Podzemni aerodrom " eljava" sve do 1992 godine bio je najmo nija vojna baza u tada njoj SFRJ,

a zasigurno i na celom evropskom kontinentu. Takve tipove podzemnih objekata ima vrlo malo zemalja, a najpoznatiji po izradi su ve ani i upravo je njihov model iskori ten pri konstruisanju ovog aerodroma. Sam objekat lociran je na granici BiH i Hrvatske i upravo je to zape atilo njegovu dalju sudbinu. Naime za vreme rata u Hrvatskoj 1991 aerodrom je intenzivno kori ten, no me utim izbijanjem sukoba u BiH, njegova dalja perspektiva sa geostrate kog polo aja bila je neodr iva. Stoga je objekat krajem maja 1992 od strane JNA onesposobljen za dalje kori tenje i do dan danas nije, a i zasigurno ne e biti osposobljen jo dugi niz godina (ako to neko i planira). Posle "ru enja" dobar deo objekta ostavljen je tada njoj vojsci RSK, a jedan manji deo koji je pripadao teritoriji BiH bio je pod kontrolom Armije BiH. 1995 u operaciji "Oluja" biva zauzet od strane A.BiH no me utim vrlo brzo je predat HV. Trenutna situacija oko ove biv e vazduhoplovne baze nije se ni malo promenila, takore i ista je kakva je bila 1992 - aerodrom i prate i objekti neupotrebljivi su i nisu odoleli zubu vremena tako da objekti koji su uni teni '92 i '95 izgledaju jo gore. Na kraju ovog teksta prezentova u i poslednje aktuelne fotografije snimljene 2003g. Ina e Hrvatski mediji uveliko nagove tavaju da bi namena ove biv e baze mogla uskoro biti izmenjena . Naime, MUP RH eli ovde izgraditi centar za azilante jer je mesto idealno zbog blizine granice, to bi u prevodu zna ilo da je Hrvatska i definitivno digla ruke oko obnove baze.

O kakvom se objektu radi, kada je projektovan, kako napravljen i koje su mu karakteristike poku a u objasniti u slede em tekstu .Objekat je projektovan jo davne 1957g. pod ifrovanim nazivom "Objekat 505" u realizaiji Specijalnog odelenja gra evinske uprave tada njeg Ministarstva odbrane(MO). Glavni projektanti i realizatori projekta su puk.dr.Lj.Kodelja i p.pukV.Smirnov (ina e ruski carski emigrant) .Pre toga izvr en je odabir lokacije i odre ena geolo ka ispitivanja. Zbog izuzetnog geostrate kog polo aja u tada njoj FNRJ (dubina teritorije) i prirodne zaravni podno planine Plje evice, te blizine grada Biha a (R.BiH) i Li kog Petrovog Sela (RH) izabrana je mikro lokacija. Tek sredinom 1959g. otpo eli su prvi gra evinski radovi na terenu . Poslovi su povereni vojnom GP."So a". Uporedo je po ela gradnja poletno sletnih staza i kopanje tunela u utrobi Plje evice. Tu su graditelji nai li na prvi ve i problem - naime kako je planina bila sastavljena od izuzetno vrstih dolomitnih stena moralo se intenzivno koristiti miniranje, ali su projektanti smislili specijalan sitem ru enja "punim i praznim punjenjem" gotovo u santimetar. Ovo je naro ito efikasno delovalo jer su izgra ene galerije morale po projektu biti irine 20m. i visine 8m. te du ine vi e od 1km .Pod najve im stepenom tajnosti radilo se u tri smene sa gotovo 250 anga ovanih radnika. Kompletni radovi zavr eni su 1965g. kada je obavljen tehni ki prijem a prve jedinice JRV po ele su bazirati tek naredne godine.

Baza koja je tada zavr ena izgledala je impresivno - ukupno su u utrobi planine bile izgra ene tri galerije+jedna pomo na (kao rezervni izlaz) koje su se spajale na "raskrsnici" gde je postojao i jedan slepi krak za remont aviona visine 12m. Ove tri galerije imale su impresivne dimenzije - bile su du ine 400,500 i 350 m, svaka visine 8 i irine 20m . Grandiozna baza bila je projektovana sa sistemom za tite da izdr i direktan pogodak nuklearnog projektila ja ine 20kt. ravno onog koji je ba en na Nagasaki. Stoga je ispred ulaza u svaku galeriju napravljena predkomora tzv."blenda" odnosno betonski titovi koji su se

spu tali polukru no sa tavanice raspore eni na svakih desetak metara radi amortizacije ogromnog pritiska da masivna vata od elika i betona ne bi trpela udar ve i od tri atmosfere. Ulaz u svaku galeriju zatvarala su ve pomenuta vrata. Svaka od etvoro bila su debljine 1; visoka 21 i iroka 9m .Svaka su te ila 100 tona i bila su pokretna i hermeti ki su zatvarala galerije. U samom objektu ina e bila je izgra ena kompletna infrastruktura za boravak vi e stotina zaposlenih od restorana,spavaonica,kancelarija,ambulante pa do tehni kih radionica,mo ne agregatne stanice za proizvodnju el.energije(u slu aju blokade objekta),skladi ta kerozina i ubojnih sredstava(UBS). U samom sredi tu objekta postojao je i lift kojim se osoblje "podizalo" na visinu od 30-tak metara iznad nivoa baze gde se nalazio te ko uo ljivi betonski bunker (gledano sa piste) u kom je postojao kontrolni toranj i iz njega se navodila avijacija. Objekat je projektovan tako da je u slu aju totalnog rata bio autonoman da obezbedi neprestano dejstvovanje sopstvene avijacije (bilo je bazirano oko 60 MiG-ova 21) gotovo sedam dana bez dopune gorivom i UBS. Baza je snabdevana kerozinom podzemnim cevovodom iz vojnog skladi ta na brdu Pokoj kod Biha a - sam cevovod bio je dug preko 20 km. Vanjsko skladi te UBS bilo je udaljeno oko 5km. u selu V.Polje. Zanimljivo je pomenuti da je pri kopanju tunela na ena reka ponornica tako da je i to bio jedan dodatni plus-baza nije morala brinuti o snabdevanju vodom u slu aju blokade. U samom objektu od njegovog otvaranja radio je sistem klimatizacije koji je za ono vreme bio pravo remek delo. U objektu je odr avana konstantna temperatura i vr ena filtracija vazduha. Vanjski deo objekta tj.aerodrom sastojao se od 5 pista (2 poletno-sletne i 3 poletne) te kasarne (koja je ujedno bila i logisti ka baza) u blizini L.Petrovog sela.

Na samom vrhu planine Plje evica (1650m.) bili su instalirani Britanski radari S-613 najmoderniji u to vreme, sa dometom preko 400 km sa kojim je nadgledana gotovo cela teritorija Italije , Austrije i dobar deo Ma arske. Tako e i tu je ura en podzemni objekat sa operativnim centrom. Radari su bili uvezani u jedinstveni sistem PVO JNA i nalazili su se u sistemu VOJIN (vazdu no osmatranje,javljanje i navo enje).Od celokupnog sistema koji je bio vezan za sam aerodrom jedino su ovi radari i sam polo aj ostali aktivni od 1992 do 1995. Radari su 1995 od strane VRSK uni teni da ne bi pali u ruke HV.

Na samom aerodromu do preselenja kompletnih eskadrila sa osobljem na aerodrom Ponikve kod U ica, bazirao je 117 Lap. (lova ko-avijacijski puk) sa 3 eskadrile lovaca-bombardera MiG-21 PF ; i 323 Iae (izvi a ko-avijacijska eskadrila) sa avionima MiG-21R. Planirano je da avione u doglednoj budu nosti zamene aparati MiG-29 ali okolnosti u okru enju su to osujetile. ak je po elo pro irivanje jednog od ulaza za sme taj 29-ki - naime da bi se smestio ovaj tip vazduhoplova morala je da se pro iri "betonska zavesa" na ulazu u objekat. Ta tzv.zavesa projektovana je prema profilu 21-ce koji ima jedan vertikalni stabilizator. Po to 29-ka ima dva vertikalca, moralo se pristupiti "doradi". Ipak majstori se nisu mnogo mu ili-ostalo je samo na ideji. U biv oj SFRJ jedini pribli an objekat sli an ovom izgra en je u Pri tini (aerodrom Slatina), ali on je mnogo manji i nebi mogao parirati ni po emu Biha kom aerodromu.

Postoji procena da je objekat i aerodrom tada nju dr avu ko tao u ono vreme (a naravno i sada) fantasti nih 4 milijarde USD. Sa tim novcem mogao se izgraditi supermoderni autoput sa etiri trake (sa prate im objektima) od Triglava do ev elije !!!

Ovaj celokupni tekst sastavio sam iz vi e izvora. Koristio sam materijale i podatke sa svih strana. Bilo je tu i neverovatnih tekstova, pogotovo onih koje sam pokupio iz Hrvatskih izvora. Tako naprimer navo eni su podatci da su jedinice JNA koje su minirale aerodrom u maju 1992 digle u vazduh i voza e kamiona koji su navodno u njima dovezli eksploziv za tu namenu.... Istina je da su miniranje poletno-sletnih staza i zaru avanje ulaza u galerije izvr ili iskusni in injerci JNA ali ne sa nekim voza ima kamiona - kao da smo ih imali vi ak! Drugo, ne bi me ni ta ponukalo da napi em tekst o ovom objektu da i sam nisam boravio u njemu i to pred sam odlazak i napu tanje jedinica JNA. Tada sam imao priliku da u em u ve gotovo opustele galerije koje su "zjapile" prazne jer su avioni oti li jo poodavno. Ne mogu opisati taj ose aj boravka unutra. Neverovatno je bilo po i kroz te ogromne tunele koji su iznutra bili bukvalno "prelakirani" nekom sjajnom farbom tako da imate ose aj da se nalazite u nekom nau no-fantasti nom filmu....zaista neopisivo. To mi je bio prvi i poslednji put da u em u taj objekat. Sada ruiniran i propao mo e jedino (kao to mnogi ka u) da poslu i kao jedno ogromno uzgajali te pe uraka