumnjao da bi neko drugi mogao da ih dostigne. Nije uspeo da iznae metod za otvaranje kapija bez posredstva Puta; moda su drugi uspeli, i to je objanjavalo razliku. Jo jedno mogue objanjenje jedinstvenosti Puta bilo je uplitanje, delovanje sila iji su Mirski i Rai Oi bili najsitniji predstavnici; ali, zbog ega bi te sile dozvolile makar samo jedan Put, ako su njegove posledice toliko velike? Ako budu postupali po Rai Oijevom planu, i ako uspeju - a postojao je ogroman rizik - moda e u svoje vreme Konani Um, ono to je Jart u Olmiju nazvao potonjom komandom, moi to da im neposredno objasni. Misterija Patricije Vaskez u njemu je utala. Rai Oijev plan nije zaboravio njene potrebe.

63. ZEMLJA Pre nego to je preuzela dodeljenu dunost u Krajsteru, Karen se uverila da linost njene keri ima najbolju moguu brigu. Kako se pokazalo, oprema potrebna da se Andijina linost potpuno proiri nije postojala na Novom Zelandu; zbog evakuacije, i zbrke irom Zemlje, bilo je mogue da se nabavi tek za nekoliko

nedelja. To e odloiti Andijinu reinkarnaciju; a takoe je znailo i da Karen nee moi da razgovara sa njom. Za sada je mogla samo da radi i da bude strpljiva. Zbrka je, na neki nain, radila u njenu korist; niko nije mogao da razmilja o podizanju optube protiv nje, ak ni Ras Miini, koji je vest o Lenijerovoj smrti primio jedva uzdravajui bes. Najlake je bilo da je ne primeuju, da je puste da se stopi sa ostalima koji su radili na evakuaciji. ak se moglo malo i dobiti, u politikom smislu, ako objave njenu predanost dunosti uprkos linoj tragediji. Kada su orbitali okruzi bili sasvim popunjeni, organizovani su logori u blizini najprefinjenijih urbanih sredita Zemlje. Idealna mesta za preseljenje morala su imati gradsku memoriju i naprednu tehnologiju koja je graanima Heksamona esto bila potrebna u svakodnevnom ivotu; kao cvee iz staklene bate, pomislila je Karen, ili specijalizovani insekti u konici... Veoma nalik na sva ljudska bia, samo jo vie. Bila je dodeljena logorima koji su se gradili oko Melburna, kako bi preko nje ile veze izmeu administratora Starih Uroenika i rukovodilaca evakuacije u orbitalnim telima. Dan za danom, kako je nedelja odmicala, izglaivala je nesporazume, poboljavala razumevanje i pazila da negativna oseanja Starih Uroenika ne uspore napredak. Nou bi, iscrplljena, spavala u malom, privatnom mehurastom stanitu, sanjajui Gerija i Andiju kao dete... i Pavela Mirskog. Kada nije spavala, u kratkim periodima odmora, plakala je, ili je leala kao okamenjena na sklopivom leaju, mirnog lica, pokuavajui da razmrsi svoje reakcije. Uprkos otuenosti, emocionalnoj i seksualnoj, nikada nije prestala da se oslanja na Gerijevo prisustvo, ili barem na svest da joj je pri ruci. Bilo joj je milo zbog haosa i posla. Podozrevala je da je tuga jaa i tee savladiva nego to bi bila da su ona i Lenijer stalno bili bliski; nije mogla da potisne misao kako bi, da su imali jo neki mesec, moda postali jednako bliski kao ranije. Svet se opet menjao. Karen je zaista uivala u izazovima te promene; ali, da je imala Gerija uz sebe, koliki bi posao obavili! Kakve bi sve probleme reili, i u kakvom stilu! Tuga je ve poela da jenjava zbog stalnog prizivanja lepih uspomena i uklanjanja runih. U poetku se opirala tom sitnom nepotenju, a onda se predala, kako bi makar ublaila bol. Logori su do kraja nedelje bili blizu zavretka. atlovi su ve pristizali, izlivajui izbeglice. Poslednjeg dana nedelje, tik iza podneva, Karen se popela na nisko, ibljem pokriveno brdo, nosei mali umotani sendvi i flau piva. Pogledala je ono to je nekada bio prostrani park. Stotine Heksamonovih maina - ne veih od kamiona -

planirale su, projektovale i gradile sklonita, stvarajui ono to e za nekoliko dana postati potpuno funkcionalna, uglavnom samodovoljna zajednica. Na istonoj strani, gomile sirovog materijala ekale su na red kod neposrednih procesora, koji e izdvojiti sirovine potrebne za gradiline maine. Preieni minerali, celuloza i dodata hrana - potrebna za kvazi-organske delove maina - bili su poslagani u brda kocki stranica od jednog metra. Zajednica u ravici ispod nje bila je gotova vie od polovine, i ve je pomalo liila na gradove sa ika. Zasad su sve strukture - niz za nizom kupola i zarubljenih prizmi, prostrani pojas farmi, veliki drutveni centri nalik na izvrnute oljice - bile prozirne ili bele, ali uskoro e na njih biti nanesene organske boje i strukturni izmenjvai, dajui im boju i pravu strukturu; potom e biti dodata unutranjost. Vrlo mali broj e biti opremljen projektorima dekora. Izbeglice iz Heksamona morae da se priviknu na malo skromniju okolinu. Svakako e se oseati uskraenim, pomisli Karen. ali ta e zajednica i dalje biti za nekoliko stolea naprednija od bilo kog drugog grada na Zemlji. Poto su primorani da ive na Zemlji, moda e graani Heksamona konano dovriti neophodne, ali odavno zanemarivane mere za Oporavak. Zemaljski i Orbitalni Heksamon konano e biti primorani da se usaglase sa prolou i budunou. Osim ako se, naravno, sa ikom nita ne desi... Tada e se izbeglice vratiti i sve e se nastaviti kao i ranije. Ali, bilo je to vrlo malo verovatno. Kakva god da su bila spoljanja objanjenja, Karen je u evakuaciji oseala uticaj Mirskog. Opet je uhvatila sebe kako se obraa Rusu sa molbom da se stara o njenom muu. To joj je postao svakodnevni ritual. To ju je neobino teilo. Ako sile van njene moi poimanja i dalje dejstvuju, sasvim je mogue da Geri nije jednostavno skliznuo u zaborav. ak i ako ga vie nikada ne vidi i ne progovori sa njim... on e postojati, negde. Vetar koji je duvao preko logora i ka bregu donese joj miris sveeg zelenila miris grada koji raste, postaje iv. Karen pogleda nebo i okrutno, nerazumno poele da iak bude uniten. Tek kasno te veeri, kada se probudila iz nemirnog sna, shvatila je i zato; a ujutro, dok se pripremala za raspravu izmeu gradskih otaca Melburna i novoizabranih predstavnika korporeala logorskog grada, umalo da ponovo zaboravi. @elja je i dalje ostala. Mora znati gde si. Ne moe iveti u dva sveta.

64. PUT U pojedinim trenucima - ta god da su ti trenuci bili, vreme ili varka - kada Ritu nisu ispitivali, testirali, pregledali, ta god da su joj to Jarti radili - kada je mogla da pomisli misao za koju je sigurna da je njena sopstvena, pokuavala je da razume ta joj je priala baka. Bilo je oito da je uspela da se probije kroz zid koji je za Patrikiju ostao zatvoren; zid neznanja u vezi sa Jartima. ta mi to rade? Kao da su drali njenu linost i misli u posebnom okruenju. Nije oseala svoje stvarno telo; ili je barem verovala da je njeno stvarno telo jo povezano sa njom. Neke iluzije koje su joj podmetali delovale su veoma ubedljivo, ali nauila je da bude nepoverljiva prema svemu naizgled stvarnom. Gde sam? Ponovo je bila u Putu, to joj je izgledalo verovatno; dobijala je utisak da, ta god da je uinjeno sa Geom, posao jo nije gotov. Po logici stvari, ona ne bi trebalo da ostane tamo; verovatno je onima koji su je ispitivali bilo zgodnije da im njeno telo bude u blizini. Njen um je mogao da bude bilo gde. Da li me Tifon testira? Nije znala; moda i nije bilo vano. Jarti su delovali promenljivo. Testovi koje su vrili nad njom ponekad su bili prosvetljujui, u stepenu u kome ih se seala, pa je mogla da se bavi seanjima u retkim trenucima kad bi je ostavili samu. Postavljali su je u razliite drutvene situacije sa fantomima ljudi koje je poznavala. Isprva ti fantomi nisu ukljuivali one koje je upoznala u Aleksandreji. Igrala je u tim scenama uz pomalo nade da su stvarne; deo nje ih je igrao revno, sasvim zavaran; davala je ono to je smatrala iskrenim izvedbama. No, deo nje, ma koliko ogranien, uvek je bio skeptian. esto je sretala Patrikiju. Odreene scene su se mnogo puta ponavljale. Na taj nain je njeno seanje dolazilo do izraaja, i Rita je imala priliku da ga pregleda istovremeno kad i Jarti. Posle nekog neodredivog vremena, sve se promenilo. @ivot joj je postao ukorenjen; ostala je student u Aleksandreji. Njeni tamniari se nisu uplitali u varku. Ostala je u enskoj spavaonici, probijala se kroz drutvene i politike predrasude, i pohaala asove matematike i inenjerstva. Nadala se da e uskoro poeti i studije teoretske fizike.

Demetrios joj je postao didaskalos. Mali deo nje i dalje je bio obuzet skepsom, pitajui se je li to prava Demetirosova psiha; u njemu je bilo neega prilino ubedljivog. Sva okolina bila je toliko naizgled stvarna da je poela da se oputa. Njena skeptina podlinost bledela je sve dok nije poela da takva seanja smatra za iluzije. Poslednja primedba skeptine, nestajue Rite bila je: Konano su se probili kroz moju zatitu. A onda je Aleksandreja postala stvarna, mada je ponekad neto i zakripalo. Nije se uopte seala putovanja u stepe. Rita je odnela pobedu u veini svojih akademskih borbi. Demetrios kao da se zanimao za nju vie nego to bi odgovaralo uobiajenom odnosu didaskalosa i studenta. Imali su neeg zajednikog, to ni jedno od njih nije umelo da odredi. Dani su prolazili, nastupala je egiptoska zima, suva kao i obino, ali hladnija; poli su da jedre po Mareotisu. Priznao joj je da ju je nauio gotovo svemu to zna, osim politike mudrosti: "Tu si mi se uinila suvie sporom", rekao je on. Nije se protivila; izrazila je uverenje da je potenje bolja politika nego trud da se uklopi. "U Aleksandreji to ne vai", ree on. "ak ni za Patrikijinu unuku. Pogotovo ne za nju." Beli ibisi gacali su kroz crvenkaste pliake blizu potpornih zidova od granita i peara koji ve hiljadu godina behu drali Mareotis u stalnim obalama. Rita sede u amac, oajniki pokuavajui da se seti neega; glava ju je bolela; verovatno je oseala pritisak didaskalosove panje. To nije bilo neprijatno, ali bilo je jo neto, mnogo hitnije... sastanak sa kraljicom? Kada e to biti? "I dalje ekam na audijenciju kod Kleopatre", ree ona iznebuha. Demetrios se nasmei. "Je li to delo tvog oca?" "ini mi se", odgovori ona, dok se glavobolja pojaavala. "On eli da porazi bibliofilaksa." "Mislim da nije to razlog... Mora da dugo traje dok neko uspe da vidi kraljicu." "Sasvim normalno. Ona ima mnogo posla." Rita pritisnu dlanovima obraze. Oseala se kao da... ni jedni ni drugi nisu vrsti. "Moram da se vratim na obalu", ree ona tiho. "Muka mi je." Moda je upravo tada duga, stalna iluzija poela da se rasplie, i to ne zbog tamniara. Neto u

Ritinoj psihi bee polo naopako. Sve to je videla i osetila eksplodiralo je u njenim skrivenim mislima, traei slobodu. Dani kao da su prolazili. Studirala je, nou je pokuavala da mirno spava, ali san je bio neobian, ponor u ponoru. Sanjala je nemirne snove o devojci koja lupa na vrata njene bake, elei da ue. Ko je ta devojka, koja eli da vidi Patrikiju ba kada je ova veoma zauzeta i ne eli nikoga da vidi? Devojka je plakala i mravila, gladujui. U jednom snu ve je bila samo skelet, umotan u vrste lanene krpe i namirisan biljem, skljokan kraj vrata kao hrpa krute odee, oputene vilice. Naredne noi je nije bilo, ali lupa se svejedno nastavila, prazna i oajnika. Patrikija nikada nije primila devojku. Rita je, ipak, konano dobila audijenciju kod kraljice. Prola je kroz njene privatne odaje, primetivi Oresiju kako sedi u uglu, itajui iz nekog vrlo debelog, vrlo dugog svitka, kao drevni naunik; ugledala je i posmrtnu masku Damal Ate na zidu. Potom ju je crvenokosi Kelt uveo u najunutranjiju kraljiinu odaju, u spavau sobu, duboko unutar Palate, okruenu rukama i rukama tihog kamena, vlanu i tamnu. U sobi su se oseali sandalovina i bolest. Rita je paljivo gledala Kelta, koji joj je uzvraao pogled naizgled mirnim, ali iznutra uasnutim oima. "Trebalo bi da znam i tvoje ime", ree Rita. "Ui unutra", odgovori Kelt. "Moje ime nije vano. Idi kod kraljice." Kraljica je bila bolesna, to se jasno videlo. Rita ju je zatekla na dugakom, irokom konom krevetu, prekrivenom krznima egzotinih ivotinja sa Junog Kontinenta; zlatne uljane lampe visile su oko nje, kao i nejasne elektrine lampe. Kraljica je bila veoma stara, mrava, seda, umotana u crni ogrta. Predmeti u drvenim kutijama leali su oko kreveta. Rita zastade kraj desnog ugla postelje; kraljica ju je pratila pogledom. "Ti nisi Kleopatra", ree Rita. Kraljica nita ne odgovori; samo ju je gledala. "Moram da govorim sa Kleopatrom." Rita se okrenu i ugleda Lugotriksa - tako se zvao - kako stoji kraj ulaza u spavau sobu. "Ja nisam na pravom mestu", ree ona. "Nije niko od nas, gospodarice", odgovori Kelt. "Seti se. Ja pokuavam da budem snaan, da se seam, ali teko je. Seti se!" Rita zadrhta, ali njen strah nije bio dubok.

Iz senke izie Tifon, neizoblien, ubedljiv koliko i Lugotriks, lica ocrtanog iskustvom, mudrih oiju, pun znanja, ljudskiji. "Sada ti je dozvoljeno da se sea", ree njen pratilac.

65. IKOV GRAD Tapi Ram Olmi koraao je niz hodnik stoleima stare stambene zgrade, traei stan trijade Olmi-Sekor, kao to mu otac bee rekao. Prilino lako ju je naao. Vrata su bila otvorena, pokazujui unutranjost ureenu po stilu i ukusu nekadanjih stanara. esto je prouavao to razdoblje oevog ivota; trijadina porodica je u ovom stanu provela svega tri godine, poto je bila izgnana iz Aleksandrije, grada u drugoj komori, u poslednjim fazama Izlaska. Pa ipak, njegov otac uvek se vraao ovamo, kao da mu to mesto predstavja dom vie nego ijedan drugi ivotni prostor u kome je bio. Tapi, jo uvek nov u mnogo stabilnijem svetu van gradske memorije i svoje nie, smatao je da je takva odanost udna, ali ju je prihvatio; ta god njegov otac radi, bio je siguran, svakako je valjano i dobro. Olmi je stajao kraj jedinog velikog prozora u stanu, u velikoj sobi desno od ulaza. Tapi ue bez rei, ekajui da ga otac primeti. Olmi se okrenu. Tapi je, bez obzira koliko mlad, bio zapanjen oevim izgledom. Kao da bee zanemario podmlaivanje, ili zaboravio periodinu obnovu. Bio je mrav i neuredan. Gledao je u Tapija, ali kao da ga nije video. "Milo mi je to si uspeo da doe." Tapi bee povukao sve mogue veze da bi uspeo da doe, poto su svi raspoloivi lanovi vojnih snaga bili na stalnoj dunosti. Ipak, nije nameravao da to objanjava ocu. "Milo mi je to si me pozvao." Olmi mu prie, uspevi da usredsredi pogled, i pogleda ga pogledom punim ljubavi, koji se samo pretvarao da je objektivan. "Vrlo lepo", ree on, primetivi one sitne detalje i poboljanja koje moe raspoznati samo onaj ko je iveo u telu koje je sam projektovao. "Stvarno si to lepo obavio." "Hvala." "Preneo si moju poruku Geriju Lenijeru, koliko razumem... pre nego to je umro." Tapi potvrdno klimnu glavom. "@ao mi je to nisam sluio pod njim."

"On je bio izuzetan ovek. To je... udnije nego to bi smelo da bude, izmeu dvojice mukaraca koji slue Heksamon..." Tapi je paljivo sluao, glave nagnute u stranu. "@eleo bih da prenese majci moju ljubav. Ne mogu da je vidim." "Jo uvek je izolovana", primeti Tapi. "Ni ja ne mogu da govorim sa njom." "Ipak, videe je pre nego ja." Tapi se pojavi bora oko uglova usana; jedini znak zabrinutosti. "Neu vie nikad videti ni tebe ni nju. Ne mogu nita vie da ti kaem..." "To si mi jednom ve rekao, oe", podseti ga Tapi. "Ovog puta nema sumnje, nema druge mogunosti." "Pavel Mirski se vratio", saopti mu Tapi, nadajui se da e preterano poreenje zvuati kao ala. Olmi se nasmei, ali tako da se Tapi sav najei. "Verovatno ni za to nema ansi", ree Olmi. "Mogu li da te neto pitam, oe?" "Vie bih voleo da ne pita." Tapi klimnu glavom. "I da pita, ne bih ti mogao odgovoriti." "Mogu li ikako da pomognem?" Olmi se ponovo nasmei, ovog puta toplo i uz blago klimanje glavom. "Da", odgovori on. "Dodeljen si vojnim snagama Puta u sedmoj komori." "Jesam." "Moe mi neto rei. Moja istraivanja tu nisu urodila plodom. Da li vaa oruja i dalje napadaju samo Jarte i predmete neljudskog porekla?" "Nisu podeena na predmete ljudskog porekla. Nee pucati na njih." "Ni pod kakvim okolnostima?" "Moemo ih runo podesiti da pucaju na bilo koji predmet... ali, oekuje se da e biti premalo vremena za preciznije runo navoenje." "Nemoj", ree Olmi.

"Ser?" "Samo to. Nemoj runo gaati predmete ljudskog porekla. Ne mogu ti rei nita vie od toga." Tapi proguta knedlu i spusti pogled. "Moram da ti postavim jedno pitanje, oe. Ti ne radi po nalogu Heksamona. To je oito." On podie pogled i prui ruku ka oevoj. "To to radi, je li za dobro Heksamona?" "Jeste", odgovori Olmi. "Na duge staze, mislim da jeste." Tapi se povue. "Znai, ne mogu da ujem nita vie. Uiniu sve to mogu da... uradim to, da ne uradim to. Ali, ako vidim ikakav znak, ak i..." Bilo je oito koliko je ljut i zbunjen. Olmi zamuri i stee sina za ruku. "Ako i najmanje podozreva da laem, ili radim na tetu Heksamona, slobodno gaaj runo." Tapijevo lice bilo je smraeno. "Jo neto, Ser?" "Ima moj blagoslov", ree Olmi. "Hou li ikada saznati?" "Ako ima ikakvog naina, koji bude u mojim moima, da ti javim ta se desilo, i zato, uiniu to." "Hoe li umreti, oe?" Olmi odmahnu glavom. "Ne znam." "ta eli da poruim majci?" Olmi mu predade blok. "Daj joj ovo." Tapi stavi blok u dep i poe ka ocu, pa zastade, i konano ga zagrli, vrsto ga steui. "Ne elim da ode, ne zauvek", promuca Tapi. "Poslednji put to nisam mogao da ti kaem." On se povue i Olmi na njegovim obrazima ugleda suze. "Boe", ree on tiho. "Moe da plae." "inilo mi se kao dobra stvar..." Olmi prstom dotae sinovljeve suze, divei se. "I jeste. Uvek sam alio to sam to izgubio." Izali su zajedno iz stana, i Olmi zatvori vrata za njima. U hodniku su se rastali, ne govorei vie, i brzo otili u suprotnim pravcima.

Tvoj sin veoma lii na tebe, primeti Jart. "I suvie", odgovori Olmi.

66. SEDMA KOMORA Ovog puta je buotina bila gotovo pusta; u njoj su bili samo Korzenovski i dvojica vojnih posmatraa u korporealnom obliku. titovi su bili na mestu van vunog mehura, spremni da na prvi znak nevolje skliznu na mesto izmeu buotine i veze. Na neke projektore bili su, za sluaj nevolje, postavljeni premoivai, kako bi omoguili Korzenovskim da destabilie vezu i povue energiju iz nje, to je bio mnogo efikasniji i bri nain da se prekine svaki dodir izmeu Puta i ika. ak i uz sva ta obezbeenja, Korzenovski je strepeo. ta e Jarti sledee uraditi? Neto jo nasilnije, neto to bi moglo da nadmai sve predostronosti? Situacija je bila veoma nalik na igranje aha sa nadmonim protivnikom, pri emu vam ivot visi o koncu. Ako je poruka Olmijevog Jarta prola, moda e prijem biti sasvim drugaiji, ali nije raunao na to; plamen energije bee prodro kroz malu vezu im ju je otvorio, i nije bilo naina da proceni je li se signal probio, kao ni da li je postojao iko ili ita to bi primilo takav signal. On se namesti pred pult i poloi ruke na kljunjau. Usredsredivi se na taj trenutak, on zapade u trans supersvemira, ponovo iskusivi divotu, haos i velianstvo potrage za Putem. Naao ga je, mnogo lake nego proli put. U simulaciji okoline koju mu je slala kljunjaa, koja nije bila potpuno verna, a jo manje razumljiva ljudskim ulima, orbitirao je oko odseka Puta, iako nije postojalo nita "van" cevastog univerzuma, kao ni van bilo kog drugog univerzuma. Brzo je pronaao verovatne koordinate kapijske veze. Kljunjaa i esta komora brzo su se podesile. iak je oko Korzenovskog delovao nestvarno, kao dim, kao san iz prolog ivota. Pred mehurom se pojavila taka svetlosti, kao nova zvezda, ne naroito sjajna. Korzenovski uputi monitore da poalju sondu, kako bi ispitali okolinu. Nije pljusnula nikakva energija; kapijska veza je bila stabilna i niko je nije napadao. Monitori su mu slali vizuelnu sliku unutranjosti Puta, nekoliko santimetara iznad veze.

Put je u ovoj oblasti bio pust, stotinama kilometara na sever i jug. Radarski signali brzo su jurnuli ka jugu, i isto tako brzo se vratili, obavestivi ga da je ova kapija otvorena na hiljadu kilometara od zaptivenog kraja Puta. Put je na tu stranu bio prazan, kao i ka severu, i to barem pet stotina hiljada kilometara. Korzenovski ponovo posla Jartov signal kroz vezu, saeka nekoliko sekundi, a onda poe da ga ponavlja. Nije bilo odgovora. Ali, moda je praznina dovoljan odgovor... Moda je to, po shvatanju Jarta, izuzetno utiv poziv. "Imamo uporite", ucrta Korzenovski vojnim posmatraima. "Put je pust barem do pet na peti." On ukloni monitore i poniti vezu nalik na kapiju. Ranije je bilo dogovoreno da e, pod ovakvim okolnostima, poi dalje i pokuati punu vezu, kako bi povezao Put sa sedmom komorom. Vojska je ve tamo ekala, spremna da osigura prednost Heksamonu. Korzenovski se nekoliko trenutaka odmarao, smirujui se, a onda je poeo sa ponovnim otvaranjem Puta. Taka svetlosti se ponovo pojavila, rairila latice ka napolje, ispunila ponor izmeu otvorene sedme komore batom krhkog, elegantnog cvea, izmuenim linijama svetova u izmaglici polustvarnih univerzuma koji su okruivali geometriju stanja. Cvee je postepeno bledelo i bivalo potisnuto u stranu. Na ivicama sedme komore jasno se pojavila bronzana boja. Bre nego to je mogao da prati golim okom, Put je ispunio zjapeu prazninu svojim potpunim prisustvom. Inenjer ostade na svom mestu u sreditu mehura, povezan sa kljunjaom, ekajui konani dokaz uspeha: produenje sredinje singularnosti Puta, toka, kako bi se uspostavilo novo stanje Puta kao dodatak stanju u vremenu i prostoru. Tano je znao gde e tok prestati da napreduje. Zavrie se tano devetnaest santimetara od tela njegove kljunjae, probivi se kroz polje mehura. Oseao je primicanje toka; njegovim oima liio je na udno, zakrivljeno ogledalo koje pred njim postaje sve vee. U apstrakcijama koje mu je slala kljunjaa, videla se kao ogromna dinamiki obuzdana sila, sva napetost postojanja Puta i suprostnosti povezanih u miran, ali iznutra divalj vor. Singularnost je u nekim pogledima bila stvarnija od samog Puta; ali, tek vrlo retki ljudi su uspevali da razumeju tu vrstu stvarnosti.

Tok je gurnuo u stranu polje mehura, koje je oko njega stvorilo tanak, blistavo plavi prsten. Neumitan, fantastian ak i za Inenjera, tupi kraj toka odraavao je neku komarnu sliku njihovog sveta, na sreu sa nejasnim slikama, i zaustavio se kao to bee i predvideo - na domaaj ruke od kljunjae. Korzenovski podie ruke sa drki kljunjae. Nije mogao da vidi Rai Oija, iako je sve vreme bio svestan prisustva otvaraa kapija. Vojne snage u sedmoj komori behu pustile nevidljive zrake senzorskog zraenja niz ponovo otvoreni Put, traei bilo kakav znak prisustva Jarta. "Veza je stabilna", ree on. "Put je otvoren."

67. PUT Kamen je orbitirao oko Zemlje, kao i uvek od Odvajanja, uz samo jednu razliku - sada je bio okrenut severnim polom od Zemlje. Sedma komora sada je bila bezlina, ponorska tmina. Vuna polja su zadravala svu materiju dalje od severnog pola. Nita nije smelo da ue u podruje veze. Vesti su se brzo irile. Bilo je malo proslava. Stvarnost je pre bila neto to treba ozbiljno razmatrati nego proslavljati. Heksamonova opsesija se ispunila, ali bili su van svoje ogromne teritorije decenijama - a ko zna koliko je vremena prolo unutar Puta?

Predsednikovo novo telo jo uvek se pravilo. Korzenovski je stajao usred predsednikog stana u treoj komori, smetenom na vrhu najvie zgrade u viseem kompleksu u kome su oblakoderi lebdeli kao kristali sa paukove mree. Prostor je bio prazan i pun odjeka, osvetljen nedovrenom belinom neukraene okoline. Presednikova slika bila je projekcija iz izdvojenog odeljka ikove gradske memorije. "Dobar dan, Ser Inenjeru", pozdravi ga Faren Siliom. Korzenovski se nalazio pred slikom prekrtenih ruku. "Posao je obavljen, Ser Predsednie." "Video sam... i uo. Sjajan posao, sudei po vaim kolegama." "Hvala." "Moete li da objasnite zato je Put sada prazan na tolikoj duini?" Korzenovski odmahnu glavom. "Ne mogu, Ser Predsednie." Sve se svodi na lai.

"Da li je to moda zato to nas Jarti negde ekaju u zasedi?" "Ne znam ta Jarti misle, Ser Predsednie." "Mislio sam da moda imate neki nagovetaj... makar koliko i ja. Imao sam posetioce u gradskoj memoriji, trojicu." Korzenovski podie obrve, ali odvrati pogled, jer se nalazio na ivici potpune iscrpljenosti i eleo je da sedne. Iz poda iza njega podie se stolica i on sede. "Oprostite. Nisam spavao, niti sam koristio Talzit. Bilo je veoma naporno." "Naravno. Nije mogue zaista sanjati u gradskoj memoriji, a fantazije i varke su sjajno nainjene. Ono to sam video nije bila varka." Korzenovski prekrsti ruke, ne elei da nagaa. "Bio je Mirski", nastavi Predsednik. "I, za udo, Geri Lenijer, koji je umro... Ras Miini mi je rekao da je primorao Lenijera da nosi implant. To ne odobravam, ali malo ta mogu uiniti Miiniju... osim da garantujem da nikada nee napredovati dalje od senatora Zemlje. U svakom sluaju, u implantu se nije nalazila Lenijerova linost. Nali su unutra nekog drugog: nekog ko je nestao i bio smatran mrtvim dvadeset godina. Lenijerovu ker. Ko ju je vratio nazad?" Korzenovski jedva primetno odmahnu glavom. "A bio je i Rai Oi. Razgovarali smo. Lenijer i Mirski su vrlo malo govorili. Otvara kapija me je uplaio. Podsetio me je na vie dunosti, dunosti koje smo nekada prihvatili kao deo nae odgovornosti za Put... Da koristimo Put na nain koji e na kraju koristiti svim naim muterijama. I rekao mi je da ete vi uskoro nainiti nabor u Putu, koji e ga konano unititi." "Da", potvrdi Korzenovski. "Ti proroci oito mogu da idu kuda god poele. Lenijer i Mirski su sada otili. Neemo ih vie videti. Otvara kapija je jo sa nama. Kae da njegov posao nije zavren... Mada, skoro i da jeste, ako ste vi jo uvek ubeeni." "Jesam", potvrdi Korzenovski. "Ovo prevazilazi neposrednu politiku, zar ne? Obojica se nalazimo na kljunim poloajima. Ja imam mo da ometam plan. Ili mogu da ostanem po strani i pustim ga da se odvija, ak i da vam ga olakam." "Da, Ser Predsednie." "Jarti nam vie nisu neprijatelji?" "Izgleda da nisu, Ser Predsednie."

"Nee napasti iak? Spremni su da se povuku iz Puta, i svega to im on znai?" "Ne znam. Olmijev Jart..." Korzenovski zastade, nadajui se da nije rekao Fareu Siliomu neto to ovaj ve ne zna. "Znam za Olmijevog Jarta, mada mislim da pre sada Jart ima Olmija nego obrnuto." "Verovatno su se zbog njega Jarti povukli iz ovog kraja Puta. Poslali smo signal, koji je njegovoj vrsti javio da su ljudi definitivno uspostavili vezu s onim to oni nazivaju potonjom komandom. Konanim Umom Mirskog." "Tako mi je rekao i Rai Oi." "Verovato nas nee napasti, osim ako se pokae da je to bilo netano, ili ostane nepotvreno." "Ne mogu da zamislim Jarte kako odustaju od bilo ega, pogotovo od naina ivota za koji su se borili, od privilegija koje toliko cene. Mogu li ljudi biti toliko velikoduni?" "Obojica smo vodili rastrzan ivot proteklih godina, Ser Predsednie, radei za Heksamon a ne za sebe." "Tako smo se zakleli." EDa, Ser. Ali, postoje i vie dunosti. Kao to ste sami rekli." "Znamo li ta bi se desilo sa Heksamonom ako bismo ustrajali da ostavimo Put otvoren?" "Ne." "Je li mogue da potonja komanda ili Konani Um nae naina da ubedi Jarte kako se Put mora zatvoriti, i da Herksamon mora biti uniten da bi se to postiglo?" "Ne znam. Svakako je mogue." "Ja mislim da je i verovatno." Predsednikova slika kao da se pribliila Korzenovskom. "Znam ta je moja via dunost. Moramo ouvati Heksamon, ma ta mislila mens publica. Ma koliko ti proroci dosad bili utivi, ma koliko uda izveli, sumnjam da se moemo suprotstaviti tolikoj sili." Korzenovski se zagleda u svoje ruke. "Ne, Ser." "Znai, nemam izbora. Nareujem vam da unitite Put. Moe li se iak sauvati?"

"Da bi se potpuno unitio Put, i spreilo da se naini novi, esta komora mora biti takoe unitena. Kada bismo pokuali da..." On ucrta slike sabotirane este komore, Heksamonove vojske protiv druge Heksamonove vojske, graanskog rata, unitenja i rascepa kakve Heksamon nikad nije iskusio, ak ni tokom Odvajanja. "Nema izbora, ako elimo da unitimo Put i sauvamo Heksamon. iak je ve spreman da umre..." Predsednikova slika se smrai. "Zato", upita on tiho, "zato iko eli da postane voa ljudi? Mogu nas proglasiti za najvee izdajnike i razbojnike u istoriji Heksamona... Ali, neka bude tako. Proveriu da li je poslednja faza evakuacije zavrena. Hoete li da upozorite vojsku... Mislim da ne moraju znati ta se deava i zato, ali ne bi trebalo da izginu zbog svoje hrabrosti." "Upozoriu ih." "Sutra e me ugraditi u novo telo. Kada e unitenje poeti?" "Najranije kroz ezdeset sati, Ser Predsednie. Kako bi svi civili i vojska imali vremena za evakuaciju. "Preputam sve vama. Znate, Ser Korzenovski, bie mi milo to neu morati jo dugo da se bavim ovim stvarima." Predsednikova slika potamni i nestade, ostavljajui zvanian crte pozdrava i zahvalnosti Heksamona za izvrene usluge.

68. IZME\U Zavrili su svoj posao na iku. Sada su se kretali svojim skrivenim vodovima ka takama izmeu svetova. Lenijerov oseaj za vreme bee nestao; ne ba neobino, s obzirom da je bio mrtav. Ali, i dalje je mislio, i dalje se seao; um mu je nekako radio u novoj sredini koju je sainio i odravao Pavel Mirski. Jesam li sada mrtav? upita on Mirskog. Da. Naravno. Nema zaborava. Da li bi radije zaborav? Nije ba onakav kakvim ga hvale. Ne... Nae vreme ovde je obavljeno. Moemo da biramo... da biramo kako emo poi kui. Lenijer poele da se nasmeje. Priznao je to Mirskom.

Divno, zar ne? Tolika sloboda. Moemo se vratiti kao to e se vratiti Rai Oi, ili nekim drugim putem... mnogo duim, mnogo napornijim. Otprilike je objasnio Lenijeru kuda bi taj put vodio, i koliko bi trajao. Lebdei u utenom, smirenom izmeu, Lenijer je primio podatke, ve se oseajui odvojenim od stvarnosti koja mu je bila ivot. Oba puta su delovala prihvatljivo... ali, drugi je bio izuzetan. Samo je retko pokuavao i da zamisli tako neto. Potpuna sloboda, putovanje nad putovanjima... i, kao to je Mirski napomenuo, putovanje sa konanom svrhom. Konanom Umu treba mnogo posmatraa uz put, mnogo izvetaja o napretku. Moemo mu pruiti stalan izvetaj, od poetka do kraja. Neemo poetiovde? upita Lenijer. Ne. Vratiemo se na poetak. Mi smo, na kraju krajeva, samo posmatrai, ne glumci, sada kad je na posao obavljen. Podaci koje sakupimo ne mogu nikako uticati na vreme iz kojeg ih sakupimo. Lenijerove misli ponovo postadoe kristalne, i on oseti novi otar talas oseanja pomeane dunosti, ljubavi i nostalgije. Jo nisam presekao svoje korene u sadanjici. Mirski priznade da nije ni on; ne potpuno. Hoemo li da se oprostimo? Kratko, neupadljivo. Od onih koje volimo. Po poslednji put? upita Lenijer. Za vrlo dugo vreme koje dolazi... ali, ne obavezno zauvek. Sada si ti nejasan. To nam je privilegija, sa ovolikom slobodom! Kuda e poi da se oprosti? Moram da naem Karen. A ja u da naem Garabedijana. Hajde da se naemo za, recimo, nekoliko sekundi, pa da ponemo? Lenijer ustanovi da jo moe da se smeje, a oseanje lakoe u njemu zadravao je samo onaj isti teret dunosti i nostalgije. U redu. Za nekoliko sekundi. Ma koliko to potrajalo. Zajedno su pojurili putevima rezervisanim za fine poruke subatomskih estica, skrivenim vodovima prostora-vremena.

Karen je koraala sa troje zemaljskih senatora svee obojenim ulicama melburnkog logora. "Ovo zovu logorima. Za mene su to palate", ree senator iz June Australije. Nai ljudi e im zavideti..." Ta rasprava trajala je itavog jutra, a ona se sve bre umarala od nje. Dan e biti nepodnoljivvo dug; jo sastanaka, jo beskorisnog opiranja, jo svesti da nikad, u itavoj ljudskoj istoriji, nee moi da se oslobode svog majmunskog porekla. Karen se zaustavi i oseti da joj kolena drhte. Neto je izviralo u njoj, plima ljubavi, tuge i radosti; radosti to je provela tolike godine sa svojim muem, radei zajedno, inei koliko god dvoje ljudi moe. Apsolutno. Nismo savreni; dovoljno je to smo uinili ono to smo mogli. "Geri", ree ona. Mogla je da oseti njegovo prisustvo, skoro i da ga udahne. Oi joj se ispunie suzama. Neto u njoj je govorilo: Ne sada. Nemoj se izgubiti pred ovim ljudima. ali oseanje se nastavljalo i ona je podie ruke kao prema dalekom suncu. Senator iz June Australije se okrenu i zbunjeno je pogleda. "Jeste li dobro?" upita ona. "Oseam ga. To je stvarno on, nisam samo ja." Ona vrsto zamuri, spusti ruke i stisnu ih uz bokove. "Oseam ga." "Nedavno je izgubila mua", objasni ostalima senator sa junog ostrva Novog Zelanda. "Pod velikim je stresom." Karen ih nije ula. Umesto toga, sluala je poznati glas. Uvek smo bili ekipa. "Volim te", apnu ona. Nemoj otii. Gde si? Jesi li to zaista ti? Ona ponovo podie ruke, poseui za vazduhom, jo uvek murei, i u kratkm trenutku oseti dodir njegovih prstiju na svojima. Ima jo mnogo iznenaenja, ula ga je kako kae, a onda je dodir nestao, i on kao da se povukao preko ogromnog rastojanja. Ona otvori oi i ugleda zbunjena lica oko sebe. "Moj mu", objasni ona, nekontrolisano drhtei. "Geri." Poveli su je do malog parka izmeu zgrada. "Dobro mi je", ree ona. "Samo da malo sednem." Za trenutak, okruena mladim drveem i dobro odravanim travnjakom, sa Heksamonovom arhitekturom na nekoliko desetina metara dalje,

pomislila je da bi mogla ponovo da se nalazi na iku, u gradu druge komore, pre nego to je upoznala Gerija i radila sa njim; sve to je bilo samo poetak... Ona se strese i duboko uzdahnu. Glava joj se polako izbistri. Dodir je bio snaan i svakako je dolazio odnekud spolja; nije halucinirala, iako je sumnjala da e ikada moi da ubedi druge u to. "Bie mi dobro. Zaista. Sada mi je sasvim dobro."

69. POETAK PUTA Korzenovski je poao na sentimentalno putovanje. @eleo je da dodirne povrinu Puta pre nego to pone da ga unitava. Znaio mu je vie od jedinog deteta; bio je toliko veliki deo njega da je prekid njegovog postojanja bio kao neka vrsta samoubistva. Poavi liftom ka povrini sedme komore, pripremio je svoje zatitno polje i saekao da masivna vrata skliznu u stranu i otkriju onu fantastinu perspektivu, nalik na neto iz beskrajnog sna. Uzevi u obzir vreme koje je proveo u obliku oblaka neaktivnih deliminjaka, zaista je iveo samo u svom prvom stoleu i u ovih etrdeset godina. Po merilima Heksamona bio je mladi; svakako mlai od sopstvenog dela, ako ma koje merenje vremena moe da se primeni na Put. Pumpe isisae vazduh iz kabine lifta, vrata se otvorie i on poe niz drelo ivotinje koja jednom bee progutala njega, Heksamon, Jarte i desetine drugih rasa, otvarajui trgovinu izmeu razdvojenih svetova, razdvojenih vremena, ak i razdvojenih univerzuma. Pod od sprenog, golog kamena i metala u sedmoj komori protezao se gotovo deset kilometara, siv, hladan i mrtav. Iza toga leala je povrina samog Puta, bronzane boje, i nimalo beivotna. Korzenovski je znao da e, ako priblii oko povrini, videti odseve crne i crvene boje, kao u nekom beskonanom kljuanju; ivot samog prostora-vremena, vakuum koji je napet i ukljeten i naveden da pokae naopaku stranu. Bronzana cev, iroka pedeset kilometara, pruala se pred njim do u beskonanost. Ono to je odgovaralo svetlosti iz cevi u zatvorenim komorama ika ovde se prualo sreditem kao bledo svetlucava traka. Za trenutak je osetio vrtoglavicu, kao da je zaista postao deo izmuene geodezije koja je objanjavala neverovatno postojanje Puta. ekao ga je mali, lini atl. Uao je i poleteo na visini od nekoliko metara nad ravnim tlom, preavi granicu sedme komore, i zaustavio se i ostao da lebdi na tridesetak kilometara od junog pola.

Korzenovski izie iz atla i zaustavi se nekoliko santimetara iznad gole povrine Puta. Uklonio je deo zatitnog polja oko stopala. Sada je stajao na samoj porini. Izuvi papue, dotakao je bosim stopalom ono to nije bilo ni toplo ni hladno, to je imalo samo jednu osobinu u tom trenutku, vrstou. Povrina Puta nije se zanimala za zakone termodinamike. Korzenovski se sae i protrlja povrinu dlanom. Uspravio se, potom, oseajui svoj temelj - misteriju Patricije Vaskez - sada veoma jako, kao da mu neko gleda preko ramena. To je i njeno delo, na neki nain, pomisli on. Na potomak, udesna nakaza. "Nikad nita nije isto, osim tebe", ree on obraajui se Putu. "Nainila su te prerano roena deca. Nismo znali ta e nam znaiti. Dozvolio si nam da sanjamo divne snove. A sada moram da te ubijem." ]utke je stajao nekoliko minuta na nestvarnoj povrini koja nije reagovala, a onda se vratio u atl, pa u buotinu sedme komore.

70. PUT "Mi smo zatvorenici", ree Rita Demetriosu na jezeru, u dugom drvenom amcu na vesla. "Svi mi. Kraljica je mrtva, kao i Damal Ata. Oni nisu ovde." "U redu", odvrati Demetrios. "Slaem se da neto ne valja. Ali, kako to misli, zatvorenici?" "Ovo je test, eksperiment. Jarti." "Ta re mi nije poznata." Rita mu dotae lice dlanovima. "A da li ipak osea? Da smo zatvorenici?" "Verovau ti na re." "Sea li se Kelta po imenu Lugotriks?" Sa obale polete jedan ibis i spusti se na pramac. Otvorio je kljun i progovorio. "Sada sme da se sea."

Rita se probijala unazad kroz svoju prolost, krijui se. Zato da se sea? Nije mogla nita da uini; nije bilo naina da pobegne, kada noge kojima bi trala nisu stvarne. Neko vreme je bila u poseti kod majke, sedei u kui od kamena i gipsa blizu Lindosa, priajui o nebitnim stvarima. Oputala se na suncu, koje nije bilo onoliko toplo koliko bi trebalo, niti toliko blistavo. Na putu ka hramu, gde je

nameravala da samotno provede dan, sopstvena senka je pretee, koraajui, duga pod jutarnjim suncem, koraajui po praini i ljunku. Gledala ju je sa blagim zanimanjem, a onda se zaustavila. Senka je podigla ruke; Ritine su ostale sputene. Senka je poela divlje da mae. Izduila se, prela put, pa preko suve ograde i kamenih zidova, sve do mrtvog vonjaka. Grane drvea su se povijale pod njenim dodirom. Putem je stigao mladi crne kose. Neko vreme je stajao kraj Rite, gledajui kako se senka izduuje do ostrvskog horizonta, pa preko neba i urnih oblaka. Rita ga pogleda, nimalo radoznala. On joj se obrati: "Gubimo te, Rita Vaskajza. Ne sme da se krije. Ako ne uspemo da te zadrimo, tvoja linost e se rastvoriti u sopstvenim seanjima. Morali bismo da te inaktiviramo. Zar ne bi radije nastavila da misli?" "Ne", odgovori ona. "Znam ta radim." Otrala je od mladia, ali u mislima ili seanjima ili ve u tome gde se nalazila, nainila je vrlo pogreno skretanje. Rita je uletela u skladite svih svojih komara. Pre nego to bi stigla da se inaktivira, ugledala je duhove svih koje je ubila, kako lebde nad krvavim morskim vodama, sa pitanjem na usnama i noem u rukama: Zato si nas ubila? Ona je ubila Geu. A sama nije mogla da umre. Njena psiha, njena leptirica, leala je probodena u kutiji, i ispitivali su je i dodirivali udovini sakupljai. Gledala je salu za salom, sve blistavo osvetljene, kako se pruaju milionima milja, oiviene elinim sanducima, i u svakom sanduku, niz za nizom, bili su ljudi - bebe, starci, babe, devojke, mladii, trudnice, vojnici, svi su joj dolazili na inspekciju do najsitnije pojedinosti, stvarniji od svega u njenim stvarnom ivotu, grei se na iodama koje su im prolazile kroz srce. Ja sam sa vama, ree ona. Ne mogu da pobegnem od vas. Ali, beala je. Poto nije imala fiziko telo kojim bi trala, gonila je svoju linost kroz sopstvena seanja, svim putevima svog uma, panina od tuge, straha i krivice. Beala je sve bre i bre, sve dok nije izgledalo da se istopila i potekla kao voda, voda koja panino tei da se razbije u hladne kapi, rasute i bezline... Bez sredita, gotovo bez svesti. Kratka toplota pre nitavila.

71. IAK

iak, lansiran pre trinaest stolea po sopstvenom raunanju vremena, bio je nesumnjivo najvee pojedinano dostignue ljudske rase, a postao je jo vei posle stvaranja Puta. Na njemu su se nalazila dva najlepa i najvea grada itavog oveanstva, jo uvek nenastanjena u potpunosti; takoe, i najjae oruje ikada stvoreno; rodno mesto najnaprednije i najire civilizacije, sredite filosofije koja je nadjaala sve ljudske religije - iji su mnogi sastavi, istina, bili ugraeni u mit o Dobrom oveku, koji je otelotvoravao nesavren, ali velianstven izraz opte tenje za Pravednim Napretkom, Zvezdom, Sudbinom i Pneumom: univerzumom, istorijom i ljudskim duhom; iak, prolazno, i, ak, skromno ime za toliki poduhvat. Faren Siliom razmiljao je o svemu tome u svom stanu. Nije imao vremena da se privikne na svoje novo telo; na neki nain, bilo mu je ao traenja materijala, ali je eleo da bude u fizikom obliku kada bude okonavao ivot. Ako iak treba da umre, on e umreti sa njim, radije nego da objanjava svojim graanima ta je to uinio, i zato. Uprkos udnoj melanholiji - neto slino onome to je video na licu Korzenovskog - nije se oseao ba kao izdajnik. Nesumnjivo, po merilima kosmike pravde, bie heroj; ali, nije se oseao ni tako. Postao je nita vie do li sitan provodnik u elektrinom kolu istorije, sudbina koju najdublje osete politiari koji veruju, ili se nadaju, da kontorliu situaciju. Znao je svoje mesto u istoriji ika, iako uopte nije bio siguran da e to biti asno mesto. Bez ikakvih ovlaenja, samo zahvaljujui moi to se naao na odreenom poloaju u odreeno vreme, naredio je - ili je barem pomogao unitenje asteroidnog zvezdanog broda. Uinio je to iz razloga koji su bili neizbeni i ispravni, pa ipak ih ni sam nije jasno razumeo. Ubedili su me bogovi. Istoriari su retko ljubazni prema voama. Njegova porodica do tog trenutka ve je bila na Zemlji, u logoru u jugoistonoj Aziji. Njegovo dvoje dece, zaeta i roena na prirodan nain - u skladu sa njegovim naderitskim verovanjima, ali, naravno, uz dosta pripomoi Heksamona, poto nije bio ortodoksan - ta deca e odrasti pod veim uticajem Zemlje nego orbitalnih tela, to je mogao da predvidi; okruzi e se najverovatnije zatvoriti, pruajui pomo, i materijalnu i duhovnu, ali okreui se ka sebi. Stoga e za stolee ili dva prestati da budu ivotni, i njihove zajednice e zapoeti dug proces opadanja, kao - pozajmio je primer iz zemaljskih iskustava, kao to bi moda uinio Geri Lenijer - kao kad se jagnjetu rep podvee kanapom, odvojen od roditeljskog tela. Ko je mogao da predvidi takvu mogunost tokom oduevljenja Odvajanja? Zemlja e napredovati sama, poto je dobila moan podstrek; ko moe rei kuda e otii, posle Oporavka i tako snanog uticaja Heksamona? Bio je postavio monitore i deliminjake na nekoliko mesta irom ika, i povezao ih sa svojim ulima, kako bi mogao da potpuno iskusi trenutak kada - ako -

doe. I dalje je sauvao malu i verovatno glupu skepsu. iak je oduvek postojao. Barem u njegovom ivotu... Osetio je talas sentimentalnosti nad starim vremenima u Putu, i to ga je posramilo. Ali, ta vremena bila su toliko laka za razumevanje, makar da nisu bila nita jednostavnija. Nikada nije ni pomislio da bi mogao da oseti nostalgiju za udesnim dometima dela Korzenovskog. Jo od Odvajanja je izgledalo da Heksamon ne zna tano gde se nalazi. Nikada ne bee naao dom.

72. POETAK PUTA Olmi prui ruku da dotakne tup, na krivo ogledalo nalik, kraj toka i oseti da mu ovaj gura prste du mesta gde ih je pritisnuo, i da ih gura i kada je promenio ugao pritiska. Bez ikakvog trenja, neizmerno moan, tok je nekada obezbeivao svu energiju za Heksamon kroz ovu promenu prostora i vremena. Korzenovski ga je posmatrao kroz mehur. "Moe li da ue u tokobrodove?" "Mogu, barem u jedan", odgovori Olmi. "Ali, moj otisak je jo uvek na onom." On pokaza prvi brod u nizu, najblii toku, postavljen kraj mehura koji je pokrivao buotinu. Ostaci tokobroda kojeg bee unitio upad Jarta bili su uklonjeni, i zamenio ga je drugi brod u nizu, a bio je pridodat i trei. "Nosio nas je niz Put i kroz kraj koji se zatvarao, tokom Odvajanja... sa Patricijom Vaskez i Gerijem Lenijerom. Usput smo ostavili predstavnike sa Timbla i drugih svetova... a Patriciju smo ostavili da otvori kapiju u geometrijskim naslagama." Lebdeli su du buotine i zaustavili se kraj tokobroda. "Ne seam se da je to bio ovaj brod", ree Korzenovski. "Meni su svi slini." Olmi pritisnu dlan na krug urezan u boku tokobroda i ulaz se beumno otvori, poput blende. Unutranjost je mirisala na metal i istou, bez primesa jakih mirisa i slobodnog dekora. Svetlost prodre kroz ulaz, bljesnuvi na tamnom metalu i kamenu buotina na suprotnom zidu. Uli su. Olmi odlebde du bledopurpurnih vunih linija do brodskih kontrola. Korzenovski, opet, prie prozirnom pramcu. Iza njih je unutranjost broda bila senovita i nema, dug cilindar prekinut ovde i onde oblim delovima neuoblienog nametaja. Postoje li ogranienja ako ga ti koristi? upita Jart. Mislim da ne, odgovori Olmi. Nekada je bio visoko rangiran, gotovo koliko i Heksamonov senator, uz dodatnu prednost povezanosti sa vojnim snagama; koliko

je znao, njegov status jo nije bio promenjen. Nije sumnjao da e brod odgovoriti na svako njegovo nareenje. Vojne snage nisu oekivale bitangu u svojim redovima, iako je Olmi jednom ve igrao i tu ulogu. Svakako nisu oekivali bitangu koja bi ukrala tokobrod i odvezla ga niz Put... Uz Predsednikov uticaj - i malo pomoi od opreznog Tapija, koji je jo bio negde na iku - uspee. Olmi stavi dlanove u kontrolna udubljenja i stvori veliko pritanino polje oko tokobroda. U tamnoj buotini, zeleni i purpurni odbljesci poigravali su po zidovima od metala i kamena. Tokobrod se polako uputi ka mehuru. Korzenovski je, sa pramca, ucrtavaem naredio mehuru da prihvati upad. Probie mehur i zariti se u tok. Tok e proi kroz sredite broda, niz kanal za tok koji je davao brodu izgled preseka slova U. Kada brod bude visio o toku, otvoreni kraj slova U e se zatvoriti, a drai toka e stegnuti produenu singularnost. Na Olmijevo nareenje, drai e se poviti pod odreenim uglom, i tok e poneti brod napred. "Moj deliminjak objavljuje uzbunu konane evakuacije", ree Korzenovski. "Nabor na Putu e poeti kroz est asova. Dotle bi trebalo da dobro odmaknemo niz Put." Olmi klimnu. Tapi e moda ostaviti svog deliminjaka da nadgleda operacije, kao i svi ostali vojnici; ali na iku vie nee ostati niko ivi. "Jeste li umorni od ivota, Ser Inenjeru?" iznebuha upita Olmi. "Ne znam", ree Korzenovski. "Umoran sam da ne znam ni ko sam." Olmi se sloi s tim. "Za saznanje ko smo", ree on, podiui zamiljenu au u zdravici. Potom polako potisnu tokobrod napred, kroz mehur i u dugu traku krivog ogledala singularnosti.

73. IAK Poslednji arhivisti i arheolozi Heksamona povukli su stotine hiljada svojih urno nainjenih deliminjaka iz druge i tree komore, gde su ovi obavljali konano ispitivanje ikovih gradova. Zbog nedostatka vremena, ostale komore bile su zanemarene. Sadraj gradske memorije ika i razni biblioteki centri bili su oieni; jedino to je ostalo nedirnuto bila su skrivena skladita podataka, privatna sklonita koja su tokom stolea stvarali pojedinci koji nisu verovali direktnim vezama sa bibliotekom. Ko moe da kae koliko istorije e biti izgubljeno kada ta privatna skladita budu unitena, a niko ih nije otvorio ni analizirao?

Arhivari su bili besni to je Heksamon, pre Odvajanja, imao stolea da ispituje naputene gradove, a veina istraivanja je naputena zbog daleke mognosti da se neto narui u estoj komori. Posle Odvajanja, arhivisti su mislili da imaju vremena koliko ele, ni ne pomiljajui da e doi ovakav dan... Vojne snage behu se povukle sa poslednjim arhivistima. Sada je preostalo samo nekoliko pojedinaca koji su eleli samoubistvo ili ogromno uzbuenje - i Faren Siliom, spreman da se iskupi za svoju odluku, ma koliko da je ispravna bila. Sedeo je u visokom, neukraenom stanu koji je gledao na grad u treoj komori, ucrtavajui umetnike simbole oko sebe, strpljivo ekajui. Do sada, niko nije znao da je on ovde - niti gde je. To ga je spaslo neprijatnosti spasa u poslednji as, ako bi iko bio toliko neutiv da omete graaninov voljno izabrani put ka smrti. Nije bilo predznaka nailazeeg unitenja. iak je bio stabilan, svetlost u cevi mirna i blistava.

74. PUT "Podeavam ubrzanje na jedan G za prvih nekoliko minuta", objavi Olmi. Pri tom, on upita Jarta: Da li zna gde e biti tvoji? Stanice singularnosti postavljene su na razmacima od oko pet miliona kilometara na podruju Jarta. Najpre emo naii na odbrane toka i barijere. Onda ne bi trebalo da putujemo preterano brzo, zar ne? Ne vie od jedne petine c. To je maksimalna brzina svih naih brodova u toku; sve to putuje bre, automatski biva uniteno. Pretpostavljam da e moi da na neki nain upozori svoje pretpostavljene da nismo zlonamerni? Kada doe vreme, delovau preko tebe. Poto je barem imao iluziju da kontrolie stvari, Olmi nije eleo da ponovo izgubi kontrolu. Objasnio je situaciju Korzenovskom. "Trebalo bi da odmaknemo milion kilometara niz Put, kada raspad pone", ree na to Inenjer i ucrta svoje proraune Olmiju, koji je razumeo barem inioce ubrzanja u unitenju Puta, brzinu koja im je potrebna da preteknu unitenje, i koliko vremena e imati na svom nepoznatom odreditu da uine ono to Jarti budu smatrali za potrebno. Da li se za ovo pripremao proteklih godina?

Mislio je da se priprema za rat; ne za ludaku trku niz Put u kvazireligioznoj poteri za raun Jarta - trojanskog konja. Ipak, znao je da ima mnogo sree; barem njegova greka nee unititi Heksamon. Njegova rtva, u poreenju sa izbegavanjem same mogunosti takve propasti, bila je nebitna. On pozva prikaz junog pola sedme komore, koji se polako udaljavao iza njih. Slika nije pokazivala aktivaciju odbrane na nivou senzora duboko u Putu, niti polja koja automatski ciljaju. Bez oseanja kretanja - tokobrod je raspolagao sopstvenim sistemom za ponitavanje - poeli su da ubrzavaju do jednog G. "Idemo", ree on kratko. Korzenovski i nehotice stade da ponovo i ponovo modeluje niz dogaaja koji su se sada odvijali u maineriji este komore. Izvesni kontrolni centri podlei e planiranim grekama za nekoliko minuta. Drugi mehanizmi e pokuati da nadoknade te greke. Ubrzo e uspeti, ali e pri tom biti izloeni naporu i suprotnostima u konstrukciji, koji e dovesti do njihovog nepopravljivog kvara. vorovi projekcije pokuae da to spree dovoljno dugo da bi robotski radnici i monitori ispravili neravnoteu; kada te popravke ne budu izvrene, i kada vorovi budu morali ponovo da se ukljue kako bi izbegli sopstveno unitenje pod rastuom nestablnou Puta, itav sloj mainerije u estoj komori e otkazati. Tako e poeti nabor u Putu. Tamo gde nabor pone, Put e brzo postati nepogodan za ivot. Osnovne fizike konstante brzo e se menjati; ono materije to ostane u Putu prestae da postoji, pretvarajui se u razliita zraenja koja se ne sreu u normalnom prostoru i vremenu. Ta zraenja brzo e se raspasti na estice nalik na fotone, vrlo velike energije, koje e procuriti kroz nabor i pojaviti se u neposrednoj blizini ika - i u sluajno odabranim podrujima na stotinu hiljada svetlosnih godina oko Sunca. Uavi u normalan svemir, zadobie prirodu stvarnih fotona, pojavivi se kao blistava prikaza erenkove plave. Korzenovski zatrese glavom, na ivici suza. Za razliku od Olmija, on se nikada nije podvrgao promeni koja bi uklonila takve izlive oseanja. Ono to je oseao bila je duboka tuga, koja je obuzimala i onaj deo njega koji je bio Patricija Vaskez. Njihova zajednika Misterija, ma koliko puna njenih opsesija, znala je ta e biti uniteno, i koliko je to bilo vano Inenjeru, koliko je inilo sastavni deo njegovog postojanja. "Upravo poinje", dobaci on Olmiju. Iz senovitog zadnjeg dela tokobroda istupi Rai Oi, prepavi Korzenovskog. "Veoma cenim vau hrabrost", ree on Korzenovskom.

Korzenovski polako odmahnu glavom.

75. OSNI EUKLID Suli Ram Kikura vie nije bila zarobljenik Heksamona. Osloboena iz kunog pritvora, ponovo je bila slobodna, slobodna da razmilja o zbrci i suprotnostima iz proteklih nekoliko nedelja. Neprestano je mislila kako Olmi sigurno igra neku vanu ulogu u svemu tome; moda ak i zna ta se zaista deava. Niko drugi nije znao. Sav njen bes i osujeenost bili su potisnuti oseanjem dunosti. Prvo je morala da proveri da unitenje ika - ako se desi - nee ugroziti orbitalna tela ni Zemlju. Nije imala dovoljno tehniko iskustvo u takvim stvarima, ak ni ako bi upotrebila pun kapacitet svojih implanta, da bi sama dola do bilo kakvog korisnog zakljuka. Za trenutak se prepustila uivanju to su joj svi pravci komunikacija slobodni i nenadgledani, i odlui da potrai Dudit Hofman. Kada je pozvala Hofmankinu zemaljsku rezidenciju u Junoj Africi, ekala ju je poruka, koju je preneo ovlaeni deliminjak sa uputstvima da razgovara samo sa odabranim ljudima, meu kojima je bila i ona. Deliminjak joj je objasnio kako je Hofmanova bila na iku do poslednjeg asa, i da se sada nalazi na atlu koji se vraa u Osni Euklid. Deliminjak je bio spreman da ugovori sastanak; moda je mogue, ako Heksamon nije zatovrio kanale, da i odmah razgovara sa njegovim originalom. Da li to eli? Ram Kikura, koja obino nije volela da se namee, sada nije oklevala. "Ako moe da otvori kanal, bila bih ti veoma zahvalna." Hofmankin deliminjak izvri neophodne provere, ustanovi da su kanali jo slobodni, i u Ram Kikurinoj dnevnoj sobi se pojavi sama Hofmanova, sedei u belom seditu atla, iscrpljena i nesrena. "Suli!" uzviknu ona, pokuavajui da odglumi utivo zadovoljstvo. "Tamo gore je opta propast. Nismo uspeli da postignemo ni treinu onoga to smo eleli... Ako sve ode, toliko emo izgubiti..." "Da li zna ta se deava?" "Nije ak ni poverljivo!" odgovori Hofmanova, uzbueno maui rukama. "Premijer je opozvao sve mere predostronosti..." "Znam. I ja sam slobodna."

"Ponovno otvaranje Puta pretvorilo se u propast. Kau da se u Putu pojavila nestabilnost - ali, ne mogu da poverujem da Korzenovski nije bio spreman na to." "A Mirski?" upita Ram Kikura. Hofmanova protrlja vrat. "Upozorio nas je." Boja njene slike se odjednom promeni. Ona izvi obrve i pogleda ulevo - gde se moglo nalaziti prozirno mesto na zidu - i licem joj prelete izraz zbunjenosti. "ta je to?" upita ona ostale oko sebe. Ram Kikura zau priguen amor drugih glasova. Ona pogleda kroz svoj prozor, ka luku tame koji se video iza ruba onoga to je nekada bio polaz za tok. To mesto vie nije bilo mrano; blistalo je avetinjski plavim sjajem. "Neto se deava", ree Hofmanova. "Prenos..." Izbledela je uz tiho zujanje prekinutih linija. Ram Kikura zatrai sliku spoljanjosti okruga i dodade: "Gde je iak? Pokai mi taj oktant." Nasred njene dnevne sobe pojavi se blistavo plavi krug, oaravajui i duboko uznemirujui. Nije blokirao treperenje zvezda koje su se videle iza Zemlje. "iak", naredi ona. "Pokai mi gde je iak." Projektovana crvena linija se obmota kao zmija oko belog predmeta veliine zrna graka i tu mirnu. Sjaj nije poticao sa ika, niti je bio ogranien na okolinu zvezdanog broda; kao da je dolazio iz itavog svemira, iz svih pravaca. Predmet veliine graka postajao je sve sjajniji pred njenim oima. "Poveaj", zatrai ona. Znala je da irom Osnog Euklida desetine hiljada stanovnika zahteva istu sliku; slika sa njenog projektora bi povremeno zatreperila kad bi se ubacili okruni pojaivai signala. iak se pojavi uvean, sa izotrenim pojdinopstima, okruen bledom koronom jo blistavije plave boje. Severni pol bio je okrenut od Zemlje i svih okruga, ali sada je blistao juni pol. Koncentrini i irei prstenovi blistavih takica stvarali su se iza junog pola, praeni jo blistavijim prstenovima, a zatim i neprekidnim sjajem. To su se ubacile maine Bekmanovog pogona; bila je sigurna u to. iak nije koristio taj pogon od Odvajanja; sada se asteroidni zvezdani brod pokretao dalje od Zemlje i od okruga. Ono to je bilo samo intelektualno razmatranje sada je postalo stvarnost; iak se pripremao za smrt. Nekako je znala da je Olmi jo tamo, ili vrlo blizu ika - moda i u samom Putu.

Ram Kikura, kao i Olmi, nije vie mogla da plae. Sedela je u napetoj tiini, gledajui kako senzori Osnog Euklida prate iak. Koliko dugo? Bljesak Bekmanovog pogona se pojaavao sve dok slika nije morala da se podesi zbog sjaja. Plima unitene materije izvirala je iz kratera junog pola, stvarajui dug, ljubiast potez etkicom preko neprirodne plave boje. I boje i okolnosti bili su van pameti; oseala se kao da prati vetaku zabavu, koja prikazuje neto daleko i divno, ali malo verovatno. To boli, pomisli ona, dok su joj implanti stalno radili kako bi savladali emocionalno preoptereenje. Znam da je on tamo. A to je i moj dom, mesto gde sam se rodila, odrasla i radila - u Putu. Jedva je mogla podneti da gleda, ali se ipak nije ni pomerila. Dugovala je svojoj prolosti toliko, da sedi i gleda je kako umire.

76. ZEMLJA Sa neba su stizale stotine hiljada ljudi. U Melburnu behu nastupili verski zanos i pobune; Karen je ula zvuke, kao daleku tutnjavu talasa, sa balkona svoje hotelske sobe. Posle dogaaja u logoru za izbeglice naredili su joj da uzme nedelju dana odmora - bio je to poklon koji joj se nije dopao, poto nije imala drugog posla sem da razmilja. Hladno je posmatrala predstavu. U njenom ivotu uda su se samo umnoavala; posle dogaaja u protekle dve sedmice, sada gotovo da ih je oekivala. Imala je neko nejasno oseanje da je ovaj sjaj u vezi sa ikom, ali asteroidni zvezdani brod se nije video. Ipak, u pono, ugledala je ljubiasti odsjaj Bekmanovog pogona kako se podie sa obzorja na severoistoku, kao zrak svetlosti. Izbledeo je na tri irine dlana iznad obzorja, to je znailo da je velik - duine vie desetina hiljada kilometara. Nije znala ta to znai; pomislila je da je to moda samrtni sjaj ika, ali to je tek predstojalo. Smestivi se u lealjci na balkonu, umotana u demper zbog none sveine, gledala je preko jasno osvetljenog neba Melburna, steui keramiku olju, pomalo drhtei ne samo od hladnoe, nego i to je popila suvie kafe. Znala je da je izmodena; pomiljala je da e moda jednog dana moi da se sabere, da sprovede sopstveni Oporavak, moda i da postane potpuno ljudsko bie; ali u ovom trenutku zavesa je bila sputena, jer su se kulise prerasporeivale. Ono to e se pojaviti kada se reflektori ponovo upale moda e biti nova Karen Ferli Lenijer, ili moda samo obrada stare; u svakom sluaju, nadala se da e biti

uspenija. Moda e joj Andija pomoi; ali, dok zaista ne bude videla ker, i ona e biti nestvarna i fantastina kao i ovo nono nebo. Mlaz kao da je sa svakim trenutkom postajao vei. Potom je shvatila da se to Zemlja okree, moda dovodei iak na vidik, ukoliko je jo postojao. Nije vie osetila dodir sa Gerijem. Poela je da se pita nije li zaista samo bila prenapregnuta; ali neki unutranji glas ju je uveravao da je iskustvo bilo stvarno; to je bio Geri. Ve samo to bi joj dalo snagu. Ako su sile iza Mirskog spasle njenog mua, ili mu dale nekakvo dodatno postojanje posle smrti, onda e moda na kraju i sve drugo ispasti kako treba; moda e njen ivot, ma koliko sitan u nizu milenijuma i u poreenju sa svetlosnim stoleima, ipak biti na neki nain koristan, biti vredan nastavka. Mada, ne zauvek. Geri, ma koliko se moda na kraju pokolebao, ostavio joj je to: da su starost i smrt i promene prirodni, ak i neophodni, ako ne graanima Heksamona, onda onim ljudima koji nisu videli sporu evoluciju produetka ivota tokom stolea. Jednog dana e dozvoliti sebi da ostari i umre. Ona se nasmei, pomislivi ta bi na to rekla Ram Kikura. Neto se podiglo na severoistoku, na poetku ljubiastog mlaza; blistava, mirkava stvar koja je pre liila na neki daleki, stalni vatromet nego na iak. Iznenada je postala blistava kao Sunce, i okupala Melburn svetlou punog letnjeg podneva. I dalje drei olju za drku, naglo je podigla ruku da zatiti oi i pritom zviznula samo sebe po uvetu. olja joj ispade na betonski pod i razbi se. Psujui na engleskom i kineskom, ona skoi iz lealjke, pa kroz otvorena staklena vrata pohita u kupatilo. Tamo je mirkala na svoju sliku u ogledalu, jer joj je lice bilo skriveno negativom slepe take koja je na ivicama postajala zelena i crvena. Bljesak je bio nem. Hotel je utonuo u tiinu; zamro je zvuk ak i dalekih nemira. Kada joj se vid povratio, ona proviri kroz vrata kupatila. Napolju je nebo bilo tamno. Ona oprezno izie na balkon, drei, za svaki sluaj, ruku blizu oiju, i zakilji ka mestu gde se nalazio iak. Mlaz je i dalje bledo blistao u tami; nekoliko stepeni iza njegovog kraja, sve to je ostalo od ika bila je uskovitlana, tamnocrvena lopta veliine njenog nokta na palcu.

77. IKOV GRAD

Faren Siliom oseti zvuk drobljenja pre nego to ga je uo. Dopro je do viseih zgrada kroz visee kablove i njihova sidrita, i od toga je pod poeo da vibrira, da su ga kosti zabolele. Monitor u estoj komori mu je prenosio svoje utiske: Severna buotina koja je vodila u sedmu komoru bljuvala je mlazeve bele i zelene svetlosti. Mlazevi su rasli du ose komore, irei se dok nije dostigao duinu od trideset kilometara. Oi monitora pratile su mlazeve do suprotnog, junog pola, gde su se razbili u blistave prstenove ljubiaste i plavozelene boje. Mainerija u estoj komori vie nije radila. Monitor je svu panju obraao na samu komoru. Pod kao da se propinjao, ali to je bilo nemogue - zvuk i vibracije morali bi biti mnogo snaniji. itava podruja mainerije, od po desetak kilometara irine, stvarala su mehure i podizala ka osi kao mehuri sapunice. Ni to nije imalo smisla. A onda se zvuk pojaao. Severni pol se rascepio iz sredita ka spoljanjosti, kao staklena ploa koju pogodi metak. Radijalni komadi asteroidnog kamena i metala podizali su se s pola i ludaki krivudali zbog naprezanja usled nejednakog centrifugalnog ubrzanja, i napolju i unutra. Sporo, kao u snu, padali su ka dnu doline, udarajui i drobei. Tamo gde su ostavili pukotine na polu, u komoru je prodirao blistavo crveni rastopljeni kamen, izvijajui se u divnim, nejednakim spiralama. Monitor je za trenutak snimio sve to pre nego to je itav pol eksplodirao ka unutranjosti; talas eksplozije protresao je itavu dolinu, zamaglivi sve zbog praine i dima pre nego to se emitovanje prekinulo. Ovo drobljenje je kraj ika, pomisli Faren Siliom, a napreduje ka meni... Monitor u petoj komori gledao je planine i reku punu re kako se izobliuju kao u krivom ogledalu. Severni pol se raspao, ali odatle nije pokuljao rastopljeni kamen; vazduh u komori se pretvorio u oblak. I ovaj monitor je prestao da emituje. U etvrtoj komori, Predsednikove produene oi i ui ule su tutnjavu kako raste do verovatno zagluujue buke; drvee u umama gubilo je grane od potresa, a reke i jezera kao da su prokljuali. esta komora gotovo je svakako nestala, a to je znailo da na iku vie nema ponitavanja inercije. Ako asteroid bude izloen bilo kakvom naglom pokretu, gradovi u drugoj i treoj komori zdrobie se kao kule-igrake od naslaganih kocaka. Faren Siliom ugleda sopstvenu smrt, tada, nekoliko trenutaka pre nego to je dola. Nee prisustvovati zavretku ove poslednje epizode u istoriji ika.

78. PUT Korzenovski je znao da je nabor nainjen, raznevi nekoliko prvih komora na iku. Ta sila e izviti asteroid kao komad drveta na strugu. Izvijanje e se verovatno u nekom trenutku okrenuti na drugu stranu, kada nabor pone putovanje du Puta, a to e unititi sve na iku. Video je to u grozniavoj jasnoi; ponovo i ponovo, njegovi implanti stvarali su realistika scenarija smrti asteroidnog zvezdanog broda, sa bolnom upornou koju je teko mogao da prekine. Neto nalik krivici teralo ga je da obraa panju, da zamilja unitenje to je preciznije mogao... Jer, on je bio direktno odgovoran. On bee sagradio Put; on bee zabio cepku Bogu pod nokat.

Putovali su neto manje od pet asova. Rai Oi je lebdeo blizu pramca, mirnog lica. Tokobrod blago uzdrhta. Olmi prizva proeljanu sliku narednih nekoliko hiljada kilometara. Ugledao je neobine kvadratne zakrpe kako lebde na oko kilometar od samog toka. Pribliavamo se stanici toka, upozori ga Jart. Poni sa usporavanjem. Olmi okrenu nosae na drugu stranu, zbog ega tok bljesnu jasno zelenom bojom. Do trenutka kada se potpuno zaustave, prei e oko pet miliona kilometara; stanica toka verovatno je bila ba tamo gde je Jart predvideo. "Stii emo do stanice toka za oko etiri asa", obavesti on Inenjera. Jart ga preuze i poe da alje signale preko radio odailjaa na tokobrodu.

79. OSNI EUKLID Ram Kikurina slika prikazivala je iak kako se vrti tamo-amo, kao ogromni unak koji prikuplja nit i oputa je. Severna treina asteroida bila se istopila i raspala, stvarajui oko preostale mase pljusak blistavo crvene izmaglice. atl sa Hofmanovom nije bio oteen, saznala je pre nekoliko trenutaka; sve veze bile su prekinute da bi se otvorili kanali za zvanine signale Heksamona. ikova smrt nee uticati na Zemlju, niti na orbitalna tela, osim to e dosta Starih Uroenika biti privremeno oslepljeno od prvog bljeska. Ona ustade i proeta stanom, ne mogui da skrene pogled sa slike. ta e biti sledee? Koliko e trajati do...

Levak, nalik na vrh ogromne trube, zgusnu se iz tame ispred ika. Treperei kao meduza, levak ni po emu nije liio na Put; upravo se stvorilo neto daleko zlokobnije: obuzdana, uobliena crna rupa, neto to ovaj univerzum jo ne bee video. Zvezdani brod je poeo da se vidljivo kree ka zjapeem crnom levku. To je ukazivalo na ogromno ubrzanje. Nejednako ubrzanje ka levku rascepilo je zvezdani brod du tanjih zidova sa hirurkom preciznou. Plimne sile raznele su asteroid na uzdune delove, kao da ga see ogroman no za tortu, pri emu je svaki odseak grubo odgovarao po jednoj unutranjoj komori. Vazduh, voda i kamen - a na severnom kraju i rastopljeni kamen - pokuljali su iz ika kao boja razmazana ogromnim prstom, praeni pranjavim oblakom koji je mogao predstavljati samo ostatke unutranjih planina, uma, gradova. ikovi ostaci nestadoe u zjapeem levku, ne pojavivi se nigde, ne idui nigde, stvarajui manjak triliona tona mase u ovom univerzumu, koji se, nekako, ipak morao nadoknaditi. Iz sloenog podruja supersvemira, do dalekih granica ovog univerzuma, pojavie se sluajne struje iste energije, tano izjednaujui masu ika; tako e knjigovodstvo biti u redu. Najverovatnije e struje biti toliko daleko da ni jedna od njih - a bie ih verovato na milijarde - nee biti blizu neke zvezde, a nekmoli planete. Ipak, hiljadama, a moda i milionima godina, sitni izvori gama zraka zbunjivae ljudske i neljudske astronome. A ko e pogoditi njihovo poreklo? Verovatno niko. Ram Kikura je gledala sliku jo nekoliko minuta poto je iak nestao. Levak se sada video samo kao prsten praine koja se spiralno uvijala ka unutra, i kao vea tama pod zvezdama. A onda se levak zatvori kao cvet koji se priprema za dugu no. Put bee zapoeo svoje dugo, strano samoubistvo.

80. PUT Jartska stanica toka, sa njihove take gledita, bila je samo veliki crni trougao okaen o tok, sa ivicama koje su treperile u tamnim dugama dok su mu se pribliavali. Korzenovski i Rai Oi gledali su Olmija kako se bavi komandama broda, svesni da sada Jart diriguje orkestrom, pokuavajui da stvori pravu muziku koja e umiriti monu odbranu. "Ovde se odvijala ogromna aktivnost", ree Olmi. Korzenovski pogleda ucrtane podatke sa senzora tokobroda; u narednih dve stotine kilometara kapije su

bile otvarane desetinama puta. Kao da su sve bile otvorene u jednom nivou, oko jartske stanice toka. Pogledavi Rai Oija, Inenjer izvue svoju kljunjau. "Ovo je podruje geometrijskih naslaga", ree on "Vrlo smo blizu mesta gde je Patricija Vaskez otvorila svoju kapiju." "Mora da ju je zatomila stelarna plazma", ree Olmi. "To bi ostavilo trag... neto to bi Jarti mogli da otkriju", napomenu Korzenovski. "Zar ne?" Olmi upita Jarta. "Imaju tu sposobnost." "Moda su nali trag kapije u geometrijskim slojevima, i to im je bilo suvie neobino da bi ga zanemarili." Korzenovski zavrte glavom. "Patricija, verovatno, nije imala mnogo vremena, bez obzira je li stigla kui ili nije." Ulazak u svet nastanjen ljudima bio bi veoma koristan komandnom nadzoru, ree Jart u Olmiju. Ovaj se obrati Rai Oiju. "Moda su je nali. Jesu li?" "Ne znam", odgovori Rai Oi. "Ne znam, na alost, odgovore na mnoga pitanja. Kada bih znao, posao bi nam bio mnogo laki." Kada su se pribliili, Korzenovski mnogo detaljnije pregleda nivo pred njima. etiri kapije behu ostale otvorene, iako je oko njih sada bilo malo aktivnosti. Trougao im je ispunjavao vidik spreda. Inenjer je bio svestan neke nagle promene u okolini; prolazak kroz neku vrstu vunog polja, moda, ili promena napona unutranje inercije tokobroda. Tokobrod se zari u tamni trougao stanice kao koplje koje se polako probija u tamno jezero. Iza stanice je bila nova tama, kao da je bara crne boje, koja je upijala svu svetlost, sve podatke; nije nita pokazivala. Olmijev Jart nije imao pojma ta ih eka. Stvari su se znatno izmenile otkako je on bio zarobljen; malo ta mu je bilo poznato, ak i izgled stanice toka. Rai Oi odlebde do Korzenovskog i sklupa se kraj njega. "Ovo je podruje gde bi trebalo da naem Patricijin svet", ree on. "Ako budem imao priliku da ispunim obavezu prema njoj, trebae da nainim kopiju njene Misterije..." Nisu bili poneli neophodnu opremu. "Kako?" upita Korzenovski. "Za to imam dovoljno moi", odgovori Rai Oi. "Zatvori oi, molim te." Otvara kapija ga nije ni dotakao. Nekoliko sekundi toplote mu je proimala glavu i telo, neto suprotno od golicanja, a onda je bilo gotovo. Korzenovski otvori oi. Nije se oseao ni malo drugaije. "Samo kopija", tiho ree Rai Oi.

Tama pred kljunom tokobroda iznenada se rascepila i oni se naoe pred delom Puta dugim oko tri stotine kilometara. Odeljak je prepreavao crni sjaj, duboko rezan po obodu, prenika punih pedeset kilometara. Zidovi Puta koji su vodili do te pojave bili su metalni, bez ikakvih tragova. Nee nam dozvoliti da proemo, re Jart Olmiju. Ovo je prepreka koja titi jedinke komande. Olmi uspori tokobrod do na nekoliko stotina kilometara na as. Prijem? upita on Jarta. Vrlo je neobino da jedinke komande dou ovako daleko na jug. Olmi uspori tokobrod do puzanja, i crni oblik im ispuni severno vidno polje. Pristiui iz sredita oblika, zelene linije su se izvijale prema spoljanjosti i stvarale ljupke lukove ka periferiji Puta. "Mislim da su nas primetili", ree Olmi. Lukovi se podigoe i paljivo ih obujmie. Desetine prozirnih mehurova, prenika oko petar i po, a u svakom se nalazila sitna crna mrlja nalik na mastilo u vodi, lebdelo je du zelenih linija prema tokobrodu. "Vuna polja, ili neto slino", ree Korzenovski. "Znaju li kako da razgovaraju sa nama?" "Ne znaju ni jedan od naih jezika..." zapoe Olmi. Sa pulta se zau glas. "@elimo dobrodolicu predstavnicima potonje komande. Molimo da prihvatite prolaz naih transportnih vozila." "To je bio engleski", suvo primeti Korzenovski. Poruka se ponovila na panskom, a potom na jeziku vrlo nalik grkom, pa na jednom koji je liio na kineski. Druge jezike je bilo tee prepoznati. Na kraju poslednjeg prevoda, mehurovi se poreae u koncentrine krugove oko tokobroda. Jedan od zelenih lukova naglo bljesnu i osvetli pramac tokobroda. Olmi se nae okruen neim nalik na vatru svetog Elma; telo mu se zgri. Korzenovski jedva da je stigao na pola puta do prijatelja, a onda sve prestade. Olmi se uz bled osmeh okrenu prema njemu. "Inspekcija", ree on. "I dalje nam ne veruju u potpunosti." "Jesi li proao?" upita ga Korzenovski. "Zasad ide dobro." "Vrlo napredno", javi se Rai Oi i Korzenovskom se uini da je u njegovom glasu nazreo prizvuk ironije.

"Odvojte brod od toka", stie poruka na engleskom. Olmi otide do pulta i naloi brodu da se otkai. "Voziete se u mehuru koji je najblii vratima vaeg broda." Oni uzee zatitna polja i stadoe kraj vrata. Kada su se otvorila, mehur se proiri do oko etiri metra u preniku i privrsti se oko ulaza uz itav zvuk. Crna mrlja u njemu zgusnu se i stvori platformu sa ogradom. "Naa koija", primeti Korzenovski, poavi za Olmijem na platformu. Okruilo ih je tiho utanje; u lice im je duvao hladan vazduh, sa pomalo maglovitim, slatkim mirisom, nalik na mlado pivo. Mehur se povue, zatvori se, i ponese ih du zelenih linija ka taki tek malo udaljenoj od sredita prepreke. Tok je u ovom podruju imao neobinu, tamnonarandastu boju, jer je nosio dodatni teret jartskih podataka; bacao je slab sjaj na sivo-crnu povrinu prepreke. etiri zelena luka opkolie tokobrod i ponesoe ga za zidovima Puta. Olmi osmotri sve dalji brod uz probad tuge: njihov poslednji dodir sa Heksamonom. Prekrtenih ruku, ne predavi se jo sasvim, Korzenovski je gledao u bezlinu barijeru ka kojoj su bili noeni. U njegovim oima sada bee ostalo vrlo malo Patricijinog izraza; kao da je potonula duboko u njegovu psihu, ekajui svoj trenutak. Rai Oi stavi ruku Inenjeru na rame. "Kada smo bili mladi", ree on, "ovo bismo nazvali avanturom." "Kada sam ja bio mlad, vie sam voleo razmiljanje nego avanture", odvrati Korzenovski. Prepreka upi mehur, i oni se opet naoe u tami. Olmiju bi bilo prijatnije da je Jart razgovarao sa njim, ali ovaj je utao; jo od inspekcije nisu bili u dodiru. Ali, i dalje ga je oseao u sebi, kao to ostriga mora da osea zrnce peska... Kada su zavrili prolazak kroz prepreku, iza njih bee ostalo sve to je bilo ljudsko. Mehur je lebdeo nad prostranom ravnicom boje ume. Na nekih stotinak metara od njih, ravnica se stapala sa svetlije zelenim zidom. Tavanice kao da nije bilo; samo bleda, bezlilna praznina. "Sreete se sa komandnim jedinkama", obavesti ih bestelesni glas u mehuru. "Fino", ree Korzenovski, stisnutih i tankih usana. "Hajde da to obavimo." Zeleni zid se razdvoji kao zavesa i mehur proe kroz pukotinu. Tek sada je Olmi osetio Jartovu reakciju u sebi; kao da je menjao oblik, preureujui take dodira sa njegovom linou, kao da se ukrutio.

"Ovo je veliki dan za mog pokoritelja i saputnika", objavi on. "Vreme je za podnoenje izvetaja." Preli su preko proscenijuma, oivienog s obe strane nizovima identinih skulptura nalik na apstraktne hromirane korpione. Njihovi dugi abdomeni, nalik na repove, zabijali su se u zeleni pod, vrsto podupirui blistava tela; njihove stilizovane noge i kande podizale su se i irile kao u pozdrav. Oko i izmeu tih oblija lebdele su kugle svetlosti veliine pesnice, narandaste i zelene. "ta je to?" upita Korzenovski Olmija, pokazujui skulpture. "Ne znam", odgovori Olmi. "Moj vodi uti." Korzenovski iskrivi lice i zavrte glavom, kao da su to i mogli oekivati. "ak i arhitektura im je zlokobna", primeti on. "Prokleti smo to smo doli dovde." Olmi je mogao samo da se sloi. ta li se desilo sa onim dalekim danima dunosti i istraivanja i samo unutranjeg nemira? Sada su mu ta vremena izgledala veoma mirno i prijatno. Sada se nije toliko plaio smrti, koliko nailaska na neto bezimeno, moda potpuno suprotno ivotu i ljudskosti, moda izopaenju svega u ta je verovao, a jo vie da e ustanoviti da je i to istinito i nepobitno; da e izgubiti sve take oslonca i naprosto izbledeti kao prevaziena ideja. Ve se behu suoili sa neobinou Mirskog i Rai Oija, ali ti proroci bili su uoblieni kao ljudi. U ta Rai Oi treba da se pretvori, kako bi ubedio Jarte? Proscenijum se otvori u prostrani krug, okruen bledim, prozirnim, zelenim cilindrinim rezervoarima, od kojih je svaki bio dvostruko vii od svoje irine. U rezervoarima su se crne membrane njihale u mirnom, stalnom ritmu, kao maglovite zastave. Tano pred njima nije bilo rezervoara - samo ravna pozornica na oko metar iznad poda. Nad tom pozornicom lebdela su tri oito organska oblija, glatka, dugaka i nekako masivnija od slonova, takoe obavijena tamnim, maglovitim zastavama koje su ih najpre zaklanjale, a onda otkrile... Komandne jedinke meu Jartima bili su organizmi uoblieni tako da budu po obliku to sliniji davnim originalima. Kakav god svet da je odgajio takva stvorenja, mora da je bio pun otrova, smrti i runih snova. Izgledali su, najupadljivije, vitalno; u svakom sluaju su predstavljali one koji preivljavaju, sa dugakim, crnim, iljatim nogama i efikasnim oklopima zatvorenim oko izduenog, kupastog tela. Blizu prednjeg kraja delili su se na dvoje, i svaki deo se uzdizao sa platforme, pokazujui duboke useke sa donje strane. Useci su bili oivieni naboranim dodacima punim zlokobnih crnih kani. Nisu se videle ni oi ni bilo kakav drugi ulni organ.

Zaista pomalo lie na telo u skrivenoj odaji, pomisli Olmi. Izgledaju mnogo efikasnije, dodue, moda su vie evoluirali. Mrtvo oblije u prozirnoj kutiji moda je bilo prethodnik, kao impanza u poreenju sa ovekom. Koliko je vremena proteklo u Putu - decenije, ili milioni godina? Da li poznaje ove jedinke? upita on Jarta u sebi. Ovaj neko vreme nije odgovarao, a onda ree: Ovo nije komanda kakvu poznaje ovaj izvrilac. Moda to uopte i nisu Jarti? Jesu od moje vrste. U njima postoji velianstvo. Postigli su mnoga poboljanja. Hoe li te poznati? Ve su prepoznali ovog prilagoenog izvrioca. Ponizno se priklanjam njihovom prisustvu. Uz te rei stiglo je jo neto to se nije uklapalo u kombinovani mentalni jezik kojim je Olmi razgovarao sa Jartom, neto zlokobno, mrano i oduevljeno u isti as; neka vrsta ubilakog ponosa koju nije mogao da svrsta u ljudska oseanja. "Izgleda zaueno", obrati se Korzenovski Olmiju." "Nema uenja", odgovori Olmi. "Ovo su, van svake sumnje, Jarti." "Ah", suvo odvrati Korzenovski. "Nai domaini." Mehur se zaustavi kod etvrtog ugla kvadrata, dok su komandne jedinke zauzimale ostala tri. Magloviti crni ogrtai oko njihovih tela behu iezli; Jarti su u meuvremenu podigli podeljeni prednji deo, pri emu su kande na donjoj strani bile postavljene precizno, vrhom o vrh, kao avovi preko pukotina, tako da se Olmi najei, dok Korzenovski nagonski ustuknu. "Sasvim i potpuno su uasni", ree on. Olmi se nije usuprotivio; nije mogao da se seti ni jednog inteligentnog stvorenja koje je izgledalo vema pretee. Rai Oi je stajao na ivici platforme, i dalje oputen i nimalo uznemiren. To svakako nisu najuasnija inteligentna bia u univerzumu, pomisli Korzenovski. Konani Um svakako obuhvata i mnogo gora. On pogleda Rai Oija, koji se nasmei i klimnu mu glavom, kao da ga bee uo pa potvruje. Tri komandne jedinke rairie prednji deo u obliku velikog V. "Sreemo se", ree glas u mehuru, i svakom od njih inilo se da mu dopire tano preko desnog ramena. "Ovaj dogaaj nije oekivan. Da li ste jedan ili mnogi?" "Svaki od nas je posebna jedinka", odgovori Rai Oi.

"Koji od vas predstavlja potonju komandu?" "Ja." "Postoji li neki dokaz?" "@ele hlebove i ribe", poluglasno odgovori Rai Oi. "Neka im bude." Izgledalo je da nije uinio nita, ali tri komandne jedinke se stresoe, kao da ih je zahvatio hladan vetar. Gornji delovi im se skoro sasvim spojie. "Svedoenje je dovoljna potvrda", objavi glas. "Kakav je va plan upotpunjenja?" Korzenovski se zbunjeno namrti. Rai Oi mu se obrati: "Reci im ta smo uinili, i ta elimo da uinimo. Reci im ko si." "Moje ime je Konrad Korzenovski", predstavi se Inenjer. "Ja sam projektovao Put." Komandne jedinke nisu reagovale. "Ve smo poeli unitenje Puta..." "Komandne jedinke su toga svesne", ree glas. "Doli smo da zavrimo na poslednji posao, da... da vam vratimo jednog od vaih, i..." On se zaplete u reima u sopstvenoj glavi, pokuavajui da se jasno izrazi, tako da ga razumeju i oni koji nisu ljudi. "Ja nosim deo linosti drugog ljudskog bia, iji nekadanji radovi su mi pomogli da projektujem Put. @elimo da vratimo tu linost u njen odgovarajui svet, u geometrijskim naslagama... iza mesta gde se sada nalazimo." On nespretno pokaza preko ramena, nesiguran ak i u pravac. "Nadamo se da emo potom nastaviti put i pomoi Konanom Umu. Sa vama, ili sami." Kako je naivno i detinjasto ak i pomisliti da su u stanju da pomognu neem tako neizmernom kao to je Konani Um... "Komandne jedinke su nale i uskladitile ljudima naseljen svet u podruju koje pominjete", ree glas. Potom nije govorio nekoliko dugih minuta. Konano: "Komanda je svesna. Komanda nije stvorila Put. Da li vi imate saznanja u vezi ljudske projektantske jedinke Patrikije Vaskajze ili Patricije Lujze Vaskez, ljudskog izvrioca dunosti, odnosno osobe odgovarajueg ranga?" Korzenovski zatvori oi, pa obliza usne, kao da uiva u nekom unutranjem ukusu. "Da. Ja nosim deo te jedinke. Da li je imate, da li ste je nali..." Onaj glas se bee znatno promenio; sada je zvuao enski. "Ovo je komandni nadzor. Imamo polno stvorenog, dvaput udaljenog potomka projektantske jedinke Patricije Lujze Vaskez."

"Mislim da hoe da kau kako imaju Patricijinu unuku", primeti Rai Oi. Olmi se sloi. "Gde ste je nali?" upita Korzenovski. Oiju kvadratnih i blistavih, gledao je u komandne jedinke. "Gde ste nali tu enu?" Odgovorio je enski glas. "Nali smo i usladitili svet gde je projektantska jedinka Patricija Lujza Vaskez doputovala sa Puta. Polni dvaput udaljeni potomak takoe je uskladiten." "Ali, sama Patricija Vaskez nije?" "Jedinka Patricija Lujza Vaskez je mrtva." "Moemo li da razgovaramo sa njenom unukom?" upita Rai Oi. "Ta jedinka je oteena tokom naih istraivanja." Korzenovski oseti iznenadni drhtaj uasa i oajanja. Trudio se da savlada svoj bes - kao i dublji bes, bes duha bake koja nikada nije upoznala svoju unuku, koja nije ni znala za njeno postojanje. "Voleli bismo da porazgovaramo s njom, bez obzira je li oteena", ree Rai Oi. "Ako je mogue." Komandne jedinke se ponovo obmotae maglovitim crnim ogrtaima. Korzenovski odvrati pogled, zgroen od tolike neobnosti, tolike nerazumljivosti; tolike nemarne okrutnosti. ta se desilo sa svetom koji Patricija bee pronala? Kakav je to svet bio pre nego to su ga Jarti "uskladitili"? U kakvom je sada stanju? Rai Oi mu ponovo dotae rame, a i Olmi mu prie blie, nudei mu podrku. "Ova oteena jedinka od velike je vrednosti", ree enski glas. "Oteenje nije bilo namerno." "Dajte da razgovaramo sa njom", zatrai ponovo Korezenovski slomljenim glasom. Tri komandne jedinke se umanjie na platformi; izgledale su kao da ih gledaju kroz neko izobliujue soivo. Pred mehurom se pojavi scena, unutranjost kue koju su izgradili ljudi, mada to nije bio dom kakav bi Patricija mogla da nae u Los Anelesu poetkom dvadeset prvog veka...

Rita istupi iz naporne venosti, gde vreme ne bee nestalo, ve je samo bilo nelinearno i nasumino; prava seanja su se poigravala sa simulacijama i neorganizovanim ivotinjskim mislima - bestelesnom glau, besciljnom udnjom,

seksualnom eljom - prepletena sa kratkim trenucima kristalne jasnoe u kojima se seala svog poloaja... i odbacivala ga, vraajui se uskovitlanoj venosti. U jednom trenutku jasnoe videla je sebe kao junaka, jer je svesno postala beskorisna neprijateljima, pobegavi im unutar sopstvenog nerazumljivog svetilita. U drugom je shvatala da se moda nikada nee izbaviti iz te zbrke, da neprijatelji mogu zauvek da je dre u tom stanju, i da bolju definiciju Hada ne bi mogla ni da zamisli. Bilo joj je gore nego ijednoj senci eljnoj krvi i vina; ono ega je ona bila edna bila je slatka tenost obrnute istorije, druge anse, vrata ka prolosti ne toliko mrtvoj koliko ukuvanoj i konzervisanoj, u oekivanju nekakve neljudske sveanosti znanja. Vie nije bila u dodiru sa prisustvom Demetriosa i Oresije. A onda, ne u nekom konkretnom trenutku, vihor haotinog bekstva minu. Misli su joj i dalje bile ispreturane, ali ono to je iskusila i osetila bilo je kristalno jasno: stajala je u bakinoj kui na Rodosu. Tifon je bio s njom, jo uvek ljudski po izgledu.

Pokuala je da ponovo pobegne, nazad u haotinu slobodu, ali iznenada primeti tri ljudska oblija koja joj nisu izgledala kao Jarti. Nije ih poznavala. Odvijala se neka vrsta razgovora; opet onaj bezglasni govor Jarta iz snova, bestelesan i uasan. Ipak je povremeno, kroz zbrku koju sama sebi bee nametnula, uspevala je da uje i ne odbaci ono to se govorilo. Bila je re o njenoj baki. Je li mogue da su ona dvojica zaista ljudi? Ljudi sa Gee... ili... Oluja joj opet dograbi i uskovitla misli. Bakina Misterija. Seanje: otro i zahtevno. Sofe je priala kako je pozajmila deo svoje psihe jednom oveku... Magija i Misterija Puta. Iznenada vie nije stajala u simulaciji sofine kue, nego na kamenu hrama Atene Lindije - ne u simulaciji, nego u seanju. Seanje je bilo toliko jasno da je mogla da oseti vetar u kosi i uje ptice kako proleu izmeu masivnih ukastih stubova. Ovo je bilo seanje kome se uvek vraala, seanje na mir i usamljenost, kuda se povlaila iz pometnje da se bavi svojim mislima, da otkrije svoju pravu linost.

Nekada je zamiljala sebe kao Atenu u njenim razliitim oblicima: mudra ena, donositeljka pobede, Atena oluje, Atena pitona i sove; Atena u oklopu sa starih novia, boginja velikog i izmuenog grada Helade. iparica je mogla da bude sve to za jedan sat, a ipak da ne bude u opasnosti to se toliko uznosi, jer Atena je razumela takve snove. Atena je razumela i opratala greke, makar one unitile i itav svet. Rita zatvori oi i ponovo ih otvori. Sada se pominjala Patria, a tako je, seala se, njena baka ponekad izgovarala svoje ime.

"Uskladitena je u memorijskom matriksu, veoma nalik na gradsku memoriju", ree Rai Oi. "Povukla se u sebe, pratei line puteve... ne mogu da je izvuku. Bori se s njima na jedini nain koji joj je preostao." Gledali su nesigurnu, ustalasanu sliku Patricijine unuke, postavljenu u kuuseanje kao lutka u nekoj muzejskoj postavci, ili ivotinja u zoolokom vrtu. "Ser Olmi, kako tvoj Jart objanjava ovo?" upita Korzenovski. "Uznemiren je to tako vaan deo podataka moe da bude oteen", odgovori Olmi. "Mislio sam na... 'pakovanje' itavog jednog sveta." "Na neki svoj nain, oni pokuavaju da slue Konanom Umu", odgovori Rai Oi. "@ele da poalju Konanom Umu sve to su uskladitili. I to e i uraditi. Ali, trebalo bi da prekinemo patnju ove ene... Dolo je vreme za donoenje odluka. Jarti znaju da e Put uskoro prestati da postoji. Prihvataju me kao predstavnika potonje komande. @ele da predaju plodove svog rada Konanom Umu. Uinie sve to im kaem... to se njih tie, ovo je trenutak na koji su ekali, trenutak koji opravdava itavu njihovu istoriju.

Mogu da uzmem Patricijinu Misteriju, i uskladitenu linost njene unuke, da ih odnesem nazad do geometrijskih naslaga i pokuam da im pruim malo mira." "Zato?" upita Korzenovski, oiju sada kvadratnih i makastih, kao da je iznenada sav postao Patricija Lujza Vaskez. "Zato samo njih? Zato ne povratite sve svetove koje su Jarti unitili i spakovali?" Rai Oi odmahnu glavom. "Nije u mojim moima. Radim ono to mogu, uglavnom da bih ispunio obeanja. Jo davno, kada sam bio samo otvara kapija..." On slikovito lupnu sebe po grudima. "Jo davno, kao otvara kapija, nisam uspeo da valjano obuim Patriciju Vaskez. Nadoknadiu to pruajui joj jo jednu priliku, kao i njenoj unuci. Osim toga, to e biti i estetsko zadovoljstvo."

"Geri Lenijer je odbio posebne povlastice", ree Korzenovski, zgrenog lica, pretvorenog u masku suprotnosti i oseanja. "Zato bi trebalo da nama... da Patriciji Vaskez... posveujete toliku panju?" Rai Oi se malo zamislio. "Zbog nekadanjeg mene", odgovori on. "Ne moemo popraviti sve svoje promaaje. Ali, Inenjer se iskupio za stvaranje Puta... Olmi je propatio zbog svojih ambicija i preuveliavanja svoje vanosti... i Mirski je platio neke svoje dugove. Molim te, dozvoli mi da ispravim jednu od svojih greaka." Inenjerovo lice se opusti. "U redu", ree on tiho. "vodite ih kui." "A ta ste vi odabrali? Ser Olmi, osloboen od Jarta, kuda bi poao? Ser Korzenovski, koji jo uvek nosi deo Patricije Vaskez, kuda bi on poao?" "Bez nje sam nepotpun", primeti Korzenovski. "Mislim da e ona ostati sa mnom, i da e biti zadovoljna, ako bude znala da e jedan deo nje otii kui. Ja... mi... voleli bismo da poemo niz Put i postanemo deo Konanog Uma." Olmi se zamisli. "To bi bilo fantastino", ree on, "ali nisam siguran da sam spreman za to. Ako su tane sve prie koje smo uli, tim putem idemo gde god da smo i ta god da radimo." "Prie su tane", potvrdi Rai Oi. "Mislim se koliko je malo bia to zaista znalo", ree Olmi. "Koliko smo povlaeni. Znam kuda bih eleo da odem, jo iv, jo telesan." "Kuda?" "Na Timbl. Na matini svet Franta. Tamo imam mnogo prijatelja." "Trebalo bi da bude dovoljno vremena da ponovo otvorim kapije ka Timblu", ree Rai Oi. "Zar se ne osea pomalo kao Deda-Mraz?" upita Korzenovski - ili je to moda bila Patricija; Inenjer je vrlo malo znao o drevnim legendama Zemlje. Rai Oi se nasmei i okrenu ka slici sobe i nejasnoj prilici ene u njoj. "Preneu sve ovo naim domainima. Siguran sam da bi bili ponosni kada bi tvorac Puta poao sa njima u susret potonjoj komandi."

Rita se usredsredi na nasmeenog, sedog, naizgled mudrog mukarca, oseajui se sigurnijom u njegovom prisustvu. On nije imao divlji izgled Zevsa, nego pre smirenost Azerapisa, sa stabljikama kukuruza i Plutonovim psima, ceremonijalnim bikovima i sveanostima iskupljenja. Taj mirni mukarac govorio je o odlasku kui.

"Idem li nazad na Geu?" upita ona, i glas joj je zvuao snano, na mestu na kome nije bilo pravih zvukova ni pravih glasova.

"A sada", ree Rai Oi, "sada emo ponovo izvesti najsvetije od svih venanja. Patricija, koju nosim u sebi, pristaje li da primi tokove svoje unuke kao koljku u kojoj e iveti, dok ne budemo mogli da potraimo dom koji si izgubila?" Olmi vide da Ritina slika treperi, da postaje vrsta, da lebdi, ponovo postaje vrsta. Oi mlade ene bile su sve vreme uperene u Korzenovskog, a i on je gledao nju. "Rita, hoe li pozajmiti deo svoje linosti ovoj senci svoje bake, kako bi imala snage da ode kui?" "Da", odgovori Rita. Osetila je stapanje njihovih voda, kao stapanje mora koje se tako jasno videlo du najdaljih Herkulovih stubova, mora koje ulazi u iroki Atlantski okean. Videla je gusto tkanje stvarnosti, razliite Gee, i znala je da ni jedna od njih nije ista kao njen svet, ali sedokosi, nasmeeni ovek koji je mogao biti Zevs, ili Azerapis, rekao joj je da izabere jedan u kome Jarti nikad nisu otvorili kapiju, nikad ga nisu napali... u kome se ekspedicija nije desila... Nije vie predlagao. Ona zatvori oi.

"Vreme je da se kae au revoir", ree drugi prorok. "Poveravam Ser Korzenovskog ovim komandnim jedinkama." Korzenovski predade kljunjau otvarau kapija i povue se. Inenjer se odvoji od Olmija i Rai Oija, jer se mehur bee podelio na dva. Olmi ga je gledao kako se udaljava i nestaje iza nove crne barijere. Rai Oi podie kljunjau, kao da se ponovo privikava na njenu teinu i mogunosti. "Ser Olmi, ovo jesu sluge Konanog Uma - ma koliko greili u tome. Kau mi da su spremni da vas odvedu do kapije koju ste odabrali. Spremaju se da nau tu kapiju i da je otvore. Mislim da im moemo verovati, ali niko ne zna koliko je vremena tamo prolo..." "Uvek postoji element rizika", ree Olmi. "Nesigurnost nas dri zainteresovanima", sloi se Rai Oi. "Hvala."

"Uopte nema na emu. Oni e prihvatiti svog prilagoenog izvrioca im vi budete spremni da ga predate." Olmi nije nimalo oklevao da se rastane sa onim to ga je podsealo na njegov najvei promaaj. Opet ga je okruio bledi plamen. Jart je nestao iz njega. Za trenutak je uivao u divnoj samoi. Biti zaleen, iv i razuman, i vratiti se na Timbl... On pomisli na Tapija i Ram Kikuru, na promaaje koji su bili manje spektakularni, ali koji e ga verovatno mnogo vie progoniti. "Budite zadovljni, Ser Olmi", ree Rai Oi i kratko ga stee za ruku. Njihov mehur ponovo se podeli na dva. Rai Oi se potom obrati komandnim jedinkama. "Voleo bih da otputujem nazad do geometrijskih naslaga. Trebae da otvorim kapije ka dva sveta u univerzumima koji se pomalo razlikuju od naeg." Njegov mehur poe nazad kroz barijere, u stanicu toka, pa niz Put. Lako je drao kljunjau Korzenovskog. Mehur se otvori pri dnu i otvori mu pristup do ive bronzane povrine. Otvara kapija zatvori oi i promrmlja ritualne napeve koji su mu pripremali um, ma koliko to u njegovom trenutnom obliku nije bilo potrebno. "Podiem ovu kljunjau ka svetovima bez broja, i donosim novu svetlost Putu, vodei ovu kapiju da svima bude bolje, onima koji vode i onima koji su voeni, koji osvetljavaju Put i koji uivaju u tako dobijenoj svetlosti..." Povrina Puta potamne od pribliavanja sve breg nabora. Tako e otvaranje kapija biti jo tee. Bee mu ostalo jo malo vremena, moda samo nekoliko sati, a imao je mnogo posla, mnoga istraivanja da obavi pre nego to otvori kapiju. Zavrio je napev. "Gledajte... otvaram novi svet." Nikada ranije, u itavoj svojoj karijeri otvaraa kapija, nije nainio dvostruku kapiju. Pa ipak, ova kapija e se otvoriti u dva paljivo odabrana sveta. Pod nogama je poelo da mu se stvara kruno udubljenje, iskrei po ivicama. Prvi svet se okretao pod njim, kao da ga gleda kroz kljunjau; ovo je bila verzija Ritine Gee, grana koja se irila od mesta gde je Patricija stigla i uvela svoje izmene, ali gde Jarti nikada nisu stigli. Otvara kapija nije mogao da proiri kapiju daleko u prolost. Nakratko je pokuao, a onda se povukao i usmerio na traenje Rite Vaskajze. Rite koja nikada nije videla Jarte, koja nije putovala u potragu za kapijom...

Put naglo bljesnu, i Rai Oi se upita hoe li imati vremena.

81. DOM Rita je ila kroz batu, gde joj je Berenika rekla da e nai oca. Ugledala je Ramona kako obeshrabreno sedi meu maslinama, naslonjen na vornovato stablo, glave oslonjene o dlanove, lica zgrenog od brige. Upravo je zavrio neku glupu bitku sa sve neposlunijim savetom uitelja u Akademiji. Bilo mu je potrebno ohrabrenje. "Oe", uzviknu ona, a onda ustuknu, kao da ju je neko udario. Neto je palo na nju, u nju; neto istovremeno poznato i potpuno tue. Ugledala je sebe, udnu i iscrpljenu, kako se istumbava niotkuda, kao u polju... Seanja joj se ispunie invazijom, unitenjem i neim nalik na smrt. Ona zatvori oi i prinese ruke glavi, elei da vrisne. Zevala je kao riba od oka to je toliko primila, oseajui za trenutak da je sigurno poludela... Zapela je o koren i umalo da izgubi ravnoteu. Kad se pribrala, seanja su bila sklonjena negde duboko, za sada bezbedno izolovana. "Rita?" Ramon podie pogled. "Jesi li dobro?" Ona smisli izgovor da prikrije zbunjenost. "Neka munina, izgleda... iz Aleksandreje." Bila je kod kue na raspustu. Kod prave kue, a ne u nekom snu ili komaru. Ona se obema rukama uhvati za miice. Stvarno telo, stvarno drvee, njen stvarni otac. Sva ostala seanja, vizije, halucinacije... lica. Komari. "Zavrtelo mi se u glavi. Sada mi je dobro", ree ona. "Moda je to bio bakin dodir." "Njen dodir bi nam koristio", primeti Ramon, odmahujui glavom. "Kai mi ta se desilo", zatrai Rita. Ona sede pokraj oca, zabivi ruku u suvo, peskovito tle, steui prainu izmeu prstiju. Srediu ve to, vremenom. Obeavam da hou. Ima dovoljno vizija, snova i komara za desetinu ivota. Nasledstvo od sofe. Koja je bila, ak i sada... Gde? I, ta radi?

Put se raspadao. Stanica toka pomerila se sa vidika, povlaei se pred napredovanjem Inenjerovog unitenja. Rai Oi bee napustio svoje ljudsko oblije, pa je lebdeo nad dvostrukom kapijom kao pramen svetlosti, traei irom razliite Zemlje, zemlje bez smrti, poseui kroz geometrijske naslage vie decenija u prolost, nalazei pravi trenutak. ak i u tom nematerijalnom obliku, napon Puta poeo je da utie na njega. Ponovo je promenio oblik, sakrio se u geometriji kapije, ustanovio da se i sama kapija raspada, pokuao da ostane ucelo dovoljno dugo da dovri ovu poslednju, ali ne i najbeznaajniju dunost koja mu je ostala...

Patricija Lujza Vaskez izie iz automobila svog verenika, nosei kesu sa bakalukom. Vazduh je bio hladan zbog onoga to se u Kaliforniji naziva zimom, a poslednja dnevna svetlost irila je sive i ute prste po retkim oblacima visoko nad njima. Ona poe poploanom stazom ka kui svojih roditelja... A onda, ispusti kesu na travnjak, irei ruke, izvijenog vrata, iskolaenih oiju. "Patricija!" povika Pol iz automobila. Pala je na zemlju, zgrila se i istegla, ritajui se po travi, divlje stenjui i cvilei. Potom je ostala da lei, skljokana. "Isuse, Isuse", govorio je Pol, naginjui se nad nju, drei joj dlan na elu i maui drugom rukom, ne znajui ta da preduzme. "Nemoj da te mama uje da to kae", promuklo apnu Patricija. "Nisam znao da ima epilepsiju." "Nemam. Pomozi mi da ustanem." Ona pokua da pokupi rasuti bakaluk. "Oh, koliki nered..." "ta se desilo?" Ona se nasmei... Divlje, ljupko, trijumfalno... A onda joj osmeh nestade i zameni ga zbunjenost. "Ne pitaj", ree ona. "Neu da te laem." Ako znam gde sam, pomisli ona, onda znam i ko sam. Nita nije bilo potpuno jasno; imala je samo bleda, rasuta seanja na ljude koji su hrabro pokuavali da joj pomognu, i uspeli u tome. Ali, bila je kod kue, na stazi ispred malog bungalova na Long Biu, a to je znailo da je ona Patricija Lujza Vaskez, i da je zabrinuti mladi koji klei kraj nje Pol, koga je iz nekog razloga ve oplakala, kao to je oplakala...

Ona se osvrnu po ulicama, kuama, nesagorenim, vrstim, po nebu bez dima i plamena. Nema Apokalipse. "Majci e biti tako milo", ree ona promuklim glasom. "Mislim da sam upravo imala prikazanje." Ona podie ruke i zagrlila Pola oko vrata, toliko ga steui da je iskrivio lice. Potom proviri pored njegove glave otrim, makastim oima, ka zvezdama koje su se tek pojavljivale na nebu. Nema Kamena na nebesima, ree ona u sebi. Ma ta to znailo.

82. U TOKU Jo uvek obuzet sumnjom, Korzenovki se podvrgao "uskladitenju". Inenjer je iskusio vreme hladnog nitavila, a potom aroban i komaran haos u vrtlogu informacija koje su prikupili Jarti - ostacima hiljada svetova, triliona bia, nasumice prikupljanih vremenom, a sada emitovanim niz tok, kako bi preli u Konani Um. Put je prikupljao svoje ogromne prstenove i superprstenove, izjedajui sam sebe kao neki ogromni osigura koji pregoreva, a onda je umro. Vreme proroka na Zemlji bee dolo do kraja.

83. TIMBL Olmi je vie osetio nego video kako se kapija zatvara za njim. Statiki elektricitet je zapucketao u suvom vazduhu i tiho stenjanje se zaulo sa mesta gde su njegova stopala dotakla crveni pesak. A onda je ostao samo apat lakog povetarca. Za trenutak se plaio da e videti samo jo jedan svet kojeg su pokorili Jarti, svet fanatino upakovan i sauvan za potonju komandu. Ali Jarti ne behu napali Timbl. Oito se nisu trudili, sve do sada, da otvore ovu kapiju, a nee se nikada ni vratiti. Stajao je na snanom, zaslepljujuem bljesku Timblovog sunca, iroko se osmehujui. Njegova izmenjena koa mogla je da podnese ovoliko ultraljubiastog zraenja; ak mu je i prijalo - delovalo je poznato. Kao da nije bilo vano koliko je vremena ovde proteklo; Timbl bi u svako doba mogao da mu bude dom. Nalazio se na vrhu brda. U podnoju, ka severu, lealo je ravno i iskreno polje, i dalje uglaano belo, uprkos nedostatku Heksamonovih maina. Ovde je

nekada bila otvorena glavna kapija ka Timblu. Zatvorena je tik pred Odvajanje, kada je Heksamon poeo da se povlai iz Puta. Olmi pogleda ka zapadu i ugleda blistavo plavi okean. Tanuni luk nalik na baklju prelete mu nad glavom, a onda ga je presrete purpurni zrak svetlosti. Delovi kometa ovde su jo padali, i jo uvek su ih presretala oruja Heksamona... Ipak nije prolo ba toliko mnogo vremena. Na Timblu je nesumnjivo bilo dosta graana Heksamona, izbeglica posle zatvaranja kapije. Nee mu nedostajati drutvo ljudi, ali nije mu prvo to trebalo. Svakog posetioca Timbla morao je lino da doeka neki Frant, kako bi dobio zvanian status. Poetkom svoje istorije, kada je Timbl bio pod opsadom razarajuih padova kometa, Franti su tako evoluirali da predaju seanja i iskustva svake jedinke svima ostalima. Ogromna masa Franta nosila je seanja svih jedinki, ako ne u detaljima, onda barem kao neku vrstu ugraene istorije. Svaki pojedini Frant, kad bi se vratio kui, bio je brzo upijen, integrisan, homogenizovan. Do sada je svaki odrasli Frant na Timblu ve znao poneto o Olmiju. Do sada su upili iskustva Franta sa kojima je radio, pre vie decenija; podelili su seanja, rasipajui linosti. Svaki odrasli Frant bie mu prijatelj. Nije toliko zasluivao, ali tako je bilo. Olmi poe nizbrdo ka istoku, prema zrelim, pod vetrom uznjihanim poljima utih i plavih jestivih biljaka, u najblie selo sa karakteristinom graevinom u sreditu. Proao je pored mladih Franta, koji su nezainteresovano gledali za njim; mladi jo nisu mogli da ga poznaju. Olmi je prvog odraslog pojedinca sreo tik ispred trnice, zatvorene zbog podnevnog odmora. Frant, visok i klimatav, uskog lica, oiju isturenih sa obe strane, ramena zaogrnutih ceremonijalnim platom, sedeo je na irokoj kamenoj klupi. Za trenutak ga je nemo posmatrao. "Pozdravi, Ser Olmi", ree on. "Kakvo iznenaenje to vas vidim ovde." "Bilo mi je zadovoljstvo", odvrati Olmi.

EPILOG Kao prvo, ree Mirski svom saputniku, poeemo od poetka. A onda? upita Lenijer. Traiemo zanimljive take, dok ne doemo do kraja.

A onda?

ZAHVALNICE Karen Anderson mi je opet pruila neprocenjivu pomo oko jezika i istorije. Njen rad na poslednjem poglavlju Eona poloio je mnogo kamenova u temelje Ekumene u ovom nastavku. Adrijen Martin-Barns mi je pozajmila mnogo korisnog istraivakog materijala; zanemario sam, na svoj rizik, njene neposredne rezultate o arhitekturi Rodosa, kako bih ukazao na duboke istorijske promene na Rodosu. Brajan Tomsen, sjajni urednik, verovao je i ekao i rizikovao, a takoe je hrabro radio da sauva moju prozu od spoticanja. Ne krivite ove fine ljude ni za ta; sve su greke u ovoj knjizi moje, ili moda mog kompjutera.