Kako proceniti i uporediti reenja toplotne izolacije

U ovom odeljku opisujemo vane parametre koji se koriste za merenje i poreenje kvaliteta razliitih reenja toplotne izolacije.

Toplotna kondukcija ili provodljivost (k ili )

Prenos toplote iz vazduha ka zidovima, podu ili krovu nastaje konvekcijom ili radijacijom. Jednom kada toplota ue u metrijal, prenos toplote nastaje uglavnom kondukcijom, mada, zavisno od materijala, konvekcija i radijacija nisu iskljuene. Provodljivost toplote je, prema tome komponenta koju materijali koji se koriste za toplotnu izolaciju moraju da umanje. Toplotno izolacioni materijali umanjuju gubitak ili poveanje toplote spreavajui da se provodljivost toplote odvija kroz njihovu supstancu. Potpuni efekat zavisi od materijala koji se koristi i od njegove debljine. Fiziko svojstvo koje meri sposobnost materijala da provodi toplotu se zove toplotna kondukcija ili provodljivost. Jedinica mere je Vat po metru.Kelvin (W/mK). Vrlo esto, videete taj broj na specifikacijama izolacionih materijala. to je taj broj manji, to je materijal za toplotnu izolaciju bolji. Toplotna provodljivost je intezivno fiziko svojstvo materijala; zavisi samo od samog materijala a ne od neeg drugog (debljine, veliine). Toplotnu provodljivost materijala nije lako izmeriti. I obino postoji razlika izmeu rezultata merenja u laboratoriji, u idealnim uslovima, i onog to ete vi postii u svojoj kui, u manje idealnim uslovima. Ovde je lista uobiajenih toplotno izolacionih materijala, i nekih od velikih graevinskih blokova kojima nije neophodna dodatna toplotna izolacija, sa podacima o njihovoj toplotnoj provodljivosti baziranoj na tvrdnjama njihovih respektivnih proizvoaa. Materijal Vazduh Stiropor razliite gustine Austrotherm EPS W 15 (15 kg/m) Austrotherm EPS W 30 (30 kg/m) Tarolit EPS 50 (12 kg/m) Tarolit EPS 200 (30 kg/m) Stirodur Austrotherm XPS TOP 30 SF Staklena mineralna vuna Toplotna provodljivost (W/mK) 0.025 0.041 0.035 0.041 0.031 0.035

ISOVER KL 35 (laboratorijska vrednost) 0.035 ISOVER KL 35 (dizajnirana vrednost) 0.041 Kamena mineralna vuna Opta kamena mineralna vuna 0.032 do 0.040 Drveno vlakno Tarolit 0.110 Celuloza DMMSTATTs CI 040 0.038 Grevinski blokovi kojima ne treba dodatni sloj toplotne izolacije Wienerberger POROTHERM 38 S P+E (obini malter) 0.220 Wienerberger POROTHERM 38 S P+E (izolacioni malter) 0.180 0.190 Wienerberger POROTHERM 38 S P+E PLUS (obini malter) Wienerberger POROTHERM 38 S P+E PLUS (izolacioni malter) 0.139 Opeka EUROTHERM 38 UT (obini malter) 0.233 Opeka EUROTHERM 38 S (obini malter) 0.138 Nexe TB-38 (obini malter) 0.160 Xella Ytong 0.130 Toplotna provodljivost razliitih graevinskih komponenti. Najverovatnije, gore navedeni brojevi su dati u vreme proizvodnje. Kada koristite dati materijal u graevinarstvu, morate uzeti u obzir kako se toplotna provodljivost tog materijala menja tokom vremena. I uz to, mora se takoe uzeti u obzir sami kvalitet ugradnje datog materijala. Na kraju, toplotna provodljivost materijala moe da varira zavisno od okolne temperature i od koliine vlage u vazduhu i u samom materijalu. Velika prednost velikih graevinskih blokova, je da su njihove karakteristike stabilne kroz vreme i u razliitim uslovima. Ovo se ne moe rei za stiropor ili mineralnu vunu.

Toplotna otpornost (R-vrednost)

Toplotna provodljivost omoguava usporedbu materijala i njihove mogunosti provoenja toplote. U praksi, to nije dovoljno da bi se ocenio kvalitet datog reenja toplotne izolacije. Debljina upotrebljenog materijala se mora uzeti u obzir. To je razlog za korienje druge mere zvane toplotna otpornost ili R-vrednost. To je jednostavno debljina upotrebljenog materijala podeljena sa toplotnom provodljivosti istog: R = d/k gde d je debljina. Jedinica mere je mK/W. Na primer, 5 cm Austrotherm EPS W 15, debljina esto upotrebljena u kuama u Srbiji, e obezbediti R-vrednost od 0.05/0.041 = 1.22 Km/W. Wienerberger POROTHERM 38 S P+E PLUS koji je 38 cm debljine e dati R-vrednost od 0.38/0.139 = 2.73 Km/W. to je vea Rvrednost, bolje je reenje to se tie toplotne izolacije.

Naravno, to emo videti posle, kada se ocenjuje toplotna otpornost celog zida, sve komponente zida moraju se uzeti u obzir a ne samo izolacioni sloj.

Toplotna provodnost (C)

Kada se radi o toplotnoj izolaciji, toplotna otpornost daje suprotan pogled od toplotne provodljivosti: vea toplotna otpornost = bolje, dok manja toplotna provodljivost = bolje. Iz tog razloga, koristi se druga mera, zvana toplotna provodnost. Toplotna provodnost je jednostavno suprotna toplotnoj otpornosti: C = 1/R. Jedinica mere je W/mK. Vrlo esto, videete toplotnu provodnost predstavljenu sa U-vrednosti definisanom dole. To nije korektno jer je U-vrednost mnogo rafiniraniji i sloeniji parametar.

Ukupna toplotna otpornost (RT)

Kao to smo ve pomenuli gore, kada se procenjuje reenje date toplotne izolacije, sve komponente tog reenja moraju biti uzete u obzir. Na primer, kod zida napravljenog od unutranje buke + giter blok + mineralna vuna + vazduni prostor + opeka + fasadna buka, R-vrednost svake komponente mora biti uzeta u obzir. I dodatno, zbog razmene toplote izmeu zida i okolnog vazduha konvekcijom ili radijacijom, koeficijent transfera toplote na unutranoj povrini zida i spoljanjoj povrini istog takoe mora biti uzet u obzir. Ukupna toplotna otpornost obuhvata sve to. Ona predstavlja sumu svih toplotnih otpornosti svake pojedinane komponente graevinske konstruktivne sekcije, ukljuujui povrinsku toplotnu otpornost na obe strane date sekcije. Jedinica mere je mK/W. Povrinska toplotna otpornost graevinske konstruktivne sekcije predstavlja otpornost na transfer toplote konvekcijom i radijacijom izmeu okolnog vazduha i povine te sekcije. Ona je suprotna od povrinske provodnosti(h) za tu istu povrinu. Ri predstavlja povrinsku toplotnu otpornost na unutranjoj povrini sekcije. Re predstavlja isti parametar za vanjsku povrinu sekcije. RT, ukupna toplotna otpornost graevinske konstruktivne sekcije, je suma od Ri, Re i svih toplotnih otpornosti komponenata koji ine deo te sekcije (prikaz dole).

Ukupna toplotna otpornost konstruktivne sekcije. To je suma svih povrinskih toplotnih otpornosti i svih toplotnih otpornosti svake komponente graevinske konstruktivne sekcije. (izvor Architecture et Climat, Universit catholique de Louvain)

Toplotni prenos (U-vrednost)

Toplotni prenos ili U-vrednost predstavlja koliinu toplote, koja proe kroz konstruktivnu sekciju, izmeu unutranje i spoljanje klime, za jedinicu povrine i temperature. Jedinica mere je W/mK. Jo se zove i ukupni koeficijent prolaska toplote. U-vrednost je jednostavno predstavlja reciprocitetnu vrednost sume otpora prelaza toplote. U = 1 / RT Jednostavno reeno, U-vrednost ocenjuje energetsku efikasnost materijala kombinovanih u jednoj konstruktivnoj komponenti ili sekciji. to je manja U-vrednost, bolje je reenje u smislu toplotne izolacije i utede energije. Ukupna toplotna otpornost i toplotni prenos se koriste u oceni i poreenju graevinskih konstruktivnih reenja. Takoe se koriste u razliitim graevinskim normama u celom svetu da be se uspostavili prihvatljivi standardi za novogradnju. Ovde ispod prikazani su standardi postavljeni Francuskim normama RT 2000 (Francuska ima slinu klimu kao Srbija) koji bi trebali biti primenjeni u Srbiji za kvalitetnu novogradnju. Napomenimo da brojevi prikazani dole su minimalni legalno prihvatljivi za novogradnju u Francuskoj. Bolje od ovoga je uvek plus za komfor i utedu energije. Konstruktivna sekcija RT (mK/W) U (W/mK) Zidovi 2 do 3 0.5 do 0.33 Podovi 2 do 3 0.5 do 0.33 Plafoni 4.5 do 5 0.22 do 0.2 Krov 4.5 do 6 0.22 do 0.17 Francuske norme RT 2000 : minimalne vrednosti za toplotne performanse razliitih konstruktivnih sekcija.

Zakljuak
Predstavili smo glavne parametre koji se koriste pri oceni efikasnosti reenja toplotne izolacije. Videli smo, da bi ocenili toplotnu izolaciju kompletne konstuktivne komponente, svi njeni delovi moraju biti uzeti u obzir. Dalje razmatrano, da bi ocenili energetsku efikasnost jedne cele kue, zidovi, podovi, plafoni, krov, prozori, svi njeni delovi se moraju uzeti u obzir. I zbog toga nema razloga platiti mnogo vie na izolaciju zidova ako ete utedeti na kupovini prozora i ugraditi loe u smislu toplotne izolacije. Svi delovi moraju biti usaglaeni. Posebno treba voditi rauna o izbegavanju toplotnih mostova (delova koji nisu uopte ili su loe izolovani) u izgradnji kue, da se ne bi umanjila ukupna performansa toplotne izolacije. Na savet je, razmiljajte o kui kao jednom kompletnom sistemu i vodite rauna o svim delovima radije nego da se usredsredite na izbor jednog materijala zbog njegove teoretske kvrednosti. Bilo ta proizvoa kae, kua je suma svih svojih delova. I to je najgore, lo izbor jedne komponente kue moe imati vei negativni uticaj nego svi pozitivni uticaji najboljih komponenti.