Swami Satyananda Saraswati

Joga Nidra
relaksacija meditacija uvoenje u san

Naslov originala YOGA NIDRA - by Swami Satyananda Saraswati Bihar School of Yoga Monghur, Bihar, India Fourth revised edition, 1982.
equilibrium2008

Kada se iskorene sankalpa i vikalpa, karme vie nemaju uticaja, kada se elje i iluzije neprekidnom praksom otklone, nastaje veito blaeno stanje Joga Nidre. Stanje u kojem oputeno uivaju jogini je Turiya; u njemu sveprisutna Nidra u obliku iste svesti sija. Zato uivaj tu Nidru koja nije forma prakriti ve je manifestan oblik purue. Yogataravali 25/28

Posveeno Narajani koji poiva na Ananti u veitoj Joga Nidri

Sadraj
Predgovor Uvod Prvi deo Teorija Vetina oputanja Vebanje uma Iskustva sa joga nidrom Proces pratyahare Joga nidra i mozak Simboli nesvesnog Izvan tela i uma Ulazak u samadhi Drugi deo Vebe Opisi vebi Opta uputstva Joga nidra 1 Joga nidra 2 Joga nidra 3 Joga nidra 4 Joga nidra 5 Opis kratkog asa joga nidre Opis d u g o g asa joga nidre Vizuelizacija akri Trei deo Nauna istraivanja Spavanje, snovi i joga nidra Edukacija uma Kontrolisanje centara mozga Terapijska primena Psihosomatski poremeaji Kardiovaskulne bolesti evrti deo Dodatak Stres i bolesti srca Joga nidra i biofidbek Tuma pojmova Beleka o autoru Biharska kola joge 4 8 14 19 24 28 33 39 47 52 58 62 67 75 85 93 105 118 125 133 139 147 156 160 166 171 177 187 198 212 214

Predgovor

Kada su ula i um umireni, a intelekt se u tiini odmara, po inje Najvii Put. Ova mirna postojanost ula pred stavlja jogu. Katna Upaniada U prevodu joga nidra znai psihiki (svesni) san jogina, a Svami Satjananda ju je definisao kao relaksaciju postignutu sabranou uma. Ona predstavlja sistematsku metodu za postizanje potpunog fizikog, emocionalnog i mentalnog oputanja. Njen cilj je da osposobi jogina da upranjava vie stepene joge, kao i da pojedincu omogui da se odmori, relaksira i izlei sam sebe. Joga nidra je jedan od najsnanijih metoda ne samo relaksacije, nego i budjenja uspavanih centara mozga. Ona moe da se upotrebi i kao uvod u spavanje koje tada postaje efikasnije (veina ljudi odlazi na poinak sa velikim brojem nereenih briga ivota o kojima intenzivno misli u procesu usnivanja i bude se jo umornija, nespremna da se suoi sa novim danom), ili kao alternativa spavanju (pola sata joga nidre moe da zameni dva sata spavanja). Jasna je potreba oveka modernog vremena za oputanjem koje on misli da ostvaruje, najee sasvim pogreno, dok ita knjigu, novine, gleda televizijski program, znai sasvim zaokupljenih ula. Budan ivot se provodi sa umom okrenutim spolja, uglavnom koncentrisanim na dogadjaje izvan naih tela, dogadjaje sa kojima nas povezuju ula. Kako nauiti da se ignorie ta neprekidna reka ulnih stimulusa, to je neophodno za

postizanje stanja oputenosti i zapoinjanje Najvieg Puta, puta upoznavanja samog sebe? ovek Zapada je ekstrovertovan, determinisan vrsto da otkrije svet van sebe, i zaboravlja da je on sam, to dokazuje i mikrofizika, mikrokosmika replika univerzuma (Pogledaj unutra - tamo je sve to je vredno, govorio je Svami ivananda). Socijalna sigurnost i vrhunsko obrazovanje ne znae i emocionalnu punou, ispunjenost ivota i njegovu organizaciju: moderan ovek je rtva mnogobrojnih hroninih bolesti, on je usamljen u sredini svojih izvanrednih materijalnih dostignua, njegov um je nemiran i njegove psihike snage iscrpljene. On ne uspeva da razvije samosvesnost, on ne razume sebe samog i zastao je na putu svog razvoja, na putu svoje individuacije. Zahvaljujui iskljuivom razvijanju intelekta zanemario je, i u velikoj meri izgubio svoju psihiku senzitivnost. Nije udo, onda, to sve vie ljudi Zapada otkrivaju jogu i kroz jedan od mnogobrojnih oblika joga-darana (filozofskog sistema, koji bi, po svemu, mogao da se nazove i naunim), pokuavaju da razviju svesnost i povrate nekad postojeu, sada izgubljenu, celovitost duha i tela. Joga nije uska staza, askeze, kako se esto misli, ona je kraljevski put ka radosnoj, povienoj svesnosti koja potie od pravog razumevanja i prihvatanja nae ljudske prirode. Ona se vrsto zasniva na svakodnevnim realnostima i harmoniji svih ivotnih funkcija. Joga je put ka elementarnoj slobodi (i vie od nje), kroz ostvarivanje zdravih i prirodnih naina izraavanja i reavanja konflikata ivota. Joga je proces gledanja unutra I oputanja toka misli. Kada se umiri um i vi ste u stanju da mislite i reavate probleme svog ivljenja sa apsolutnim mirom, to je joga, govori Svami Satjananda Sarasvati, tantriki guru i osniva u svetu poznate Biharske kole joge, Joga ne trai, kako se, takodje, pogreno misli, da se odreknemo tela i njegovih funkcija, ve nas oslobadja oseanja krivice i konflikata koji stoje izmedju nas i spontanog uivanja ivota, prihvatanjem i osveivanjem telesnog kao osnovnog i poetnog (Onaj ko sazna istinu tela moe da sazna istinu Univerzuma Ratnasara Tantra). Joga znai sjedinjenje, oveka sa Brahmanom, dvojstva u jednome. I ako je to dvojstvo

jezikom joge ida i pingala, ha i tha, sunce i mesec. iva i akti, jin i jang u kineskoj simbolici, u naem jeziku dvojstvo bi bilo parasimpatikus i simpatikus vegetativnog nervnog sistema, desna i leva hemisfera mozga, enski i muki princip, Anima i Animus Junga, koje svi nosimo u sebi... Sjedinjenjem dvojstva ovek ide dalje na putu svoje neizbene fizike i duhovne evolucije, koristei se sopstvenim mogunostima. Joga ne zahteva da se odvojimo od dunosti svakodnevnog ivota i nudi nain na koji moe da se ostvari ivot ispunjenja, tu gde jesmo, ovde i sada. Ono to je neophodno, a to ova drevna disciplina praktinog urna omoguuje je, da adekvatno upotrebljavamo svoju vitalnost, da dozvolimo ivotnoj snazi da produktivno tee kroz nas. Medicinska profesija prepoznaje neophodnost relaksacije i neretko pominje jogu kao samostalnu ili dopunsku metodu terapije nekih poremeaja, naroito psihosomatskih. Ona ve dugi niz godina nudi samopomo kroz autogeni trening koji potie iz joge. Johanes ulc, istraiva i psihijatar, prouavao je radja jogu i istraivao razne sisteme koje je pronaao u jogi, da bi iz njih izveo autogeni trening i sa uspehom ga primenio u praksi. Joga nidra, deo radja joge, je prirodna tehnika koju su vekovima upotrebljavale razne kulture i mnogi veliki ljudi, iako je nisu tako zvali. Gete, veliki pesnik i naunik, koristio se procesom slinim joga nidri da bi poveao svoju intuitivnost. Nou, u oputenom stanju pre usnivanja, on bi vizuelizovao stvari kao to su kompletan ciklus razvoja biljke, kroz njene razne stadijume, od semena u zaetku do semena u plodu. Tako mu je uspelo da vidi ogromnu snagu prirode kako deluje na najjednostavnijim njenim delovima. Gete je zakljuio da je oputeni um najdelikatniji i najsnaniji instrument koji moe da spozna Univerzum. Za razliku od drugih metoda relaksacije, joga nidra um ne ini pospanim i lenjim. Krajnje stanje ove izvanredne metode kreativnog oputanja i meditacije je psihiki san, ili san u stanju unutranje svesnosti. To je granino stanje izmedju spavanja i budnosti, koje dozvoljava kontakt sa podsvesnim i nesvesnim umom, i u kojem je um mnogo receptivniji. Fizioloka relaksacija koja se postie ovom

tehnikom efikasnija je nego u dubokom snu, za krae vreme se dogodi i omoguuje poniranje u dublje slojeve nesvesnog. Za vreme primene joga nidre menjamo svoju uobiajenu svesnost, ostavljamo intelekt po strani i funkcioniemo na nivou oseanja. Joga nidra nas uvodi u stanje samoindukovanog sna, u njoj mi sami stvaramo sopstvene snove. Simboli izabrani za vebu imaju snano univerzalno znaenje i naroito su korisni za poveavanje svesnosti i oslobadjanje od napetosti. Kada nauimo da sagledavamo sadraje nesvesnog na taj nain, svoje unutranje bie dovodimo u harmoniju. Postignuta kreativna oputenost celog psihofizikog sistema dovodi do obnavljanja sveukupne fizike i mentalne energije. Ovo otklanja pesimizam i depresiju i poveava efikasnost i radost sa kojima izvodimo svoj dnevni rad i igru. Ta ometajua reka ulnih stimulansa moe da se zaustavi iskljuivanjem ula - pratyaharom, petim stepenom osmolanog sistema joge Patandjalija. Divan instrument pratyahare je joga nidra, svesni san, jogika i tantrika ideja, prikazana u knjizi pred nama, onoliko detaljno koliko moe da se razume intelektualnim umom. Izvan toga, jedini nain da se razume vie, da zaista razumemo sebe i sopstveni ivot, je sama praksa. Najvii Put moe i tako da pone: a Put od hiljadu milja, ui nas Lao Ce, poinje jednim korakom.

Uvod

Joga nidra je snana tehnika svesnog oputanja koja potie iz drevnih tantrikih tradicija. Spavanje se u jogi ne smatra relaksacijom. Ljudi misle da se oputaju dok sede u udobnoj stolici sa oljom kafe, piem ili cigaretom i itaju novine ili prate televizijski program. Sve to predstavlja samo razonodu ula i ne zadovoljava naunu definiciju relaksacije. Pravo oputanje je iskustvo iznad toga. Apsolutna relaksacija je stanje u kojem je svesnost obavezno prisutna. To je joga nidra, stanje dinamikog spavanja, sistematski metod uvodjenja potpune fizike, mentalne i emocionalne oputenosti. Naziv joga nidra vodi poreklo od dve sanskritske rei: joga znai upregnue, sjedinjenje ili svesnost usmerena u jednu taku, nidra znai spavanje. Za vreme upranjavanja joga nidre, iako se stie utisak da se spava, svesnost funkcionie, na dubljem nivou. Zbog toga se ona esto smatra psihikim spavanjem ili dubokim oputanjem sa unutranjom svesnou. U tom prelaznom stanju izmedju spavanja i budnog stanja, spontano dolazi do kontakta izmedju podsvesnog i nesvesnog u oveku. U joga nidri, stanje oputenosti se postie okretanjem unutra i odvajanjem od spoljanjeg iskustva. Ako se svesnost odvoji od eksternog opaanja i od spavanja, postaje veoma snana i moe mnogostruko da se primeni, na primer, za razvijanje pamenja, porasta saznanja i kreativnosti, i za transformaciju ovekove prirode. U sistemu radja joge Patandjalija, pominje se pratyahara u kojoj su um i mentalna svesnost odvojeni od puteva ula. Joga nidra predstavlja aspekt pratyahare koji vodi viim stanjima koncentracije u samadhiju.

Poreklo joga nidre Moje interesovanje za razvijanje sistema joga nidre otpoelo je pre 35 godina dok sam iveo u Riikeu, sa svojim guruom, Svami ivanandom. U to vrerne sam bio zaduen za sanskritsku kolu u kojoj su deaci uili da recituju Vede. Morao sam da budem budan itavu no i uvam kolu dok je acarya bio odsutan. U tri ujutro ja bih pao u dubok san, a budio bih se u est i vraao u aram. U medjuvremenu, deaci su ustajali u etiri, kupali se i recitovali sanskritske molitve, ali ja ih nikada ne bih uo. Posle izvesnog vremena moj aram je postao poznat i deaci iz sanskritske kole su dovedeni tu da recituju mantre iz Veda. Govorili su sloke koje ja nisam znao ali sam nekako oseao da sam ih ve negde uo. Dok sam ih sluao, to oseanje je raslo i ja sam uzalud pokuavao da se setim gde i kada sam ih uo. Bio sam sasvim siguran da ih nikada nisam proitao niti napisao, pa ipak su mi zvuali veoma poznato. Na kraju, odluio sam da pitam gurua ovih deaka da mi objasni znaenje mog stanja. Ono to mi je rekao promenilo je moj celokupni pogled na svet. Rekao mi je da oseanje poznatog nije iznenadjujue, jer je moje suptilno telo ulo deake kako recituju rnantre mnogo puta, dok sam spavao u njihovoj koli. To je bilo veliko otkrie za mene. Znao sam da znanje moe da se prenosi ulima, ali iz ovog iskustva sam zakljuio da znanje moe da se postigne i bez senzornog medijuma. Bilo je to rodjenje joga nidre. Shvatio sam da spavanje nije sasvim nesvesno stanje. U snu jedan oblik opaanja ostaje budan i za dogadjaje spoljanjeg sveta. Otkrio sam da je vebanjem uma mogue iskoristiti to stanje. Tantriko poreklo Posle ovog otkria poeo sam da prouavam tantrike spise na drugi nain. Naiao sam na mnoge vane ali nedovoljno poznate vebe koje su me veoma zainteresovale. Poto sam ih prethodno sam upranjavao, odluio sam da kreiram novi

sistem koji se naziva joga nidra i koji e da sadri sutinu ali i da bude bez komplikovanih ritualnih delova. Karakteristina odlika joga nidre je bilo sistematsko kruenje svesti u teiu, koje vodi poreklo iz tantrike niyase (niyasa znai postaviti, staviti, ili dovesti um do te take), Niyasa se rodila u sedeem poloaju sa upotrebom specifinih mantri koje su se upuivale, oseale ili doivljavale u razliitim defovima tela. Prvo je izgovarano ime dela tela, zatim je on vizuelizovan ili dodirnut, i mantra upuena u njega, Niyasa je predstavljala nain posveivanja fizikog tela uvodjenjem vie, ili boanske svesnosti, u njegove razliite delove za vreme tantrikih ritualnih vebi. Na primer, Angushtadi-Shadanganiyasal) je koriena za postavljanje mantri u ake na sledei nain: (palac) Hram angushtabhyam namah (kaiprst) Hrim tarjanibhyam swaha (srednji prst) Hrum madhyamabhyam vashat (domali prst) Hraim anamikabhyam vashat (mali prst) Hraum konishthabhyam vaushat (dlan i nadlanica) Hrah karatalaprishtabhyam - niyase, Na slian nain, pomou Hridayi-Shadanga - niyase, izvesne mantre su postavljene u razliite delove tela. Sadanja forma joga nidre koju sam ja uobliio, omoguuje da ljudi koji ne poznaju sanskritske mantre izvuku potpunu dobrobit iz tradicionalne niyase. Joga nidru mogu uspeno da primenjuju ljudi svih religija i kultura, U poetku sam je nazivao jogiko spavanje, ali, kada sam postao svestan njenih velikih mogunosti, shvatio sam, da je joga nidra, jednostavno, samo joga nidra. Ako traite da je prevedem na panski ili francuski, mogu samo da kaem: joga nidra - ona predstavlja internacionalnu vebu i svojinu. Eksperimenti sa joga nidrom Od poetka primenjivanja sadanjeg oblika joga nidre, izveo sam mnogo eksperimenata da potvrdim ideje koje sam imao. Prvo sam eksperimentisao sa sobom, kasnije sa drugima. Radio sam sa svojim uenicima i decom, kojima

sam davao uputstva, uio ih i prenosio im iskustva dok su oni vrsto spavali, Jedan od najinteresantnijih bio je eksperiment sa deakom koji je doao u aram da se posveti sanjasi. eleo sam da ga poaljem u kolu, ali on je to odbio. Bio je veoma nemiran i nevaljao deak, po itav dan je razbijao stvari, uznemiravao posetioce i izazivao razne nezgode. Na kraju sam odluio da probam joga nidru sa njim. Poeo sam recitovanjem 15. poglavlja Gite, oko tri minuta poto je on zaspao. Ujutro, posle budjenja, dao sam mu da proita poglavlje, to je on, naravno, nepaljivo uinio. Posle nedelju dana bio je u stanju da recituje itavo poglavlje napamet. Kada mu je to uspelo, nastavio sam sa drugim tekstovima. Na taj nain nauio sam ga Srimad Bhagawatam, Upaniade, Bibliju, Kuran, engleski, hindi, sanskrit, sve to sam znao, dok je on vrsto spavao. Taj deak sada ima 21 godinu i poslao sam ga u SAD. Govori jedanaest jezika, pie i govori na engleskom bolje od mene, a nikada nije pohadjao kolu. Njegovo uenje se odvijalo u toku dvogodinjeg perioda dok sam mu davao tehniku joga nidre, ega se on i ne sea. Uskoro zatim, napravio sam jo jedan eksperiment. Trideset ljudi je radilo joga nidru a oko desetorica je glasno hrkala. Dao sam im uputstvo: Kada kaem: Hari Om Tat Sat, morate svi da ustanete. Ponovio sam to dva puta. Na zavretku joga nidre, rekao sam: Hari Om Tat Sat, i svi su ustali, ak i oni koji su sve vreme hrkali. Pitao sam ih kako su se probudili. Rekli su: iznenada. Nisu uli poslednji Hari Om Tat Sat niti onaj u sredini vebe, ali su nekako sledili moje uputstvo. Ovo je veoma vano i znai da je unutranje ja budno i svesno za vreme spavanja. Iz ovih eksperimenata izveo sam zakljuke da duboki san ne mora da bude spavanje. Moda ste, dok duboko spavate u toku noi, svesniji i imate vie mogunosti nego u budnom stanju da uite bolje i uspenije? U to vreme moemo da primenimo joga nidru za evoluciju uma.

Delovanje na um Kako se ovo dogadja? Odgovor je jednostavan. Kada je oputenost potpuna, prijemivpst uma je vea. Kada je svesnost povezana sa svim ulima, prijemivost je manja. To je tajna joga nidre. Zbog procesa intelektualizacije, saznanje koje ide ka mozgu, ne ostavlja svoj trag. Ali, kada malo iskljuite svoj um i udjete u stanje koje nije ni duboki san niti potpuna budnost, svi utisci koji deluju na um postaju snani i ostaju u njemu. Nivoi uma su razliiti, neki su vrsti, neki neni, suptilni. Svestan um je tvrda podloga jer u njemu deluju intelekt i logika. Intelekt je sklon analizi. On ne prihvata sve, neto odbija. Dublja svesnost je drukija. Utisci koji udju u podsvesno ne mogu da se izbriu - oni rastu i obogauju sve aspekte ivota. Dok radite joga nidru, sve vreme treba da imate na umu: Ja neu da spavam i da se trudite da ostanete budni. Medjutim, ako zaspite, ne brinite, joga nidra i tada deluje. Pretpostavimo da ukljuite magnetofon sa snimljenom trakom, da zaspite i ne ujete nita. Ponovo pustite traku ujutro i sluajte sa panjom - to e stvoriti komunikaciju ili most izmedju svesnog i nesvesnog. Tako se ue strani jezici, tako sve moe da se ui. Ako imate navike kojih biste eleli da se oslobodite, odgovarajue seme ili sankalpa prvo treba da se postavi u nesvesno, a zatim treba da je sluate svesno. Ovo je veoma vaan sistem budueg samopreobraaja kroz jogu. Hipnajogiko stanje U joga nidri svesnost se nalazi izrnedju spavanja i budnosti. U modernoj psihologiji to je hipnagogno stanje, ali ja vie volim da ga nazivam hipnajogiko stanje. U njemu, um je posebno prijemiv, i jezici i drugi predmeti mogu brzo da se naue. Uputstva data u tom stanju uspeno otklanjaju neeljene navike i tenje. U stvari, joga nidra moe da usmeri um da postigne sve. U tome je tajna izvanrednih postignua velikih jogina i svamija.

Joga nidra omoguuje koritenje nesvesnog dela, ona je izvor umetnike inspiracije i najkreativnijih naunih dostignua. Gete je upotrebio inspiracije i intuitivnost tog stanja u reavanju problema koji su se pojavljivali u njegovom radu. U snovima koji su se pojavljivali u takvom stanju, Kekule je shvatio molekulsku strukturu benzena, dobitnik Nobelove nagrade Nils Bor je izotrio svoje zapaanje u uvenim eksperimentima misli i video planetarnu strukturu atoma. Intuitivnost do koje se dolazi joga nidrom, omoguuje oveku da u sebi samom pronadje odgovore na mnoga pitanja i izrazi svoju pravu prirodu, ivei mirno i osmiljeno u svim uslovima. To je otvaranje treeg oka koje ini da svesnost moe da nadvisi ponaanje uslovljeno napetou, kompleksima i inhibicijama. Prevazilazei identifikaciju sa umom i telom, itavo bie se obliva potpunom svesnou. Tako Tripura Rahasya (2) kae: Zato, shvati mirnim umom sopstvenu prirodu koja je ista, nepodeljena svesnost ispod nemirnog duha sastavljenog iz celog univerzuma u svoj njegovoj raznolikosti. Spoznaj mirnog uma, stanje izmedju spavanja i budnosti.., To je pravo Sopstvo, vezan sa njim prestaje da bude obmanjivan.

Prvi Deo

Teorija
Vetina oputanja

Za poslednjih sto godina se promenio nain ivota u itavom svetu. Drutveni sistemi se razlikuju od sistema prolih vremena, ovekova energija se rasipa na svim nivoima, a ovekov um je izgubio ravnoteu i sklad u svim sferama izraavanja. Zaokupljeni materijalnim opstankom nismo svesni onoga to nam se dogadja. Bolesti novih dimenzija, izraavanja i manifestacija su se rairile, dostiui vrhunac poslednjih decenija. Medicinska nauka je pobedila velike epidemije prolosti ali se sada suoava sa novom epidemijom poremeaja uzrokovanih stresom i naom nesposobnou da se prilagodimo visoko-takmiarskom ritmu modernog ivljenja. Psihosomatski poremeaji kao to su eerna bolest, povien krvni pritisak, astma, ulkusna bolest (ir na elucu ili dvanaestopalanom crevu), probavni poremeaji, razne kone bolesti, nastaju kao posledica nereenih napetosti tela i uma. Vodei uzronici umiranja u razvijenim zemljama, karcinom i bolest srca, takodje su posledica nereenih, nagomilanih tenzija. Moderna medicinska nauka je pokuavala da rei ove probleme na mnogo naina, ali joj nije uspelo da obezbedi oveku neophodno zdravlje, jer stvarni problem nije u njegovom telu, nego u njegovim promenjenim idealima, nainu miljenja i oseanja. Kako moete da oekujete sklad u telu i duhu kada postoji rasipanje energije, gubljenje ideala? Opti problem dananjeg sveta nije glad, niti su to oskudica, droge i strah od rata. Problem je napetost, poviena sveukupna napetost. Ako umete da se napetosti oslobodite, umeete da reite probleme vaeg ivota. Ako

ste u stanju da uskladite svoje napetosti, moi ete da kontroliete emocije, srdbu, strasti, moi ete da kontroliete bolesti srca, povieni krvni pritisak, leukozu i druge bolesti... Trostruka napetost Bilo da mnogo mislite ili da ne mislite uopte, napetost se nagomilava. Ako radite fiziki posao, ili ne radite uopte, vi nagomilavate napetost. Bilo da spavate mnogo ili da uopte ne spavate, vi to isto inite. Nagomilavate napetost kada se hranite tekom proteinskom hranom, kada uzimate ugljene hidrate ili kada ste na vegetarijanskoj dijeti, a one se zatim sakupljaju u raznim slojevima vaeg bia, taloe se u miinom, emocionalnom i mentalnom sistemu. U jogi se ti problemi posmatraju vrlo iroko. Mi shvatamo da je stomak napet ako je napet duh, a onda je, opet, ceo cirkulatorni sistem napet. To je zaarani krug dogadjaja, i zato je u jogi oslobadjanje od napetosti jedna od glavnih smernica. Unutranje napetosti jedinke doprinose porastu kolektivne psihike napetosti koja se manifestuje nesrenim porodinim ivotom, agresivnou i ratovanjem zajednica i nacija. Religija nije uspela da obezbedi miran duh pojedincu. Zakoni, policija, vojske i vlade nisu uspele da obezbede harmoniju medju ljudima. Svi tekstovi joge nedvosmisleno govore da mir moe da se pronadje jedino unutra, nikada spolja. Da bi se stvorio miran svet, potrebno je da, pre svega, nauimo da se oputamo i uskladimo sopstveno telo i duh. Filozofija joge, kao i moderna psihologija, smatra da su tri osnovna vida napetosti odgovorna za sve agonije modernog ivota. Sistematskim upranjavanjem joga nidre, trostruka napetost se progresivno smanjuje. Miine tenzije su vezane za telo, nervni sistem i endokrinu neravnoteu. Lako se otklanjaju dubokim fizikim oputanjem koje se postie u stanju joga nidre. Emocionalne tenzije koje potiu od razliitih dihotomija kao to su ljubav/mrnja, dobitak/gubitak, uspeh/neuspeh, se tee nadvladavaju jer nismo u stanju da ih prepoznamo

potiskujui ih, a napetost koja ih prati zatvara se u sve dublje i dublje slojeve. Nemogue je opustiti te tenzije obinim snom i oputanjem, za njih je potrebna metoda kao to je joga nidra, kojom cela emocionalna struktura uma uspeva da se smiri. Mentalne tenzije su posledica naporne mentalne aktivnosti. Um je vrtlog fantazija, konfuzija i oscilacija. Iskustva koja naa svest registruje tokom ivota, nagomilavaju se u mentalnoj sferi i povremeno izbijaju na povrinu utiui na samo telo, um, ponaanje i reagovanje. Kada smo tuni, ljuti ili razdraljivi, stanje svog duha najee pripisujemo povrnim razlozima, dok je pravi uzrok promenjenog ponaanja u nagomilanim tenzijama na mentalnom nivou. Joga nidra je vetina oputanja koja omoguuje da zaronimo duboko u svetove podsvesnog, da oslobodimo i opustimo mentalne tenzije i uspostavimo har moniju u svim aspektima naeg bia. Uspeniji odmor Veina ljudi misli da je oputanje jednostavan proces i da predstavlja leanje zatvorenih oiju. Umorni ste, odete u krevet i mislite da je to oputanje. Ali, ako se ne oslobodite miinih, mentalnih i emocionalnih napetosti, vi se neete opustiti. Uprkos povrnom oseanju blagostanja, veina ljudi je u stanju stalne napetosti. Po navici oni grickaju nokte, eu se po glavi, dodiruju svoju bradu, vrte krajeve kose ili udaraju stopalima po podu, koraaju po prostoriji nemirno, kompulzivno govore, pokazuju stalnu razdraljivost ili neprekidno pue. Ljudi se tako ponaaju nesvesni svojih unutranjih tenzija. Oni misle da su oputeni, ali paljivi pogled posmatraa otkriva da nisu. Da bi se potpuno opustio, ovek treba da se oslobodi unutranjih tenzija uma, tela i emocija. Joga nidra je nauni nain otklanjanja svih nagomilanih napetosti. Ona je efikasniji i uspeniji oblik psihikog i fizikog odmora i obnavljanja organizma nego konvencionalno spavanje. Oni koji usvoje ovu tehniku kao svoju dnevnu rutinu, uskoro doivljavaju duboke promene u navikama spavanja. Totalna sistematska relaksacija pomou

joga nidre odgovara satima obinog, nesvesnog spavanja. Jedan as joga nidre odmara onako kako to ine etiri asa konvencionalnog spavanja. To je jedna od tajni nadljudskih efikasnosti i energije mnogih velikih jogina prolosti i sadanjosti kojima je uspelo da tako mnogo postignu utoku jednog kratkog ivota. U stvari, mogunost da se spava i svesno sanja u joga nidri, je evolutivni proces koji su primenljivi mnogi izuzetni ljudi prolosti, utirui tako put velikim inspiracijama i dostignuima svojih ivota. Napoleonovi oficiri su, na primer, govorili da je njihov komandant imao nedostine i neumorne izvore energije i inspiracije. U jeku razbuktane bitke, ba kada se odluivalo o njenom ishodu, on bi predavao komandu potinjenom oficiru, ostavljajui uputstva da ga niko ne uznemirava ni pod kojim uslovima, dvadeset minuta. Tada bi otiao u svoj ator, legao na veliku medvedju kou i zapoeo joga nidru. Odmah zatim, zvuci njegovog regularnog hrkanja bi se pomeali sa oajnikim zvucima bitke koja je trajala. Tano posle dvadeset minuta, Napoleon bi se pojavio, sve, okrepljen, inspirisan, uzjahao bi svog konja i poveo francusku armiju u odlunu pobedu.

Tajna transformacije Primenjujui joga nidru, mi se ne samo relaksiramo, nego restruktuiramo i preoblikujemo svoju celokupnu linost. Kao mitski feniks, sa svakom vebom unitavamo stare samskare, navike i tendencije i ponovo se radjamo. Ovaj proces nije samo bri nego drugi sistemi koji deluju jedino na spoljanjem nivou, ve su i rezultati pouzdaniji i trajniji. Da bih ovo pojasnio, ispriau iskustvo koje sam imao sa tekim kriminalcima. Godine 1968. obilazio sam svet i bio pozvan u jedan zatvor da poduavam jogu. im sam se pojavio, oko est stotina zatvorenika se okupilo oko mene. Oni su vikali i smejali se, vukli moj dhoti, a jedan od njih mi je poklonio kutiju cigareta. Nisu pokazivali nikakav oseaj potovanja. Znao sam da u tom stanju neu moi da ih uim nikakvoj jogi, pa sam odluio da pokuam sa joga nidrom. Rekao sam im da tiho legnu na ledja i pripreme se za vebu.

Oni se nisu smirivali. Udarali su i gurali jedni druge, vikali, pljuvali i radili razne uznemiravajue stvari dok sam ja ekao da se umire. U toku pola asa, rekao sam samo dve reenice. Molim vas, zatvorite oi. Ne pokreite telo. ekao sam da se smire, ali oni to nisu uinili. I ja sam na kraju odustao i vratio se u hotel. Sledei dan telefonirao sam u zatvor da ih obavestim da neu ponovo doi, ali me nadzornik molio da se vratim. Svamidji, rekao je, Vi ste ih opinili, mirni su od kako ste Vi otili. Tako su me ubedili da ponovo odem tamo. Kada sam stigao u zatvor, zatvorenici su mirno leali. Rekao sam im da se pripreme za pozdrav Suncu, a oni su odgovorili: Ne, elimo joga nidru koju ste nas uili jue. Tako sam ih est dana uio joga nidru, pokazivao im kako da se opuste od kraja do kraja tela, unutra i spolja, kako da opuste svaki deo njihovog bia. Svakodnevno su me obavetavali da im se raspoloenje popravljalo i da je bilo manje neslaganja nego ikada ranije. Sedmog dana je bio poslednji sastanak i svi su bili prisutni. Kada sam ja bio na redu da govorim, izvadio sam kutiju cigareta koju sam dobio i rekao: Prvi dan ste eleli da puim. Evo cigareta koje ste mi dali, i sada u ih popuiti sa vama. ovek koji mi je dao cigarete je dotrao do mene i beskrajno se izvinjavao: Svamidji, mnogo se izvinjavam to sam Vam dao te cigarete. Molim Vas, vratite mi ih. ovek koji pre nedelju dana nije znao kako da postupa sa svamijem bio je potpuno transformisan, a bila mu je pokazana samo joga nidra. ta je tajna ove transformacije? Propovedi? Ne. Saveti? Ne. Oslobadjanje od tenzije, relaksacija i smiren duh su tajna promene. Kada je ovek napet, njegovo ponaanje se menja, kada je oputen, on se vraa svojoj prirodi. On poznaje stvarnost, on prepoznaje istinu u stanjima oslobodjenim napetosti.

Vebanje uma

Joga nidra predstavlja stanje izmedju budnosti i sna, spavanje sa tragom svesnosti. Ona otvara svesne i nesvesne nivoe uma, utie na tok bolesti, podstie kreativnost.

Ishodite kreativnosti Joga nidra je tantrika veba, a u tantri, evolucija uma se odvija spontano. Ne treba da se borite protiv svoje prirode, navika i ogranienja, jer, inei to, samo gomilate nelagodnosti u svojoj unutranjosti. U prolosti, psiholozi su govorili: Ako imate manu, treba da je prihvatite, ne moete je otkloniti mrnjom. A kako mana moe da se otkloni? Udjite u dublje slojeve uma, posecite koren i drvo e samo umreti. Nesvesni um je osnova ovekovog normalnog ponaanja; osnova svega to jesmo nalazi su u podruju nesvesnog. Zato onda neprekidno seemo grane i lie? Joga nidra je tehnika koja omoguuje da se zaroni u same dubine ljudskog uma. ovek je slab, jer zavisi od intelekta i informacija svojih ula. Kada, medjutim, jednom otvori vrata dubljeg uma radei joga nidru, on je u samom korenu kreativnosti. U Hindu mitologiji simbol joga nidre je Narayana koji poiva na okeanu mleka. On lei na velikoj zmiji sa mnogo glava a lepa Lakmi mu masira stopala. Iz njegovog pupka razvija se lotosov cvet, na kojem sedi Brahma, simbol nesvesnog. Naravana je u poinku, u stanju joga nidre, u kojem se, tako je simboliki prikazano, izraava nesvesno.

Dok vebate joga nidru, morate sasvim da se opustite jer to nije veba koncentracije. Ako sledite uputstva osobe koja vas vodi, moda ete otvoriti vrata svoje prave prirode... Stanje receptivnosti Veina ljudi u dnevnom ivotu nije dovoljno otvorena, ali za vreme joga nidre um ulazi u vrlo prijemivo stanje. Kao to od istopoljenog gvodja formirate odredjeni kalup, tako i u vaem umu koji je za vreme primene ove tehnike u stanju otapanja, moete da stvarate pozitivne i kreativne impresije. Receptivnost uma se postie samo ako se uklone njegova rasipanja, a u joga nidri to postiemo budjenjem njegove emocionalne strukture. Ako ja kaem ovo je dobro, a to je pogreno, vi moete da se sloite sa mnom, ali to je intelektualno slaganje. Uprkos injenici da se slaete, moda neete biti u stanju da to primenite u svom dnevnom ivotu. ta vas onemoguava? Mora da postoji razlog koji oteava pretvaranje naih ideala u stvarnost. Ne bi trebalo da svi vii ideali ivota ostanu u spisima - treba da ponemo da ih ivimo. Joga nidra nas povezuje sa naim biem koje je odgovorno za sve to mislimo i radimo; pomou nje moemo da ponemo da uimo ono u ta verujemo. Na primer, jednom sam sreo oveka koji je bio profesionalni kradljivac i ogrezao kriminalac. Posle dugog razgovora ubedio sam ga da kradja nije stvar koju treba initi. On se ak osetio grenim i ja sam verovao da sam napravio udo i preobratio ga. Posle pet godina vratio sam se u njegovo selo i saznao da se jo bavi istom profesijom. Zato? Ja sam ubedio samo njegov intelekt, ne i njegovo unutranje ja. Ostao sam u selu est meseci pokazujui deci i uiteljima u koli joga nidru. Kradljivac je takodje poseivao ove asove, i uskoro zatim je sasvim napustio svoj porok. Intelektualna ubedjenost samo je jedan aspekt ljudskog ivota. Mi smo svi intelektualno ubedjeni u ono to je dobro i zlo, ali treba i emocionalno da prihvatimo sve to je usvojio intelekt. To je mogue tek kada su ometanja iskljuena a um sasvim miran. Sve to tada deluje na um postaje korektivno, sudbina, pravac. Ako poznajete osobu koja ima loe navike,

nauite je da veba joga nidru. Saekajte da se sasvim relaksira, i onda napravite pozitivne sugestije. Na vrhu receptivnosti, ona e sluati. Nelogini, nemiran um je neposluan, ali duh joga nidre je apsolutno posluan. Razumevanje ljudske prirode Pre nego to primenite joga nidru neophodno je da prouite prirodu osobe kojoj dajete uputstva, tako da materija kojoj je uite izazove otpor u njoj. lako u joga nidri moete da sugeriete velike i suptilne stvari, linost moe da ih odbija, da je protiv njih. U nekom perioduivota svi mi se bunimo protiv ustaljenih pravila, kanona, nametnutih ideja, suprotnih naoj prirodi. Svaka jedinka ima sopstvenu razliitu prirodu od rodjenja, i vi je ne moete izmeniti. U jogi ta priroda (konstitucija) se naziva swadhava (individualni emocionalni odgovor). Navike i verovanja mogu da se izmene, ali ne i ovekova priroda. Ona je odgovorna za sve uspehe i padove tokom ivota. Da biste razumeli ovekovu prirodu, moraete prouiti njegovo spontano, a ne intelektom vodjeno ponaanje. U svetu odraslih, medjutim, prirodna, spontana ponaanja su retkost - deca su spontana, veoma lako prihvataju joga nidru i od nje dobijaju najvie koristi. Zaetak promene Moda je najefikasniji nain vebanja uma u joga nidri pomou sankalpe, odluke koju donosite svaki put kada je radite. U ivotu sve moe da vas prevari, ali ne i sankalpa koju donosite za vreme joga nidre. Sankalpa je sanskritska re koja moe da se prevede kao odluka, i predstavlja vanu fazu joga nidre i snaan metod preoblikovanja vae linosti i njenog usmeravanja u pozitivnom pravcu. Ako znate ta je to to elite da postignete u svom ivotu, sankalpa moe da bude kreator vae sudbine. Ako elite da postanete slikar, pisac,

govornik, moete da uvebavate sebe pomou ove jednostavne tehnike. Ali, prvo morate da imate pravac kojim elite da idete. Veina od nas luta po mraku, kao stado bez predvodnika, jedrenjaci bez jedra. Ne znamo kojim putem idemo jer smo vodjeni, forsirani i gurani izazovima ivota. Ponekad idemo pravim pravcem, ali to je obino zato to smo gurnuti u njega, nemamo izbora. U joga nidri imamo izbor, a ostvarujemo ga sankalpom, odlukom. Sankalpa ima oblik kratkog mentalnog stava koji deluje na podsvesni um kada je on receptivan i senzitivan na autosugestiju. Sankalpa se donosi kada je um miran i tih, a ne intelektualno aktivan. Na poetku i na kraju joga nidre, kratak period se posveuje sankalpi. Odluka koju donosite na poetku vebe je kao seme koje ste posejali, a na kraju vebe ona deluje kao navodnjavanje. Sankalpa predstavlja odluku da neto postanete ili da neto uradite u sopstvenom ivotu. Svako ima mnogo elja i ambicija, ali se veina od njih izgubi, umori ili uniti, kao kada pospete seme na razna mesta, neto e poeti da raste, neto nee. Sankalpa je odluka koju vi sami donosite, i ostavljate je u vaem umu. Kad je um ist, ona se razvija. Ako pripremite podlogu, otklonite korov i travu, i posejete seme, biljka e rasti. Na isti nain, imate um, imate ideju. Ako pripremite um i pravilno posejete ideju, ona e rasti u vaem ivotu, i postati va snaan vodja. Ljudi uglavnom donose intelektualne odluke, koje ne daju rezultate jer nisu posadjene vrlo duboko. esto se one donose kada je um uznemiren i nespreman da ih prihvati. Da bi uspela, odluka mora da se donese jakom voljom i oseanjem, kada je um relaksiran i spreman da je prihvati i apsorbuje. Takvo stanje se upravo pojavljuje za vreme joga nidre. Kada se sankalpa jednom postavi duboko u podsvesno, ona sabira snage uma da bi uspela da se ostvari. To snano seme e se ponavljano manifestovati na svesnom nivou i dovesti do promene vae linosti i ivota. Nema linosti koja se ne moe promeniti, i nema straha niti opsesije koji se ne mogu izmeniti. Seme promene se nalazi u odluci joga nidre, koja mora da se donese sa jakom voljom i oseanjem da bi se

ostvarila. Sankalpa je snana tehnika i treba je upotrebljavati razumno, lako moete da je koristite i u cilju ozdravljenja, bolje je da cilj bude ostvarivanje uzvienih namera, kao to su postizanje samorealizacije ili stanja samadhija. Ako elite da promenite nain ivota, to lako moete da uinite snagom sankalpe nainjene za vreme joga nidre. Ako postoji negativna tendencija ili navika u vaem ivotu, i vi elite da je koristite, to, takodje, moete da uinite pozitivnom sankalpom, Sankalpa je veoma snaan instrument u rukama oveka. Njena svrha nije da ispuni elje, nego da ojaa strukture uma. Ona treba da se donosi samo kada se razumeju njena svrha i znaenje. Sankalpa moe da promeni celi ivot ako se mudro primeni. Pogreno je koristiti se njom samo za uklanjanje loih navika kao to je puenje ili alkohol. Cilj sankalpe je da promeni va nain ivota, ne samo fiziki nego i mentalni, emocionalni i duhovni. Kada se to dogodi, vi ete automatski proineniti loe navike. Zato, bolje je da izaberete sankalpu koja e promeniti vau linost, tako da postanete uravnoteeniji, sreniji i zadovoljniji. Kada sankalpa postane snaga koja usmerava, sve to se radi u ivotu, postaje uspeno.

Iskustva sa joga nidrom

Na koji nain joga nidra utie na telo i um? Ona relaksira celokupni psihofiziki sistem, budi psihiko bie, dovodi do upoznavanja astralnih ravni, otklanja pritisak iz krvnih sudova srca i utie na fiziku materiju u mozgu. Primenom joga nidre pokuavamo da transcendiramo ispoljavanja spoljanjeg uma. Kada um postane suptilan, njegova iskustva su na istom nivou kao i iskustva snova, samo to su mnogo ivlja, jasnija. Sistematski se stimuliu razni centri mozga, tako da iskustva koja doivljavamo postaju obina i prirodna. Uenje o karmi Joga nidra je veba koja osveuje duboke nivoe uma. U mozgu postoje milioni i milioni impresija koje se uvaju u obliku arhetipova. Arhetipovi su skup svih iskustava ivota koja zovemo karma. Kao to kamera registruje sve to se fotografie na negativu, tako se podsvesno registruje svako iskustvo koje doivljavamo, podsvesno ili nesvesno, a to vremenom postaju arhetipovi nae podsvesti. Kao to drvo svake godine daje seme i u toku svog ivota daje ih bezbroj, tako i ljudski um proizvodi seme iz sopstvenog iskustva i to seme predstavlja karmu, samskaru ili arhetip. ovek nije samo bioloka supstanca, on je i mikrokosmiki stvaralac. Makrokosmiki stvaralac je poznat kao Bog, mikrokosmiki kao ovek. Makrokosmiki stvaralac stvara planete i univerzum, a mikrokosmiki stvaralac pravi karmu od svakog iskustva i delovanja.

Karme i samskare se nagomilavaju u slojevima ovekove unutranje svesnosti. Najdublji sloj, u kojem su urezane i odredjene samskare, je nesvesno, i u njemu one ostaju latentne, bez ikakve manifestacije. Drugi sloj samskara nije vrlo dubok, To je nivo podsvesnog u kojem su samskare u prolazu i manifestuju se. Trei sloj samskara je u procesu sazrevanja i uobliavanja, na nivou svesnog. U uenju o karmi, ti nivoi se nazivaju sadanja karma, nagomilana karma i sudbina.

Karmika iskustva Za vreme upranjavanja joga nidre, svesnost putuje iz jednog nivoa u drugi, prema svojim kapacitetima i mogunostima. Ponekad, svesnost prodire veoma duboko i iskustva su izvanredna i eksplozivna, drugi put se sve odvija na podruju svesnog uma - tada doivljavate oputanje, zaspite ili imate neko drugo prijatno iskustvo. Kada svesnost prodire u podsvesno, ona se privremeno odvaja od telesnog, i ova disocijacija tela i uma dovodi do izvanrednih iskustava. Iskustva kroz koja prolazite na razliitim nivoima podsvesnog i nesvesnog su samo manifestacije vae karme iz ovog ili iz ranijih ivota. Uzrokujui ih, joga nidra otklanja rezerve karme i proiava dublje slojeve uma. Ponekad iskustva iz vaeg prolog ivota izlaze na povrinu direktno, ali se uglavnom manifestuju simbolino. Rei i koncepti su jezik svesnog, intelektualnog uma. Nesvesni um ima svoj jezik, zasnovan na simbolima, bojama i zvucima. To su arhetipovi koji izlaze na povrinu za vreme joga nidre. Jedna jedina slika moe da oivi iskustvo koje hiljadu rei ne bi adekvatno opisale. Tako, nae nesvesno predstavlja neiscrpan rezervoar prolosti. Prema modernoj psihologiji, itav kozmos je sadran u umu u obliku arhetipova, i savremeni psiholozi smatraju mozak hologramom celog univerzuma. Bezbrojni arhetipovi su zakljuani u naem biu i treba da se osveste i doive, ako elimo da saznamo ko smo. U toku joga nidre, specifini simboli koji se vizuelizuju pogadjaju razliite delove mozga i oslobadjaju arhetipove ili latentne samskare.

Simboli koji se upotrebljavaju u joga nidri su u stvari mandale ili slikoviti prikazi - rua, amac, lav ili ovek. Mandale su komponovane od jantri (fundamentalni geometrijski oblici - predstavljaju kombinacije linije, take i kruga). Jantre i mandale su najbolji nain osveivanja, sakupljenih u umu arhetipova. Vanulna iskustva Pored ula i uma ije spoljanje naine izraavanja poznajemo, postoje mnoge oblasti izvan njih, koje veina od nas nije doivela. Ponekad u joga nidri moemo da prodremo u samo sredite nesvesnog i izrazimo i doivimo latentne mogunosti svog uma. Svi moemo da vidimo spoljanje objekte, to je objektivna svesnost, iskustvo stvari. Moemo da vidimo predmet, miriemo cvet, ujemo zvuk ili osetimo naroiti ukus. Sve to predstavlja ulna iskustva, za koja je neophodno prisustvo objekta koji se percipira i spoznaje. Ako nema cveta, um ne moe da ga vidi. Medjutim, mogue je iskustvo bez prisutnog objekta, nadulno iskustvo. ak i slep ovek moe da vidi i gluv da uje, ako se razviju odgovarajui centri u mozgu, u kojem postoje centri vanulne percepcije koji se ponekad otvaraju u joga nidri ili u meditaciji. Unutranja iskustva ne treba da se odbace i nazovu halucinacijama, samo zato to nisu objektivna. Pre izvesnog vremena u moju sobu je uao ovek koji mi je rekao da je jasno osetio miris sandalovog drveta. Bilo je to van Indije, u sobi, naravno, nije bilo mirisa sandala, ali ja nisam odbacio njegovo iskustvo samo zato to nije bilo i moje. U to vreme, probudio se odredjeni centar u njegovom mozgu. Vanulni centri u mozgu su veoma snani i ne mislim da imaju veze sa naom karmom. Samo retkima je uspelo da razviju sposobnosti nadulnih iskustava, iako je takva mogunost data svakom biu.

Vladanje iskustvom Nije svako ludilo bolest, nego spiritualno iskustvo kojim ovek nije bio u stanju da upravlja. U Indiji je bilo mnogo jogina koji su iveli kao luaci; takodje i u Grkoj. Koja je razlika izmedju jogina i ludog oveka? Prvi je u stanju da rukovodi svojim iskustvom, drugi zavrava u duevnoj bolnici. U Indiji ima mnogo luaka koji su u stanju da upravljaju sobom, na Zapadu ima mnogo jogina koji to ne mogu. Tehnikom jega nidre uimo ih kako da to postignu. Um je kao motorcikl - ako njime ne upravljate ispravno, doiveete udes, ali, ako ste dobar voza, upravljaete dobro, bez obzira da li vozite motorcikl ili kamion. lako je joga nidra namenjena relaksaciji, njen pravi cilj je da vas odvede duboko u stanje u kojem ste sasvim sjedinjeni sa svojim unutranjim biem. Joga nidra nije koncentracija U joga nidri nije neophodno da se koncentriete, u stvari to ne treba da inite. Samo pokreite um iz take u taku i budite svesni svakog doivljenog iskustva. Ako pokuavate da se koncentriete spreiete prirodni tok svesnosti koji vas vodi sve dublje i dublje u Sopstvo, u vae unutranje ja. Nije bitno da li ujete uputstva svog uitelja. ak i ako sanjate, sugestije koje uitelj daje e delovati na podsvesni um. Sasvim je prirodno da se propuste neka uputstva, jer se svesni um izdvaja tako da na povrini ostaje podsvesni, a tada sve to se kae utie na njega. Od prevashodne vanosti je da za vreme upranjavanja budete mirni. ak i ako ste za vreme vebe napeti, u nekoj fantaziji, ili ste ometeni spoljanjim uzrocima, pa i ako ste u stanju velikog mentalnog nemira, ne obraajte panju. Ako niste u stanju da leite mirno zbog nekog uzbudjenja, ustanite i vidite o emu se radi. U joga nidri je najvanije da se predate uputstvima svog uitelja i da pratite svako iskustvo koje se dogodilo, sa punom svesnou i nevezivanjem.*

* Stav iskljuivanja ula, pratyahare, stav neprimar nevezivanja. Prim. prev.

Proces pratyahare

U sistemu joge, joga nidra se smatra oblikom radja joge, iji klasian opis se nalazi u joga sutrama*, briljantnoj niski 196 sutre ili aforizma, koje je Patandjali napisao nekoliko vekova pre Hristovog rodjenja. Patandjali je podelio put radja joge u osam stupnjeva, poinjui osnovnim pravilima o ponaanju koji vode mentalnom miru i samadhiju ili samorealizaciji (samospoznaji), u kojoj su sadraji i delatnosti uma potpuno transcendirani. Ti stadijumi su: Pripremni ili spoljanji: 1. 2. 3. 4. Yama (drutvena pravila) Nyama (lina pravila) Asana (poloaji - stanja bia) Pranayama (kontrola prane, ivotne, kosmike energije)

Vii ili unutranji stadijumi: 5. 6. 7. 8. Pratyahara (iskljuivanje ula) Dharana (koncentracija) Dhyana (meditacija) Samadhi (transcendentalna svest)

*Izreke o jogi Patandjalija, u srpskohrvatskom prevodu, izdao je BIGZ, 1977.

Prva etiri spoljanja stadijuma predstavljaju specifine vebe koje se izvode pomou svesnog uma, racionalnog, analitikog dela svesnog, koji je aktivan za vreme budnosti. Vii stadijumi predstavljaju posebna stanja svesnosti kao i vebe koje su potrebne da se ta stanja postignu. Oni ukljuuju nesvesni um koji je rezervoar svih iskustava i ego koji regulie ulazak informacija u svesni um* . Iskljuivanje uma Joga nidra pripada viim stadijumima Patandjalijeve radja joge, jer je ona u osnovi, metod pratyahare. Svesnost se progresivno odvaja od spoljanjeg sveta, tela, procesa dis anja, svesnog i na kraju, nesvesnog uma. U naprednijim stadijumima, kada je relaksacija potpuna, joga nidra ukljuuje dharanu i samadhi kada dolazi do sabranosti i koncentrisanosti uma. Da bi se spreilo potpuno iskljuivanje svesnosti, budnost se odrava koncentracijom na ulo sluha. Ostali senzorni nervni zavreci su slobodni i njihove veze u kori mozga disocirane, tako da nijedna poruka ne stie do centra u mozgu. Inae, ula neprekidno prenose poruke u centralni nervni sistem koji automatski stimulie motoriku, bilo da srno toga svesni ili ne. Kada se ula za izvesno vreme iskljue u joga nidri, to predstavlja peti stadijum radja joge, poznat kao pratyahara. Joga nidra se zasniva na receptivnosti svesnosti. Kada svest operie sa intelektom i svim ulima, mislimo da smo budni i svesni, ali, um je tada, u stvari, manje receptivan i manje kritian. Kada svesnost funkcionie samo kroz jedan senzorni kanal (tj. sluh), ona postaje senzitivnija. Ali, kada se odvoji od svih veza sa ulima, ona postaje totalna. To stanje je tako duboko, da se gubi ak i oseaj samosves-

* Za detaljnije informacije videti etiri poglavlja o slo bodi. Svami Satjanande Sarasvati, u izdanju Biharske kole joge. Prim. prev.

nosti. Kada se koncentriete znate da to inite, ali kada ste u stanju joga nidre, nastupa trenutak kada ak ni ne znate da ste u joga nidri. Kada se um odvoji od senzornih kanala, postaje veoma moan, ali mu je potreban trening. Sve dok se nevoljni sistemi mozga ne uvebaju, nema velike razlike izmedju joga nidre i sna. U joga nidri vebamo um vodei ga kroz seriju vebi koje dovode do eljenog stanja svesti. Nauno je pokazano da joga nidra nije samo monotona koncentracija. Kada fiksirate svesnost na delove tela, oseanja ili vidne predstave koje se u vebi pominju, vi u stvari delujete na vie centre mozga. Tako podstiete nevoljnu kontrolu tih delova i odravate neophodnu svesnost, iako vam senzorni kanali ne daju potrebne informacije. Joga nidra i hipnoza Mnogi ljudi joga nidru smatraju vrstom hipnoze jer se u njoj postie iskljuivanje ula. Medjutim, to su dva potpuno ra zliita stanja. lako moda polaze sa istog nivoa relaksacije i receptivnosti, joga nidra ide u razliitom pravcu od hipnoze. Stanje uma koje se u njoj postie je daleko iznad hipnoze, iako, kada se um disocira od senzornog saznanja, prolazi kroz hipnotiko stanje. Ako moete da iskljuite senzorne kanale, a da pri tom odravate budnu svesnost, biete u stanju da transcendirate sve barijere vae linosti i idete vi soko i daleko koliko hoete. Svest moe da ide onoliko daleko koliko je vi vodite. To je cilj joga nidre. U isto vreme, treba da znate da kada transcendirate, na izvesnoj taci, prolazite kroz obim hipnoze. Zato se za vreme vebe daje vano uputstvo: Ne spavajte. U joga nidri morate da pokuavate da odravate svesnost; vi ste relaksirani ali ne spavate. Niste svesni na senzornom nivou, ula su iskljuena, ali ste svesni da radite joga nidru. Proces miljenja se nastavlja, mozak je potpuno budan. On dobija vii kvalitet stimulusa i razvija tip svesnosti razliit od onog koji doivljavamo u ovom, sadanjem trenutku. U hipnozi se subjekt dovodi u dubok san, u kojem je mozak potpuno iskljuen. To predstavlja pravo tamaziko stanje, dok joga nidra poveava sve sposobnosti i stvara satviko stanje.

Nauno govorei, kada centralni nervni sistem i kora mozga nisu stimulisani, i kada je mozak izolovan, on ulazi u stanje koje se naziva hipnoza. To je trenutni doivljaj, malo iskustvo u kojem su mozak i njegova kora odvojeni od en ergetskih kanala. Prema filozofiji joge, postoje tri vana nadija ili energetska kanala u fizikom telu: ida, pingala i suumna. Ida predstavlja mentalnu snagu, pingala vitalnu, a suumna spiritualnu. U naunoj terminologiji njihovi analozi bi bili parasimpatiki, simpatiki i centralni nervni sistem. Postoji, i dokazana je stvarna analogija izmedju ovih dvaju sistema, joge i nauke. Tokom itavog ivota ida i pingala neprekidno snabdevaju mozak neophodnim stimulansima koji mu omoguavaju da prepoznaje objekt, zvuk, ideju. Ako zatvorite idu i pingalu pomou pratyahare, mozak ostaje izolovan i to je stanje hipnoze. Ako u isto vreme moete da probudite suumnu (koja je zatvorena kod veine ljudi), tada, iako su dva kanala, ida i pingala, van komunikacije s mozgom, probudjen je centralni nervni sistem i umesto njih, neophodnu energiju obezbedjuje suumna. Energija koju va mozak dobija u ovom trenutku ide kroz idu ili pingalu. Ono ega nema za vreme hipnoze je veza izmedju njih. U joga nidri, centralni nervni sistem - suumna nadi, sasvim budi mozak, koji, tako probudjen, reaguje potpuno na upuene stimuiuse, i zato je takvo iskustvo svesti sasvim razliito od svih poznatih. Prate se uputstva, ne uitelj Joga nidra ne zavisi od sugestije i ubedjivanja. Uputstva se daju direktno i jedina sugestija je sadrana u odluci, koju sami donosimo. Uimo da postignemo stanje oputenosti pratei izgovorena uputstva. Uitelj je samo vodi, on daje tehniku ali ne forsira. Tehnika vodi um ka osvetljenosti i nezavisnosti prosudjivanja. a ne uitelj. Radei joga nidru, ovek svesno sakuplja unutranje sposobnosti i dozvoljava unutranjem znanju da raste. U hipnozi, medjutim, terapeut dominira umom i voljom subjekta, to esto prelazi u opsesiju, nedostatak samopoverenja i inicijative. Seksualni nagon, intelekt, logika i samodeterminisanost su suprimovani. Subjekt pita terapeuta: Da li da idem sada u

toalet? i terapeut odgovara Da ili Ne. Ako isto pitanje postavite uitelju joga nidre, on e vam rei: To je vaa stvar, ne moja. Vi odgovarate sami za sebe, ja sam odgovo ran jedino za sebe samog, ne i za vas. ak i kada uenika joga nidre ograniavaju loe navike i ponaanje, uitelj os taje po strani i ne ini pokuaje da menja njegov karakter, ostavlja ga da to ini on sam.

Joga nidra i mozak

Moderni neurofiziolozi su uspeli da dokau vezu izmedju tela i mozga koja je jogi poznata hiljadama godina. Upotre bom stimulativnih elektroda, neurohirurzi su pokazali da je svaki deo tela precizno predstavljen na povrini centralnog girusa senzorimotorne kore mozga. Relaksacija uma pomou relaksacije tela Teorijski je mogue povezati modernu neurohirurgiju sa meditativnom tehnikom joga nidrom koja vodi poreklo od drevnih tantri. Ako ste ikada ovu tehniku radili, prepoznaete delove senzorimotorne kore tano kao one delove tela kroz koje prolazi vaa svesnost za vreme njene rotacije. Mozak je fiziki posrednik svesti koji povezuje um, telo i emocije u harmoninu celinu. Neurohirurg deluje na telo stimuliui mozak. Uesnik joga nidre poinje sa dru gog kraja nervnog puta: podizanjem svesnosti tela stimulie mozak. Progresivno pokretanje svesnosti kroz delove tela ne samo da dovodi do fizikog oputanja nego isti sve nervne puteve, senzorne i motorne. U isto vreme, prelazimo preko itave povrine mozga, relaksirajui um relaksiranjem tela. Motorni homunkulus ili oveuljak Istraivai su nazvali neuronsku mapu ili hologram fizikog tela koji se nalazi u sivoj masi velikog mozga, motorni ho munkulus ili oveuljak. Svi delovi tela kroz koje prolazi svesnost za vreme rotacije u joga nidri, mogu da se lociraju u homunkulusu. ake, prsti, usne i nos su predstavljeni

mnogo veom povrinom u mozgu nego drugi delovi tela, a upravo oni su najstimulisaniji za vreme kruenja svesti. Regioni mozga koji predstavljaju ove delove su skoro isto to liko veliki kao itav ostatak tela od zgloba ake do prstiju stopala. Po fizikim standardima, homunkulus je oveuljak grotesknih proporcija sa veoma uveanim akama, prstima i crtama lica. On predstavlja neuronsku apstrakciju fizikog tela, i funkcionie preko nervnog sprovodjenja energije koja tee kroz nervni sistem i mreu nadija koji formiraju praniko telo. Jasno je sada zato je vaan precizan red rotiranja svesnosti kroz delove tela u jogi nidri. Kada se jednom taj red uspostavi, ne treba da se menja, jer on indukuje tok pranike energije kroz neuronsko kolo motornog homunkulusa, koji je praen subjektivnim doivljajem oputanja i oslobadjanja, jer dolazi do spontane disocijacije svesnosti od senziornih i motornih kanala. Upoznavanje i dnevno ponavljanje ovog puta dovodi do internalizovanja fragmentisane i rasute svesti. Postignuto stanje predstavlja, po Patandjaliju, pratyaharu, peti stepen radja joge i uvod u dharanu i samadhi. Kako joga nidra uspostavlja zdravlje Oevidna je veza izmedju otkria dananjih istraivaa mozga i prosvetljenih jogina i riija koji su davno razvili tehniku joga nidre. Naravno, jogini ranijih vekova nisu ovu tehniku smatrali nainom leenja bolesti, nego primarno nainom postizanja vie svesti irenjem i oslobadjanjem in dividualne svesti od njene fiksacije za fiziko telo i njegove senzorne modalitete, prema suptilnijim pranikim, psihikim i spiritualnim dimenzijama koje lee ispod grube materijalne egzistencije. Moderni ovek pati od bolesti stresa koje potiu od prekomerne identifikacije due sa somom ili materijalnim telom, preko senzornih kanala, to dovodi do nervnog zamora i kasnijeg sloma odbrana i bolesti. U joga nidri, de struktivna psihosomatska tendencija se menja suprotnim, somatopsihikim putem.

Slika 1. Frontalni presek mozga koji pokazuje motornu koru i regione mozga du precentralne vijuge. Motorni homunkulus - simboliki ovek koji lei u sivoj masi mozga. 1. Noni prsti 2. Skoni zglob 3. Koleno 4. Kuk 5. Grudni ko 6. Rame 7. Lakat 8. Zglob ruja 9. aka 10. Mali prst 11. Domali prst 12. Srednji prst 13. Kaiprst 14. Palac 15. Vrat 16. Obrva 17. Oni kapak i ona jabuica 18. Lice 19. Usne 20. Vilica 21. Jezik 22. Gutanje. Psihosomatska neravnotea se spontano popravlja oslobadjanjem prane ili nervne energije, koja se odvaja od senzornih puteva i modaliteta kada se postigne stanje pratyahare. Oslobodjena energija se onda koristi za leenje i obnavljanje umornih tkiva i organa. Oseaji i oseanja Osim kruenja svesti u joga nidri postoje i druge vebe koje potiu iz tantri: svesnost o celom telu, mozgu i unutranjim organima; kontakt izmedju zemlje i tela, oseaj lakoe i teine, toplog i hladnog, bola i zadovoljstva. Posle oputanja

senzorimotorne povrine mozga, izazivaju se oseanja ili iskustva. Oni kao da izviru iz sredita naeg bia, dok se istovremeno doivljavaju u jednom delu tela ili u celom telu. U svim telesnim tkivima i strukturama nalaze se speci jalno adaptirani nervni zavreci koji reaguju na specifine stimuluse ukljuujui dodir, pritisak, promenu poloaja, temperaturu, bol, zadovoljstvo, itd. Mali senzitivni receptori, medju njima Painijevi korpuskuli u koi, receptori za bol i temperaturu, slobodni nervni zavreci, proprioceptori zglobova i miina vretena, neprekidno prikupljaju informa cije iz svih delova tela i prenose ih u odredjene centre u mozgu. Veina tih centara imaju preciznu lokalizaciju. Veoma vani su centri za regulaciju temperature i za doivljavanje zadovoljstva i bola. Kada probudimo senzacije teine i lakoe, toplote i hladnoe, bola i zadovoljstva, itd. stimuliemo centre u mozgu koji odravaju harmoniju izmedju nae unutranjosti i spoljanje sredine. Alternacija ovih opozitnih senzacija u joga nidri pomae da se odrava homeostaza kontrolom inae nevoljnih funkcija. Joga nidra, tako, progresivno transformie nae totalno iskustvo ulnog ivota u fizikom telu. Sutinsko iskustvo Razvijanjem razliitih oseanja i senzacija u toku joga nidre, seate se stvarnih doivljaja. Kada probate odredjeno voe, vi ga zaista oseate u tom trenutku, ali posle nekoliko dana, nedelja ili meseci, moete samo da zamislite doivljeno iskustvo, a ne i da doivite naroiti ukus zbog nemogunosti neuvebanog uma da iskustva iz prolosti prenese u sadanjost. Veliki broj iskustva koje ljudi doivljavaju u ivotu se nalaze zakopani u njihovoj prolosti. Ono to os taje u umu ili u mozgu je samo memorija, ne i stvarno iskustvo, ali to moe da se doivi ponovo u joga nidri, preko somatopsihikog puta. ovek ne samo da se ivo sea bola i zadovoljstva, toplote i hladnoe, nego ih i doivljava, sve do budjenja fiziolokih odgovora: znojenja, drhtavice, itd. U jogi je sposobnost ponovnog doivljavanja prolih iskustava kriterijum razvijenosti istinske kreativnosti uma.

Vi ete sigurno zapamtiti divnu muziku koju ste sluali, moete ak da je zamislite i osetite. Ali, ako ste u stanju da zatvorite oi i ujete muziku unutra, tano kako ste je nekada uli, onda je to eksplozivno iskustvo realnosti koje sasvim menja itavu strukturu uma. U joga nidri se razna iskustva doivljavaju kao prava. Ako pokuavate da oseate teinu, trebalo bi da telo oseate tako tekim, da ne biste bili u stanju da podignete ruku ili nogu kada biste to poeleli; ili, ako oseate toplotu. to treba da bude oseanje takve vruine koje e uiniti da se oznojite. Sve to se radi treba da postane stvarno, ivo iskustvo. Doivljavanje suprotnosti Prvo iskustvo koje treba da se doivi u joga nidri je oseaj teine. Fizika teina je doivljaj celog tela za kojim sledi duboko skeletno-miino oputanje. Ako napetost i kon trakcija zaostanu u posturalnim miiima, onda uputstvo: Vae telo je tako teko da tone u pod, slui kao komanda mozga koja pomae miiima da se oslobode zaostalog tereta. Tek tada se ukupna teina tela sasvim predaje zemlji i doivljava se iskustvo potpunog spajanja sa povrinom na kojoj telo lei. Posle toga izaziva se senzacija lakoe: Probudite oseaj lakoe i bezteinskog stanja u svim delovima tela... Vae telo je lako... ono kao da se odvaja od povrine poda. Budjenje suprotnih senzacija je u skladu sa elektrofiziolokim principima. Uvek kada neuron okida, akcioni potencijal predstavlja impuls koji se prenosi i koji moe da se registruje u mozgu. Medjutim, ako elija izvesno vreme kontinuirano okida, mozak ne prepoznaje njenu poruku. Ovaj fenomen moe lako da se pokae pomou senzacije mirisa. Kada udjete u sobu u kojoj gori mirisni tapi, u poetku ete biti veoma svesni njegovog mirisa. Medjutim, posle kraeg boravka u prostoriji, vaa senzorna panja poputa i do tada jak miris vie ne registrujete. Istraivai nazivaju ovaj fenomen navikavanjem (mozak se navikava na stimulus i uskoro prestaje da ga registruje kao vaan). U toku upranjavanja joga nidre, kada se razvija oseaj teine u celom telu, velika koliina impulsa ide u mozak. Posle

izvesnog vremena mozak poinje da ignorie ove impulse i svesnost teine se privremene gubi, a spontano se budi oseaj lakoe. Sada je svesnost ta koja odredjuje i kontrolie iskustva koja telo doivljava, umesto da fizike senzacije oblikuju svesnost. Razvijanje emocionalne kontrole Elektrina stimulacija specifinih delova hipotalamusa, limbikog sistema i amigdaloidnog jedra, izaziva specifine emocionalne odgovore kao to su bes, agresija i strah. Veina ljudi tee kontrolie to oseanje nego pozitivne emocije ljubavi, radosti, sigurnosti i zadovoljstva. U napred nom stadijumu joga nidre trai se da se voljno predajemo tim emocijama dok zadravamo stanje duboke oputenosti i svesni smo svedoci itavog procesa. Veba u delovanje uvodi obe hemisfere mozga, to se inae retko dogadja. Ljubav i mrnja, zadovoljstvo i bol, radost i tuga, suprotna oseanja, se simultano doivljavaju. Odravaju se oputenost i svesno svedoenje konfliktnih i opozitnih emo cionalnih reakcija. Ponovljenim vebanjem emocionalni odgovor se lako dobija i uesnik postepeno izlazi iz po druja patnji koje su posledica vezivanja za dvojstvo ivotnih iskustava. U ivotu spiritualnog aspiranta, transcendencija ove barijere dvojstva je primarni cilj. Ona je praena iskustvom rastueg oseanja blaenstva (anandam) koje lei izvan ogranienja zadovoljstva i bola i drugih dihotomnih pojmova. Na psiholokom planu, rezultat vebe je neprianjajui pogled na ivot i zrelost linosti. Joga nidra tako razvija kontrolu emocionalnih reakcija i autonomnih odgovora. Evolutivni napredak se odraava u naem ivotu kao izotrena percepcija, pojaana emocionalna kontrola i rastue osveivanje sudbine.

Simboli nesvesnog

Vizuelizacija u joga nidri je vana za otvaranje sadraja nesvesnog uma koji se normalno izraavaju samo u snovima. U Radja joga sutrama (1:38), Rii Patandjali kae: Svapanidrajnanalambanam va (um postaje postojan ako upozna snove i spavanje). Potrebno je da upoznamo prirodu snevanja da bismo imali prave koristi od joga nidre. Svesno sanjanje Joga nidra se naziva spavanjem bez sna jer pomou nje uimo da udjemo u stanje izmedju spavanja i budnosti bez gubitka svesnosti. Neprosvetljen ovek neprekidno sanja, ak i dok je budan, a da toga nije svestan, jer su njegove funkcije ekstravertovane. U trenutku kada odvojite svoju svesnost od senzornih funkcija i opustite se, poinjete da budete svedok snova, a to se postie joga nidrom. ovekova psiha sve vreme sanja, svesno i nesvesno. Snovi koje imamo su samo mali deo ove ukupnosti. U uobiajenom stanju sanjanja, sadraji snova su povezani sa spontanim oslobadjanjem psihikih tenzija iz podsvesnog, a predstavljaju i budjenje i izraavanje dubljih, nesvesnih instikata i nagona. Medjutim, u praksi vizuelizacije u joga nidri, prepoznavanje i oslobadjanje su voljno pokrenuti jer mi san svesno stvaramo, u skladu sa uputstvima koja nam daje vodi ili uitelj. Ako je stanje sna potrebno prepoznati i upotrebiti za ubrzavanje nae evolucije u ivotu, treba da se razvije dobra komunikacija izmedju sna i budnog stanja, a to se postie za vreme vizuelizacije. Podsvesni i nesvesni materijal uma se budi i oslobadja, da bi se integrisao u svesti, to

predstavlja radjanje kreativne imaginacije udaljene obinih procesa dnevnog sanjanja i spavanja. Rezerve uma

od

Vodjeno matanje u joga nidri je metod upotrebe simbola kao katalizatora za provociranje reakcije nesvesnih delova uma. Sve to doivljavamo preko ula, ak i u mislima, os tavlja trag u umu. Iskustva prolih ivota, ranog detinjstva i zrelosti, su zapisana u nesvesnom. Sa poetkom upranjavanja joga nidre i meditacije, ljudi neretko poinju da se seaju ranijih iskustava koja su zaboravili ili smatrali nevanim, to govori da je sadraj nesvesnog uma poeo da se manifestuje. esto je seanje na ta iskustva razliito od originalnog iskustva, ponekad ak i potpuno izmenjeno. Da bismo to razumeli treba da znamo kako um obradjuje i uva svoje impresije ili samskare. To moe da se ilustruje primerom transmisije radio ta lasa. Da bismo preneli radio talase potrebno je da imamo predajnik koji e poslati signal i prijemnik koji e ga uhvatiti. Signal moe da se predstavi talasom. Normalno se prenosi itava shema talasa. Medjutim, moe da se upotrebi drugi metod kojim se uzimaju uzorci talasa u regularnim inter valima i onda alju. Kada je prijemnik sinhronizovan na istu frekvenciju, originalna shema talasa moe da se rekonstruie na prijemnom kraju, to zahteva manje energije za odailjanje signala, i vie poslatih informacija za isto vreme. Vidimo da primljena informacija nema oiglednu vezu sa originalnim signalom ili porukom, ali, kada je preradjena, dobija i s t u , originalnu formu. Um na slian nain obradjuje informacije. Velika koliina informacija koje se uvaju u nesvesnom je u obliku simbola. Razliiti simboli naeg ivotnog iskustva fomiraju sadraj nesvesnog uma, u zavisnosti od samskara, socijalne i reli giozne uslovljenosti, sveukupnog delovanja i reagovanja. Normalno nemamo pristup u nesvesno jer naa svest nije povezana sa simbolima ili izvorima informacija koji su u njemu. Medjutim, budjenjem simbola za vreme duboke re laksacije premoavamo prazninu svesti izmedju budnog stanja i nesvesnog.

Selekcija slika Potrebno je da se napravi veoma vidljiv izbor slika za vreme joga nidre. Uitelj treba da bude upoznat sa tipovima sim bola koji se upotrebljavaju i nivoima uma, na koje se ti sim boli odnose. Simboli koji se koriste formiraju dve kategorije. Prvo, uslovljeni simboli, koji su povezani sa naim svakodnevnim socijalnim, kulturnim, religioznim i moralnim iskustvima. Oni variraju kod ljudi raznih lokaliteta, zemalja i rasa. Simboli iz odredjene kulturne sredine mogu da budu bez ikakvog znaaja oveku ije se uslovljavanje odvijalo na sasvim drugi kulturalni nain. Zatim, postoje univerzalni simboli (kako ih je opisao Jung) kao to su mantra, jantra i mandala, koji formiraju deo svesti svakog pojedinca, neza visno od njegovih socijalnih, kulturnih i religijskih tradicija. Oni formiraju kolektivno nesvesno oveanstva i upotrebljeni, daju veoma duboke odgovore. Oslobadjanje samskara Kako um postaje iskljuen i sabran, svesnost se odrava fokusiranjem na seriju simbola ili slika. Svaki simbol ima definitivan oblik, koji moe da bude figura Hrista, Bude ili vaeg gurua, ili ima oblika lotosa, zlatnog jajeta, simbola akre, geometrijske forme, mandale, jantre, boje ili ak zvuka. U poetku, kada ovek pokuava da vidno predstavi simbole, pojavljuju se mnoge ometajue slike koje mogu da imaju oblike demona, adaje, duhova ili zmija; ili mogu da se pojave slike lepih vrtova, mirnog jezera, svetih ljudi i boanstva. To su sve simboli nesvesnog, samskare ili im presije koje obuhvataju ego i koje mogu da izraavaju bolna seanja, neostvarene potrebe, neispunjene elje, inhibicije, strahove i komplekse. Samskare oslovljavaju nae misli i iskustva i primoravaju nas da se ponaamo na odredjeni nain. esto su one izvor tenzija, mentalnih poremeaja i bolesti. Proces vizuelizacije u joga nidri omoguuje nam da oistimo samskare iz uma, to je neophodno za duhovnu evoluciju.

Stav svedoka Igra simbola i slika treba da se posmatra sa distance, sa neprianjanjem, kao da se posmatra film. Treba samo biti svestan slika, bez pokuaja analize, kritike ili osudjivanja. Kada se slike posmatraju objektivno, ego postaje privre meno inaktivan, ne identifikuje se sa inhibicijama, stvarima koje mu se dopadaju ili ne dopadaju, a koje utiu na nje govu prirodu. Tako ego vie ne suprimuje materiju koja je u konfliktu sa njegovim stavovima, niti selektivno prihvata samo ono to pdrava njegovo miljenje i predrasude. Ira cionalni stavovi, strahovi i nepraktine elje ulaze u svesno, i posmatrane objektivno, nestaju ili se integriu sa njim. Rezultat toga je da energija koja se ranije upotrebljavala za supresiju ovih elemenata nesvesno moe korisno da se usmeri na druge aktivnosti. ovek bolje upoznaje sopstvenu prirodu, i konflikt izmedju svesnog i nesvesnog uma nestaje. Direktne i apstraktne asocijacije Simboli koji se upotrebljavaju za vreme primene joga nidre mogu da deluju direktnim povezivanjem sa samskarama. Na primer, uesnici dobiju uputstvo da vidno predstave drvo. Neko e vizuelizovati drvo koje raste u njegovom dvoritu to je direktna asocijacija. Drugi moda nee biti u stanju da vizuelizuju drvo, nego e se setiti bolnog iskustva padanja sa drveta koje se odigralo u detinjstvu - to je apstraktna asocijacija. Zamiljanje drveta izvlai na povrinu bolno seanje iz detinjstva koje je sve vreme bilo povezano sa drvetom. Slike upotrebljene u joga nidri su najsnanije za vreme procesa apstraktne asocijacije, jer gomila suprimovanih uspomena i samskara moe da se oivi ako uitelj briljivo izabere simbole. Mantra, jantra, akra Razliiti simboli stiu u razliite dubine uma - mantra i jantra prodiru najdublje. Razliiti simboli akri, sastavljeni od boja, oblika, boanstava i mantri, proizvode direktne asocijacije u odredjenim psihikim centrima i posledine apstraktne aso-

cijacije sa svim aspektima manifestacije akre kod date in dividue. U stvari, arhetipovi ljudskog mozga su predstavljeni akrama. Tako, otkrivanjem simbolinosti akri, otkrivamo i oslobadjamo sopstvene arhetipove. akre ne postoje u fizikom telu, nego u psihikom, i ne mogu da se doive ulima. Potrebno je promenjeno stanje uma da bi se one osetile. U joga nidri to stanje se indukuje iskljuivanjem ula za vreme rotacije svesti kroz telo i pomou svesnog disanja, to dovodi do pratyahare i duboke relaksacije. U stvari, duboko oputanje predstavlja stanje promenjene percepcije i kada se to stanje jednom postigne, vizuelizacija se nastavlja vodjena uputstvima uitelja. Vodjenje fantazija u joga nidri predstavlja snaan metod reavanja suprimovanih konflikata, elja, uspomena i samskara. Istovremeno, to je nain stvaranja nove kreativne indi vidualnosti kojoj su dostupni neogranieni izvori saznanja, Budjenje kreativnosti Mnoga, ako ne sva kreativna otkria u nauci i umetnosti su nainjena za vreme sjajnih kreativnih trenutaka intuicije koji nastaju kada znanje nesvesnog izadje na povrinu svesnog*. Van Gog je rekao: Slike mi dolaze kao u snu. Mocart je jednom stvorio sasvim novu kompoziciju dok je dremao na zadnjem seditu koija. Ajntajn je poveao svoju percep ciju relativnosti dok je vizuelizovao sebe kako hoda po sunevom zraku. Svi su oni dozvolili sebi da se opuste do voljno duboko, tako da slike i forme njihovog nesvesnog mogu da se manifestuju kao reenja njihovog problema ili pitanja. ak je zapaeno da upotrebom sopstvene duboke relaksacije i vizuelizacije, ljudi mogu da postave dijagnozu svoje bolesti pre nego to se ona potvrdi medicinskim ispiti vanjima. Dublji slojevi uma sadre reenja svih naih prob lema, ali moramo da im dopustimo da se manifestuju odravajui stanje potrebnog neprianjanja. Deca takodje imaju tu sposobnost ali se ona obino suprimuje njihovim uslovljavanjem tokom sakupljanja ivotnih iskustava.
* Taj proces odlino je (izmeu ostalog) opisan u dok. filmu Itzhaka Bentova "From Atom to Cosmos" , poevi od 00:59:23 (59min 23 sek) filma

Put ka sposobnosti vizuelizacije Problem na koji se esto nailazi ujoga nidri je tekoa vizuelizacije. Svi imamo sposobnost da jasno vizuelizujemo kada je um sabran, ali, kada je um rasut, to je oteano, jer panja ne moe dugo da se odri i omogui slici da se uoblii. U tom stadijumu preporuuje se da se ne vizuelizuje, ve da se samo misli o slici i pokua da se sea iskustava povezanih sa njom, to je veini ljudi lako i pred stavlja poetni korak. Sa nastavkom vebanja, svesnost se iskljuuje i slike poinju da se pojavljuju - one moda ne traju dugo ili menjaju oblikali proces treba nastaviti bez pokuaja da se slika uini jasnom i postojanom. Kada se svesnost potpuno iskljui, koncentracija i stvaranje jasne slike postaju mogui. Vizuelizacija je proces koji tee bez napora, potrebno je da se ostane oputen i da se dozvoli slici da se formira unutar svesti. Sve se odvija bez napora, prirodno i spontano. Zatim, od pomoi je da se vidno pred stavljanje pone sa poznatim objektima ili dogadjajima koji su ostavili jak utisak na um. Objekt koji se vizueiizuje treba da je to je mogue vei u mentalnom prostoru (chidakasha) i treba da ima dinamian izraz. Tako, ako vam se kae da vizuelizujete lava, ne zamiljajte ga kako mirno sedi u uglu dungle. Dinamike slike akcije mogu u poetku lake da se zamisle. Tek kada se postigne taj stadijum mogu da se uvedu statike slike. Ne oklevajte sa upotrebom paradoksalnih stvari u vaoj vizuelizaciji - ako slon kojeg pokuavate da zamislite stoji na glavi, to je u redu, moete da mu dozvolite da napravi i nekoliko akrobacija. Imate savrenu slobodu u svom umu i upotrebite je u procesu vizuelizacije. Vebanje memorije Vizuelizacija u joga nidri moe da se upotrebi i za vebanje pamenja, pomou asocijacija koje izazivaju simboli. Kada se od vas trai da se neega setite, treba da pronadjete to vie predmeta i simbola povezanih sa objektom kojeg se seate. Memorija moe takodje da se veba kontinuiranim verbalnim ili mentalnim ponavljanjem rei, brojeva, formula

ili bilo ega to treba zapamtiti, ali je to monoton proces i oduzima vreme. Upotreba asocijacija je direktniji i efikasniji metod. Na primer, ako treba da zapamtite ime neke osobe, moete prvo da se setite drugih sa istim imenom, a zatim da izvuete asocijacije koje izlaze iz znaenja tog imena. Men talno zamislite ponaanje, oblaenje, izraz lica te osobe, itd. to vie asocijacija napravite, lake ete zapamtiti to to elite. Impresije e biti snanije ako su vam asocijacije matovitije, a tako i upamivanje i reprodukcija Ostale vebe koje se preporuuju: 1. Pregled dnevnih dogadjaja veoma je koristan za vebanje pamenja i za analiziranje vaih delovanja i reagovanja. Praksa moe da se proiri seanjem na jedan dan u ivotu, koji je zavren pre nedelju, mesec ili godinu dana, ili je dan naeg ranog detinjstva. Neophodno je samo setiti se nekog malog incidenta koji e proiriti vau memoriju na sled dogadjaja koji ga prate. Iznenadie vas jasno i ivo izraavanje vae memorije, 2. Proirivanje prethodne vebe je secanje na traume iz prolosti. Ako se zadri stav svedoka, posmatraa, to postaje efikasan metod za prevazilaenje negativnih samskara uma, ali moe da se ide i dalje, da se ponovo doivi isto, sada sa pozitivnim ishodom. Ovo ne samo da smanjuje bol, nego i priprema um da pozitivno reaguje ako se pojavi slina situacija u budunosti. Disanje moe da se koristi za vodjenje vizuelnih slika, na primer udisanje svetlosti i izdisanje magliastih neistoa. Bol i neugodnost mogu da se ublae upuivanjem udahnutog vazduha u oboleli deo tela i oslobadjanjem bola izdisanjem. Nauka pranavidye se koristi tehnikom vizuelizovanja boleu pogodjenog dela kako se kupa u zlatnoj svetlosti, ili zamiljanjem kako se bolesno tkivo otklanja i zamenjuje zdravim to ubrzava izleenje. 3. Da biste razvili oseanje empatije i sigurnosti, moete da zamislite sebe u mehuru ili auri, u kojima vam je toplo, ugodno i sigurno, a zatim proirite svoj mehur da ukljuite i druge u njega, da ukljuite sve osobe iz prostorije u kojoj ste. Ako je senzacija neprijatna, vratite se u udoban prostor u kojem ste sami, dok ne budete ponovo u stanju da se

proirite. Ova ekspanzija moe da se nastavi i da ukljui sve ljude iz vae blizine, zemlje, sveta, univerzuma. Mogunosti vizuelizacije koje mogu da se koriste kada se jednom otvore vrata nesvesnog, su mnogobrojne. Kreativni potencijal svake individue je ogroman, i vebanjem vizuelizacije u joga nidri, samorealizacija napreduje jo jedan korak.

Izvan tela i uma

Poetni cilj joga nidre je oputanje tela i uma, a zatim, kada se stigne do poslednjeg stadijuma vebe, pokuajte da se od njih disocirate. Tenzije, stresovi i napori vas pogadjaju samo kada se identifikujete sa telom i umom. Nou, kada ste u dubokom snu, ova disocijacija se odvija automatski ne seate se svog imena, tela, niti svoje okoline. Na isti nain, dok radite joga nidru, posle postizanja duboke relak sacije, treba da pokuate da se emocionalno odvojite od tela i uma. Pet koa Dok moderni psiholozi govore o tri dimenzije uma, o svesnom, podsvesnom i nesvesnom, u vedanti i filozofiji joge, zovemo ih grubim, suptilnim i kauzalnim dimenzijama ljudske linosti. One se dalje dele u pet koa ili tela, koji ine totalni izraz ljudske linosti, od najkrupnijih do najsuptilnijih oblika postojanja. Pet koa se jogikim tekstovima definiu na sledei nain: 1. Annamaya koa (fiziko telo) sastavljeno od organa, opaljivo ulima. To je najgrublji nivo ljudske manifestacije. 2. Pranamaya koa (praniko telo) je energetska mrea tela koja se sastoji od tokova prane i bioplazmike energije. 3. Manomaya koa (mentalno telo) je sloj svesnog delovanja u okviru uma. 4. Vigyanamaya koa (psihiko telo) je dimenzija linosti koja deluje na astralnoj ravni. To je telo koje doivljavamo u snu, izvan telesnih iskustava, zajedno sa raznim psihikim fenomenima.

5. Anandamaya koa (telo blaenstva) je transcenden talna dimenzija ljudske linosti koja postoji u totalnom odsustvu zadovoljstva i bola. To je veoma vano, ali teko objanjivo stanje. Ananda se pogreno prevodi kao srea, blaenstvo. To je, u stvari, posebno stanje u kojem postoji svesnost nepostojanja bola ni zadovoljstva, a doivljava se totalna homogenost. Stanje homogene svesti je anan damaya. Normalno, kada doivljavate bol i zadovoljstvo, dolazi do mentalnih fluktuacija - bol je iskustvo, zado voljstvo takodje. Ali, u anandamaya koi, najsuptilnijem telu, nema iskustva - instrument iskustva je sasvim transcendiran. Tabela 1 Pet koa povezanih sa psiholokim dimenzijama uma
Koa ili telo Anamaya koa (fiziko telo) Svesni um Pranamaya koa (praniko telo) Budna svesnost Svesnost o fizijolokim funkci jama, tj, disanju, vare nju, cirkulaciji . Svesnost o mentalnim i emocionalnim procesima Svesnost o psihikim i kauzalnim dimenzijama Homogena svesnost, um Meditacija nesvesno Psiholoka dimenzija Psihiko stanje Iskustva Svesnost o fizikom telu

Manomaya koa (mentalno telo) Vigyanamaya koa (astralno telo) Anandamaya koa (telo blaenstva)

Podsvesni um

Snovi

Nesvesni

Duboki san

Vebanje joga nidre e vas postepeno dovesti do ovog stepena, na kojem se zadravaju samo fundamentalne vi bracije nesvesnog, bez fluktuacija imodifikacija.To je naj dublje iskustvo joga nidre, dimenzija totalnog nesvesnog -

anandamaya ili telo blaenstva. Lepo ga je definisao Adi Shankaracharya u drevnom tekstu Joga Taravali: kada um transcendira mayu (obmanu), kada ego postane miran, kada ula vie ne funkcioniu, i kada se prekine svaka komunikacija izmedju uma i ula, kada ja i ti neko vreme ne postoje..., to je konani cilj, krajnje postignue joga nidre. Iskustvo suptilnih tela Suptilne koe se postepeno spoznaju, kada se iskljue ula. Kao to se grubo telo sastoji od fizikih organa u kojima se odvijaju procesi disanja, cirkulacije i varenja, tako i suptilna tela imaju svoju anatomiju i karakteristike. Pranika i psihika energija teku kroz nadije (energetske kanale) i akre (psihike centre) i formiraju energetsku infrastrukturu koja lei ispod grubog, fizikog tela. Nadi znai struja, tok ili prolaz, i u jogikim tekstovima se pominje 72.000 nadija. Tri se smatraju najvanijima: ida, pingala i suumna nadi koja se nalazi u centralnom delu kimenog stuba. Ida nadi je sa leve strane i provodi mentalnu energiju (manas akti) koja je odgovorna za mentalne i psihike funkcije; pingala nadi tee desnom stranom kimenog stuba i provodi vitalnu energiju (prana akti) koja aktivira i odrava fiziko telo i njegove procese, Suumna, trei veliki nadi, se smatra najvanijim. On tee kroz centar kimene modine i neaktivan je na poetku spiritualnog puta. Jogiki tekstovi govore o suumni kao o uspavanom, latentnom nadiju koji je odgovo ran za provodjenje spiritualne energije (atma akti). Ida, pingala i suumna polaze od muladhara akre, koja se nalazi na samom dnu kimene modine, u medjici. To je sedite u kojem se kontaktira i budi evolutivna energija kreacije u ljudskom telu. Simbolino se prikazuje kao usnula, sklupana zmija i naziva se kundalini akti. U mukarca, muladhara se nalazi u perineumu (medjici) izmedju urinarnih i eksretornih organa, a u ena se nalazi na grliu materice. Ida i pngala nadi polaze sa obe strane mu ladhara akre i ukrtaju se u centralnoj osovini kimene modine na etiri intermedijarne akre pre nego se zavre u

adjna akri, iznad vrha kimenog stuba, direktno iza centra izmedju obrva. etiri pomenute akre du kimenog stuba su: swadhisthana - na bazi kokcigealne (repne) kosti; manipura - direktno iza pupka; anahata - u centru grudi, iza srca; i vishuddhi na bazi vrata. Suumna nadi je direktna linija izmedju muladhare i adjne - to su stepenice koje povezuju zemlju i nebo. Za razliku od ide i pingale koji funkcioniu kod svih, suumna nadi i spiritualna energija treba prvo da se probude, a to budjenje je krunski dogadjaj u evoluciji spiritualnosti pojedinca. Ulazak u nesvesno Kao to posedujete ulnu svesnost o fizikom telu, tako moe da se razvije i svesnost o pranikom, mentalnom, psihikom i nesvesnom telu, to predstavlja proces ekspanzije svesti koja se dogadja u joga nidri. Kada zaronite u sopstvenu svest, prolazite kroz te nivoe, i nastavljajui sa upranjavanjem idete sve dublje i dublje. Od fizike svesti do pranine, ostajete u domenu svesnog uma, od pranine do mentalne svesti ulazite u oblast sna i podsvesnog, a svest ostaje intaktna. Sva ula, osim ula sluha su iskljuena, svest je internalizovana i vi postajete svesni mentalnih manifestacija, snova i vizija. Primenom joga nidre na tom nivou, poveava se samospoznaja i poboljava pamenje, priroda linosti se transformie i eliminiu se mnoge loe navike miljenja i ivljenja. Prelaz iz mentalne u psihiku svest daje pregled nad as tralnim i psihikim dimenzijama iskustva. Uenik postaje receptivan (otvoren) za vii kvalitet stimulusa. U toj dimenziji se dogadjaju tzv. psi-fenomeni, astralne projekcije i vantelesna iskustva. Joga nidra takodje moe da razvije te sposobnosti ali to nije cilj tehnike. Nema ogranienja onome to moe da se postigne ili istrauje, ali sa spiritualnog stanovita, ti ciljevi su beznaajni. Oni mogu privremeno da fasciniraju kao to nova igraka obraduje dete, ali to oduevljenje bledi pred intenzivnom svetlou nastupajue samorealizacije. Konani put vodi preko psihike u homogenu svest. Ot vara se nesvesni um u kojem prestaju sve mentalne fluk-

tuacije i modifikacije i otkriva se fundamentalni ritam nesvesnog/podsvesnog univerzuma, izvan svih ogranienja prostora, vremena i individualne personalnosti. To je konano iskustvo joga nidre, osvetljivanje nesvesnog uma da bi se otkrili nadsvesni um i nadsvesno stanje.

Ulazak u samadhi

Joga nidra je tehnika koja budi boanske kvalitete i jedan je od naina postizanja samadhija. U njoj upotrebljavamo svesnost o fizikim dimenzijama da bismo pojaali un utranju svesnost i uvide. Upranjavanjem radja joga tehnike, naroito joga nidre, pokuavamo da osvestimo podsvesna i nesvesna stanja, da bismo konano uli u stanje nesvesnog. U radja jogi re chitta predstavlja sveukupnu ljudsku svest, iji su talasi ili oblici poznati kao vritti-ji. Kao to, kada bacite kamen u bistro jezero on napravi veliki broj koncentrinih krugova i talasa, tako i svako iskustvo koje prodje umom proizvede talase u chitti. Kada ujete zvuk ili mislite o neemu iz prolosti, kada izadjete napolje u tamu i od senke drveta doivite oveka, kada leite u krevetu sasvim oputeni, u vaem umu e se stvarati talasi svesti. Strpljenja, ljubav i mrnja i sve to predstavlja iskustvo za um, proizvodi te talase. U radja jogi ti talasi ili vritti-ji se klasifikuju u pet osnovnih oblika: pravo i pogreno znanje, imaginacija, spavanje i memorija. Prema tome, spavanje se smatra mentalnim ob likom, ne stanjem totalne nesvesti. Kada chitta ima oblik nidre ili sna, postoji trag saznavanja u njoj. Ujutro, kada se probudite i pitaju vas kako ste spavali, kaete: vrlo dobro. Da ste bili sasvim nesvesni, a oko vas nije bilo svedoka kako biste znali da ste dobro spavali? U stanju dubokog sna, vae sopstvo je va svedok. Ono je svedok stanju chitte, ali chitta nije svedok sopstva.

San i samadhi U filozofiji Samkhya-e i vedanti, duboko spavanje i samadhi su izjednaeni. Mnoge odluke samadhija i dubokog spa vanja su iste. U samadhiju, na primer, nema svesti o vre menu, prostoru i objektu, jer je ego odsutan. U snu takodje nema svesnosti o vremenu, prostoru i objektu jer je ego iskljuen - u snu ste mirni i blaeni. U samadhiju postoji to talna ananda, a ipak, postoji sutinska razlika izmedju ovih stanja. Dok je u samadhiju ego potpuno uklonjen, u snu je on samo za kratko vreme iskljuen. U snu, ego je hibernisan, u samadhiju potpuno prevazidjen. Posle samadhija, ego vie ne postoji, posle sna, jo je tu. Postoji jo jedna razlika: u samadhiju postoji totalna unutranja svesnost, jer je sopstvo, atman, bljetavo; u snu, medjutim, postoji samo trag unutranje svesnosti i atman ili sopstvo se ne raspoznaju. Zato se spavanje smatra stanjem hibernacije, a samadhi je chaitanya, blaeno stanje svesnosti. Psihiki fenomeni za vreme spavanja Um se iskljuuje za vreme spavanja i prolazi kroz proces introverzije i transformacije, pri emu dolazi i do prilagodjavanja prane. U toku usnivanja, prana silazi u razne akre u zavisnosti od nivoa svesti i prethodnog iskustva. Kod ljudi kod kojih spavanje i nivoi svesti nisu razvijeni, prana uglavnom funkcionie u manipuri (trbunoj) i swadhisthani (polnoj akri) za vreme sanjanja, kao i za vreme budnog ivota. Kod ljudi sa satvikim temperamentom, prana uglavnom funkcionie u viuddhi akri u stanjima nesvesti i u anahati kada se pojave snovi. Vie psihike i kauzalne funkcije se odvijaju kroz ove dve akre. Medjutim, u spiritualno potpuno razvijenih ljudi, prana ne odlazi samo u viudu i anahatu (vratnu i sranu akru) nego u sahasraru (vrhunsku, temenu akru) u dubokom snu, i u adjnu (eonu akru) za vreme snova i vizija - to je tantriko objanjenje snova i spavanja.

Prevazilaenje ogranienja Mnogi delovi mozga ne funkcioniu svesno i ego ili djivatma ne mogu da se manifestuju. U joga nidri mozak postaje ho mogeni entitet i sopstvo ili atman proimaju itavu njegovu strukturu, i zato vebanjem ove forme dinamike unutranje svesnosti moemo da nauimo da odravamo totalnu svesnost ak i za vreme spavanja. Kada se koncentriete na trikuti, taku na kojoj se sastaju obrve, videete svetlost. Kada vaa koncentracija postaje duboka, svetlost e se iriti i postepeno e doi do zaustavljanja disanja. Dah e ostati suspendovan sve dok traje vaa vizuelizacija svetlosti. ta je ta svetlost? Ona je simbol svesnosti u totalnom nesvesnom i zato se preporuuje koncentracija na jantru ili mandalu. Ako moete da spavate svesni mandale ili simbola, osvestiete nesvesno. Za sada niste u stanju da funkcioniete celim mozgom ni u jednom stanju svesti jer veliki deo mozga nije pod vaom kontrolom. U joga nidri, kada u duboki san ulazite sa sim bolom, moete da transcendirate ogranienja sopstvene prirode. Otvaranje vrata percepcije Dananji ovek je nekompletan. On je u stanju da upotrebl java sve ekstremitete, on razume matematiku, fiziku i hemiju, ali je nesavren, jer mu ne funkcionie vii um. On ne saznaje i ne razume celim mozgom, njegove kognitivne sposobnosti su ograniene i pogrene. Mnogi filozofi Za pada i Istoka su istakli pogrenost i nedovoljnost ovekove percepcije. Kada sve tihe oblasti mozga ponu da funkcioniu i vi ponete da percipirate celim mozgom, ko zna ta ete videti? Moda e se sve vae i naune teorije promeniti, kao i vae filozofske i etike definicije. Jogini imaju razliit nain miljenja, njihove ideje su nam esto udne i ne slaemo se sa njima, Podsetimo se da je priroda totalnog, sveukupnog mozga nesvesna, a svesna je samo priroda njegovih delova. Ovaj svetovni mozak poseduje samo spoljanju svesnost. Zato je to tako? Parcijalni mozak nije u stanju da ga gleda unutra ve samo da sanja

spoljanja iskustva. Nema zadovoljstava u spoljanjim ob jektima, parcijalni mozak se superponuje na njih. Nema nieg bolnog u spoljanjosti, ali ovaj ogranieni mozak doivljava sav bol, svu agoniju, jer ne vidi, nema uvid u stvari. Parcijalni mozak doivljava spoljanji objekt na pogrean nain, a isto se dogadja kada on pogleda unutra: nema problema unutra, ali ih ovaj mali mozak vidi mnogo. On zamilja iskustva, elje, uspomene, a ukupni, totalni mozak to ne ini, on je homogen i predstavlja orudje nesvesnog. Spavanje predstavlja takav homogeni mozak. U filozofiji joge, totalno je hiranyagarbha - poznato jo i kao kauzalno telo ili ivalingam. Postavlja se pitanje: kako osvestiti ovo totalno nesvesno u kojem se ne opaaju razlike, ovo stanje percepcije iz kojeg izlazi potpuna kreacija? Kada budete u stanju da probudite taku svesnosti u tom sveukupnom nesvesnom, dotai ete stanje nadsvesnog. Vanost simbola Pokuaemo da objasnimo oboavanje idola ili simboliku meditaciju. Ne treba meati Boga i idol. Bog je bez oblika i imena, izvan svih ogranienja vremena i prostora. Nemogue je da postoje dva miljenja o tome. Ali problem ostaje: kako izai iz nesvesnog a ipak ostati u njemu. Potrebno je da se od samog poetka ima simbol. To moe da bude svetlost, svea, plamen, plavi ili crveni lotos, pun mesec, bletavo sunce, svetlucava zvezda ili va guru. Moete da izaberete bilo koji objekt, a najbolji i najlaki sim bol je bindu. U tantri se kae da sve potie iz bindua. Bindu je taka i moe da se vizuelizuje kao siuna svetlost. Ta unutranja taka iluminacije koja izlazi iz trikutija, je poznata kao atmadjioti (atmajyoti), svetlost Sopstva. Re Sopstvo ovde ne predstavlja ego. U jogi se Sopstvo pie velikim slovom S da oznai Atman ili transcendentalnu svest. Ono ne predstavlja ime, oblik, ono je samodovoljno i sveprisutno. Ono je ovde, tamo, svuda.

Prisutnost uma Buda je govorio o shoonya-i, nesvesnom stanju, koje se najee prevodi kao ispraznost, odsustvo svega. Mnogi pogreno veruju da shunya znai meditaciju na nita. Ako ispitate budistiki nain meditiranja, vipasanu ili anapanasati, neete naii na shoonya-u. Uvek postoji osnova uma, put svesnosti. U stvari, ni u jednom sistemu med itacije, shoonya nije data kao praksa. U budistikim spisima Buda uvek govori o stanju punog uma, i ni na jednom mestu se ne pominje da um treba da se odstrani. Kada udiete i izdiete, inite to sa prisutnou uma, ako vam telo fluktuie neka to bude sa prisutnou uma. Bilo da je um koncentrisan ili rasut, neka to bude uz njegovo prisustvo. Sledite um umom. Na mnogim mestima Buda kae: uvajte se odsustva uma. Tamna no due Shunya je veoma vano stanje u hinduistikoj filozofiji. Oni koji su studirali matematiku znaju vanost nule. Nula i shunya imaju istu vrednost. Ne moete da kaete da je shunya nita, ona ima sveopti znaaj. Svi koji ele da se probude u tamnoj noi svoje due moraju da imaju simbol da ih vodi kroz nesvesnu oblast shunya-e. Da li ste ikada itali o tamnoj noi due? Naalost, oni koji su interpreti rali to stanje nisu ga nikada doiveli, i ovo nije kritika nego injenica. Ako je sami niste doiveli ta moete da znate o tamnoj noi due? Jednom godinje u Indiji se slavi ivaratri, no ive, U ovoj, sada prisutnoj tamnoj noi due, dozvolimo svetlosti da se rasplamsa. Simboli imaju veliku vanost. Ne moete rei da je sve ovo imaginacija i hipotetino, samo oni koji ne razumeju tako govore. Ako pogledate cvet, zatim zatvorite oi i unutra ga vidite, da li ete to nazvati imaginacijom? Tano je da cveta unutra nema, ali vaa chitta je prihvatila formu cveta, a ako ona postane efikasnija, moi ete cvet jasno da vizuelizujete. Kada uspete da vizuelizujete predmet a da pritom znate da ste u stanju vidnog predstavljanja, vi ste na podsvesnoj ravni. Kada vizuelizujete cvet iste boje i dimenz-

ija, ali niste svesni da to inite, kada niste svesni vremena i prostora, kada je proces vizuelizacije izvan spoznaje i vi niste svesni simbola, postoji samo cvet, tano kako ga vidite: budni ste u tamnoj noi due. Izali ste iz totalnog nesvesnog i to stanje prethodi eliminaciji simbola, jer u samadhiju nema oblika. Sve forme, simboli i koncepti se spajaju u homogenu nadsvest. Nema razlika, nema razliko vanja. Jogini razumeju koliko je samadhi blizu spavanja. Spavanje je u Samkhya-i, u jogi, poznato kao nidra, a izlaenje iz tog stanja je joga nidra. Joga nidra koju ste radili, koju radite, je samo poetak, pravi poetak.

Drugi Deo

Vebe
Opis vebi

Joga nidra je veba koja traje od dvadeset do etrdeset minuta. Postoje posebne tehnike za one koji boluju od povienog krvog pritiska ili imaju neke druge tegobe, kao i za one koji ele da prodru dublje, u spiritualniji deo joge. To je jednostavna veba koja moe da se naui sa trake ili ploe. Pre nego to ponete sa radom, izaberite mirnu prostoriju i zatvorite vrata i prozore. Iskljuite televiziju i ra dio, popustite zategnutu kragnu i kravatu i ukljuite mag netofon. Zatim lezite na pod, zauzmite poloaj avasana i sluajte uputstva koja vam daje glas. Mentalno pratite uputstva. Ne koncentriite se, ne kontroliite disanje, samo sluajte uputstva i sledite ih mentalno. Najvanije je da se borite protiv spavanja, jer ako zaspite, gubite svesnost kojoj teite u ovoj vebi. Priprema Joga nidra se izvodi u poloaju avasana u kojem su sen zacije dodira svedene na najmanju meru eliminisanjem kontakta izmedju delova tela. Jagodice prstiju, najsenzitivniji delovi tela, su odvojeni od poda tako to su dlanovi okrenuti navie. Treba obui laku, iroku odeu, prostorija treba da je ugodne temperature, ni topla ni hladna. Takodje treba eliminisati strujanje vazduha preko tela. Vidni stimulusi se iskljuuju zatvaranjem oiju. Um se onda fokusira na spoljanje zvuke. Ako se sve senzorne impresije nasilno odstrane, um postaje nemiran, zato se upuuje na sluanje zvukova, i kree se sa zvuka na zvuk sa stavom svedoka, posmatraa. Posle izvesnog vremena um postaje nezainteresovan, i automatski se smiruje. Ovaj metod

smirivanja uma se zove antar mouna i priprema svest za primenu joga nidre. Odluka Morate paljivo da izaberete svoju sankalpu - rei u njoj treba da su precizne i jasne, inae nee prodreti u podsvesni um. Slede nekoliko primera kratkih, pozitivnih i jasnih stavova koji mogu da se upotrebe: Ja u probuditi svoje duhovne mogunosti. Biu pozitivna snaga za evoluciju drugih. Biu uspean u svemu to preduzmem. Biu svesniji i efikasniji. Ja u postii totalno zdravlje. Izaberite samo jednu sankalpu prema sopstvenim potrebama i tenjama. Ne urite, kada jednom izaberete sankalpu, ne smete da je menjate. Ne oekujte da se rezul tati pojave preko noi. Za njeno delovanje potrebno je vreme koje zavisi od prirode odluke i stepena do kojeg je ona inplantirana u umu. Rezultat uglavnom zavisi od vae iskrenosti i veliine elje da ostvarite cilj svoje sankalpe. Kruenje svesti Kruenje svesti kroz razne delove tela nije veba koncen tracije i ne ukljuuje fizike pokrete. Za vreme vebe potrebno je: (1) da se ostane svestan, (2) da se slua glas i (3) da se um pokree veoma brzo prema datim uputstvima. Kada uitelj kae palac desne ruke, ponovite to mentalno, mislite na palac desne ake, a zatim idite dalje. Treba da se naviknete da sledite redosled, da mentalno ponavljate imena raznih delova tela, kao to dete ponavlja slova abecede koju ui. Ne treba da pamtite ta dolazi sledee. itav proces se odvija u nesvesnom umu. Praenje delova tela treba da je automatsko, spontano i potpuno. Neki ljudi joga nidru ue na vrlo nesistematian nain, ponekad ponu od glave i zavravaju sa prstima stopala, ponekad ponu levim palcem, drugi put desnim. Kruenje svesti se, medjutim, odvija na tano odredjen nain - poinje se od palca desne ake i zavrava malim

prstom desnog stopala, a zatim se isto uradi na levoj strani. Kruenje se nastavlja od pete do zadnjeg dela glave i od glave preko lica i njegovih delova, do nogu. Svesno disanje Kada se zavri kruenje svesti, nastavlja se fiziko oputanje koje se kompletira upuivanjem panje na dah. Potrebno je da se svesno die, bez pokuaja da se dah for sira ili menja. Dah moe da se prati u nozdrvama, u grudnoj duplji ili u prolazu* izmedju pupka i grla. Vee oputanje se postie simultanim mentalnim odbrojavanjem daha. Svesno disanje ne samo da dovodi do oputanja i koncentracije nego takodje budi energiju i upuuje je svakoj eliji tela. Oseaji i oseanja Sledi oputanje emocija i odvajanje od njih. Bude se i doivljavaju oseaji koji su intenzivno fiziki ili emocionalni, a zatim se otklanjaju. Obino se radi sa parom suprotnih oseanja kao to su toplota i hladnoa, teina i lakoa, bol i zadovoljstvo, tuga i radost, ljubav i mrnja. Sparivanje oseanja u joga nidri harmonizuje suprotne hemisfere mozga i doprinosi uravnoteavanju osnovnih nagona i elja i kontroli funkcija koje su normalno nesvesne. Veba takodje razvija snagu volje na emocionalnom planu i dovodi do emocionalne relaksacije pomou mentalne katarze, pri kojoj se oslobadjaju uspomene koje izazivaju jaka oseanja. Vizuelizacija Poslednji stadijum joga nidre dovodi do mentalne relak sacije. U ovom delu vebe vidno se predstavljaju slike koje govori i opisuje uitelj. Poto slike koje se upotrebljavaju imaju univerzalni znaaj i izazivaju snane asocijacije, one

* Arohan, prednji psihiki put (prolaz) u suptilnom telu, izmedju pupka i grla. Prim. prev.

skrivene sadraje nesvesnog prevode u svesni um. Slike mogu da ukljue pejsae, okeane, planine, hramove, svete ljude i cvee, prie i opise snanih psihikih simbola kakve su akre, lingam, krst ili zlatno jaje. Vidno predstavljanje razvija samosvesnost, oputa um i vodi ga koncentraciji ili dharani. U naprednim stadijumima vizuelizacija se razvija u dhyanu ili istu meditaciju, u kojoj postoji svesno iskustvo vizuelizovanog objekta u nesvesnom, nestaje razlika izmedju svesnog i nesvesnog i ometajue slike prestaju da se pojavljuju. Zavretak vebe Vizuelizacija se obino zavrava slikom koja dovodi do oseanja dubokog mira, to ini da nesvesni um postane veoma otvoren za pozitivne misli i sugestije. Joga nidra se zato zavrava odlukom. Direktna naredba svesnog uma nesvesnom je seme, zrno koje omoguuje da ovek radikalno promeni svoje stavove, ponaanje i sudbinu. Vano je da se odluka kae jasno i pozitivno, to umu daje snagu i pozitivnost. Takodje je potrebno da se iskreno veruje da e odluka biti efikasna. Vera pojaava efekt odluke nesvesnog uma i ona zaista postaje stvarnost u ovekovom ivotu. Joga nidra se postepeno zavrava vraanjem uma iz stanja psihikog spavanja u stanje budnosti.

Opta uputstva

Joga nidra moe da se radi u joga grupi ili kod kue. Ona treba da se radi u mirnoj, zatvorenoj prostoriji prijatne tem perature, u polumraku, a ne u totalnom mraku ili na jakom svetlu. Tama i svetlost snano deluju na mozak - u pot punom mraku um tei spavanju, na svetlosti je ometen. Da bi se odralo stanje oputene svesnosti, harmonije izmedju introverzije i ekstraverzije, neophodan je polumrak. Takodje treba izbei bilo kakava iznenadna prekidanja vebe. Pros torija treba da je dobro provetrena, ali bez strujanja vazduha. Ako je ukljuen ventilator, ne treba da se lei na pravcu u kojem on deluje. Ako se radi na otvorenom prostoru, glava i telo treba da su sasvim pokriveni da bi se izbeglo svako fiziko ometanje. Odea u kojoj se radi treba da je laka i komotna. Poto telesna temperatura pada za vreme oputanja, treba se pokriti lakim pokrivaem. Joga nidru je najbolje raditi uvek u isto vreme - rano ujutro, izmedju etiri i est sati*, ili uvee, neposredno pre odlaska na spavanje, da bi se indukovao dubok i osveavajui san. Ljudi koji se vraaju sa posla kasno popodne, treba po povratku kui da se odmore u svojoj sobi radei joga nidru pet do deset minuta, to e im pomoi da se opuste i lake ostvare prelaz izmedju dnevnog ivota na poslu i u svom domu. Vebu treba raditi sa praznim stom akom, najmanje tri sata od poslednjeg velikog obroka i pola sata posle uzimanja male koliine lake hrane. Za vreme joga nidre telesna temperatura brzo opada i redukovana je

* Brahmamuhurta - vreme najpogodnije za meditaciju i druge spiritualne vebe. Prim. prev.

proizvodnja probavnih enzima. Oni koji imaju hiperaceditet mogu slobodno da uzmu malo aja, kafe, soka, pare hleba ili keks pre poetka, a ljudi sa hipoacidnom konstitucijom bolje da ne uzimaju nita. Treba se uvati upadanja u duboki dreme za vreme vebe. Ako se osea pospanost, ili ako se joga nidra radi neposredno pre odlaska na spavanje, dobro je da se pre poetka istuira hladnom vodom. Potreba za kvalifikovanim uiteljem Joga nidra je veoma jednostavna tehnika i moe da se ui i sa trake, ali je za poetnike mnogo bolje da je ue od iskusnog uitelja. Redovni asovi praeni naknadnim pon avljanjem sa trake iste lekcije koja je radjena na asu joge, daju ueniku mogunost da razume tehniku i da se lako seti instrukcija. Duboko relaksiran, on lako ui i apsorbuje sadraj, brzinu i sled uputstava. Ovaj nesvesni proces uenja je potpuniji od intelektualnog razumevanja koje, u stvari, moe da bude smetnja uspenom upranjavanju joga nidre. Uitelj zna koji tip vebe odgovara ueniku i adek vatno ga primenjuje. Na primer, ako je student napet, on e delovati tehnikom upravcu veeg oputanja; ako se uenik lako oputa, joga nidra e ii u pravcu meditacije. Za vreme upranjavanja joga nidre esto se javlja pospanost, kao i u drugim tipovima meditacije i koncen tracije. Skoranja ispitivanja su pokazala da iskusni uenici proveldu 10 do 15 posto vremena spavajui za vreme med itacije. Kada se joga nidra radi nasamo, lako i neprimetno se zaspi; u grupi uitelj moe da pomogne ueniku podseanjem: Molim vas, ne spavajte, izgovorenim u pravo vreme. Zapadanje u san nije od velikog i loeg uticaja. Ako nema dobrog uitelja dobra alternativa je kaseta sniml jena na pravom asu, zatim obina traka sa snimljenim ma terijalom, i na kraju, ako nieg od ovog nema, zamolite pri jatelja ili lana porodice da vam ita uputstva dok vebate. Preporuuje se da se uputstva daju sve dok vam cela veba ne bude potpuno jasna, tako da ne zastajete i ne razmiljate ta sledi, inae ete se naprezati i veba e izgubiti svoj tok - umesto da postignete oputenost, postaete veoma napeti. Bolje je zato da u poetku sledite glas uitelja uivo,

ili sa kasete. Posle izvesnog vremena ete, naravno, bez spoljanje pomoi sami slediti uputstva bez ikakvog napora. Preliminarne asane Bol, ukoenost i opta napetost tela su velika smetnja pravilnom praktikovanju joga nidre. Idealno je da se joga nidra uradi posle izvodjenja joga asana, iji sled bi mogao da bude: pavanmuktasana, avasana (za poetnike); sarvangasana halasana, matsyasana, paimotanasana, bhudjanjgasana, salabhasana i sirasana (za naprednije prak tikante). Kraa alternativa ovoj seriji moe da bude est do dvanaest ciklusa surya namaskar (pozdrav Suncu) - ciklus izvanredan za postizanje elastinosti zglobova i miia i masau organa. Tri do pet puta uradjena naukasana indukuje optu fiziku oputenost i odlina je priprema za joga nidru. Poloaj Joga nidra se radi u avasani. Naune studije su pokazale da ovaj poloaj najbolje relaksira jer redukuje senzornu stimulaciju na minimum. Treba lei na ledja, na tanku pro stirku na podu. Kima treba da je prava, ruke ispruene i lako udaljene od tela. ake treba da su oputene sa dlanovima okrenutim navie i prstima lako savijenim. Ruke se mogu staviti na grudi, jedna preko druge, sa laktovima na podu. lako to poveava fiziki kontakt, dobro je za one koji prethodni poloaj smatraju neprijatnim. Noge su ispruene i lako razdvojene da bi se izbegao kontakt izmedju natkolenica. Najbolje je da se ne upotrebljava jastuk, medjutim, ako je to neudobno, pod glavu se moe staviti tanak jastuk ili savijeno ebe, ali sa krajevima ispod ramena da bi se opustio vrat. Ne sme se upotrebljavati debeo jastuk jer on

* Asane su opisane u svakom priruniku joge i u knjizi Joga i hipertenzija u srpskohrvatskom prevodu. Prim. prev.

uzrokuje stvaranje napetosti u vratu. Ako se oseti bol i nelagodnost u donjem delu ledja, moe da se stavi mali jastuk ispod njega, lako je avasana idealni poloaj, joga nidra moe da se radi u sedeem poloaju ili dok se stoji. Ako vam se odmah prispava u vebi, bolje je da je radite stojei. Kako treba voditi vebu Uputstva o joga nidri treba da se daju tako da se um pokree brzo, ali mu se dozvoljava da razume i sprovede svaku instrukciju. Brzina e zavisiti i od stadijuma vebe i uenikovog stanja uma. Rotacija svesti i brze slike se obino daju vrlo brzo. Um ne sme da se ni na jednoj taci zadrava dugo, nego treba da skae sa take na taku. Ne dozvolite da postoji vreme za koncentraciju jer e se pojaviti psihike slike. Joga nidra nije koncentracija. Slike za vizuelizaciju kao to su mango drvo, rua, amac na reci, peana plaa i druge, treba da su precizne i da se kreu u brzom sledu. Kada dajete proirenu vizuelizaciju kao to je, na primer, etnja kroz park, zlatno jaje, pria, itd., slike treba da su tako prilagodjene da slue kao odskona daska za dalje vebe. Ako poduavate decu, dajte im samo unutranju vizuelizaciju, nepovezane slike u brzom sledu, upotrebl javajui brojeve, forme, scene iz prirode ili slike iz mate. Sposobnost vizuelizacije predstavlja vaan deo joga nidre, i zato treba proveriti uenikove perceptivne mogunosti. Ako uitelj kae crvena rua i vi zamislite kako ona izgleda, znai da vam je receptivnost otra. Ako on kae crvena rua i vi ne moete da stvorite sliku, znai da jo niste postigli dobar stepen receptivnosti. Ako on kae crvena rua a vi vidite ruu kao laku, intrapsihiku viziju, znai da ste otili daleko i preli stanje receptivnosti. U vizuelizaciji, rapidan sled slika najefikasnije odrava receptivnost. Joga nidra treba da se prilagodi vremenu koje se ima i sposobnostima uenika. Bolje je da se uradi dodavanjem ili preskakanjem odredjenih delova nego da se menja brzina kojom se daju uputstva. Vebe iji opis sledi su tako kon cipirane da je to omogueno.

Smernice za uspenost joga nidre Kada radite joga nidru, najveu greku predstavlja tenja da se odmah ide vrlo duboko. Pokuajte da budete spontani, oputeni, i na miru sami sa sobom. ak i ako um ponekad ne saradjuje, ne uzbudjujte se. Periodina ometanja koja se pojavljuju, pomoi e vam jer odravaju panju otrom i spreavaju usnivanje. Ako osetite bilo kakvu napetost zbog bolesti, fizike neudobnosti ili neke mentalne nelagodnosti, setite se uvek da je to samo privremeni doivljaj. Ako se pojavi nemir ili neudobnost, slobodno pokrenite telo i pri lagodite poloaj, moete ak malo i da odspavate. Izbor slika za vizuelizaciju treba vrlo paljivo obaviti. Slike koje se upotrebljavaju su esto simboli i mogu da proizvedu negativne reakcije u ljudi kod kojih izazivaju neprijatne asocijacije zbog loih prolih iskustava ili ira cionalnih strahova. Naroito treba biti oprezan sa slikama koje izazivaju strah od pada, od duboke vode, opekotina ili udarca padajuim predmetima. Ako se takve slike ipak upotrebljavaju, moda treba blago pomoi reima. Iako joga nidra poveava svesnost o sadrajima uma, osveavanje treba da se dogodi lagano i postepeno, nikako naglo. Ako se za vreme vebe pojave negativne slike i misli u vaem umu, pokuajte da im ne dozvolite da vas uznemire. Te misli su izraz mentalnih toksina koji se nalaze u dubljim slojevima nesvesnog i trae nain da se oslobode. Dozvol javajui im uspean prolaz, veba moda nee biti tako uspena na poetku, ali posle izvesnog vremena negativnost e se istroiti i preovladae mirnoa. Neke od naprednijih vebi mogu da dovedu do stanja duboke relaksacije i meditacije i veoma je vano da se um iz tih stanja izvede postepeno da ne bi dolo do glavobolje. Na kraju, naroito je vano da uitelji izbegavaju direktno ili im plicitno ocenjivanje uenikovih doivljaja za vreme vebe, i svi doivljaji, i pozitivni i negativni, treba da se podre. Uitelj mora da izbegava reenice kao to je: Ne brinite ako to niste videli, jer e one sigurno uiniti da se uenik zabrine. Takodje, uenicima treba savetovati da izbegavaju isprazne diskusije o sopstvenim iskustvima doivljenim za vreme upranjavanja joga nidre.

Joga nidra 1

Priprema (uvod) Relaksacija (telo/Om) Kruenje svesti (desna strana, leva strana, ledjni i prednji deo tela, glavni delovi tela) Disanje (brojanje daha sa svesnou u pupku, grudima, grlu i nozdrvama, svaki put od 27 do 1) Vizualizacija (uvodna) Odluka Zavretak Alternativne kratke vebe U pauzi na poslu Kao uvod u spavanje Priprema Pripremite se za joga nidru. Zauzmite poloaj avasana i namestite se to udobnije. U tom poloaju telo treba da je pravo od glave do nonih prstiju, noge lako razmaknute, i ruke malo udaljene od tela sa dlanovima okrenutim navie. Pauza. Prilagodite sve, svoje telo, poloaj i odeu, sve dok se ne osetite sasvim ugodno - za vreme joga nidre telo ne sme da se pokree. Pauza. Zatvorite oi i drite ih zatvorene dok vam se ne kae da ih otvorite. Udahnite duboko i dok izdiete oseajte kako brige ovog dana izlaze napolje, iz vas. Pauza. U vebi koja sledi razviete oseanje oputenosti tela. Ne treba da se pokreeto i voljno oputate miie, samo razvijte oseanje oputenosti. Pauza. To je kao oseanje koje imate neposredno pre spavanja... kada oputenost postane duboka dolazi san, ali vi treba da pokuate da ostanete sasvim budni. Odluno recite neu da spavam, ostau budan sve dok ova veba traje. Pauza.

Za vreme joga nidre vi funkcioniete na nivou sluanja i svesnosti i jedino je vano da pratite glas uitelja. Pauza. Ne smete da pokuavate da intelektualizujete i analizujete uputstva jer e to poremetiti vae mentalno oputanje - samo pratite glas sa totalnom panjom i oseanjem, a ako se s vremena na vreme pojave ometajue misli, ne brinite, nas tavite svoju vebu. Pauza. Dozvolite sebi da se umirite ... ako vebu radite sami, neka to traje pet minuta. Ne poinjite naglo. Pauza. Oputanje Oseajte unutranju oputenost u celom telu... koncentriite se na telo i postanite svesni vanosti potpunog mira. Pauza. Razvijte svesnost o telu od temena glave do vrhova nonih prstiju i u mislima izgovorite O-o-o-m-m-m. Pauza. Savreni mir i savrena svesnost tela. Izgovorite o-o-om-m-m. Pauza. Odravajte svesnost o celom telu... o celom telu... o celom telu... Budite svesni injenice da ete da radite joga nidru. Kaite u sebi: Ja sam svestan... radiu joga nidru... Ponovite to sebi. Pauza. Joga nidra poinje... Odluka U ovom trenutku treba da donesete svoju odluku. Pauza. Ona treba da je jednostavna... pokuajte da je pronadjete spontano. Odluka treba da je kratka, pozitivna reenica jed nostavnog jezika... treba rei tri puta, sa svesnou, oseanjem i verom. Pauza. Odluka koju donesete u joga nidri postaje istina u vaem ivotu. Pauza. Kruenje svesti Poinjemo kruenje svesti, polazimo na putovanje kroz razne delove vaeg tela. to je mogue bre svesnost se kree iz dela u deo. Ponavljajte u mislima naziv svakog dela tela i istovremeno budite svesni tog dela tela. Budite paljivi,

ali se ne koncentriite previe. Budite svesni vae desne ruke. Pauza. (desna strana) Palac desne ruke, kaiprst, srednji prst, mali prst, dlan, budite svesni svog dlana, nadlanica, zglob doruja, podlak tica, lakat, nadlaktica, rame, pazuh, desni deo struka, kuk, desna natkolenica, koleno, list, skoni zglob, peta, taban, vrh stopala, palac, drugi prst, srednji prst, etvrti prst, mali prst... (leva strana) Palac leve ake, kaiprst, srednji prst, domali, mali prst, dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat, nadlaktica, rame, pazuh, levi deo struka, kuk, leva nadkolenica, koleno, miii lista, skoni zglob, peta, taban levog stopala, vrh stopala, palac, drugi prst, srednji prst, domali prst, mali prst... (lea) Sada prema ledjima. Desna lopatica, leva lopatica... Desna strana sedalnog dela, leva strana sedalnog dela, kimeni stub... cela ledja... (prednja strana) Teme, elo, desna obrva, leva obrva, prostor izmedju obrva, desni oni kapak, levi kapak, desno oko, levo oko, desno uho, levo uho, desni obraz, levi obraz, nos, vrh nosa, gornja usna, donja usna, brada, grlo, desni deo grudi, levi deo grudi, sredinji deo, pupak, trbuh... (glavni delovi tela) Cela desna noga... cela leva noga... obe noge zajedno... Pauza. Cela desna ruka... cela leva ruka... obe ruke za jedno... Pauza. Cela ledja, sedalni deo, kimeni stub... ceo prednji deo, trbuh, grudi... ceo zadnji i prednji deo... za jedno... glava... celo telo... celo telo... celo telo... (ponovite jedan ili dva ciklusa postepeno smanjujui brz inu).

Molim vas ne spavajte... totalna svesnost... bez spa vanja... bez pokreta... Pauza. Celo telo na podu, budite svesni svog tela koje lei na podu. Pauza. Celo telo na podu, vidite svoje telo kako savreno mirno lei na podu. Duga pauza. Disanje Postanite svesni svog disanja. Pauza. Oseajte kako dah tee u plua i iz njih. Pauza. Ne pokuavajte da promenite ritam, disanje je prirodno, automatsko... vi to ne radite, nema napora. Pauza. Odravajte svesnost o svom disanju, nastavite, nastavite... kompletna svesnost disanja. Duga pauza. Sada se koncentriite na pokrete vaeg pupka... koncentriite se na pupak. Pauza. Va pupak se die i sputa sa svakim udahom i izdahom, sa svakim dahom on se iri i skuplja... koncentriite se na ovaj pokret u skladu sa vaim dahom. Pauza. Nastavite, ali budite sigurni da to svesno inite. Duga pauza. Sada ponite da odbrojavate svoje dis anje unazad od 27 do 1, ovako: 27. pupak se podie, 27, pu pak se sputa, 26, pupak se podie, 28, pupak se sputa, i tako dalje. Izgovarajte rei i brojeve u sebi dok brojite dah. Pauza. Pazite da ne pogreite; ako pogreite, morate da se vratite na 27 i ponete iz poetka. Duga pauza. Sa totalnom svesnou brojite, nastavite da brojite od 27 do 1. Duga pauza. Nastavite sa vebom... bez greaka. Duga pauza. Sada prenesite svoju panju na grudi, molim vas, predjite na grudi. Pauza. Vae grudi se lako diu i sputaju sa svakim dahom, budite svesni toga. Pauza. Nastavite da se koncentriete na pokrete grudi i ponite da odbrojavate un azad od 27 do 1, na isti nain kao ranije... 27, grudi se diu, 27, sputaju se, 26, grudi se diu, 26, sputaju se, i tako dalje. Ponavljajte opet rei i brojeve u mislima, dok brojite. Duga pauza. Bez greaka, ako napravite greku morate da se vratite na poetak, do 27. Duga pauza. Nastavite da bro jite, od 27 do 1, nastavite sa vebom, brojanjem i svesnou, svesnou i brojanjem. Duga pauza. Prestanite sa brojanjem daha u grudima i prenesite sves nost na grlo, molim vas, predjite na grlo. Pauza. Postanite

svesni svog daha koji ulazi i izlazi iz grla... budite svesni toga. Pauza. Koncentriite se na kretanje vaeg daha i ponite da brojite unazad od 27 do 1 na isti nain kao ranije... kompletna svesnost o brojanju daha. Duga pauza. Bez spavanja, samo svesno brojanje. Duga pauza. Nastavite sa vebom, nastavite da brojite va dah u grlu. Duga pauza. Prestanite da brojite i predjite na nozdrve... budite svesni daha koji ulazi i izlazi iz nozdrva... Pauza. Koncentriite se na kretanje daha i ponite sa brojanjem kao ranije, 27 udah, 27 izdah. Duga pauza. Molim vas, nastavite sa brojanjem sa kompletnom svesnou, bez greaka. Duga pauza. Nastavite sa vebom. Duga pauza. Vizuelizacija Prestanite da brojite i da mislite na disanje... prelazimo na vidno predstavljanje. Pauza. Rei emo izvestan broj ra zliitih stvari, a vi treba da ih vidite, sa oseanjem i svesnou, najbolje to moete... Pauza. Ako ste u stanju da formirate sliku, vaa oputenost je kompletna... ako to niste u stanju, treba jo da vebate... Pauza. Upaljena svea... upaljena svea... upaljena svea... beskrajna pustinja... beskrajna pustinja... beskrajna pustinja... egipatska piramida... egipatska piramida... egi patska piramida... pljusak... pljusak... pljusak... planine pokrivene snegom... planine pokrivene snegom... planine pokrivene snegom... grki hram pri izlasku sunca... grki hram pri izlasku sunca... grki hram pri izlasku sunca... koveg pored groba... koveg pored groba... koveg pored groba... ptice lete preko zalazeeg sunca... ptice lete preko zalazeeg sunca... ptice lete preko zalazeeg sunca... crveni oblaci se kreu... crveni oblaci se kreu... crveni oblaci se kreu... krst na crkvi... krst na crkvi... krst na crkvi... zvezde u noi... zvezde u noi... zvezde u noi... pun mesec... pun mesec... pun mesec...Buda se smeje... Buda se smeje... Buda se smeje... vetar sa mora... vetar sa mora... vetar sa mora... talasi se odbijaju sa puste obale... talasi se odbijaju sa puste obale... talasi se odbijaju sa puste obale... nemirno more... nemirno more... nemirno more... veno nemirno more...Duga pauza.

Odluka Sada je trenutak da ponovite svoju odluku... ponovite istu odluku koju ste doneli na poetku vebe, ne menjajte je... ponovite je sa punom svesnou i oseanjem. Pauza. Zakljuak Vratite panju na spoljanju sredinu, budite svesni disanja... budite svesni svog disanja... Pauza... Svest o itavom telu i svesnom disanju. Pauza. Vae telo potpuno lei na podu... diite polako i tiho. Pauza. Budite svesni svog oputenog tela od temena glave do prstiju stopala i mentalno izgovara jte o-o-o-m-m-m. Pauza. Postanite svesni poda i poloaja vaeg tela koje lei na podu... zamislite prostoriju u kojoj ste, postanite svesni svoje okoline. Pauza. Leite mirno jo izvesno vreme i drite oi zatvorene. Pauza. Ponite polako da okreete telo, polako se protegnite... nemojte uriti. Pauza. Kada ste sigurni da ste potpuno budni, polako sednite i otvorite oi. Ovim je veba joga nidra zavrena. Hari Om Tat Sat. Alternativne kratke vebe U pauzi na poslu Osnovni elementi joga nidre koji se mogu primeniti u cilju relaksacije, su kruenje svesti i brojanje daha. Lako se mogu primenjivati na radnom mestu ili kod kue, ako imate kratku pauzu od pet do deset minuta, ili moete da se izolujete od svoje okoline. Zakljuajte vrata, iskljuite svetlost i navucite zavese. Odredite u mislima vreme u kojem elite da zavrite vebu (na primer 10 minuta). Lezite na pod ili krevet i zatvorite oi. Ponite oputanje tela leanjem u avasani izvesno vreme. Dozvolite umu da luta okolo i slua zvuke koji dopiru spolja. Ne analizujte ove zvuke, samo ih budite svesni, kao neeg spoljanjeg. Prenesite panju na telo, udahnite duboko, i

dok izdiete, osetite kako se spokojstvo iri vaim telom. Prenesite panju na take dodira tela sa podom i razvijajte to oseanje nekoliko minuta. Zatim brzo rotirajte svest preko tela poinjui od palca desne ake i kreite se na ve opisan nain (desna strana, leva strana, ledja, prednji deo, glavni delovi). Budite svesni svog prirodnog disanja. Prenesite panju na dah koji ulazi i izlazi iz nozdrva (ili iz grla, grudi, pupka, kako elite). Zadrite panju na tome, izvesno vreme, odbrojavajte dah od 11 do 1 (ili od 27 do 1, ako imate vremena). Prestanite da brojite, i polako, duboko udahnite. Leite mirno nekoliko trenutaka i zatim se polako protegnite. Polako otvorite oi i ustanite. Ovim se veba zavrava. lako je joga nidru mogue raditi stojei ili sedei, u ovom sluaju se to ne preporuuje. Karakteristika ovog oblika re laksacije je sistematsko kruenje svesti kroz telo, a najbolji rezultati se postiu u leeem poloaju. Ako je potrebna brza mentalna relaksacija a imate samo stolicu, na primer, u kuhinji dok se kuva ruak ili u autobusu na putu do kue sa posla, najbolje je raditi samo disanje, naroito mentalno svesno alternativno disanje (anuloma viloma): Proces je slian opisanom gore. Smirite se i opustite telo. Proverite brzo koji delovi tela su vam napeti i pokuajte da ih opustite. (Na primer, da li ste namrteni? Da li vam je vrat ukoen? Da li su vam ruke stisnute?). Napnite sve miie i zatim im dozvolite da se opuste. Ponovite to. Prenesite panju na dah koji ulazi i izlazi iz nozdrva i nekoliko trenu taka odravajte svesnost o tome. Zamislite da dah ulazi i izlazi iz nozdrva naizmenino: ulazi kroz levu, izlazi kroz desnu, ulazi kroz desnu, izlazi kroz levu, i tako dalje. Ponite da brojite unazad, od 27 do 1 (ili svaki, bilo koji drugi broj koji smatrate odgovarajuim, prema vremenu koje imate). Nastavite vebu onoliko dugo koliko je potrebno. Kada elite da zavrite, prestanite sa brojanjem i ponovo postanite svesni tela. Pre nego to ustanete, udahnite duboko i dobro se protegnite. Veba se tako zavrava. Kao uvod u spavanje U sluaju nesanice ili uznemirenosti uma, joga nidra moe da se upotrebi kao uvod u spavanje. Ponite gaenjem

svetlosti odlaskom u krevet. Zauzmite poloaj avasana i opustite glavu na jastuku koji ne treba da je previsok. Neka vam se ruke opuste u najudobnijem poloaju, moda sa dlanovima okrenutim nadole. Ako je duek na kojem leite neravan, dobro je da se stave daske ispod njega. Ponite sluanjem spoljanjih zvukova a zatim postanite svesni taaka kojima telo dodiruje krevet. Napravite dve ili tri rotacije svesti preko tela, to e vas normalno uspavati. Ako je potrebno, moete da nastavite vebu sa naizmeninim nosnim disanjem, poinjui od 54 i brojei unazad do 1. Ako san ne dodje, dobra ideja je da uradite neke vebe pre spa vanja, na primer da napravite dugu etnju ili da 15 minuta radite ciklus surya namaskar.

Joga nidra 2

Priprema Oputanje (antar mouna) Odluka Kruenje svesti (desna, leva strana, ledja, prednji deo, glavni delovi tela) Svesnost telo/pod Disanje (od grla do pupka; 54 do 1 ili 27 do 1) Oseaji (teina lakoa, hladno/toplo, bol/zadovoljstvo) Unutranji prostor (ikada) Odluka Zavretak Alternativno vidno predstavljanje Planina Telo koje pliva Izvor/okean Priprema Pripremite se za joga nidru. Zauzmite avasana poloaj i namestite se to udobnije. Razdvojite malo stopala i pustite ih da slobodno padnu u stranu. Ruke su odvojene od tela sa dlanovima okrenutim navie. Pauza. Podesite pokriva, odeu i poloaj u kojem ste, tako da joga nidru radite bez pokretanja i fizike nelagodnosti. Zatvorite oi i drite ih zatvorene. Duga pauza. Joga nidra se sastoji iz elemenata sluanja i oseanja, koji su jedini znaajni inioci. Pauza. Recite mentalno: Neu da spavam, samo u sluati glas... ponovite odluno neu zaspati. Pauza. Dajte sebi malo vremena da umirite i stabilizujete poloaj tela... udahnite duboko dok izdiete, oseajte kako vam se spokojstvo

razliva po telu. Pauza. Recite sebi dok izdiete: oputam se. Pauza. Oputanje Budite svesni svih zvukova iz daljine... budite svesni najudaljenijeg zvuka koji ste u stanju da ujete. Pauza. Neka vae ulo sluha deluje kao radarski zrak... traei udaljene zvuke i pratei ih nekoliko sekundi. Pauza. Skreite panju sa zvuka na zvuk... bez pokuaja da ustanovite izvor zvuka... Pauza. Postepeno prenesite panju na zvukove iz blizine... na one koji se uju izvan ove zgrade... zatim na zvukove u zgradi. Pauza. Sada postanite svesni ove prostorije... bez otvaranja oiju predstavite sebi etiri zida, tavanicu, pod, vae telo kako lei na podu, vidite svoje telo kako lei na podu. Pauza. Postanite svesni svog fizikog tela koje lei savreno mirno. Pauza. Vae telo lei na podu... postanite svesni svih dodirnih taaka tela sa podom. Pauza. Budite svesni svog prirodnog disanja, dubokog, prirodnog spontanog disanja, ali se ne koncentriite, jer e to uticati na njegov prirodni tok. Pauza. Nastavite da sluate glas i svesno diite. Pauza. Joga nidra poinje... Recite sebi u mislima: Radiu joga nidru. Neu spavati, neu da zaspim. Vebau joga nidru. Pauza. Joga nidra sada poinje. Odluka Ovo je trenutak da donesete odluku. Pauza. Jednostavna odluka... jednostavna odluka. Molim vas, izrecite svoju odluku, sa oseanjem i svesnou, tri puta. Pauza. Kruenje svesti Kruenje svesti kroz razliite delove tela to je bre mogue; svesnost treba da se prenosi sa jedne take tela na drugu. U mislima ponavljajte naziv svakog dela tela, i istovremeno postanite svesni tog dela. Veba uvek poinje od desne ruke...

(desna strana) Palac desne ake, kaiprst, srednji prst, domali prst, mali prst, dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat, nadlaktica, rame, pazuh, desni deo struka, kuk, desna natkolenica, koleno, skoni zglob, peta, taban, vrh tabana, palac desnog stopala, drugi prst, trei prst, domali prst, mali prst. (leva strana) Palac leve ake, kaiprst, srednji prst, domali prst, mali prst, dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat, nadlaktica, rame, pazuh, levi deo struka, kuk, leva natkolenica, koleno, list, skoni zglob, peta, taban, vrh tabana, palac levog stopala, drugi prst, srednji prst, domali prst, mali prst... (ledja) Desno rame, levo rame, desna lopatica, leva lopatica, desna strana sedalnog dela, leva strana sedalnog dela, kimeni stub, cela ledja... (prednja strana) Teme, elo, desna obrva, leva obrva, prostor izmedju obrva, desni oni kapak, levi oni kapak, desno oko, levo oko, desno uho, levo uho, desni obraz, levi obraz, nos, vrh nosa, desna nozdrva, leva nozdrva, gornja usna, donja usna, brada, vilica, grlo, desna kljuna kost, leva kljuna kost, desni deo grudi, levi deo grudi, sredinji deo grudi, pupak, trbuh, donji deo trbuha... (glavni delovi tela) Cela desna noga, cela leva noga, obe noge... cela desna ruka, cela leva ruka, obe ruke... cela ledja, ceo prednji deo, cela glava... Sada sve zajedno... noge, ruke, ledja, prednji deo, glava, celo telo... celo telo... celo telo zajedno... Pauza. (Ponovite jo dva kompletna ciklusa).

Svesnost telo/pod Postanite svesni tela... i prostora koji vae telo zauzima... telo i prostor. Duga pauza. Budite svesni celog tela i poda, celog tela u odnosu na pod... istovremeno budite svesni dodirnih taaka izmedju tela i poda. Pauza. Oseajte dodirne take vaeg potiljka i poda... lopatica i poda... laktova i poda... nadlaktica i poda... sedalnog dela i poda... listova i poda... peta i poda... Pauza. Svesnost o svim dodirnim takama tela i poda, senzacija svih taaka istovremeno, podjednako. Pauza. Nastavite da oseate ove take, razdvojeno i jasno, ne spavajte. Duga pauza. Prenesite panju na one kapke... oseajte tanku liniju dodira izmedju gornjih i donjih kapaka... oseajte otre take na kojima se oni sreu. Pauza. Zatim usne... prenesite panju na liniju izmedju usana, prostor izmedju usana. Duga pauza. Disanje Prenesite panju na prirodni ritam disanja... Pauza. Oseajte kako se dah kree du prednjeg prolaza izmedju pupka i grudi... pri udahu penje se od pupka prema grlu, pri izdahu on se sputa od grla prema pupku. Pauza. Budite potpuno svesni disanja, od pupka ka grlu, od grla ka pupku... ne pokuavajte da forsirate disanje, budite ga samo svesni. Pauza. Odravajte panju i istovremeno ponite sa brojanjem unazad, na sledei nain: Udiem 54, izdiem 54; udiem 53, izdiem 53, udiem 52, izdiem 52. i tako dalje od 54 do 1 ili od 27 do 1. Ponavljajte brojeve u mislima dok pratite kretanje svog daha od pupka ka grudima i nazad. Pauza. Potpuna svesnost i brojanje. Pauza. Disanje je lagano... i oputeno... nastavite da brojite. Oseaji (teina) Probudite oseaj teine u svom telu, probudite oseaj teine. Pauza. Budite svesni teine u svakom delu tela.

Pauza. Oseate se toliko tekim da tonete kroz pod. Pauza. Oseaj teine, svesnost teine. Duga pauza. (lakoa) Probudite oseaj lakoe, probudite oseaj lakoe. Pauza. Oseaj lakoe i stanje bez teine u svim delovima tela. Pauza. Telo vam je tako lako da izgleda kao da lebdite iznad poda. Pauza. Svesnost lakoe. Duga pauza. (hladnoa) Iskustvo hladnoe, probudite iskustvo hladnoe, velike hladnoe u celom telu. Pauza. Zamislite da hodate po hladnom podu zimi... stopala su vam veoma hladna, oseate hladnou po celom telu. Pauza. Budite svesni hladnoe. Duga pauza. (vruina) Probudite oseaj vruine, oseaj vruine. Celo telo je vrue, celo telo je vrue... oseate vruinu u celom telu. Pauza. Setite se oseaja toplote leti, kada ste napolju, na suncu bez hlada... vruina u celom telu, u celom telu... Pauza. Svesnost vruine. Duga pauza. (bol) Iskustvo bola, koncentriite se i pokuajte da osetite bol. Pauza. Bilo koji bol koji ste osetili u svom ivotu, mentalni ili fiziki, setite se oseaja bola. Duga pauza. (zadovoljstvo) Setite se oseaja zadovoljstva, bilo kojeg zadovoljstva, fizikog ili mentalnog. Pauza. Setite se oseanja i doivite ga, oivite ga, probudite oseanje zadovoljstva... Duga pauza. Proverite da li ste budni. Da li ste pospani?... Budite sigurni da ne spavate. Recite sebi Ja sam budan. Pauza.

Unutranji prostor Koncentriite se na prostor iza vaih zatvorenih oiju, prostor koji zovemo idaka... Pauza. Zamislite pred sobom transparentni ekran kroz koji moete da vidite beskrajni prostor... prostor koji se prostire daleko, dokle pogled moe da dopre. Pauza. Usmerite panju na ovaj tamni prostor i budite svesni svakog fenomena koji se u njemu pokae; sve to vidite su manifestacije vaeg uma. Pauza. Nastavite sa svesnou o svom prostoru, ali se ne ukljuujte, vebajte samo neprijanjajuu svesnost. Duga pauza. Vidno predstavljanje: park/hram Zamislite sebe u parku u rano jutro... sunce jo nije izalo i park je pust. vi ste sami u njemu. Pauza. To je divan park, miran i nepokretan... hodajte po rosnoj travi... sluajte ptice kako pevaju pozdravljajui novi dan. Pauza. Tu su vrtovi cvea, rua utih, ruiastih, crvenih... oseajte njihov miris i vidite kapi rose na njihovim laticama. U blizini je mali ribnjak... zlatna ribica pliva po njemu, izmedju lokvanja, vidite njene graciozne pokrete. Pauza. etate izmedju drvea, prelepog drvea... drvea bez lia, sa liem, razgranatog, visokog prelepog drvea. Izmedju njih je prostor... u prostoru mali hram sa aurom svetlosti oko sebe. Pauza. Idite do vrata, hladno je i tamno unutra... na zidovima su slike velikih svetaca. Sedate na pod, zatvarate oi, i postajete mirni... oseanje dubokog mira i harmonije vas obavija dok zvuci spoljanjosti blede u daljini. Pauza. Nastavite sa svesnou meditacije u hramu... ostanite tu neko vreme dok vas ne preplave spokojstvo i harmonija. Duga pauza. Unutranji prostor Ponovo usmerite svesnu panju u idaka, dovedite svoju svesnost u taman prostor koji vidite ispred zatvorenih oiju. Ovaj prostor moe da se vidi i ispred vaeg ela, tako da, ako elite da istraujete, moete da pomerite svoj pogled polako nagore... bez naprezanja. Pauza. Posmatrajte

paljivo tamu koju jasno vidite, nevezujui se, ne ukljuujui se, ne dozvolite da vas to obuzme. Pauza. Odmorite svoj um u ovoj toploj i prijateljskoj tami... ako ugledate bilo koju tananu pojavu, na primer boje ili oblike, samo ih zapazite i nastavite budnom panjom da posmatrate svoj unutranji prostor. Pauza. Ako se pojave misli, neka dolaze i odlaze, nastavite da posmatrate ovaj taman prostor, sa punom svesnou i neprianjanjem. Duga pauza. Odluka Vaa odluka, setite se svoje odluke. Ponovite istu odluku koju ste doneli na poetku vebe, istim reima i sa istim unutranjim stavom. Ponovite je jasno, sa jakim oseanjem, tri puta. Pauza. Zavretak Postanite svesni svog disanja, budite svesni svog prirodnog disanja. Pauza. Svesno pratite disanje i budite svesni svoje oputenosti. Pauza. Razvijte svesnost o svom fizikom postojanju. Pauza. Budite svesni svojih ruku i nogu i tela koje lei isprueno na podu. Pauza. Budite svesni dodirnih taaka izmedju tela i poda. Pauza. Prenesite panju na prostoriju u kojoj se nalazite, na zidove, tavanicu, na umove u prostoriji i van nje... prenesite svoju svesnost izvan prostorija, postanite svesni spoljanjeg sveta. Pauza. Nastavite da leite mirno jo nekoliko trenutaka zatvorenih oiju. Ponite polako da pokreete telo, polako se protegnite... nemojte uriti. Pauza. Kada ste sigurni da ste potpuno budni, polako se podignite i otvorite oi. Joga nidra je ovim zavrena. Hari Om Tat Sat

Varijante u vidnom predstavljanju (Umesto vizuelizacije park/hram) Planina Zamislite da je vrlo rano jutro, jo je mrak a vi idete preko brda i penjete se prema planini. Sami ste. Pauza. Idete ka istoku, i ako se okrenete, vidite polumesec nisko na nebu... uskoro e izai sunce iza planine pred vama. Pauza. Daleko u dolini svetlucaju svetiljke malog grada kroz ranu jutarnju izmaglicu. Pauza. Planinska staza vijuga uz strmu stranu... izmedju velikih stena i preko mostova postavljenih preko dubokih ponora. Pauza. Prostor izmedju dva brda otvara pogled na ogromnu, snegom pokrivenu planinu ispred vas... bledo nebo iza nje najavljuje zoru. Pauza. Penjete se kroz sneg i pravite hrskavi zvuk dok probijate povrinu i tonete u sneg... Lednik lei na vaem putu... kripi led koji se pokree dok vi brzo prelazite preko njega. Pauza. Blizu vrha planine postaje veoma hladno... vetrovi urlaju oko vaeg tela i hvataju se za vau odeu... sneg i led se lepe za vau obuu. Pauza. Stiete na vrh i pred vama se otvara velianstven prizor... na istoku snegom pokriveni vrhovi i tamne doline... na zapadu brda prelaze u valovite doline, ka moru. Pauza. Pojaajte svoju imaginaciju i vizuelizujte prizor... vidite sunce kao zlatnu loptu na istoku, zraci zlatne svetlosti se rasipaju po snegu i zabljeskuju vam oi. Pauza. Podignite oi ka nebu... na zapadu je jo sivo, iznad vas plavo... na istoku neni purpur se pribliava suncu. Pauza. Gledajte svetlost sunca kako prelazi vrhove planina i kree se njihovim stranama... otkrivaju se duboke doline, povlae se senke... Pauza. Sedite ukrtenim nogama i kontempliite ovaj velianstveni prizor... zora novog dana. Pauza. Oseajte ovo iskustvo neko vreme... neka vam um slobodno tee preplavljen ovim iskustvom. Duga pauza. Telo koje lebdi Zamislite da ste na tavanici... ispod vas vidite svoje telo kako lei u poloaju avasana na podu, i radi joga nidru

pored drugih ljudi. Pauza. Vidite sada kako vae telo polako ustaje, na prstima ide prema vratima i polako ih otvara i izlazi napolje neno zatvarajui vrata za sobom. Vidite kako vae telo hoda izvan ove zgrade, posmatrajte poznate stvari oko vas... nema oseanja napora, oseate samo lakou. Pauza. Susreete neke poznate ljude... vi ih vidite, oni ne mogu da vide vas. Posmatrajte ih dok prolaze i moda vode uobiajene razgovore. Pauza. Iznenada otkrivate da vae telo lebdi iznad mora... postanite svesni ovoga... posmatrajte tamno plavo more kako svetluca ispod vas, preko njegove povrine ide brod. Pauza. Vae telo lebdi kao oblak... tamo gde vetar oduva oblake, oduva i vae telo... oblaci prelaze preko vaeg lica. Ispod vas sunce pravi odblesak sa obala belih oblaka... iznad vas oblai juri plavim nebom. Pauza. Sada struja vazduha podie vae telo i nosi ga preko zemlje... ispod vas vidite kue, briljivo obradjena polja, guste ume, vijugave reke koje bljete na suncu. Pauza. Zastanite za trenutak i paljivo pogledajte sebe... telo vam je sasvim oputeno i na vaem licu je izraz spokojstva. Pauza. Vidite vae telo iznenada utopljeno u boje dok prolazi kroz dugu... uta, zelena, plava, ljubiasta, crvena, oran, zlatasto uta. Oseajte kako boje proimaju vae telo, hranei i okrepljujui vas na nekom dubokom nivou. Duga pauza. Polako ponite da se vraate... vidite vae telo izvan ove zgrade, ponovo ugledajte poznate predmete. Polako otvarate vrata, ulazite unutra i zatvarate ih za sobom. Leite na pod, pazei da nekoga ne uznemirite. Pauza. Sada posmatrajte svoje telo kako polako radi neke asane... vae telo se ponovo odmara u avasani. Duga pauza. Bunar/okean Zamislite kako idete pustim putem, jednog veoma toplog dana; Prolazite kroz vrata i unutra otkrivate vrt... ptice pevaju... prelepo cvee, drvee u hladu. Pauza. Ispitujete vrt i dolazite do kladenca sa leptirima koji krue okolo; pogledajte u bunar... vrlo je dubok... cilindrini tunel vodi u mrak. Pauza. Spiralne stepenice vijugaju du zidova... poinjete da silazite... na zidovima je lakirano kamenje... ut

i beo mermer, smaragdne zelene sarpentine... Pogledajte gore i zapazite krug svetlosti na vrhu bunara. Pauza. Iz upljine u zidovima ujete zvuke malih ivotinja... cia i utanje... sada ste potpuno okrueni tamom... oseate svoj put du zidova... Pauza. Velike zelene oi vas posmatraju i trepu... uje se udaranje krila i krici sove. Prolazite kroz oblak svetleih insekata... sasvim prozranih... okrueni ste njima ali vas ni jedan ne dodiruje; zidovi su vlani i mahovinasti... dole je nejasna svetlost. Pauza. Stiete na dno, trite kroz tunel i dolazite na zlatnu obalu... zlatnu plau na obali beskrajnog okeana mira i blaenstva. Pauza. Na vodi veliki beli lotosov cvet neno ljuljaju talasi... na cvetu lei beba, ta beba ste vi... oseajte se kao beba koja se neno ljulja na vodama beskrajnog okeana. Duga pauza. Nastavite da se oseate kao beba, koja se neno ljulja na vodi... osetite zvuk beskrajnog okeana... vibracije Om. Duga pauza.

Joga nidra 3

Priprema Oputanje (antar mouna) Odluka Kruenje svesti Svesnost koe Disanje (mentalno naizmenino nosno disanje, od 108 do 1) Unutranji prostor (idaka) Centar izmedju obrva/Vizuelizacija Om Unutranji prostor (idika) Odluka Zavretak Varijante u vidnom predstavljaju: Centar izmedju obrva/zlatno jaje Bunar/zlatno jaje Penjanje uz svetu planinu Priprema Pripremite se za joga nidru. Zauzmite poloaj avasana, sa stopalima i rukama lako razdvojenim i sa dlanovima okrenutim navie. Pauza. Zatvorite oi i prestanite da se pokreete... prilagodite se poloaju... Pauza. Za jedan sat zaboravite sve brige i koncentriite se na joga nidru... zaboravite sve probleme. Pauza. Udahnite duboko, lagano... i dok izdiete oseajte kako vae telo obliva spokojstvo. Pauza. Oputanje Postanite svesni spoljanjih zvukova, budite svesni udaljenih zvukova izvan ove zgrade. Duga pauza. Dozvolite svom ulu sluha da prodre u daljinu a zatim ga postepeno vratite nazad, u ovu zgradu, nazad u ovu prostoriju. Duga

pauza. Budite svesni ove prostorije... i sebe kako leite na podu... budite svesni vaeg tela kako lei na podu. Pauza. Budite svesni svog disanja... samo svesno diite, ne koncentriite se. Svesnost o vaem telu i vaem disanju. Pauza. Setite se svoje namere i recite u sebi: Radiu joga nidru. Ostau budan sve vreme, neu spavati. Pauza. Odluka Izrecite svoju odluku. Sada je trenutak da u mislima kaete svoju odluku sa punom svesnou i oseanjem, tri puta. Pauza. Kruenje svesti Kruenje svesti... svesnost o razliitim delovima tela ostvarena putovanjem kroz telo. Neka va um slobodno skae sa jednog dela na drugi. (desna strana) Palac desne ake, kaiprst, srednji prst, domali prst, mali prst, dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat, nadlaktica, rame, pazuh, struk, kuk, desna natkolenica, koleno, list, skoni zglob, peta, taban, vrh stopala, prsti desnog stopala: prvi, drugi, trei, etvrti, peti prst... (leva strana) Palac leve ake, kaiprst, srednji prst, domali prst, mali prst, dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat, nadlaktica, rame, pazuh, leva strana struka, kuk, leva natkolenica, koleno, list, skoni zglob, peta, taban, vrh stopala, prsti levog stopala: prvi, drugi, trei, etvrti, peti prst... (prednji deo) Teme glave, elo, desna obrva, leva obrva, centar izmedju obrva, desni kapak oka, levi kapak, desno oko, levo oko, desno uho, levo uho, desna nozdrva, leva nozdrva, desni

obraz, levi obraz, gornja usna, donja usna, brada, vilica, grlo, desna kljuna kost, leva kljuna kost, desni deo grudi, leti deo grudi, sredinji deo grudi, pupak, gornji deo trbuha, donji deo trbuha, desna prepona, leva prepona, desna butina, leva butina, desno koleno, levo koleno, desni list, levi list, desni skoni zglob, levi skoni zglob, desni prsti stopala, levi prsti stopala... (ledja) Sada ledjni deo. Desni taban, desna peta, levi taban, leva peta, desni miii lista, levi miici lista, zadnji deo desnog kolena, levog kolena, zadnji deo desne butine, leve butine, desna strana sedalnog dela, leva strana sedalnog dela, desni kuk, levi kuk, ceo kimeni stub, desna lopatica, leva lopatica, zadnji deo vrata, potiljak, teme... (glavni delovi tela) Glavni delovi tela. Cela desna noga, cela leva noga, obe noge zajedno, cela desna ruka, cela leva ruka, obe ruke, cela glava, cela ledja, ceo prednji deo, celo telo, ... celo telo... celo telo zajedno... Duga pauza. (ponovite dva kompletna ciklusa) Osveivanje koe Posvnite svesni dodirnih taaka izmedju tela i poda... i koncentriite se na njih neko vreme. Pauza. Oseajte dodirne take izmedju tela i poda...intenzivno, jednako. Duga pauza. Obratite panju na pete... oseajte kou na petama svojih stopala... od vrhova prstiju. Duga pauza. Idite prema dlanovima... oseajte kou na vaim dlanovima i prstima... intenzivno, sa punom svesnou... Duga pauza. Obratite panju na lice, postanite svesni koe na vaem licu, razvijte tu svesnost. Pauza. Budite svesni koe na vaem elu, obrazima i bradi... budite svesni svih linija na vaem licu. Pauza. Obratite panju na one kapke, oseajte dodirnu liniju izmedju kapaka. Pauza. Sada usne, oseajte dodirne

take izmedju usana, intenzivno, sa oseanjem. Duga pauza. Disanje Obratite panju na svoje normalno disanje... postanite svesni svog laganog, spokojnog daha. Pauza. Budite svesni svog disanja, nita vie. Pauza. Koncentriite se na tok daha izmedju pupka i grla... oseajte dah koji se kree ovim prolazom. Pauza. Kada udiete, vazduh se penje od pupka do grla, kada izdiete on se sputa od grla do pupka... budite svesni toga. Duga pauza. Sada budite svesni toka daha kroz nozdrve, prirodnog toka kroz obe nozdrve i susreta na vrhu, gde se formira trougao. Pauza. Mislite na dah koji je razdvojen, zatim se pribliava i sjedinjuje u centru izmedju obrva. Duga pauza. Ponite da radite nadji odhan*, mentalno svesno naizmenino disanje... brojei unazad od 108 do 1, na sledei nain: 108 udah kroz levu nozdrvu, 108 izdah kroz desnu nozdrvu, 107 udah kroz desnu nozdrvu, 107 izdah kroz levu nozdrvu... i tako dalje. Dok radite, ovo u sebi ponavljajte. Duga pauza. Zapamtite da morate da se vratite na 108 i ponete iz poetka, ako pogreite. Duga pauza. Puna svesnost naizmeninog disanja i brojanja. Duga pauza. Bez greaka i spavanja. Duga pauza. Nastavite da brojite sa punom svesnou. Duga pauza. Nastavite. Nastavite 5 do 10 minuta. Pauza. Unutranji prostor Budite svesni idakaa, unutranjeg prostora iza vaeg ela. Pauza. Budite svesni tog prostora... beskrajnog prostora koji

* Vrsta pranayame, kontrole daha, vitalne, psihike energije. Priprema telo i um aspiranta za sigurno i uspeno meditiranje. Nadi odhan pranayama (ovde korien njen preliminarni oblik) - primenjena ispravno, bez napora, je najvanija panayama za ienje tela i smirivanje uma (Po Meditations from the Tantras, Svami Satyanande). Prim. prev.

se prostire onoliko daleko koliko moete da obuhvatite pogledom... tako nisko ili tako visoko i iroko, koliko moete da vidite. Pauza. Budite svesni ovog prostora. Duga pauza. Budite sasvim svesni ali se ne ukljuujte... posmatrajte ga kao da gledate film... ono to vidite je projekcija vaeg podsvesnog. Pauza. Ako vidite boje, oblike, to je samo nain na koji se manifestuje va um... odravajte svesnost. Nastavite. Duga pauza. Centar izmedju obrva/vizuelizacija Oma Prenesite panju na centar izmedju obrva, usmerite svesnu panju na centar izmedju obrva. Pauza. Zamislite da sedite u meditativnoj pozi u centru izmedju obrva izgovarajui mantru Om, sinhrono sa svojim dahom... sedite u lotosu ili nekom ugodnom poloaju... Duga pauza. Razvijte tu svesnost, izgovarajui Om sinhrono sa disanjem. Duga pauza. Vratite sada panju na centar izmedju obrva... prestanite da zamiljate sebe kako meditirate... pripremite se za povratak u idaka. Pauza. Unutranji prostor Vratite se na idaka, ponovo usmerite svesnu panju na unutranji prostor koji se nalazi iza vaeg ela. Pauza. Vidite boje i oblike koji mogu da se pojave... bez napora, samo svesno posmatrajte taj prostor. Duga pauza. Totalna svesnost posmatranja, bez ukljuivanja. Duga pauza. Nastavite da posmatrate ovaj prostor i budite svesni svih slika, svake spontane misli koja se pojavi... pokuajte da budete svesni toga. Duga pauza. Odluka Postanite svesni svoje odluke, setite se odluke koju ste doneli na poetku vebe; ovo je trenutak da je ponovite.

* Lotos - padmasana, najvaniji poloaj za meditaciju. Prim. prev.

Pauza. Izrecite svoju odluku sa oseanjem i ubedjenjem. Pauza. Zavretak Postanite svesni disanja, svog prirodnog disanja, daha koji se kree kroz nozdrve. Pauza. Razvijte totalnu svesnost disanja kroz nozdrve. Duga pauza. Mentalna svesnost naizmeninog disanja... radite to neko vreme. Duga pauza. Prenesite svoju svesnost o disanju na sve delove tela... dok udiete oseajte ivotnu snagu kako proima vae telo. Duga pauza. Udahnite polako, duboko, i budite svesni svog oputenog tela, svog fizikog postojanja. Pauza. Postanite svesni svoje okoline, poda na kojem leite, prostorije u kojoj ste, eksternalizujte svoju panju. Duga pauza. Protegnite se, polako, bez urbe. Pauza. Sedite i otvorite oi. Joga nidra je ovim zavrena. Hari Om Tat Sat Varijante u vidnom predstavljanju (umesto centra izmedju obrva i simbola OM) Centar izmedju obrva/zlatno jaje Obratite panju na centar izmedju obrva... usmerite svesnu panju na centar izmedju obrva. Pauza. Zamislite zlatna vrata... budite svesni velikih, vrstih, zlatnih vrata... Pauza. Pokuajte da ta vrata otvorite. Duga pauza. Sada ste na drugoj strani vrata, na ulazu u tamnu peinu... vizuelizujte tamnu peinu. Pauza. Duboko u peini vidite svetlost koja plamti... kreite se prema svetlosti... vidite ta moete da pronadjete. Pauza. Unutar te svetlosti nalazi se malo zlatasto jaje, malo, kao zrno bibera... vrlo maleno, vrlo bljetavo jaje. Pojaajte svoju sliku i vidite malo zlatno jaje u plamteoj svetlosti... to su simboli vaeg Ja, velikog i malog vaeg Ja. Duga pauza. Ostavite bletavo, zlatno jaje i vratite se kroz

zlatna vrata... vratite svoju svesnost nazad, na centar izmedju obrva... jo jednom postanite svesni centra izmedju obrva. Pauza. Bunar/zlatno jaje Zamislite kako etate kroz polje zeleno-zlatne trave... sunce sija... duva povetarac... ptice vas pozivaju sa drvea. Pauza. Dolazite do kladenca u polju cvea... u vazduhu se osea opojan miris, a leptiri igraju svoje igre. Pauza. Zamislite sebe kako silazite u bunar... upotrebite sva sredstva koja smatrate potrebnim da to uinite. Pauza. Dno bunara je mrano ali iz tunela dopire nejasna svetlost. Udjite u taj tunel... on se sputa iza ugla, penje se iza drugog ugla, zatim se ponovo sputa. Dolazite u veliku peinu... u njoj je plamtea svetlost... pridjite toj svetlosti i ispitajte je izbliza. Pauza. U svetlosti je zlatno jaje... tanuno, bletavo, zlatno jaje; iz jajeta se prema vama kreu tri zraka svetlosti, jedan prema levom, drugi prema desnom oku, trei prema centru izmedju obrva. Gledajte zlatno jaje i budite svesni ovih zrakova svetlosti. Duga pauza. Ostavite sada zlatno jaje i vratite se kroz peinu, brzo se popnite uz bunar... i izadjite u polje zlataste trave. Ponovo osetite toplotu sunca i povetarac na vaem licu. Pauza. Penjanje uz svetu planinu Zamislite kako polazite na put da biste se popeli na svetu planinu. Znate da e to biti dug i teak uspon ali oseate sigurnost da ete dostii cilj. Pauza. Pri izlasku iz rodnog grada sreete vodia... osobu koju nikada ranije niste sreli... ali znate da je ona dobar, iskusan vodi. Pauza. Teko vam je da odredite njegov karakter... a on ne pria mnogo... poto elite da obavite svoje putovanje, sledite ga. Pauza. Staza kojom idete prolazi kroz veliku umu... ispod baldahina od drvea i prelazei mnogo potoka. Pauza. Stiete do velikog jezera, umirujue plava boje... isto je i svee... i stajete... Vi i vodi pijete vodu i odmarate se malo. Pauza. Poto ste nastavili put opet poinjete da oseate strah i nepoverenje prema vodiu... uma je gusta i ni u

jednom pravcu ne moete da vidite daleko... sveta planina je sasvim skrivena od vaeg pogleda a vi ste daleko od kue. Pauza. Ipak, posle kraeg vremena poinjete da se penjete a uma postaje manje gusta... gledate unazad u pravcu iz kojeg ste doli... vidite umu i krovove kua vaeg grada. SIika grada i umor vaeg tela ine da oseate uzaludnost ovog putovanja... i elite da se vratite udobnosti svog doma i prijateljima koje ste ostavili... ali vodi insistira da produite... i vi ga sledite. Pauza. Uspon postaje strmiji i vi ste umorni... ali vodi nastavlja postojanim korakom. Ponekad ste ljuti zbog nemilosrdnog koraka, onda ste zahvalni zbog njegove umenosti u penjanju i izbegavanju teih delova terena preko kojih se vi ne biste popeli. Pauza. Vegetacija se proredjuje... zemlja je kamenita. Sve misli na dom su nestale jer morate da se koncentriete na penjanje i praenje vodia. Duga pauza. Savladani umorom, padate na zemlju da se odmorite... oseate se iscrpljenim i poraenim i ne zanima vas da li vas vodi eka ili ne... itav put vam izgleda besmislen. Pauza. Vodi vam prilazi, uzima vas za ruku i ponovo kree... sa svakim korakom on ponavlja: Ja mogu... i vi idete tano u korak za njim, i zvuk rei mogu odjekuje kroz vae telo i um, dajui vam izvanrednu snagu i energiju. Pauza. Vodi puta vau ruku, ali rei i dalje odzvanjaju u vaem umu dok ga vi sledite navie. Pauza. Kako se pribliavate vrhu svete planine, uspon je jo tei... i vodi je daleko ispred vas. Nastavljate tromo sami... konano stiete na vrh... tamo vas oekuje vodi. Pauza. Dok posmatrate velianstven prizor, ushienje vam preplavljuje telo i um. Pauza. Vodi vam se znaajno osmehuje... i vi ste mu zahvalni za upornost pri penjanju. Oduevljeni ste okolinom; savladani ste oseanjem koje nikada ranije niste imali. Pauza. Jo ste zaneti ushienjem kada vam vodi kae; sledite me... i skae sa vrha nestajui u prostoru... bez oklevanja vi ga sledite... Duga pauza.

Joga nidra 4

Priprema Oputanje (Om/disanje) Odluka Kruenje svesti Svesnost: telo/ogledalo Disanje (mentalno naizmenino disanje; od 54 do 1) Oseaji (teina/lakoa; bol/zadovoljstvo) Unutranji prostor (okean, bunar, spontana misao) Vizuelizacija asana Putovanje kroz vreme Brza vizuelizacija slika Vizuelizacija: okean dungla Vizuelizacija zlatnog jajeta Odluka Zavretak Varijante u vidnom predstavljanju Psihiki simboli Psihiki centri Priprema Pripremite se za joga nidru. Zauzmite poloaj avasana. Telo vam je isprueno, stopala razdvojena, dlanovi okrenuti navie i oi zatvorene. Pauza. Namestite se to je mogue udobnije, ne treba da bude pokreta, svesnih niti nesvesnih. Pauza. Zapamtite da ete raditi joga nidru, psihiki san, i da treba da odravate samo svesno sluanje i oseanja. Pauza. Telo spava ali um ostaje budan... morate da ostanete budni... Kaite sebi u mislima: Neu zaspati, ostau budan. Pauza. Udahnite duboko, i dok udiete, oseajte

kako se spokojstvo iri vaim telom... dok izdiete oseajte kako vas naputaju brige i problemi. Duga pauza. Oputanje Postanite svesni svog tela, i potpuno se opustite, budite fiziki mirni i nepokretni. Pauza. Oseajte da su vam oputene noge, grudni ko, glava, ruke i ake. Pauza. Budite svesni svog tela od temena glave do vrhova nonih prstiju i izrecite u mislima o-o-o-m-m-m. Pauza. Kompletna svesnost tela, celog tela... ponovite: o-o-o-m-m-m... i opet, u mislima o-o-o-m-m-m. Pauza. U mislima opustite celo telo, opustite se u svojim mislima. Diite svojim ritmom i postanite svesni daha koji se kree izmedju pupka i grla. Pauza. Svesno prirodno disanje, bez forsiranja. Pauza. Budite svesni daha koji se kree izmedju pupka i grla i lagano oseajte kako postajete sve oputeniji. Duga pauza. Ostavite sada disanje i postanite svesni da ete raditi joga nidru. Joga nidra poinje... Odluka Trenutak je da donesete odluku. Pauza. Budite postojani, donesite jednu odluku i ne menjajte je. Odluka e se sigurno ostvariti ako je podloga za nju savrena. Pauza. Ponovite je sa oseanjem i svesnou, tri puta. Pauza. Kruenje svesti Svesnost o delovima tela... dok se ta svesnost kree po telu, pretvara se u pranu, vitalnu energiju u obliku toka energije. Ne koncentriite se ni na jedan deo nego dozvolite umu da slobodno prelazi sa dela na deo. Pauza. (desna strana) Palac desne ake, kaiprst, srednji prst, domali, mali prst, dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat, nadlaktica, rame, pazuh, struk, kuk, desna natkolenica, koleno, list,

skoni zglob, peta, taban, vrh stopala, prsti desnog stopala: prvi, drugi, trei prst, etvrti, peti prst. (leva strana) Palac leve ake, kaiprst, srednji prst, domali prst, mali prst, dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat, nadlaktica, rame, pazuh, struk, kuk, leva natkolenica, koleno, miii lista, skoni zglob, peta, taban, vrh stopala, prsti levog stopala: prvi prst, drugi prst, trei, etvrti, peti prst... (desna strana obrnutim redom) Vratite se desnim nonim prstima, ponite sa druge strane. Desni noni palac, drugi prst, trei, etvrti, peti prst, vrh stopala, taban, peta, skoni zglob, list, koleno, natkolenica, kuk, struk, pazuh, rame, nadlaktica, lakat, podlaktica, zglob doruja, nadlanica, dlan, desni palac, kaiprst, srednji prst, domali prst, mali prst... (leva strana obrnutim redom) Vratite se na none prste levog stopala. Levi noni palac, drugi prst, trei prst, etvrti, peti prst, taban, vrh tabana, peta, skoni zglob, list, koleno, natkolenica, kuk, struk, pazuh, rame, nadlaktica, lakat, podlaktica, zglob doruja, nadlanica, dlan, levi palac, kaiprst, srednji prst, domali prst, mali prst... (ceo ledjni deo nadole) Idite ka zadnjem delu tela, ka zadnjem delu tela. Prema potiljku kojim glava dodiruje pod. Zadnji deo glave, desna lopatica, leva lopatica, ceo kimeni stub, desni kuk, levi kuk, sedalni deo, zadnji deo desne butine, leve, zadnji deo kolena, desnog, levog, desni list, levi list, desni skoni zglob, levi skoni zglob, desna peta, leva peta...

(zadnji deo tela nagore) Desni skoni zglob, levi skoni zglob, desni list, levi list, zadnji deo desnog kolena, levog kolena, zadnji deo desne butine, leve butine, desne strane sedalnog dela, leva strana sedalnog dela, desni kuk, levi kuk, ceo kimeni stub, desna lopatica, leva lopatica, potiljak... (ceo prednji deo nadole) Idite prema prednjem delu tela, prema temenu glave. Teme, elo, desna obrva, leva obrva, centar izmedju obrva, desni oni kapak, levi oni kapak, desno oko, levo oko, obraz, levi obraz, gornja usna, donja usna, brada, vilica, desno uho, levo uho, desna nozdrva, leva nozdrva, grlo, desna kljuna kost, leva kljuna kost, desni deo grudi, levi deo grudi, sredinji deo grudi, pupak, gornji deo trbuha, donji deo trbuha, desna prepona, leva prepona, desna butina, leva butina, desno koleno, levo koleno, desni noni prsti, levi noni prsti... (ceo prednji deo nagore) Desni noni prsti, levi noni prsti, desno koleno, levo koleno, desna butina, leva butina, desna prepona, leva prepona, donji deo trbuha, gornji deo trbuha, pupak, desni deo grudi, levi deo grudi, sredinji deo grudi, desna kljuna kost, leva kljuna kost, grlo, vilica, brada, donja usna, gornja usna, desni obraz, levi obraz, desna nozdrva, leva nozdrva, desno uho, levo uho, desno oko, levo oko, desni oni kapak, levi oni kapak, desna obrva, leva obrva, prostor izmedju obrva, elo, teme... (glavni delovi tela) Sada glavni delovi tela. Cela desna noga, cela leva noga, obe noge... zajedno. Cela desna ruka, leva ruka, obe ruke... ceo ledjni deo... prednji deo tela... cela glava... celo telo, celo telo, celo telo. Vizuelizujte celo telo. Pauza. Pojaajte svoju svesnost... celo telo, celo telo, celo telo.

Duga pauza. Svesnost: telo/ogledalo Postanite svesni dodirnih taaka izmedju poda i vaeg tela. Pauza. Oseajte dodirne take izmedju tela i poda... otre dodirne take... i pod. Pauza. Oseajte kako vas pod dri na grudima, kao bebu na rukama. Duga pauza. Koncentriite se na svoje telo kao da ga vidite spolja, gledajte svoje telo kao neki predmet. Pauza. Vidite svoju glavu, odeu, celo telo, od temena do nonih prstiju, kako lei u poloaju savasana na podu ove prostorije. Pauza. Vidite svoje telo kao predmet, kao sliku u zamiljenom ogledalu. Pauza. Gledate sopstvenu sliku u ogledalu i vidite sebe kako leite na podu... vaa stopala, grudi, ruke, ake, odeu, nos, zatvorene oi, elo, kosu... sve se vidi u tom ogledalu. Pauza. Svesnost o vaem telu kao objektu. Pauza. Proverite da li ste budni. Duga pauza. Disanje Obratite panju na prirodni ritam svog disanja, budite svesni disanja kroz nozdrve. Pauza. Prirodni dah tee kroz obe nozdrve... i susree se na vrhu nosa gde formira trougao. Pauza. Spontani dah ulazi kroz otvore nozdrva... kree se nagore i sastaje formirajui trougao sa vrhom u centru izmedju obrva*. Pauza. Budite svesni daha koji prolazi kroz obe nozdrve... budite svesni oba dela daha, odvojeno i simultano. Pauza. Mislite kako dah poinje razdvojeno, na udaljenosti, pribliava se... i sjedinjuje u centru izmedju obrva. Pauza. Sada se koncentriite na svaki dah pojedinano i pokuajte da mu odredite temperaturu... pokreite dah napred-nazad i poredite temperaturu. Pauza. U jogi kaemo da je dah leve nozdrve ida, mesec, a desne pingala, sunce. Pauza. Ida, levi dah, je hladniji; pingala desni dah je topliji. Pauza. Nastavite svesno disanje, ali

* Trikuti, taka susreta dva nosna prolaza i ide i pingale, levog i desnog nadija - energetskog kanala. Prim. prev.

zamislite da sada diete naizmenino kroz nozdrve... udiite kroz jednu, izdiite kroz drugu, uz i niz strane trougla, i ponovo isto. Pauza. Odravajte svoju svesnost, i ponite da brojite svaki dah, sa punom panjom: dah levo, 54, izdah desno, 54, udah desno, 53, izdah levo, 53, i tako dalje... nastavite da brojite do nule. Duga pauza. Totalna svesnost disanja i brojanja, ako pogreite ili dodjete do nule, vratite se opet na 54. Duga pauza. Prestanite da brojite i postanite svesni samo svog daha... udiite jednako na obe nozdrve, izdiite na obe... totalna svesnost, bez spavanja... ne spavajte. Duga pauza. Senzacije (teina) Probudite oseaj teine u celom telu. Pauza. Budite svesni teine u svakom delu tela koji se pomene: noni prsti, pete, skoni zglobovi, listovi, kolena, butine, sedalni deo, ledja, trbuh, grudi, ramena, ruke, glava, oni kapci, celo telo... teko... Pauza. Doivite oseaj teine u celom telu. Pauza. (lakoa) Lakoa; doivite lakou u celom telu. Pauza. Oseajte lakou od temena glave, cela glava, ramena, dlanovi, ledja, grudi, trbuh, butine, kolena, listovi, tabani, noni prsti. Oseajte lakou u celom telu, od temena glave do prstiju nogu. Pauza. Lakoa tela moe da se razvije ako oseate dodirne take izmedju tela i poda... taku po taku ili celu povrinu na kojoj se dodiruju telo i pod. Pauza. Koncentriite se na oblasti dodira i polako doivite lakou. Pauza. Oseajte kako lebdite iznad poda... tako ste lagani da lebdite do tavanice, noeni gore-dole. Pauza. Produite ovaj doivljaj dok vas lakoa sasvim ne obuzme. Pauza. (bol) Bol; setite se iskustva bola, bilo kojeg bola koji ste osetili u ivotu... glavobolja, bol u stomaku, bilo koji fiziki ili psihiki

bol. Pauza. Svako je nekada osetio bol... setite ga se, oseajte taj bol. Pauza. Osetite to iskustvo bola, to je jasnije mogue... probudite svoje iskustvo i oseajte taj bol intenzivno... Pauza. Nastavite da se koncentriete na iskustvo bola. Pauza. (zadovoljstvo) Zadovoljstvo; pokuajte da doivite oseanje zadovoljstva, bilo kojeg zadovoljstva. Pauza. Koncentriite se i setite se oseanja zadovoljstva... prema svom oseanju dodira, mirisa, ukusa, sluha ili vida... bilo koje mentalno zadovoljstvo. Pauza. Setite se tog zadovoljstva i pokuajte da ga razvijete u intenzivno, ekstatiko iskustvo. Duga pauza. Unutranji prostor Mislite na okean. Zamislite tamno plavi okean i postanite svesni talasa. Pauza. Taj okean lei u unutranjem prostoru, u idakau, a talasi predstavljaju san... izraavaju nesvesno stanje vaeg uma. Pauza. Pokuajte da zamislite ovo stanje nesvesnog uma, kao talase okeana. Pauza. Gore je divno plavo nebo, a dole iroki okean sa beskrajnim talasima, koji izraava proces nesvesnog. Duga pauza. (bunar) Zamislite bunar, zamislite da gledate u bunar. On je taman i dubok... cilindrini tunel u dubinama zemlje. Pauza. Tu je i kofa na lancu; sputate je u bunar... ona se kree u tamu bezdana... oseate je kako visi na lancu, u dubinama... ali ne moete da je vidite. Pauza. Sada povucite kofu nagore, iz mraka na svetlost... ponovo emo spustiti kofu, ali ovog puta, ako elite, moete i vi da udjete u nju, i ja u vas spustiti i podii, sa savrenom sigurnou. Pauza. Kofa sada ponovo krivuda, polako silazite kroz svetlost i kreete se prema tami... nepoznatoj, sveproimajuoj tami. Pauza. Kompletna tama i praznina su svuda okolo... tako je tamno da ne moete da se vidite, ali znate i oseate da jeste.

Pauza. Silazite jo dublje, jo dublje, sa kompletnom svesnou da vi jeste. Pauza. Sada vas podiem gore, kroz tamu... u nejasnu svetlost; iz nejasne u dnevnu svetlost i izvan bunara. Pauza. (spontana misao) Upitajte se: O emu mislim? ne mislite nego postanite svesni spontanog procesa misli, spontanog misaonog procesa... budite svedok, ne potiskujte ni jednu misao. Pauza. Budite svedoci svojih misli i ponovo i ponovo se pitajte: O emu ja mislim? Pauza. Istovremeno odravajte totalnu svesnost svih misli koje prolaze kroz vidljivi okvir vae svesti. Duga pauza. Vidno predstavljanje asana Sada treba da zamislite sebe kako radite asane - jogike poloaje. Treba da pokuate da vizuelizujete sebe kako radite vebe, samo sa psihikom svesnou, ne pokreite telo. Pauza. Zamislite da radite Suryunamaskar, pozdrav Suncu. Vidite sebe u svakom poloaju, od prvog, do dvanaestog. Pauza. Zauzmite u mislima poloaj avasana, poloaj mrtvog oveka... iz avasane idete u sarvangasanu, sveu; halasanu, plug; zatim u suprotni poloaj, matsyasana, riba; zatim paimotanasana, tipaljka; bhudangasana, kobra... kobra sa okretanjem; podmasana, lotos; zatim sirasana, stoj na glavi. Proverite da li ste budni. Duga pauza. Putovanje kroz vreme Sada ete putovati u svoju prolost, isto onako kako ste putovali iz prolosti u sadanjost... pratiete svoje uspomene i svesnost unazad, od ovog trenutka. Pauza. Prolost je deo vremena, a vreme je deo vaeg uma. Obino idete kroz vreme napred, sada ete pokuati da se kreete unazad. Seajui se svoje prolosti ulazite u dublje prostore svoje svesti. Pauza.

Pokuajte da se setite ta se dogodilo od ovog trenutka do vremena kada ste se jutros probudili... treba da idete unazad kroz vreme kao da gledate film koji se odvija unazad ili ako ne film, onda slajdove. Pauza. Setite se svega to se dogadjalo do poetka joga nidre, zatim se setite ta ste radili pola asa pre toga. Pauza. Setite se vanih predmeta i oseanja iz tog perioda, zatim nastavite sa obnavljanjem jednoasovnih i poluasovnih intervala sve do vaeg budjenja. Duga pauza. Zamiljajte stadijum po stadijum, sa punom svesnou, i setite se ta se radili, mislili, oseali. Pauza. Ako ste zavrili, vratite se direktno na sadanji trenutak. Duga pauza. Brza vizuelizacija slika Vratite se u sadanjost i proverite da li spavate, molim vas, ne spavajte. Pomenuu nekoliko predmeta a vi treba da ih zamislite sa oseanjem i svesno, najbolje to moete. Pauza. Treba da se kreete onako brzo kako to ja inim... prelazei sa slike na sliku; ne troite vreme na koncentrisanje na bilo koju sliku, samo nastavite sa kretanjem. ivalingam... svea treperi... vrba koja jeca... v i s o k a palma... kola se kreu po putu... mrtvo telo gori na lomai... skupljaju se obojeni oblaci... uti oblaci... plavi oblaci... no osuta zvezdama... pun mesec... pas stoji mirno... maka se odmara... slon se kree... konj tri... izlazee sunce... sunce na zalasku... okean sa talasima... ivalingam... veliki ribnjak sa istom vodom... plavi lotos... beli lotos... ruiasti lotos... zlatna paukova mrea... peana obala iroke reke... amac plovi po vodi... vidite talase... mrtvo telo koje gori na lomai... ljudski skelet... vi kako leite... sasvim nagi... zlatna nit se protee od vaeg pupka do neba... dim iz dimnjaka jedne stare kue... hladna zima... vatra gori u kui... zora dana... zvono hrama zvoni... jogin sedi u dubokoj meditaciji... Buda u svom spokojstvu... Pauza.

Vidno predstavljanje: okean/hram Pojaajte svoju svesnost, pojaajte svesnost i idite ka beskrajnom okeanu, veoma mimo i tiho... i pokuajte da tamo otkrijete zvuk... Pauza. Taj zvuk postoji... beskrajni okean, tamno zelena dungla na obali, zmije, lavovi, i divokoze ive u prijateljstvu. Pauza. Sa obale staza vodi ka usamljenoj kolibi u dungli... a ispred kolibe, u lotosu sedi jogin... Pauza. Gori vatra i iri se dim iz mirisnog tapia, mirie cvee i vlada atmosfera mira. Pauza. Svuda okolo uje se zvuk Om. Om odzvanja preko beskrajnog okeana. Duga pauza. Vidno predstavljanje zlatnog jajeta Postanite svesni svoje svesti... ne tela, ne ula, ne uma, nieg osim promenjene svesti. Pauza. Postanite svesni da posmatrate sebe. Pauza. Pogledajte unutra i pokuajte da budete svesni onog koji gleda, koji je svestan onog to ste radili do sada. Pauza. Prenesite svesnost u idika... idite u peinu idikaa. U peini plamti svetlost... pronadjite tu svetlost. Pauza. Pronadjite tu svetlost i vidite malo zlatno jaje u centru... malo zlatno jaje, vrlo sjajno, vrlo svetlo, sa svetlou oko njega. Duga pauza. Odluka Odluka, odluka, odluka... treba da se setite svoje odluke i da je ponovite tri puta. Pauza. Sa intenzivnim oseanjem i svesnou, tri puta. Pauza. Zavretak Napustite sve pokuaje i obratite panju na svoje prirodno disanje, koje ulazi i izlazi kroz nozdrve. Duga pauza. Budite svesni daha i vaeg istovremenog oputanja. Pauza. Svesnog oputanja... i svesnost o vaem fizikom postojanju: budite svesni fizikog postojanja vaeg tela. Duga pauza. Budite svesni svog tela i zamislite ga kako lei na podu. Pauza. Zatim zamislite prostoriju u kojoj ste, neka

se va um sasvim okrene spolja... ne otvarajte oi. Pauza. Lezite mirno sve dok se vaa panja ne okrene spolja. Ponite polako da se pokreete, protegnite se... polako bez urbe. Pauza. Kada ste sigurni da ste sasvim budni, polako sedite i otvorite oi. Joga nidra je ovim zavrena. Hari Om Tat Sat. Varijante u vidnom predstavljanju (mogu da zamene brze slike, zlatno jaje) Psihiki centri Vidno predstavljanje akri ufizikom telu poinje odozdo i kree se nagore. Prva je mooladhara akra, koja se nalazi u perineumu (meici) mukarca, izmedju anusa (mara) i genitalija i na grliu materice kod ene. Koncentriite se na mooladhara psihiki centar. Pauza. Druga akra se zove swadhisthana i nalazi se na dnu kimene modine, u visini trtine kosti. Koncentriite se na swadhisthanu. Pauza. Trea akra je manipura, nalazi se u kimenoj modini u nivou pupka. Koncentriite se na manipuru, direktno... ili indirektno, disanjem napred - nazad u pravoj liniji do pupka. Pauza. Anahata akra je etvrta, nalazi se u kimenoj modini, direktno iza srca i grudne kosti. Koncentriite se direktno na anahatu... ili indirektno tako to diete napred nazad u pravoj liniji do srca. Vishuddhi je peta akra i nalazi se u vratu. Koncentriite se na vishuddhi. Pauza. esta akra je ana, nalazi se na vrhu modanog stabla, tamo gde se nalazi epifiza. Koncentriite se direktno na anu... ili indirektno disanjem napred-nazad u pravoj liniji od centra izmedju obrva. Pauza. Bindu je sedma akra i nalazi se na vrhu glave, pozadi, gde Hindusi nose perin. Koncentriite se na bindu. Pauza. Poslednja je sahasrara, nalazi se na samom temenu glave. Koncentriite se na sahasraru. Duga pauza. Sada poinje drugi ciklus, neto bri. Kada se pomene akra, u mislima ponovite njen naziv i zamislite da dodirujete fiziku taku svojim palcem: mooladhara...

medjica, grli materice... swadhisthana... zavretak kimene modine... manipura... iza pupka; anahata... iza srca; vishuddhi... u vratu; ana... iza centra izmedju obrva; bindu... potiljak; i sahasrara... teme glave . Pauza. Jo jednom: mooladhara... swadhisthana... manipura... anahata... vishuddhi... ana... bindu... sahasrara... bindu... ana... vishuddhi... anahata... manipura... swadhisthana... mooladhara... Pauza. Psihiki simboli Vidno predstavljanje akri, simbola psihikih centara. Kada vaa sabrana svesnost dodirne pravo mesto odgovarajue akre, unutar nje e se pojaviti odgovarajui simbol ili vizija. Psihiki simbol za mooladharu je crveni obrnuti trougao, Koncentriite se na mooladharu (muladharu) i zamislite crveni trougao okrenut vrhom nadole. Pauza. Swadhisthana predstavlja nesvesno. Koncentriite se na swadhisthanu i zamislite nesvesno u obliku talasa na irokom okeanu u noi. Pauza. Jasno ut suncokret je simbol manipure. Koncentriite se na manipuru i zamislite suncokret. Pauza. Koncentriite se na anahatu, vidite maleni plamen svetlosti lampe kako gori u apsolutnoj tami vrlo velike sobe; ceo univerzum je preplavljen tamnom atmosferom, a u uglu siuna uljana lampa gori zlatnim plamenom. Pauza. Psihiki simbol za vishuddhu su hladne kapi nektara... koncentriite se na anu. Pauza. Ana je seite intuicije, koncentriite se na anu. Pauza. Zamislite polumesec u noi, to je bindu. Pauza. I na kraju, sahasrara se vizuelizuje kao vatra pored koje se izvode rituali, daju inicijacije i oboavaju boanstva, kamin sa vatrom koja gori, veliki plameni jezici. Duga pauza.

Joga nidra 5

Priprema Oputanje Odluka Kruenje svesti Disanje (centar izmedju obrva; 54 do 1) Oseaji (hladno/toplo, bol/zadovoljstvo) Unutranji prostor (osoba u idakau, okean, spontana misao, voljna misao) Vidno predstavljanje centra izmedju obrva i Oma Vidno predstavljanje okeana i hrama Odluka Zavretak Varijante u vidnom predstavljanju Psihiki centar (mesto i oblik) Psihiki simboli Centar izmedju obrva/Om Brze slike Transparentno telo Azura Zlatno jaje Priprema

bunar,

Pripremite se za joga nidru, ve dobro znate poloaj. Pauza. Zatvorite oi i namestite se udobno. Ako elite da se pokreete, uinite to sada. Pauza. Odmorite se. Udahnite tri puta duboko, polako, i svaki put kada izdiete, oseajte kako vas obliva spokojstvo. Pauza. Zaboravite svoje brige i probleme i koncentriite se na joga nidru.

Oputanje Postanite svesni udaljenih zvukova koji do vas dopiru iz daljine. Pauza. Pokreite svoju panju od zvuka do zvuka... samo sluajui, bez analiziranja. Pauza. Postanite svesni zvukova izvan ove zgrade, zatim zvukova u njoj i na kraju, u ovoj prostoriji. Pauza. Budite svesni ove prostorije... zidova, tavanice,... vaeg tela kako lei na podu... vidite svoje telo kako lei na podu, budite svesni svog fizikog postojanja. Pauza. Koncentriite se na svoje fiziko telo... svesno pratite svoje prirodno disanje. Pauza. Nastavite sa tom svesnou i oseajte kako se oputate. Duga pauza. Budite svesni da ete da radite joga nidru. Recite sebi: Radiu joga nidru, ja u raditi joga nidru. Samo dvoja vrata vae percepcije su otvorena... sluanje i oseanja. Joga nidra sada poinje. Odluka Odluka, odluka... recite svoju odluku sa oseanjem i svesnou, tri puta. Pauza. Kruenje svesti Osvestite razliite delove tela... um treba veoma brzo da prelazi sa take na taku. (desna strana) Palac desne ake, kaiprst, srednji prst, domali, mali prst, dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat, nadlaktica, rame, pazuh, desna strana tela, struk, kuk, desna butina, leva butina, koleno, list, skoni zglob, peta, taban, vrh desnog stopala, desni noni prst, prvi prst, drugi prst, trei prst, etvrti, peti prst... (leva strana) Palac leve ake, kaiprst, srednji prst, domali prst, mali prst, dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat nadlaktica, rame, pazuh, leva strana struka, kuk, leva butina, koleno,

list, skoni zglob, peta, taban, vrh levog stopala, prsti levog stopala, palac, drugi prst, trei prst, etvrti prst, peti prst... (prednji deo) Predjite na glavu. Teme, elo, desna obrva, leva obrva, prostor izmedju obrva, desni oni kapak, levi oni kapak, desno oko, levo oko, desno uho, levo uho, desna nozdrva, leva nozdrva, desni obraz, levi obraz, gornja usna, donja usna, brada, vilica, grlo, desna kljuna kost, leva kljuna kost, desni deo grudi, levi deo grudi, sredinji deo grudi, pupak, gornji deo trbuha, donji deo trbuha, desna prepona, leva prepona, desna natkolenica, leva natkolenica, desno koleno, levo koleno, desni skoni zglob, levi skoni zglob, desni noni prsti, prsti levog stopala... (ledjni deo) Sada prema ledjima. Desni noni prsti, levi prsti stopala, taban, desni deo tabana, levi deo, desni deo pete, levi deo pete, desni skoni zglob, levi skoni zglob, desni list, levi list, zadnji deo desnog kolena, zadnji deo levog kolena, srednji deo desne natkolenice, leve natkolenice, desna strana sedalnog dela, leva strana sedalnog dela, desni kuk, levi kuk, ceo kimeni stub, desna lopatica, leva lopatica, zadnji deo vrata, potiljak, teme... (unutranji delovi) Unutranji delovi tela. Prenesite panju na mozak, ponite od mozga. Mozak, nosni prolaz izmedju nosa i grla; jezik, zubi, nepce, desna bubna opna, leva bubna opna; dunik; jednjak; desno plue, levo plue; srce, oseajte srce sabiranjem panje na srane otkucaje; eludac, koji se nalazi iznad pupka, ispod grudne kosti; jetra, pod desnim rebarnim lukom; desni i levi bubreg, pozadi, iznad nivoa struka; u trbuhu, vrlo duga izuvijana cev koja se zove tanko crevo i neto deblja cev oblika obrnutog slova U, koja se zove debelo crevo... Jo jednom, samo bre. Ponite od mozga. Mozak, drelo, jezik, desna i leva bubna opna, grlo.

jednjak, desno plue, levo plue, srce, eludac, jetra, desni bubreg, levi bubreg, tanko crevo, debelo crevo, ceo trbuh... (glavni delovi tela) Sada glavni delovi tela. Cela desna noga, cela leva noga, obe noge zajedno... desna ruka, leva ruka, obe ruke zajedno... cela glava... cela ledja... ceo prednji deo... svi unutranji organi zajedno... celo telo... celo telo... celo telo... vizuelizujte celo telo dok ponavljate nazive pojedinih delova. Pauza. Pojaajte svoju svesnost. Duga pauza. (Ponovite jo jedan kompletan ciklus). Svesnost: telo/pod Koncentriite se na telo koje lei na podu... vae telo lei na podu... budite svesni dodirnih taaka izmedju tela i poda. Pauza. Glava-pod; ramena-pod; ledja-pod; sedalni deo-pod; butine-pod; listovi-pod; pete-pod; elo telo-pod. Pauza. Disanje Obratite panju na disanje; budite svesni da diete... budite svesni svog daha, samo svesni, nita vie. Duga pauza. Nastavite sa svesnim disanjem i polako prenesite svesnu panju na centar izmedju obrva... zamislite da diete kroz centar izmedju obrva... i da dah ulazi i izlazi iz vaeg ela. Pauza. Zamislite da se va dah kree kroz centar izmedju obrva do take u sreditu zadnjeg dela glave prolazei kroz ana akru... budite svesni tog daha. Duga pauza. Budite svesni disanja kroz centar izmedju obrva i ponite da brojite unazad od 54 do 1; udiem 54, izdiem 54; udiem 53, izdiem 53, i tako dalje. Duga pauza. Svesno disanje i brojanje... molim vas, ne spavajte... ako pogreite, morate da se vratite na poetak. Pauza od pet minuta. Disanje kroz centar izmedju obrva, proverite da li ste svesni brojanja... ako ste stigli do nule, vratite se na 54 i ponite iz poetka. Pauza od pet minuta. Prestanite da brojite, ali i dalje svesno diite... svesni ste da diete i da leite u avasani, i niega vie. Duga pauza.

Senzacije (hladnoa) Probudite oseaj hladnoe. Koncentriite se na kimenu modinu i razvijte oseaj hladnoe i drhtavice. Pauza. Koncentriite se na dah u vaoj levoj nozdrvi i oseajte hladnou u itavom telu... sa svakim udahom telo vam postaje hladnije i hladnije. Pauza. Koncentriite se na levu nozdrvu i na levi dah i sa svakim udahom doivite hladnou. Duga pauza. Razvijte oseanje toplote u telu koncentrisanjem na manipura akru u oblasti pupka... u ovom centru moete da proizvedete toplotu i rairite je kroz telo. Duga pauza. Oseaj toplote u manipuri, u centru iza pupka i u desnoj nozdrvi. Pauza. Koncentriite se na toplotu koju ste stvorili oko vaeg tela. Duga pauza. (bol) Setite se bola, bilo kojeg bola... pokuajte da razvijete to oseanje tako duboko, da vam um bude obavijen bolom. Pauza. Setite se bola, oseajte ga; probudite svoju volju i oseajte bol, stvaran bol u bilo kojem delu tela ili u itavom telu. Duga pauza. Koncentriite um dok budite oseanje bola... prikupite energetske estice bola... izrazite iskustvo bola. Duga pauza. Unutranji prostor (osoba u idakau) Prenesite svesnu panju na idaka, tamni prostor ispred vaeg ela. Pauza. Koncentriite se na sebe kako sedite i meditirate. Meditirate, a ispred vas sedi neka vana osoba; to je vaan dogadjaj u vaem ivotu. Duga pauza. Vi meditirate, ta osoba takodje; va centar izmedju obrva i njegov centar jedno su. Obojica diete kroz taj centar, kroz bhrumadhya-u... kada izdiete dodirujete njegov centar izmedju obrva svojim dahom, kada on izdie dodiruje va... veza je uspostavljena. Duga pauza.

(okean) Koncentriite se sada na idaka i budite svesni talasa na velikom okeanu, pod tamnim nebom. Pauza. Talasi su simboli vaeg nesvesnog... vidite tamno nebo, iroki okean i talase. Pauza. (bunar) Pojaajte svoju koncentraciju i zamislite bunar... vrlo dubok bunar. Pomou ueta spustite se to dublje moete, zatim izadjite... doivite to: Duga pauza. (spontana misao) Vratite se u idaka i postanite svesni svake spontane misli. Pauza. Budite svesni svog spontanog misaonog procesa... pre nego to se misao zavri, predjite na drugu. Duga pauza. (voljne misli) Zaustavite spontani misaoni proces, odbacite sve spontane misli, odbacite spontane misli. Umesto toga, izaberite misao, svojom voljom. Pauza. Sami odaberite misao... jasno je vidite. Posmatrajte svoje misli. Duga pauza. Centar izmedju obrva i vizuelizacija Oma Koncentriite se na centar izmedju obrva... i otkrijte u njemu mali krug... mali krug koji postaje sve vei i vei sve dok se ne spoji sa beskrajem... otkrijte krugove koji izrastaju iz centra izmedju obrva. Duga pauza. Koncentriite se na simbol Om kao da je tu napisan... koncentriite se na simbol Om. Pauza. Sa udahom vidite krunu ekspanziju i kontrakciju Oma... u centru izmedju obrva, sa ritmom disanja... ekspanzija i kontrakcija Oma. Koncentriite se na Om, vidite ga jasno. Duga pauza.

Vidno predstavljanje okeana i hrama Pojaajte imaginativnost i koncentraciju. Pauza. Zamislite okean, miran i tih... taman. Zamislite da ste vi na njegovoj povrini... polako poinjete da tonete. Duga pauza. Postanite nesvesni... tonite dublje i dublje... Pauza. Tonite dublje i dublje i otkrivajte tajne tela... u svetu koji je sasvim unutra. Duga pauza. Pojaajte mo svoje imaginacije i koncentracije. Pauza. Vidite tamnu dunglu, udjite u dunglu... udjite duboko u nju, nastavite da idete. Pauza. Udjite jo dublje u prostranstvo dungle... vidite usamljenu istinu sa aurom svetlosti oko nje... svetlost dolazi iz oblinjeg hrama. Pauza. Hram je kao kua osvetljena u noi koja ima i auru svetlosti okolo, spolja... vi to vidite iz daljine. Pauza. Postajete svesni da hram pulsira sa vibracijama zvuka Om... unutar hrama izgovaraju se mantre i zvone zvona... miriu tapii... Duga pauza. Pribliite se hramu i oseajte atmosferu mira... vrata hrama su otvorena, gledate unutra, nema niega. Pauza Niega osim kaludjera - sanjasina u oran odei... koji sedi u lotosu, zatvorenih oiju. Sedite ispred njega i pogledajte mu lice... vidite ko bi to mogao da bude... koncentriite se. Duga pauza. Odluka Budite svesni daha... budite svesni svog disanja. Duga pauza. Setite se svoje odluke, sankalpe... ponovite je sa apsolutnim ubedjenjem i svesnou... ponovite svoju odluku, svoju sankalpu tri puta... Pauza. Zavretak Celo telo... celo telo... celo telo... ostavite sve pokuaje i postanite svesni celog tela. Duga pauza. Prenesite svesnu panju na svoj prirodni dah, miran prirodni dah... postanite svesni svog mirnog daha. Postepeno pojaajte, produbite tu svesnost. Pauza. Budite svesni svog fizikog postojanja... budite svesni fizikog postojanja vaeg tela i stanja vae fizike oputenosti... udahnite polako, duboko i izdahnite.

Pauza. Budite svesni svog tela, sasvim oputenog tela kako lei na podu. Zamislite prostoriju koja vas okruuje... neka se va um okrene sasvim spolja... ponite polako da pokreete telo... savijte prste, pokrenite none prste... ruke i noge. Pauza. Drite oi zatvorene, udahnite duboko nekoliko puta i dobro se protegnite tri puta, sa rukama iznad glave, polako, bez urbe. Pauza. Kada ste sigurni da ste sasvim budni, sedite i otvorite oi. Joga nidra je ovim zavrena. Hari Om Tat Sat. Alternativna vizuelizacija (Umesto centra izmedju obrva i Oma, okeana i hrama) Psihiki simboli Otkrijte psihike centre... koncentriite se na psihike centre ili akre. U mislima ponavljajte za mnom nazive akri i oseajte njihov poloaj kao da ih dodirujete malim cvetom: mooladhara... medjica, swadhisthana... zavretak kimene modine... manipura... iza pupka, anahata... iza srca, vishuddhi... iza grla, ana... iza centra izmedju obrva, bindu... na potiljku glave, sahasrara... teme glave. Sahasrara... bindu... ana... vishuddhi... anahata... manipura... swadhisthana... mooladhara. Ponovo: mooladhara, swadhisthana, manipura, anahata, vishuddhi, ana, bindu, sahasrara. Sahasrara, bindu, ana, vishuddhi, anahata, manipura, swadhisthana, mooladhara. Jo jednom: mooladhara, swadhisthana, manipura, anahata, vishudhi, ana, bindu, sahasrara. Sahasrara, bindu, ana, vishuddhi, anahata, manipura, swadhisthana, mooladhara. Pauza. Koncentriite se na oblik akri. Kada se pomene svaka akra, pokuajte da osetite kako se lotos iri iz njenog sredita. Mooladhara... crveni lotosov cvet sa etiri latice... u centru je bia mantra ili mantra-seme lam. Pauza. Swadhisthana... plavi lotos sa est latica... u centru je bia mantra wam. Pauza. Manipura... iz manipure izvire uti lotos

sa deset latica... u njegovom centru je bia mantra ram. Pauza. Anahata... plavi lotos sa dvanaest latica... bia mantra yam. Pauza. Vishuddhi... ljubiasti lotos sa esnaest latica... bia mantra ham. Pauza. Ajna... sivi lotos sa dve latice... bia mantra Om. Pauza. Bindu, nema lotosa, polumesec. Sahasrara... crveni lotos sa hiljadu latica i ivalingamom u sreditu. Pauza. Psihiki simboli Koncentriite se na simbole psihikih centara... razvijte slike onako kako se pominju: mooladhara... obrnuti crveni trougao. swadhisthana... nesvesno, kao talasi na okeanu u noi, manipura... sjajno uti suncokret, anahata... jedan plamen, uti plamen svetlosti, vishuddhi... hladne kapljice nektara, ana, sedite intuicije, bindu... polumesec u noi, sahasrara... vatrite sa upaljenom vatrom. Pauza. Centar izrnedju obrva/Om Koncentriite se na centar izrnedju obrva. Pauza. Sa udahom vidite kako se krugovi Oma ire i skupljaju. Pauza. Oseajte ritam daha u centru izrnedju obrva, zajedno sa irenjem i skupljanjem Oma u krugu. Duga pauza. Brze slike Sada poinjemo dharanu, mentalnu kontrolu koncepta ili predmeta. Pojaajte svoju imaginativnost i kako ja pomenem predmet brzo sledite oblik, viziju i svesnost pomenutog... ivalingam, lampa koja treperi, veliko banjan drvo, visoko mango drvo, guava drvo, automobil se kree po putu, mrtvo telo gori na lomai, oblaci se formiraju, uti oblaci, olovni oblaci, ruiasti oblaci, no sa nebom osutim zvezdama, meseina, pun mesec, pas stoji, maka se odmara, konj tri, izlazee sunce, talasi okeana, ivalingam u hramu, veliki ribnjak sa bistrom vodom, plavi lotosov cvet, beli lotos, ruiasti lotos, zlatna paukova mrea, peana obala reke, amac plovi po vodi, mrtvo telo na vatri, ljudski

skeleti, vi leite bez odee, sasvim nagi, dim iz dimnjaka neke stare kue, hladna zima, vatra gori u kui, zora dana, zvono hrama zvoni, sanjasin obrijane glave, jogin u meditaciji, Buda se odmara, beskrajni okean, miran i tih, tamno zelena dungla na obali, kobre, lavovi, koze, ive zajedno u prijateljstvu; doivite zvuk, vibracije Oma kroz celu dunglu, pojaajte svesnost Oma. Duga pauza. Transparentno telo Udjite u sopstveno telo... udjite u svoje telo i postanite svesni svoje prane ili svoje ivotne snage... ivotne snage u obliku toplote. Pauza. Svesni ste sebe, svesni ste toplote, svesni ste ugodnog oseanja... budite svesni svoje prane, ivotne snage... doivite pranu kao toplotu... doivite je u celom telu. Duga pauza. Koncentriite se na pupak, zlatna nit izlazi iz vaeg pupka i ide nagore; na kraju te zlatne niti je vae fiziko telo... na drugom kraju niti je vae transparentno telo... vidite ga ne razlikujui oi niti druge organe. Pauza. Pokuajte da vidite fiziko telo kao udaljeno od transparentnog tela; fiziko telo je magliasto i dobro definisano. Pauza. Vidite fiziko telo i transparentno telo kako lebdi iznad njega... povezano svetlucavom zlatnom niti sa pupkom. Duga pauza. Aura Budite svesni sebe... pogledajte sami sebe. Pauza. Pogledajte sebe kao da gledate u ogledalo, ili, kako vas ja gledam, a vi gledate mene. Pauza. Pogledajte sami sebe i vidite svoju auru... gledajte sebe iz razliitih uglova, spreda, sa desne strane... sa leve strane... odozdo... odozgo... Pauza. Pronadjite svoju auru i vidite da li je uta, zlatna, ruiasta, crvena, ljubiasta, jasno uta, braon, zelena, vatreno uta, crna, bela, plava, lila... Duga pauza. Zlatno jaje Postanite svesni sebe. Pitajte sebe: Da li sam svestan sebe? Da li sam budan ili spavam? Vidite vae telo od vrha

glave do prstiju nogu, tako jasno kako ga ja vidim... Pokuajte da vidite svoje telo izvan ovog fizikog, spolja. Zapitajte se: Da li sam ja ovo telo, ovo moje telo koje e na kraju umreti? Pauza. Pogledajte sada svoja ula, pet ula pomou kojih poznajete svet. Pitajte se: Da li sam ja ova ula, ula koja umiru sa telom? Pauza. Pokuajte da budete svesni sebe, pogledajte um, um pomou kojeg razumete sebe i svet. Pitajte se: Da li sam ja um, um koji takodje umire? Pauza. Budite svesni sebe, pogledajte sebe i vidite sopstvenu auru... budite je svesni. Pitajte se: Da li sam ja ova aura ije je postojanje vezano za telo? Pauza. Gledajte dalje... budite svesni prane u vaem telu. Pitajte se: Da li sam ja ova prana? Pauza. Ponovo pogledajte unutra i budite svesni postojanja vae svesti, pomou koje znate da radite joga nidru. Pitajte se: Da li sam ja ova svest? Da li ova svest preivljava smrt tela? Pauza. Pogledajte unutra i postanite svesni zlatnog jajeta u centru vae glave... zlatno jaje, vrlo malo, vrlo malo, vrlo malo... to je sedite vae vie svesti. Pauza. Zlatno jaje, maleno zlatno jaje, to je sedite vrhunske svesti u vama, kao va centar pokuajte da se identifikujete sa njim. Duga pauza. Pokuajte da vidite sebe kao zlatno jaje... i kaite sebi: Izvan uma, tela, ula, karme, prirode i svega fizikog, mentalnog, psihikog, nesvesnog, Ja sam u obliku ovog zlatnog jajeta. Duga pauza. Recite svom umu: Ja sam To*. Duga pauza. Hari Om Tat Sat.

* ili Aham brahmasmi - Ja sam brahma (Yadjur-veda): Konani smisao religije u Indiji je trajno oslobodjenje (muktih) iz iluzije o fragmentarnosti bia (avidya) i njegovo uranjanje u sveobuhvatnost brahmena kao kapi vode u more (. Veljai, Razmedja azijskih filozofija). Prim. prev.

Kompletna shema vebi od 1 - 5 Priprema avasana. Opta Opomena da se ne pokree telo; uputstva. spava niti

Oputanje Odluka Kruenje svesti

Telo/Om; antar mouna; Om/disanje; Donesite svoju odluku; Desna strana tela; leva strana; ledjni deo; prednji deo; glavni delovi tela; ledja i prednji deo; desna strana obrnutim redom; leva strana obrnuto; cela ledja; ceo prednji deo; unutranji delovi; Telo/pod; telo/ogledalo; telo/koa; Pupak, grudi, grlo i nozdrve; grlo pupak; mentalno naizmenicno no sno disanje; centar izmedju obrva; Teina/lakoa; bol/zadovoljstvo; hladno/toplo;

Svesnost tela Disanje

Senzacije Unutranji prostor

Prostor ispred ula i oiju; chidakasha; boje i oblici; okean; bunar; spontana misao; meditacija; Park/hram; planina; telo koje lebdi; bunar/okean; centar izmedju obrva (Om) zlatno jaje; bunar/zlatno jaje.

Vizuelizacija prie

Unutranji prostor (slobodan izbor slika) Vidno predstavljanje psihikih centara Poloaj i oblik psihikih centara ili akri. Kruenje kroz njih.

Vidno predstavljanje psihikih simbola

Simboli svake akre Oma u centru izmedju

Vizuelizacija Om/centar izmedju obrva Krugovi obrva Vizuelizacija asana Putovanje kroz vreme

Vidite sebe kako radite asane Pregled dogadjaja unazad

Brza vizuelizacija slika Brzo zamiljanje velikog izbora slika Vizuelizacija prie Vizuelizacija transparentnih tela Vizuelizacija aure Vizuelizacija zlatnog jajeta Okean/hram; okean/dungla; Fiziko i transparentno telo povezani zlatnom niti Boje Zlatno jaje u plamteoj svetlosti cidakashe. Zlatno jaje u centru glave. Ponovite odluku Disanje, svesnost tela i prostorije

Odluka Zavretak

Opis kratkog asa Joga nidre

Priprema Odluka Kruenje svesti (desna strana, leva strana, ledja, prednji deo) Kontakt telo/pod Svetlost senzacija (teina/lakoa, naizmenina teina i lakoa, toplo i hladno) Brza vizuelizacija slika Vizuelizacija akri Zavretak Uvod Joga nidra je deo tantre. Ona nije spavanje. Ona nije koncentracija, ona je otvaranje unutranjih delova vaeg uma. Pomou nje prodirete u unutranje dimenzije vae svesti. Kao to pomou ueta ulazite u dubine peine i zatim iz nje izlazite, tako ete pomou zvuka mog glasa istraivati svoj um - nije potrebno da bilo ta znate o joga nidri pre toga. Priprema Pripremite se za joga nidru. Oi su zatvorene i teto mirno. Um eli da se opusti. Ne pokuavajte da se koncentriete. Ne trudite se da koncentriete um. Radite joga nidru. Postanite svesni svog tela. Leite u lepoj prostoriji sa ljudima koji su na istom mentalnom nivou. Skoro svi emituju istu frekvenciju vibracija. Cela atmosfera je ispunjena jednom vrstom snane vibracije. U toj atmosferi vi leite na svojoj prostirci. Vae telo je mirno.

Vae disanje je ritmino i lagano. Vae telo je u stanju oputanja. Recite sebi u mislima: Ja u raditi joga nidru. Sluam uputstva. U stalnoj sam vezi sa instruktorom. ujem zvuk njegovog glasa i mi smo vrsto povezani. Odluka U ovom trenutku se setite da treba da donesete sankalpu. Sankalpa je odluka. Ne morate da je donesete sada, ali ako je imate, ponovite je. Ako moete da smislite jednu, uinite to sada. Ako ne moete, ima vremena. Najvea od svih odluka je odluka da se probudi kundalini koja poiva u mooladhara akri. Ako ve imate sankalpu, ponovite je. Ako vam je potrebna jedna, moete da upotrebite ovu: Budim kundalini koja poiva u mooladhara akri, i pokreem je kroz suumnu ka sahasrari. Ovo je sankalpa: Ja budim svoju kundalini. Kruenje svesti Sluajte moj glas, i radite ono to vam kaem. Nemojte da se koncentriete. Ne pokuavajte da analizujete stvari. Budite svesni palca desne ake i recite sebi u mislima: Palac desne ake. Bez pokreta. (desna strana) Palac desne strane, kaiprst, srednji prst, domali, mali prst, dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat, nadlaktica, rame, pazuh, struk, kuk, butina, koleno, list skoni zglob, peta, taban, vrh stopala, palac, desnog stopala, drugi prst, trei prst, etvrti, peti prst. (leva strana) Sada predjite na levu stranu. Budite svesni levog palca ake, kaiprst, srednji prst, domali, mali prst, dlan, nadlanica, zglob doruja. podlaktica, lakat, nadlaktica, rame, pazuh, struk, kuk, butina, koleno, list, skoni zglob, peta, taban, vrh

levog stopala, palac levog stopala, drugi prst, trei prst, etvrti, peti prst... (ledjni deo) Predjite na ledjni deo tela. Zadnji deo glave, vrat, desna lopatica, leva lopatica, desna strana sedalnog dela, leva strana sedalnog dela, desna peta, leva peta... (prednji deo) Sada prednji deo tela. Teme glave, elo, desna slepoonica, leva slepoonica, desno uho, levo uho, desna obrva, leva obrva, prostor izmedju obrva, desno oko, levo oko, desna nozdrva, leva nozdrva, ceo nos, desni obraz, levi obraz, gornja usna, donja usna, obe usne zajedno, brada vrat, desna kljuna kost, leva kljuna kost, desni deo grudi, levi deo grudi, sredinji deo grudi, pupak, gornji deo trbuha, donji deo trbuha, desna noga, leva noga, desna ruka, leva ruka, cela glava, celo telo, celo telo, celo telo... Kontakt telo/pod Postanite svesni svog tela koje lei na podu. Obratite panju na dodirne take tela i poda. Peta i pod. Obe pete su na podu i na odredjenim takama dodiruju pod. Sada od vrha glave. Glava i pod, ledja i pod, desna aka i pod, leva aka i pod, desni lakat i pod, levi lakat i pod, sedalni deo i pod, pete i pod. Zamislite dodirne take vaeg tela i poda, celog tela i poda. Telo je na podu. Budite svesni celog tela. Ne skupljajte telo i ne irite ga. Svetlost senzacija (teina) Zamislite da vam telo postaje veoma teko. Probudite ideju teine u telu. Postepeno oseajte da vam telo postaje sve tee i tee. Glava postaje teka. Desni dlan je teak, levi dlan je teak. Obe ruke i oba ramena su teki. Ledja su teka,

sedalni deo i prepone su teki. Desna butina je teka, leva butina je teka. Obe kolene aice su teke, obe noge su teke, obe ruke su teke, glava je teka, oi su teke, usne su teke. Celo telo je teko. Mislite kako vam je celo telo teko. Pojaajte oseaj teine. Postepeno se oputajte, deo po deo. (lakoa) Sada oseajte kako vam telo postaje sve lake i lake. Glava je laka, tako laka da moe da se podigne sa poda. Desni i levi dlan postaju laki. Obe ruke i oba ramena su laki. Ledja, sedalni deo i prepone su laki. Desna butina je laka. Leva butina je laka. Pete su lake, celo telo je lako i bez teine. Kada vam telo postane tako lako, oseate kao da se podiete sa poda. Kao da je celo vae telo gomila paperja. (teina i lakoa) Pamuk predstavlja lakou, elik teinu. Vebajte naizmenino ova dva iskustva. Celo telo je elino; celo telo je elik. Nema kostiju, kostne sri niti krvi, samo postoji elini okvir. Promenite oseaj. Celo telo je iako kao pamuk, celo telo je pamuk. Nema kostiju, sri niti krvi, sve je sastavljeno od pamuka. Celo telo je lako kao pamuk. Opet promenite oseaj. Celo telo je kao elik, teak elik, nema kostiju, sri niti krvi. Celo telo je teko kao elik. Promenite ideju. Celo teio je lako kao pamuk. Oseajte da vam je telo napravljeno od pamuka. Pamuk je tako lagan da se telo moe podii sa poda. (toplota) Predjite sada na oseaj toplote. Zamislite da ste blizu vatrita i da oseate intenzivnu toplotu. Celo telo treba da doivi toplotu plamene pei, vrelog tropskog sunca. Probudite oseaj toplote to je ivlje mogue.

(hladnoa) Promenite iskustvo. Celo telo doivljava hladne vetrove koji duvaju sa snenih planina, istu hladnou koja postoji u hladnjaku sa dubokim zamrzavanjem. Iskustvo hladnoe, probudite iskustvo hladnoe. Brza vizuelizacija slika Prenesite svesnu panju na centar izmedju obrva. Ne naputajte tu taku dok vam ja to ne kaem. Pomenuu nekoliko predmeta i dok ih pominjem, pokuajte da ih brzo zamislite. Ako ne uspete, ne brinite. Nastavite da sledite moja uputstva. Ponekad u ii veoma polako, ponekad brzo. Takodje u se slikama vraati nekoliko puta. Neke slike e vam biti poznate, ali ne mislite mnogo o njima. One treba da sijaju same za sebe. Obratite panju na centar izmedju obrva. Tama, ruiasta rua, talasi na okeanu, tamno plavo nebo u noi, tamna no, siune svetlee zvezde na nebu, visoka planina sa snegom pokrivenim vrhovima, brod plovi preko beskrajnog mora, peana plaa, netaknuta uma sa visokim, gustim drveem, golub, konj koji galopira, mala koliba u umi, vatra gori u bunju, olujna no, pun mesec, planinski potok, usamljena stena u planini, velike bate sa rascvetalim cveem, izlazee sunce. Vaa svesnost treba da je usmerena na centar izmedju obrva. Zamislite veliko jezero sa lotosovim cveem, amac koji plovi, usamljena drvena koliba u planini, pusta dolina, visoka planina sa snegom pokrivenim vrhovima, mirno vee, divan zalazak sunca, cvrkutanje ptica, tigar u umi, slon, kobra, simbol Om, zbuk zvona, talasi na okeanu, brod plovi, mirno i tiho vee u meseinom obasjanoj dolini, planinski potok, osveavajue hladno kupanje u planinskom potoku, doivljaj ushienja. Sada svesnost o dahu. Udahnite kroz levu nozdrvu i izdahnite kroz desnu. Vebajte u mislima naizmenino nosno disanje; udah kroz levu, izdah kroz desnu; zatim desno udah, levo izdah.

Ponovo se vratite na centar izmedju obrva. Zamislite izlazak sunca, crvenog sunca, oblake kako se skupljaju na nebu. kiu koja sipi, maglu svuda okolo, ruiastu ruu, suncokret, jabuku, list salate, izvor tople vode, visoku jelu, grodje, simbol Om, usamljenu drvenu kolibu u dolini, vrhove pokrivene snegom, planinski potok, hladno kupanje, brod koji plovi morem, lotos na jezeru, ljude koji plivaju... Vizuelizacija akri Prenesite svesnu panju na akre i njihov poloaj u kimenom stubu. Mooladhara akra u medjici izmedju polnih organa i mara. Kod ena ona je na grliu materice. Svesnost u mooladhari. Ne kontrahujte tu taku, nego pokuajte da osetite spontane kontrakcije u njoj. Zamislite kontrakcije, ali ne pravite ih vi. Kontrakcije u mooladhari. Zatim, na bazi kimene modine je swadhisthana. U kimenom stubu, iza pupka je manipura. Iza srca je anahata. U grlu je vishuddhi. Na vrhu modanog stabla je ajna (ana). Na potiljku glave je bindu. I, na vrhu glave je sahasrara. Pokuajte da se setite poloaja akri. Ponovite nazive za mnom, i brzo mentalno dodirnite vau kimu, na pravom mestu. Nije toliko vano ako u ovom trenutku to ne moete da osetite. Ponovite nazive u mislima za mnom: mooladhara, swadhisthana, manipura, anahata, vishuddhi, ana, bindu, sahasrara, bindu, ana, vishuddhi, anahata, manipura, swadhisthana, mooladhara; swadhisthana, manipura, anahata, vishuddhi, ana, bindu, sahasrara; bindu, ana, vishudhi, manipura, swadhisthana, mooladhara. Zavretak Sada, pri zavretku vebe, postanite svesni celog svog tela. Pomislite: Ja radim joga nidru. Zamislite celo svoje telo i ovu prostoriju. Postanite svesni svoje okoline. Budite svesni sebe. Recite sebi: Ja radim joga nidru. Svi oko mene rade joga nidru. Ja vidim svoje telo i sve oko sebe. Ponovite sada svoju sankalpu tri puta. Ako je imate, upotrebite je, ako je nemate, pokuajte da je sami

pronadjete. Ako elite, predloiu vam jednu: Budim svoju kundalini koja poiva u mooladhara akri, kree se kroz suumnu, i ide prema sahasrari. Postanite svesni svoje okoline. Izadjite iz duha joga nidre i vratite se normalnoj svesnosti. Otvorite oi i polako sedite. Hari Om Tat Sat.

Opis dugog asa joga nidre

Priprema Oputanje Svesnost suptilnih pokreta i disanja Odluka Kruenje svesti Kontakt telo/pod Svesnost senzacija Vidno predstavljanje akri Zavretak Uvod Jezik uputstva nije znaajan u joga nidri - ako radite na sasvim nepoznatom jeziku vi u stvari prelazite intelektualni aspekt joga nidre. Na primer, ako vam govorim na hindiju umesto na vaem jeziku, vaa svesnost e opet porasti. Vani su boja glasa i linost koja govori uputstva. Poto nema uvek instruktora, ovu tehniku moete da uite sa trake. Ukljuite kasetofon, leite na pod i sluajte glas, ak i ako ne razumete jezik. Zvuk glasa snane linosti kakva je va guru imae veliki uticaj na celu vau psihofiziku strukturu, jer taj glas nije samo glas neke obine osobe - on vie deluje kao milost i blagoslov. Ako vas Swamii ui na sanskritu to je najbolje, jer melodija jezika kao i njegovo znaenje ulaze u sloj unutranje svesnosti i menjaju je. Priprema Pripremite se za joga nidru. Lezite na pod i pokrijte se, ako oseate potrebu. Glava treba da se odmara na podu. Zatvo rite oi i zauzmite poloaj avasane, sa dlanovima okrenutim navie i stopalima Iako razmaknutim. Sva

prilagodjavanja uinite sada, u sledeih 45 minuta ne bi trebalo da se pokreete. Drite oi i usta zatvorene. Telo je mirno ali pod vaom kontrolom. Vi ste svesni, iako vam se telo ne pokree. Nema fizikih pokreta, nema pokreta prstiju, glave, nogu. Nema drhtaja tela, nema zatezanja miia. Nema protezanja tela. Oputanje Prenesite svesnu panju na svoje telo i ponite da istraujete fiziko telo. Svaki zglob na akama, stopala, prste na stopalima, skone zglobove, listove, kolena, butine, tetive, sedalni deo, ledja, ramena, grudi, ruke, laktove, ake, glavu i vrat. Ako postoji neka napetost opustite je. Ako su miii zategnuti, opustite ih. Za vreme joga nidre ne treba da pokreete fiziko telo. Ne smete da pravite fizike pokrete bez obzira na senzacije koje oseate, bilo da je to svrab, bol, ili da vas napadaju insekti. Bez obzira na sve dogadjaje, ne smete da pokreete telo. To je prvi i najvaniji uslov joga nidre. Takodje, ne treba da spavate. Joga nidra je veba koja treba da vas osvesti, da vam probudi suptilnu unutranju svesnost, ne grube unutranje slojeve vaeg bia. Neka vam celo telo izvesno vreme ostane mirno i neka deluje samo na nivou suptilne svesnosti. Svesnost o suptilnim pokretima tela i disanju Sada kada vam je celo telo mirno i nepokretno, pokuajte da doivite sve suptilne pokrete u njemu. Fiziko telo se pokree samo od sebe, bez napora, uprkos vaoj kontroli. Koji deiovi se pokreu? Gde je pokret? Da li se vaa stopala pokreu? Da li se prsti stopala, aka ili butine trzaju? Da li je glava okrenuta na jednu stranu? Da li se grudi ili stomak pokreu? Da, trbuh se kree napred - nazad, gore - dole. Vi to ne radite, proces se odvija sam od sebe i vi ga ne zaustavljate. Samo posmatrajte. Kako se taj pokret odvija? Da li ste otkrili razlog za pokretanje pupka, stomaka, trbuha i grudi?

Izgleda da se oni pomalo ire i skupljaju sve vreme. Dah ulazi i izlazi kao posledica toga grudi se pomalo ire i skupljaju. U grlu, izmedju kljunih kostiju, izgleda da ima nekog pokreta. Kao da se udubljenje na vratu pokree gore dole sa disanjem. Dah ulazi i izlazi kroz nozdrve. On je uzrok svih ovih pokreta, i ak dovodi do pulsiranja u suumni izmedju obrva. Uprkos svim vaim naporima, pokreti se jo pojavljuju u vaem fizikom telu. Ovo se odvija samo po sebi, dvadeset i etiri asa dnevno, od trenutka vaeg rodjenja. Postanite svesni tog pokreta, pokreta daha, udaha i izdaha kroz nozdrve.Taj dah uzrokuje mnoge pokrete u vaem telu. Najvei pokreti se odvijaju u trbuhu, stomaku, srcu, grudima, grlu i nozdrvama. Ovo su najkrupniji pokreti na koje vam obraam panju. Naravno, celo telo vibrira, svaka dlaica tela i sve prane se pokreu, ali smo najee toga nesvesni. Dah ulazi i izlazi kroz nozdrve. Obratite panju na taj proces. Pokret izgleda da ide od pupka prema grlu pri udanu i od grla nadole, prema pupku, pri izdanu. Nastavite da posmatrate, budite samo svedok toga. To je sakshi bhava, stav svedoenja. Dopustite svesnosti da krui izmedju grla i pupka. Dah se moda kree kroz nozdrve, ali svesnost mora da ide od pupka do grla i od grla do pupka. Odluka Pre nego to ponemo joga nidru, donosimo sankalpu, kratku odluku. Ona moe biti materijalna, mentalna ili spiritualna. Prvo treba da izaberete koju vrstu odluke elite. Neki ljudi odlue da ele da se oslobode loih navika, da izlee bolest, drugi da slue oveanstvu, postignu neki siddhi, ili udesnu snagu. Ali, bolje je ne troiti snagu na tako male stvari. Mudar ovek donosi odluku da postigne vie kvaliteta ili da napreduje na spiritualnom putu. Prema tome, dobro razmislite pre nego to donesete svoju sankalpu. Slobodni ste da sami napravite izbor. Moete da donesete svaku odluku koja vam padne na pamet. Sankalpa treba da je kratka, od samo nekoliko rei, i ista reenica

treba da se upotrebi uvek kada je ponavljate. Rei ne treba da se menjaju, ak i ako bi znaenje ostalo isto pri tome. Svaki put kada radite joga nidru, meditaciju ili bilo koju sadhanu, treba da se setite svoje sankalpe na poetku, i ponovite je nekoliko puta. Moete odluku da donesete sada ili neki drugi put. Ako je ve imate, setite je se sada. Ne morate da urite sa donoenjem odluke, ali moete da je donesete sada, ako znate ta elite da postignete, ta elite da budete u ivotu. Donesite odluku i uvrstite oblik njenog jezika. Ne donosite je danas na engleskom, sutra na italijanskom i sledei dan na hindiju. Bilo koju frazu ili jezik da izaberete, oni uvek treba da ostanu isti, sve dok se odluka ne ostvari. Sankalpa koja se donese za vreme joga nidre se uvek ispuni. Samo, ne smete da budete nestrpljivi, morate da ekate i radite sa njom. U mislima ponavljajte svoju sankalpu. Nastavite sada sa svesnim disanjem. Proverite da li pokreete fiziko telo. Molim vas odstranite dreme i budite svesni. Ne gubite se u mislima. Budite svesni onoga to vam govorim. Sledite me svesno a ne mehaniki. Kruenje svesti Sada u vas voditi kroz razliite delove vaeg tela. Proveu vau svesnost kroz sve delove fizikog tela. Vi ete istovremeno vizuelizovati svaki deo i ponavljati u sebi njegov naziv. Ponavljajte u mislima naziv dela tela koji pomenem i zamiljajte ga. Kretau se sa dela na deo, a vi ete me slediti svojom svesnou. (desna strana) Pripremite se za pokretanje svoje svesnosti; ne pokreite telo. Vizuelizujte palac desne ake i recite u mislima: palac desne ake, kaiprst, srednji prst, domali, mali prst. Vizuelizujte sve prste zajedno, dlan ake, nadlanicu, zglob doruja, podlakticu. Vodim vas preko desne strane, rei u vam kada da predjete na levu. Vizuelizujte desni lakat, nadlakticu, rame, pazuh, desni deo grudi, struk, kuk, sedalni

deo, butinu, tetivu kolena, koleno, list, skoni zglob, petu, taban, vrh stopala, palac desnog stopala, drugi prst, trei prst, svih pet prstiju zajedno. (leva strana) Prenesite svoju svesnost na levu stranu. Kao to smo vizuelizovali desnu stranu, tako emo vizuelizovati i delove leve strane. Ponite sa palcem leve ake, zatim sledi kaiprst, srednji prst, domali i mali prst, svih pet prstiju zajedno, dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat, nadlaktica, rame, pazuh, leva strana, struk, kuk, sedaini deo, butina, kolena tetiva, koleno, list, skoni zglob, peta, taban, vrh stopala, palac levog stopala, drugi prst, trei, etvrti, peti prst, svi prsti zajedno. (desno/levo) Sada u vas odvesti od prstiju stopala do temena glave. Spremite se da prebacite svoju svesnost sa stopala na glavu. Palac desnog stopala, drugi prst, trei, etvrti, peti prst, svih pet prstiju zajedno. Vizuelizujte sve prste levog stopala zajedno. Pokreite svoju svesnost levo/desno, kako ja naizmenino pominjem delove tela. Desni taban, levi taban, oba tabana zajedno. Desna peta, leva peta, obe pete zajedno. Desni skoni zglob, levi skoni zglob, oba skona zgloba zajedno. Desno koieno, levo koleno, oba kolena zajedno. Desna butina, leva butina, obe butine zajedno. Desna kolena tetiva, leva kolena tetiva, obe tetive zajedno. Desna strana sedalnog dela, leva strana sedalnog dela, sedalni deo zajedno. Desni kuk, levi kuk, oba kuka zajedno. Struk, donji trbuh, gornji trbuh, ceo trbuh. Desni deo grudi, levi deo grudi, cele grudi. Desna kljuna kost, leva kljuna kost, centar izmedju kljunih kostiju. Desno rame, Ievo rame, desna ruka, leva ruka, desni lakat, levi lakat, desna aka, leva aka. Desni palac, kaiprst, srednji prst, domali, mali prst, svih pet prstiju zajedno. Dlan, nadlanica. Palac leve ake, kaiprst, srednji prst, domali, mali prst, svih pet prstiju zajedno, dlan, nadlanica. Ramena,

gornji deo ledja, donji deo ledja. Desni deo ledja, levi deo. Ceo kimeni stub. Zadnji deo vrata, prednji deo vrata, ceo vrat. Brada, donja usna, gornja usna, obe usne zajedno, zubi, jezik. Desni obraz, levi obraz, oba obraza. Desna nozdrva, leva nozdrva, obe nozdrve, vrh nosa, ceo nos. Desni oni kapak, levi kapak, desna ona jabuica, leva ona jabuica, obe one jabuice zajedno. Desna slepoonica, leva slepoonica, elo. potiljak, teme. Celo lice, cela glava. Sada emo prei telo u delovima. Cela desna ruka, cela leva ruka, cela desna noga, leva noga, ceo prednji deo, cela ledja, cela desna strana tela, leva strana. Celo telo, celo telo zajedno, celo telo... Kontakt telo/pod Vidite va fiziki oblik kako lei na podu kao da stojite izvan svog tela. Postanite svesni dodirnih taaka tela i poda. Postanite svesni kako vae fiziko telo upija energiju sa poda. Postanite svesni kako prednji deo vaeg tela uzima pranu iz vazduha. Oseajte kako se vibracije prane kreu kroz vae telo. Vae telo je potpuno mirno. Postanite svesni drugih tela koja vas okruuju. Postanite svesni mene koji vam dajem uputstva i vas samih kako me mentalno sledite. Doivite mir i tiinu. Postanite svesni cele okoline i ceiog vaeg tela. Celog tela, celog tela, celog tela... Molim vas, ne spavajte. Ne smete da spavate, naroito ako vebu radite u spiritualne svrhe. U joga nidri ne spavate, niti ste budni, nego negde izmedju. Ako elite da postignete stanje joga nidre, izbegavajte spavanje i ne gubite se u mislima. Pokuajte da ne budete nesvesni. Paljivo, a ne mehaniki, sluajte uputstva, sledite ih i radite ono to vam se kae.

Svesnost senzacija (toplota) Vizuelizujte celo telo kako lei na podu sasvim mimo i oputeno. Oseajte kako vae telo postaje vrue. Pokuajte da doivite senzaciju vruine u celom telu. Setite se oseaja velike vruine koju ste doiveli, bilo zbog letnjeg sunca, pei, ili tople odee. Pokuajte da ostvarite senzaciju vruine. Pokuajte da je osetite tano onako kako ste je doiveli u prolosti. Ako nikada niste osetili izuzetnu vruinu, pokuajte da je osetite sada. (hladnoa) Sada obrnite oseaj. Pokuajte da osetite hladnou, kao da stojite napolju na ledenom vetru, obueni u vrlo tanku odeu. Kako bi vam bilo hladno! Pokuajte da svesnim naporom osetite tu hladnou, jer ovde nema hladnog vetra. Nema spoljanjih uticaja koji bi delovali na telo i uinili da se oseate hladno. Formirajte doivljaj hladnoe u vaoj svesti. Pokuajte da doivite tu hladnou. (teina) Pokuajte sada da doivite teinu u vaem fizikom telu. Telo postaje sve tee i tee. Postalo je tako teko da niste u stanju da pomerite ni jedan njegov deo. Niste u stanju da podignete ak ni oni kapak. Niste u stanju da pomerite ni prste na rukama i nogama, telo je postalo tako teko. (lakoa) Doivite sada oseaj lakoe u celom telu, ne teinu, nego lakou. Oseajte kako vae telo postaje sve lake i lake, kao da je sasvim bez teine. Telo je lagano, kao pare pamuka. Pokuajte da osetite lakou u vaem fizikom telu.

Vidno predstavljanje akri Prei emo sada na akre. U svom lakom fizikom telu vizuelizujte akre: mooladhara, swadhisthana, manipura, anahata, vishuddhi, ana i sahasrara. Sahasrara se nalazi na temenu glave. Ajna (ana), guru akra, je iza centra izmedju obrva. Povezana je sa epifizom koja se nalazi na vrhu modanog stabla. Sledea je vishuddhi, u kimenom stubu, u visini grla. Ispod je anahata, iza srca, manipura iza pupka, swadhisthana u visini treeg prljena krsne kosti mooladhara na bazi kimene modine u perineumu medjici. Ovi centri su vezani sa delovima nervnog sistema. Uvek su predstavljeni simbolima i razliito obojenim lotosovim cvetovima. Pokuajte da se setite smetaja svake akre kako se ona pomene. Mooladhara na dnu kimene modine, swadhi sthana, u visini treeg prljena krsne kosti, manipura iza pupka, anahata iza srca, vishuddhi iza grla, ana na vrhu modanog stabla i sahasrara na temenu glave. Lagano telo koje doivljavate je u stanju da vidi suptilno telo koje je unutra i mesta na kojima su smetene akre. Zavretak Spremite se da zavrite vebu. Opet se setite svoje sankalpe i ponovite je mentalno. Bez otvaranja oiju polako sedite i okrenite se oko sebe. Moete da postavite dlanove preko oiju i da ih tako drite jedno vreme. Sklonite dlanove i pokrenite fiziko telo, postepeno i mirno, bez protezanja. Sedite sa uspravnom glavom, zatvorenih oiju i dlanovima na kolenima. Ponoviemo Om tri puta zajedno. Udahnite duboko i sa izdahom ponavljajte Om za mnom. Om, Om, Om...

Vizuelizacija akri

Priprema Relaksacija (disanje/Soham) Odluka Kruenje svesti Vidno predstavljanje akri Odluka Zavretak Priprema Lezite na pod sa stopalima lako razdvojenim. Opustite celo fiziko telo - neka ne bude napetosti ni u jednom njegovom delu. Pokuajte sada da se opustite i mentalno. Namestite se tako udobno da ne morate da se pokreete sve dok vam ja ne kaem Hari Om Tat Sat na kraju vebe. Proverite da li vam je telo oputeno. Prsti ruku i nogu su labavi i oputeni; butine i stopala se ne pomeraju, mirni su i oputeni. Glava je okrenuta nagore i celo telo lei udobno na podu. Ono je kao telo mrtvog oveka, mirno i nepokretno. Odravajte taj mir i nepokretnost sve dok vam ne kaem da se pomerite. Oputanje Postanite svesni svog prirodnog i normalnog daha, spontanog daha, bez napora, neka dah i svesnost idu zajedno. Dah ide od grla do pupka pri udahu i od pupka do grla se kree pri izdanu. Ovaj proces se neprekidno odvija a i vi ga sada inite svesnim. Proces prirodnog disanja utie da se celo telo pokree i podrhtava. Ponekad su pokreti lagani,

ponekad brzi. drugi put grubi, ponekad blagi. Oseajte kako se va trbuh i udubljenje na vratu pokree gore - dole. Postanite svesni svog prirodnog daha. U prirodnom procesu disanja dah se kree od pupka ka grlu i od grla ka pupku. Nastavite da posmatrate svaki udisaj i izdisaj. Ne dozvolite da dah udje niti izadje a da vi to ne primenite. Da bi vam svesnost bila stalna i neprekidna moete da upotrebljavate mantru, bilo vau linu, vaeg gurua ili neku optu mantru. Moete da upotrebite Om ili Soham ako nemate linu mantru. Od pupka ka grlu je So a od grla ka pupku je Ham. Ako pravac daha postane obrnut mantra se takodje obre i postaje Hamso. Neka vas to ne brine, dogadja se posle izvesnog vremena i sasvim je prirodno. Tada vi postajete jedno sa dahom. Nastavite sa mantrom So od pupka do grla i Ham od grla do pupka. Molim vas, ostanite budni. Budite svesni onoga to vam govorim i onoga to radite. Ne gubite se u mislima. Ne dozvolite sebi da zaspite - ne treba da spavate niti da pokreete svoje fiziko telo, sve dok vam ja to ne kaem. Odluka Setite se sada svoje sankalpe. Ponovite sankalpu, ponovite sankalpu, ponovite svoju sankalpu. Kruenje svesti Sada u vas brzo voditi kroz razliite delove vaeg fizikog tela a vi ete ih vizuelizovati i mentalno ponavljati njihove nazive, kako ih ja pomenem. (desna strana) Ponite sa desne strane. Palac desne ake, kaiprst, srednji prst, domali, mali prst, svih pet prstiju zajedno. Desni dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat, nadlaktica, rame, pazuh, desna strana, struk, kuk, desni deo sedalnog predela, butina, koleno, list, skoni zglob, peta, taban, vrh stopala... Desni palac stopala, drugi prst, trei prst, etvrti

peti prst, svih pet prstiju zajedno. Vizuelizujte svih pet prstiju stopala zajedno. (leva strana) Idite prema levoj strani vaeg tela. Ponite sa palcem, kaiprstom, srednji prst, domali prst, mali prst, zamislite sve prste zajedno. Levi dlan, nadlanica, zglob doruja, podlaktica, lakat, nadlaktica, rame, pazuh, struk, kuk, Ievi deo sedalnog predela, butina, koleno, list, skoni zglob, peta. taban... Palac, levog stopala, drugi, trei, etvrti, peti prst, svi prsti zajedno. (ceo prednji deo) Neka vaa svest naizmenino putuje, desno levo, od prstiju stopala do temena glave. Ponite od desnog palca stopala, drugog prsta, vidite trei prst, etvrti, peti prst, vidite svih pet prstiju zajedno. Levi palac stopala, drugi prst, trei prst, etvrti, peti prst, svi prsti zajedno. Desni taban, Ievi taban, oba tabana, desna peta, leva peta, obe pete, desni skoni zglob, Ievi skoni zglob, oba skona zgloba, desni list, Ievi list, oba lista, desno koleno, levo koleno, oba kolena, desna strana sedalnog dela, leva strana sedalnog dela, obe strane zajedno, desni kuk, struk, donji deo trbuha, gornji deo trbuha, ceo trbuh, pupak, stomak, desna strana, leva strana tela. Desni deo grudi, Ievi deo grudi, cele grudi. Desno rame, levo rame, desni pazuh, Ievi pazuh, desna ruka, leva ruka, desni lakat, Ievi lakat, desna podlaktica, leva podlaktica, desni zglob doruja, Ievi zglob doruja, desni dlan, Ievi dlan. Desni palac, kaiprst, srednji prst, domali, mali prst, svih pet prstiju zajedno. Desno rame, levo rame, desna kljuna kost, leva kljuna kost, centar izmedju kljunih kostiju, udubljenje na vratu, zadnji deo vrata, ceo vrat. (glava i lice) Brada, donja usna, gornja usna, obe usne, desni obraz, levi obraz, desno uho, levo uho, oba uha, svi zubi, jezik,

desna nozdrva, leva nozdrva, vrh nosa, koren nosa, ceo nos, desni oni kapak, levi oni kapak, desno oko, levo oko, desna obrva,leva obrva, obe obrve, centar izmedju obrva, desna slepoonica, leva slepoonica, elo, potiljak, teme, celo lice, cela glava. (ledja) Desna lopatica, leva lopatica, centar izmedju lopatica, gornji deo ledja, donji deo ledja, desni deo ledja, levi deo ledja, cela ledja, ceo kimeni stub. Od mooladhare do ane, vizuelizujte celu kimu, ne samo spoljanje povrine nego i finu unutranjost, kimenu modinu. Vizuelizujte ceo kimeni stub kao tap koji lei na podu. On je kao lanac, sastavljen od prstenova ive kosti, koji u pravoj liniji lei na podu. Osetite svaki njegov deo, od mooladhare do ane. Vidno predstavljanje akri Vizuelizujte svoju kimu kako lei na podu, oseajte samo kimeni stub i ni jedan drugi deo tela. Osecajte kao da stojite u blizini i posmatrate ga. Na samoj osnovi kimene modine vidite peteljku kako izlazi iz njene unutranjosti. Na vrhu te peteljke formira se cvet a oko cveta nekoliko listova, divnih, zelenih, okruglih listova sa kapima rose koji sijaju kao biseri. Ako protresete listove, biseri se dele, u mnogo sitnije perlice. Ako ih protresete ponovo, biseri se skupljaju i postaju veliki. Kako tresete lie, voda se skuplja i rasipa u fragmente. Lotosov cvet u mooladhari je tamno crven i ima etiri latice. Gledate ga odozgo jer je koren ispod kimene modine koja lei na podu. Zatim, u korenu kime, u swadhisthani, vidite svetlocrveni lotos sa est latica. Na liu se takodje nalaze kapljice vode. Moete da ih protresete kao u mooladhari, i voda e se raspriti na biserne kapljice. Voda nikada ne dodiruje latice lotosa, iako je koren lotosa na dnu vode i iz vode izlazi, njegove latice nikada se ne pokvase. Tako nas sveti ljudi i jogini ue da ne prianjamo ni za ta u univerzumu, kao to lotos ne prianja za vodu.

Lotos izlazi iz vode, postaje zahvaljujui njoj, a ipak ne moe da se pokvasi, voda ne moe da ga dodirne. Na isti nain, mi ivimo u svetu, hranimo se i uivamo i patimo, upranjavamo sadhanu i radimo razne druge stvari i od svega treba da smo odvojeni, ne treba ni za ta da se vezujemo. Sada u manipuri, iza pupka, vizuelizujte uti lotos sa deset latica. Vidite lie koje blista sa bisernim kapljicama rose. Iza srca, u anahata akri, vidite plavi lotos sa dvanaest latica. Njegovi listovi su takodje pokriveni finim kapljicama rose. Vizuelizujte to. u vishudhi, iza grla, je lotos sa esnaest latica ljubiaste boje, sa kapljicama rose koje sijaju kao biseri. U ani, iza centra izmedju obrva, vidite sivi lotos sa dve latice i sa dva lista ispod, prekrivenih bisernim kapljicama rose. I svetao pun mesec je iznad njih, oko pet santimetara iznad. Iznad ane, na vrhu glave je bindu. Tamo ete nai svetao pun mesec. Ako idete jo dalje, iznad punog meseca, jo nekoliko santimetara dalje, videete sjajno crveni lotos od hiljadu latica u sahasrari. Ima mnogo latica u sahasrari, a kapljice vode su kao svetlucavi korali, svuda oko njih. Predjite ponovo na mesec: tako je miran, tih i hladan. Zatim idite u anu... u vishuddhi... u anahatu... u manipuru... u swadhisthanu... u mooladharu. Kad ih pogodi meseeva svetlost, kapljice vode na listovima sijaju kao hiljadu dragulja. Neke izgledaju jednostavno, druge su kao biseri korala - zavisi od ugla posmatranja. Sijaju kao dijamanti, kao gomilice zlata i srebra, kao mnogo meseca, kao zvezde. Jedino cvetovi mogu da se vide zbog svetlosti koja se reflektuje sa tih sjajnih kapljica dragulja. Ponovo vizuelizujte mooladharu, sa svim liem i kapima rose na njima. Zatim swadhisthanu... manipuru... anahatu... vishuddhi... anu... bindu... sahasraru... U sahasrari vidite hiljadu latica, vidite lie sa kapljicama vode koje sijaju kao dragulj. Oseajte kvalitete raznih akri i svih senzacija koje zrae iz njih. Ponovo: sahasrara... bindu... vishuddhi... anahata... manipura... swadhisthana... mooladhara. Postavite sada vae celo telo na lotosov cvet. Ono lei oputeno na cvetu lotosa, i taj cvet se stapa sa vaim fizikim telom.

Odluka Setite se sada svoje sankalpe. Ponovite sankalpu. Ponovite sankalpu. Ponovite vau sankalpu.

Zavretak Postanite svesni fizikog tela, svog grubog, smrtnog tela. Postanite svesni poloaja avasana u kojem vae telo lei, radei joga nidru. Vae celo telo, na fizikom, emocionalnom, mentalnom i spiritualnom planu je postalo tako mirno i tiho. a ipak svee, obnovljeno i puno energije. Celo telo, budite svesni celog tela. Postanite sada svesni svoje okoline. Budite svesni sebe i mene u ovoj prostoriji. Postanite svesni da vas ja vodim u joga nidri i da je vi radite. Budite svesni cele okoline, cele okoline, cele okoline. Sada, bez veeg pokretanja tela i otvaranja oiju, sedite i okrenite svoje lice ka meni. Sedite u poloaj ukhasana* sa uspravnim ledjima. Udahnite i dok izdiete, izgovarajte Om. Hari Om Tat Sat.

* Laki meditativni poloaj sa ukrtenim nogama, kod nas poznat kao turski sed. Prim. prev.

Trei Deo

Nauna istraivanja

Spavanje, snovi i joga nidra Dok je budno stanje svesti svima poznato, spavanje jo uvek predstavlja zagonetku. Ipak, modernim istraivaima je uspelo da odrede mnoge psihofizioloke funkcije i karakteristike spavanja i njihova otkria su osnova za naunu analizu joga nidre. Spavanje je prirodno, reverzibilno stanje opteg odmora i relaksacije uma i tela sa odsustvom svesnih misli, senzacija i pokreta. Ono je prirodna forma pratyahare (iskljuivanja ula) koja se pojavljuje kada se svesnost spontano odvoji od senzornih i motornih kanala iskustva. Kada se svest disocira od senzornih organa (gyanendriyas) i motornih organa (karmendryas), kontakt izmedju senzorimotorne kore mozga i spoljanjeg sveta se postepeno gubi. Kako se ovo dogadja, svest se postepeno izdvaja i upuuje unutra ka svom izvoritu. Istraivanja su pokazala da se za vreme spavanja ulni modaliteti sistematski iskljuuju fiksiranim redosledom, dok se svesnost upuuje unutra prema dubljim nivoima uma. Prema filozofiji tantre, ulazak u stanje spavanja moe da se razume kao iskljuivanje svesti njenim ponovnim prolaskom kroz akre prema kosmikom izvoru (sahasrari). Na primer, prema podacima istraivanja, ulo mirisa se prvo iskljuuje. U tantri tome odgovara mooladhara akra i tattwa ili element zemlja. Iza mirisa dolazi ukus, koji odgovara swadhisthani, i tattwi vode. Posle ukusa, iskljuuje se vizuelni kapacitet koji je modalitet (tanmatra) manipura akre, zatim dodir (anahata, element vazduh) i na kraju sluh (vishuddhi, akasha ili eter). Jasno je da joga nidra, u kojoj je ouvano samo svesno sluanje verbalnih uputstava, odgovara stanju spavanja na samoj granici budnosti i snevanja.

Stanja svesti Jogini, psiholozi i fiziolozi istiu postojanje tri osnovna i odvojena stanja individualne ljudske svesti. To su: budno stanje, san i stanje dubokog spavanja. Svakom od ovih stanja svesti, kao i graninom stanju joga nidre, odgovara odredjena elektrina aktivnost mozga (tabela 2).
STANJA SVESTI

Tabela 2.

Stanje svesti

Psiholoka dimenzija

Modani talasi Beta (13-20 c/s)

Iskustvo doivljaj Senzorna svesnost spoljanje saznanje

Budnost

Svesni um

Joga nidra

Nadsvesni um (Turiya) hipnagogna granica izmeu budnosti i spavanja

Alfa (8-12 c/s)

Duboka relaksacija, vizije, svesno sanjanje, arhetipsko raz miljanje, osveivanje arhetipova

Sanjanje

Podsvesni um

Teta (4-7 c/s)

Oslobadjanje emocija, suprimovanih strahova i elja

Duboki san

Nesvesni um

Delta (0-4 c/s)

Budjenje instikata i primitivnih nagona

U budnom stanju, svesni um je aktivno zainteresovan za spoljanju okolinu preko senzornih kanala iskustava. Za vreme tog perioda na EEG-u (elektroencefalogramu) dominiraju beta talasi (frekvencije do 13 do 20 ciklusa u

* zapis elektrine aktivnosti modanih elija. Prim. prev.

sekundi). Za vreme sna, kada dominira podsvesno, aktivno se izraavaju suprimovane elje, strahovi, inhibicije i duboko usadjene impresije (samskare). To stanje se karakterie teta talasima (frekvencije 4 do 7 ciklusa u sekundi). U stanju dubokog spavanja manifestuje se nesvesni um, izvorite instikata, nagona i duboko skrivanih iskustava ranijih evolutivnih stadijuma. Nasuprot stanju sna, sve mentalne samskare (impresije prolosti) i vasane (latentne elje) su inaktivisane i um i telo su paralisani. Svesnost i prana su odvojeni od individualnog uma i tela i povlae se ka sopstvenom kreativnom izvoru. Za vreme tog perioda, koji je u tantrikim i jogikim spisima poznat kao no Brahme i. takodje, kao ishodite kreacije (hyranyagarbha), na EEG-u se zapisuje spori delta ritam (frekvencije 0 - 4 ciklusa u sekundi), osnovna ritmika vibracija materijalnog univerzuma. Hipnagogno stanje Izmedju stanja budnosti i sna nalazi se odvojen i vaan deo svesti i iskustva koji su psiholozi nazvali hipnagogno stanje. To prolazno stanje retko traje due od 3 do 5 minuta i karakterie se alfa talasima (frekvencija 7 - 12 c/s). Praeno je dubokom, progresivnom relaksacijom miinih napetosti u itavom fizikom telu i gubitkom svesnosti za spoljanju okolinu. Kako se gubi budno stanje realnosti, stanje sna ga zamenjuje. Joga nidra se nalazi na prelazu izmedju ovih stanja svesti i spavanja. U nju se ulazi uenjem da se produi kratko hipnagogno stanje koje prethodi normalnom spavanju. U joga nidri izolujemo mozak i postajemo introvertovani dok odravamo stepen spoljanje svesnosti sluanjem i mentalnim praenjem serije uputstava. Za vreme joga nidre, periodine plime alfa talasa se ubacuju izmedju naizmenienih perioda beta i teta dominacije, to znai da se svesnost nalazi na granici izmedju budnog stanja i sna dugo vremena, ciklino se pomerajui izmedju ekstraverzije i introverzije. Ekstraverzija vodi ka budnoj, senzornoj svesti, a introverzija ka dubokom snu. Ako se ostane budan i svestan

u alfa dominantnom stanju izmedju njih, postie se duboko iskustvo totalnog opaanja, koje, ne samo da je mnogo korisnije nego konvencionalno spavanje, nego je, takodje, i ulazak u via stanja svesti. Silazak u san Za vreme prelaska budnosti u duboki san, frekvencija modanih talasa normalne osobe se menja od beta preko teta do delta talasa. U joga nidri, ovaj proces je razliit. Beta talasi su zamenjeni alfa talasima i period alfa dominacije je produen. Poto je poveana alfa aktivnost karakteristina za stanje relaksacije, ovaj nalaz govori da joga nidra dovodi do mnogo oputenijeg stanja, spavanja. Veina ljudi spava, a da pre toga nije reila svoju trostruku napetost, miinu, mentalnu i emocionalnu, uglavnom zato to prelaze direktno iz beta u delta stanje bez alfa talasa i totalne oputenosti izmedju. Mnogi se zato bude umorni sledeeg jutra. Duboka relaksacija, ak i za vreme spavanja, pojavljuje se samo kada alfa talasi postaju dominantni. Razlika izmedju normalnog, neuvebanog spavanja i joga nidre je, to se u joga nidri pojavljuje stanje u kojem dominiraju alfa talasi i razvija se totalno oputanje izmedju beta predominantnog budnog stanja i laganog delta ritma dubokog spavanja. Zato je odmor u joga nidri tako koristan i osveavajui za telo i um. Joga nidra se smatra sasvim razliitim stanjem svesti od sna - nidre. Nidra znai spavanje, bez obzira kako i zato, ali joga nidra znai psihiko spavanje, spavanje posle odstranjivanja problema. Ona je iskustvo otpune relaksacije. Kratak pogled na um Mnogi ljudi izgube svest u toku nekoliko minuta uspavljivanja. Medjutim, mogue je produiti ovu vanu prelaznu fazu pred vratima sna i sauvati deli svesti ouvan, to omoguuje da se stanje spavanja doivi drugaije. Veina ljudi sadraje snova i dubokog spavanja doivi samo sluajno (svesni um ih sluajno saznaje) povremenim seanjem na snove, ili vizijom, koji su tako

visoko simboliki i arhetipski, da ih svesni um ne razume i zato ostaju neintegrisani. Posledino, obian ovek ivi u suenoj oblasti svog uma, nesvestan dubljih elja, potreba i mogunosti. Svest mu je fragmentisana i on nije u stanju da prepozna duboke izvore saznanja u sebi. U nemogunosti da reintegrie psihika iskustva snova i stanja spavanja u svojoj svesti, modernom oveku ne uspeva da razume sve nivoe svoje svesti. On ne zna ko je, niti kuda ide, i to je stvarni razlog njegove patnje. Samo zbog toga on nije u stanju da ivi u harmoniji sam sa sobom. Kako onda moe da razume i bude u miru sa drugima? Joga nidra je nain komuniciranja sa izvorom samospoznaje i inspiracije koji lee u svakoj osobi. To je tehnika samoindukovanog sanjanja pomou koje riznica nae svesti moe sistematski da se osvetljava, istrauje i zatim koristi za obogaivanje naeg dnevnog ivota. Kontrolisanje procesa sanjanja. Snovi se pojavljuju kao oblici energije, oslobadjanja ili eksplozije psihikog tela. Obino se oni pojavljuju sami, a u joga nidri mi utiemo na to oslobadjanje. Kada jednom dostignete izvestan stadijum spiritualnog ivota, postaje mogue da promenite svoje snove, da sami stvarate svoj san. Da biste to uinili, treba da ste u stanju da odravate dvojnu svesnost snevaa i sna, tako da dok sanjate, vi znate da sanjate. Sposobnost da posmatrate svoj svesni san je dinamika forma pratyahare. Joga nidra je najbolji nain da se osveste snovi. Mnogi ljudi sanjaju, ali njihova svesnost o snovima ostaje gruba i neefikasna, zbog ega se snovi najee i zaboravljaju. San je mogue jasno vizuelizovati samo kada svesnost posmatraa ostane budna, a to se postie joga nidrom. Istraivai pokazuju da, ako se odri stav posmatraa, svedoka, za vreme iskustva spavanja i snevanja, moe da dodje do fundamentalne evolutivne promene u centralnom nervnom sistemu i njegovom funkcionisanju, praene iskustvom sasvim razliitog etvrtog stanja svesti u kojem se suptilna stanja percepcije, ukljuujui astralne, psihike i

kauzalne dimenzije, doivljavaju simultano sa normalnim budnim stanjem senzorne percepcije. Ovo etvrto, supersvesno stanje, koje ukljuuje svest o budnosti, snovima i stanju dubokog spavanja ali na koje ni jedno od tih stanja ne utiu, je opisano u jogikim tekstovima starim hiljadama godina, i poznato je kao turya. Do nedavno, to stanje je bilo nepoznato i nepristupano istraivaima, dok nije pokazano u uslovima laboratorije. Neurofizioloki ovo stanje poviene svesti odgovara povienom elektrofiziolokom funkcionisanju kore velikog mozga to predstavlja posmatranje ili svesni mozak, zajedno sa boljom kontrolom i redukovanom nadraljivou limbikih centara, tj. emocionalnog mozga. To dovodi do evolucije ljudske linosti, koja sada poseduje vie nivoe unutranje i spoljanje svesti, sa simultano smanjenom emocionalnom reaktivnou. Joga nidra tako zapoinje proces rasta samosvesti, koja je praena promenom unutranjih kontrolnih i regulatornih mehanizama svesti u mozgu i dovodi do poveanja stabilnosti, pojaane emocionalne kontrole i osveivanja sudbine. Eksperimenti sa Swami Ramom Izvanredna eksperimentalna potvrda ovog etvrtog stanja sjedinjene, transcendentalne svesti u koje moe da se udje joga nidrom, stanjem izmedju senzorne svesti i svesnog sna, prvi put je dobijena u Menniger Foundation u Kanzasu, SAD, 1977. godine (1* ). Pod rukovodstvom dr Elmer Greena, naunici su upotrebljavali EEG da bi registrovali aktivnost mozga indijskog jogina Swami Rame, dok je on progresivno relaksirao svoju mentalnu, fiziku i emocionalnu strukturu pomou joga nidre. EEG zapisi su bili iznenadjujue otkrie za naunu javnost. Swami je pokazao sposobnost da voljno udje u razliita stanja svesti, to je dokazano znaajnim promenama elektrine aktivnosti mozga. Poto se relaksirao u laboratoriji, on je prvo uao u stanje joga nidre, proizvodei 70% alfa talasa u periodu od 5 minuta, tako to je zamiljao plavo nebo sa belim oblacima koji se kreu po njemu. Zatim je Swami Rama uao u stanje spavanja sa

snovima, praeno sporim teta talasima koji su inili 75%, sledeih pet minuta. Ovo stanje je kasnije opisao kao buno i neprijatno postignuto je smirivanjem svesnog uma i izbegavanjem podsvesnog. On je doiveo unutranja iskustva elja, ambicija, slike iz prolosti u formi arhetipova koji su se pojavljivali iz podsvesnog i nesvesnog kao bujica, tako to je svaki od njih zauzimao itavu njegovu svest. Na kraju, Swami je uao u stanje (nesvesno) dubokog spavanja, to je potvrdjeno pojavom karakteristinih sporih delta talasa. Medjutim, on je ostao sasvim svestan za vreme itavog eksperimentalnog perioda. Kasnije je ispriao dogadjaje koji su se odigrali u laboratoriji za vreme eksperimenta, ukljuujui i pitanja koja mu je postavljao jedan od ispitivaa za vreme dubokog spavanja sa delta talasima, dok je njegovo telo lealo i tiho hrkalo. Ovakvo izvanredno vladanje nestalnom sveu, do tada nije bilo pokazano u uslovima laboratorije. Sposobnost da se ostane svestan dok se proizvode delta talasi i doivljava duboko spavanje je jedan od pokazatelja supersvesnog stanja (turya-e). To je krajnje stanje joga nidre u kojem se uklanjaju konvencionalne barijere izmedju budnosti, snevanja i dubokog spavanja, otkrivajui simultano funkcionisanje svesnog, podsvesnog i nesvesnog uma. Rezultat je prosvetljeno stanje svesti i savreno relaksirana i integrisana linost. Oni koji su realizovali ovo stanje ne sanjaju, ve su u jednom stanju postojanja koje se ne menja. Budnost i sanjanje su jedno za njih, jer oni uvek doivljavaju etvrto spiritualno stanje supersvesti. Supersvest Stanje supersvesti je u prolosti uvek smatrano mistinim i religioznim - sada je definisano kao psiholoka realnost. uveni vajcarki psihijatar K.G. Jung je pokuao da to stanje definie kao stapanje sa kolektivnim nesvesnim. Parapsiholoka istraivanja, psi-fenomeni i psihotronika, daju danas eksperimentalnu potvrdu da univerzalni um, u stvari, postoji. Taj supersvesni, univerzalni um se progresivno realizuje otklanjanjem barijera koje dele tri normalna stanja svesti vebama - tehnikama kao to su joga

nidra i meditacija. Taman i nepoznat nesvesni um individue se osvetljava, otkrivajui nadsvesnu dimenziju. Ovaj proces iluminacije totalnog uma je pravo znaenje oslobodjenja, samorealizacije, kaivalya-e, mokshe ili samadhija.

Edukacija uma

Joga nidra nije samo efikasan nain da se oslobode stresovi i indukuje duboki fizioloki odmor i relaksacija. Eksperimenti pokazuju da je ona i izvanredan nain poveanja sposobnosti uenja. Ona moe sasvim da promeni metode uenja u budunosti, omoguujui studentima svih uzrasta da asimiluju znanje spontano, bez napora. Jogiki sistem edukacije Poslednjih decenija su uvedeni mnogi metodi u sistem obrazovanja. Najei metod je, naravno, uenje u uionici sa nagradama i kaznama: uitelj predaje i student pokuava da to to se predaje, razume; ako je inteligentan, dobija dobru ocenu, ako nije pada na ispitu. To stvarno predstavlja sistem poduavanja, ali sigurno ne i sistem obrazovanja. Pravo obrazovanje je edukovanje uma i ak ni nove forme uenja ne ispunjavaju taj cilj. Uenje se uglavnom odvija na intelektualnom nivou. U sistemu joge, saznavanje je spontana stvar, koja se dogadja na dubljim nivoima uma. U svakom trenutku naeg ivota, od samog rodjenja, primamo utiske koji se ne zapisuju u mozgu na nain na koji u njega ulaze; zapisani su u obliku simbolinih vibracija. Zato svaki valjani sistem obrazovanja mora da vodi rauna o simbolikoj prirodi uma. Nema predmeta koji ne moe da se naui pomou simbolikih metoda. Intelektualni koncept moe direktno da se objasni inteligentnom detetu jer je ono u stanju da ga razume, ali. neinteligentno dete ne moe da ui na ovaj nain, jer svesni um, njegov intelekt, nije u stanju da direktno prima informacije. Znanje treba da se prenosi na simoblian nain, i upravo tu je mesto joga nidre u obrazovanju.

Poboljanje memorije Metod joga nidre su prihvatili mnogi pedagozi u cilju poboljanja procesa upamivanja i reprodukcije, a time i sposobnosti uenja. U proces uenja su ukljuena dva faktora: sposobnost mozga da apsorbuje informacije i sposobnost da se te informacije kasnije reprodukuju. Joga nidra utie na ovaj proces ostvarujui stanje maksimalne receptivnosti podsvesnog uma, uz istovremeno prisustvo svesnosti. Mogunost asimilovanja znanja dok spavamo i zatim njegovog reprodukovanja u budnom stanju, tj. hipnopedija, zavise od sposobnosti uma da pasivno apsorbuje znanja sugestijom, dok je u stanju relaksacije. To nije neobjanjivo ako prihvatimo da u sva vremena, ak i za vreme spavanja, ostaje dimenzija svesnog koja je budna. Kao pasivni svedok, ona neprekidno belei sve dogadjaje i zapaanja dnevnog ivota kako se oni pojavljuju, ak i one kojih nismo svesni. Na primer, ulo sluha neprekidno registruje sve zvuke koji dopiru do nas, a da mi to i ne znamo. Primljene impresije se uvaju u irokim okvirima meomorije sive mase naeg kompjutera, modane kore. Tu one ostaju latentne i nepristupane, osim ako pronajemo nain da ih ponovo oivimo. Ponekad, dok odrastao ovek uje odredjenu melodiju dogodi se da ga preplave davno zaboravljene uspomene iz ranog detinjstva. Na isti nain, informacije zabeleene za vreme joga nidre mogu ponovo da se oive ako im se da odgovarajui stimulus. U ovom sluaju, stimulus je ponovno itanje ili sluanje materijala koji je bio asimilovan u toku noi. Joga nidra integrie hemisfere mozga. Istraivai tvrde da je joga nidra pravo stanje za uenje jer su u njoj angaovane obe hemisfere mozga: logina, racionalna, leva, i nelogina, intuitivna, desna. U tradicionalnoj uionici od uenika se trai da budu paljivi (funkcija leve hemisfere), ali, dok pokuavaju da apsorbuju ono to im uitelj govori, njihov podsvesni um (desna hemisfera) neprekidno registruje signale koji nisu ni u

kakvoj vezi sa onim to treba da se naui. Medjutim, u stanju joga nidre, signali koje prima podsvesno su reorganizovani na takav nain da je ceo um prijemiv za njih. Tako je mnogo vei deo totalnog mozga bez napora fokusiran na ono to treba da se ui. Muzika je najpodesniji medijum za ovu svrhu. Dok slua pogodnu muziku, studentova desna hemisfera je sasvim otvorena i receptivna, a logina, kritika, leva hemisfera ostaje pasivna. To, na primer, dozvoljava da se lekcija jezika odmah ukljui u podsvesno. Kasnije, kada se ta lekcija ponovo ita u uobiajenom budnom stanju, obe, logika leva hemisfera i intuitivna desna, postaju aktivne u integrisanju i izraavanju novog znanja. Uenje bez napora Moderni obrazovni metodi koji se koriste ovim stanjem proizvode spektakularne rezultate. Inovatori u obrazovanju, kao to je dr Georgi Lozanov, bugarski psiholog, direktor i osniva Instituta za sugestopediju u Sofiji, koriste se joga nidrom za kreiranje atmosfere u kojoj se znanje dobija bez napora i reprodukuje bez blokade. Poto stanje aktivne i relaksirane svesnosti budi kod studenata elju za uenjem, popravlja memoriju i redukuje inhibicije, Lozanov je razvio metode koje sasvim menjaju tradicionalnu atmosferu poduavanja. Studenti su zavaljeni u udobne stolice a uitelj postepeno ostvaruje spontani stav relaksirane svesnosti pomou igara, skeeva, pesama, relaksacije, vebi disanja i muzike, na paljivo odabran nain. Kako as napreduje, studenti bez napora stiu veliku koliinu specifinog znanja, to bi, u uslovima konvencionalne uionice sigurno dovelo do oseanja naprezanja, umora i gubitka koncentraije. Pomou ove tehnike Lozanovu je uspelo da studente naui strani jezik u jednoj petini vremena koje zahtevaju konvencionalne metode. Njegovo istraivanje pokazuje da fenomen izvanredne sposobnosti upamivanja i ak fotografskog pamenja (hipermnezija) mogu da se razviju u stanju duboke relaksacije i spontane svesnosti, stanjima karakteristinim za joga nidru. EEG ispitivanja studenata za vreme uenja takodje potvrdjuju da je stanje pasivne

svesnosti koje je ostvareno, kombinacijom ovih dvaju faktora, to je upravo i klju uspeha ove tehnike. Psiholozi sa Univerziteta u Floridi (SAD) su decidirano pokazali efikasnost ove forme lingvistike edukacije. U toku pet dana oni su putali traku sa snimljenim ruskim imenicama koje su bile povezane sa odgovarajuim engleskim reima, dvadesetorici studenata, od kojih niko nije znao ruski jezik. EEG je pokazivao da je bila iskljuena normalna budna svest. Prosena retencija (upamivanje) je bila 13%, dok je najvia bila 30%, to je definitivni pokazatelj da podsvesno uenje stvarno postoji. tavie, proseni procenti retencije su se kretali od 10% prve tri noi do 17% poslednje dve noi, pokazujui da se uenje u snu vremenom popravlja. U Kanadi, u kojoj slubenici treba da znaju dva jezika, engleski i francuki, prihvaen je metod Lozanova i njegova varijanta joga nidre, sa izvanrednim rezultatima. Ne samo da je uenje stranog jezika pet puta efikasnije, nego prema dr Gabriele Racie, koja vodi program: Pristup je od koristi itavoj linosti. Ne samo da psihosomatski problemi esto nestaju (glavobolja, grevi u trbuhu, strepnja), nego vidimo i da se linost razvija: ona postaje sigurnija u sebe, kreativnija i izraava se lake. Uitelji u raznim zemljama upotrebljavaju joga nidru u cilju razvijanja sposobnosti panje i budjenja radosti uenja kod njihovih mladih studenata. Oni izvetavaju da tehnika kao to su kruenje svesti i vizuelizacija, poveavaju sposobnost relaksacije i interesovanja kolske dece. Umor i dosada nestaju u novoj, relaksiranoj atmosferi, koja stimulie razvijanje unutranjeg samootkrivanja i samodicipline. Deca prihvataju metod spontane relaksacije, koji zatim upotrebljavaju uvek kada su umorna ili u depresiji. Psihiko razvijanje dece Psihiko razvijanje i vanulna percepcija (ESP) se ponavljaju sa postizanjem stanja relaksiranosti. Prema tome, joga nidra je moda najefikasnija tehnika za doivljavanje psihikih i intuitivnih dimenzija koje lee izvan barijera senzorne svesnosti. Deja sposobnost vidjenja

mentalnog ekrana bez napora i tekoa, je izvanredan. Kada su ostavljena sama sebi, mnoga deca mogu da se kreu u unutranjoj dimenziji iskustva u kojoj ih zamiljeni prijatelj ili vodja savetuje u njihovim neobinim igrama, svaki dan. Mogu, takodje, da se prebace iz linih, unutranjih dimenzija dole, u realnost odraslih, uvek kada to od njih zahtevaju roditelji i uitelji. Prema psihofiziologiji joge to je mogue zato to adjna akra, komandni centar ili sedite intuicije koje se kontaktira u taki izmedju obrva, jo prirodno funkcionie u male dece. Ovo, unutra vodjeno tree oko, koje omoguuje ulazak u via stanja svesti, odgovara pinealnoj lezdi koja se nalazi na vrhu modanog stabla u m o z g u . Sve do osme godine lezda je velika i funkcionalna i ima kontroliui uticaj nad sekretornim ponaanjem hipofize. Medjutim, ova kontrola postepeno nestaje sa pojavom puberteta. Hipofiza postaje autonomna, vrhovna lezda endokrinog sistema, i aktivirajui reproduktivne lezde ona inicira zrelo seksualno ponaanje. Sa poetkom odraslog ivota, pinealna lezda je neto vie od kalcifikovanog ostatka i iskustvo detetovih viih dimenzija svesti postaje samo daleka uspomena. Sposobnost deteta da vizuelizuje i fantazira je danas stvarno izgubljena u svetu odraslih, to liava modernog oveka darova kreativne linosti, ostavljajui ga socijalno izolovanog, bez zadovoljstva samoizraza i inei ga potencijalnom rtvom psihosomatskih bolesti. Joga nidra ima vitalnu ulogu u osiguravanju psiholokog budueg zdravlja i dobrobiti dece koja rastu u urbanoj tehnolokoj kulturi. Njene slike prirode i ivotinja su kao daak sveeg vazduha za gradsku decu koja su liena lepote zelenih pejsaa i kontakta sa prirodom, koja ive u gruboj konkretnoj realnosti u unutranjosti grada. tavie, sadanje audiovizuelno doba, u kojem dete raste okrueno radiom, televizijom, stripovima i bioskopskim platnima, dovodi do paradoksalne degeneracije dejeg imaginativnog funkcionisanja, to je posledica uticaja bezbrojnih slika iz spoljanje sredine, koje od detetove ejdetske sposobnosti prave stereotipove, spreavajui prirodan tok i razvitak unutranje svesnosti i intuitivnog znanja. Joga nidra je idealni antidot: ona uva i potencira detetove prirodne

sposobnosti i razvija njegove kreativne funkcije na najlaki, spontani nain. Suprotstavljanje stresu Stres je aspekt modernog ivota koji pogadja veinu ljudi. ivot je postao kompleksniji i konfuzniji za mnoge ljude, koji, ak i kada im se prua prilika, nisu u stanju da se opuste i smire. Moderno ivljenje je lieno tradicionalnih oblika emocionalnog i psihosomatskog oslobadjanja kao to su molitve, religijsko predstavljanje, sport ili kreativna rekreacija, i mnoge osetljive linosti dolaze u stanje spiralne napetosti iz kojeg nema bekstva. Najee posledice su mentalni slom ili fizike bolesti. Odgovor na stres Stanja strepnje, depresije, frustracije i ljutnje su praena fizikim znacima kao to su lupanje srca, prekomerno znojenje, dijareja, poremeaj varenja, glavobolja i opta slabost. Ove reakcije su posledica kompleksnih procesa kojima se sistemi tela bore protiv stresa, a koji su nazvani stresni odgovor od pionira istraivaa ovog problema, dr Hans Selye-a iz Kanade. Stresni odgovor podrazumeva i stanje ubrzanog rada srca i povienog krvnog pritiska, napetosti u skeletnim miiima i povienog nivoa kortizona i kateholamina (hormona nadbubrene lezde) u krvi. Ako se stanje stresa odrava, otpornost tela slabi. Neravnotea autonomneg nervnog sistema, lezda sa unutranjim luenjem (endokrinog sistema) i hemijskog i hormnskog sastava krvi postaje trajna, to dovodi do poremeaja funkcija svih organa i sistema tela. Kako se remeti telesna ravnotea, ak i u miru se manifestuju razliiti simptomi kao to su nesanica, strepnja i razdraljivost, koji esto vode u manifestnu neurozu. Iz loe regulisanih psihikih napetosti javljaju se psihosomatske bolesti kao to su astma, ulkusna bolest (grizlica na elucu ili dvanaestopalanom crevu) i hipertenzija (povien krvni pritisak). Radovi dr K. N. Udupe sa Univerziteta u Benaresu (Indija), pokazuju da poremeaji stresa prolaze kroz etiri

definisana stadijuma. Na poetku, psiholoke promene kao to su anksioznost, razdraljivost i nesanica se pojavljuju kao posledica prekomerne stimulacije simpatikog nervnog sistema. U drugom stadijumu, izraavaju se jasni fiziki simptomi kao to su povien krvni pritisak, ubrzan rad srca ili povean crevni motilitet. U treem stadijumu dolazi do ozbiljne fizike i (ili) biohemijske neravnotee i kliniki se manifestuje poremeaj organa. Na kraju, pojavljuju se ireverzibilne lezije, esto sa tekim simptomima koji zahtevaju hirurki ili dugotrajni farmakoloki tretman. Joga nidra se suprotstavlja stresu Joga nidru u poslednje vreme preporuuju lekari mnogih zemalja kao preventivnu i kurativnu terapiju za bolesti stresa. Ona je, takodje, najefikasniji dodatak tretmanu psihosomatskih poremeaja koji progrediraju u teak, strukturalno ireverzibilni stadijum. Joga nidra dovodi do efikasnog simptomatskog poboljanja i pomae bolesniku da prepozna i prihvati svoje stanje i razvije najbolji mogui stav prema njemu. Nedovoljnosti modernog tehnolokog stila ivljenja su jasni mnogim ljudima ukljuujui i lekare, koji sada trae efikasniji, nauni nain postizanja duboke sistematske relaksacije. Joga nidra, tehnika subjektivno orjentisana, koja upuuje oveka unutra, prema njemu samom, pomae mnogim napetim, otudjenim i frustriranim ljudima, koji, menjajui stil ivljenja ukljuivanjem u svoj dnevni ivot joga nidru, potpuno menjajui svoje poglede i svhatanje i doivljavanje ivota. Relaksirajui odgovor Izgleda da joga nidra stanje, predstavlja integrisani odgovor hipotalamusa koji dovodi do smanjenja simpatike (nadraajne) aktivnosti i poveanja parasimpatike (relaksirajue) funkcije. Ovaj relaksirajui odgovor moe da se smatra suprotnou tzv. borbenog odgovora. Poznato stanje simpatike hiperaktivacije hipotalamusa i

endokrinog sistema priprema telo za trenutnu zatitnu akciju kao odgovor na preteu opasnost. To je evolutivni opstanak ivljenja primitivnog oveka ija je fizika egzistencija bila u stalnoj opasnosti. Naalost, ovaj mehanizam je postao izrazita sklonost prosene moderne osobe koja nije postigla nikakvu autonomnu kontrolu. Stresni uslovi savremenog urbanog ivota esto uzrokuju permanentu aktivnost ovih odbrambenih mehanizama naih predaka. Istraivanja su pokazala da obrambeni mehanizam koji je jo 1931. g. definisao Cannon, ima veliku ulogu u patogenezi arterijske hipertenzije i mnogih drugih mentalnih i psihosomatskih poremeaja modernog oveka. Relaksacija postignuta joga nidrom slui da se umanje tetni efekti ovog borbenog odgovora. Studije pokazuju da regularno upranjavanje joga nidre dovodi do znaajnog pada sistolnog i dijastolnog pritiska u hipertenzivnih osoba, a menja i nivoe cirkuliuih stresnih hormona, ukljuujui adrenalin i kortizol, koje lue nadbubrene lezde. Joga nidra deluje menjanjem neurohumoralne reaktivnosti u stresu, stvarajui somatsko stanje sasvim suprotno onom koje prouzrokuje simpatika hiperaktivnost. Za vreme joga nidre organi i sistemi tela postiu duboki, fizioloki odmor i aktiviraju se jaki, inherentni, regenerativni mehanizmi tela. Tako, telesna tkiva jaaju i brane se od stresa, postajui manje podlona njegovim tetnim uticajima. Duboko iskustvo miine, mentalne i emocionalne relaksacije koje se postie joga nidrom, dovodi do ravnotee psihikih i vitalnih energija unutar psihikih kanala (nadija) energetskog okvira fizikog tela. Slobodan tok ovih energija formira osnovu optimalnog fizikog i mentalnog zdravlja. Porast otpornosti prema stresu Krajnji cilj joga nidre je mnogo izvan suprotstavljanja stresnim uticajima i uspostavljanja ravnotee poremeene loim manipulisanjem stresom. Riiji koji su prvi primenili ovu vebu nisu bili zainteresovani za tekoe modernog ivota. Oni su izmislili joga nidru kao direktan put za postizanje samorealizacije (samadhija). Samadhi nije stanje

transa, otpora niti pasivnosti, kao to mnogi veruju. Termin samorealizacija sugerie pasivno iskustvo, ali samadhi je dinamiko stanje aktivnosti i samoizraavanja. Blesak samadhija koji postie ovek koji radi joga nidru, pretvara ga iz rtve stresa u pobednika ivota. Kao to postaje otporan na stres u pritiscima, nesigurnostima i tekoama modernog ivota, ovek ustvari ui da pobedjuje iste tekoe, tenzije i loe uslove koji druge vode ka mentalnoj agoniji, emocionalnoj samodestrukciji i fizikom slomu. To je velika tajna joga nidre. Ona nije samo nain suprotstavljanja stresu; ona obezbedjuje nain transformisanja i pozitivnog korienja tenzija kao odskonog kamena ka veoj svesnosti, efikasnosti i postignuima ivota. Put ka uspehu Joga nidra moe da regulie anticipirani stres ivljenjem unapred. Svaki oekivani fiziki ili mentalni detalj stresnog doivljaja se doivljava u imaginaciji kao da se stvarno dogadja. To je jedna od najefikasnijih joga vebi za postizanje uspeha u ivotu. Briga nastaje u pokuaju da se odstrani stresna situacija to samo poveava stresnost, sve do stepena gubitka sigurnosti, pojave anksiozne neuroze ili neuspeha u ivotu. Ali, ak i tamo gde ne uspeva snaga volje, uspeva imaginacija. Korienjem pozitivne snage imaginacije i njenim svesnim upuivanjem u budunost, ne ostavlja se mesto za neuspeh. Nepredvidivi ishodi se transformiu u neizbean uspeh i ivot postaje proces svesnog zakona. Poslednjih godina ovaj proces sa uspehom primenjuju vrhunski sportisti i njihovi treneri u cilju postizanja izvanrednih rezultata. Medjutim, pravi potencijal joga nidre kao tehnike samospoznaje samorealizacije, nije jo upoznat; ona moe svaku situaciju u ivotu, bez izuzetaka, da transformie u neoekivanu i ispunjavajuu radost.

Kontrolisanje centra mozga

Mehanizmi kojima joga nidra deluje centralno na mozak da bi indukovala relaksaciju nervnog sistema i poveala otpornost fiziolokih sistema, su postali vana oblast istraivanja. Ovo stanje relaksacije je definisano razliitim terminima, ukljuujui hipnagogno stanje, kreativno preputanje i relaksirajui odgovor. Svaki se odnosi na isti proces joga nidre - stanje duboke psihofizioloke relaksacije i metabolikog sistema. Mnogi fizioloki parametri ovog iskustva su identifikovani naunim eksperimentima. Oni ukljuuju promenjenu frekvenciju elektrinih ritmova mozga, smanjenu frekvenciju srca i snien sistolni i dijastolni krvni pritisak, promenjene nivoe cirkuliuih stres hormona ukljuujui adrenalin i kortizol nadbubrenih lezda i smanjenu simpatiku aktivnost, to pokazuje poveana galvanska otpornost koe. Psiholoki testovi su pokazali poveanu toleranciju na frustracije, poveanu sposobnost koncentracije i vie nivoe mentalnog i fizikog blagostanja. Izgleda se za vreme joga nidre pojavljuje energija za leenje unutar psihofiziolokog okvira, to je predmet mnogih modernih istraivanja. Uloga hipotalamusa Eksperimentalni dokazi govore da joga nidra stanje predstavlja integralni odgovor hipotalamusa, oblasti mozga koja je kontrolni centar celokupnog autonomnog nervnog sistema. Ova mala oblast ispod prednjeg dela mozga ima dve vitalne uloge: integrie psihosomatske i somatopsihicke funkcije i odgovorna je za odravanje homeostaze organizma. Hipotalamus prima signale iz spoljanje sredine putem senzorimotornog dela modane kore. On, takodje, dobija informacije iz suptilnih psihikih dimenzija egzistencije kroz

razliite druge tihe oblasti kore mozga. Intrapsihiki stimulusi i stimulusi iz okoline koji prolaze kroz hipotalamus, iniciraju mentalne i emocionalne reakcije koje percipitiraju autonomne i hormonske odgovore kroz sve fizioloke sisteme tela. Hipotalamus je direktno povezan sa mnogim vanim oblastima mozga. On je velikim brojem nervnih puteva povezan sa emocionalnim centrima limbikog sistema i amigdaloidnim jedrima na bazi mozga. Preko tih veza fizioloki i hormonski odgovori direktno utiu na nae emocije. Hipotalamus je takodje deo ascedentnog retikularnog aktivirajueg sistema (RAS), dela modanog stabla odgovornog za spavanje i budnost. Promenjena shema spavanja u osoba koje praktikuju joga nidru, izgleda da se postie pomou ovog mehanizma. Uloga hipofize Hipofiza je mala endokrina lezda koja se nalazi na bazi mozga, na vrhu turskog sedla (dorsum sellae turcicae). Do osme godine ona je pod kontrolom epifize, zatim preuzima primarnu ulogu, kao vrhovna kontrolna lezda itavog endokrinog sistema. Podredjena je hipotalamusu sa kojim je povezana pomou peteljke, infundibuluma. Rad hipofize je pod direktnim uticajem nivoa mentalne i emocionalne aktivnosti koju modulie hipotalamus. Male koliine vitalnih neurosekretornih supstancija teku preko dugih sekretornih aksona infundibuluma iz jedara hipotalamusa u zadnji reanj hipofize. Hipofiza tako dobija neurosekretorne poruke od hipotalamusa i odgovara sekrecijom razliitih hormona direktno u krv. Hipofizni hormoni, kojih ima oko dvadeset, su odgovorni za harmonino integrisanje emocionalnog i instnktivnog ponaanja tela, i svesnih elja, ideala i aspiracija. Putujui krvlju do odgovarajuih reaktivnih tkiva, male koncentracije ovih ekstremno monih neurohormona, aktiviraju i kontroliu sve lezde endokrinog sistema, ukljuujui titastu lezdu, nadbubrenu lezdu i gonade (testise i ovarijum). Na taj nain, pituitarni hormoni se ukljuuju u

sve aspekte ivota fizikog tela i zato se velika panja posveuje psihofiziologiji ove lezde u sistemu kundalini joge. Funkcije hipofize, na koje utie epifiza, se u kundalini jogi smatraju funkcijama adjna akre. Joga nidra je jedan od najsnanijih naina kojima se budi ovaj psihiki centar. Komandni centar U kundalini jogi i u itavom uenju tantre, adjna akra se smatra jednim od najvanijih psihikih centara u suptilnijim strukturama pranikog tela koje lei ispod grubog, materijalnog okvira. Smatra se integratorom mentalnih (unutranjih) i fizikih (spoljanjih) sfera aktivnosti u kojima simultano svi funkcioniemo i takodje se naziva komandnim centrom ili guru akrom. Na sanskritu adjna znai komanda i naziv je odgovarajui, jer iz ove lezde potiu hormoni koji zapoinju fizioloke akcije i odgovore neophodne za regulisanje svakog aspekta dnevnog ivota, kao to vitalne naredbe i instrukcije sa kontrolnog tornja reguliu sav avionski saobraaj. Pituitarni* hormon rasta (GH) upravlja naim fizikim rastom i razvojem; tiroidni* stimuliui hormon (TSH) preko tiroideje utie na telesni metabolizam; seksualni i reproduktivni odgovori su inicirani gonadotropnim hormonima; na odgovor na stalno promenljive uslove spoljanje okoline se odvija preko adrenokortikotropnog hormona (ACTH). Osim toga, novo otkrivene pituitarne sekrecije kao to su endorfini i encefalini, izgleda da su ukljueni u psihiku integraciju percepcije i iskustva bola. U tantri se smatra da se adjna akra nalazi na vrhu modanog stabla, direktno na liniji centra izmedju obrva (bhrumadhya). Koncentracija i meditacija na ovu taku (shambhavi mudra) i vebe vizuelizacije u joga nidri, bude ovo tree oko koje u veini ljudi ostaje zatvoreno. To budjenje dovodi do boljeg razumevanja, vidjenja ivota.
* Pituitarni - hipofizni; glandula pituitaria - hipofiza Prim. prev. * gl. thyroidea - titasta lezda Prim. prev.

Unutranje vodstvo u obliku intuicije se budi i postepeno postaje nepogreivi vodi koji nam omoguuje da savreno reagujemo u svim situacijama. Svesnost koja se budi joga nidrom se naziva unutranji guru. Sa ovim dodatnim dimenzijama svesnosti, jogin ima viziju misterija ivota koja mu omoguuje uspeh, ak i tamo gde drugi neizbeno gube.

Terapijska primena

Joga nidra se primenjuje u leenju bolesti svih vrsta i imae sve veu ulogu u budunosti, jer njene mogunosti danas sagledavaju lekari i psiholozi. Njena uloga u leenju bolesti je istraivana poslednjih godina u mnogim istraivakim centrima irom sveta, i implikacije tih istraivanja su izvanredne. Joga nidra moe da se upotrebi sama ili povezana sa konvencionalnim formama medicinske terapije. Korisna je u aktivnim i hroninim stanjima, naroito degenerativnim, kao i bolestima stresa kao to su hipertenzija, koronarna bolest i artritis. Bolesti psihosomatskog porekla, kao to su astma, peptiki ulkus i migrena, dobro reaguju na terapiju joga nidrom. Ona takodje igra vanu palijativnu ulogu u rehabilitaciji i gerijatiji, u kojima jaki bolovi, gubitak motivacije i psihika depresija predstavljaju glavne barijere konvencionalnom tretmanu. Osim toga, joga nidra ima preventivnu ulogu u zdravih, aktivnih ljudi, delujui preko poputanja akumulisane napetosti, poveanjem otpornosti na stres i porastom sveukupne efikasnosti, spreavajui tako nastanak psihosomatskih bolesti. Psihiki poremeaji Joga nidra je efikasni dodatak tradicionalnim formama psihijatrijskog tretmana, naroito u sluajevima koji su rezistentni na psihoterapiju. Uesnik joga nidre postaje sam svoj terapeut, prepoznaje i sistematski pobedjuje line probleme i interpersonalne tekoe. U stanju joga nidre otvara se podsvesno i ranije suprimovani materijal koji je izvor bola i promenjenog ponaanja spontano se osveuje, a linost se uspeno reintegrie. Proces je olakan upotrebom specifinih slika i arhetipova koji su koncipirani tako, da su u stanju da oslobadjaju podsvesni materijal.

Samoprepoznavanje i desenzitizacija bolnih uspomena se pojavljuju spontano . Joga nidra je uspena terapija za skoranje i starije psihike poremeaje svih vrsta, naroito anksioznih stanja i neurotinog ponaanja. Anksioznost je neprijatno emocionalno stanje koje se karakterie subjektivnim oseanjem napetosti i strepnje uz aktivaciju autonomnog nervnog sistema. Primena jogike relaksacije uspeno redukuje tenzije i popravlja psihiko stanje anksioznih osoba. Autonomni simptomi visoke anksioznosti kao to su glavobolja, vrtoglavica, bol u grudima, palpitacije, znojenje, bol u trbuhu i nervozna dijareja, veoma dobro reaguju na nju. ak i ljudi sa teim poremeajima mogu da se naue da je rade sami, da pobede strah i anksioznost, a da se ne oslanjaju samo na terapijske sastanke sa lekarom. Relaksacija i vizuelizacija u sistemu joga nidre su takodje odline terapijske tehnike za decu sa poremeajem ponaanja i maladaptivnim sindromom. Pedijatri, deji psiholozi i pedagozi, istrauju jogu nidru kao dodatak ili alternativu tradicionalnim - terapijskim metodama sa upotrebom lekova i psihoterapijom. Na primer, u studijama sprovedenim u SAD i Evropi, hiperaktivna deca koja su nauila joga nidru. znaajno su smanjila nemir, bunost i nivo skeletne miine n a p e t o s t i . Tehnika je prihvaena i u drugim oblastima deje psihologije, ukljuujui emocionalnu deprivaciju i hendikepe , i poremeaje ponaanja , sa visoko pozitivnim preliminarnim rezultatima. Joga nidra upotrebljena u psihijatrijskim o d e l j e n j i m a , redukovala je zavisnost pacijenata od sedativa i hipnotika i poveala njihovu sigurnost, smanjujui tako trajanje bolnikog leenja. Ona je takodje vrlo uspena u prevenciji suicida u teko poremeenih, depresivnih pacijenata. Nesanica Ne iznenadjuje to je joga nidra efikasan tretman nesanice Ljudi koji su patili od nesanice, a poeli su da rade joga nidru u vreme odlaska na spavanje, govore da se obino uspavaju za vreme trajanja vebe. Za leenje

nesanice, joga nidra se primenjuje uz ostali dnevni program koji ukljuuje asane i druge fizike aktivnosti a iskljuuje spavanje preko dana. Kada se postigne kompetencija u izvodjenju joga nidre, nestaje zavisnost od sedativa i hipnotika ime se izbegavaju nusefekti dugotrajne upotrebe ovih lekova, kao to su nona mora, poremeaj ritma spavanja i drugi nervni poremeaji. Narkomanija i alkoholizam Kao odgovor na poveanu stresnost modernog ivota, vezanost za duvan, alkohol i druge stimulante i depresante, je postala veliki problem. Mnogi ljudi misle da im puenje cigareta, alkohol i droge pomau da se opuste. Ove metode, medjutim, nikada nisu zadovoljavajue, jer nisu u stanju da dovedu do potpunog oputanja bez sporednih efekata posle preterane upotrebe. Redukovanjem duboko zasnovanih konflikata i tenzija, joga nidra dovodi do opteg oseanja blagostanja, to dovodi do smanjenja ekscesivne upotrebe kafe, cigareta i alkohola a pomae i u odvikavanju od upotrebe narkotika. Hronine bolesti Uticaj joga nidre na hronine degenerativne bolesti je istraivan u nekoliko zemalja. U studiji sprovedenoj u Davisu na Univerzitetu Kalifornijskog medicinskog centra (SAD), istraivai su zakljuili da joga nidra moe uspeno da se primeni u sluajevima nemonih, vezanih za krevet i hronino obolelih pacijenata u svim stadijumima bolesti Oni tvrde da joga nidra moe da pobolja ivote ovih pacijenata na nekoliko naina: 1. Regulisanjem nesanice i poremeaja spavanja; 2. Smanjujui percepciju bola; 3. Deliminim smanjivanjem oseanja bespomonosti i depresije koji tako esto komplikuju izgled hroninih bolesti; 4. Smanjujui potrebu za analgeticima, hipnoticima i sedativnim lekovima.

Joga nidra umanjuje bol Joga nidra verovatno smanjuje percepciju bola tako to stimulie hipofizu da oslobodi svoja sopstvena jedinjenja koja suprimuju bol. Skoranja istraivanja su pokazala postojanje endogenih hormona slinih morfinu, koji su nazvani endorfini i encefalini. Izgleda da ove prirodne supstance proizvodi hipofiza pod uslovima ekstremnog stresa i produenog, nepodnoljivog bola, i secernira ih u cerebrospinalnu (modano-kimenu) tenost koja okruuje ceo centralni nervni sistem. Izolacija ovih prirodnih analgetika, ija snaga prevazilazi sve sintetike proizvedene medikamente, je pozitivan dokaz tvrdjenja starih jogina da je telo u stanju da proizvodi sopstvene lekove. Naunici tvrde da ove supstance deluju centralno u mozgu i transformiu percepciju bolnih stimulusa koji stiu iz nekog perifernog fokusa bolesti u telu. Joga nidra, stvaranjem senzacija zadovoljstva (bola, toplote) hladnoe, itd., i vizuelizacijom specifinih jantri i psihikih simbola, takodje moe da bude podsticaj za stvaranje ovih maginih sekrecija hipofize. Sposobnost joga nidre da kontrolie bol je istraivana u studiji koju je izvela Prezbiterijanska univerzitetska bolnica u Pitsburgu, SAD. Potreba za analgetikom medikacijom je eliminisana ili znaajno smanjena u 54 pacijenta koji su bili ukljueni u studiju . Dve treine pacijenata je patilo od glavobolje, bilo migrenoznog, miinog tipa ili kao posledice psihike tenzije. Ostali su patili od razliitih stanja karakterisanih dugotrajnim ili intermitentnim bolovima, ukljuujui gastrointestinalni bol (sindrom grizlice na elucu ili dvanaestopalanom crevu), bolnog ramena i vrata (sindrom spondiloze), i bolnih ledja (poremeaj diskusa). Posle est nedelja terapije joga nidrom, pokazano je efikasno smanjenje bola u 8 1 % sluajeva. Druga studija izvedena na bolesnicima od migrenoznih glavobolja u Meninger Foundation u Kanzasu, SAD, pokazala je redukciju simptomatologije u 803 sluaja, pomou biofidbeka i joge nidre. Druge studije su dole do slinih rezultata . Joga nidra je takodje uspeno upotrebljena za smanjenje bola u hroninom artritisu , a pokazano je i da uspeno kontrolie bol, krvavljenje i

salivaciju

u toku izvodjenja stomatolokih operacija.

Trudnoa, porodjaj i poremeaji menstrualnog ciklusa Upranjavanje joga nidre za vreme cele trudnoe stvara najbolje uslove za intrauterini rast i razvoj fetusa. Pokazano je da stres oslobadja hormone u krv majke i da to utie na plod. Stresni hormoni kao to su noradrenalin i adrenalin, prelaze barijeru posteljice i ulaze u fetalnu cirkulaciju - tamo deluju kao toksini i utiu na mentalni i fiziki razvoj deteta. Majke koje su pod stalnim stresom, a ne poznaju vetinu relaksacije, ee radjaju decu sa maladaptivnim ponaanjem, hormonskom neravnoteom i endokrinim poremeajima u periodu adolescencije i odraslog ivota. Joga nidra takodje ima vanu ulogu u novim tehnikama prirodnog radjanja, kao to je tehnika Leboyera , u kojoj duboka fizika relaksacija i spontano svesno disanje formiraju osnovu za porodjaj bez lekova. U porodilitima u kojima su vebe joga relaksacije ukljuene u prepartalne pripreme, budue majke se oslobadjaju strepnje i doivljavaju manje bola za vreme samog porodjaja. Rezultat je siguran, svesna majka koja prolazi kroz iskustvo prirodnog rodjenja svog deteta bez neeljenih komplikacija, i zdrava beba koja dolazi u spoljanji svet relaksirana i nepovredjena. Joga nidra se takodje preporuuje za regulisanje bolnih mesenih ciklusa i ekscesivne premenstrualne napetosti. U studiji vodjenoj u East Texas Univerzitetu (SAD), istraivai su zakljuili da joga nidra treba da se propisuje ee kao dodatak ili alternativa konvencionalnoj terapiji menstrualne disfunkcije i bola.

* Salivacija - luenje pljuvake

Gerijatrijska medicina Joga relaksacija pomae starim ljudima da prevazidju specifine psiholoke probleme povezane sa starou, prema skoranjoj studiji izvedenoj u francuskoj gerijatijskoj bolnici . Stariji ljudi doivljavaju mnoge tekoe, kao to su gubitak sigurnosti, smanjenje samopotovanja, depresija, usamljenost, dosada, i strah od budunosti. Francuski lekari su zakljuili da je joga nidra naroito korisna za starije osobe koje pretvaraju svoje psiholoke tekoe u fizike simptome, i tegobe povezane sa starou. Ovi pacijenti nesvesno ulaze u stanje rapidne fizike i mentalne deterioracije ako se njihovi samodestruktivni mehanizmi ne modifikuju. Stariji pacijenti koji su svakodnevno praktikovali joga nidru bili su u stanju da prepoznaju i ree svoje probleme, odravajui dobro zdravlje, siguran, aktivan i nezavisan ivotni stil i vedar pogled na budunost. Osim toga, lekari koji su uestvovali u studiji govore da je joga nidra popravila sposobnost njihovih pacijenata da komuniciraju sa linim i situacionim tekoama, omoguujui tako bri proces izleenja.

Psihosomatski poremeaji

Jogika tehnika oputanja, uz druge medicinske procedure i tehnike joge, veoma je efikasna u leenju psihosomatskih bolesti, ukljuujui bronhijalnu astmu, kolitis (zapaljenje debelog creva) i karcinom. U nabrojanim bolestima psiholoki faktori obino imaju najvaniju ulogu. Napadi astme, rast tumora, egzarcerbacija simptoma ulkusa - ira, ili nadraaj debelog creva, esto su posledica kompleksnih psihofizikih reakcija, interpersonalnih i intrapsihikih konflikata, hipersenzitivnosti, regresije, frustracije, izolacije i drugih, duboko ukorenjenih emocionalnih kriza. Terapija joga nidrom dovodi do prepoznavanja i analize tih psiholokih faktora i oslobadja potisnute konflikte, i zato predstavlja vaan deo jogikog i medicinskog tretmana psihosomatskih poremeaja. Aleksitimija Istraivai su nedavno pokazali da psihosomatski pacijenti esto imaju osiromaen ivot fantazija u poredjenju sa ostalim ljudima. Ovo stanje, nazvano aleksitimia (alexithymia - bez rei za oseanja), definie posebnu strukturu psihosomatskih bolesnika koji nisu u stanju da opiu svoja emocionalna doivljavanja, ve imaju fiksiran i pragmatitaan nain miljenja i karakteristinu nesposobnost da izraze dublja oseanja na odgovarajui, prihvatljiv nain. Umesto toga, dogadja se da emocije koje se pojavljuju ne budu izraene nego potisnute u nesvesni um, stvarajui tako uslove za pojavu psihosomatskih poremeaja kao to su povien krvni pritisak, kolitis, astma, ekcem i drugi. Ova koncepcija objanjava pozitivno reagovanje velikog broja bolesnika na tehniku joga nidre. Uporedo sa simptomatskim poboljanjem oni doivljavaju i paralelno budjenje unutranjih dimenzija svoje linosti uz

oslobadjanje arhetipova koji su bili blokirani i nepoznati. Skoro udesno nestaju fiziki simptomi jer se oslobadjaju podsvesne tenzije, ak i bolesnika koji nisu reagovali na konvencionalnu terapiju. Bronhijalna astma Bronhijalna astma je stanje koje se karakterie napadima respiratornog distresa zbog spazma bronhija i ekscesivne proizvodnje guste lepljive sluzi u vazdunim putevima. Psiholoki i fizioloki faktori zajedno uzrokuju ovo stanje. Razliiti stadijumi praktikovanja joga nidre, ukljuujui i duboko miino oputanje, psihiku desenzitizaciju pomou vizuelizovanja i autosugestije (sankalpa), imaju veliki znaaju tretiranju dece i odraslih koji boluju od ove bolesti. Studije su pokazale da je jogika relaksacija efikasan vid terapije, koji dovodi do subjektivnog ponaanja kao klinikog objektivnog popravljanja respiratorne funkcije. Kao to je sluaj i sa drugim oblicima terapije, stepen odgovora astmatiara na joga nidru je pod uticajem faktora kao to su ivotno doba i teina stanja, ipak, visoko signifikantno smanjenje uestalosti i teine napada je pronadjeno u pacijenata koji redovno praktikuju joga nidru. Mnogima je uspelo da znatno smanje svoju zavisnost od lekova, dok je veliki broj pacijenata sasvim prestao da ih uzima . U jednoj studiji, 17 pacijenata od 27 ispitivanih je pokazalo poboljanje respiratorne funkcije posle intenzivnog vebanja joga nidre, pranajame i drugih joga krija, a u 63% je dolo do definitivne relaksacije i dilatacije bronhijalnog stabla (pokazano ponovnim testiranjem respiratornih funkcija). Joga nidru su upotrebili pedijatri iz Teksasa u leenju teke astme adolescenata . Deca su nauila da se uvedu u stanje joga nidre zamiljanjem lepe mentalne slike posle oputanja tela u udobnom poloaju. Jedan deak je zamiljao sebe kako tri i slobodno die dok se njegova plua iste. Posle uenja joga nidre, deca su jo patila od napada astme, ali su ti napadi postajali krai i redji, i zahtevali su manje lekarskih pregleda i hospitalizacija. Sva deca su prestala da uzimaju lekove, a ovo poboljano stanje

se zadralo u toku sedam meseci koliko je trajalo praenje. Deak koji je vizuelizovao sebe kako tri, zaista je i pobedio u jednoj trci na takmienju. Kolitis i peptiki ulkus Iritabilno debelo crevo i ulcerozni kolitis (zapaljenje sa stvaranjem grizlica na debelom crevu) su dva blisko povezana psihosomatska poremeaja, u kojima crevo postaje prvo inflamisano*, zatim ulcerisano. Glavni simptom je uestala, rekurentna dijareja. Uzrok je primarno psihiki, iako je stanje esto agravirano preteranim unoenjem hrane. Recidivi se pojavljuju u vreme stresa, a do remisije dolazi posle medicinskog tretmana. Blagi sluajevi, kao to je studentska dijareja pred ispit, reavaju se sami, poto prodje akutna stresna situacija. U drugim sluajevima, posao ili porodine frustacije mogu da dovedu do pojave napada. Studija sprovedena u vedskoj je pokazala postizanje remisije simptoma iritabilnog kolona posle tronedeljnog treninga oputanja , dok je teak i dugotrajni kolitis bio izleen i efikasno kontrolisan dnevnim programom specifinih asana, ukljuujui i avasanu, zajedno sa ajurvedskim tretmanom i dijetalnim modifikacijama, u kontrolisanoj studiji u Odeljenju ajurvedske medicine, Benares Hindu Univerziteta u Indiji . Peptiki ulkus je stanje ekscesivne sekrecije kiseline i iritacije eluca koja dovodi do erozije sluznice i postepenog formiranja bolne grizlice ulkusa, u zidu eluca ili dvanaestopalanog creva. Dugotrajna briga, strepnja, psihiki problemi i niska tolerancija na frustracije, su predisponirajui faktori koji su esto udrueni sa konzumiranjem gastrinih iritansa kao to su cigarete, alkohol i zainjena hrana. Novi i rekurentni ulkusi izvanredno reaguju na terapiju joga nidrom i na dijetalnu regulaciju, bez ili sa konvencionalnom medikacijom mesec dana u terapijskoj atmosferi joga arama ili u uslovima

* Inflamacija - zapaljenje; ulkus - grizlica. Prim. prev.

bolnice, daleko od uobiajenih porodinih ili poslovnih frustrirajuih situacija. Na ovaj nain esto moe da se izbegne hirurka intervencija. Joga nidra i terapija karcinoma Joga nidra moe da se primeni kao oblik terapije karcinoma svih tkiva i u svim stadijumima. Ona se posebno preporuuje uz meditativnu terapiju, koja podrazumeva meditaciju u jednom od sedeih poloaja sa ukrtenim nogama, koju zatim sledi joga nidra u avasani. Na taj nain se postie ravnotea izmedju koncentracije i relaksacije. Dok meditacija podrazumeva napor, joga nidra predstavlja oputanje, predavanje. Ova tehnika moe da se primeni u terapiji karcinoma na nekoliko naina. Na prvom mestu, uspomene i iskustva iz ivota izlaze iz podsvesnog uma, prepoznaju se i koriguje se maladaptacija na njih, to izgleda pokree defektne imunoloke obrambene mehanizme i stvara fizioloko stanje suprotno kontinuiranom rastu i multiplikaciji anarhinih elija. Stanje jo moe da se olaka upotrebom slika i arhetipskih simbola, da bi se probudile duboko potisnute uspomene, iskustva i fantazije. U jogi nidri dolazi do budjenja i mobilisanja prane (bioplazmine energije) i njenog svesnog upravljanja kroz telo. U tantri to je specifina terapeutska tehnika poznata kao prana vidya, koja se izraava u dubljim stadijumima joga nidre. Ovaj sistem predstavlja osnovu psihikog, pranikog i mentalnog leenja. Veza izmedju prana vidya-e i joga nidre se razvija svesnom vizuelizacijom, projekcijom i utelovljenjem snaga leenja, energija i formi razliitih vrsta. Leenje moe vidno da se predstavi kao tok svetlosti ili energije kroz fiziko telo, ili moe da se doivi na druge naine - kao svesna imaginacija na poetku, da bi postala stvarno iskustvo sa napredovanjem primene. Leenje takodje moe da pone na mentalnom planu kreativnom fantazijom i vizuelizacijom slika. Zamilja se karcinom kako se smanjuje; vojska belih krvnih elija se skuplja i alje da se bori protiv elija raka; telo se stalno zamilja u perfektnom zdravlju. Sve to predstavlja mentalno leenje.

Konana primena joga nidre u terapiji karcinoma je razvijanje podsvesne volje (sankalpa akti), U leenju ove bolesti neophodni su veliko strpljenje i snaga volje. Da bi se to postiglo primenjuje se sankalpa u joga nidri. Sankalpa je lina odluka koja se oslobadja kao seme i ulazi u podsvesni um u specifino vreme, za vreme joga nidre, kada je relaksacija duboka, a podsvesni um ist i u stanju receptivnosti. Nai lini eksperimenti vodjeni u toku nekoliko godina nesumljivo su pokazali da osveivanjem ove snage mogu da se naprave uda u ivotu oveka. Preduzete studije u vezi sa leenjem karcinoma, imaju cilj da odrede taan stepen do kojeg rast karcinoma moe direktno da bude pod uticajem relaksacije i meditacije, bilo da se one primene same ili povezano sa postojeim oblicima terapije kao to su hirurgija hemioterapija i zraenje. Radovi australijskog psihijatra dr Ainslie Meares-a su pruili najvie dokaza do sada. On je pokazao jasnu regresiju karcinoma rektuma (zavrnog dela debelog creva) koja nastupa posle meditacije i remisiju metastatskih tumora koji su se razvijali iz primarnog karcinoma plua . Znaajne rezultate primene jogike relaksacije u tretiranju karcinoma su takodje dobili istraivai u SAD. Dr O. C. Simonton, radioterapeut iz Teksasa, je pokazao u kontrolisanoj studiji, da specifini oblik joga nidre znaajno produava ivotni vek pacijenata koji su na radioterapiji . U Simontonovoj prilagodjenoj vebi vizuelizacije, pacijenti su zamiljali svoje bele krvne elije kako aktivno napadaju, okruuju i unitavaju elije karcinoma, to je, izgleda, uticalo na pacijentove imune odgovore i dovodilo do klinikog poboljanja stanja, i parcijalne, pa ak i kompletne remisije simptoma i znakova bolesti. Po stavovima naunika, petogodinje preivljavanje posle inicijalnog otkrivanja bolesti i primene terapije, smatra se izleenjem. Jo je rano da se zauzme definitivan stav o ulozi meditacije i joga nidre u leenju karcinoma. Ipak, rezultati obeavaju, i mnogi lekari i istraivai u celom svetu postaju sve vie ubedjeni da joga nidra, delujui na pojaavanje bolesnikovih svesnih napora da bude zdrav i celovit, predstavlja efikasan oblik terapije karcinoma.

Kardiovaskulne bolesti

Joga nidra je efikasna preventivna i kurativna tehnika za tretiranje degenerativne i ishemike bolesti srca, ukljuujui anginu pectoris, postinfarktno stanje i razne nivoe srane insuficijencije. Ona deluje na isti nain kao i jednostavna djapa joga, poveavajui toleranciju na stresove iz spoljanje okoline i na intrapsihike konflikte, direktnim delovanjem na hipotalamus i simpatiki nervni sistem . Posledica takvog delovanja je regulisan puls, krvni pritisak i ishrana miokarda (sranog miia) . Koronarna linost Prema psiholozima, ljudi koji pate od degenerativnih bolesti srca kao to je koronarna bolest (u koju spadaju angina pectoris i srani infarkt), pripadaju istom psiholokom tipu. Oni su napeti, ambiciozni, veoma odredjeni i uspeni ljudi. To je takozvani tip A, koji ima vie mogunosti da dobije rani infarkt ili neki drugi srani incident . Koronarna linost kompulzivno radi, jede, pije i pui, i nije u stanju da se opusti, niti rekreira. Njoj ne uspeva da pronadje izlaz svojim emocionalnim tenzijama, imajui izgled tvrdog srca i neizraajnosti iza kojih se krije veoma senzitivna unutranja struktura. Ona na frustracije reaguje napadima besa, ljutnje, strasti i agresije. Porast emocionalne napetosti i opisano ponovljeno reagovanje na frustracije predstavljaju veliki napor za srce, koje je prisiljeno da mnogo radi pa u poetku funkcionalno, a kasnije i organski oboli. Joga nidra predstavlja odlinu preventivnu i terapijsku tehniku za kardiovaskulne poremeaje. Ona stvara oputeniji mentalni stav i osposobljava ljude da uspeno podnesu stresove dnevnog ivota.

Delovanje na nivo masti u krvi U studiji izvedenoj u Tel Avivu (Izrael), pokazano je da je joga nidra znaajno smanjila nivo serumskog holesterola u pacijenata sa bolestima srca. Druge studije su pokazale snienje nivoa metabolikih i endokrinih stres hormona, ukljuujui lipide, laktate, aldosteron, testosteron, adrenalin i dopamin-beta-hidroksilazu . Hiperhoresterolemija (povien nivo serumskog holesterola) jedan je od najpoznatijih faktora rizika u koronarnoj bolesti i generalizovanoj arteriosklerozi. Kod osoba iji nivo lipida je visok serum je mlean, gust i mutan, nasuprot bistrom, vodenastom serumu zdrave osobe koja je na dijeti sa vrlo malo zasienih (ivotinjskih) masti. Neprekidno ispumpavanje ove teke, viskozne tenosti kroz arterijske stablo, koje traje mesecima i godinama, predstavlja veliki napor za srani mii, kao to se motor koji pumpa gustu, uljastu meavinu troi bre nego onaj koji pumpa vodu. U prolosti, medicinari su pokuavali da kontroliu hiperholesterolemiju specifinim lekovima (kao to je holestiramin) uz dijetu sa malo masti, sa ogranienim uspehom. Joga nidra je efikasna tehnika za sniavanje ovog vanog faktora rizika u koronarnoj bolesti. Uticaj mukih seksualnih hormona Kolebanja krvnog pritiska zbog nestabilnih emocionalnih stanja i iznenadnih oslobadjanja emocionalnih tenzija, su uvek smatrani tetnim za kardiovaskulno zdravlje. Istraivai sa Teksas univerziteta, San Antonio (SAD), su pokazali jasnu vezu izmedju mukih seksualnih hormona i kardiovaskulnih oteenja . Oni su otkrili postojanje specifinih receptora za molekule testosterona u zidovima velikih arterija i u miokardu (sranom miiu). Danas se smatra da ekscesivno oslobadjanje testosterona koje se javlja u usiovima stresa oteuje srce i krvne sudove, jer se molekuli hormona fiksiraju za receptore. Mnogi kardiolozi, ukljuujui dr Kristiana Bernarda, pionira u transplantaciji srca, poslednjih godina shvataju vrednost relaksacije i drugih vebi joge u postizanju

stabilizujueg i harmoniueg uticaja na emocionalno ponaanje i endokrinu sekreciju. Oni su poeli rutinski da preporuuju jogu nidru za prevenciju sranog udara i za indukovanje duboke mentalne, fizike i kardiogene (srane) relaksacije u anksioznih pacijenata. Mali i vei srani udari Angina pectoris ili mini srani udar se pojavljuje kada se srani mii privremeno lii adekvatnog snabdevanja krvlju (kada postoji nesrazmera izmedju potrebe miokarda i njegove stvarne snabdevenosti krvlju). Karakteristini, prolazni bolovi u grudima (bolovi srane insuficijencije) se javljaju u stanjima poveane potrebe zbog napora ili emocija kao to su ljutnja, bes ili nekontrolisana strast. Bolovi se smiruju posle fizikog odmora i mentalne relaksacije. U prolosti se glavnim uzrokom angine pectoris smatralo ovrivanje koronarnih arterija koje snabdevaju srani mii krvlju (hranidbenih krvnih sudova srca). Danas se to smatra faktorom od sekundarnog znaaja. Infarkt miokarda ili veliki srani udar je praen jakim, teko podnoljivim bolom koji ne prestaje posle odmora. Do njega dolazi kada itav deo sranog miia prestane da se snabdeva krvlju, to dovodi do nekroze zahvaenog podruja, odnosno njegove smrti. Miokardni infarkt se, za razliku od angine pectoris, pripisuje tromboembolizmu, totalnoj obstrukciji krvi u jednoj od koronarnih arterija ili njenih grana. Koronarni vazospazam U klinici je teko razlikovati anginozni napad od sranog udara, naroito posle pojave sranog bola. Ipak, opte je prihvaen stav da su dva razliita mehanizma (arterioskleroza i tromboembolizam) uzroci ovih stanja. Radovi sa Univerziteta u Pizi (Italija), pokazuju da je uzrok oba stanja isti mehanizam, nazvan koronarni vazospazam , koji predstavlja parcijalni ili totalni spazam kao odgovor na emocionalnu i psihiku tenziju koja vodi poreklo iz limbikih (emocionalnih) centara mozga, i ide do zidova koronarnih krvnih sudova preko hipotalamusa i simpatikih

(vazokonstruktivnih) nervnih vlakana za srce. Ovi revolucionarni nalazi sugeriu da su formiranje tromba i arterioskleroza uglavnom postmortalni dogadjaji, bez veeg znaaja u inciranju sranog bola. Izgleda, prema tome, da je glavni uzrok sranog udara i angine pectoris, porast emocionalne i sveukupne psihike tenzije. Sposobnost relaksacije da promeni emocionalnu i mentalnu klimu sranog pacijenta kombinacijom relaksacije i odvraanja panje, ili da sprei incipijentnu anginu ili pretei infarkt, jo nije sasvim prihvaena u medicinskim krugovima iako je opisana u literaturi pre 30 godina. Aron Friedell, ameriki kardiolog je pisao 1948. godine, da je svesno nosno disanje (poznato u jogi kao anuloma viloma ili psihiko nosno disanje) najefikasniji nain za kontrolisanje i smanjivanje anginoznog bola u sranih pacijenata bez upotrebe medikamenata . Tek u poslednje vreme se prepoznaje znaaj joga nidre kao glavne terapeutske tehnike u ishemijskoj sranoj bolesti. Veba stvara stanje dubokog mentalnog mira i emocionalne relaksacije. Rapidno dolazi do poputanja koronarnog vazospazma, olakanja anginoznog bola i spreavanja potencijalnog infarkta, to je od velikog znaaja za negu koronarnih bolesnika. Hipertertzija (visoki krvni pritisak) Hipertenzija i njene komplikacije su vodei uzroci smrti u modernom drutvu. Posle dugotrajnog izlaganja arterijske mree povienom krvnom pritisku, psihosomatskom poremeaju povezanim sa stresom, dolazi do oteenja srca, krvnih sudova, oiju, bubrega i mozga. Visoki procenat populacije je pod doivotnim tretmanom antihipertenzivnim lekovima, koji se propisuju da bi se spreile komplikacije i rana oteenja organa. Veina (9 od 10) hipertoniara imaju dijagnozu esencijalne (idiopatske) hipertenzije, za koju nije pronadjen uzrok. Veliki broj ovih pacijenata nema nikakve simptome. Do sada jedina terapija je bila trajna primena antihipertenzivnih lekova. Naalost, postojei lekovi nisu idealni, stvaraju mnoge sporedne efekte i navode pacijente

da se odreknu terapije i prihvate rizik pojavljivanja ozbiljnih komplikacija. Zbog svega ovoga, joga nidra predstavlja siguran, efikasan i jeftin nain tretmana blage i umerene hipertenzije i ohrabrujua je za lekare i drutvo u celini. Izvedene su brojne klinike studije koje su pokazale efikasnost joga nidre u smanjivanju povienog krvnog pritiska (5, 19, 15). Vebu propisuju lekari u mnogim zemljama. Joga nidra, bilo sama ili kao dodatak konvencionalnoj terapiji, redukuje sistolni pritisak u proseku za 1 5 - 2 0 mm Hg (2,0 - 2,7 kPa), a dijastolni pritisak za 10 mm Hg (1,3 kPa) posle tronedeljne ili due primene. Novootkriveni i asimptornatski hipertoniari tako mogu da povrate svoj pritisak na prihvatljive nivoe bez medikacije, ija upotreba dovodi do sporednih efekata kao to su poremeaj spavanja, depresija i impotencija mukaraca. U teim i dugotrajnijim sluajevima, joga nidra je korisna dopunska terapija, koja daje mogunost pacijentima da znaajno smanje ili prekinu sa uzimanjem lekova. Samo mali procenat ispitanih osoba nije povoljno reagovao na ovu terapiju. Istraivanja Nedavno izvedena studija na Stanford univerzitetu (SAD) pokazala je da je pad krvnog pritiska indukovan joga nidrom dugotrajan, da se zadrava u toku dana, a nije samo prolazni efekat koji koincidira sa trajanjem vebe . Druga kontrolisana studija izvedena na Langley Porter Neuropsihijatrijskom institutu u Kaliforniji, je pronala da je redukcija krvnog pritiska i nivoa anksioznosti u hipertenzivnih pacijenata trajala dvanaest meseci posle praktikovanja joga n i d r e . Kao rezultat ovih studija, jogika relaksacija postaje terapija izbora novootkrivenih blagih oblika hipertenzije, dok u teim sluajevima koji slabije reaguju, kao dodatna terapija smanjuje mogunost nastupanja sporednih efekata i koliinu primenjene doze leka. Tim istraivaa sa Oeljenja za kardiologiju K. E. M. bolnice u Bombaju, pod rukovodstvom dr K. K. Datey-a, u velikoj studiji, je odredio uticaj vebi relaksacije na

hipertenziju. Pacijenti su nauili preliminarni oblik joga nidre koji se zove avasana. Posle tronedeljnog treninga, veina pacijenata je pokazala simptomatsko poboljanje. Glavobolja, vrtoglavica, nervoza, iritabilnost i nesanica su nestali u skoro svim sluajevima. Ostali simptomi su postali manje teki a dolo je i do poboljanja raspoloenja i opteg stanja. Znaajno snienje krvnog pritska i (ili) primenjenih doza lekova su postignuti u 52% pacijenata. Istraivai su zakljuili da ova terapija daje nove mogunosti u regulisanju hipertenzije. Pomenuta studija je in extenso reprodukovana u odeljku koji sledi.

etvrti Deo

Dodatak
Stres i bolesti srca * ovek je, danas vie nego ikada tokom istorije, podloan stresu. Tehnoloki i ekonomski napredak su stvorili ritam i ivotni stil sa kojim on ne moe da dri korak. ovek je rtva monstruma kojeg je sam kreirao za sebe, monstruma napretka. Mentalni stres i napetost su kazna koju on plaa za svoju civilizovanost. Tano je da su neke osobe sklonije patnjama koje uzrokuju stres, ali, imunih nema, radi se samo o pravu reaktivnosti. Stres pogadja razne delove tela i dovodi do stvaranja raznih bolesti. Incindencija koronarne srane bolesti i hipertenizje je u stalnom porastu. lako je visoki krvni pritisak tako est u celom svetu, malo se zna o njegovom uzroku. Oko 10% sluajeva predstavljaju posledicu bolesti bubrega, aorte, endokrinih lezda, itd, i tada se nazivaju sekundarnom hipertenzijom. U preostalih 90% uzrok ne moe da se otkrije, i to stanje se oznaava kao esencijalna ili idiopatska hipertenzija. Gradska populacija u proseku ima vii krvni pritisak nego seoska , to je verovatno posledica injenice da su ljudi u urbanim oblastima ee izloeni stresu. Vii standard ivljenja, vea edukovanost, vea materijalna primanja i sve specijalizovanije profesije su povezani sa viim nivoima krvnog pritiska. Neki poslovi su stresogeniji od drugih. Izvrioci, profesionalci i ljudi koji rade na poslovima povezanim sa ro kovima su pod stresom veliki deo svog radnog vremena. Russek i Zohman su zapazili u svojoj studiji koronarnih bolesnika, da je stres pravio veu razliku izmedju

* Pretampano iz Quaterly Journal Sciences, vo. 13, nos. 3-4, Sept.-Dec. 1977.

of

Surgical

Veina pacijenata koji boluju od hipertenzije se tretiraju lekovima koje moraju da uzimaju tokom itavog ivota. Loe strane lekova su sporedna dejstva i neretko visoka cena, i zato su dobrodole druge mere koje bi pomogle sniavanju krvnog pritiska. U tom smislu, biofidbek, joga i neke tehnike relaksacije imaju veoma veliku ulogu. Studija predstavljena ovde sprovedena je u cilju odredjivanja efekata tehnika relaksacije, biofidbek treninga i avasane (joga vebe) u pacijenata obolelih od hipertenzije. Materijal i metode Efekt biofidbek treninga ispitivan je na 27 pacijenata, a efekt avasane na 86 pacijenata. Biofidbek grupa Grupa se sastojala od 27 pacijenata (16 mukaraca i 11 ena). Godine starosti su se kretale od 39 do 78 (55 u proseku). Ispitanici su bolovali od hipertenzije najmanje godinu dana, a u nekim sluajevima imali su je 20 godina (u proseku 6,8 godina). Etiologija hipertenzije je u 25 sluajeva bila esencijalna a u 2 sluaja renalna, bubrena. Svi osim dvojice su uzimali antihipertenzivne lekove, ali pritisak im nije bio adekvatno regulisan. U kontrolnoj grupi bilo je 9 ena i 11 mukaraca. 18 je imalo esencijalnu a 2 renalnu hipertenziju. Prosena visina krvnog pritiska je prikazana na tabeli 1. Tabela 1 Prosean krvni pritisak u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi
Grupa Prosena starost Visina krvnog pritiska (mm Hg) srednji srednji originalni pre ispitivanja Eksperimentalna Kontrolna 55 57 168/105 170/108 157/98 166/100 origin.pre ispit. 126 128 118 122

Originalni krvni pritisak je onaj koji je registrovan kada je prvi put otkrivena hipertenzija. Pritisak pre ispitivanja je proseni pritisak izmeren u toku tri dana posle poluasovnog odmora svakog dana. Krvni pritisak je meren u stojeem, sedeem i leeem poloaju a zatim je odredjivana njegova prosena vrednost. Slini kriterijumi su primenjivani za kontrolnu grupu. Simptomi poremeaja koje su pokazivali pacijenti su bili razliiti. Po redu uestalosti bili su to umor, glavobolja, oteano disanje pri naporu, vrtoglavica, razdraljivost, bol u grudima, palpitacija, nervoza i depresivnost. Glavobolja i zamor su bili veoma esti i prisutni u 70% odnosno 65% ispitanika. Simptomi su bili slini u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi. Tehnika Svi pacijenti su odgovarajue motivisani da bi se dobila njihova maksimalna saradnja. Sa njima je radjeno individualno po pola sata tri puta nedeljno u toku devet nedelja. Pritisak je meren u sedeem, stojeem i leeem poloaju, na poetku i na kraju svake seanse. Upotrebljavan je obian ivin sfigmomanometar koji je esto proveravan. Visina dijastolnog pritiska je odredjivana u petoj fazi. Pacijenti su proli trening relaksacije i biofidbeka. Pacijenti kontrolne grupe su takodje poseivani tri puta nedeljno u toku 9 nedelja. Njihov krvni pritisak je odredjivan po dolasku a zatim ponovo posle pola sata odmora na ieaju. Oni nisu uili tehnike relaksacije niti im je saoptavana veliina njihovog krvnog pritiska i nisu bili povezani sa biofidbek instrumentima. Trening se izvodio u prostoriji prijatne temperature. Spoljanja buka je svedena na minimum, ali nije bilo pokuaja da se ona potpuno ukloni. Uzimanje hrane nije bilo dozvoljeno jedan as pre poetka treninga. Uklonjeni su tesna odea i naoare. Za vreme treninga pacijenti su sasvim oputeni leali na kauu za ispitivanje. Oi su im bile zatvorene. Od njih se trailo da diu polako i ritmino, bez napora. Za vreme cele seanse pacijenti su bili povezani sa biofidbek aparatom koji je pokazivao galvanski otpor koe

pomou kontinuiranog zvunog signala. Promene u otporu koe predstavljaju relativno pouzdanu meru stepena relaksacije. Uzrok promene otpora koe nije sasvim poznat, ali aktivnost znojnih lezda koja je proporcionalna aktivnosti simpatikog nervnog sistema je jedan od vanih faktora. Kako napreduje relaksacija raste otpor koe, a do pada dolazi sa padom zvunog signala. Tako se korektan odgovor odmah stimulie i ohrabruje pacijente da nastave sa naporima u tom pravcu. Na kraju seanse, svakom ispitaniku se govorilo koliki je njegov krvni pritisak bio pre a koliki na kraju. Preporuivano im je da praktikuju relaksaciju kod kue dva puta dnevno. Doziranje leka je prilagodjavano prema odgovoru pacijenta koji je aktivno uestvovao u odluivanju oko prilagodjavanja doze. avasan grupa Grupa se sastojala od 68 mukih i 18 enskih pacijenata. Prosek godina je bio 40. Njihov prvobitni krvni pritisak je varirao izmedju 160 i 270 mm Hg (21,3 - 36,0 kPa) a dijastolni od 90 - 145 mm Hg (12,0 - 19,3 kPa). Proseni krvni pritisak je bio 186/115 mm Hg (24,8 - 15,3 kPa). Etiologija hipertenzije je bila esencijalna u 62, renalna u 19 i arteriosklerotina u 5 sluajeva. Pacijenti su bili podeljeni u tri grupe kao to je pokazano u Tabeli 2.

Tabela 2 Pacijenti u avasan grupi podeljeni u tri grupe

Grupa ArteriosklerETIOLOGIJA HIPERTENZIJE (broj pacijenata) Ukupno Esencijalna Renalna otina 8 4 3 15

1. Bez lekova 2. Krvni pritisak

adekvatno kontrolisan lekovima 36 3, K.P. neadekvatno kontrolisan uprkos lekovima Ukupno

45

18 62

8 19

26 86

Grupa 1 se sastojala od 15 pacijenata koji nisu uzimali antihipertenzivne lekove iako su bolovali od hipertenzije. Mesec dana pre uenja poloaja avasana, dobijali su tablete placeba. Grupa 2 se sastojala od 45 pacijenata koji su uzimali lekove najmanje dve godine i pritisak im je bio adekvatno kontrolisan. Trea grupa se sastojala od 26 pacijenata iji pritisak nije bio adekvatno regulisan, uprkos uzimanju antihipertenzivnih lekova. Krvni pritisak pacijenata koji nisu uzimali lekove meren je u leeem i stojeem poloaju i kod njih se nije pojavljivala posturalna hipertenzija. U pacijenata koji su uzimali lekove pritisak je meren u tri poloaja: leeem, sedeem i stojeem. Srednji pritisak je raunat kao dijastolni pritisak plus jedna treina pulsnog pritiska. Prosean krvni pritisak u leeem poloaju u grupi 1 i proseni krvni pritisak u sva tri poloaja u drugoj i treoj grupi su prikazani na tabeli 3.

Tabela 3 Prosean krvni pritisak tri grupe koje su radile avasanu

Grupa 1. 2. 3. Krvni pritisak pre bilo koje terapije (mm Hg)* 136 137 147 Inicijalni krvni pritisak sa placebom ili lekovima** Placebo 134 Lekovi 102 Lekovi 120

* **

Krvni pritisak meren kada je prvi put otkriveno da postoji hipertenzija Krvni pritisak meren posle davanja lekova ili placeba, ali pre izvodjenja avasane.

Simptomi su bili: vrtoglavica, glavobolja, palpitacije, nedostatak daha, angina, iritabilnost, nervoza i brzo zamaranje. Sva ispitivanja su izvedena pre poetka avasane i kasnije u regularnim intervalima. Elektromiogram temporalnog miia je registrovan pre i za vreme vebe da bi se potvrdila oputenost za vreme vebe. Ispitivanja su se ponavljala i pacijentima je preporueno da svakodnevno poseuju kardioloki centar da bi nauili vebu; kada bi je nauili pravilno, savetovano im je da dolaze jedanput nedeljno da bi se proverio njihov krvni pritisak i korigovala tehnika vebe. Tehnika vebe (avasana) Jedan as pre izvodjenja vebe pacijentima je bilo dozvoljeno da uzmu lak doruak. Bili su obueni u laku udobnu odeu. Veba se izvodila na sledei nain: pacijent lei na ledjima, sa nogama razmaknutim 30 stepeni a rukama pod uglom od 15 stepeni u odnosu na grudni ko, sa prstima aka lako savijenim. Pacijentima se pokazuje lagano, ritmino dijafragmatsko disanje sa kratkom pauzom posle svakog inspirijuma i duom posle svakog ekspirijuma.

Kada se uspostavi ritmino disanje, daje se uputstvo da se obrati panja na senzacije u nozdrvama, na hladnou udahnutog vazduha i toplotu izdahnutog. Ovaj postupak pomae da se ostane budan i da se zaborave uobiajene misli i tako bude manje svestan spoljanje okoline, to doprinosi uspenijem oputanju. Pacijentima se kae da opuste miie tako da mogu da osete teinu raznih delova tela. To se automatski postie kada pacijent naui vebu. avasana se izvodi 30 minuta. Iskusan instruktor proverava da nema nikakvih pokreta tela, osim ritminog kretanja trbuha. Fizika oputenost se s vremena na vreme proveri podizanjem ekstremiteta i zatim njihovim putanjem da bi se proverila mlitavost. Veina pacijenata naui da korektno izvede vebu u toku tri nedelje. Puls, krvni pritisak i respiracija se odredjuju pre i posle vebe. Poto pacijenti naue vebu, broj respiracija je obino 4 - 10 u minutu. Doziranje lekova pacijentima u drugoj i treoj grupi se prilagodjava njihovom reagovanju. Procenat redukcije lekova se meri u svakom sluaju prema poetnom zahtevu za lekovima, pre zapoinjanja avasane. Rezultati Subjektivno poboljanje je postignuto u veine pacijenata obeju grupa. Simptomi kao to su glavobolja, nervoza, iritabilnost i nesanica su nestali u veine pacijenata. Svi su izjavljivali da se oseaju bolje. Biofidbek grupa U eksperimentalnoj grupi je dolo do znaajnog pada krvnog pritiska, u 21-og od tretiranih 27 pacijenata. Prosean krvni pritisak je smanjen od 118 do 103 mm Hg, a posle etiri meseca iznosio je 107 mm Hg. Uoko 50% pacijenata lekovi su u proseku smanjeni za 41%. U kontrolnoj grupi nije bilo znaajne promene krvnog pritiska.

avasan grupa Pad krvnog pritiska je zabeleen u sve tri grupe. U pacijenata prve grupe prosean krvni pritisak je pao sa 134 mm Hg na 107 mm Hg (pad od 27 mm Hg), Rezultati su pokazani na tabeli 4, Tabela 4 Objektivno poboljanje u 15 pacijenata, postignuto bez lekova
Prosean krvni pritisak Inicijalni Posle avasane Smanjenje mm Hg 134 107* 27

* p manje od 0,05 U drugoj grupi pad krvnog pritiska je bio od 102 do 100 mm Hg ali potreba za uzimanjem lekova je smanjena na 32%. U treoj grupi prosean krvni pritisak je pao od 120 na 110 mm Hg i potreba za lekovima je smanjena na 29%. Rezultati su prikazani na tabeli 5. Pacijenti koji nisu dobro reagovali su bili oni koji nisu redovno dolazili na vebe. Tabela 5 Objektivno poboljanje u drugoj i treoj grupi (71. pacijenta koji su uzimali lekove)
Grupa i broj pacijenata II (45) III (26) Inicijalni srednji krvni pritisak 102 mm Hg 120 mm Hg Prosean krvni pritisak posle avasane 100 110 Potreba za lekovima 32% u 27 (60%)* 29% u 10 (38%)

p manje od 0,05

Iz prikazanih rezultata jasno je da tehnike relaksacije kao to su biofidbek trening i avasana pomau u smanjenju krvnog pritiska hipertenzivnih pacijenata. Diskusija Hipotalamus je kontrolna stanica autonomneg nervnog sistema i odrava homeostazu organizma. Hemodinamke promene u esencijalnoj hipertenziji su sline onima koje se pojavljuju u normotenzivnih osoba za vreme emocionalnog stresa . Ove promene takodje mogu da se ostvare i direktnom elektrinom stimulacijom motornih centara i regiona hipotalamusa. Izgleda da ponavljana stimulacija hipotalamusa dovodi do povienog krvnog pritiska. U literaturi je poznato da psihiki stres igra vanu ulogu u etiopatogenezi hipertenzije. Bilo koja da je etiologija hipertenzije, postoji skok nivoa na kojem deluju homeostatski mehanizmi koji sada reaguju i protiv porasta i protiv pada krvnog pritiska. Tako je, verovatno, regulatorni mehanizam hipotalamusa podignut na vii nivo u hipertenziji, a hipertenzija moe da se kontrolie onda kada se uspostavi predjanji normalan nivo. Normalno, kora mozga dobija veliki broj informacija iz okoline koje zatim dovodi do emocionalnog i mentalnog odgovora. Zatim se poruke prenose limbrkoj oblasti koja dovodi do hipotalamusnih i hipofiznih odgovora, a koji se izraavaju fizioloki, tj, pri dobijanju telefonskog poziva osoba poinje da se znoji, dobija palpitacije i raste joj krvni pritisak. Joga trening dovodi do povienog kortikalnog i istovremeno smanjenog limbikog uzbudjenja, koje se izraava u linosti i subjektivnom iskustvu u vidu poviene percepcije i simultano redukovane emocionalne reakcije. Regulatorni mehanizam hipotalamusa se tako postavlja na normalni, ili skoro normalni nivo, to pomae smanjivanje visokog krvnog pritiska. U biofidbek treningu, fiziolke pojave se registruju iz trenutka u trenutak pomou instrumenata, to motivie osobu da modifikuje promene rezultat predstavljaju modifikacije hipotalamusnih i hipofiznih odgovora. Tako ove tehnike postiu sline

rezultate iako su posredovane razliitim neurofiziolokim putevima. Rezime ovek je vie nego ikada ranije izloen stresu i napetosti. Stres igra vanu ulogu u etiopatogenezi esencijalne hipertenzije. 27 pacijenata sa hipertenzijom pohadjali su biofidbek trening. Galvanski otpor koe je bio pokazatelj relaksiranosti. Subjektivno poboljanje je zabeleno u veine pacijenata na kraju ispitivanja. Srednji krvni pritisak je redukovan od 118 na 103 mm Hg, a potreba za lekovima na 41%. Slini rezultati su primeeni u regulaciji temperature biofidbekom. 26 pacijenata sa hipertenzijom je nauilo avasanu, vebu joge. Pacijenti su zatim podeljeni u tri grupe: prva se sastojala od onih koji nisu uzimali antihipertenzivne lekove, druga od pacijenata iji krvni pritisak je adekvatno kontrolisan lekovima, a trea od pacijenata iji pritisak nije bio kontrolisan adekvatno uprkos uzimanju lekova. Posle izvodjenja avasane, na kraju treeg meseca, veina pacijenata je imala popravljeno opte stanje, a simptomi kao to su glavobolja, nesanica, nervoza, itd., su nestali. U drugoj grupi potreba za lekovima je redukovana na 32%. U treoj grupi srednji krvni pritisak je redukovan od 120 do 110 mm Hg a potreba za lekovima je smanjena na 29%. U prvoj grupi dolo je do smanjivanja krvnog pritiska od 134 do 107 mm Hg. Diskutovan je mehanizam redukcije krvnog pritiska. Zakljueno je da su biofidbek trening i/ili avasana vani dodaci postojeem antihipertenzivom tretmanu.

Joga nidra i biofidbek

Naveden je preliminarni izvetaj programa redukcije stresa koji je izveden u Satjananda Aramu u Pertu, Australija, 1980-81. godine, tehnikama joge uz pomo biofidbeka. U osnovi programa je bila primena joga nidre iako su i ostale tehnike kao to su asane, pranajama i meditacija bile ukljuene kada je to bilo potrebno. Svaki kurs je trajao 10 nedelja, po dva sata nedeljno, u grupama od po 12 do 14 odraslih mukaraca i ena. Cilj je bio razvijanje sposobnosti postizanja duboke relaksacije i stimulacije razvoja linosti primenom ovih tehnika. Biofidbek je odlina metoda koja je pokazivala pacijentima kako su napredovali u svom treningu. Takva potvrda efikasnosti joga nidre je dovodila do jo receptivnijeg stanja i boljih rezultata. Sprovedeni program je otkrio da, iako je joga nidra efikasan metod za postizanje duboke relaksacije, problemi stresa ne potiu uvek od poveanog uzbudjivanja i nemogunosti da se uspeno relaksira. Zakljueno je da su i ostale tehnike joge korisne za harmonizovanje poremeenih tendencija, pre uvodjenja duboke relaksacije. Oprema Glavni upotrebljavani instrument je bio elektrini mera za otpor koe koji je precizniji od najee upotrebljavanog GSR metra. On meri vrednost otpora koe na dlanu ake, koji direktno zavisi od promene autonomnog nervnog sistema. Mera ima dve skale. Jedna je graduisana do 2 M oma. Uopteno govorei, nizak bazalni otpor koe pokazuje aktivno stanje ili stanje uzbudjenja, dok visok otpor pokazuje stanje relaksacije, iskljuenosti i smanjenje uzbudjenosti. Na drugoj skali igla meraa je postavljena na centru sa kojeg moe da se pomera levo - desno i meri procentualnu

promenu odgovora autonomneg nervnog sistema. Njeni pokreti udesno pokazuju uzbudjenje, koje je uglavnom povezano sa aktivacijom simpatikog nervnog sistema u odgovoru na neki izazov ili stres. Kretanje igle nalevo pokazuje stepen relaksacije koji je postignut i u vezi je sa parasimpatikim nervnim sistemom. Upotrebom ove dve skale, zajedno sa brojnim testovima pacijentove sposobnosti da odgovori na stimulus ili da se opusti, moe da se dodje do velikog broja zakljuaka o stepenu kontrole nad autonomnim nervnim sistemom. Eksperiment Na poetku svakog kursa uesnici su prolazili est osnovnih testova pomou ESR metra. Beleeni su njihovi autonomni odgovori i pomou njih je dobijan muitidimenzionalni profil linih psihofiziolokih odgovora na stres, koji je omoguavao primenu odgovarajuih vebi. 1. Merenje bazalnog otpora koe u normalnom budnom stanju, pokazivalo je da li je ispitanik bio visoko napet ili miran kada je bio u stanju koje je smatrao normalnim za sebe. 2. Merenje procentualne promene otpora koe dok su uesnici sprovodili sopstveni netrenirani oblik relaksacije u toku desetominutnog perioda. Rezultati su beleeni grafiki, tako to je na apscisi bilo prikazano vreme, a ordinata je pokazivala procentualnu promenu otpora koe. Na primer, dobar relaksirajui odgovor bi bio pokazan na ESR metru lakim pomeranjem igle ulevo, a grafikon bi pokazivao kretanje prema nivoima duboke relaksacije. Dobijeni su razliiti rezultati. Na primer, osoba koja po svaku cenu pokuava da se relaksira moe u stvari da postane uzbudjena, to pokazuje pomeranje igle udesno, umesto ulevo. Kod ostalih, nivo relaksiranosti nije bio tako dubok, ili je varirao. 3. U testu 2 meren je bazalni otpor koe posle desetominutne relaksacije. Merenje je pokazivalo da li je osoba u stanju da se duboko relaksira, i da li se, umesto relaksacije, pojavljivalo uzbudjenje. Ispitanicima je zatim

dozvoljavano da se vrate u svoje normalno budno stanje, a igla je vraena na centar skale. 4. Odgovor na izazov: sastojao se od spoljanjeg stimulisanja kao to su jak zvuk ili ubod iglom, a zatim je registrovano pomeranje igle sa centra. Stimulus predstavlja izazov centralnom nervnom sistemu, a test pokazuje kako obino osoba reaguje na takav izazov ili stres. Poeljan odgovor je ravnomerno kretanje igle nadesno. Sasvim je normalno da ovek reaguje na stres - problem se, medjutim, pojavljuje kada on nije u stanju da se brzo vrati u normalno stanje ili da se posle stresa opusti. 5. Merenje vremena koje je igli potrebno da se vrati u centar posle primenjenog stimulsa. Uravnoteenoj osobi je potrebno 1 - 2 minuta ali napeta osoba se teko ponovo relaksira i igla dugo ostaje na desnoj strani, to pokazuje dominaciju simpatikog dela autonomnog nervnog sistema. 6. Na kraju, grupi ispitanika je pokazana jednostavna tehnika joga nidre, posle koje je postignut dublji nivo relaksacije u poredjenju sa prethodno postignutom idealnom ili maksimalnom oputenou. Rezultati Kako je izvodjenje programa napredovalo, postalo je jasno da se pojavljivao jedan od pet odgovora autonomnog nervnog sistema. Prema njima je nainjen odgovarajui program vebi joge, sa ciljem da se usklade tendencije koje su postale oevidne u svakoj grupi. 1. Preveliko uzbudjenje: Osobe su imale nizak inicijalni bazalni otpor koe. Testovi 4 i 5 su pokazivali preteranu reaktivnost na stresne stimulse i nemogunost naknadne relaksacije. Ovaj tip linosti je, karakteristino, konstantno aktivan, kompetitivan, ambiciozan i agresivan. Visok nivo anksioznosti i brige je tipian za ove osobe, koje nalaze da im je oputanje i predavanje veoma teko. Autonomni nervni sistem je kod njih u neravnotei i dominira tonus simpatikusa. To je refleksija visoko eksternalizovanog ivotnog stila sa prevelikim vezivanjem za prolazne dogadjaje ivota. Ovaj tip linosti je naroito sklon kardiovaskulnim bolestima i vebe kao to su joga nidra

nadi odhan, udjaji pranajama * i pavanmuktasana su bile veoma efikasne u uspostavljanju njihove nervne ravnotee. 2. Fiksirani tip; Dokazuje se malim pokretanjem igle ERS ili njenom nepokretnou za vreme bilo kojeg testa od 2 - 6. Ovaj tip ne bi bio u stanju da sasvim adekvatno odgovori na spoljanje dogadjaje, niti bi mogao da se relaksira i uiva u unutranjim iskustvima uma. Ljudi ove grupe obino govore: Dobro mi je, dok im je ivot, ustvari, bez boja, dosadan i bez inspiracije. Oni su izgradili koljku oko sebe kojom se tite od misli i oseanja. Testovi otkrivaju da ovaj tip ljudi ne reaguje ni na stimulaciju ni na relaksaciju. Zato je neophodno da se pone sa drugim joga vebama u koje spadaju akti bandhe, trikonasan, surya namaskar, bhastrika, bandhe**, izgovaranje Oma, kirtan a u rigidnijim sluajevima ankaprakalana*** koja ima snane psiholoke i fizioloke efekte. Kada se jednom probiju blokade koje postoje, sa uspehom se primenjuju jednostavne meditativne tehnike i joga nidra. Potrebna je izvesna kontrola nad autonomnim funkcijama pre nego to se indukuje duboka relaksacija inae ne dolazi do odgovora na tehniku. 3. Fluktuantni tip: Karakterie se hirovitim kretanjem igle ESR meraa za vreme testova. U ovu grupu spadaju ljudi koji su temperamentni, ekscitabilni i udljivi. Oni obino zapoinju radnje sa velikim entuzijazmom da bi lako upali u depresiju kada se susretnu sa tekoom. Bez unutranje stabilnosti, oni su esto prisiljeni da zavise od drugih. Njihovo reagovanje na joga nidru je bilo veoma povoljno i bilo je potencirano joga programom vanijih statikih asana, poloaja ravnotee, trbunog disanja, nadi odan pranajame sa akcentom na ritam disanja i kumbhaku, djapu i trataku.

* Vebe disanja - Prim. prev. ** Sve navedene tehnike su opisane u knjizi Joga i hipertenzija. *** Tehnika ienja tela - Prim. prev.

4. Manje uzbudljive osobe: Imaju vrlo visok bazalni otpor koe, slab odgovor na izazov (test 4), brzo iskljuivanje (test 5) i esto se vraaju do nivoa nieg od onog koji je postojao na poetku. Ove linosti su uglavnom introvertovane, tee da ive sopstvene misli, i ne uspeva im da uspeno komuniciraju sa spoljanjim svetom. U ovoj grupi dominira parasimpatiki nervni sistem (ida nadi). Ova grupa moe lako da se relaksira, medjutim, uvek je u zatvorenom, introvertovanom stanju, i ne uspeva joj da odgovori na ivotne izazove. Joga nidra nije dobra za ovaj tip ljudi, jer uesnici imaju velike tekoe da izadju iz stanja poveane iskljuenosti indukovanog vebom. Cilj joge je da se postigne kontrola nad autonomnim nervnim sistemom to podrazumeva, ne samo mogunost relaksacije nego i sposobnost da se postane uzbudjen. Joga nidra moe da se primenjuje samo u sluajevima kada su uesnici u stanju da se vrate iz stanja iskljuenosti. Da bi se to olakalo, program koji se preporuuje sastoji se od surya namaskar, dinamikih asana, akti bandhi, bhastrika pranajame, agnisare i kundjal krije. 5. Uravnoteeni: Zdrav, balansirani tip se karakterie srednjim opsegom bazalnog otpora koe u testu 1, sa ravnomernom krivom relaksacijom do visokog bazalnog otpora koe u testovima 2 i 3. Testovi 4 i 5 indukuju normalan odgovor na izazov sa relaksacijom koja se vraa na normalne nivoe u toku nekoliko minuta. Posle inicijalnog treninga, ova grupa moe da praktikuje joga nidru i svaku drugu tehniku sa velikim uspehom. Diskusija Ispitivanja su bila u poetku posveena preekscitiranom tipu osoba (grupa 1), ali je, kada su se razvili pojmovi o ostala etiri oblika vegetativnog ponaanja, postalo jasno da nisu samo ljudi koji pripadaju ovoj kategoriji izloeni stresu. Takodje je interesantno da su ovi kursevi za regulisanje reagovanja na stres privukli sasvim razliit tip ljudi od onog koji bi obino bio ukljuen u joga grupu, ali njihov stav prema jogi je postojao mnogo pozitivniji kada su jednom

shvatili da ona zaista deluje, to im je uspevalo pomou biofidbek mehanizama, i kada su se uverili da za takva dejstva postoji ozbiljna empirijska osnova. Proces preputanja Yogaschitta vritti nirodhah (sutra 1), Patandjalijev klasian odgovor na pitanje ta je joga? govori da je joga proces blokiranja obrazaca svesti. Blokiranje ne znai supresiju, nego sposobnost da se prepusti i uskladi sa raznim obrascima svesti. To je sposobnost koja se postie upranjavanjem joga nidre. Kao to smo videli u diskusiji naeg istraivanja, osoba koja moe da promeni svoje normalno stanje u odgovoru na stres i zatim napusti stanje uzbudjenosti kada se stresna situacija zavri, promeni svoje normalno budno stanje da bi se duboko relaksirala, a zatim izadje iz relaksiranog stanja kada to situacija zahteva, je osoba koja poseduje psihofizioloku zrelost. Ona moe svesno da reava sve ivotne situacije, da kontrolie svoj vegetativni nervni sistem i ivi uskladjen, radostan i plodan ivot. To su ciljevi i iskustva joge. etiri definisaha tipa pomou ESR meraa, pokazuju neki oblik mentalne opstrukcije ovog procesa preputanja, spreavajui balansirano funkcionisanje autonomnog nervnog sistema, stvarajui neravnoteu izmedju ide i pingale, izmedju mentalnih energija (manas akti) i vitalnih (prana akti). Kada su uravnoteeni ida i pingala, tee suumna nadi (spiritualna energija) i postoji stanje meditacije, dok je neravnotea izmedju ove dve snage uzrok mentalne neravnotee i psihofiziolokih poremeaja. Lepota eksperimenata izvedenih u Programu za redukciju stresa, lei u injenici da oni jasno ilustruju stav Svarni Satjanande, da su sve vebe joge, bez izuzetka, usmerene na stvaranje stanja meditacije u dnevnom ivotu, uravnoteavanjem ide i pingale, i na taj nain kontrolisanjem funkcionisanja simpatikog i parasimpatikog nervnog sistema, i, takodje, da bez obzira na problem, uvek postoji tehnika joge kojom moe da se problemu suprotstavi i sistem pokrene prema ravnotei. Istovremeno, treba znati da neke vebe mogu da budu neodgovarajue u specifinim

stanjima neravnotee. Tehnike joge su kao jaki lekovi i ne treba da se propisuju bez iskustva. Iako je opisano pet tipova psihofiziolokog ponaanja, medju njima nema jasnih granica. Na primer, neki ljudi imaju normalan odgovor na relaksaciju da bi se u toku procesa zaustavili, ili ak postali uzbudjeni iako je postignuto stanje relaksacije, to govori o verovatnom bloku na nesvesnom nivou, koji zatim uzrokuje strah ili poremeaj koji se pojavljuje kada se susretne sa potisnutim traumatskim iskustvom koje nije sasvim razreeno. Te opstrukcije se esto vraaju u istom stadijumu joga nidre, to pomae prepoznavanje i prihvatanje problema i oiakava proces preputanja. Pronalaenje sopstvene ravni Veoma je vano da se svaka osoba posmatra u svojoj celovitosti i razliitosti. Postoje razne metode i naini regulisanja stresa, a osim toga, neki ljudi mogu uspeno da funkcioniu pod stresom dok drugi to ne mogu. Stres moe da se definie jednostavnom formulom: Broj stresnih situacija Stres = ----------------------------------------sposobnost suprotstavljanja Tako, da bismo umanjili delovanje stresa, moemo ili da smanjimo broj stresnih situacija menjanjem ivotnog stila, ili poveavanjem nae sposobnosti da mu se suprotstavljamo, tehnikama joge. esto je potrebno oboje. Svaka osoba se nalazi pod razliitim nivoima stresa u zavisnosti od spoljanje situacije i mogunosti da se stresu suprotstavi. Trajne promene u ivotu U ovom programu se insistiralo na sankalpa terapiji da bi se pomoglo pacijentima da konsoliduju promene u njihovim ivotima. To je ukljuivalo razmatranje njihovih stavova, psihikog funkcionisanja, mehanizma suprotstavljanja, yame i niyame, to je omoguilo da se ivi punije, bez

stresova. Ukljueni su bili razgovori, diskusije i intervjui koji su svakom uesniku pomagali da sagleda svoje pogrene stavove koji su mu ometali relaksaciju. Kako je to radjeno samo na intelektualnom, svesnom nivou, sankalpa u joga nidri je postala snaan medijum za prenoenje eljenih promena u dublje nivoe nesvesnog uma. Dalje mogunosti lako je ova studija pokazala samo mali uvid u veoma bogatu oblast, kombinacija joga nidre i biofidbeka je vana za one koji nisu razvili zadovoljavajuu samosvesnost, da bi bili u stanju da procene svoje unutranje akcije i reakcije. Sprovedeni kursevi su se uglavnom koncentrisali na redukovanje stresa, ali su lako mogli da idu dalje i ljude odvedu u meditaciju i razviju kreativnost uma. To bi ukljuivalo upotrebu EEG-a (elektroencefalografa) da bi se beleili modani talasi za vreme progresivne joga nidre. lako je ovaj sloeniji aparat bio dostupan, ESR mera je bio sasvim dovoljan da ljudima pomogne da razviju potrebnu samosvesnost. Relaksacija je neophodan preduslov za meditaciju. Kada se jednom savlada, tada meditacija postaje mnogo znaajnije iskustvo. Odatle, mogunosti mogu samo da se ire - na sve strane.

SHEMA UNUTRANJIH ORGANA 1. Mozak 2. Kimena modina 3. Kimeni stub 4. Dunik 5. Aorta 6. Levo pluno krilo 7. Srce 8. Dijafragma 9. eludac 10.Slezina 11.Pankreas - guteraa 12.Popreni deo debelog creva 13.Silazni deo debelog creva 14.Tanko crevo 15.Sigmoidno crevo - izuvijani deo debelog creva 16.mar 17.Jednjak IS.Desno pluno krilo 19.Dijafragma 20.Jetra 21.una kesica 22.Ulazni deo debelog creva 23.Slepo crevo 24.Crvuljak 25.Pravo crevo - zavrni deo debelog creva

Tuma pojmova

ACARYA - uitelj ADJNA - psihiki komandni centar; guru akra; sedite intuicije; esta akra koja se manifestuje u oblasti srednjeg mozga; bidja mantra Om; odgovara centru izmedju obrva (bhrumadhya-i). AKAA - eter, prvi od pet materijalnih elemenata ili stanja materije, prostor izmedju astralnog i fizikog sveta. ANALGETICI - sredstva spreavaju oseaj bola. koja ublaavaju, odnosno

ANAHATA - etvrta akra, odnosi se na fiziku oblast srca; bidja manta Yam; psihiki centar koji je izvroite svih emocija i koji je povezan sa psihikim zvucima doivljenim u meditaciji. ANANDAM - dobrobit, radost, srea, blaenstvo, u smislu nezahtevnosti, zadovoljenosti. ANANTA - kralj Naga, zmijskih boanstava; izuvijana ini leaj na kojem poiva Vinu. ANTAR - MOUNA - unutranja tiina; predmeditativna tehnika kojom se postie svesnost unutranje tiine i unutranjeg zvuka; sadhana iji je cilj da aspiranta uini svesnim unutranje tiine i uzburkanosti. ANULOMA VILOMA - jogika veba svesnosti kretanja daha naizmenino kroz svaku nozdrvu, sa koncentracijom na vrh nosa ili trikuti.

ARHETIP - nesvesna, preegzistentna forma koja je, izgleda, deo nasledjene strukture psihe i prema tome, moe da se manifestuje svuda, u bilo koje vreme. Zbog svoje instiktivne prirode arhetip je u osnovi oseajnih kompleksa i deli njihovu autonomnost, U svojoj sutini arhetip je prazan i formalan, facultas praeformandi, mogunost izraavanja data a priori (K. G. Jung, The Archetypes and the Collective Unconcious, Coll. Works, Vol. 9, par. I, pp. 79). ASANA - Stabilan, udoban poloaj tela, prvobitno asana oznaava sedite, a potom sedenje. U jogikoj tradiciji, pak, pod asanom se podrazumeva poloaj, pozicija, odnosno situacija u kojoj se zbiva joga (shvaena i kao tehnika i kao rezultat). (Z. Zec, - Patandjali Izreke o jogi, Str. 90, BIGZ, 1977). ASTMA - Bronhijalna astma, oboljenje u kojem se javljaju napadi oteanog disanja usled gra bronhija; naroito je otean izdisaj. ARAM - doslovno: umsko boravite. Sanskritska re koja oznaava mesto na kojem se odvija duhovni i fiziki rad. Sistem arama stvoren je jo u davnanja vremena da bi se uenicima i drugim iteljima pruila mogunost da ive u zajednici sa svojim uiteljem i da u obliku rada i raznovrsne delatnosti izraze svoju mentalnu i fiziku energiju, omoguujui na taj nain oslobadjanje napetosti, konfuzije i pritiska sopstvene karme. ATMA - (osn. atman): kljuni termin indijske filozofije uopte (u palijskom budizmu atta, u vedanti atma, u djainizmu djivah) koji budisti otro negiraju. Sopstvo, svojstvo, individualnost, sutina, na strane jezke esto prevodjeno aproksimativno kao dua, transendentalni subjekt, svest, duh; oznaava individualnu manifestaciju apsoluta iako na nju nije ogranien. Nije podloan propadanju. Po Radakrinanu, atman je beskonanost otkrivena introspektivno. Atman je istovetan s paramatmanom. sveobuhvatnim sopstvom, koji je sve to jeste, brahman.

AJURVEDA - drevni sistem leenja u Indiji. BANDHA - psihomiina kontrakcija koja zadrava pranu u izvesnim delovima tela tako da njena snaga moe da se preusmeri i koristi; miina i psihika kontrakcija medjice perineuma - mula bala bandha, trbuha - udijana bandha i/ili grla - djalandhara bandha. BANJAN DRVO - ficus bengaliensis, stablo koje je simbol preporodnog duha. Raste tako to granama sputa korenje u zemlju i tako s vremenom prerasta u gustu umu - stablo. BHRUMADHYA - centar izmedju obrva; taka u kojoj se kontaktira adjna akra. BIDJA MANTRA - osnovni vid mantre - njena klica ili seme; svaka akra ima svoju mantru. BINDU - kap ili taka; akra koja se nalazi u zadnjem delu glave; psihiki centar povezan sa mesecom i psihikim zvucima, veoma vaan u praksi kundalini joge; kroz ovu akru prolazi Om, kosmiki zvuk, prelazei u manifestnu egzistenciju. BIOFIDBEK - mehanizam koji obezbedjuje vizuelni ili sluni dokaz o stanju autonomne telesne funkcije, tako da osoba moe da razvije kontrolu nad tom funkcijom (npr. postie kontrolu krvnog pritiska ili svoje oputenosti). BRAHMA - Stvaralac, kreator; ima etiri glave koje pokazuju njegovu inteligenciju. Vrhovni apstraktni bog koji vlada nad brahmalokom - Brahminim svetom ili svetom brahmana. U Hinduizmu je, uz ivu i Vinua, objedinjujui lan trojstva. BHAGAVAD GITA - indijska poema, odlomak epa Mahabharata, u kojoj boansko otelovljenje Krina daje kralju Ardjuni uputstva o jogi; najpopularnija pesma sanskritske knjievnosti; Gita je najuticajnije deblo indijske misli. Govori se da je to najlepa, moda jedina zaista

filozofska pesma koja postoji na bilo kom poznatom jeziku (Wilhelm van Humoldt). BUDDHA - probudjeni. U budizmu, oznaka oveka koji je uvideo prirodu egzistencije, ugasio edj ivota i obustavio prianjanje koje je uzrok bolnosti i venog vraanja (samsara). U kasnijem razvoju budizma, probudjenost se divinizira i hijerarhizuje. Gautama Buda je jedan u sledu i hijerarhiji probudjenih, a probudjenost se stepenuje D. Pajin Druga znanja, bibl. Dob, 1975). AKRA - sanskr. toak; psihiki centar astralnog tela koji vlada grupom funkcija. Simboliki se predstavlja u vidu lotosovih cvetova i svaka od sedam akri ima odredjen broj latica i karakteristinu boju. Latice predstavljaju razliite manifestacije psihike energije u akrama i tokove psihike energije koji vode ka njima ili od njih. CHAITANYA PURUA - Stanje vieg bivsta u kojem se postaje svestan svih faza egzistencije. DARAN - uenje, teorija, sistem. DHARANA - koncentracija; esti stepen Patandjalijevog sistema radja joge. DHARMA - dunost. DHYANAU - (pali: Jhana, kineski; chan, japanski: zen) meditacija, kontemplativna zadubljenost. DIABETES - ist kolokvijalni naziv za eernu bolest, (diabetes mellitus) koja predstavlja metaboliki poremeaj u kojem je sposobnost oksidacije (metabolisanja) ugljenih hidrata manje ili vie izgubljena, najee zbog neadekvatne aktivnosti pankreasa (guterae). DJAPA - rotacija; vrsta meditativne prakse koja se izvodi ponavljanjem mantre.

DJIOTI - jyoti: unutranja svetlost. DJIVA - jiva: jedinica ivota, princip ivota, dua. DJIVATMA - individualno sopstvo, individualno utelovljen duh. EPIFIZA - epiphysis cerebri (sinonimi: pinealno telo - corpus pineale, glandula pinealis); lezda sa unutranjim luenjem smetena na zadnjem delu medjumozga. Funkcija ove lezde kod oveka je jo nepoznata, najverovatnije vri neuroendokrinu kontrolu nad hipofizom, a mogue je da utie i na funkcije koje su uslovljene biolokim ritmovima. EJDETSKA SPOSOBNOST - mnoge osobe, a naroito deca, imaju izvanrednu sposobnost zadravanja konsekutivnih likova, tako da su u stanju da dugo vreme posle nadraaja stvaraju optike utiske sa neobinom otrinom. GURU - spiritualni uitelj, duhovni vodi, otolovljenje boanskog znanja i vidjenja. GH - engl. growth hormone. Hormon rasta, lui ga prednji reanj hipofize (adenohipofiza) HARI OM TAT SAT - ovim reima uitelj u BJ (Biharskoj koli joge) zavrava prenoenje znanja ili razgovor (satsang) sa uenicima. HIPNOTICI - sredstva za izazivanje sna. HIPOFIZA - endokrina lezda (lezda sa unutranjim luenjem) sa mnogostrukom ulogom, smetena na bazi mozga u tzv. turskom sedlu (sella turcica). HIPOTALAMUS - donji deo medjumozga u kojem se nalaze vii vegetativni modani centri. Povezan peteljkom sa hipofizom.

HIPERTENZIJA - najee se odnosi na povien pritisak krvi (arterijska hipertenzija). HIRANYAGARBHA prapoetka. zlatna klica. Pokuaj pronalaenja

HOMEOSTAZA - odravanje stalnih uslova u unutranjoj okolini elija organizma INDRYA - organ ili ulo akcije JAMA - yama - opta pravila ispravnog postupanja; prvi stadijum Patandjalijevog sistema joge. JANTRA - instrument: instrument za odravanje svesnosti. Simbol svesnosti ili dubljih slojeva psihe koji se manifestuju na svesnom nivou uma kao geometrijske figure. Jantra je vrsta geometrijskog dijagrama koji moe da se napravi od trouglova okrenutih navie (kao iva) ili nadole (kao akti), krugova, kvadrata, estouglova, itd. Moe da se nacrta na papiru, tkanini ili nekom drugom materijalu ili direktno na pesku ili zemlji. Jantra je vidljiva vibracija mantre i svaka jantra ima svoje boanstvo. (Iz knjige Yoga from Shore to Shore, Svami Satjananda Sarasvati Izdanje Biharske kole joge). JOGA - upregnue, sjedinjenje, metod i praksa koji vode ka svesnom sjedinjenju ljudske svesnosti sa boanskim principom. Prema Patandjaliju, joga je metodski napor da se postigne savrenstvo pomou kontrole raznih elemenata ljudske prirode, telesnih i psihikih. JOGA SUTRA - niska o jogi; Patandjalijevo delo o jogi sastavljeno iz etiri dela: prvi deo obradjuje prirodu i cilj samadhija (samadhipada), drugi izlae sredstva za postizanje tog cilja (sadhanapada), trei prua opis nadprirodnih moi koje se mogu stei vebama joge (vibhutipada), a etvrti obrazlae prirodu oslobodjenja (kaivalyapada). (Izreke o jogi, Patandjali, izdanje BIGZ-a, 1977).

KAIVALYA - najvie stanje svesti koje je lieno svake manifestacije ili asocijacije; apsolutno stanje. KARMA - doslovno znai: delo. Od vremena Upaniada, karma je uzronost po kojoj se bezlino nasledjuju dela iz jedne egzistencije u drugu. KARMA JOGA - nesebino delovanje. Podrazumeva obavljanje svakodnevnih ivotnih obaveza uz prisustvo pune svesnosti, ali bez vezivanja za plodove i dobit od svog rada, za dobro drugih i za ispunjenje dharme. KARMENDRYA - organ akcije, delovanja, na pr. aka. KORONARNA BOLEST - ili ishemijsko oboljenje srca, obuhvata klinike i druge pojave nastale u sranom miiu usled smanjenja priliva krvi u njega i to usled delimine ili potpune opstrukcije koronarne (srane) arterije. Kliniki oblici su: pektoralna angina, preinfarktni (intermedijarni) stadijum i infarkt sranog miia. KIRTAN - kontinuirano ponavljanje razliitih imena Boga u obliku pesme; deo bhakti joge, joge predanosti Bogu ili vrhunskoj svesnosti u jednoj od njenih manifestacija. KOA - omota tela. KRIJA - akcija, dejstvo; vebe kundalini joge. KUMBHAKA - zadravanje daha - posle udisaja kumbhaka) i posle izdisaja (bahiranga kumbhaka) (antar

KUNDALINI - vitalna snaga ili mo koja poiva na osnovi kime (simbolino se predstavlja kao zmija savijena tri i po puta u trouglu u muladhara akri); ovu energiju koristi ovek seksualno ili je kontrolie za spiritualne ciljeve. LAKMI - enski princip, prosperiteta i bogatstva pratilac Vinua, boginja

LEUKOZA - leukemija; maligno oboljenje hematopoeznih organa koje se ispoljava znatnim poveanjem belih krvnih elija u perifernoj krvi s istovremenim znatnim procentualnim poveanjem mladih (nezrelih) elija. LINGAM - simbol koji predstavlja ivu, muki aspekt kreacije. LOTOS - Sanskr. Padma - simbol duhovnog razvoja, svetlosti, istote. Centri svesnosti u ovekovom telu (akre) su predstavljeni lotosima ija boja odgovara njihovim individualnim karakteristikama, a broj latica funkcijama. Kao to lotos raste iz tame blata ka povrini vode, otvarajui svoj cvet tek kada se izdigne iznad povrine i ostajui nedodirnut zemljom i vodom koji su ga hranili, tako i um rodjen u telu oveka razvija svoje prave kvalitete (latice) kada se izdigne iznad bujica strasti i neznanja, i preobrazi svoje tamne moi dubina u ist nektar prosvetljenosti svesnosti (bodhiita), neuporedivi dragulj (mani) u cvetu lotosa (padma). Foundations of Tibetan Mysticism, Lama Anagarika Govinda. MAYA - iluzija, varka (u vedanti) po kojoj nam se pojavno ini kao konana istina, po kojoj nam se ono to je apsolutno i nedeljivo ini relativnim i deljivim. Maya oteava na uvid u najviu istinu. MANIPURA - akra ili psihiki centar povezan sa vitalnou i energijom; fiziko sedite u kimenoj modini u visini pupka; bidja mantra Ram. MANDALA - tantriki dijagram; koristi se u meditaciji i simboliki predstavlja dublje aspekte ovekove psihe i kosmike, mitoloke ili psihomeditativne snage i odnose. MANTRA - zvuk ili serija zvukova koji imaju fiziku, psihiku ili spiritualnu mo kada se recituju na odgovarajui, propisani nain. Izgovaranje mantre treba da bude pravilno jer se njena svrsishodnost sastoji u vibracionom dejstvu

koje pojaava delovanje kooridinisanog kompleksa poloaja tela, disanja, svesnosti tela i oputanja. MOKA - oslobodjenje od ciklusa radjanja i umiranja. MULADHARA - akra ili psihiki centar, sedite seksualne i spiritualne energije u oveku (kundalini akti). Smetena u kimenoj modini u visini medjice (kod mukarca) i grlia materice kod ene. Bidja manta Lam. MUDRA - psihiki stav, esto praen fizikim gestom, pokretom ili poloajem, koji utie na tok psihike energije u telu. NADI - psihiki kanali prane u astralnom, suptilnom telu. Ima ih 72000, a od najveeg znaaja su tri: Ida (kanal mentalne energije), Pingala (kanal vitalne, pranike) i Suumna nadi (kanal spiritualne energije). NARAYANA - bog Vinu, uvalac ivota NIDRA-san NIYAMA - pravila line discipline koja ine da um bude miran u pripremi za meditaciju. OM - ili AUM - primordijalna vibracija, Re koja iskazuje Apsolut; mantra koja iskazuje Apsolut ili suptilni princip Brahmana; re moi. PARIVRADJAKA - lutanje, prvi stadijum tradicionalnog puta povlaenja iz materijalnog sveta. PATANDJALI - drevni jogin koji je opisao tehnike za postizanje stanja meditacije (Joga sutre); njegov sistem je poznat kao radja joga. PRAKRITI - energetska i supstancijalna osnova ukupne pojavnosti, fizike i psihike.

PRANA - vitalna sila, univerzalna manifestuje u svim ivim biima.

energija

koja

se

PRANA VIDYA - tehnika kontrole pranike energije, koristi se i u svrhe leenja. PRATYAHARA kojoj se um automatsko, Patandjalijevog iskljuivanje ula; taka u joga sadhani u usmerava unutra a napredovanje postaje vodjeno samo guruom; peti stepen sistema radja joge.

PURANE - ukupno ima 18 purana koje sadre teogonije, opise razvoja sveta, i ivotopise svetaca i avatara (ooveenje boga - silazak boga u ljudski lik. Avatari boga Vinua su Rama i Krina). PURUA - ovek, osoba; u Samkhya-i nezavisni duhovni entitet, isti posmatra, nadilazei princip u oveku. RADJA JOGA - kraljevska nauka mentalnog majstorstva. Po Patandjaliju, sastoji se od osam lanova ili stepena joge: yama, nijama, asana, prenayama, pratyahara, dharana, dhyana i samadhi. RII - drevni mudrac, onaj ko je stekao uvid i spoznao istinu. SADHANA - duhovna disciplina koja se sprovodi u svakodnevnoj praksi, iji je cilj samospoznaja boanskog znanja. SAHASRARA - najvia akra ili psihiki centar simbolizuje prag izmedju psihike i spiritualne ravni. koji

SAMADHI - stanje sabranosti u kojem se pojedineva svest spaja s kosmikom, tj. atman s brahmanom. Indijski filozofski sastavi razlikuju sva stepena samadhinih stanja: delimino i potpuno stapanje. U potpunom stapanju nema poredjenja, prestaje svaka delatnost uma, a razlika izmedju atmana i brahmana biva izbrisana. Kod deliminog samadhija jo se zadrava svesnost o razlici.

SAMKHYA - filozofski sistem povezan sa jogom, zasnovan na podeli egzistencije na puruu i prakriti. SAMSKARE - akumulisane mentalne impresije i sklonosti koje predstavljaju ostatke ranijih iskustava. SANJASA - odricanje od svetovnih iskustava kao ciljeva ivota. SANJASIN - onaj ko se opredelio za nesebino sluenje na putu svog usavravanja, odbacivi mentalnu privrenost za bilo ta nieg reda; onaj ko je usvojio uproen nain ivota u tenji za sticanjem najvie mudrosti. Ideal sanjasina je unutranje odricanje od plodova svih akcija. Sanjasa je u biti unutranji stav. SANKALPA - odluka; dejstvo volje. SANSKRIT - drevni jezik Indije na kojem je napisana veina tekstova joge. SAT - stvarnost; karakteristika vrhovnog, Brahmana. SATTVA - jedna od tri gune prakritija; svetlost, istoa. U filozofskom sistemu Samkhya-e, tri gune predstavljaju agregatna stanja kondenzacije materije od svetlosti ili umnog (sattwa), preko strau zamagljenog (radjas), do zgusnutog (tamnog) stanja inertne materije (tamas). SIDDHI - savrenstvo, spiritualna mo; jedna od 80 okultnih moi. SLOKA - dvostih kojim je napisana Ramajana, i najvei deo Mahabharate. SARASVATI - enski princip, pratilac Brahme; boginja umetnosti. Ponekad poznata kao Vagdevi, boginja govora. SOMA - boanski nektar koji tee iz vishuddhi akre.

SRIMAD BHAGAVATAM - Bhagavata Purane, posveene Vinuu. Deseta knjiga obradjuje njegovu inkarnaciju kao Krine. SWABHAVA - bit; sopstvena priroda bia; samosvojstvo, nezavisno bivstvo. SVAMI - svoj gospodar. Onaj ko se na putu svog duhovnog razvoja ne vezuje za bilo koju religiju ili verovanje. SWADHISTHANA - druga akra ili psihiki centar, povezana sa nesvesnim umom. Bidja mantra Vam. AKTI - snaga; enski aspekti ili partneri tri velike deve Brahme, Vinua, ive, inkarnisani u Kali, Devi, Durgi; primalna energija; manifestovana svesnost. AVASANA - Osnovni poloaj za oputanje, zove se i mrtvo telo. Izvodi se tako to se legne na ledja na vrstu podlogu, sa rukama pored tela, dlanovima okrenutim navie i nogama lako razmaknutim. Prepusti se podlozi i kasnije obrati panju na trbuno disanje. IVALINGAM - simbol svesnosti; simbol ive; obino ima formu cilindra od drveta ili kamena sa zaobljenim vrhom; muki aspekt kreacije. IVA - prvi aspekt Brahmana koji se naziva unitavalac i ponovni stvaralac, povezan sa obnavljanjem ivota. UNYA - isprazno, nitetno, uslovljeno, relativno, bez biti i sopstvene prirode; u ranom budizmu oznaava osnovnu karakteristiku pojavnosti, kasnije zbilje uopte. TAMAS - tama, inertnost, jedna od tri gune praktiti. TANTRA - etimoloka struktura rei tantra oznaava ideje o dva velika procesa - prvi od njih podrazumeva tan - irenje, a drugi tra: oslobadjanje ili razreenje. Kada se govori o tantra jogi imaju se u vidu prakse usmerene na irenje

individualne svesti i, u krajnjoj liniji, njeno oslobadjanje od stega prakriti, ili prirode i materije. Tantre ili tantriki spisi: razliiti tekstovi i spisi posveeni duhovnim tehnikama u obliku dijaloga izmedju ive i akti. TAT - ono; izvan, razliito od ovog; Brahman. TATTWA - to; stvar po sebi. TRATAKA - veba joge u kojoj su oi fokusirane na jednu fiksnu taku; metod razvijanja snage koncentracije. TREE OKO - psihiki centar intuicije; drugo ime za adjna akru. TRIKUTI - Odgovara adjna akri; taka susreta dva nosna prolaza i ide i pingala nadija. TURYA - etvrto stanje najdubljeg sna (transcendentalno), u kojem se doivljava, makar na trenutak, uvstvo potpunog izbavljenja. ULKUSNA BOLEST - psihofizioloki poremeaj koji se manifestuje grizlicom na sluznici dvanaestopalanog creva ili eluca. UPANIADE - tekstovi joge, filozofski dijalog izmedju gurua i uenika; komentari najstarijih poznatih religioznih tekstova Veda. VAIRAGYA - bestrasnost; svesnost o vlasti koju ima onaj ko se oslobodio edji za predmetima vidjenja ili otkrovenja. Na najviem stepenu vairigya-e, kada se javlja prepoznavanje sebe (svest o sebi), nema opasnosti od podlonosti eljama za predmetima i njihovim kvalitetima. VASANE - latentne elje koje se nalaze iza svake misli i delovanja ivota.

VEDE - najstariji poznati religijski (filozofski) tekstovi, napisani oko 5000 godina pre nove ere; znanje; Poznate su etiri zbirke himni: Rg, Yadjur, Sama i Atharva - vede. VEDANTA - zavretak Veda, konana i saeta filozofska misao Veda, izraena u Upaniadama. VIKALPA - imaginacija, fantazam. VRITTI - vrtlog; modifikacija svesti. VISHUDDHI - grlena akra; psihiki centar proienja; bidja mantra Ham. VINU - Narayana, uvalac ivota; poznate inkarnacije su Rama, Krina, Buda i Kalki. Vinu se inkarnie da bi sauvao svet od unitenja.

Beleka o autoru

Svami Satjananda Sarasvati je rodjen 26. 07. 1923. godine u Indiji, u malom gradu blizu Almore, u podnoju Himalaja. Jo kao dete pokazivao je izvanredne spo sobnosti a prvo spiritualno iskustvo doiveo je u estoj godini. Dobio je blagoslov mnogih svetih ljudi i sadhua koji su p r o l a z i l i pored njegovog doma na svom putu za Himalaje. Oni su u njemu podstakli intenzivnu elju da dostigne duhovne visine i pobedili jako oseanje vairagya-e. Posle zavretka formalnog obrazovanja (studirao je veterinu, psihologiju i neurofiziologiju), napustio je kuu svojih roditelja i krenuo u potragu za guruom. U Riikeu je sreo Svami ivanandu, lekara, jogina, koga je prepoznao kao svog duhovnog uitelja. Tokom dvanaest godina koje je proveo u aramu svog gurua, Svami Satjananda se predao karma jogi do tog stepena, da je Svami ivananda govorio kako je on obavljao posao za etvoricu. Idealan uenik, Svami Satjananda je radio od ranih asova zore do kasno u no, uestvujui u svakom poslu, od noenja vode do rukovodjenja asramom. Sluenje guruu bilo je njegova strast i njegova vrhunska radost. lako je bio veoma otrog intelekta (opisan od strane Svami ivanande kao svestrani genije), njegovo uenje nije poticalo od studiranja u guruovom aramu. Sa najdubljom verom on je sledio jedno naredjenje svog gurua: Radi mnogo i bie oien. Ne treba da trai svetlost, ona e izai iz tebe samog. I to se zaista dogodilo. Svami Satjananda je postigao vrhunsko razumevanje tajni duhovnog ivota i postao veliki autoritet za tantru, hata jogu, kundalini i krija jogu. Poto je proveo 12 godina u aramu svog gurua, Svamidji je zapoeo parivrajaka ivot i osam

godina je proveo putujui, peaei po Indiji, Avganistanu, Burmi, Nepalu i ri Lanki. Za vreme tog perioda sreo je svete ljude i jogine, a vreme je provodio uglavnom sam u usavravanju tehnika joge koje bi mogle da umanje patnje oveanstva. Godine 1965., njegova misija je postala jasna i on je osnovao Biharsku kolu joge. Kako se to dogodilo dok je boravio u Munger-u, on se nastanio tamo, pored Ganga, da bi pomogao ljudima da se kreu ka spiritualnim visinama. Uskoro su u Munger-u poeli da dolaze uenici iz cele Indije i drugih zemalja i uenje Svami Satjanande je poelo da se iri po celom svetu. Godine 1968. Svamidji je zapoeo svetsko putovanje na kojem je govorio o drevnoj praksi joge ljudima svih kasti, religija i nacionalnosti. Od tada je postao vrlo poznat na svim kontinentima kao vodei predstavnik joge i tantre koji inspirie mnoge traioce spiritualne istine i mnoge arame i joga centre u svetu. U poslednjih deset godina on je podelio svoje vreme na putovanja po inostranstvu, Indiji i boravak u Munger-u. lako mnogi prosvetljeni ljudi nisu u stanju da efikasno deluju na materijalnoj ravni, Svami Satjananda ne osea da se nalazi izvan domena karma joge. Njegova misija, koja predstavlja irenje spiritualnosti u svetskoj kulturi, je glavna motivacija njegovog ivota i on ima veoma dinamiku ulogu u vodjenju svog arama i uenju sanjasina. lako on praktino poduava u svim aspektima ivota i daje svakom ueniku mogunost da prepozna svoje unutranje vrednosti i razvije ih, niko ne moe da prevazidje njegovu briljantnu sposobnost organizovanja i planiranja. I pored toga to je postigao kosmiku realizaciju, Svamidji spremno diskutuje o svim problemima, kao obian ovek. On ima ogromno znanje o drevnim spisima i interesuje se za dostignua savremene nauke, ali nije uitelj koji ui svoje uenike pomou formalnih lekcija i uputstava. Njegov nain poduavanja je putem transmisije i kontakata. Kao to je i sam otelovljenje mudrosti svog gurua, Svami Satjananda prenosi isto univerzalno znanje svojim uenicima koji su proistili svoj um i koji su otvoreni i spremni da to znanje primaju.

BIHARSKA KOLA JOGE Biharska kola joge u Munger-u, na severu Indije, je dom Svami Satjanande Sarasvatija. Osnovana je 1965. godine kao kola joge za sanjasine i za ljude koji vode obian porodini ivot. Ova jedinstvena institucija je postala mesto za masovni povratak drevnim receptima nauke joge. 1968. godine je odran prvi kurs za uitelje joge iz Evrope. Od tada, kola je prerasla u veoma poznat internacionalni centar, sa mnogobrojnim sledbenicima i velikim brojem ogranaka u celom svetu. Danas se Biharska kola joge sastoji od centralnog ivananda arama i Ganga Darana, novog aramskog kompleksa koji je sagradjen na velikom brdu sa pogledom na Gang. Ovde, u divnom prirodnom ambijentu, okruen bujnim vrtovima, zelenim mekanim poljima i prekrasnim panoramskim pogledom na Gang, inspirisana je nova vizija ivota joge. Tehnika integralne joge, koje se ovde ue, sinteza su svih pristupa razvitku linosti. Organizuju se kratki i dugi individualni kursevi za stanovnike arama i za dnevne polaznike. Takodje se vode i kursevi krija joge. Svamiji kvalifikovani u medicinskoj nauci daju asove joga terapije. Vaan deo kurikuluma su kursevi za uitelje joge. esto se izvode jednomeseni kursevi za porodine ljude, koji im omoguuju da dalje pokazuju jednostavne vebe lanovima svojih porodica i sredine u kojoj ive. Biharska kola joge je poznata po svojoj odlinoj sanjasa obuci, i bila je jedna od prvih ovakvih institucija koja je uvela kurseve za strance i za ene sanjasine. Gurukul trening podrazumeva specijalno vodjenje dece svih uzrasta. U koli se nalazi i Istraivaki koordinacioni centar sa velikom kolekcijom knjiga, injenica i podataka u vezi sa istraivanjima i terapiji jogom. Aram Grafiks, moderna tamparija, tampa sve publikacije ove kole. Ona je moderno opremljena i umeno je vode sanjasini i lanovi arama, koji rade sve, od pripreme publikacija za tampu, do njihove distribucije po svetu. Simpozijumi, seminari i predavanja, ire jogu od vrata do vrata i od obale do obale. Svake godine, Biharska kola

joge, pod vodjstvom Svami Satjanande Sarasvatija, organizuje medjunarodne susrete, u Indiji i raznim krajevima sveta, za ljude koji su zainteresovani za nauku joge, za one koji su krenuli putem spiritualizalije, i za sve ostale.

JOGA NIDRA - BLAENO OPUTANJE

Veina ljudi spava ne reavajui svoju napetost; to se zove nidra. Ali, joga nidra je spavanje posle uklanjanja optereenja, ona je blaenog, vieg kvaliteta. Kada je svesnost odvojena od vrittija i izolovana, kada budnost, san i duboko spavanje prolaze kao oblaci, a ipak ostaje svesnost atme, to je iskustvo totalne relaksacije. Relaksacija ne znai spavanje. Relaksacija znai blaenu sreu kojoj nema kraja. Blaenom zovem apsolutnu relaksaciju; spavanje je neto drugo, ono samo odmara um i ula. Blaenstvo relaksira atmu, unutranje sopstvo, i zato se u tantri, joga nidra smatra ulaznim vratima u samadhi. Svami Satjananda Sarasvati