MEDICINA I BIBLIJA

PRVI DEO

IZVOR DOBROG ZDRAVLJA

PRVO POGLAVLJE

Oi jegulje i guija creva

Rp/ _____________________________________________ Ime i prezime: _____________________________________ Datum: 1500. pr. Hr. ________________________________ Za leenje crvenila oiju primeniti mokrau verne ene. Dr. med. _________________________________________

Ovaj recept potie iz poznatog Ebersovog papirusa, medicinskog udbenika iz 1500. pr. Hr. Naravno, takvo je leenje bilo beskorisno i opasno. No ako se crvenilo oiju nije brzo povuklo, jadna se ena verovatno morala opravdavati. Ebersov papirus prua nam uzornu sliku lekarstva u drevnom Egiptu, tadanjoj najnaprednijoj civilizaciji. Za leenje elavosti lekari su primenjivali smesu od est vrsta masti.../od/ konja, vodenog konja, krokodila, make, zmije, i /divlje koze/1. Od sve te masnoe naraslo je tek nekoliko dlaka, ali se elava glava sjajila. Ebersov papirus nie stotine recepata s upeatljivim nizom sastojaka: prahom od kipova, aurama insekata, mijim repo-

vima, majom dlakom, svinjskim oima, majinim mlekom, ljudskim semenom, oima jegulje i guijim crevima. Najbolje to se o tome leenju moe rei jest da je bilo 100% prirodno. Stari su Egipani na ozleenu kou treicama stavljali smesu od krvi crva i magareeg izmeta. S obzirom na to da je balega bila puna spora tetanusa, iz jednostavne je pranje esto proizala strana smrt od tetanusa, ukoenja eljusti. Sve do kasnih 1800-tih godina veina je lekara, meutim, smatrala da gnoj pospeuje leenje. Tako bi lekari inficirali ranu da ona proizvede gnoj. Slagali su se s Ebersovim papirusom: Dobro je da se rana malo zagnoji... Zbog toga stavi u ranu neto to e je [naterati da proizvede gnoj].2 Dananji lekar komentarie Ebersov papirus:
[Ovo je] prva poznata izjava o najprljavijoj, najneistijoj, najkodljivijoj i najistrajnijoj greci u istoriji hirurgije: zlo stanje iz rane izvui van. Bio je to jedan od najprevarljivijih pojmova u istoriji medicine... Potoci gnoja tekli su sledeih 3500 godina, a uasan nauk o dobrom i hvaljenom gnoju... tek je nedavno izbledeo.3

avanju epidemija? A ipak je Mojsije zabeleio neverovatno obeanje drevnim Hebrejima:

Bude li zduno sluao glas Jahve, Boga svoga, vrei to je pravo u Njegovim oima; bude li pruao svoje uho Njegovim zapovestima i drao Njegove zakone, nikakvih bolesti koje sam pustio na Egipane na vas neu putati. Jer ja sam Jahve koji dajem zdravlje. Knjiga Izlaska 15:26

Dobar i hvaljen gnoj

U drevnome svetu dobronamerni su lekari pobili milione ljudi, namerno im inficirajui rane. Mojsije je iveo u Egiptu u vreme kada su egipatski lekari pisali ovaj medicinski spis. Kako je bio lan kraljevskog dvora, bio je odgojen u svoj mudrosti egipatskoj (Dela ap. 7:22). Nesumnjivo je poznavao i koristio egipatske lekove. Mojsije je iveo u vreme kad se praktikovalo takvo irenje infekcije. Ko bi od Mojsija oekivao da e uiniti proboj u spre-

Mojsije i lekarstvo

Nikakvih bolesti! Kakvo obeanje! Stoleima su epidemije ubijale hiljade Egipana i Hebreja. Staro je leenje retko pomagalo. Leenje je esto bilo gore od bolesti. A ipak je Bog tada dao neobino obeanje - osloboenje od bolesti. Bog je zatim Mojsiju dao mnoga zdravstvena pravila kojima je ispunjen jedan deo Biblije. Hoe li Mojsije imati dovoljno vere da ubelei boanske upute makar one bile u protivrenosti s njegovim kraljevskim postdiplomskim obrazovanjem? Da je Mojsije popustio prirodnom nagonu i dodao neto od svog visokog obrazovanja, Biblija bi sadravala recepte poput mokrae verne ene ili krvi od crva. Mogli bismo ak oekivati da propie najnoviji preparat od ivotinjskog izmeta. Ali zapis je jasan. Mojsije je zabeleio stotine zdravstvenih propisa, ali nijednu savremenu medicinsku zabludu. Hiljade su ljudi, meutim, tokom stolea umirale jer se lekari nisu obazirali na biblijske upute. Konano, kada su lekari proitali i oprobali ovaj vodi, brzo su otkrili kako spreiti irenje epidemija. Na taj se nain Mojsije moe zvati ocem savremenog nadzora nad zaraznim bolestima. ak i danas iz Bojih uputa starih 3500 godina jo izvlaimo korist.

Stoleima je guba tamanila milione ljudi. Dr. Dord Rosen opisuje uas njene polagane i sakaenjem popraene smrti:
Guba je navukla zlokobnu maglu koja je zasenila svakodnevni ivot oveanstva u mranom srednjem veku. Strah od svih drugih bolesti jedva se moe uporediti s uasom koji je irila guba. ak ni Crna smrt... ili pojava sifilisa... nije proizvela slino stanje zaplaenosti.1

AIDS mranoga doba

DRUGO POGLAVLJE

Vratimo se Mojsijevom iskoraku

Sledei propise iznete u Levitskom zakoniku, Crkva je... postigla prvu veliku vetinu... u metodinom iskorenjivanju bolesti. Dr. Dord S. Rosen

Ve sam (S. I. McMillen) na prvi pogled prepoznao njegovu stranu dijagnozu. Pet godina ranije bolest je zapoela kao bela mrlja na ruci. Tokom godina unakazila mu je i paralizovala ruke. Prsti na rukama i nogama otpali su ostavljajui batrljke prekrivene irevima. Bolest ga je oslepela. Roditelji su, nosei ga kroz praumu tri dana kako bi doli do mene, sada zdvojno traili pomo. Imao je gubu. Bila je 1932. godina. Medicinska je nauka malo toga mogla ponuditi. Takva me je velika patnja vrlo opteretila. Dao sam to sam mogao - ienje rana i molbu da ga Bog dotakne. Kako bih spreio da se guba ne proiri na preostale u porodici, primenio sam propis koji je Mojsije napisao pre 3500 godina.

ta su lekari smatrali uzrokom gube? Neki su tumaili da ona dolazi od previe zainjene hrane, pokvarene ribe ili bolesne svinje. Drugi su govorili da je uzrokuje zlokobno spajanje planeta. Naravno da im pokuaji za spreavanje irenja gube nikada nisu uspevali. Na koji je nain Evropa nastojala epidemiju gube svesti pod nadzor? Dr. Rosen nam daje odgovor: Vostvo je preuzela Crkva jer lekari nisu imali ta ponuditi.2 Je li Crkva u srednjem veku mogla uspeti tamo gde su lekari zatajili? Jesu li mogli takozvani nazadni svetenici unaprediti medicinsku nauku? Zapravo, svetenici su zavirili u Mojsijeve zapise stare 3500 godina. Setite se da je Mojsije bio dobro upoznat s drevnim egipatskim praznoverjem. Egipani su smatrali da epidemije uzrokuju demoni bolesti, pa su bacali ari da se zatite. Jedna je formula zapisana u Smitovom papirusu, a potie iz priblino Mojsijevog vremena. Slui za zatitu od epidemije. Trebalo ju je jednolino izgovarati dok se nad osobom dre dva pera ptice strvinarke:
O plamene u njegovom licu!... O Nekhbet, koja zemlju podie nebu, njenom ocu, doi, ovij me dvama perima, ovij

Spaen od svake bolesti

10

11

me, da mogu iveti i cvasti jer posedujem Beloga... O Ti koji dohvata Velikoga, sine Sekhmetov, najmoniji meu monima, sine Demona bolesti... ti koji naplavljuje potoke; kada putuje nebeskim okeanom, kada plovi u jutarnjoj barci, ti si me spasio od svake bolesti?3

Kakva li obeanja! Spaen... od svake bolesti. Kad je Mojsije pohaao egipatske kole, i njegov je profesor obeao nijednu od ovih bolesti. Ali egipatske su mumije zasute bolestima pa moemo biti sigurni da ova formula nije spaavala... od svake bolesti. Urednik Smitovog papirusa opravdava ove praznoverne lekare beleei da su bili neminovno... deca svoga vremena.4 Je li i Mojsije bio neminovno dete svoga vremena? Je li Hebrejima nudio aranja kako bi zaustavio epidemije? Proitajte njegov drevni recept: Sve dok na njemu bude bolest neka stanuje nasamo: neka mu je stan izvan tabora (Levitski zk. 13:46). Nema ak ni traga praznoverju. Ovaj stari nalog jasno izraava savremeni pojam karantina. Jedan istoriar pie: Zakon protiv gube u trinaestom poglavlju Levitskog zakonika moe se smatrati prvim modelom zdravstvenog zakonodavstva.5 Biblijska metoda zaista ini korenit prekid sa svim drevnim pojmovima bolesti. Nikakva praznoverja. Nikakvih demona gube. Nikakvih balzama od ivotinjske balege. Moda bismo mogli ozbiljno razmotriti Mojsijevu tvrdnju da je ove upute primio direktno od Boga. U neznanju kasnih 1700-tih godina u Norvekoj je harala epidemija gube. Ljudi su bili toliko oajni da su konano posluali svoje propovednike i briljivo sledili biblijske propise. Ranih 1800-tih godina epidemija gube u Norvekoj bila je pod

nadzorom. Ali nisu bili sasvim sigurni kako je epidemija iezla. Moda je nestala prirodnim nainom. Moda biblijske mere opreza nisu dale stvaran uinak. Veina je Norveana drala da je guba nasledna. Nisu znali da se moe iriti s oveka na oveka. I zato se nisu bojali dodira s gubavcima. Kada se strah od epidemije smirio, Norveka je smanjila mere opreza. Gubavci vie nisu bili izdvajani. ak su se osposobljavali za trgovake putnike od vrata do vrata - irei bolest od kue do kue.6 I epidemija je ponovno pobegla nadzoru. Meutim, 1873. godine dr. Armauer Hansen posmatrao je pod mikroskopom preparat uzet s koe gubavca. Sitne crvene takice koje je ugledao, to se gube tie, pokrenule su svet iz mranog srednjeg veka. Sitne crvene takice bile su klice gube. Konano su ljudi shvatili da je guba zarazna bolest. Prenosi se s oveka na oveka. Milioni klica gube ive u nosu.7 Gubu moete dobiti ako vam neko kine u lice. Klice gube mogu osuene iveti nekoliko dana.8 Na taj nain gubu moete dobiti ak i ako jedete iz neoienog tanjira. Nakon 3500 godina nauka je otkrila tajnu karantina. Odvajanje zaraenih bolesnika zaustavilo bi irenje gube. Norveka je propisala Norveki zakon o gubi zahtevajui strogo sprovoenje biblijskih mera opreza. Za manje od ezdeset godina broj obolelih od gube u Norvekoj pao je s 2858 obolelih na 69. Konano su velika otkria u nauci omoguila Norvekoj da iskoreni gubu. Mnoge su zemlje poele izvravati Boju zapovest. Sve dok na njemu bude bolest... neka stanuje nasamo: neka mu je stan izvan tabora (Levitski. zk. 13:46). Ubrzo je veliki deo sveta bio

Tajna stara 3500 godina

Oajniki eksperiment u Norvekoj

12

13

osloboen gube - bolesti koja je stoleima pustoila oveanstvo. Dr. Rosen pie:
Crkva je kao vodee naelo prihvatila pojam zarazne bolesti onako kako je opisan u Starom zavetu. Ta zamisao i njene praktine posledice s velikom su jasnoom iznete u Levitskom zakoniku... kada bi svetenik jednom dijagnostikovao gubu, takav bi pojedinac morao iveti u zatienom karantinu, odvojen od zajednice. Sledei propise objavljene u Levitskom zakoniku, Crkva je preuzela zadatak da se suoi s gubom... [i] postigla prvi veliki uspeh... u metodinom iskorenjivanju bolesti.9

TREE POGLAVLJE

Iskusili su Boje obeanje: Bude li dobro sluao glas Gospoda Boga svoga..., nijedne bolesti... na vas neu pustiti.

Trudovi ljubavi
Ja imam pravo i tako e ostati sve dok ovekova ena bude i dalje raala decu. Ignaz Semmelvveis

Zamislite da imate vremenski stroj kojim moete putovati bilo gde i bilo kada. Jednoga dana udesite vreme na maj 1847. godine, odredite je Be u Austriji. Glavni grad Habsburkoga carstva. U Beu su delovali Mocart, Mahler, Betoven i Brams. Be je vrlo savremen grad devetnaestog stolea, vodee svetsko medicinsko sredite. Kad ulazite u podruje Opte bolnice u Beu, jutarnja se magla die u velikom dvoritu. Provlai se uzdu i popreko uz lehe pune azaleja. Neki mladi ovek, odeven u crno odelo s cilindrom na glavi, kree prema ulazu. Hodajui, mrmlja, oito uznemiren. Sledite ga kroz ulazna vrata bolnike zgrade. Trgnete se; odeljenje smrdi po crkotini. Sestre jure amo-tamo hodnicima.

14

15

Prigueno stenjanje, kaalj i jecaji isprekidani su povremenim vritanjem od bola. Zali ste za ugao i uli u mrtvanicu. S druge strane obdukcijskog stola stoji pet studenata medicine zasukanih rukava. Na stolu je mrtvo telo mlade ene. Va poznank obuzet mislima je porodniar dr. Ignaz Semmehveis. Vea svoj ogrta i cilindar. Zasue rukave i pita: Koliko je mladih ena noas umrlo? Jedan od studenata odgovara: Tri, Dozefina Frankl, Mari... U oku mu opaate suzu dok staist navodi imena. Dr. Semmehveis trese glavom: Prijem na odeljenje, poroaj, smrt. Zar je to na moto? Jedna od est ena koje lee na krevetu u raaonici zavri leei na ovom obdukcijskom stolu. Ne mogu to prihvatiti. ene umiru, a pojma nemamo zato. Zato? Zato? Studenti uznemireno pogledavaju jedan drugoga. Oito nemaju pojma zbog ega toliko ena umire. Okreu se svom poslu. Studenti vre obdukcije golim rukama, jednu za drugom, ak i bez pauze za pranje ruku. Telima je zajedniko jedno - gnoj: trbuna upljina puna gnoja, grudni koevi puni gnoja, ak i one upljine pune gnoja. Dijagnoza je ista za sve: Babinja groznica... babinja groznica... babinja groznica.1 Nakon obdukcije studenti samo isperu svoje krvave ruke u vodi, obriu ih pekirom i odlaze na poroajno odeljenje na jutarnju vizitu. Ruke i odea jo im smrde na trulo meso. Na odeljenju mnoge ene ekaju da poroaj zapone; nekoliko njih jaue od poroajnih bolova; jedna se trese u groznici koja je razdire; jedna dae svojim poslednjim dahom; jednoj je zloslutna plahta prevuena preko glave. Studenti idu od kreveta do kreveta, postavljaju pitanja i obavljaju vaginalni pregled. Dr. Semmehveis nadzire njihove nalaze i istie nekoliko teorema.

Najednom shvatite oitu stvarnost. Ruke su im bile u gnoju, krvi i na mrtvim telima. A sada su rukama u trudnoj eni, jednoj za drugom. Niko jo nije oprao ruke. ta to oni misle? Ovo je uobiajeno u bolnicama u Evropi. Niko jo nije ni pomislio na postojanje bakterija, a kamoli ih video. Naunici obino pripisuju krivicu za epidemiju nejasnim atmosferskim uslovima ili kosmiko-zemaljskom uticaju. Sve e se to u jednome trenutku promeniti. Iznenada Semmehveis prekida vizitu. Nareuje staistima da operu ruke. Staisti se nervozno smeju mislei isprva da je to ala. Ali dr. Semmehveis nije ba aljivac. Govori ozbiljno jako ozbiljno. Neko pronalazi umivaonik i Semmehveis gleda kako se svaki pere u jako hlorisanoj vodi. Onjui im ruke kako bi bio siguran da je miris trulei nestao. Tada objavljuje svoju teoriju. Sumnja da uzrok babinje groznice moe biti na njihovim rukama. Moda njihove ruke prenose babinju groznicu s mrtvih ena na ive. Moda takozvano savremeno medicinsko staranje zapravo ubija ene. Vama to izgleda vrlo oitim; ne treba vam dr. med. ispred imena da biste znali da treba oprati ruke nakon obavljanja obdukcije. Ali setite se, niko ne sumnja da se bolesti mogu prenositi s jedne osobe na drugu.2 Semmehveis zatim daje studentima dokaz za svoju teoriju: Verovatnije je da e ene koje su imale vie unutarnjih pregleda umreti od babinje groznice. Nedavno je njegov prijatelj dr. Jakob Kolletschka iznenada umro od trovanja krvi od zagnojene posekotine na prstu koju je zadobio obducirajui enu koju je ubila babinja groznica. Pri njegovoj obdukciji nalo se gnoja u trbuhu, gnoja u grudnom kou i gnojnih depova u koi. Da je on bio mlada majka, dijagnoza bi mu bila babinja groznica. Sigurno je to dobio od tela preminule porodilje.

16

17

 Ako lekar poraa dete, postotak smrtnosti je 18%. Ako babica prisustvuje poroaju, postotak smrtnosti je samo 3%. Lekari obavljaju obdukcije; babice ne. Moda je razlika u obdukcijama. Moda lekari nose smrtonosnu supstancu od mrtvih tela ivim enama. Izgleda da sve upuuje na isti zakljuak. Prljavtina s ruku lekara ubija ene. Skeptian student podsea ga na njegovu poslednju teoriju. Svetenik zvonei ulazi na odeljenje da odslui poslednji obred u bilo koje doba noi. Semmelweis je posumnjao da to morbidno kretanje nasmrt plai ene. Zato je naterao svetenika da tiho ulazi na poslednja vrata. Ali stopa smrtnosti i dalje je vrlo visoka. Zato bi s pranjem njihovih ruku bilo drukije? Drugi se student prisea Semmelvveisove zamisli da bi okretanje ena na bok moglo sniziti stopu smrtnosti. Izvodili su poroaje na enama koje su leale na boku, ali to nije imalo uinka na babinju groznicu. Znamo ta ne pomae, kae Semmehveis. Moramo pronai ono to e pomoi. Operimo se i ekajmo. Videemo ta e se dogoditi. Istorijske nam knjige kau ta se zatim dogodilo. Babinja groznica doslovce je nestala s odeljenja. U samo tri meseca postotak smrtnosti pao je s 18% na 1%. Njegovi su rezultati objavljeni u medicinskom asopisu, ali je to jedva bilo zapaeno. Svi su se smejali lekaru koji je mislio da pranje ruku moe biti jednako vano kao sredstva za ienje stolica i provetravanje soba.

cine - odvajanja mrtvih tela od zdravih ljudi. Ali ta zamisao nije potekla od Semmehveisa. Tri hiljade godina ranije Bog je rekao Mojsiju: Ko se dotakne mrtvog ljudskog tela neka je neist 3 sedam dana (Brojevi 19:11). Proglaeni neistima morali su se temeljno oprati pre nego to su se smeli vratiti u zajednicu. ta je znailo biti neist? Znailo je da ste morali, ako ste dotakli mrtvo telo, napustiti svoj dom, posao, te provesti celu sedmicu sami u okolnoj pustinji (Brojevi 5:2-3). Drevni su Hebreji poto-poto izbegavali biti neistima. Nisu se doticali mrtvoga tela, a klice koje uzrokuju bolesti nestajale bi zajedno s telom. Koliko je to bilo suprotno obiajima Egipta gde je Mojsije proveo etrdeset godina ivota! Od mrtvih tela Egipani su pravili mumije. Evo opisa toga postupka iz prirunika. Imajte na umu da su sve ovo inili golim rukama.
Postupak mumifikacije sastojao se od vaenja mozga kroz nos; odstranjivanja plua i trbunih organa... kroz useeni prorez sa strane; stavljanja tela u [sredstvo za konzerviranje]; i konano omotavanja tela s mnogo slojeva zavoja... unutranji su organi katkad balzamovani odvojeno i stavljani u etiri... posude.4

Operi se i ekaj

Povratak Svetom pismu

Semmelweis je doao do najvanijeg otkria u istoriji medi-

Tokom balzamovanja mnogi su stavljali ruke u telo. Klice koje su ubile telo prekrile bi im ruke. Tada bi oni izali meu narod, pa bi smrtonosne klice irili po trnici, meu prijateljima, ak i u porodici. Nije udo to su Egipane zahvatale mnoge epidemije. Jo jednom je Mojsije potpuno zanemario svoj egipatski odgoj. Zabranom doticanja mrtvih dokrajio je postupak balzamovanja. Umesto da iri klice na ive ljude, mrtvo je telo svoje klice odnelo na dva metra pod zemlju. Semmehveis je imao pravo; pranje ruku posle doticanja mr-

18

19

tvaca spasilo je ivote. Biblija je otila malo dalje. Ali nedoticanje mrtvaca spasilo bi jo vie ivota. Koliko su, zapravo, bili napredni biblijski propisi? tavie, tokom ranih 1980-ih godina u gradskoj mrtvanici u Filadelfiji mnogo je radnika odbijalo nositi rukavice i jo uvek obavljalo obdukcije golim rukama. Na upit moje ene o tome, inilo se kao da se nimalo ne boje neke opake bolesti. Vratimo se dr. Semmehveisu. Jednoga dana su lekari i studenti pregledavali dvanaest ena. Jedanaest od njih dvanaest dobilo je babinju groznicu i umrlo. U Semmelweisovom budnom mozgu rodila se jo jedna nova zamisao; moda lekarove ruke mogu preneti poroajnu groznicu s jedne ive ene na drugu ivu enu. Naredio je novi redovni postupak. Lekari moraju prati ruke nakon svakoga unutarnjeg ginekolokog pregleda enabez izuzetka. Ako je ranije izgledao ludo, sada je postao poludeli dr. istunac. Studenti su se estoko bunili. Pranje, pranje, pranje... Kakva gnjavaa... Ruke su mi ispucane... Smrde na hlor... Uprkos njihovom protivljenju stopa se smrtnosti jo vie smanjila. ak se i otac elijske patologije dr. Rudolf Virchow izrugivao Semmehveisu. Medicinski se fakultet drao svojih pogrenih teorija o uzrocima babinje groznice: probavna zaepljenost, kasno dojenje, napadi panike ili lo vazduh. Njegove kolege su i dalje podsticali: Kako moe neto tako jednostavno kao to je pranje ruku spreiti neto tako ozbiljno kao to je babinja groznica? Kada je pokuavao odbraniti pranje ruku, jednostavno bi ga ismejali. Njegov se ef nepokolebljivo drao teorije loeg vazduha pa je smatrao da ga Semmebveis ne potuje. Ocrnio je Semmeb-

Osramoeno otkrie

veisa pred studentima i fakultetom, ponizio ga i naposletku otpustio. Njegov je naslednik izbacio umivaonike; stopa smrtnosti uasno se poveala. Ponovno su krici umiruih ena punili poroajno odeljenje. Jesu li se njegove kolege tada uverile? Ni u kom sluaju! Ponos i predrasude zaslepili su ih pred dokazima. Osam meseci dr. Semmelweis se muio da nae drugi posao. Ali dr. Nastrani istunac bio je obeleen. Konano mu je bolnica ponudila poloaj u nastavi, ali mu je zabranila kontakt s bolesnicima. Semmelweisova najvea radost bilo je poraanje zdrave dece. On je bio lekar. Morao je obavljati lekarski posao. okiran i potiten napustio je Be bez pozdrava ne javivi se ni nekolicini prijatelja. Putujui vie od 200 kilometara niz Dunav, otiao je kui u Budimpetu. Naao je posao u mesnoj bolnici gde su poroajnim odeljenjem odjekivali krici umiruih ena. Semmehveis je ponovno uveo umivaonike. I opet se smanjila etva jezovitog kosaa smrti. Semmelweis je bio ushien. Ponovio je svoje rezultate. Dokazao je teoriju. Sada e ga morati sluati. Ali opet su ponos i predrasude zaslepili njegove kolege. Neki su ak prolazili pokraj njega hodnicima bolnice ne pozdravljajui ga. Svoje je rezultate prikazao u knjizi od 543 stranice, ali je veina njegovih zavidnih kolega nije ni proitala. Hiljade su ivota mogle biti spaene, ali vrste strukture nisu sluale. to je on vie irio svoju teoriju, vie su je izrugivali. Dr. Karl Braun, koji je nekad radio sa Semmehveisom, optuio je tu teoriju u svome poznatom Udbeniku porodnitva: U Nemakoj, Francuskoj i Engleskoj ova je hipoteza o kadaverinoj infekciji do sada gotovo jednoglasno osuena.5 Razoaran i ljut, Semmehveis se vie nije mogao suzdrati u svome besu. Istina nije bila demokratina. Veina se jednako tako mogla usaglasiti s pogrekom kao istinom pogotovo kada

20

21

je odbila sagledati istinu. Semmehveis je javno prokazao lekara koji se nije sloio s njim: Vae uenje... zasniva se na mrtvim telima novih majki usmrenih neznanjem. Pred Bogom i svetom proglaavam vas ubicom, a istorija babinje groznice... pronee vae ime kao Nerona lekarstva. Samrtni krici mladih majki toliko su opsedali i optereivali osetljivu narav dr. Semmebveisa da mu se konano pomutio razum. Porodica ga je smestila u duevnu bolnicu. Tamo je u dobi od etrdeset sedam godina dobio trovanje krvi i umro, ironino, od iste bolesti koju se toliko trudio spreiti. Njegov ivotni trud ljubavi mogao je spasiti milione. Otkrie ga je trebalo uiniti slavnim. Umesto toga umro je poremeenog uma, nepoznat i nepriznat. Znao je da e jednoga dana nauka spoznati i iskoristiti njegovo vano otkrie. Napisao je: Uverenje da e to vreme neminovno doi, pre ili posle nakon mene, ipak e mi ublaiti smrtni as.6 Stoleima pre dr. Semmehveisa Bog je svakoj buduoj majci objavio doba neistoe koje traje nedelju dana (Levitski zk. 12). Nikome nije bilo doputeno da je dotie. Svako ko bi je sluajno dotakao morao se okupati, oprati odeu i odvojiti se do zalaska Sunca. Ova je stroga izolacija uvala majke da ne dobiju babinju groznicu. Neke su feministkinje dale na znanje da ova izolacija majki koje su nedavno rodile odraava nizak poloaj ena u drutvu u kojem prevladavaju mukarci. Moda to nema nikakve veze s niskim poloajem ena. Moda je to dolo s Bojom uzvienom procenom majki i majinstva. Bez ometanja, nova je majka bila ostavljena nasamo kako bi tu prvu sedmicu posvetila svojem novoroenom detetu. Psiholozi tek poinju razumevati vanu svezu majke i deteta. I de-

tetu i majci treba snana meusobna emotivna povezanost, a detetovih prvih nekoliko dana kljuno je za stvaranje te veze. Danas mnogi lekari novoj majci preporuuju slino razdoblje mirovanja kako bi se vezala uz svoje dete. Semmehveis je, to se tie pranja ruku, dakako imao pravo. Mrtvi ljudi nose klice koje uzrokuju bolesti, a raznose se rukama ivih osoba. Operi ruke i unitio si klice. Klice su posvuda. Ista klica koja ivi na dnu septike jame ivi i na prozorskoj dasci, na stolicama, ak i u vazduhu. Dakako, u malom broju nisu one ne znam ta; no u toplim, vlanim podrujima kao to su nae ruke, klice se mnoe u milionima. tavie, u savremenim amerikim bolnicama vie od dva miliona bolesnika zarazi se tokom bolnikog leenja. Golema se veina klica prenosi rukama medicinskoga osoblja koje temeljno ne pere ruke. Kakve li tragedije koja se mogla izbei! Pogledajte ta pie u savremenom medicinskom udbeniku: Rutinsko pranje ruku treba sprovesti pre, za vreme i nakon dodira s bolesnicima. To je najvanije u suzbijanju infekcije. Nita se nije promenilo od Semmehveisovih dana. Semmehveisova je metoda spreila mnoge smrti, ali nijedna savremena bolnica ne bi dopustila pranje u zajednikoj posudi stajae vode. Centar za kontrolu bolesti (CDC) istakao je primerenu metodu pranja ruku: Ruke treba estoko nasapunati i trljati ih 15 sekundi pod umerenim mlazom vode... Nema dobre zamene za rutinsko pranje ruku sapunom i tekuom vodom.7 Uporedimo savremeno pranje ruku s biblijskom metodom u Knjizi Brojeva u 19. poglavlju: Tekua voda: da se isperu klice. Biblijska metoda: voda se polivala s granicom izopa.

Peri se ili se uvaj

Vreme kada se stvara sveza

22

23

 Vreme: toliko da se osigura temeljno pranje. Biblijska metoda: pranje se ponavljalo sedam dana. Izmeu pranja, suenje na suncu ubijalo je klice. Antiseptiki sapun: da ubije klice. Biblijska metoda: izop sadrava antiseptini timol,8 delotvorni sastojak u antiseptiku listerinu. Snano trljanje: da se uklone klice iz pukotina na koi. Biblijska metoda: Sapun je sadravao cedrovo ulje, nadraljivo za kou da bi se podstaklo temeljno trljanje. Sapun je takoe sadravao vunena vlakna koja su ga inila jednako vrednim sapunu Lava. Kada je sapun na rukama, mora se dobro trljati da se ukloni. Stoleima pre Semmehveisa Bog je ve potanko odredio najuinkovitiju metodu pranja. Savremena je nauka u spreavanju irenja bolesti tek ponovno otkrila biblijsku metodu. Mogli smo samo poeleti da je ljudski rod otkrio pranje ruku mnogo ranije. Veim delom devetnaestog stolea lekari su se vrlo olako pripremali za hirurki zahvat, a ni pacijente nisu dovoljno pripremali. Bolesnika bi uveli, svukli ga i poloili na operacioni sto. Hirurg bi skinuo kaput, zasukao rukave, dohvatio svoju crnu torbu, izvukao nekoliko instrumenata i poeo operisati. Ako je hirurg eleo da mu studenti neto pregledaju, oni bi pristupili i svojim rukama punim klica uli u otvor u rane. Veliki je hirurki zahvat obino znaio smrt. Glasoviti hirurg dr. Rozvel Park prenosi svoje iskustvo:
Kada sam svoj posao zapoeo 1876. godine [dvadeset devet godina nakon Semmebveisova otkria] kao bolniki staista u jednoj od najveih bolnica u ovoj zemlji..., tokom moje prve zime... s jednim ili dva izuzetka, svaki je operisani bolesnik... umro od trovanja krvi.9

Mnoge su takve smrti hirurzi mogli spreiti jednostavnim pranjem ruku. Zapravo, za vreme Drugog svetskog rata nekim je bolnicama ponestalo gumenih rukavica pa su onda hirurzi temeljno prali ruke i operisali golim rukama. Bili su iznenaeni kada su ustanovili da se broj infekcija nije povisio. Danas nijedan lekar ne bi smeo pregledavati bolesnika, a da nije najpre istrljao ruke antiseptinim sapunom. Pa ipak, propust da se ruke temeljno operu jo uvek uzrokuje mnoge infekcije. Pre nekoliko godina na dejem odeljenju u Bostonskoj gradskoj bolnici dolo je do bakterijske infekcije. Za to se vreme jedanaestero novoroenadi zarazilo, a etvoro je umrlo. Lekari su tragali za uzrokom i ubrzo ga nali: neoprane ruke jedne jedine medicinske sestre.10 ak i danas lekari otkrivaju - uz golemu cenu - potrebu za antiseptinim pranjem: naelo koje je Bog dao Mojsiju pre 3500 godina. Semmebveis se i sam verovatno ne bi iznenadio to je Biblija davno pretekla njegova otkria, jer je jednom zapisao: Iz svega to ivi... izbija svemo boanskoga.

Sapunaj pa ivi

Hirurki zahvat - smrtna presuda

24

25

Epidemija je besnela u Evropi. Engleska je uasnuta ekala. Parlament se obratio Edvinu edviku, jedinom koji ih je mogao odbraniti od nevidljive invazije. edvik je poslednjih etrnaest godina proveo u Ministarstvu zdravstva prouavajui bolesti u Engleskoj. Njegovi su rezultati zaprepastili naciju. Otkrio je da bogata moe oekivati da e iveti etrdeset tri godine, a prosek ivota siromanog Engleza bio je samo dvadeset dve godine. Odakle tako velika razlika? edvik je tvrdio da siromani umiru zbog nedovoljnih zdravstvenih mera. Tokom samo jedne godine neki je medicinski slubenik zabeleio ezdeset tri rtve epidemije u jednom dvoritu s dvanaest kua. Izvestio je: Celo sam dvorite naao preplavljeno tekuom prljavtinom...[koja je nadirala] iz dve septike jame, jedna do druge, iji sadraj nije imao gde oticati... [jer su] ispod nivoa ulice i nemaju odvoda... Groznica je tamo u vie navrata izbijala. Kua najblia [septikoj jami] bila je [naputena] gotovo tri godine zbog toga to je prljava tenost nadirala kroz pod pa stanari susednih kua nisu mogli jesti, a da pre toga ne zatvore vrata i prozore.1 Ispod ulica protezali su se veliki kanalizacioni tuneli. Voda je moda i tekla po njihovom ravnom dnu, ali ih je retko ispirala. Zapravo, kanalizacija nije bila nita ve hrpa podzemnog izmeta. Svakih pet do deset godina radnici bi raskopali ulice i otvarali kanale. Sputali bi se u njih te izvlaili kante krutog kanalizacionog blata na ulicu. Kola su taj otpad odvozila na seoska imanja kao ubrivo. Zatim je urod s polja, zaraen ljudskim izmetom, ponovno dovoen u grad u hrani. Teko bi bilo smisliti bolji sistem za irenje bolesti.

Borac za zdravstvene reforme

ETVRTO POGLAVLJE

Sprovesti ili ne sprovesti kanalizaciju

Tvrdnja: O, London to je mesto fino, I jako poznat grad, Ulice mu poploane zlatom, Pun devojaka krasnih sad. Dord Koleman Mlai, 1797. Protivtvrdnja: London, ta velika neoiena jama... Ser Artur Konan Dojl, 1887.

Godine 1847. dok se Semmehveis bavio svojim velikim otkriem, opasna je vojska zapretila Engleskoj. Krenuvi iz Avganistana, ve je plovila rekama Evrope i ubijala na hiljade ljudi u svim gradovima. Te su vojne jedinice bile trilioni klica kolere. Napadale su poput eksplozije. Unutar nekoliko sati ispraznile bi iz oveka do 4 litra prolivaste riine vode - naglo dehidrirale rtvu do ruba smrti. Bolesnici su izgledali uasno - plavi, bez pulsa, previjajui se od bolnih greva. Vie od pola bi ih umrlo.

Nevidljiva invazija

26

27

Pismo s pedeset etiri potpisa oglasilo je loe stanje hiljade ljudi:

Uredniku [londonskoga] asopisa Tajms. Gospodine, Smemo li moliti i utei se Vaoj zatiti i moi... ivimo u blatu od izmeta i prljavtini. Nemamo nikakvih [poljskih] klozeta, ni kanti za smee [kontejnera], odvodnih kanala, [tekue] vode... i nikakve kanalizacije u celom podruju. Kanalizaciona firma... sve veliki, bogati i moni ljudi, ne uzima u obzir nae albe. Smrad je iz odvodnog jarka odvratan. Svi patimo a mnogi su bolesni pa ako kolera doe, neka nam se Bog smiluje. Neka su gospoda dolazila jue, a mi mislili da su to predstavnici kanalizacione firme, ali su se oni alili na muninu i smrad... Bili su vrlo iznenaeni videvi podrum na broju 12... gde dete umire od groznice i nisu verovali da tu spava ezdeset ljudi svake noi. U tom istom podrumu nema mesta ni da se maka okrene. Molimo vas, gospodine, doite i pogledajte to, jer ivimo kao svinje, a nije poteno da se s nama tako postupa...2

narataja na narataj. edvik je problem otkrio, ali je i pronaao reenje. Pokazao je da svaka kua moe dobiti tekuu vodu, toalet na ispiranje, kanalizaciju koja otie i odvoz smea - sve to za manje od jednog penija na dan. Ismejao je tvrdnju da je dobrotvornost ono najbolje to se moe uiniti - podeliti nekoliko sendvia, deka i novia. Novac se troio na takozvanu dobrotvornost. Kakve koristi od sendvia ima ezdesetero ljudi, naguranih u prljavom podrumu bez prozora, koji se valjaju u ljudskom izmetu? Trebala im je kanalizacija, a ne sendvii. Pretea kriza kolere prodrmala je bogate iz njihove samozadovoljne samopravednosti. Ostale epidemijske bolesti pogaale su preteno siromane, ali kolera se uspinjala drutvenom lestvicom. I bogati i siromani umirali su na hiljade. Neki je bankar mogao ujutro otii na posao zdrav, a iste veeri vratiti se u mrtvakom kovegu. Vlast je zahvatila panika. Zanemarili su edvikove opomene. Kako na vreme sve temeljno oistiti da bi se izbegle optube za ovaj smrtonosni talas? Tajms pie o jednom takvom gradu:
Ostaci [otpad] stanovnitva od osam hiljada ljudi lee po ulicama i alejama na najodvratniji nain. Jedino to podsea na odvod jeste jarak koji okruuje grad, pun crne supstance koja ne otie, a stvara poslednje spremite za sve crkoline koje su prevelike ili preodvratne da bi propadale na ulicama.3

Kolera stie!

Bogati su se zaprepastili uvi za takvu prljavtinu koju nikada nisu videli jer su se klonili takvog susedstva. iveli su u kuama s tekuom vodom, toaletima i odvozom smea. edvikovi novinski lanci prisilili su ih da se suoe s bedom na drugoj strani Londona. Pa ipak su bogati tvrdili da bolest siromanih proizlazi iz dobrovoljnog nemara: zaputanja higijene, uivanja alkohola, izbegavanja lekara i zbog zbijenog prostora stanovanja. edvik se s time nije slagao. ta je bilo dobrovoljno u ivljenju, radu i spavanju u vlastitom otpadu? Kanalizacioni ih je otpad stalno drao bolesnima. Neprestano bolesni, umirali su mladi. Umirui mladi, ostavljali su siroad. Zatvoreni krug siromatva, kanalizacionog otpada, bolesti i smrti nastavljao se s

Lekari su imali sredstava za leenje od A do : alkohol, putanje krvi, ugalj, pijenje vode, polivanje hladnom vodom, smokve, rajski plin, vrui aj i tako dalje. Mnotvo ideja, ali edvik je pisao: Sve... se pokuavalo, ali uzalud.

28

29

im je kolera napala, mesni slubenici, koji su se oseali krivima, pokuali su je prikriti. Ali do septembra 1848. godine svaki je grad znao da je pod opsadom. Kolera se najpre uvukla u najsiromanije etvrti gde je narataj za naratajem nasleivao prljavtinu i epidemije. U poreenju s epidemijom godine 1832. prva je rtva u Leithu ivela u istoj kui; u Bermondsevu odmah pokraj otvorene kanalizacije; u Polokawsu prva je rtva umrla u istom krevetu. Nita se nije promenilo. Zbog zanemarivanja edvikovog reenja s kanalizacijom hiljade su bile osuene na smrt. lanovi Parlamenta pobegli su na svoja seoska imanja. edvik je iskusio opasnost, dvaput je preleao koleru, a ipak je ostao u Londonu da se bori. Radio je dan i no da pronae i ispere kanale i septike jame. Nadao se da e uklanjanje gradskog kanalizacionog otpada usporiti bes epidemije. Na nesreu London se jo uvek koristio rekom Temzom kao glavnim odvodom za kanalizaciju, ali je bila i glavni izvor pitke vode. Londonska je kanalizacija uticala u Temzu iznad izvora pitke vode. I tako je, ispirui kanale, edvik, dodue, istio grad, ali je isto tako ubacivao klice kolere u najgore mesto koje se moe zamisliti - u pitku vodu Londona. Prethodno tome edvik je pokuao preusmeriti kanalizacione cevi kako bi se oistila voda za pie, ali se Parlament ogluio na njegova upozorenja. Sada e njegovo privremeno gaenje vatre okrenuti plamen u suprotnom smeru i epidemiju jo pogorati. Londonska je epidemija besnela punu godinu dana. U proloj je epidemiji od kolere umrlo 16000 ljudi; ovaj put ih je umrlo vie od 72000.

Kriza

Veliki ovek ili velika pretnja

edvik je nainio dug popis protivnika. Filozofi Mnogi su drali da su siromani tek rtve sudbine. emu nastojati da se neto promeni? edviku nadreen lord Sevmor je rekao: Mora biti siromanih.5 edvik je prezreo ovu udobnu teoriju da su telesna slabost i beda bili... primerena nunost za iroko stanivnitvo.6 Ministarstvo socijalne zatite edvik je naao jedno sirotite s 1400 dece gde ih je 300 dobilo koleru, a 180 umrlo. Podrum je bio ustajala septika jama puna dejeg izmeta. Siroad je, bolesna i zdrava, spavala po troje ili etvoro u krevetu - zdrava deca leala su u prolivastom izmetu bolesne dece. edvik je odmah odvojio bolesne od zdravih. Zaposlio je pedesetoro ljudi da iz podruma izbace neist. Tajms je izvestio da je mnogo siroadi bilo pothranjeno, nadutih trbuha, prekriveno gnojnim krastama i mueno svrabom. edvik je javnosti izloio nemar Ministarstva socijalne zatite.7 Sada e se ti lenji birokrati okrenuti protiv edvika. Dravna blagajna Dok je kolera besnela, edviku je trebalo vie lekara za zbrinjavanje hiljade rtava. Zbog hitnosti je unajmio lekare ne ekajui odobrenje dravne blagajne. est meseci nakon to je epidemija popustila, dravna je blagajna konano odgovorila na njegov zahtev za novanom pomoi, time to ga je izgrdila zbog troenja fondova bez slubenog odobrenja. Zemljoposednici Zemljoposednici su se protivili edvikovom socijalizmu:

30

31

ta ima, pitali su, vlada s kanalizacijom?... Neka deluju snage trita... Ljudi e platiti za ono to ele... Ali koliko su dobro delovale snage trita? London Gazete izvestila je:
Bunar koji je snabdevao dvanaestak kua bio je okruen s etiri septike jame unutar poluprenika od deset metara. Voda je zbog prodiranja izmeta bila gusta kao supa, a vlasnikov je slubenik bio obavezan crpsti ju jedan sat dok se ne bi dovoljno razbistrila za upotrebu. Od osamdeset pet stanara kua, dvadeset dvoje se nije koristilo tim bunarom i svi su se spasili, dok je etrdeset estoro od preostalih ezdeset troje dobilo teki proliv zbog kolere.8

Parlament lanove Parlamenta birali su samo zemljoposednici pa su bili vrlo gnevni to su dobili po nosu zbog kanalizacije i sirotinje koja ne glasa. ak je i spominjanje edvikovog imena u Parlamentu jednom izazvalo snanu provalu besa. Uvodni lanak u Tajmsu besneo je zbog nerazumne mrnje na edvika: Engleski bi narod radije preuzeo rizik kolere nego da bude silom nateran u zdravlje.9 edvik je bio svestan da se svi veliki reformatori suoavaju s velikim otporom. Ali ga je duboko povredila spoznaja da je samo nekoliko njih tako malo voljeno, a toliko omraeno.10 edvik se nije lako predavao. Epidemija je prola pa je eleo spreiti sledeu. Umesto smrdljivih tunela od metar i dvadeset u preniku, otkrio je da ak cevi od deset centimetara mogu odvoditi kanalizacioni otpad od vie hiljada ljudi. ak su se i inenjeri rugali tako smenim idejama o dve litre u jednu. Ali ako danas pogledate u svoj podrum, moete Edvinu edviku

Dobro javno zdravstvo

zahvaliti na odvodu prenika deset centimetara (ili manjeg) u svojoj kui. Pregledao je celi London da uspostavi kanalizacioni sistem koji bi uinkovito odvodio otpad iz celoga grada, zadravajui ga da ne doe u kontakt s pitkom vodom. Sadanji sistem za otpadne vode bio je poput lavirinta, neplanirani tuneli. Neki su zavravali slepo, bez oticanja. Kad su radnici pronali i otvorili jedan golemi kanal, neki je mesni kanalizacioni slubenik uzviknuo: Sve je to tako tajnovito! Nakon godinu dana, koliko mu je trebalo za dovrenje istraivanja Londona, edvik je poeo postavljati potpuno nov kanalizacioni sistem. S 1853. godinom cevi od deset centimetara odvodile su otpad iz vie od 27000 londonskih kua. Gradovi po celoj Engleskoj postavljali su edvikove cevi. U gradovima koji su primenjivali edvikove sisteme stopa smrtnosti se smanjila na polovinu. Da je bio potpuno sproveden, taj bi sistem u Engleskoj spasio 150.000 ivota svake godine. Oekivani prosek ivotnog veka popeo bi se s 29 na 48 godina. To se nije ticalo bogatih i monih. Dnevnik Morning Chronicle objavio je da edvik iz trunke prljavtine pravi hrpu gnoja. Reenje je bilo jednostavno. Iskopati samo septiku jamu za svaku kuu i ukopati nove odvode ispod ulica. Kome treba birokrata da narodu Engleske govori... kako svako mora nainiti svoje odvode i [toalete]?12 A upravo je to trebalo Engleskoj. Ali edvik je bio ovek ispred svog vremena. edvikov kolega lord Eli ali se u svom dnevniku: Duboko alim to e se nae brige i napori odbaciti, a nama rei da nismo radili nita, pokuali nita, zamislili nita, eleli nita.13 Devedeset osam godina kasnije edvikov prvi biograf pie: Malo je ljudi toliko uinilo za svoje sunarodnike... a zauzvrat primilo tako malo zahvalnosti.14

32

33

ak i bez edvikovih novotarija, Evropa je mogla spreiti milione smrti sledei upute napisane pre hiljada godina. Jednom jedinom reenicom Biblija je pokazala put za spreavanje smrtonosnih epidemija tifusa, kolere i dizenterije:
Imaj izvan tabora mesto gde e ii van. Sa svojom opremom nosi i lopaticu: njome e, kad ide van, iskopati rupu i posle zatrpati svoju neist. Ponovljeni zakon 23:13-14

Prastaro reenje

PETO POGLAVLJE

Da se ovaj propis sprovodio kako je napisano, mogao je spasiti vie ivota od bilo kojeg ikada pronaenog leka. Uporedite taj propis s reenicom iz savremenog vodia za logorovanje Osnovna ponaanja na logorovanju. Prosudite sami. Bi li pisac Biblije mogao podneti tubu za povredu patenta?
Odmaknite se barem 100 metara od vode, puteva i ulogorite se negde izvan utrtih staza, pa iskopajte rupu duboku barem 10 centimetara. Za kopanje koristite svoju petu, tap, kamen - ili plastinu lopaticu koju ja nosim za tu svrhu... i konano, zatrpajte tu rupu.15

Mesto za groblje
I tako iz sata u sat bez prestanka sazremo. A onda, iz sata u sat, trulimo i trulimo. I od toga nastaje pria. ekspir

Istoriar medicine pie da su biblijske upute uinkovite [mere] koje pokazuju napredne ideje u zdravstvu.16 U nedostatku savremenog kanalizacionog sistema ovo je moda najbolja metoda za uklanjanje ljudskog izmeta. Biblijska je metoda postigla najvaniji oblik javnog zdravstva - odvajanje ljudskog izmeta od ljudi. Brina higijena, kako iznosi jedan savremeni udbenik, jo uvek prua jedinu sigurnu zatitu protiv kolere.17 Danas razumemo zato je Bog obeao: Sluaj [ove upute]... nikakvih bolesti [tj. tifusa, kolere, dizenterije] na vas neu putati.

Ako su zdravstvene mere za ive graane Londona bile sablanjive, postupak s mrtvacima bez sumnje izaziva gnuanje. Pokop bi stajao koliko i zarada od dvadeset sedmica pa se tako porodica morala boriti deset ili vie dana da namakne potrebna sredstva za ukop. Za to se vreme telo raspadalo u njihovom domu. Dom za veinu porodica bila je jedna jedina prostorija. edvik je zabeleio: [Jedna prostorija] im je spavaonica, kuhinja, perionica, dnevna soba, trpezarija, a... esto i... njihova trgovina. U toj se jednoj sobi raaju, ive, spavaju i umiru.1 Tako bi, kada je roak umro, cela porodica danima ivela u smradu raspadajueg tela. Jedan je preduzetnik zabeleio kako su porodice drale tela:

34

35

...ak i nakon to su iscedili iz mrtvakog kovega tenost koja je nastala zbog raspadanja tela, sve dok se nisu videli crvi kako puze po podu... jo uvek bi iz kovega curio sadraj po ramenima nosaa koji su odnosili koveg.2

Time se mrtvaki pokrov definitivno spustio na nosae mrtvaca. Ako je ovek umro od tifusa, vai koje prenose tifus napustile bi hladno telo da bi se smestile na toplim telima u prostoriji. etvoro dece i mu mogli su se ubrzo pridruiti rtvi tifusa u grobu. Kada bi telo konano stiglo na groblje, prilike nisu bile nita bolje. Jedan je grob mogao prihvatiti tela osmoro odraslih i dvadesetoro do tridesetoro dece - celu gomilu u raspadu pokrivenu tankim slojem zemlje. Kada u grob vie nita ne bi stalo, radnici bi napravili vie mesta time to su sakatili tela sekirom. Mnoga su tela bila ekshumirana, usitnjena i prodana seljacima kao ubrivo. Jedan je svetenik opisao grobno zemljite kao zasieno i zacrnjeno ljudskim ostacima i delovima mrtvaca... Pljusak vode uje se iz grobova dok se kovezi sputaju, to jezom podilazi svakog oaloenog.3 S dve stotine groblja londonski je vazduh bio natopljen smradom trulog ljudskog mesa. Je li bilo zdravo udisati taj svakodnevni smrad Londona? Bez posebnog prihoda, radei esnaest sati na dan, edvik je smislio opsean plan da se s tim problemom uhvati u kotac. Parlament mora zabraniti sva ukopavanja unutar gradskih okruga. Groblja oko crkvi moraju se zasejati travom i biti parkovi u toj okolini. Polja izvan Londona treba pretvoriti u velika

Reenje za groblje

groblja s izgraenim kapelicama i lepom okolinom. Tela se vie nee drati u kuama; radnici e ih brzo prevoziti u mrtvanice. Tamo bi trebalo biti smetena tri dana dok ih pogrebnim amcem Temzom ne odvezu do groblja. Od 24 miliona funti uteenih u bankama, Englezi su odredili glavnicu od gotovo 30% samo za pogrebe. edvik je procenio da se u Londonu gotovo jedan milion funti godinje baca u grob.4 Njegov bi plan prepolovio trokove ukopa. Ta bi uteda stvorila trenutni izvor sredstava za siromane. edvikove su ideje uznemirile mnoge pogrebne prevoznike. Jedne su novine edvikov izvetaj smatrale toliko odvratnim da su odbile objaviti njegove rezultate. Ljudi su edvika mrzeli jer nije stvarnost prikazao slatkoreivo. Ekonomisti su dokazivali da se vlada ne bi smela upletati u zakone ponude i potranje. Kako i gde se ljudi ele ukopati nije vladu bilo briga. edvik nije bio spasitelj. Bio je tiranin. Svetenici su se po upama uznemirili jer su smatrali da e izgubiti pogrebne takse - glavni izvor prihoda. Pogrebnici su se razbesneli. S kojim pravom moe vlada upravljati njihovom profesijom? U prolosti, bez ikakvog formalnog obrazovanja, pogrebnici su bili tek proslavljeni kopai grobova. Traei do neba visoke takse, oko 300 londonskih preduzetnika borilo se za oko 114 nedeljnih pogreba. Po edvikovom miljenju drutvo bi bez veine njih bolje prolazilo. Neki su mogli raditi u novim mrtvanicama i grobljima; ostatak je mogao nai posao na drugom mestu. Na kraju, edvikov plan nije uspeo, ali nije ni propao; jednostavno nije ni zapoeo. Godine 1854. edviku direktno nadreeni lord Sevmor zasitio se edvikovog delovanja. Sevmorovo pravilo za delovanje glasilo je:

edvika su najurili

36

37

Nikad ne deluj ako ne mora, a u protivnom uini to manje moe.5

Sevmor je u Parlamentu odrao estok govor. edvika je prikazao kao zlog uzurpatora koji povreuje prava ljudi da svoje roake ukopaju kako ele. Rekao je:
Sve bi uobiajene oseaje oveanstva trebalo ostaviti po strani, sve nene oseaje rodbinstva pogaziti, svu pristojnost aljenja, svu svetost alosti ukinuti, kako bi Ministarstvo zdravstva moglo dobiti svoja godinja primanja.6

ast.8 ak i danas istoriari jo meaju legendarnog edvika, dogmatinog vlastodrca, s istorijskim edvikom, prvim velikim genijem zdravstva. Decenijama su siromasi u Engleskoj neprestano prenosili bolesti s mrtvih na zdrave. Poput zlih duhova koji naputaju mrtva tela, smrtonosne su klice dolazile i kapale iz raspadnutih leeva i ulazile u ostatak porodice. Ako jo jednom odvrtimo biblijsku poruku, moemo uti kako Bog izdaje naredbe koje su mogle potedeti hiljade ivota. U Ponovljenom zakonu 21:23 Bog upuuje ljude da ne ostavljaju ni smaknutog zloinca nepokopana. ak ni ubice, obeene da ih svi vide, nisu smeli ostaviti da vise danima. Morali su ih zakopati istoga dana pre sumraka.9 Mnogo kasnije kad je Isus hodao zemljom, njegov je bliski prijatelj Lazar umro. Lazarovi roaci odmah su ga pokopali; nisu ni ekali da Isus doe. Kada je Isus napokon stigao, Marta se uasnula da e on moda otvoriti grob jer je kazala: Ve zaudara; jer je etiri dana u grobu (Jovan 11:39).10 Koliko je to razliit stav od onoga u Engleskoj u devetnaestom stoleu! Ustrajui na brzim ukopima, Bog nije gazio po nenim oseajima rodbinstva ni po pristojnosti aljenja. Ljudima je eleo dobro zdravlje. Pokopano pre zalaska Sunca mrtvo bi telo ponelo svoje klice sa sobom u grob; a ljudi bi doiveli obeanje: Nikakvih bolesti....

Pre sumraka

Suoeni s takvim pakosnim napadom ak su i edvikovi prijatelji zautali. Kad je edvik primio svoj poloaj u Ministarstvu zdravstva, zapisao je u dnevnik: Bie nevolja, strahovanja, prekora, zloupotrebe, nepopularnosti. Postau meta za privatne napade i javne medije... Boe, daj mi snage.7 Rei su mu bile proroanske. Godine 1854. zbog stresa je oboleo od groznice i probavnih smetnji. Uskoro se toak moi pokrenuo i zdrobio ga. Parlamentu je bilo dosta edvikovih zbunjujuih izvetaja pa su jednostavno raspustili Ministarstvo zdravstva, a edvika naterali u prevremenu penziju. Radio je dvadeset dve godine od deset do dvanaest sati na dan, a zasnovao je planove daleko ispred svojih savremenika. Danas je svaki savremeni grad sproveo svaku zamisao koju je smislio edvik. Tokom veine edvikovih trideset est godina prisilnog penzionisanja, ljudi su ga uglavnom optuivali. edvikizam je u devetnaestom stoleu bio ono to e -makartizam biti u dvadesetom. Samo nekoliko meseci pre edvikove smrti jedne su mu novine konano ipak dale malo dunog priznanja: Da je u bici pobio onoliko ljudi koliko je spasio zdravstvenim merama, imao bi na tuce konjanikih spomenika podignutih u njegovu

38

39

DRUGI DEO

TELESNO ZDRAVLJE

40

41

ESTO POGLAVLJE Vrag u boci

Tekui Lucifer Predaj mu svoju samokontrolu pa se smej. Predaj mu srce, pa plai. Uzima ti volju; a ti prosi. Uzima ti duu...

Moj telefon (S. I. McMillena) zazvonio je oko ponoi. Doktore, smesta doite ovamo! Dvoje je ljudi poginulo na putu broj 19. Drugo dvoje je u tekom stanju! Do mog dolaska ve se okupila gomila ljudi. Automobil je udario u potporni zid mosta zarivi volan u vozaeva prsa. Voza je oito bio mrtav. Mrtvo telo ene odletelo je deset metara u suvo korito potoka. Druga je ena leala jauui na zdrobljenom prednjem staklu u koje je udarila i proletela kroz njega. ovek, napola pri svesti, leao je stenjui u blatu. Razbijena boca viskija i otkopani sigurnosni pojasevi na seditima govorili su o besmislenoj tragediji. Svake godine u automobilima pogine gotovo toliko Amerikanaca koliko ih je umrlo u dvanaestogodinjem Vijetnamskom

avo na vozaevom seditu 43

42

ratu. Dve treine tih smrti uzrokuje alkohol.1 U sedamdesetim godinama dvadesetog stolea, nakon jo jedne rtve pijanog vozaa, lekar Hitne pomoi upitao je prisutnog policijskog slubenika zbog ega se ne uspostave blokade na putevima kako bi se uhapsili pijani vozai. Policajac je lekara pogledao kao da ovaj od njega trai da upuca kradljivce po trgovinama. To nikako ne bismo preduzeli, rekao je. Razoarani je lekar dalje pitao: A zato ne? To su ljudi; nisu meta za ubijanje po putevima. Dakako, ovaj sluaj nije pomogao, ali su uporna nastojanja MADD-a (Mothers Against Drunk Driving - Majke protiv vozaa pijanaca, op. ur.) i ostalih organizacija konano promenila stav javnosti. Na opijanje i vonju u pijanom stanju vie se ne gleda kao na jo jedan uobiajeni ameriki stil ivljenja. Vonja u pijanom stanju sada se tretira kao zloin protiv drutva i nae dece. Seam se noi kada su me (S. I. McMillena) pozvali u oblinju kuu. Dok sam otvarao vrata automobila, uo sam besan krik kako izvikuje prostote i uasnutu enu koja zapomae. Petoro uplaene dece bespomono je gledalo s prozora na spratu. Uao sam na prednja vrata i naao pijanog mua kako pritiska pitolj na elo svoje ene. Upozorio sam ga da e se, ako pritisne okida, suoiti sa smrtnom kaznom. Rekao sam mu da e mu deca odrasti kao siroad. ak sam mu napomenuo kako e i njegov vredni rad u drutvenoj zajednici svi zaboraviti. Napokon je odbacio enu u drugi kraj sobe i opsovao je: Da ne znam kako bih zbog ovoga mogao zasluiti veala, razneo bih ti mozak! Naalost ne poslua svaki pijanac glas razuma. Mnogi poine nasilan zloin: 53% ubistava, 57% silovanja, 47% razboj-

nitava i 60% ozleda.2 Oko 80% rtava samoubistava alkohol je oduzeo sposobnost zdravog rasuivanja.3 Kako je to udno! Slobodni graani s uivanjem uzimaju opojno sredstvo koje ih pretvara u nasilne zloince. Sam avo nije mogao smisliti opasniju spletku. Alkohol kodi svakom organu u telu i uzrokuje mnoge bolesti: Oteenja ivaca Alkohol tetno deluje na ivce. Jedan od pet alkoholiara oboleva od delimine paralize ili ima trajne bolove. Jedan se bolesnik alio da ne moe podii ruku dovoljno visoko da se obrije. Drugi se alio da mu je svaki korak bolan kao da mu se stotine eksera zabadaju u tabane. Oteenja jetara Alkohol nepovoljno deluje na jetru. Ona zbog ciroze otvrdne kao kamen. Krv jedva prolazi kroz njih. Jak povratni pritisak potiskuje tenost u noge i trbunu upljinu. Trbuh se nadima toliko da bolesnik ima tegobe s disanjem. Ta se tenost moe izvui kanilom, ali se za nekoliko sedmica ili dana tenost ponovno stvara. Uprkos savremenom leenju, tenost se sve bre nakuplja. Krv mimoilazi oteena jetra kroz druge vene ukljuujui one u jednjaku. Te se vene proiruju i mogu popucati. Povraajui goleme koliine svee krvi, alkoholiar esto nasmrt iskrvari. Oteenje srca Alkohol nepovoljno deluje na srce. Tokom godina srce se

Bolest opijanja

Sotonski alkohol

44

45

pretvara u veliku mlohavu vreu koja jedva deluje kao pumpa to sprovodi krv po telu. Noge i trbuh natiu od tenosti koja se tu skuplja. Srce bez upozorenja moe upasti u grevit poremeaj ritma, uzrokujui iznenadnu smrt. Oteenja mozga Alkohol i nedostatak vitamina nepovoljno deluju na mozak. Alkoholiar gubi pamenje pa izmilja fantastine prie kako bi popunio praznine u seanju. Ne moe pronai kljueve, pa mozak tu prazninu puni priom o lopovima koji ga potkradaju. Zaboravlja da je ostavio spoljna vrata otvorena pa izmilja da su sigurno neki strani ljudi uli u kuu. Zvui smeno, ali je tragino za najbliu rodbinu. Agonija odvikavanja Kao staista video sam (S. I. McMillen) oveka koji je patio od krize odvikavanja od alkohola kako na odeljenju dolazi na ruiastom slonu. Barem je mislio da na njemu jae. Drugi je vritao dok je mislio da ga rastre opor crvenih gorila. Na velikim odeljenjima nastala je toga dana prava ludnica dok su bolesnici vikali i skrivali se od zamiljenih ivotinja. Jednom sam video kako je bolesnik razbio prozor na dvadesetom spratu da pobegne od svoje halucinacije. Na sreu, bolniarka ga je uhvatila za ogrta i povukla natrag. Te smo bolesnike morali vezati za krevete i davati im visoke doze morfijuma. Meutim, mnogi od njih su i uz nae najbolje leenje umrli. U dananjim se bolnicama lekovima nadzire veina simptoma krize pri odvikavanju. U ivotu, meutim, mnogi alkoholiari nastavljaju piti samo da bi izbegli uas odvikavanja. Oteenja neroenih Kada se trudnica opija, njeno se neroeno dete takoe opija,

jer alkohol prelazi iz majke u plod. Jo neroeno dete moe postati alkoholiar dok se jo nalazi u majinoj utrobi. U poroaju takva dojenad prolaze kroz muke odvikavanja od alkohola tokom nekoliko dana u jedinici intenzivne nege za novoroenad. Deca koju raaju alkoholiarke sklona su umnoj zaostalosti, slaboj usklaenosti miinih pokreta i nenormalnim modanim talasima - fetalnom alkoholnom sindromu. ak i majke koje se povremeno opijaju rizikuju pobaaj, prerani poroaj i invalidno dete. ak i malo alkohola stvara takva oteenja, pa lekari upozoravaju majke neka ne piju nikakva alkoholna pia tokom trudnoe. Poremeaji seksualnosti Prema popularnom mitu alkohol pojaava seksualnu mo. Zapravo, alkoholiari imaju snien nivo testosterona, oteene seksualne funkcije i nagon. Prvi su oprobali Viagru. Vilijam ekspir je zapazio da pie podstie elju, ali onemoguuje izvoenje.4 Oglasi na televiziji, neonske reklame i drutvene zabave nastoje nas zaslepiti da ne vidimo razornu mo alkohola. Lekari, meutim, ne mogu sakriti stvarnost jer su rtve alkoholizma njihovi bolesnici. Jednog je dana etrdesetdvogodinji ovek s majkom doao u moju (David E. Stern) ordinaciju. Dordova je koa sijala svetloutom bojom. Posrtao je od stolice do leaja za pregled. Dord je doao da mu se olakaju jaki bolovi u trbuhu. iveo je s majkom koja je potvrdila da vie od etrnaest meseci nije pojeo ni zalogaja normalne hrane. Svakog bi dana popio vie od 3000 kalorija u pivu. To nije pravilna dijeta, rekla je. Sloio sam se s njom. Nisam ni znao

Kralj suza

46

47

da je mogue tako dugo iveti samo o pivu. Patio je od velikih, nateenih i bolnih jetara. Nastala je utica zbog slabog izluivanja ui. Teturavi hod nastao je zbog oteenja ivaca; stopala nije uopte oseao. Dord je odbio bolniko leenje. Nije hteo prekinuti s alkoholom, ali bi pokuao smanjiti koliinu. Znao je da je blizu smrti, ali samo je traio lek protiv bolova. Odbio sam njegov zahtev. Bol mu je bila jedina nada. Bol je bilo jedino to ga je moglo prisiliti da potrai pomo i istrezni se. Majka ga je preklinjala. Ali njegov se zdravi razum odavno utopio u pivu. Zahvalio mi je na brizi, ali ako mu ne dam tablete protiv bolova, otii e kui. Traio sam da se to sudski rei, ali su rekli da treba saekati dok vie ne bude kadar donositi vlastite odluke. Nakon etiri sedmice pao je u komu. Majka je pozvala Hitnu pomo. Probudio se u bolnici. Lekovi su suzbili simptome apstinencijske krize, a jetra su se polako oporavljala. Za njega su utroene hiljade dolara za savetovanja i bolniko leenje. Kada se vratio kui, prvo mu je bilo popiti est kartona piva. Moda bi se takozvani Kralj piva mogao radije nazvati Kraljem suza. (Igra rei na engleskom: Beers -Tears, op. ur.).
Pio sam zbog sree, a postao nesrean. Pio sam za radost, a postao jadan. Pio radi drutvenosti, a postao svadljiv. Pio da budem fin, a postao sam neugodan. Pio sam za prijateljstvo, a stvorio sam neprijatelje.

Pio sam da spavam, a budio se umoran. Pio sam za snagu, a bio sam slab. Pio sam za oputanje, a poeo se tresti. Pio sam za hrabrost, a poeo se bojati. Pio sam za poverenje, a postao sumnjiav. Pio sam zbog razgovora, a govor mi se pomutio. Pio sam da osetim nebo a dospeo sam u pakao. Nepoznati autor

ekspir se u Makbetu udi: O Boe! Da ljudi u usta stavljaju neprijatelja da pokrade im um... No alkohol im ne krade samo um, unitava njihovo zdravlje i zdravlje njihove dece. ak im i depove prazni. Novac kojim bi porodicu snabdeo hranom, odeom i stanovanjem esto se baca preko anka i tera porodicu u bedu, zanemarivanje i bolest. Alkoholiar je sklon nesreama, luta za vreme radnog vremena poput automobila koji se probija kroz gustu maglu. Alkohol uzrokuje gotovo polovinu od pet hiljada smrti godinje, vezanih uz rad. Neki brane ovo masovno ubijanje upozoravajui na to da alkohol zauzvrat drutvu neto i daje. Alkohol daje milione u porezima. Reklame za alkohol podupiru stotine fudbalskih utakmica na televiziji. Alkohol donosi na hiljade radnih mesta: poljoprivrednika, gostioniara, lekara, policajaca i pogrebnika.

Kraa s dozvolom

48

49

Jasno je da alkohol omoguuje zaposlenje, ali ta on, zauzvrat, uzima? hiljade smrti na autoputevima hiljade rtava ubistava hiljade bolesnika hiljade razvedenih brakova hiljade dece bez oeva

Sluaj, sine moj, i mudar budi i ravnim putem vodi srce svoje. Ne drui se s vinopijama ni sa deraima mesa, jer pijanica i izelica osiromae, i pospanac se oblai u krpe. Kome: ah? kome: jao? kome: svae? kome: uzdasi? kome: rane nizata? kome: zamuene oi? Onima to kasno sede kod vina, koji su doli kuati vino zainjeno. Ne gledaj na vino kad rujno iskri, kad se u ai svetlucavo preliva: pije se tako glatko, a na kraju ujeda kao zmija i aca kao guja ljutica. Oi e ti gledati tlapnje i srce govoriti ludosti. I bit e ti kao da lei na puini morskoj ili kao da lei navrh jarbola. Izreke 23:19-21,29-34

Alkoholu bi lozinka mogla biti: Poslovi za ivot. Zvui to kao pogodba, ali s avolom. ak i na strogo finansijskoj osnovi, alkohol otima amerikom drutvu stotine milijardi dolara. Trokovi koji nastaju zbog alkoholizma odnose 10% zdravstvenoga osiguranja i 40% premija osiguranja za automobile. Zloupotreba alkohola kota drutvo vie od bolesti raka i bolesti plua.5 Zamislite razred s etrdeset prvokolaca. Zatim crvenom bojom stavite X preko dvaju lica. Ako nita ne uinimo, dvoje e od njih (u proseku) umreti od alkohola. Ako ivimo prema biblijskim naelima, postajemo imuni na alkoholne tragedije. Biblija jasno kae:
Zato ne budite bezumni, nego uoavajte ta je volja Gospodnja! I ne opijajte se vinom, jer u tome lei propast, ve se napunite Duhom! Efeanima 5:17-18

Boja upozorenja

Jedan drugi zapis u Svetom pismu upozorava jasnim, ivim jezikom na razorna ekonomska, medicinska i drutvena delovanja alkohola. Opisuje ak i halucinacije koje nastaju pri odvikavanju od alkohola.

Mnogo se mukaraca i ena ogluilo na ovu jednostavnu poruku Svetog pisma pa je lako krenulo alkoholnim putem doavi do njenog slepog kraja: u zatvoru zbog mnogih vonji u pijanom stanju, razdvojeni od jedine ljudske ljubavi, bez novia u ulici beskunika i alkoholiara, ili u hiljadama drugih traginih okolnosti. Tokom dvadesetog stolea lekari su ispitivali, leili i prouavali alkoholiare. Primenjivali su najnovije psiholoke teorije.

Bili V.

50

51

Davali im najnovije lekove. ta god pokuavali, rezultat je bio neuspeh. ak je i lekarska struka shvatila da je samo medicinski pristup alkoholizmu gotovo bezvredan. Otkrio je to Bili V. Nekad vrlo uspean ulaga na berzi deonica u Vol Stritu. A sada se borio da plati najam. Zbog pothranjenosti je izgubio dvadeset kilograma. Za vreme treeg boravka u bolnici da bi se istreznio, lekar mu je objasnio kako alkoholiari imaju jednu slabost. Na drugim podrujima alkoholiari mogu imati snagu volje debelu kao stablo, ali kad se radi o alkoholu, njihova je snaga volje tanja od vlati trave. Bili se sada pozabavio svojim problemom; mora ostati trezan i ojaati snagu svoje volje. Kasnije je pisao: Kako sada sebe shvatam, krenuo sam s velikom nadom. Nakon tri ili etiri meseca sve je bilo u redu. Redovno sam odlazio u grad i ak pomalo zaraivao. Sigurno je to bilo reenje - samospoznaja. Ali nije, jer je strani dan doao kada sam ponovno poeo piti.6 Zdravlje mu je poelo slabiti. Lekari su kazali njegovoj eni da e za godinu dana verovatno umreti ili zavriti u nekoj ustanovi. Napustio je nadu, ali ne i alkohol. Jednoga je dana Bila nazvao stari prijatelj Ebi. Bili je odahnuo; glasine da je sud Ebija smestio u ustanovu za mentalno bolesne nisu bile tane. Ebi je bio velik pijanac. Jednom su Bili i Ebi ak unajmili avion da bi stigli na pijanku. Dok je Bili sedeo za stolom u restoranu, uivao je u piu i uspomenama. ekalo ga je iznenaenje.
Vrata su se otvorila, a on je [Ebi] stajao tamo sve i blistav. Neega je bilo u njegovim oima. Bio je neobjanjivo drukiji. ta se dogodilo? Gurnuo sam mu pie preko stola. On ga je odbio... Nije bio onaj stari. Ma daj, ta je sad to?, upitao sam... Sa smekom je kazao: Gledaj, radi se o veri. Zabezeknuo sam se. A, to je to? Prolog leta ruevina od alkoholia-

ra; a sada, posumnjao sam, pomalo luckast od religije.7

Bili je religiju smatrao beskorisnom: Sa svetenicima i svetskim religijama rastao sam se ve u poetku. Kada bi mi govorili o linom Bogu, razdraio bih se i moj bi se um naglo zatvorio pred takvom teorijom.8 Ebijevu treznost, meutim, nije bilo lako otpraviti. Njegova ljudska volja ga je izdala. Lekari su ga proglasili neizleivim. Drutvo ga je nameravalo staviti iza brave... Bog je za njega uinio ono to sam nije mogao uiniti za sebe.9 Bog ga je potpuno promenio. Ebi je predloio Bilu da zapone s onim to moe verovati o Bogu i da od toga krene.10 Ebi je Bila odveo u misijski centar Kalvari gde je pastor Sem Shoemaker propovedao o pet P s pomou kojih se moe iskusiti Hristova spasiteljska mo:11 Poverenje: Ebi je svoje grehe i neuspehe u poverenju podelio s Bilom. Priznanje: Ebi je podstakao Bila da prizna svoje grehe i neuspehe. Proglaenje krivice, osvedoenje: Ebi je morao Bila dovesti da shvati i prizna svoje grehe i bude svestan da je jedini odgovor Isus Hrist. Preporod: Bili e se preporoditi kada sebe preda Bogu i prizna Isusa kao Gospoda te da ga je Bog podigao iz mrtvih.12 Postojanost: Bili je trebao biti postojan u linoj molitvi, prouavanju Biblije, odlaziti u crkvu i drugima govoriti ta je Bog uinio za njega.13 Na jednom se sastanku Bili ponizno predao Bogu. U tom sam trenutku bio siguran, pisao je posle, da sam ponovno

52

53

roen.14 Vratio se u bolnicu, oistio od alkohola i bio otputen kao zdrav. Uporno je radio na tome da primeni uenje pastora Sema. Priznao je da je bio beznadean sluaj i da je trebao Boga. Godinama kasnije Bili je pisao:
Bez zadrke sam se stavio pod [Boju] zatitu i upravu. Prvi put sam priznao da sam po sebi nisam nita; bez Njega sam izgubljen. Nemilosrdno sam se suoio sa svojim gresima...Napravili smo popis ljudi koje sam bio povredio ili prema kojima sam oseao gorinu... Sve sam to morao ispraviti koliko god sam mogao...15

Pastor Sem pouio je Bila da otvoreno priznanje greha nije znak bolesne due, ve pre znak povratka duhovnom zdravlju.16 Ako se Bili misli ozbiljno obraunati sa svojim grehom, mora se suoiti s njim, razgovarati o njemu s nekim, odbaciti ga. Mrzeti ga, napustiti, priznati i nadoknaditi za taj greh.17 Bili nije nikada vie okusio demona ruma. Pridruio se ostalima koji su imali isto iskustvo spasenja i poeo zajedno s njima hiljadama ljudi prenositi dobru vest. Naglaavali su osnove hrianstva: Bog, Biblija, molitva, trenuci za razmiljanje, predanost Bogu (zapravo prihvatanje Isusa Hrista kao Spasitelja), hrianska literatura, hriansko zajednitvo i svakodnevna biblijska pobonost.18 Savet mladom otupelom pijancu Vraga ostavi u boci; a Boga izvuci iz svoje krinje. Ustanovili su program pomoi za alkoholiare. Po tome se od alkoholiara trailo da provede jednu sedmicu u bolnici i da se istrezni. U bolnikoj su sobi Bili i njegove kolege doputali

samo jednu knjigu - Bibliju. Rezultati su zadivili svakoga. Neverovatnih 50% medicinski neizleivih alkoholiara, koji su stvarno pokuavali, ostajalo je trezno. Drugih 25% otreznilo se nakon nekoliko recidiva. Niko nije ni pre ni posle video takve rezultate. Bilova je skupina prerasla u svetsku organizaciju Alcoholics Anonymous (Anonimni alkoholiari). Bili je celi duhovni sadraj, od treeg koraka do dvanaestog,19 pripisao direktno [pastoru] Semjuelu Shoemakeru.20 Gde je pastor Sem naao takav sadraj? U Bibliji. Danas je A.A. zastranio od svojih izrazito hrianskih korena i rezultati su mu postali manje impresivni.21 Ova se svetska organizacija ipak koristila biblijskim naelima i milionima alkoholiara pomogla da se otrezne i ostanu trezni. Gotovo svi medicinski i psiholoki programi koriste se A.A. kao delom svoje terapije. Velika knjiga organizacije A.A. navodi da je samo Bog odgovor:
Mi [alkoholiari] morali smo se bez straha suoiti s tvrdnjom da... Bog ili postoji ili ne postoji... Ako misli da si ateista, agnostik, skeptik ili ima kakav drugi oblik intelektualnog ponosa koji te spreava da prihvati [A.A.]..., alim te... Imamo za tebe jedno reenje. Ono te nikad nee izneveriti ako ga prihvati s polovinom ara koji si imao kada bi posegnuo za jo jednim piem. Tvoj te nebeski Otac nikada nee izneveriti! Postoji Neko ko ima svu mo - taj Neko je Bog. Da Ga barem sada prihvati!22

Pastor Sem jasno je rekao:

Snaga volje i prizivanje na nju kao dovoljnu snagu da svakoga izvue iz [naih] nevolja [je] zamka i varka... Kada mislite da ste kadri svojim ivotom upravljati bez Boga, tada

54

55

samo dodajete oholost ostalim gresima koje imate... 23 Naime, ono to vam nedostaje jeste od ivotne vanosti, a to je iskustvo vere. Trebate pronai Boga. Trebate Isusa Hrista.24

Ako je Bog izostavljen, svi e programi za reorganizaciju alkoholiara zatajiti. Medicina ne moe izleiti. Psihologija ne moe preobraziti. Knjige o samopomoi ne mogu pomoi. Alkoholiaru treba Bog.

SEDMO POGLAVLJE

Rak iz paketia
Duvan je korov besramni; od avola dolazi. Dobro ti isprazni dep; spaljuje ti odeu, a nos ti postaje dimnjak. Bendamin Voterhaus, 1754 - 1846, profesor i utemeljitelj Medicinskog fakulteta na Univerzitetu Harvard

Mesni trgovac meovitom robom jednoga me dana nazvao (S. I. McMillena). Doktore, rekao je, danas mi je gospoa Henderson, dok sam joj isporuivao namirnice, neprimetno dodala ceduljicu. Mu joj je jako bolestan. Ne puta je iz kue od straha da se vie nee vratiti. Boji se da bi je mogao ubiti. eli da je posetite. Iznenadila me promena gospodina Hendersona. Bio je visok i miiav, bivi fudbaler. Telo mu je omravelo, a oi upale, liio je vie logorau iz Auvica. Iskaljavao je ugruke krvi i mesecima nije spavao. Svi smo odahnuli kada je napokon pristao otii u bolnicu. Meutim, prve je noi u bolnici nastupilo opseno krvarenje iz

56

57

plua i on se grcajui uguio u vlastitoj krvi. Obdukcija je pokazala opsean rak plua koji mu se proirio na rebra, zdelicu, jetra, vrat i mozak. Godine 1912. u jednom medicinskom lanku rak plua je nazvan najreom boleu.1 Koliko se to promenilo tokom jednog stolea! Danas je u Americi rak plua rak-ubica broj jedan, uzrokuje jednu od etiri smrti od raka. Godinje rak plua ugui ivot 120.000 Amerikanaca; to je vie od 300 sahrana svakoga dana. ta je uzrokovalo tu epidemiju raka plua? Zagaenje vazduha? Ne, zagaenje vazduha uzrokuje manje od 5% raka plua.2 Je li uzrok gas radon? Ne, radon je uzrok samo malom broju sluajeva. Jesu li to dodaci hrani? Nisu. Jesu li pesticidi? Nisu. Nijedan od ovih faktora nije ostavio znatniju promenu u smrtnosti glavnih karcinoma. Kada su statistiki podaci naglo poskoili, mnogi su lekari posumnjali na uzrok, ali dokaz nije stigao sve do 1950. godine. Lekari Wynder i Graham izvestili su o 605 uzastopnih rtava dokazanog karcinoma plua: 597 ih je bilo puaa; samo je 8 bilo nepuaa. Od tada se hiljadama naunih radova dokazalo da je puenje jedini i glavni uzrok raka plua. to vie puite, vie rizikujete. Puai s pola kutije na dan boluju ee od sranog udara i raka. Teki puai obolevaju do 34 puta vie od raka glasnica, a 72 puta vie od raka plua. Puenje uzrokuje i rak mokranog mehura, guterae i dojke. Na koji nain moe puenje uzrokovati rak na organima koji nikada direktno ne dolaze u kontakt s dimom? Dim cigarete sadrava vie od etrdeset hemikalija koje uzrokuju rak. U pluima se te hemikalije brzo otapaju u krvi pa teku dalje trujui svaki organ u telu.

Epidemija raka na pluima

Otrovi u dimu cigarete su ugljen monoksid, amonijak, cijanid, aceton, benzen, fenol, DDT, metanol, arsen, formaldehid, nitrobenzen, vodonikov cijanid i radioaktivni element polonijum-210. Ovaj delimini popis pokazuje da pua svoje telo upotrebljava kao odlagalite toksinog otpada. Jednom su me (S. I. McMillena) dignuli iz kreveta da pogledam etrdesetdvogodinjeg oveka kojeg je iznenadna pogodio straan bol u grudima. Kada sam stigao, ovek je leao na podu, pepeljasto siv. Oi su mu prazno gledale u plafon. Nije disao. Nije bilo pulsa. Bio je mrtav. Ugruak u koronarnoj arteriji prekinuo je snabdevanje srca krvlju, promenivi tu miinu pumpu u beivotnu vreu. Paketi cigareta zataknut u dep koulje objasnio je zato je u tako ranoj dobi zadobio kobni srani udar. Vie od 200.000 Amerikanaca svake godine umire od sranog udara, a uzrok je cigareta. Paketi cigareta je aka eksera za mrtvaki koveg. Teki puai skrauju ivot proseno za osam godina. U proseku svaka popuena cigareta skrauje ivot za oko pet minuta. Dim cigarete uzrokuje suenje arterija i lepljive krvne elije. Gua krv naginje zgruavanju u suenim koronarnim arterijama te dolazi do iznenadnog sranog udara. Srani je udar kod puaa u poreenju s nepuaem uopteno tei. Ugljen monoksid je potroio kiseonik iz njegove krvi a srce mu, uzbueno nikotinom, trai jo vie kiseonika. Uz snienu zalihu kiseonika i povien zahtev za kiseonikom, srani udar puaa uniti vie sranih elija pa je verovatnije da e ga ubiti. Arterije oteene duvanom nanose tetu i drugim delovima tela. Dolazi do modanog udara. U nogama nastaju gangrene. Oteena aorta moe se proiriti i puknuti. Veina rtava raspu-

Povezanost sa srcem

58

59

knutih proirenih arterija umire ne dospevi ni do operacione sale. Na taj zdravstveni alarm duvanske su kompanije odgovorile proizvodnjom takozvanih niskokatranskih cigareta. Upotrebljavali su lasere da probue cigaretni papir kako bi aparati za testiranje, koje koristi vladina agencija za zatitu zdravlja, usisali spoljni vazduh i registrovali nie nivoe katrana i nikotina. Na nesreu za puae, te su rupice bile tako postavljene da ih pua usnama i prstima zaepi. Tako onom koji pui deklarisani sadraj katrana i nikotina ne pokazuje tano konzumiran nivo ugljen monoksida ili nikotina.3 Puio neko niskokatranske ili visokokatranske cigarete, rizik od sranog udara ostaje isti. Broj, a ne vrsta cigareta odreuje rizik od sranog udara. Na taj nain cigarete niskoga rizika ne postoje.4 Zapravo postoje, ali ih ne moete kupiti. Jo u 1970-im godinama jedna je firma potroila vie od deset miliona dolara i patentirala cigaretu uklonivi mnogo tetnih hemikalija. Radovi su pokazali da te cigarete uzrokuju znatno manje karcinoma kod mieva. No odluili su ne dati ih na trite. Pravnici su ih upozorili da e oglaavanje manje kodljive cigarete znaiti priznanje da ostale cigarete nisu bezopasne. Potreba da se odri njihova la spreila je da manje kodljiva cigareta dospe u ruke zavisnika o nikotinu kojima je trebala pomoi.5 U plunom tkivu elastin, protein poput opruge, tvori suspenzijski sistem koji dri proirenima siune vazdune cevice. Puenje uzrokuje da enzimi razgrade elastin, a puenje takoe spreava sposobnost organizma da popravi tu tetu. Pluna se elastinska suspenzija raspada, a cevice kolabiraju. Tokom nekoliko godina pua se polako gui.

Jedan od mojih (Davida E. Sterna) pacijenata imao je tako jak pluni emfizem da se nije mogao ni obui, a da ne ostane bez daha. Preko kanile na vratu stalno je dobijao kiseonik. Vazduh koji se naao u pluima nije mogao potpuno izdahnuti kroz spljotene disajne puteve. Grudni se ko previe nadimao pa je poprimio oblik bave. Tokom sedam godina sve to je mogao bilo je prevrtanje po krevetu, menjanje TV kanala i puenje svojih demonskih cigareta kroz otvor u vratu. Bolnica Veterans Administration, gde je bio smeten, zbrinjavala je dvadeset trajnih invalida zbog emfizema. Puenje nepovoljno deluje na kou i uzrokuje da izgleda poput smeurane groice, vrlo est sluaj u starijih puaa.6 Izgleda da su Amerikanci podvojene linosti, poput izofreniara. Troe milijarde dolara da izgledaju to lepe. Svake godine krenu u suprotnom smeru pa potroe vie od milijarde dolara na cigarete ime unitavaju popravljeni izgled. Puenje uzrokuje i muku sterilnost. Puai imaju manji broj spermatozoida. A preostali spermatozoidi su deformisani i usporeni. Recite to tinejderu koji misli da je puenje odlika mukosti. Godine 1900. puilo je manje od 6% ena. U 1999. godini 22% ena podleglo je toj navici, a epidemija puenja u ena i dalje se pogorava. Za vreme 1990-ih postotak devojaka koje pue popeo se na 33%.7 Ali duvan ne bira samo jedan pol; jednako ubija enu ili mukarca. Od 1960. do 1999. godine smrtnost ena od raka plua porasla je za 40%. Premaila je ak i rak dojke koji je na prvom mestu kod ena. One su stvarno daleko stigle gde ih

Naborani i sterilni

Ubica ena

Emfizem

60

61

poruke reklama pozivaju. Uprkos tom dokazu tokom vie od pedeset godina duvanske firme nastavile su negirati taj rizik. Jedan je izvrni direktor duvanske industrije 1994. godine tvrdio pod zakletvom: Pregledali smo... sve statistike podatke [i] to me nije uverilo da puenje uzrokuje smrt.8 Rajanova je majka bila razoarana. Zato je Rajan stalno bolestan? Izgleda da lekari nita ne pomau. Upravo je provela jo jednu neprospavanu no uz svoga dvogodinjaka koji je vritao. U svome je kratkom ivotu ve etrnaest puta imao upalu uha i brojne prehlade. Miris njegove odee odavao je uzrok njegovih bolesti. Sara, rekao sam joj (David. E. Stern), mora prestati puiti. To tetno deluje na njegovo telo. Ah, znam, rekla je. To mi je jedina loa navika... Mislim da je on alergian... Bi li pomogli vitamini? Govorio sam joj o potvrenoj opasnosti od cigaretnog dima koji drugi uivaju, posebno za decu. Rekao sam joj da je jednosatni boravak u zadimljenoj prostoriji jednak puenju jedne cigarete.9 Rajan je udisao dim cigarete kao da je popuio polovinu kutije na dan. to god ja govorio, Sara nije htela uti. Njena je zavisnost o nikotinu bila toliko jaka da nije ni pomislila prekinuti puenje za zdravlje svoga sina. Nastavila je puiti a Rajana sam esto leio zbog sve loeg zdravstvenog stanja tokom sledeih godina. Prekinite zbog Fida Psi koji ive s puaima ee obolevaju od raka plua.

Drugorazredna bolest

Svakoga dana milioni dece u svoja malena krhka plua udiu dim cigareta svojih roditelja. Dim cigarete, na neki usputni nain, svake godine uzrokuje 300.000 upala plua i bronhitisa kod dece.10 Potpuno nefiltriran dim cigarete koji udiu nepuai ak je otrovniji od dima koji udiu puai. Sadrava veu koncentraciju od trideset devet otrovnih jedinjenja. Vrlo opasno jedinjenje dimetilnitrozamin koji uzrokuje rak disajnih puteva, 830 puta je koncentrisaniji u dimu koji udiu nepuai u zadimljenim prostorima. ene puaa vie obolevaju od raka plua. Centar za kontrolu bolesti procenjuje da u Sjedinjenim Dravama dim iz druge ruke uzrokuje 3000 smrti svake godine.11 Deca majki koje u trudnoi pue (u proseku) su slabija, niega rasta, bolesnija i manje inteligentna nego deca majki koje nisu puile. U jedanaestoj su godini u proseku za 2,5 cm nia, a u itanju i matematici zaostaju est meseci za svojim vrnjacima. Ti se nedostaci viaju i kod dece ije su majke puile manje od pola kutije na dan.12 Majke koje pue raaju dvostruko vie mrtvoroenadi.13 Njihova su ivoroena deca manja i verovatnije je da e oboleti i umreti od zadobijenih komplikacija.14 Katkad naoko zdrava deca iznenada umru bez ikakvog vidljivog uzroka. Sindrom iznenadne smrti dojeneta (SISD) porodica doivljava tragino. Zato ba nama? Jedan od razloga je puenje. Puenje druge osobe udvostruuje rizik od iznenadne smrti dojeneta. Ako je i majka puila u trudnoi, rizik od SISDa se udvostruuje.15 Drati malu decu daleko od dima cigarete doista je pitanje ivota i smrti.

Neroeni trpe

62

63

Sav napor da se puenje ogranii usredsreen je na obrazovanje koje je dalo neke rezultate. Danas gotovo svi adolescenti znaju da je puenje tetno. Pa ipak, jedan od petoro maturanata u srednjoj koli pui.16 I studenti u koledu rekordno pue, a postotak se od 1993. do 1997. poveao za 28%.17 Budui da vie od 80% puaa poinje pre esnaeste godine, duvanski kartel zna da svoje rtve mora pridobiti dok su mlade. Trgovaki predstavnici kompanije Big Tobako usredsreuju se na trite za takozvanu odraslu mlade i jo vie reklamiraju svoje proizvode u trgovinama i na oglasnim ploama blizu kola i fakulteta.18 3000 Broj tinejdera u Sjedinjenim Dravama koji poinju svakodnevno puiti 1000 Broj tinejdera koji e umreti od bolesti koje nastaju zbog puenja Svoje su kampanje usmerili na decu i u tome su uspeli. U 1990. godini 91% estogodinjaka znalo je da pojam Do Kamel znai cigaretu. Kraljevi duvana su se smeili; znali su da e ta deca biti obilan urod mladih puaa.

Duvan za tinejdere

Nai momci ni zbog ega ne bi trebali puiti Mnogi popue pedeset ili sto kilograma duvana u najboljem razdoblju svoga ivota; ta na kraju za to dobiju? Naruenu telesnu strukturu, uasan dah iz usta i stalnu udnju za jo jednim dimom.
Bilten Lige protiv duvana i narkotika (oko 1900. godine)19

King Tobako potroio je milijarde za unapreenje seksi i mao izgleda cigarete. Naunici su posumnjali da bi to promenilo opaanja kod tinejdera pa su sproveli jednostavan eksperiment. Traili su od mladei da opiu dve istovetne slike oveka, jednog s cigaretom i jednog bez nje. Puaa su bili skloni opisati kao pustolovnog, grubog, smelog i energinog. Nepuaa su opisali kao stidljivog, nenog i nespretnog.20 Mukarac koji predstavlja cigarete Marlboro i seksi lepotica koja nudi cigarete Salem uverili su dananju mlade da je puenje sjajno, zabavno i znak odraslosti. Dakako, znaju da je puenje opasno, ali tinejderi oajniki ele izgledati odraslo. King Tobako to zna. Zbog toga je gotovo svaki broj asopisa Tin ili Jang Mis sadravao oglas R. J. Revnoldsa kojim podstie mlade da ne pui. Ali tim oglasima nisu poruili mladima da se suzdravaju od cigareta zato to one izazivaju zavisnost ili ih mogu usmrtiti. Poruuju im da trebaju ekati, jer je izbor da pue cigarete odluka odraslih. Broura Duvan: pomo mladima da kau ne ne spominje nijednu opasnost uivanja duvana. Roditelji trebaju rei deci da odrasli pue jer uivaju u tome.21 Kakve li uspene varljive poruke! Nemoj to initi. To je, istina, zabavno, ali je samo za odrasle. Ti ne eli u tome uivati i ne eli se oseati odraslim, zar ne? Moda to nalikuje pismenim porukama protiv puenja, ali e se time prodati mnogo cigareta.

64

65

King Tobako je radosno prepustio pedagozima odluke tinejdera; King Tobaku je stalo samo do njihovih srca. U sedamnaestom stoleu Turcima koje su zatekli kako pue odrubili bi glavu, obesili ih i raetvorili. Prvi je ruski car puae dao kastrirati, bievati i prognati u Sibir. To je ipak previe, ali i manje stroge mere mogu uiniti mnogo. Porez, porez, porez Najbri nain da se smanji puenje jeste poveati cenu kutije cigareta. Mnoga su istraivanja pokazala da kada cene rastu, prodaja se smanjuje. Poteno bi bilo poveati porez na cigarete i puae da bi se pokrilo njihovo obilno troenje zdravstvenih sredstava. Neka Big Tobako plati Godinama su duvanski proizvoai troili milijarde dolara da prevare javnost o opasnostima uivanja duvana. ak su naunicima plaali da lano preprave studije o opasnosti uivanja nikotina. Jo je 1994. glavni izvrni direktor J. R. Revnoldsa tvrdio pod zakletvom: Puenje ne izaziva zavisnost nita vie nego kafa, aj ili slatkii Tvinkis.22 Glavni izvrni direktori Brauna i Viliamsona takoe iznose: Verujem da nikotin ne stvara zavisnost.23 Od tada je tajni dokument doao na svetlo dana. Trideset godina ranije pravnik je u njegovoj firmi zabeleio: Na je glavni posao prodaja nikotina, droge koja stvara zavisnost.24 Kako je opsena prevara Big Tobaka postala oitom, duvanski su magnati poeli s nadoknadom. S nagodbom od 368 milijardi dolara 1998. godine delimino e nadoknaditi sredstva utroena za prekomerne trokove zdravstvenog osiguranja kod puaa.

ta preduzeti

A ta je s pojedinanim rtvama i njihovim porodicama? Njima Big Tobako nije dao ni novia. Cela vojska pravnika zakonom je zaustavila nadoknadu udovicama i siroadi zbog nepravedne smrti njihovih najdraih. To nije pravedno. Big Tobako mora platiti to je ljude zavodio cigaretama. Zabraniti oglaivanje Trinaestog maja 1998. godine Evropski je parlament gotovo potpuno zabranio reklamiranje duvana. Javno su izbacili oglase s oglasnih ploa koji reklamiraju cigarete, iz novina i asopisa. Zabranjeno im je sponzorisanje sportskih dogaaja. ak su i majice s takvim simbolima zabranjene. Sjedinjene bi Amerike Drave mogle uiti od Evrope. ak kada je Kongres zabranio televizijske reklame u Sjedinjenim Dravama, Big Tobaku je zapravo uinio uslugu. Duvanski se kartel eleo reiti Naela o potenom odnosu, ime se trailo da za svaki oglas za puenje na televiziji TV stanica mora dati jedan oglas protiv puenja. Reklame za cigarete podsticale su godinju prodaju na sedamdeset pet cigareta po osobi, a oglasi protiv cigareta smanjivali su prodaju proseno petsto cigareta po osobi.25 Ne morate imati magistraturu da biste shvatili koliko je to dobro za zdravlje, ali loe za trgovinu cigaretama. Big Tobako je oajniki eleo da se Naelo o potenom odnosu ukine. Zauzvrat bi se proizvoai cigareta odrekli TV reklama. Dogovor je sklopljen i TV reklame za cigarete su nestale. Bez besplatnog pristupa reklamama na televiziji, udruenja protiv puenja nisu vie dobile slobodan termin na televiziji da Amerikancima kau istinu o duvanu. Big Tobako je uloio goleme iznose dolara koje je troio za televizijsko oglaivanje pa ga prebacio u oglasne ploe, majice, trkake automobile i asopise. Tu nije vredelo Naelo o potenom odnosu. Uskoro su dobili ono to su eleli: jo milione za-

66

67

visnika od nikotina. Big Tobako se ak radovao to e ministar zdravstva otisnuti upozorenje na svaku kutiju cigareta. Zato? Jednostavno zato to su se nadali da e ih zdravstveno upozorenje tititi od sudskih tubi rtava nikotinskog trovanja. rtve mogu podii tubu, ali bi Big Tobako odgovorio: Nemojte rei da vas nismo upozorili. U isto vreme mogli su i dalje poricati da cigarete kode, jer to i nije bilo njihovo upozorenje; bilo je to upozorenje ministra zdravstva. Big Tobako je iskoristio ta upozorenja da izbegne milijarde dolara sudskih taksi i odtete za smrtnost od duvana. Big Tobako upravlja i informacijama koje itate. Kad je nekoliko puta asopis Tajm objavio lanak o opasnosti od duvana, Big Tobako je povukao oglase iz sledeeg izdanja, to je vlasnika asopisa kotalo oko milion dolara zbog izgubljenih prihoda. To je razlog zbog ega veina asopisa vie ne objavljuje dananje vesti o opasnosti puenja i o velikim demonskim varkama Big Tobaka. Nekoliko hrabrih asopisa, ukljuujui Readers Digest i Saturday Evening Post, odbija reklamirati cigarete. Nije udo to su ti asopisi meu retkima koji objavljuju istinu o opasnosti od duvana. Moda i ne moemo zabraniti prodaju i upotrebu duvana, ali se zasigurno moemo boriti da Big Tobako ne objavljuje u svim novinama i po oglasnim mestima irom zemlje cigarete sa seksi modelima i mao kaubojima. Zato dopustiti Big Tobaku da jo nekog tinejdera otpravi u prerani grob? U trgovinama bi trebalo cigarete drati izvan vidnoga mesta, ispod tezge. Trebalo bi zabraniti blistavo pakovanje cigareta i majice sa slikama cigareta koje se posvuda dele. Sve bi vrste cigareta trebale biti u belom omotu s jednostavnim crnim natpisom. Trebalo bi zabraniti automate koji prodaju cigarete na malo. Upozorenje ministra zdravstva trebalo bi biti na celoj

poleini svake kutije cigareta. Moda ne moemo zabraniti duvanske proizvode, ali ne smemo dopustiti onima koji promoviu puenje da svoj otrov ine toliko privlanim.

Zato ljudi pue?

Primer roditelja Glavni faktor koji utie na puenje mladih je primer roditelja. Roditelji puai udvostruuju mogunost da im i deca ponu puiti.26 ini se ludim, ali kad se deca pobune protiv roditelja, esto ih oponaaju. Nekoliko je istraivanja pokazalo da stavovi roditelja ne utiu hoe li se njihova deca naviknuti na puenje.27 Roditelji, pazite da vaa dela ne zaepe vaoj deci ui. Nije vano ono to kaete, ve ono to inite. Da izgledaju odraslo Mnogi tinejderi puenje doivljavaju kao dokaz odraslosti. Slui im kao statusni simbol da svetu pokau da su prisutni u drutvu. Puenje uskoro postaje drutvena potapalica. Umesto da od nervoze mau rukama, imaju neto drati u njima. Kad od nekog trae cigaretu ili je dele s nekim, osete da negde pripadaju. Znakovi odvikavanja Svaki put kada puau padne nivo nikotina u krvi, poinje patiti od simptoma odvikavanja, postaje teskoban i razdraljiv. Sedam sekundi nakon udisanja cigaretnog dima, nikotin ue u mozak i smanji teskobu nastalu zbog odvikavanja. Zato toliko puaa smatra da ih puenje oputa.

68

69

Stres Stres stvara kiseliji urin i pojaava izluivanje nikotina. Kad osoba doivljava stres, mora puiti jo vie da bi odrala isti nivo nikotina. Navika Bia smo koja ive od navika. ta god ponavljamo svakoga dana, ubrzo inimo bez razmiljanja. Marsel Prust je primetio: to je navika besmislenija, to je jaa. Ima li besmislenijeg ponaanja od udisanja otrovnih dimova u osetljiva plua? Zavisnost Puenje je jednako opasno kao i medvea zamka. Big Tobako spretnim oglaavanjem i privlanim pakovanjima cigareta mami u zamku. Mladi gledaju zavodljivu zamku i misle da im nee nakoditi. Iz nje mogu izai kad god zaele. Ali nakon nekoliko sedmica zamka ih je vrsto zahvatila. Svaki je beg vrlo bolan. Nikotin, ist i jednostavan, droga je koja stvara zavisnost. Godine 1980. proizvoa cigareta Filip Moris zaposlio je dva naunika: Viktora DeNoblea i Pola Melea da istrae zavisnost o nikotinu koristei se pacovima. Svoj su posao obavljali u potpunoj tajnosti ak i prema drugim naunicima koji su radili u Filipu Morisu. Ubrzo su otkrili da su pacovi postali teki zavisnici, jer su im ubrizgavali sve vie doze nikotina. Jednog su dana DeNoble i Mele otputeni bez upozorenja. Nareeno im je da smesta prekinu istraivanja, iskljue instrumente i predaju svoje propusnice. DeNoble je izjavio: Laboratorija je preko noi doslovce nestala. ivotinje su pobijene, oprema preseljena, a svi tragovi bive laboratorije uklonjeni.28 Filip Moris je ak pretio da e ih sudski goniti ako o svojim istraivanjima budu raspravljali ili ih objavili. DeNoble je rekao da su izvrni direktori Filipa Morisa ispravno shvatili njihovo

istraivanje. Nazvan sredstvom zavisnosti, nikotin je postao poput heroina.29 Ono to nikotin ini mievima, ini i ljudima. ak i kod puaa s rakom grla, kojima su hirurki odstranjene glasnice pa diu i pue kroz kanilu, polovina ih ponovno pui. Jedan je pacijent puio tri kutije cigareta na dan. ak se i nou budio svakoga sata da popui cigaretu. Rob nikotina bio je Sigmund Frojd. Puei dvadeset cigara na dan, patio je etrdeset godina od bolesti srca te podneo trideset tri operacije zbog raka na usnama, to ga je konano ubilo. Lekari su mu savetovali da prestane puiti, ali on nije smogao snage prestati. Kada je nekoliko puta nastojao prekinuti puenje, pao je u teko stanje krize odvikavanja. Kad mu je jednom lekar naredio da prestane, viknuo je: Biste li radije da dugo i bedno ivim?30 Prestati puiti nikad nije lako jer je puenje vrlo jaka zavisnost. Ali prestanak puenja ima velikih prednosti. Tokom tri sedmice prekida puenja kod mladei smanjuje se broj otkucaja srca, disanje je uinkovitije, plua elastinija, izdrljivost poveana.31 Kada saznaju da im je dijagnoza smrtonosna, neki konano prestanu puiti. Ali zar nije bolje prekinuti pre negoli se razvije kobna bolest? Nakon samo jedne godine u kojoj ne udiu dim cigarete, rizik se od srane bolesti upola smanjuje. Nakon deset godina rizik od plunoga karcinoma moe se upola smanjiti.32 Propisujui nikotinske flastere, inhalacije i lekove, lekari danas mogu pomoi mnogima koji se ranije nisu uspeli odviknuti od puenja. U svojoj (David E. Stern) praksi prole sam godine od nikotinske zavisnosti leio vie od dve stotine puaa. Oko 80% oslobodilo se puenja u mesec dana. Oseali su se bolje.

Prestati puiti

70

71

Mirisali su bolje. Imali vie energije. Bili su ponosni zbog svojeg uspeha. Jednom sam (S. I. McMillen) upitao kolegu lekara koji je prestao puiti je li mu bilo teko. Nije, jer kad sam stvarno odluio prekinuti, i kad sam u tome uspeo, reio sam se najvee muke u ivotu. Kako to misli? pitao sam ga. Smatrao sam da ljudi pue radi uitka. Ma kakvi!, rekao je. Reio sam se velike muke. Uvek sam traio cigarete, ibice, pepeljare. Spalio sam rupe na odelu i nametaju. Kad sam prestao, reio sam se najvee muke koja oveka moe snai. On je samo jedan od hiljade lekara koji su se osvestili i osetili smrad dima. Godinama ranije na skupovima lekara morao sam se boriti da kroz dimnu zavesu ugledam govornika. ak je i asopis JAMA (asopis udruenja amerikih lekara) oglaavao cigarete. Godine 1949. puilo je ak 60% lekara.33 Danas ih pui samo 3%.34 Pojavile su se drastine promene u navikama lekara kada su napokon shvatili da je puenje glavni uzrok koji moe spreiti: neprijatelja zdravlja broj 1: bolesti srca neprijatelja zdravlja broj 2: rak. Sve u svemu, cigarete pobiju vie od 400.000 Amerikanaca na godinu. To je vie nego sva smrtnost od automobilskih nesrea, AIDS-a, alkohola, zabranjenih droga, ubistava, samoubistava i poara.

Teza
Zar nemate razuma da se stidite i suzdrite se od ove prljave novotarije?... U svojoj zloupotrebi greite protiv Boga, kodite sebi, telu i dobrima... [i] pridonosite... da vas grde i preziru. [Puenje je] odvratno oku, mrsko nosu, tetno mozgu, opasno pluima, a crni smrdljivi dim najvie podsea na uasan dim iz bezdana Stigije.
Kralj Dejms I. Engleski, Protivudar duvanu, 1604. godine.

Protivteza
Nema sumnje da duvan moe proistiti sve neistoe i izluiti svaku gustu i viskoznu telesnu tenost kako to vidimo u svakodnevnom iskustvu. On lei rak dojke, otvorene i najedene kraste na ranama i ogrebotinama, bez obzira na to koliko bile otrovne i oteene, guu, prelome udova, crveni vetar i tota drugo. Izleie rane na rukama, nogama i drugim delovima tela, koliko god dugo trajale.
Dr. Johanes Vitich, cenjeni lekar, s poetka 1600. godine.35

Lekari se napokon bude

Moemo biti zahvalni to nam je medicinska nauka otvorila oi da uvidimo opasnost od puenja. Moemo biti jo zahvalniji Bogu to je milione svojih sledbenika potedeo od tih stranih bolesti. Pre bilo kakvih prouavanja raka plua i istraivanja stanovnitva, izvetaja ministra zdravstva, Bog je mnoge poveo da izbegnu uivanje duvana i osude ga. Godine 1653. Jakob Bald, svetenik isusovac, postavio je pitanje: Kakva je razlika izmeu puaa i samoubice: osim to jednom treba due vreme da se ubije nego drugom?36 Iste je godine skupina biskupa i univerzitetskih profesora izdala proglas koji glasi:
Bezbono je i neprilino da ovekova usta na koja ulazi i izlazi besmrtna dua, usta kojima je namenjeno disati isti vazduh i zahvaljivati Svevinjem, budu oskvrnuta uvlaenjem i izduvavanjem duvanskoga dima.37

72

73

Tokom 1800-tih Pokret trezvenjaka podstakao je mnoge hriane da osude duvan. Godine 1881. Frances Vilard, promoter treznosti obvezao se:
Od duvana svakoga uvek u se suzdrati Ime Boje nikad uzalud ne izustiti.38

Oko 1900. godine jedan je letak britanske antiduvanske i antinarkotike lige upozoravao:
Neka oni koji itaju ovaj letak odlue teiti ostvarenju krajnjeg cilja svoga bia: proslaviti Boga, ljubiti i slediti Spasitelja, da nee imati nita s navikama toliko odvratnima i tetnima kao to je puenje duvana.39

U mnogim religijama - poput hinduizma, intoizma, budizma, gnosticizma i zoroastrijanizma, nije vano kako postupate sa svojim telom.40 Samo je duhovno vano. Ali hrianstvo se tu od njih razilazi. Bogu je vano ono to inite sa svojim telom. Poslunost ovom biblijskom gleditu ouvala je mnoge hriane. Nisu nijednom udahnuli taj dim, niti su vakali duvan pa nisu imali nijednu od ovih bolesti.

Pre mnogo godina uo sam (S. I. McMillen) svedoanstvo biveg puaa. Obratio se u crkvi gde niko nije propovedao protiv puenja, ali Sveti Duh ga je nadahnuo da prestane puiti. Takav mu se zahtev inio udnim, ali ga je posluao. Posle je naiao na biblijski tekst koji je potvrdio njegovu odluku. Duvan nije bio poznat u kulturama koje opisuje Biblija, pa nije udo to ga poimence ne navodi. Hriani su se, meutim, susretali s mirisom duvana, ispljuvcima, dimom i bolestima. Shvatili su da je uivanje duvana suprotno mnogim biblijskim navodima kao to je:
Ili ne znate da je telo vae hram Svetoga Duha koji je u vama, koga imate od Boga, i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo. Proslavite, dakle, Boga telom svojim! (1 Korinanima 6:19-20) Jer hram je Boji svet, a to ste vi. (1 Korinanima 3:17). Ako, dakle, jedete, ako li pijete, ako li ta drugo inite, sve na slavu Boiju inite. (1 Korinanima 10:31).

74

75

OSMO POGLAVLJE

Muenje ili nega

Podaci su... uticali da se predomislim, tako da sada preporuujem [obrezivanje novoroenadi]... vie ne drim da je obrezivanje prosta re; ono je besprekorno. Dr. Tomas Visvel, 1992.

R. Vejn Grifits osnovao je potpornu skupinu nazvanu Pokrij ga za mukarce koji su na taj nain bili osakaeni. Mnogo je mukaraca, kae, koji su gnevni to su bez svog pristanka bili ozleeni pa ele s tim u vezi neto preduzeti.6 Grifits je odluio neto preduzeti. Izumeo je 212-gramski rasteza za kou koji izgleda kao siuni elini uteg pa ga je obesio na amputacijsko mesto od etiri do dvanaest sati svakoga dana osim vikendom. Nakon osamnaest meseci postigao je cilj. Potpuno sam pokriven i imam jo neto vika koice, objavio je.7 S malo ale odluio sam (David E. Stern) pregledati svoje pacijente.8 Jeste li gnevni to su vas obrezali? pitao sam ih. ta kaete? upitali bi. Kada bih im objasnio postupak Pokrij ga, gledali bi me kao da sam pao s Marsa. Sigurno postoje takvi gnevni mukarci, ali nisam mogao pronai nijednoga koji je o tome iole razmiljao. Na poetku dvadesetog stolea Amerikanci su uopteno prihvatali biblijske tradicije pa je postupak obrezivanja bio rairen. Kako je, meutim, stolee odmicalo mnogi su lekari postali odbojni prema biblijskim tradicijama. Neki su to zaotravali pitajui roditelje: Hoete li sina ostaviti netaknutim ili ete mu koicu na penisu odrezati? Ono to smo pisali u prilog obrezivanju uzbudilo je mnoge. Ljudi su nam pisali pisma po deset stranica i grdili nas u knjigama. Jedna je autorka pisala da je iznenaena to takav postupak vidi kod hriana. Dok su se raspirivale vatrene rasprave, mnogi su se roditelji muili svojim odlukama. Umesto da dodajemo ulje na vatru, moda u tom aru moemo pronai i malo svetlosti.

Reenje zvano Pokrij ga

Svetlost ili vruina

Neki kau da obrezivanje uzrokuje dugotrajno psiholoko oteenje deteta.1 Nazivali su ga zlostavljanjem deteta,2 obinim, jednostavnim muenjem,3 ak i deliminim kastriranjem.4 Kakav je to varvarski obiaj?5 Zato mu se podvrgava vie od 85% deaka? Zato se to jo uvek doputa? Treba li ga obustaviti? Radi se o obrezivanju tek roenih deaka, postupku uvedenom pre etiri hiljade godina opisanom u Bibliji. Danas se hiljade novih roditelja suoavaju s tekom odlukom; treba li to obaviti ili ne?

76

77

Zbog ega bi neko sakatio genitalije malom detetu? U 1960-im godinama mnogo je lekara postavljalo takvo pitanje. Ta naizgled nepotrebna patnja podstakla su Ameriku akademiju za pedijatriju da donese izjavu 1971. godine: Nema valjanih medicinskih indikacija za obrezivanje deaka u novoroenakoj dobi.9 Ubrzo je stav protiv obrezivanja postao naukom religijskog pokreta Novo doba. Dete je bespomona rtva! Neki su pokrenuli velike kampanje za spaavanje tih zlostavljanih deaka kao da su kitovi, foke ili pegave sove. Lekari su zaklinjali: Zaustavite to silovanje falusa10 i Dokrajite razbojnitvo nad penisom.11 uvi te poruke, mnogi su roditelji odluili da ne sakate svoje sinove. S poetka 1980-ih godina veina se mojih (David E. Stern) profesora medicine smejala kada sam napomenuo da to pitanje moda ima i drugu stranu. Ne elim li se vratiti na postupak putanja krvi i upotrebi pijavica? U to se vreme dr. Tomas Visvell, energini pedijatar, pridruio kampanji protiv obrezivanja: Obrezivanje je bila runa re. Istaknuti sam protivnik toga postupka. Oseao sam se, kao i mnogi pedijatri, poput viteza koji ubija opakog zmaja obrezivanja.12 Dr. Visvel je bio specijalista za intenzivnu negu novoroenadi. Provodio je hiljade sati negujui krhku i bolesnu novoroenad. I poput dr. Semmelweisa i Visvel je poeo traiti nain da sprei smrtonosne infekcije. Jednoga dana, dok je pregledavao bolnike zapise o 200.000 novoroenih deaka, zapazio je iznenaujuu sklonost. Bilo je deset puta verovatnije da e, u odnosu na obrezane, neobrezani deaci oboleti od infekcije mokranih puteva.13 Lekari su se bo-

rili protiv obrezivanja, ali su smrtne ishode prevideli. Kako se broj neobrezanih deaka udvostruio, broj se opasnih infekcija mokranih puteva takoe udvostruio. Mnogi nisu pirhvatili nalaze dr. Visvela jer (kako je rekao jedan lekar) nisu uverljivo objanjavali.14 Dr. Visvel je objavio potpuni pregled komplikacija kod obrezivanja.15 Pa ipak je jedan kritiar rekao: Visvel (s imenom koje je sam stvorio i poloaj koji mora odbraniti?)... odbija prihvatiti da uopte postoje komplikacije kod obrezivanja.16
Broj obrezanih pada Broj infekcija mokranih puteva raste

Dr. Semmebveis je opet iv

Broj obrezanih i infekcije muke dojenadi u amerikim vojnim bolnicama od 1975. do 1984. god.

78

79

Sproveo je do sada najpotpunije istraivanje o tom postupku, pa ipak sasluajte jednoga klevetnika: Visvel sa svim odbacuje bilo kakva opovrgavanja svojih rezultata bez ikakvog potenog ili objektivnog razmatranja toga predmeta.17 Teko bi se moglo dr. Visvela prepoznati kao lekara koji je nakon objavljivanja svog izvornog istraivanja upozorio: Kako sada stvari stoje ne preporuujemo rutinsko obrezivanje novoroenih deaka.18 Za razliku od Semmehveisa, Visvela nisu otpustili pa je nastavio istraivati to podruje. Tokom nekoliko sledeih godina na devet se razliitih istraivanja ustanovilo da obrezivanje titi od infekcije mokranog trakta. Obrezivanje je moda doista najbolji nain da se spree takve infekcije. Dok je dr. Visvel dolazio do ovih otkria, epidemija AIDS-a proirila se Afrikom. Milioni Afrikanaca, njih 90%, zarazili su se heteroseksualnim kontaktima. Oko 80% afrikih prostitutki bile su nosioci tog virusa. U Ugandi, AIDS je jedno od desetoro dece uinilo siroetom. asopis Njuzvik opisao je tu tragediju:19

Otkud ta uasna poast? Ne znaju se jo svi razlozi, ali u 1988. godini naunici su se iznenadili zanimljivim i neoekivanim zapaanjima.20 Bilo je osam puta verovatnije da e se neobrezani mukarci zaraziti AIDS-om.21 U Africi se AIDS iri veinom meu plemenima koja ne obavljaju obrezivanje muke dojenadi.22 To se vidi na priloenoj mapi. Tamo gde je obrezivanje uobiajeno AIDS se retko pojavljuje. Tamo gde je obrezivanje retko, AIDS je uestaliji.
Visok broj obolelih od AIDS-a gde je malo mukaraca obrezano.

Afrika i nova poast

Afrika u doba poasti

Nekoliko je stotina hiljada umrlo, a moda jo 5 miliona nosi virus AIDS-a Sprovodi su... deprimirajue esti... Medicinska sestra osefin Naravima otvorila je... dispanzer podignut od bambusa, dva i po metra s dva i po metra. Otkako sam dola [ove godine], kae, 48 je ljudi umrlo od slabosti [AIDS-a]... Prole nedelje smo pokopali konobaricu. Ona je poslednja rtva, a nadamo se i zadnja. Ali ipak jo sedam disko-klubova radi, a izgleda da devojke tamo imaju mnogo muterija. Postalo je otrcano AIDS nazivati kugom dvadesetog stolea, ali u Sredinjoj Africi nijedna druga re nije toliko prikladna.

Pre tri godine 600 je stanovnika Ugande ivelo u ovome mestu nedaleko od granice s Tanzanijom. Mreama su lovili nilskog grgea iz jezera Viktoria i trgovali tekstilom i ajem s krijumarima s juga. Trgovali su i seksom. U pranoj glavnoj ulici... nizali su se disko-klubovi puni prostitutki koje su nudile seks po snienoj ceni. U 1982. godini AIDS se proirio poput vatre u preriji. Sada je u Kasenseru preostalo jo samo 150 ljudi; vie od 100 seljana umrlo je, a mnogi su otili. Mnogo je koliba danas prazno.

Pretenost HlV-a u serumu kod neobrezanih mukaraca <1 1-4 5-9 10+ Tamo gde je mnogo nosilaca HlV-a (velike take) veina je mukaraca neobrezana (zasenjena mesta). Tamo gde malo nosilaca HlV-a (male take) veina je mukaraca obrezana (nezasenjena mesta). Iz S. Moses, J. E. Bradlev, N. J. D. Nagelkerke et al., Geographical Patterns of Male Circumcision in Africa: Association with HIV Seroprevalence, International Journal of Epidemiology 19(1990):695.

80

81

Ali ti nalazi nikoga ne bi trebali zauditi. Gotovo pedeset istraivakih radova dokazalo je da je vlana, tanka koica na mukom polnom organu podlonija svim vrstama polno prenosivih bolesti.23 Tomas Kvin iz Nacionalnih instituta za zdravstvo dodaje: Istraivanja pokazuju da obrezivanje treba preduzimati jednako kao to koristimo kondome. Valja uiniti sve to se moe da smanjimo prenoenje [AIDS-a].24 Dakako da obrezivanje i kondomi nisu najbolja zatita protiv AIDS-a. Boja zapovest da polni odnosi budu samo u branoj vezi sigurno titi od AIDS-a (vidi 15. poglavlje). Afrika dokazuje: ako je svaki mukarac obrezan, stanovnitvo ima prilino dobru (iako daleko od savrene) zatitu od AIDS-a. Pri vakcinaciji koristi se isti postupak za deliminu zatitu. Mnoge se epidemije mogu nadzirati ako je svako delimino zatien. Na taj se nain obrezivanje moe smatrati vakcinacijom drutva protiv AIDS-a. Ono dramatino snizuje broj nosilaca virusa AIDS-a, a time i broj nevinih ljudskih rtava. Odavno se zna za zatitni uinak obrezivanja. Ve je 1932. godine dr. A. L. Volburst utvrdio da obrezivanje titi od kobnog raka mukog polnog organa koji se esto pojavljuje. Pregledao je stotine sluajeva i doao do zaprepaujueg otkria. Od 1103 sluaja raka nijedan se nije pojavio kod mukarca Jevreja. Zbog ega su Jevreji poteeni? Pre gotovo etiri hiljade godina Bog je naredio Avramu da obree svako muko dete. Od tada su Jevreji verno obrezivali svako muko novoroene u svakom narataju. Dr. Volburst je smatrao da to obrezivanje verovatno titi jevrejske mukarce od raka na mukom polnom organu. Otada su sumnju dr. Volbursta dokazala tri vana istraivanja. Od 521 mukarca s rakom mukog polnog organa nijedan nije bio obrezan.25 Od 1930. godine lekari nisu ustanovili

ni deset mukaraca s rakom polnog organa koji su bili obrezani. Rak mukog polnog organa bio je jedini koji se praktino mogao spreiti jednostavnim preventivnim postupkom, obrezivanjem. Ono je 99,9% uinkovito u spreavanju ove uasne bolesti. To je fantastino! Nakon mnogih godina istraivanja nauka je pokazala najuinkovitiji nain za spreavanje infekcija mokranih puteva kod muke dece i raka mukog polnog organa. Ali nauka nije do toga zakljuka dola svojim laboratorijskim ispitivanjima. Nikako! Velik popis statistikih podataka doveo je nauku do otkria. Ti su statistiki podaci postojali samo zato to su narataji sledili Boju zapovest da se obree svaki novoroeni deak.

Pitanje raka

Trebalo je vremena, ali sada je ak i Amerika pedijatrijska akademija poela razmiljati. Setite se njihove izjave iz 1971. godine: Nema valjanih medicinskih indikacija za obrezivanje muke novoroenadi.26 Godine 1989. njihova se izjava promenila:
Propisno izvedeno obrezivanje novoroenih deaka spreava [probleme sa polnim organom]... a pokazalo se da smanjuje pojavu karcinoma [penisa]... Moe smanjiti pojavu infekcija urinarnog trakta... Obrezivanje muke novoroenadi brz je i uopteno siguran postupak kada ga izvodi iskusan hirurg.... Obrezivanje muke novoroenadi donosi mogue medicinske koristi i prednosti jednako kao rizik i neuspeh. Kada se radi o obrezivanju, prednosti i rizik treba objasniti roditeljima i od njih dobiti prstanak.27

Organizovana medicina uspeva u drugom pokuaju

Kakva promena! U manje od dve decenije promenio se stav. Ne kau vie Nema valjane indikacije. Sada nabrajaju koristi

82

83

i preporuuju da obaveteni roditelji daju pristanak, to je inae potrebno i za sve medicinske postupke.
1971. Ne postoje valjane medicinske indikacije za obrezivanje muke novoroenadi.
Amerika pedijatrijska akademija

1989. Obrezivanje muke novoroenadi ima potencijalne medicinske koristi i prednosti...

Amerika pedijatrijska akademija

organu. Zapravo, eksperiment je zacrtan u Bojem drevnom zdravstvenom priruniku, u Bibliji. Kako ulazimo u trei milenijum, nauka je konano donela zakljuak glede rezultata eksperimenta: Nijedna od ovih bolesti. Beleka: Ako ste roditelji koji oekuju dete, pogledajte Dodatak radi smernica u donoenju line odluke za svoje muko novoroene.

Dr. Edgar Schoen, prvi predsednik Nadzorne slube za obrezivanje potpuno je promenio miljenje: Uglavnom na osnovi kasnije objavljenih radova lino se slaem s dr. Visvelom da savremeni dokazi upuuju na to da korist obrezivanja muke novoroenadi nadilazi rizik postupka.28 Kakve li izjave! Setite se da je njegova izvorna Nadzorna sluba zakljuila da obrezivanje muke novoroenadi nema nikakvih valjanih medicinskih indikacija. Sada se sve zbiva mnogo bre nego u dane dr. Semmehveisa. Dr. Visvel je doiveo da su njegovi zakljuci potvreni. Uprkos tome, neki su skloni napadati obrezivanje jer je to obredni i okrutan postupak, ukorenjen u tradicionalne i kulturne vrednosti:
Oito je da obrezivanje izvire iz religije, a ne na temelju nauke. Bi li ikoji institucionalni etiki odbor odobrio eksperimentalno hirurko odstranjivanje koice na polnom organu muke dece u nastojanju da se smanje infekcije urinarnog trakta ili ak rak?29

Religija, a ne nauka

Doista! Lekari nikad ne bi pomislili na to da eksperimentima istrae korisnost obrezivanja koice na mukom polnom

84

85

DEVETO POGLAVLJE

Tajna osmoga dana

Danas se svet nalazi na pragu onoga to napredan mladi svet naziva Novo doba... Pokret protiv obrezivanja tek je jedan spoljni znak vanog preokreta koji se sada zbiva u ljudskoj svesti... sve to obuhvata postupak duhovnog prosvetljenja... Defri R. Vud (oko 1990.) Svako muko dete kada mu bude osam dana neka bude obrezano... Tako e biti savez moj na telu vaem savez venan. Bog u Knjizi Postanja 17:12-13 (oko 1900. pr. Hr.)

da ga sledim. Tiho smo se iskrali do uske praumske staze. Kad smo se pribliili istini, bubnjevi su odzvanjali kao pomamni. Nekoliko su sati deaci plesali oko velike vatre. Pri sablasnim senkama obojena su im lica i grudi sjajila na treperavoj svetlosti. Zatim su bubnjevi utihnuli. Deaci su drhtali dok su se svrstavali u red. S velikim mesarskim noem u ruci pribliavao se vra. Iza maske stranog lavljeg lica divlje je rikao dok je amotamo koraao ispred reda. Iznenada se zaustavio kod prvog deaka, strgnuo deakov bedreni povez, zgrabio njegovu koicu na polnom organu, vrisnuo stranim krikom, poskoio u vazduh i odrezao mu koicu. Tresui se od uasa, svaki je deak vritao kada bi doao na red. Zatim bi se presavinuo i stenjao od bolova. Poslednji u redu bio je poglaviin sin. Otiao je s vraem. Uli su u kolibu. uli smo vraeve glasne krikove, ali nikakvih bolnih deakovih uzvika. Dok su se ostali jo presavijali od bolova, poglaviin je sin olako izaao. Skoio je na magarca i odjahao u selo. Niko nije znao da je on ve pre dve sedmice bio obrezan. Divei se njegovoj sranosti, svi su se sloili da e taj deak biti veliki poglavica. Obrezivanje je bolno, to su pokazali obrezani deaci. Moda bi roditelji zbog takvog bola trebali ekati da deaci sami donesu odluku o obrezivanju. Prema Zakonu o pravima male dece i dojenadi:
Deak ima pravo ne samo zadrati svoju koicu na polnom organu ve je ostaviti nedirnutu... Takve postupke treba ostaviti za starije osobe (adolescente i odrasle) koji su u stanju sami doneti takve line odluke.1

Faktor bola

Dok sam (S. I. McMillen) obavljao lekarsku praksu u Zapadnoj Africi, poglavica mesnog plemena probudio me usred noi. Jedva sam mogao verovati vlastitim uima; eleo je da odmah ustanem i obreem njegovog dvanaestogodinjeg sina. U Africi se s poglavicama ne raspravlja pa sam obavio to kasno nono obrezivanje. Upozorio me da taj zahvat drim u tajnosti. Dve sedmice posle drugi me glasnik probudio i rekao mi

No je li ekanje stvarno humano? ak i kad se dvanaesto-

86

87

godinjaci obrezuju u savremenoj bolnici, trpe bol oko sedam dana. Novoroenad je, s druge strane, krajnje otporna. Za nekoliko minuta prestaju plakati i spremna su jesti. Meutim, u dobi od tri meseca obrezivanje je bolno i osetljivost traje tri do etiri dana.2 Osim bola pomislite kakva je oseajna trauma deteta koje je poelo otkrivati svoju seksualnost pre dvanaeste godine. Pomislite koliko je zbunjeno i ljutito zbog tog prividnog napada na njegove polne organe. Ako nema medicinskog razloga za zahvat, nijednog deaka ne bi trebalo obrezivati nakon dojenake dobi. Ako to nije uinjeno tada, ne bi trebalo ni posle. Naalost kod 10% deaka koji ostaju neobrezani razvije se neka zdravstvena smetnja pa je kasnije u ivotu potrebno obrezivanje. Muno je na to i pomisliti. Najprikladnije vreme za obrezivanje je prvi mesec ivota. Posle toga je vrlo bolno. Nije to pitanje prava. Pitanje je saoseaja. Danas u Sjedinjenim Dravama obrezivanje muke novoroenadi godinje spreava vie od deset hiljada infekcija mokranih puteva kod dojenadi. Da ti deaci nisu obrezani, te bi infekcije ubile i do dve stotine deaka.3 Kad je Bog jo davno izdao zapovest za obrezivanje, nije se znalo za antibiotike pa su takve infekcije bile kudikamo ozbiljnije. Deset hiljada infekcija uzrokovalo je vie od dve hiljade smrtnih sluajeva. Obrezivanje muke novoroenadi spaava ivote i danas, ali u Avramovo doba spaavalo je jo vie. Dakako, ako ekamo da deaci donesu vlastitu odluku, neki e od njih umreti kao dojenad a da nisu nikada imali priliku doneti odluku. Takozvano pravo da se odluuje o sebi zvui prilino prazno majci malog deteta koje je upravo umrlo od

infekcije mokranog trakta. Kada su lekari na zapadu zapoeli s obrezivanjem muke dojenadi, obavljali su to u prvim danima ivota dok je dete bilo jo u porodilitu. Povremeno bi neko dete jako krvarilo. U retkim bi sluajevima deak iskrvario do smrti. Dugo su vremena lekari bili zbunjeni ovim dugotrajnim krvarenjem. O emu se radilo? Konano su na poetku dvadesetog stolea naunici poeli prouavati nain zgruavanja krvi i pronali odgovor. Telu treba K-vitamin za stvaranje proteina koji dovodi do zgruavanja. Novoroena deca, meutim, do petoga dana ivota ne stvaraju K-vitamin. Zbog toga na detetov trei dan protein koji uslovljava zgruavanje (protrombin) iznosi svega 30% od normalnoga. U asopisu za pedijatre pie: Najvei rizik [od krvarenja] javlja se izmeu drugoga i sedmoga dana ivota.4 Prema tom opisu, krvarenje u toj dobi moe naneti ozbiljnu tetu unutranjim organima, posebno mozgu i uzrokovati smrt od oka i iskrvarenja.5 Protein zgruavanja
Vrhunac osmoga dana

Osmi dan, ali nikako kasnije

Osiguranje protiv infekcije

dani posle roenja

88

89

Uskoro nakon roenja dete poinje proizvoditi vitamin K.6 Osmoga dana nivo protrombina penje se na 110% nivoa odraslog. Na taj je nain u detetovom ivotu osmi dan najsigurniji dan za obrezivanje.7 Dok se divimo udima savremene nauke, gotovo ujemo kako se stranice Biblije listaju do Knjige Postanja 17:12 gde Bog kae Avramu: Svako muko dete kada mu bude osam dana neka bude obrezano. Ko je izabrao taj osmi dan kao najhumaniji i najsigurniji trenutak u deakovom ivotu? Savremeni medicinski udbenici katkad navode da su Hebreji pomno posmatrali kretanje krvarenja.8 Ali kako to dokazati? Teko krvarenje javlja se najvie kod jednoga od 200 novoroenadi.9 Odreivanje najsigurnijeg dana za obrezivanje zahtevalo bi pomnije eksperimente, praenje hiljade obrezivanja. Je li to mogao Avram, primitivni pustinjski nomad? Moda je razumnije objanjenje za obrezivanje osmoga dana biblijska tvrdnja: Ree Bog Avramu. Istoriari smatraju da je obrezivanje muke novoroenadi jedinstveno za Izraelce. Na taj nain ni Avram, ni njegova porodica ni bilo ko od njegovih blinjih nije bio obrezan u ranom detinjstvu. ta mislite ta je verovatnije: ko je izabrao osmi dan, drevni medicinski genije ili Stvoritelj K-vitamina? Tokom godina jevrejski su rabini dodavali neto biblijskom obredu obrezivanja (npr. Brit Milah). U vreme vladavine Grke i Rimskoga Carstva Jevreji su bili pod stranim pritiskom da napuste svoje jevrejstvo. Vrlo obrazovani Grci smejali su se nazadnim i varvarskim Jevrejima. Rasizam i antisemitizam bili su u modi. Neki su Jevreji nastojali postati Grci. To nije bilo lako, jer

Izmenjeni postupak obrezivanja

istoga asa kada bi Jevrejin uao u javno kupalite, obrezan polni organ je pokazivao njegovo jevrejstvo. Kako se mogao sakriti? Odgovor je jednostavan, ali bolan; spali i preostalu koicu, jer oiljak stvara vetaku koicu. To je mnoge Jevreje uasavalo pa su odluili s time prekinuti. Posle obrezivanja obredni je hirurg odrezao sve to je preostalo od koice koristei se otrim noktima. To je dovelo do trajne velike brazgotine na mestu obrezivanja. Na nesreu ovaj je obred (Priah) ostavljao grubo neravnu ranu, sa sporim zarastanjem uz rizik od infekcije. U sedmom stoleu posle Hrista obredni su hirurzi dodali metzitzu ili isisavanje. Operater bi svoja usta namoio vinom i isisao krv iz neravne rane. Neki kau da je to inio kako bi oistio ranu i odstranio klice koje bi detetu mogle nakoditi.10 Smatrali su da je dete u smrtnoj opasnosti ako se ne primeni isisavanje. ak je i glasoviti jevrejski lekar Majmonides odobrio metzitzu za spreavanje infekcije.11 Danas znamo da isisavanje nije nikoga zatitilo. Unosilo je u neno dete bujicu opasnih klica iz usta. S medicinskog gledita, nakon istoga hirurkog zahvata, ljudski je ugriz doveo do infekcije. ak i danas obredni hirurzi katkad zaraze decu gangrenom, tuberkulozom i tetanusom.12 Tu je i mogunost da obredni hirurg zarazi deaka virusom AIDS-a.13 Kako je taj obred izvorno izgledao? Bog je bio zapovedio da upotrebljavaju nove kamene noeve (Joua 5:2). Izraivani su klesanjem komada kamena, proizvodei ist, otar rub. U prirodi izloena stena je bez klica. Umesto ovog istog i sigurnog postupka, kasniji dodani postupci grebenja i isisavanja pretvorili su obrezivanje u prljav i opasan obred. Nije li zanimljivo uoiti kako Mojsije nije preporuivao egipatsku pomast od balege da pospei zarastanje? Mojsije se samo drao boanskih uputa. Boji je nain bio najbolji. Boja je

90

91

metoda pomagala zaceljenju, zaustavljala krvarenje i spreavala infekcije. To je tajna osmoga dana: Nijedna od ovih bolesti...

3. DEO

SEKSUALNO ZDRAVLJE

92

93

DESETO POGLAVLJE

Roen kao homoseksualac?

Mladi, koji je bolovao od potpuno razvijene homoseksualne neuroze, ispriao mi je da mu otac, iako su iveli u istoj kui, nijednom nije uao u sobu u kojoj on spava... Nije se mogao setiti da bi ga otac ikada namerno dotakao... To to nikada nije ocu stegnuo ruku, porvao se s njim, naguravao ramenom... moe biti uskraivanje oseaja, mnogo vee od onoga to veina moe zamisliti. Lin Pejn, Kriza mukosti

Derik Davi: HlV-pozitivan (potvruje Vestern Blot). Preesto viam (David E. Stern) sline laboratorijske nalaze; svaki mi put izgledaju tragino. Nazvao sam Derika, vlasnika mesnoga restorana, da doe i porazgovaramo o njegovim nalazima. Derik je dojurio. Stiskao je ake sav oznojen. Nemojte mi rei, doktore. Sve znam. To je to, zar ne? To pokazuju nalazi, odgovorio sam. Moemo li ih ponoviti? upitao je. Svakako, kazao sam.

94

95

Suze su mu tekle niz obraze dok je govorio o sebi. S jedanaest godina proveo je leto sa svojim osamnaestogodinjim bratiem Gerijem. Delili su istu sobu. Geri ga je upoznao s uzbuenjem i jezom seksualne igre. Ti su dogaaji kod njega izazivali stid, uzbuenje i ljutnju - ali uglavnom zbunjenost. Posle, kao tinejder, druio se i sastajao samo s devojkama. Svoju enu Dejn susreo je u koledu. U prvih nekoliko godina braka bilo je tekoa, bio je to uglavnom dobar brak. A onda su jedne veeri, nakon posla, dve konobarice pozvale Derika na pie. Bile su lezbijke i odvele ga u bar za homoseksualce. Istoga asa Derikova je pojava izazvala seksualnu pomamu meu redovnim gostima u baru. Za tridesetak minuta pozvala su ga trojica mukaraca. Panju koju je izazvao bila je opojna. Tri je sata proveo s jednim ovekom raspravljajui o muzici, hrani i seksu. Nakon nekoliko pia Derik je iz bara otiao s Lerijem. Sledeega se jutra Derik probudio u tuem krevetu s mukarcem koji ga je milovao po kosi. Ponovno su se javili oseaji zbunjenosti. Stideo se, a ipak mu je bilo tako lepo. Nije shvatao svoju ljutnju. Bila je to, kazao je, najnenija ljutnja koju sam ikada osetio. Uprkos svojoj zbunjenosti Derik je esto odlazio u Lerijev krevet. Prevladali su homoseksualni oseaji. Mnoge je noi doivljavao polne odnose s nepoznatim osobama u prostorima javnoga toaleta. Oseaji prema Dejn su se promenili. Smetalo mu je gotovo sve to je radila. elela je biti s njim. elela je romantiku. elela je intimnost. A on to nije eleo. Pomisao da ima polni odnos s nekom enom postala mu je odbojnom. Naposletku je objavio da je homi i brak se raspao. Ne elim te povrediti, kazao joj je, ali ne mogu se promeniti. Radi se o tome ko sam ja zapravo... Ne mogu vie iveti u lai.

Onda je napustio Dejn, etvorogodinjega sina i ker. Sigurnost i ispunjenje braka prodao je za rizik i prazninu s hiljadama bezimenih partnera. U mojoj je ordinaciji shvatio da e taj izbor i dokrajiti njegov ivot. Zato ba ja?, plakao je. Uvek sam pazio. Uvek sam koristio kondom. Iste je noi Leriju rekao za nalaze krvi, a Leri je odmah napustio sobu. Trenutni ushiti u toaletnim prostorima Derikov su ivot, poput toaletne vode, isprali u kanalizaciju. Da je sledio neki drugi scenario, mogao je jo uvek uivati ljubei svoju decu za laku no i udobno spavati u krevetu kraj ene. Umesto toga, stotinama se besanih noi prevrtao i pitao ko mu je dao taj poljubac smrti. Osetio je beznae kralja Solomona koji je nakon svojih hiljadu ena zavapio: Ispraznost nad ispraznou.. .sve je ispraznost! (Propovednik 1:1) Derikova pria oslikava sloenu narav polnog usmerenja. Kao i u Derikovom sluaju, niko se jednoga jutra ne probudi i najednom odlui: Danas u biti homoseksualac. Polnost je mnogo podmuklija i sloenija. Neki, poput An Landers, podupiru omiljeno miljenje da je ljudsko seksualno usmerenje odreeno kod roenja.1 Ovo popularno gledanje ima, meutim, slabo uporite. Istraivanja pokazuju da je ljudska polnost sloena, ali sigurno nije predodreena kod roenja. Nemamo odgovore na sva pitanja, ali ini se da najmanje pet faktora pospeuje razvoj homoseksualnog usmerenja.2 Genetika Genetika moe uticati na homoseksualne sklonosti. Postoji, zapravo, sve vie dokaza da geni imaju stanovitu ulogu u pol-

Zato Don voli Deka

96

97

nom usmerenju. Najvanija su istraivanja preduzeta kod jednojajanih blizanaca koji imaju jednake gene, ali imaju: iste roditelje koji se prema njima slino ponaaju istu okolinu zajedniki identitet Uprkos svim ovim slinostima u odgoju i savrenoj genskoj podudarnosti, ako jedan blizanac odabere homoseksualni stil ivota, drugi blizanac ima samo 50% mogunosti da ivi kao homoseksualac. Ne treba vam diploma iz genetike da shvatite kako ovo dokazuje da ne postoji jednostavan gen za homoseksualnost. Geni mogu odrediti boju oiju, kose i koe, ali ne odreuju seksualni odabir. Geni mogu proizvesti sklonosti prema homoseksualnosti, ali geni nisu uzrok homoseksualnosti. Pa ipak, oni koji to praktikuju sebe opravdavaju naunim istraivanjima. Aktivni homoseksualci brzo su se uhvatili jednog istraivanja gena homoseksualnosti putenoga u javnost kojim se dokazuje kako je homoseksualnost pojava koja se prirodno javlja kao obina varijanta kod ljudskih bia.3 Pa ta! Tako se javlja i depresija. Tako i alkoholizam. Tako i izofrenija. Ako se neko stanje prirodno javlja i esto, zar je tada poeljno? arls Krauthamer napisao je u asopisu Vaington Post:
Nauka nema ta rei u raspravi o pravima homoseksualaca. Tolerancija ili obeshrabrivanje homoseksualaca je pitanje o kojem se odluuje prema tome to ljudi smatraju vrednim, moralnim i prilikama za sreu u homoseksualnom ivotu. Nauka je tu sporedna.4

Zbunjujua seksualna iskustva Zbunjujua seksualna iskustva mogu uticati na homoseksualne sklonosti. Veinu ine lezbijke, koje su, jo kao devojice, seksualno zlostavljali mukarci. Ta traumatina seanja stvaraju strah od intimnosti s mukarcima. Rani susreti deaka s homoseksualcima mogu uzrokovati seksualnu zbrku. ak kad je to sluaj, gotovo svi takvi deaci i dalje imaju normalne heteroseksualne nagone. U pubertetu neka deca osete nejasnu privlanost istom polu. Ti podsticaji kao povrni i prolazni izblede im dete poinje opaati suprotni pol. Kada pedagog u koli sazna za te istopolne pobude, moe odgovoriti: To je normalno. Sigurno si homoseksualac. Tek je sada dete potpuno zbunjeno. Susreo sam (David E. Stern) nekoliko mladih mukaraca koji su dobili takav savet pa onda uli u svet homoseksualaca, da bi tek kasnije otkrili istinu. Takvi trenutni nagoni ne ine deaka homoseksualcem nita vie nego to makino mahanje repom ne ini od nje psa. Slom drutvene strukture Slom drutvene strukture moe uticati na homoseksualne sklonosti. Homoseksualni publicitet govori da se homoseksualci ne bave regrutovanjem nae dece. Kau: Ili jesi ili nisi homoseksualac. Leopard ne moe promeniti svoje pege. Ako imate kakvih pitanja o tome bave li se homoseksualaci unapreenjem i prodajom svog ivotnog stila, dopustite mi da vam ispriam kako sam jedne veeri etao ulicom u Filadelfiji dok sam bio na studijama medicine. Prolazio sam kraj javne telefonske govornice. Zazvonilo je. Naivno sam podigao slualicu i odgovorio: Halo? Halo, prijatelju, odgovorio je sanjarski muki glas. Ko je? upitao sam.

98

99

Neko ko se eli zabaviti. Ko ste vi? pitao sam. Pogledaj gore na prozor, s druge strane ulice. Tamo je stajao mrav sredoveni ovek koji je izvodio seksualno podsticajne pokrete. Oprostite, kazao sam. Ja nisam takav. Pa ta onda? rekao je. Ni ja nisam bio. Imao sam enu i decu. Uasno dooosadno! Ne zna ta proputa. Doi gore. Bie nam jako zaaabavno. Ne, hvala, kazao sam. Dok sam sputao slualicu, on je zareao: Het.5 Usamljeni i nesigurni mladi ljudi lak su plen homoseksualnih lovaca koji postavljaju svoje tragine zamke s obeanjem brzih seksualnih oh i ah uzdaha. Seksualna dungla jo nikada nije bila toliko opasna. Neki inae heteroseksualni mukarci dolaze u kunju da isprobaju homoseksualni polni odnos. Meu zatvorenicima oko 30% svojevoljno praktikuje homoseksualnost. Meutim, im izau iz zatvora, gotovo svi se vraaju iskljuivo heteroseksualnim odnosima. Tim je ljudima homoseksualni odnos bio jedini nain da se seksualno rasterete. To upuuje na to da je homoseksualnost ono to neko ini, a ne kakav neko jeste. Poput kanalizacionog otpada koji prodire iz ulinih kanala, homoseksualnost se razlila ulicama Amerike. Mnogi mladi ljudi isprobavaju homoseksualnost samo zato to je drutvo dopustilo da ulica poput Spruce Strit (u Filadelfiji) postoji. Nismo to nikako smeli dopustiti. Udaljeni otac Za deake, ali i za devojice, oevi su najvaniji faktor u seksualnoj orijentaciji.6 Vie od 80% homoseksualaca (ali samo 18% heteroseksualaca) emotivno je udaljeno od svojih oeva.7

Deaci koji nikada nisu iskusili oev muki zagrljaj ili tapanje po leima oseaju udnu meavinu ljubavi i mrnje prema oevima. Intimnost s mukom osobom tada trae na drugom mestu, ali ih ona nikada ne zadovoljava. Dvojakom eljom za ljubavi i kanjavanjem njihov otac postavlja temelj za nestabilne odnose s mukarcima. Naalost, mnogi oevi misle, premda nisu bliski sa svojim sinovima, da e ako se ponaaju kao mukarine, osigurati stvaranje muevnog heteroseksualnog sina. To je daleko od istine. Ba time guraju deaka u homoseksualnost. Deaci koji imaju topao odnos s oevima koji iskazuju svoju mukost, retko se okreu homoseksualnosti. Odnos pun ljubavi izmeu oca i sina deluje poput vakcine imunizirajui deaka protiv homoseksualne sklonosti.8 Svaki minut koji otac provede sa sinovima bitan je u njihovom ivotu. Vreme koje ulau u deake osigurava normalan moralan, intelektualan, emocionalan i seksualan razvoj. Takav odnos podstie i Biblija. Evo kako biblijski mudrac govori o svome ocu: I ja sam bio sin u svoga oca i nean jedinac u svoje matere; i mene je on uio i govorio mi: Zadri moje rei u svojem srcu, potuj moje zapovesti, i ivee. (Izreke 4:3-4).9 Upravo je to oinski odnos kakav svaki sin eli i treba. Biblija upuuje: A vi, oevi, ne ogorujte dece svoje, nego ih odgajajte stegom i urazumljivanjem Gospodnjim! (Efeanima 6:4) Takvo oinstvo uva sina od seksualnog zastranjenja. Majka koja gui ljubavlju Majka koja dete gui svojom ljubavlju, a uz to je zajedljiva supruga, moe uticati na homoseksualne sklonosti. Deca sklona homoseksualnosti obino imaju majke koje ih gue svojom ljubavi. One dre svoje sinove kao dojenad i ograniuju ih odvraanjem od sporta, spreavaju im spojeve i teraju ih da obav-

100

101

ljaju devojake poslove kao to su pletenje, ivanje i kupanje u peni. Takvi deaci ve kao tinejderi moda jo uvek spavaju u krevetu sa svojom majkom. Mnogi gaje skriveni bes prema majkama zbog ove prisilne uloge mamine maze. Uprkos popularnom pojmu da su deaci i devojice jednaki i izmenjivi, mnoga su istraivanja pokazala da su mukost i enskost priroeni deo onoga to jesmo. Nismo samo muko ili ensko. U celosti smo ili muko ili ensko. Potreban je strahovit pritisak da se promeni na priroeni polni identitet. Bog nas je takve stvorio i eli da se roditeljstvo kree u tom smeru. Roditelji iz razdoblja naglog porasta nataliteta (posebno u SAD-u) opisuju svoje pogreke u odgoju jer se nisu obazirali na pol deteta. Jedna je majka opazila kako je svojem tek prohodalom deaku dala lutku i kasnije ga zatekla kako lutkinom glavom igra bejzbol. Deaci se opiru feminizaciji. Devojice se opiru maskulinizaciji. Odgajatelj koji ne pazi na pol deteta, makar samo iz hira, zanemaruje stolea ljudske mudrosti, deluje protiv biblijskoga nauka i zbunjuje decu. Majke koje tako gue decu esto su zajedljive ene koje otvoreno preziru i podcenjuju svoje mueve. esto podstiu sinove da se postave protiv oca. Takve majke nisu nimalo sline biblijskom opisu ene: Ona mu ini dobro, a ne zlo, u sve dane veka svojega... Sinovi njeni podiu se i sretnom je nazivaju, i mu njen hvali je (Izreke 31:12.28). To nije majka koja gui dete. Nije ni zajedljiva ena. Kada se govori o polnosti, tri od etiri majke homoseksualaca govore da je to prljav i odvratan in koji slui samo da zadovolji muku ivotinjsku poudu.10 Takve majke svoju frigidnost esto opravdavaju verskim reima. To je razlog zbog kojeg mnogi psihijatri optuuju religiju koja ene ui da polnost duboko zamrznu. Ti bi se psihijatri iznenadili kada bi proitali ono to Biblija opisuje kao seksualnost:

Kako si lepa i kako si ljupka, O najdraa, meu milinama! Stas je tvoj kao palma, Grudi su tvoje grozdovi. Rekoh: popet u se na palmu Da dohvatim vrke njene, A grudi e tvoje biti kao grozdovi na lozi, Miris daha tvoga kao jabuke. Usta su tvoja kao najbolje vino. Pesma nad pesmama 7:7-10

To je gotovo slino izazovnom spotu popularne pevaice Madone, meutim to pie u Bibliji. Biblijska seksualnost nije frigidnost, ve brana vernost. Biblijska poruka je jednako strastvena, iako mnogo smislenija od jedno-none zabave. Biblija ne skladiti seksualnost u frigidni zamrziva prividno kreposne ene. Niti spaljuje seksualnost na lomai homoseksualaca. Biblija smetava seksualnost u toplo ognjite braka. Stoleima su Jevreji navodili Pesmu nad pesmama kako bi svoje mladie uveli u udesnost braka i seksualnosti. Britanski naunik pie:
Uvek sam bio iznenaen jasnim, bez ikakvog stida, govorom kojim su oni [Hebreji] raspravljali o seksualnim temama. Ali nisam potpuno shvatao da to ima svoje korene u izuzetno istom poimanju onog dobrog u seksualnoj funkciji. To je vrlo teko shvatiti nama odgojenima u tradiciji koja je u mnogima ukorenila ideju da je seksualnost u biti grena.11

ak i danas ortodoksni Jevreji nastavljaju primenjivati ova naela seksualnosti pa nije ni udo to je malo seksualno zastranjenih. Jedan je istraiva primetio: [Uestalost] homoseksualnosti kod ortodoksnih Jevreja ini se fenomenalno niskom.12 Istraivanja dosledno pokazuju da je najbolja zatita protiv

102

103

buduih homoseksualaca porodica koja se ponaa prema biblijskim naelima. Bog i dalje titi porodicu i drutvo od razornog delovanja homoseksualnoga ponaanja ako ... budu zduno sluali glas Jahve, Boga svoga, vrei ta je pravo u njegovim oima; budu li pruali svoje uho njegovim zapovestima i drali njegove zakone... (Izlazak 15:26).

JEDANAESTO POGLAVLJE

Igra: Seksualne muzike stolice

Bernard: Slobodu, mala! Slobodu! Leri: Mora je imati! Ne moe drukije. A oni koji se kunu u venu vernost, lau. Veina njih, uostalom - njih devedeset posto, neprestano varaju jedno drugo i lau im zinu. alim, ja tako ne mogu, a to Hanka tera u kripac. Mart Krouli, Deki iz benda

Aktivni homoseksualci vole se prikazivati kao zreli monogamni, koji odravaju trajne ljubavne odnose. Nekolicina ih tako ivi, ali samo nekolicina. Evo tunih podataka. Gotovo 75% homoseksualaca veinu svojih seksualnih inova obavlja s mukarcima koje ak i ne poznaje. Oko 30% homoseksualaca ima vie od hiljadu ivotnih partnera.1 Jedan ovek opisuje svoj ivot:
Ne bih to eleo ni najljuem neprijatelju... Godinama sam iveo s mnogim cimerima a s nekima sam imao polni

104

105

odnos. Zaklinjali su se da me vole. Ali homoseksualne veze poinju i svravaju sa polnim odnosom. Malo je s ime bi ili dalje. Posle prvoga strastvenog olakanja, polni odnosi postaju sve rei. Partneri su sve nervozniji. ele nova uzbuenja, nova iskustva. Poinju varati jedan drugoga, u poetku potajno, a kasnije sve oitije. Dolazi do ljubomore i iskaljivanja besa. Konano se rastanu i poinju se nadmetati oko novoga ljubavnika.2

Romantini novajlija koji trai trajnu ljubav gorko e se razoarati u homoseksualnom odnosu. Homoseksualna ljubav uopte nije ljubav. Homoseksualni odnosi uvek se raspadnu zbog nesigurnosti, borbe i nevere. Pogledajmo jedno istraivanje na stotinama stabilnih homoseksualnih parova.3 Nakon to su zajedno iveli punih pet godina, nijedan par nije ostao seksualno veran. Autori, i sami homoseksualan par, zakljuuju da biti homoseksualac znai da im treba vie partnera. Ustraju u tome da trajno verni odnosi ne postoje u normalnom homoseksualnom nainu ivota. U sutini, onome koji nastoji zadrati dugotrajan homoseksualni odnos ovi istraivai poruuju: Zaboravi to! Ti odbija prihvatiti vlastitu homoseksualnost. Mora nadii svoju homofobiju. Kada konano prihvati svoju homoseksualnost, neprestano e iveti igrajui seksualne muzike stolice. (Muzike stolice su igra u kojoj igrai idu oko stolica dok muzika ne prestane, a tada sedaju na stolice kojih je jedan manje nego igraa, tako da svaki put jedan igra ispada. Op. ur.) Ljudska se bia razlikuju od pastuva u ergeli ili petlova u kokoinjcima. Bog nije nikada namenio ljudima da ive poput ivotinja. Prisilno optenje s bezbrojnim partnerima nije normalno za ljudska bia. To je znak nervoze.

Homoseksualni stil ivota nikada se ne moe prihvatiti kao ono drugo u Bojem uzorku stvaranja. Bog je nainio oveka na sliku Boju... muko i ensko (Postanak 1:27). Polni odnosi su zdravi samo u sadraju Bojeg plana, u braku izmeu mukarca i ene: Zato e ostaviti ovek oca svoga i mater svoju, i prionue uz enu svoju, i bie dvoje jedno telo (Postanak 2:24). Boji je plan uvek najbolji. ak i danas samo 4% ljudi u braku poini preljubu u odreenoj godini.4 Kakva suprotnost u parovima homoseksualaca, 100% brano nevernih u pet godina! Verske skupine koje u svojim porukama odobravaju verne homoseksualne odnose zvue prosveeno i saoseajno, ali ne opisuju pravu stvarnost. Crkve se mogu isto tako izjasniti opravdavanim odnosom Lepotice i Zveri. emu opravdavati odnose koji ne postoje? Cela zamisao homoseksualnog braka u osnovi je izopaena. Homoseksualci ne odravaju postojane monogamne odnose. Pokret za brak homoseksualaca ne govori o stvarnosti. Radi se o drutvenom prihvatanju i politikoj moi. Vreme je da onima koji ih gaaju jajima kaemo s ljubavlju, ali odluno: Bogu je stalo do vas i nama je stalo do vas, ali vae su zamisli o preoblikovanju porodice pogrene. Zbunjuju nau mlade i seju seme bolesti i oaja. Nismo duni pristati na vae ponaanje koje je sudija Vrhovnoga suda Voren Burger oznaio kao suprotnost milenijumima moralnog nauavanja.5 Zapravo, duni smo osuditi takvo ponaanje. Ne mrzimo vas. Ali vam ponaanje nije gay (veselo, op. ur.), ono je tuno. Nije blagotvorno, razorno je. Nije ispravno, pogreno je. Bog poziva vernike da povuku crtu i da sagrade mostove,6 da postave granice i dosegnu one koji ive izvan tih granica. Ne opravdavamo ono to je pogreno time to se brinemo za onoga koji ini krivo. Lekari ne opravdavaju ubicu kada ivaju

Povucite crtu i gradite mostove

106

107

ubiine rane. Ne opravdavamo homoseksualne inove time to sa samilou pomaemo obolelima od AIDS-a. Da Isus danas hodi po zemlji, moda bismo ga nali na odeljenju za AIDS. Dok je hodao po zemlji, uvek se pojavljivao tamo gde su grenici patili. esto se kretao po mestima gde su bile bludnice i gde je ivot bio na samom dnu. Nikada nije udarao one na dnu ivota, podizao ih je. inilo se da ga ne mui kako su onamo dospeli. Vie ga je zanimalo gde idu. Smatramo da Isus zove svoje sledbenike da danas ine isto. Seksualnost i odnosi imaju svoje granice. Ali Boja ljubav nema granica. Njegova ljubav dopire i do onih koji su odlutali daleko preko granica normalne ljudske seksualnosti. Zbog ega neki odaberu iveti izvan normalnih granica ljudske seksualnosti? Zato trae stotine partnera istoga pola? Je li to znak psiholokog problema? Od samih poetaka delovanja psihijatrije, lekari su smatrali da je homoseksualnost duevni poremeaj. Ali 1974. godine Ameriko psihijatrijsko udruenje popustilo je homoseksualcima koji su neprestano ometali njihove skupove. Skinuli su ih s lea objavom da homoseksualnost vie nije duevni poremeaj. Ali poputanje politikim protestima retko ide u prilog nauci. Od tada su istraivai izneli mnotvo podataka koji su upuivali na to da se homoseksualci doista kreu izvan glavne psiholoke struje. Kakvi god bili testovi, koja god zemlja i drutvena skupina, naunici su dosledno dobijali isti rezultat. Homoseksualci imaju izuzetno visoke rezultate na testovima koji mere nervozu.7 Praktini homoseksualci skloni su pokazivati sledee neurotske pojave: Oseaj manje vrednosti: Kompleks manje vrednosti prirodno zahvata deaka koji nikada nije dobio oevu po-

Homoseksualna nervoza

hvalu, a majka ga je neprestano gurala u enske poslove, pa se oseao manje vrednim pred drugim deacima. Tako su drugi deaci izgledali muevniji i privlaniji. Oseajui se manje vrednim, poinje se diviti drugim deacima. Oboavanje drugih deaka prerasta kasnije u elju za vezu s istim polom. Usredsreenost na samog sebe: Homoseksualna ljubav nije nimalo slina radosnom iskustvu zaljubljivanja. To je neurotina prisila da se iz ljubavnika iscedi ljubav. Usredsreena na sama sebe, narcisoidna, tei dobiti ljubav, a ne davati ljubav. Seksualna opsednutost: Homoseksualne misli prevladavaju u misaonom ivotu homoseksualca na nain vrlo slian misaonom ivotu zavisnika o drogama. Samosaaljenje: Jedna misao neprestano proganja homoseksualca: Nije poteno. On e se verovatno brinuti ili kukati zbog svog fizikog izgleda, zbog neke neurotine krize, brige za zdravlje ili drutvene homofobije. To neprestano jadanje objanjava zbog ega manjinska skupina homoseksualaca, manja od 3% stanovnitva, proizvodi tako glasan politiki protest. Prisilna udnja: Ljubav prema istom polu nikada nije zadovoljena. Vrlo je slina kleptomanu koji neprestano krade po trgovinama, ne zato to treba neto vie, ve zato to ima prisilnu udnju da krade. Zato se homoseksualac nae u vrtlogu seksualnog iskoriavanja, ne zato to mu treba vie partnera, ve zato to ima prisilnu udnju seksualnog zadovoljavanja. Gnev: Homoseksualac se razdire izmeu elje za ocem kakvog nikada nije imao i gneva na oca kakvog ima u stvarnosti. Leui s partnerom, ezne za bliskim mukim odnosom. U tunjavi s partnerom besan je na odsutnog oca.

108

109

U proloj su deceniji psiholozi uveli pojam seksualna zavisnost. Prejednostavno je izjednaiti udnju za kokainom s neurotskom poudom, ali taj model moe koristiti u razvoju programa da se pomogne takvim seksualnim zavisnicima. U lanku asopisa Postgraduate Medicine (Medicina za postdiplomce) dr. Denifer najder navodi tri glavne oznake seksualne zavisnosti: Prisila: ovek se osea nesposobnim prekinuti sa svojim nepromiljenim seksualnim ivotom. Ustrajnost: ovek nastavlja s nepromiljenim polnim optenjem uprkos negativnim uincima na ivot kao to su polno prenosive bolesti ili razvod braka. Obuzetost: ovek se osea nesposobnim obuzdati neprestanu zauzetost svojom seksualnou.8 Zvui li vam to poznato? Danas je politiki ispravan izraz seksualna zavisnost. Dakako, homoseksualna nervoza jeste seksualna zavisnost. Psihijatri vie ne oznaavaju homoseksualnost kao poremeaj. Ali u dananjem politiki ispravnom svetu homoseksualnost se moe jednostavno oznaiti kao istopolna seksualna zavisnost. Bez obzira kako ga nazivali, homoseksualni ivotni stil ostaje neprirodan, nezdrav i psiholoki abnormalan. ovek koji je bolovao od AIDS-a saeo je svoje oseaje: Ve ivim pod vlastitom osudom, ne trebam vas da me osuujete. Tano, homoseksualcima ne treba mrnja, treba im pomo. Mnogi nee hteti pomo, ali mrnja raa jo veu mrnju. Popularizovali su ideju da je njihov ivotni stil gay (veseo). Ali niz godina sluajui iskustva homoseksualaca, uvideli smo istinu. ivot im je prazan i neispunjen. Lik u drami Momci iz benda poruuje: Pokai mi veselog homoseksualca, a ja u tebi gay telo.9

Nova dijagnoza

Rendi Rohl nije poeleo takav ivot. ivot mu je bio otean time to su mu se roditelji rastali kada mu je bilo samo est godina. Njegova je majka rekla: Znala sam da je Rendi drukiji, ali nisam znala zato. Uvek je eleo postii da ga ljudi uoavaju. Po hodnicima bi lajao, a onda bi te pogledao i kazao: Gubi se! Godine 1979. stekao je panju cele zemlje kada su on i Grejdi Kvin postali prvi istopolni par koji je poao na matursku zabavu u amerikoj gimnaziji. Uz blistavo svetlo TV kamera plesali su celu no u pristalim plavim smokinzima, s crvenim ruama u zapuku i srebrnim naunicama. TV i novine objavili su da je amerika maturska zabava napokon izala iz zatvora. Ali, mnogo se toga promenilo. Godine 1994. nije bila neka osobita vest kada je kolski odbor u Los Anelesu sponzorisao matursku zabavu samo za homoseksualce. Parovi istopolnih mladia, devojaka i transvestiti stizali su u limuzinama u hotel Hilton u Los Anelesu, gde je L. A. Tajms izvestio da su se ljubakali, veerali i plesali pripijeni jedni uz druge10. Roditelji jednog homoseksualnog tinejdera bili su ushieni: Plesna je dvorana bila lepo ukraena, pratnja je plesaima davala potporu, a mlada su lica zraila ponosom. Ba kako i treba biti.11 Ti roditelji neto nisu znali, da Rendi, pionir homoseksualnog ponosa vie nije plesao. Na prethodnoj proslavi Nove godine Rendi je propustio sve zabave. U njegovom domu nije bilo kamera, ni reportera, smokinga, cvea u zapuku ni blistavih svetala. Rendi nije plesao niti se smejao. Slep na jedno oko bio je prikovan za krevet. Umro je u 22:52. Na delu memorijalnog vezenog prekrivaa posveenog rtvama AIDS-a, njegova je majka izvezla stihove:
Suznim okom gledasmo gde vene, i videsmo da odlazi polako. Ma koliko ga samo arko voleli

Rendijeva maturska zabava

110

111

Zadrat ga nikako nismo mogli.12

asopis Pipl matursku je zabavu homoseksualnih parova nazvao lekcijom iz tolerancije. Danas se mnogi klanjaju tom oltaru tolerancije. Voditelji televizijskih zabavnih emisija deluju poput TV evangelizatora koji promoviu ovu popularnu religiju tolerancije, gde se sve doputa. Ako se ko usudi spomenuti da je ponaanje homoseksualaca loe ili ak opasno, homoseksualci tvrde da takvi kritiari boluju od drutvene bolesti nazvane homofobijom. Takvog koji se dri razliitih moralnih vrednosti oznae kao netolerantnog. Ironino reeno, ovi svetenici tolerancije ne mogu podneti nekoga s drukijim moralnim vrednostima.13 ta se dogaa ako prihvatamo ono to Bog zabranjuje? Nadgrobna ploa na grobu druge polovine dvadesetog stolea glasi:

Lekcija iz snoljivosti

Uprkos novootkrivenoj drutvenoj snoljivosti, oko 60% homoseksualaca traie neke savete.14 Ako homoseksualac zatrai terapiju, veina e ga terapeuta upuivati na samoprihvatanje. ak ako i kae da se eli promeniti, poruka je: Nije to nita loe s vama. Trebate samo prihvatiti svoj seksualni odabir i uivati u njemu.
Teza Nemojte tvrditi da se homoseksualci mogu promeniti - ne moemo i ne bismo hteli kad bismo i mogli. Leri Kramer, aktivni homoseksualac, osniva Act Upa, a umro je od AIDS-a Antiteza Neosnovano je opte gledite zajednice homoseksualaca da leenje nikad ne uspeva. injenica je da je veina homoseksualnog izbora verovatno steena, a ne priroena, to znai da su u stanju jake pobude za promenom, otvoreni prilagoavanju, to potvruje kliniko iskustvo. Dr. Dud Marmor, psihijatar

Ima li pomoi?

Poivali u miru. Ovde poivaju rtve nae tolerancije 1960. -1999.

Rendijev ivot i ivoti hiljada drugih doista su pouka o snoljivosti, da ova vrsta snoljivosti ne dovodi do drutvenog napretka, ve istie glavne naslove u novinama ili natpise na nadgrobnim ploama.

Ali zato? Postupamo li s ostalim samounitavajuim ponaanjem na takav nain? Kaemo li alkoholiaru: To je ba ono to ti jesi. Moemo leiti tvoje mamurnosti i porodine probleme, ali opijanje alkoholom deo je tebe, takav jesi. Ne pokuavaj se menjati. Samo prihvati i uivaj u svom odabiru opijanja. Homoseksualci, kao i alkoholiari, ne bi se trebali predati niti prihvatiti svoju bolest. Treba im pomo. Treba im promena. Zapravo, terapeuti su zabeleili mnoge sluajeve potpune promene seksualne sklonosti. Dr. Li Birk, psihijatar s Harvarda, sprovodio je savetovanje nad etrnaestoricom homoseksualaca koji su eleli promeniti svoju seksualnu sklonost. Desetorica od njih etrnaest bili su toliko uspeni da su zapoeli i odrali stabilne i oito srene brakove.15 Umesto da ta istraivanja vide kao ponuenu nadu, branitelji homoseksualnosti vie vole upozoravati na neuspehe i recidive, jer ih pogreno zamenjuju kao dokaz da je promena nemogua.

112

113

Ali neuspesi i recidivi esti su u leenju svih nervoza. Treba li nas iznenaditi da se ljudi vraaju dugotrajnoj neurotskoj seksualnosti? ta bi bilo da terapeut zauzme isti pristup alkoholiarima i kae im: Mnogi ljudi imaju recidiv pa vam ja ne mogu puno pomoi. Alkoholizam je normalan. Samo morate s njime iveti. Kod bilo koje bolesti skromni rezultati u leenju ne dokazuju da je izleenje nemogue. Pokazuju da je leenje teko. Potporne skupine u celome svetu nude nadu ljudima koji pate od svih vrsta zavisnosti i nervoza. Ne smemo napustiti one zahvaene homoseksualnom nervozom. I oni moraju uti poruku: Da, ima pomoi za borce svih vrsta - i za one koji se bore sa seksualnim problemima, a ele oporavak i zdravlje. Ipak se mnogi oseaju zahvaeni igrom seksualnih muzikih stolica. U glavi uju zaglunu muziku seksualne opsednutosti. Svaki put kada se ona pojaa imaju jo jedan bezimeni susret. Celo to vreme ive u strahu od AIDS-a. Hoe li trube na vrhuncu muzike iznenada utihnuti? Hoe li na jedinoj stolici koja preostane sedeti smrtni kosa? Poruka Biblije glasi da je ljudska rasa golema zbirka moralnih propalica. Niko ne uspeva iveti prema vlastitim moralnim pravilima. Nazivajui svoje promaaje prirodnima, ne inimo ih dobrima ili nepromenjivima. Dr. M. Skot Pek je rekao: Isto je tako prirodno obaviti veliku nudu u gae i nikada ne prati zube. Pa ipak se uimo initi neprirodno, dok neprirodno ne postane prirodnim.16 Ceo ivot je borba protiv onoga to nam prirodno dolazi. Nije bilo drukije ni u prvom stoleu kada je apostol Pavle opisao tadanje drutvo: ...bludnici... preljubnici... muelonici... kradljivci... lakomci... pijanice (1 Korinanima 6:9-10). Ali Pavle ima poruku nade za one koji se bore s izopaenom

Poruka nade

seksualnou: Vi ste neki takvi bili. Ali se opraste, i posvetiste, i opravdaste imenom naega Gospoda Isusa Hrista i Duhom naega Boga (1 Korinanima 6:11). Od samoga poetka Crkva je bila okupljalite boraca. Isus je rekao: Ne treba zdravima lekar, nego bolesnima. Nisam doao zvati pravedne, nego grenike na obraenje (Luka 5:31-32). ak su i danas mnogi doiveli ozdravljenje od homoseksualne nervoze verujui u ivu, isceljujuu Boju mo. Nakon leenja vie od stotinu homoseksualnih mukaraca i ena, dr. Gerard van den Ardveg komentarie: Versko obraenje moe pruiti homoseksualcu nadu i snagu koja mu je potrebna u njegovoj borbi.17 Svi se trajno borimo protiv razliitih moralnih neuspeha. Svi smo u nekom stanju oporavka. Hvala Bogu! Sila Duha Boga naega na raspolaganju je svakom ko se eli oprati... posvetiti se, ali i opravdati se. Evo maloga upitnika o injenicama AIDS-a. Ispravni odgovori slede. Dobijate bod za svaki ispravan odgovor. 1. Mit ili injenica: Vrhovni je sud presudio da se vlada ne moe meati u seksualno ponaanje meu odraslim ljudima koji na to pristaju. 2. Mit ili injenica: irenje AIDS-a u Sjedinjenim Dravama najbre je u ruralnim podrujima i malim gradovima. 3. Mit ili injenica: ene zapravo ne moraju biti zabrinute zbog AIDS-a. 4. Mit ili injenica: AIDS se lako iri u heteroseksualnim odnosima. 5. Mit ili injenica: Sigurni ste ako je partner negativan na HIV.

AIDS: mit ili injenica?

114

115

6. Mit ili injenica: Kondomi esto ne uspeju spreiti trudnou i irenje polno prenosivih bolesti. 7. Mit ili injenica: Veina se obolelih od AIDS-a zarazi homoseksualnim inom ili nedoputenom upotrebom droga. 8. Mit ili injenica: Bog ljubi ljude obolele od AIDS-a. 9. Mit ili injenica: Sve dok se homoseksualnost ne prihvati kao normalno ponaanje, ne moe se svrhovito pomoi obolelima od AIDS-a u homoseksualnom odnosu. 10. Mit ili injenica: Homofobini ste ako osuujete homoseksualna ponaanja. 1. Mit. Stvarnost: Godine 1986. (Pozuers protiv Hardivika) Vrhovni je sud presudio upravo suprotno. Ustav ne daje osnovno pravo homoseksualcima da sprovode sodomiju.18 2. injenica. Porast epidemije AIDS-a najbre se kree u ruralnim podrujima i malim gradovima. 3. Mit. Stvarnost: irom sveta AIDS je ravnomerno rairen meu mukarcima i enama. 4. injenica. U heteroseksualnom odnosu HIV se prenosi od mukarca na enu i od ene na mukarca dosta uinkovito. 5. Mit. Stvarnost: esto treba proi est meseci (retko i mnogo due) nakon zaraze HlV-om da se test na AIDS pokae pozitivnim. 6. injenica. Mnogi sluajevi obolelih od AIDS-a preneti su s osobe na osobu i pri upotrebi kondoma. 7. Mit. Stvarnost: U svetu se oko 90% sluajeva obolelih od AIDS-a iri heteroseksualnim odnosom. Sjedinjene Amerike Drave dostiu postotke zaraenosti s ostatkom sveta. 8. injenica. Boja ljubav zahvata svakoga koji pati bez obzira na uzrok patnji. 9. Mit. Stvarnost: Isus je mnogo vremena provodio s od-

baenim grenicima, ali nikada nije opravdavao njihov greni ivot. Njegovi sledbenici trebaju initi isto. 10. Mit. Stvarnost: To je veta odbrana: ta je s tobom? Ja nemam problema (homoseksualno ponaanje). Ako misli da ja imam problema, sigurno ga ti ima (homofobiju). Ali moram li ja imati fobiju (tj. neutemeljen strah) da bih neto smatrao pogrenim? Ako osuujem puenje cigareta, imam li nikotinofobiju? Postoje mnogi razlozi (moralna uverenja, negativne posledice itd.), osim fobija, da bi se osudilo odreeno ponaanje. Zbir bodova: 0-5 ispravnih: pokuaj ponovo 6-7 ispravnih: upuen si 8-9 ispravnih: obrazovan si 10 ispravnih: strunjak si

AIDS: injenice

116

117

sigurnima. Naunici i mediji podsticali su nau nezainteresovanost. asopis U.S. Njuz and Vorld Report (16. maja 1986.) hrabro je objavio: Veina je strunjaka... zakljuila da se taj virus nee iroko rasprostreti u heteroseksualnoj populaciji. Veina je strunjaka potpuno pogreila.

DVANAESTO POGLAVLJE

AIDS - svaiji problem

S AIDS-om je sve gore i gore, a svi smo to podcenjivali...Ne znam ni za jednog ubicu opasnijeg od AIDS-a. Dr. Halfdan Mahler, direktor Svetske zdravstvene organizacije

Amerikanci su prestali utiavati alarm za AIDS kada je gospodin Medik Donson, heteroseksualac, priznao da je moda dobio virus od jedne od stotinu ena. Ali iako je epidemija obuhvatila i heteroseksualnu populaciju, neki na odgovornim mestima pretvarali su se da nije tako. Izjavili su Vaington Postu 1994. godine: Nije verovatno da e se bolest (AIDS) proiriti na ire stanovnitvo.2

AIDS i heteroseksualne veze

Kada se AIDS prvi put pojavio, mnogi su se oseali sigurnima. Bio je to problem drugih - homoseksualaca, zavisnika o heroinu, Haiana i hemofiliara. Neki su AIDS proglasili Bojom kaznom nad homoseksualcima. ak su nazivali fondove za istraivanje AIDS-a bespravnim darom zajednici homoseksualaca. Drugi su opet polagali veru u nauku. AIDS je bio samo trenutni zarez na grafikonu napretka u medicini. Veliki magi nauke ubrzo e izraditi udesni lek za AIDS. U nedostatku leka moda bismo mogli oekivati vakcinu. Godine 1986. 74% Amerikanaca eljno je oekivalo da naunici razviju vakcinu protiv AIDS-a tokom deset godina.1 ak i bez vakcine i bez udesnoga leka, veina nas se oseala

118

119

Danas je ono to su smatrali neverovatnim ubrzo postalo stvarnim. U Sjedinjenim Amerikim Dravama heteroseksualni odnos najbri je put da se neko zarazi HlV-om. irom sveta vie od 90% sluajeva AIDS-a proireno je heteroseksualnim odnosom. Homoseksualni polni odnos moda i jeste vaan nain za irenje HlV-a, ali i heteroseksualni odnosi deluju gotovo jednako. ene su zarazile milione mukaraca. Mukarci su zarazili milione ena. Mnogo rizikujete ako niste imali samo jednog partnera u ivotu koji nikada nije imao polni odnos s nekom drugom osobom. U svetu je AIDS jednako est meu enama i meu mukarcima. U Sjedinjenim Amerikim Dravama AIDS se mnogo bre pojavljuje meu mladim enama nego u bilo kojoj drugoj skupini.

AIDS i ene

Ako mislite da je to preterivanje, razmotrite sluaj jednog HlV-pozitivnog mukarca i njegovih devetnaest partnerki. Niko nije uzimao droge. Nijedna nije bila prostitutka. Nijedna nije primala transfuziju krvi. Samo su etiri kasnije spavale s jo nekoliko partnera. Veina je bila bele rase, srednje drutvene klase, dobi oko trideset godina. Gotovo polovina je bila udata. Sve su smatrale da su niskorizine za HIV. Moete li zamisliti njihov strah kada su im socijalni radnici zakucali na vrata i kazali da su bile izloene HIV-u? Moete li zamisliti uas jedanaest ena kada su otkrile da su zaraene HlV-om? Jedna ga je ena ve bila prenela svom partneru (vidi grafikon na prethodnoj stranici). Dve od tih ena bile su s tim mukarcem samo jedne noi u kratkoj zabavi. HIV danas postaje bolest mladei vie nego bolest homoseksualaca. Svake godine HIV pronalazi sve mlae rtve. Uskoro e se veina zaraze HlV-om prenositi u mladalakim godinama3 MTV (muziki, op. ur) programi upozoravaju mlade. Uitelji ih upozoravaju. Roditelji ih upozoravaju. Ali malo se boje stvarne opasnosti od AIDS-a. Pregledavam (David E. Stern) stotine mladih svake godine. Nisam jo naao nijednog heteroseksualnog adolescenta s jakim polnim nagonom koji shvata da je u stvarnoj opasnosti od AIDS-a. Odgovor jednog mladia na takvo upozorenje bio je tipian Aha! Je 1? Moram se paziti, ha? Moda e za svoju sledeu seksualnu vezu uzeti kondom, ali zasigurno nee promeniti ponaanje. Mlade danas uje (pogrena informacija) da su kondomi odgovor, ali veina ih ne koristi dosledno. Jedna studentkinja je rekla: Ja sam sigurna. Nijedan od mojih prijatelja nema AIDS. Je li stvarno sigurna? Nije. Mlade se moe zaraziti HlV-om,

AIDS i mlade

120

121

ali im treba proseno deset godina da se manifestuje bolest. U vreme kada se razbole ve su u dvadesetim godinama; dakako, nemaju vie prijatelja u srednjoj koli. HlV-pozitivni srednjokolci izgledaju savreno zdravo. Ne ponaaju se kao bolesni. Ne oseaju se bolesnima. Ne izgledaju bolesni. Nisu bolesni. U aktivnim se sportistima HIV eta srednjokolskim hodnicima. U lepoticama u bikinijima HIV lei na sunanim plaama. U pijanoj mladei HIV se zabavlja. Za to je vreme svaki polni odnos potencijalno kobna privlanost. Mlade moda i ne vidi ta se dogaa. Moda o AIDS-u misle kao o bolesti siromanih i pripadnika manjina, ali nevidljivi plimni talas AIDS-a poinje se razlivati po srednjim kolama srednje klase belaca.

Milioni koji stradavaju zbog AIDS-a jo su mladi. Ve je i dojenad zaraena AIDS-om; jo ih je vie postalo siroad zbog AIDS-a. Veina majki koje obole od AIDS-a samohrane su majke. Za enu je to pakao na zemlji kada osea da joj AIDS gasi ivot dok se ona bori za svoju decu. esto ima none more da je umrla. Deca su joj siroad koja se brinu sama za se. to je jo gore, shvata da e se nona mora uskoro obistiniti. Svedoci smo epidemije siroadi zbog AIDS-a. U Americi vie dece izgubi roditelja zbog AIDS-a nego zbog saobraajnih nesrea. U Africi e vie od deset miliona dece biti siroad u 2000. godini.

AIDS i siroad

Patnje ove siroadi zbog AIDS-a razdiru srce. Celi im se svet raspada. esto su im brat ili sestra umrli od AIDS-a. Majka se polako pretvara u kostur pokriven koom, a jedva i govori.

122

123

Majka nestaje u grobnoj jami. Sestre i braa nestaju, gube se po kuama udomitelja. Njihova patnja nee nestati. Shvataju patnju afrikih robova koji su pevali: Katkad se oseam kao dete bez majke. Poelo je s opravdavanjem: U svojoj spavaoj sobi mogu initi ta god elim sve dok to nikoga ne boli. Danas zbog toga pate milioni nedune dece. Epidemija AIDS-a ne pokazuje nikakav znak smanjivanja. ak e i za neku uinkovitu vakcinu trebati milijarde dolara i vie od dvadeset i pet godina pre nego se broj obolelih od AIDSa pone smanjivati. Stotine miliona ve e biti mrtve. Oekuje se da e u svetu u nekoliko sledeih decenija AIDS usmrtiti gotovo tri stotine miliona - vie nego celo stanovnitvo Sjedinjenih Amerikih Drava. AIDS podstie Crkvu da ispuni svoj zadatak iskazivanja milosra. Mayo Clinic Proceedings belei da je taj podsticaj danas vei nego ikada ranije. Nekad je briga i ljubav lanova verskih zajednica bila znatnija [u vreme medicinske tragedije]... Danas, meutim, lekar ne moe uvek biti siguran da e bolesnikovo versko opredeljenje biti potpora u vreme krize.4 Suoena s AIDS-om, Crkva mora biti zajednica koja zbrinjava, biti mesto gde oboleli od AIDS-a mogu nai pomo i nadu kad ih snau tegobe. Danas su ljudi oboleli od AIDS-a samo vrak ledene sante patnji koje donosi AIDS. Na ovaj ili onaj nain, svi emo osetiti jezu AIDS-a.

AIDS i budunost

AIDS i Crkva

AIDS je na problem

Niko ne moe izbei posledice AIDS-a. Svako ga moe dobiti: Mukarac nakon samo jednog tajnog spoja ena od svoga mua Medicinska sestra preko kapi zaraene krvi porezavi se na papir Bolesnik transfuzijom

124

125

AIDS deluje i na one koji nisu zaraeni: Roditelj moe izgubiti dete Dete moe izgubiti roditelja Stanovnika Ruande moe ubiti rulja beznadnih nosilaca HlV-a Porezni obveznik plaae vii porez i premiju za zdravstveno osiguranje Svaka e se crkva suoiti s velikim izazovom da pokae Isusovu ljubav Biblija jasno poruuje: Niko od nas sebi ne ivi, niko sebi ne umire (Rim 14:7). Svaka je osoba utkana u tapiseriju oveanstva. Svaki potrgani konac kvari celu tapiseriju. AIDS zahvata sve nas. AIDS je na problem.

TRINAESTO POGLAVLJE

Ameriki eksperiment seksom

Tradicionalni [tj. biblijski] moral i medicinska nauka slau se... Uzdravanje od polnih odnosa - dok se ne uspostavi monogamni odnos - prva je i najuinkovitija crta odbrane protiv AIDS-a. USA Today, oktobar 1987.

U subotu se Lori udala za oveka svojih snova. Sledea sreda trebala je biti najsrenija u njenom ivotu, ali Lori je plaui sedela u mojoj (David E. Stern) ordinaciji. ta mi je? pitala je. ta mi se dogaa? Nekontrolisano se tresla i trzala od otrog bola u podruju polnog organa. Obim je rukama drala glavu koja joj je pucala od bola. Temperatura je bila 40 C. Prepone su joj bile prekrivene crvenim ranama koje su gorele i iz njih je curio sekret, bio je to genitalni herpes. Dananja pornografija, ini se, tvrdi da nedopustiv polni odnos nema nikakvih posledica. Ali to nije tano. Genitalni herpes nikad ne prua lep prizor. Istinitost u oglaavanju znaila bi

126

127

da pornografski asopisi objave i strane fotografije genitalnog herpesa. Moda bi pornografija trebala ukljuivati i upozorenje:
UPOZORENJE MINISTARSTVA ZDRAVSTVA: Polni odnosi s vie nego jednim, uzajamno vernim ivotnim partnerom, mogu uzrokovati genitalni herpes, gonoreju, sifilis, AIDS i mnoge druge polno prenosive bolesti.

kvi u Americi. Oko 60% odrasle mladei nosi virus genitalnog herpesa.1 Veina (njih oko 75%) ak i ne zna da ga ima. Ali bolest se moe proiriti ak bez ikakvih simptoma. Ivon Brvson s Medicinskog fakulteta univerziteta UCLA kae: Sve se vie iri asimptomatska infekcija herpesa. To je tiha infekcija, moete je dobiti od nekoga ko nema simptoma.

Nedopustivi polni odnosi imaju posledice, i to vidljive. Savijajui se od bolova, Lori je jedva podnela pregled. Ne samo to je virus zahvatio genitalije, proirio se i na njen mozak uzrokujui encefalitis. Do, njen mu koji je redovno iao u crkvu, bio je prikriveni prenosilac herpesa. Nikada nije bio, niti e ikada biti bolestan. Godinama ranije, u mladosti se iivljavao. A sada su se posledice takvog ivota pojavile u njihovom branom krevetu. Lori je svoj medeni mesec provodila sama u bolnikom krevetu gde je leala oseajui se krivom, alosnom, ljutitom i povreenom. etiri dana ranije srce joj je uzdrhtalo kad je pogledala prema crkvenim vratima. Tamo je stajao zgodan, sa smekom i samo njen Do. A sada, kad joj je u bolesniku sobu doneo cvee, eludac joj se okretao i smuilo joj se. Godinama kasnije jo se uvek borila da Dou oprosti zarazu herpesom u medenom mesecu. Neka vrsta oprotenja ipak je dola; ali je bez upozorenja nekoliko puta godinje dobijala podsetnik - recidiv herpesa. Kad je zatrudnela, Lori je patila od neprestanog straha; moda e njeno dete dobiti herpes pa umreti ili patiti od oteenja mozga. Moda poznajete mnoge koji boluju od herpesa. On vreba gotovo na svakom radnom mestu, u svakoj porodici, svakoj cr-

Herpes se tiho unja

Ljudi su jo u drevno doba obolevali od genitalnog herpesa, ali je seksualna revolucija u ezdesetim godinama izazvala estoku epidemiju. Svake se godine javlja do 500.000 novih simptomatskih sluajeva. Danas je herpes najei uzrok ulkusa na polnim organima. U osamdesetim godinama nosioci herpesa su osnovali klubove da im pomognu pronai sigurne seksualne partnere. Na nesreu, herpes postoji u vie od stotinu rodova. Zarazili su se drugim i treim rodom i patili od povratnih napada svakakvih rodova. to je jo gore, ljudi s herpesom esto nose i druge polno prenosive bolesti poput HlV-a, a rane od herpesa zapravo su pomogle da se HIV proiri. Na taj su nain klubovi za seksual-

128

129

no sparivanje obolelih od herpesa zapravo potpomogli irenje herpesa i AIDS-a. Postoji uzreica meu studentima: Ljubav moe biti za jednu no, ali herpes ostaje zauvek. Tokom cele srednje kole i u koledu Ejmi se branila od pritisaka svojih vrnjaka i sauvala se za jednog posebnog mukarca. Nala ga je i udala se za njega. Nakon dve godine dola je k meni (Davidu E. Sternu). Bila je sva u suzama. ta ne valja kod mene? pitala je. Kratak pregled otkrio je njen problem. Njena vagina i spoljni polni organ bili su poploani bradavicama od 5 do 6 mm. Uprkos prvorazrednom strunom leenju bradavice su se uvek vraale. Izgledalo je da su jednako prisutne kao i njena plava kosa i plave oi. Oko 30% odrasle mladei danas su nosioci venerinog virusa bradavica (humani papilomavirus ili HPV). Od 1969. do 1988. godinji lekarski pregledi zbog genitalnih bradavica poskoili su desetostruko, od 0.2 miliona do vie od 2 miliona. 2 Danas razmaz Papa-testa kod trinaestogodinjih devojica esto pokazuje displaziju -znak infekcije HPV-om. Kako je to kod HlV-a i herpesa, veina zaraenih HPV-om ak i ne zna da ga nosi. Moda mislite da su genitalne bradavice, poput bradavica na tabanu, samo mala muka. Ali razmotrite ovu dobro uvanu tajnu: HPV uzrokuje najuestaliji rak kod ena rak grla materice. Ejmi e u ivotu trebati esto Papa-test da se rak otkrije u ranim stadijumima. Rak grla materice nije samo muka; on je serijski ubica. Pre pojave AIDS-a, jedan je strunjak primetio da je infekcija HPV-om jedina polno prenosiva bolest koja uglavnom ubija amerike heteroseksualne ene srednje klase. Tu su

injenicu svi u struci prevideli.3

HPV - rak ubica (humani papilomavirus)

Lekari retko kau eni: HPV je uzrok vaeg pozitivnog Papa-testa, a HPV je polno prenosiva bolest. ena bi se zaprepastila i trebali bi joj mnogi sati savetovanja. Umesto toga lekari jednostavno kau: Imate prekancerozne promene i trebate na operaciju. Na taj se nain milioni ena podvrgavaju operacijama, a da nikada ne shvate da ih lee od polno prenosive bolesti. Jeste li uli za klamidiju ili za bolest koju ona uzrokuje, upalu u maloj zdelici? Scientific American klamidiju naziva najeom izleivom polno prenosivom bolesti i glavnim uzrokom neplodnosti ena... Takoe poveava osetljivost ena za HN.* Jedna od dvadeset trudnih ena srednje klase nosi skrivenu infekciju klamidijom. Kod novoroene dece infekcija uzrokuje upalu plua i prevremeni poroaj.5 Ve i jednokratna pojava te bolesti ini 8% ena neplodnima; tri pojave ostave 40% ena

Upale u maloj zdelici - tajni sterilizatori

130

131

neplodnima.6 Znatno je verovatnije da e zaraene ene patiti od vanmaterine trudnoe: ak i ako se upala izlei antibioticima, jedna od pet ena jo e uvek godinama patiti od hroninih bolova u maloj zdelici8 Klamidija u SAD-u
Brojevi Najea izleiva polno prenosiva bolest Oko 4 miliona novih sluajeva svake godine 5% ena srednje klase nosi tihu infekciju 10% zdravih mladih mukaraca Rezultati Glavni uzrok neplodnosti Glavni uzrok vanmaterine trudnoe Glavni uzrok upala u maloj zdelici Pojaava rizik od prenoenja HlV-a Uzrokuje prevremene poroaje nosi skrivenu infekciju Uzrokuje upalu plua kod novoroenadi

Takve su ene srene. S antibioticima se obino brzo oporave. Ali etiri od pet ena s klamidijom imaju manje uoljive simptome pa nikada ne zatrae pomo. Tokom godina njihovi upaljeni jajovodi zaceljuju tvrdim, masivnim oiljcima. Sperma i jajace ne mogu se kretati zae-pljenim jajovodom. Mnoga su se enska srca slomila kada im je lekar rekao da imaju oiljke u zdelici, ali lekar e retko spomenuti kako ti oiljci nastaju. Infekcija klamidijom ostae tajna eni kojoj je bolest otela radost raanja deteta. Gde su poele epidemije polno prenosivih bolesti? Gotovo svi se slau: one su direktan rezultat takozvane seksualne revolucije. Tokom trodnevne zabave u avgustu 1969. godine, na farmi blizu Vudstoka, u dravi Nju Jork, mlade Amerike proglasila je osnivanje Vudstok nacije, zemlje seksa, droga i roknrola. Velika se gomila od 500.000 mladei iz srednje drutvene klase ulogorila na blatnoj ledini. Valjali su se u slobodnom seksu, zabranjenim drogama i estokoj muzici. Zvali su to Svanue Doba Akvarijusa. Dobili su to su traili. Jesu li eleli to to su dobili? eleli su roknrol. etiri meseca kasnije dogodilo se da je jedan od Paklenih anela ubio jednog oboavatelja Roling Stounsa. eleli su drogu. Godinu dana kasnije Dimi Hendriks i Denis Doplin umrli su od prekomernog uivanja droge. eleli su slobodan seks. Dobili su herpes za celi ivot, bradavice polnih organa, upalne bolesti zdelice i niz drugih polno prenosivih bolesti.

Naslee iz Vudstoka

Upala u maloj zdelici najskrovitije je oruje u seksualnoj revoluciji. Ulazei u enu za vreme polnog odnosa, klamidija otpliva do materice pa u jajovode i trbunu upljinu. Nakon nekoliko dana mala se zdelica ispuni gnojem slinim mleku. ena osea kao da joj utroba gori. Jedva doe do svog lekara, presavijena drei se za trbuh koji joj gori. Pri svakom je koraku oine otar bol iz upaljenih jajovoda i jajnika. Medicinske sestre u hitnoj slubi katkad ispravno ustanove problem kada ena ue na njihovo odeljenje za ginekoloki pregled zbog bolova upaljene zdelice. Pri unutarnjem pregledu beli se gnoj izliva iz materice. ak i na mali dodir grla materice ena skae do plafona, to se naziva simptom lustera.

132

133

U Vudstoku niko nije govorio o posledicama. Kapavac ili sif nisu bili nita posebno; dobije tek injekciju penicilina. Ako si togod ulovio, malo e ti Quella biti dosta. Zamisao o seksu bez posledica danas je mrtva. Imamo herpes, a leka nema. Imamo oiljke od upala u zdelici, a leka nema.9 Danas imamo AIDS, ali leka nema. Posledice slobodnog seksa nekad nisu bile toliko oite. Nije bilo centara za kontrolu bolesti koji svake sedmice objave broj polno prenosivih bolesti. Ranije nije bilo testova na sifilis, gonoreju ili AIDS. U drevno doba paganski svetenici iz Kanaana obredno su silovali mlade devojke neposredno pre ulaska u brak. Nadali su se da e bogovima biti udovoljeno i da e nove brakove obdariti s mnogo dece.10 Kakve li ironije! Taj je obred plodnosti zasigurno mnoge nove neveste zarazio klamidijom. Umesto plodne utrobe dobile su zdelicu punu oiljaka. Umesto velike porodice ostale bi jalove. Jedan zaraeni svetenik mogao je upropastiti stotine novih nevesta koje zbog toga nisu mogle raati. Mnogi drevni Hebreji skriveno su obavljali ove paganske obrede plodnosti. Kulture irom drevnog Sredozemlja sprovodile su sline seksualne obrede. To je bilo toliko proireno da ni jedna drevna bliskoistona kultura osim Hebreja, nije, ini se, hramsku prostituciju stavila izvan zakona. Jesu li drevni Hebreji dodali neke takve varvarske obrede u Bibliji? Hoe li mlada nevesta otii u hram radi obrednog silovanja da osigura svoju buduu plodnost? Hoe li bogosluje u hebrejskom hramu biti poput drugih u tom podruju, gde su ljudi plaali prostituiranim svetenicima i svetenicama kao dodatak u bogosluju.

Gorka pilula plodnosti

Ne. Nijedan takav obred ne nalazi se u Bibliji kao uput za bogosluje. Zapravo, Biblija Starih Hebreja nije samo zanemarila ove obrede koji su irili bolest. Posebno ih je zabranjivala (Ponovljeni zk. 23:18). Kako je to udesno! I jo jednom, Biblija nije od susednih kultura preuzela nain irenja bolesti. I opet je Biblija napravila otar rez. Oni koji su sluali biblijska pravila doiveli su veliko obeanje: Nijedna od ovih bolesti... Biblija opominje da zavodnica slobodnog seksa nee doneti Doba Akvarijusa:
Jer s usana ene preljubnice kaplje med, i nepce joj je glae od ulja, ali je ona naposletku gorka kao pelin, otra kao dvosekli ma. Njene noge silaze k smrti, a koraci vode u Podzemlje.

Amerika kao seksualna laboratorija

Izreke 5:3-5

134

135

Doista! Amerika ne ulazi ni u kakav seksualni Akvarijus. Amerika ide pravo u pakao polno prenosivih bolesti. Zapravo, Amerika se vratila u seksualno ponaanje drevnih Kanaanaca. Svakovrsne seksualne perverzije sada se smatraju obinim isprobavanjem. Amerika je seksualna laboratorija. Naunici posmatraju nae eksperimente u eroto-manifi. Centri za kontrolu bolesti objavljuju nedeljne rezultate, na milione sluajeva AIDS-a, genitalnog herpesa, HPV-a, gonoreje, sifilisa, upalne bolesti zdelice, klamidije i mnogo toga. Ti rezultati pruaju nauni dokaz za trajnu istinu Bojih propisa.

ETRNAESTO POGLAVLJE

enska prava
ta mukarci kau devicama Ti si devica. Bie mi drago da ti to sredim. Ne zna ta proputa, mala. Prekinuemo pre nego odemo predaleko. Kako to da si devica? A tako si zgodna! elim se oeniti devicom, ali ne mogu zamisliti da predugo ho dam s jednom. Izvetaj iz asopisa Glamur, april 1992.

Mukarci i ene o seksu misle i oseaju razliito. Nije to neka seksistika zamisao, ve nauno opaanje. Istraivanja meu studentima amerikih koleda ustanovila su da postoji velika razlika izmeu polova. ezdesetorica od 130 mukaraca (nasuprot 0 od 119 ena) ne bi nikada propustili kad im se prui prilika za polni odnos.1 Kod ena, 91 % dri da bi im jednonona zabava stvorila

136

137

krivicu ili teskobu. Meutim, 50% mukaraca smatra da bi se oseali relaksirano ili zadovoljeno.2 Dve treine mukaraca opijale su ene da stupe u polni odnos.3 Treina mukaraca pretila je da e napustiti ili prekinuti vezu ako ena odbije polni odnos.4 Na Univerzitetu Hawaii privlana osoba suprotnog pola dola je meu studente. Nakon kratkog uvoda istupila bi i upitala: Hoete li sa mnom veeras imati polni odnos? Nijedna ena nije bila zainteresovana, ali 75% mukaraca bilo je vie nego voljno uskoiti u krevet s potpunom neznankom.5 Uopteno govorei, mukarci i ene imaju razliite seksualne pobude. ene ele prisnost; mukarci zadovoljstvo. elim seks jer...
ene elim oseati da sam voljena i da mu trebam. Divan je to oseaj izraza ljubavi. Oseam ljubav i predanost svom partneru. elim sebe podeliti s nekim Mukarci Treba mi seks. Trebam uivati. elim ugodu ljubavi. elim zadovoljiti svoje potrebe. Dosta mi je masturbiranja.

U prolaznom polnom odnosu mukarac zbog sebinosti ne prua nita, a uzima ta eli - telesno zadovoljenje. U prolaznoj jednokratnoj vezi ena u polnom odnosu daje svoje telo, ali zauzvrat ne dobija nita. Nakon letiminog oseaja prisnosti opet je sama. Njen uzaludni pokuaj da se oseti bliskom i ljubljenom ostavlja je jo usamljenijom i nevoljenom. Bez obzira koliko drutvo namee siguran seks, polni odnos u jednokratnoj, prolaznoj vezi nee nikada biti emotivno siguran. Niko nikada nee proizvesti kondom za srce. Spaeni seks, a ne siguran seks, zatiuje srce. Mnogi mukarci trae polni odnos, a bee od emotivne odgovornosti. Meutim, kada se oene, veina ih izjavljuje da je seks bolji posle enidbe.6 Danas je, meutim, mnogo ena prihvatilo la o slobodnom seksu. Oekuju neto vie od obine veere i bioskopa pre polnog odnosa. Mnogi mukarci nalaze mnogo prolaznih partnerica i gube decenije u neobveznim, sebinim polnim odnosima. Ne doivljavaju bogatstvo prisnih branih polnih odnosa. Nakon to se napokon oenio glumac Voren Biti kojega je asopis USA Vikend opisao kao biveg stopostotnog Kazanovu, izneo je promaaje koje donose prolazni polni odnosi: Moj je narataj platio veliku cenu... Bila je to udesna prilika da jedan narataj vidi kako takva sloboda - ili dozvola ako elite loiji smisao zasigurno ne donosi sreu.7 udesna prilika? Milioni mukaraca i ena nisu uopte trebali eksperimentisati svojim telima kako bi doli do tog bolnog otkria. Unapred su znali da seksualna sloboda nikada ne zavri sreom. Umesto seksoloke knjige zavodljivih sjajnih korica, sledili su Boji seksualni prirunik - Bibliju: enidba neka bude u asti u sviju i postelja neokaljana! Jer bludnicima e i

Ispovesti jednog Kazanove

Kondom za srce

Tipini odgovori na temelju istraivanja studenata s koleda; J. C. Carroll et al., Razlike meu mukarcima i enama, Archives of Sexual Behavior 14(1985):131-39.

Taj je muki stav uobiajen, ali nije ispravan. To je samo odraz problema greha oveanstva.

138

139

preljubnicima suditi Bog (Hebrejima 13:4). Bog kae: Imaj slobodan, neobvezan polni odnos, pa plati visoku cenu. uvaj polni odnos za brak, pa stie veliki dobitak. Seli se uzrujala. Ni govora! Ja ne spavam sa svakim. Kad sam s jednim mukarcem, drim se njega. U dobi od trideset dve godine spavala je samo s etvoricom. Sa svakim je mukarcem bila u emotivnoj vezi i verna. Pa ipak joj je jedan od njenih etiri verna ljubavnika ostavio na rastanku dar - hroninu upalu uzrokovanu klamidijom. Nikada nee moi roditi dete. Kao i Seli, mnogi se varaju. U njihovim mislima, samo nestalni ljudi koji imaju prolazne polne odnose dobijaju polno prenosive bolesti. Na neki nain ljudi koji ljube i polno opte s ljubavlju ini se da su sigurni. Ti verni dok se ne raskinu odnosi mogu delovati toplo i uzbudljivo, ali pruaju tek privid sigurnosti. esto dovode do muke, slomljena srca i herpesa. Bakterije i virusi ne ispituju emotivnu predanost jednoga para. Prolazan polni odnos, ili onaj s puno ljubavi, kada doe do zaraze polno prenosivim bolestima, seks ostaje seks. Polno prenosive bolesti, godinama skrivene i neizleene, mogu zaskoiti nekog novog partnera. Istraivanja pokazuju da rizik od polno prenosivih bolesti nije odreen prema odanosti partneru. Rizik od polno prenosive bolesti odreen je ukupnim brojem partnera za vreme ivota. U seksu nema sigurnosti u brojevima. Bivi ministar zdravstva C. Everett Koop jednom je izjavio: Kaem ljudima da kad imaju polni odnos s nekom osobom, imaju odnos i sa svima s kojima je ta osoba ranije imala polni odnos. Naravno, ako ste taj svaki samo vi..., dobro ste zatieni od bolesti... i od niza drugih neugodnih iznenaenja.8

Serijska monogamija - serijski ubica

Stoleima su ene znale kako nadzirati polne odnose. Zahtevale su odlazak pred oltar pre odlaska u krevet. Na poetku dvadesetog stolea 97,5% nevesta nije nikada imalo polni odnos s nekim drugim mukarcem. Veini novooenjenih mukaraca supruga je bila prvi seksualni partner.9 Ako je ovek eleo polni odnos s nekom potovanom enom, on bi se njome pre toga oenio. Danas ak 85% odraslih Amerikanaca smatra da je jo uvek ili gotovo uvek pogreno da mladi ispod esnaeste godine imaju polne odnose.10 Naalost, roditelji u to nisu uspeli uveriti svoju decu. Gotovo 40% dananjih srednjokolaca imalo je polne odnose s najmanje etiri razliite devojke.11 Pre jednog stolea veini bi devojaka bilo slatkih esnaest i nikada nisu bile poljubljene; danas je samo manjina devojaka u slatkim esnaestima, koje nikada nisu imale polne odnose12 ene su pobedile u seksualnoj revoluciji, ali ta su izborile? Svaki je Tomo, Ivica i Pero dobio neku malenkost. Svaka je Marica, tefica i Ana dobila tragediju.
Ivica naputa svoju trudnu devojku. Ivica dobije jednu ili dve bradavice. Ivica zaradi laku infekciju. Marica postaje samohrana majka. Marica dobije rak grla materice. Marica ostaje sterilna zbog klamidije.

Ustani i vriti

Zapravo, osloboena je ena dobrovoljno pristala da je seksualno napastvuju. Dr. Dejms O. Mason, bivi direktor Centra za kontrolu bolesti, rekao je: Katkad se pitam zato ensko stanovnitvo ne ustane i ne pone vritati.13

140

141

ene imaju neotuivo pravo uvati svoje devianstvo do braka. S tim pravom dolazi i mo. Psihijatar dr. Kit Ablou s Harvarda primeuje: ena ima svojstveno pravo prihvatiti ili odbiti udvaranja to je odmah ini osobom snanog autoriteta. ena moe rei ne.14 Pomislite na mo enine estitosti: Hiljade su se smrtonosnih dvoboja vodile da je odbrane. Izgubljeni su bilioni besanih noi kada se udelo za estitom enom. Stotine miliona zakletih neenja oenile su se da dobiju estitu enu.
Je li nevinost samo privremena strategija nezrelih tinejderki kojima manjka pouzdanja? esto ohrabrujemo studente da se suzdravaju kao privremenu strategiju ako jo nisu sigurni u dogovor o polnom odnosu. Dr. Riard Kiling, direktor Studentske zdravstvene slube na Univerzitetu Virdinija

Prava ena

Ne brine se da e dobiti polno prenosive bolesti. Ne brine se hoe li preneti herpes ili HIV svojoj novoroenadi. Ne brine se hoe li biti iskoriena samo za telesno zadovoljenje. Kada ena izgubi nevinost, gubi svoju mo i mir. Ne udi da se takozvani pobednici u seksualnoj revoluciji esto oseaju pre kao pobeeni nego kao pobednici. Kada je asopis Kosmopoliten istraivao miljenja svojih itateljki, ustanovljeno je da su ak i Kosmo ene bile duboko razoarane ljigavim, senzualnim i sebinim Kosmo seksom. Urednici su primetili: Toliko je itatelja pisalo negativno o seksualnoj revoluciji jer su eznuli za nestalom prisnou i radostima romantike i predanosti, da smo smatrali kako bi se u Americi mogla pojaviti seksualna kontrarevolucija.16 V. Meri Stjuart pria o svom putu u seksualnu kontrarevoluciju u svojoj knjizi Seksualna sloboda:
Uvidela sam kako potreba da se uvek bude s nekim u polnom odnosu zapravo nema mnogo veze sa smanjivanjem seksualne napetosti. Bila je to pre oajnika borba protiv retko priznate usamljenosti i izolacije; bio je to najbolji (ili jedini) nain koji sam znala da bih se pribliila nekoj sigurnosti, da na neki nain, iako samo za neko vreme, bude neto poput predanosti, brinosti ili uspostave veze. Vrlo jednostavno, bio je to pokuaj da se ispuni ona Bogom oblikovana praznina o kojoj je pisao Paskal. Sedmicama i mesecima u kojima sam jo uvek pokuavala uzeti najbolje iz oba sveta, naime, nastojala sam ostati hriankom, a jo uvek spavati sa svim i svakim, doprla sam do dva zakljuka. Prvi je bio da premda mi nikad nije bilo teko postii eljeno predanje i vezu, ni-

Putovanje jedne ene

Odavno su ene shvatile da im suzdravanje od seksa prua neverovatnu mo. Jedna je devica izjavila u asopisu Glamur. Mukarci kojima je samo do seksa brzo pobegnu, a ostanu samo oni koji me ele upoznati kao osobu.15 Ako ona postane, kako kau, seksualno ojaana, tada njena istinska mo, mo njenog devianstva, nestaje. Ne moe proveriti iskrene namere mukarca. Previe mukaraca kae: emu kupiti kravu kada mleka moe dobiti za badava? Uz mo koju poseduje, nevina ena ima unutarnji mir: Ne brine se zbog odluke s kime e imati polne odnose.

142

143

kada nisam bila kadra odrati je. Uvek je to bio isti nain: momak i ja poeli bismo s velikom oduevljenom bliskou koja bi pre ili posle postala prazna ili tek neki obred. Nastavili bismo odravati igru jo neko vreme, ali bi konano jedno ili drugo prekinulo, s odlukom da e idui put biti drukije. Ali nikada nije bilo tako. Nauila sam oseati se izoliranom, da gotovo nema veze delim li ili ne s nekim zajedniki krevet ili ak pokuavam li deliti i itav ivot. Ne mogu izbrojati noi koje sam proleala budna katkad guei jecaje u jastuk pokraj zadovoljenog mukarca koji je vrsto spavao, pitajui se zbog ega se oseam tako usamljenom. Nisu ti mukarci o kojima govorim samo uzimali, a nita davali - nisam bila strunjak za takve odnose. Veina su bili mukarci koji su i sami stvarno eleli istinski i lep odnos. I ba zato to smo to pokuavali dobiti jedno od drugoga, zavretak je bio da smo imali manje od onoga s ime smo poeli, oseajui umesto dublje veze samo usiljenost. Na neki smo nain svoj odnos troili pogrenim gorivom. S druge strane nikada neu zaboraviti golemo osloboenje koje sam osetila prve noi kada sam dobila dovoljno snage od Boga da kaem ne, a da ne osetim nikakvu potrebu da se zbog toga izvinjavam ili da o tome mudrujem. Seam se kako sam se dobro oseala zaspavi sama u vlastitom krevetu, sama sa sobom, kako sam se presretna probudila ujutro utvrdivi da pokraj mene nema nikoga. Nisam se nikada dotad u ivotu osetila manje izoliranom, tada ni ikada posle.17

Mukarci nasuprot enama

Mukarci Postotak studenata i studentkinja koji navode est ili vie seksualnih partnera. Postotak studenata i studentkinja koji emotivnu angaovanost dre samo povremenom ili nikakvom potrebom pre seksualnog odnosa. Postotak studenata i studentkinja koji bi se posle jednonone seksualne zabave oseali krivima ili teskobnima Postotak studenata i studentica koji nikada ne bi propustili prigodu za polni odnos. 57 60 ene 19 15

50 46

91 0

J. C. Carroll et al. Razlike meu mukarcima i enama, Arehives of Sexual Behavior 14 (1985): 131-39

Primena prava da kae ne doista oslobaa ene. Biblija je jo davno iznela ovo veno naelo:
A ko se zdrui s Gospodom, s njim je jedan duh. Beite od bludnosti! Svaki (drugi) greh koji ovek uini, izvan tela je; a bludnik grei protiv vlastitog tela. Ili zar ne znate da je vae telo hram Duha Svetoga koji stanuje u vama i koji vam je dan od Boga? Ne znate li da ne pripadate sebi, jer ste kupljeni? Prva poslanica Korinanima 6:17-20

NE je izvor seksualne snage; NE je lozinka za seksualni mir. enama danas treba ohrabrenje i doputenje da kau NE.

Bog je vae telo uinio svetim. Namenio je da s njime postupate dostojanstveno i s potovanjem. Imate pravo na nevinost. Kada iskoristite pravo da kaete ne, tada ete spoznati snagu, istou i mir.

144

145

PETNAESTO POGLAVLJE

Mogao je ve na prvi pogled kazati koje su devojke iste. Nisu ga zanimali kondomi. Neu ih kupovati, rekao je. Neu ih koristiti. Neu ih ni pogledati. Jednom kad je devojka ustrajala da on navue kondom, skinuo ga je dok ona nije gledala. Video sam Stivija est meseci kasnije. Taj put nije bio toliko obestan. Kasnije u nedelju epajui je doao na igralite da igra u prvenstvenoj utakmici. Igrao je uasno slabo i njegov je tim izgubio. Stivi i ja bili smo jedini ljudi u gradu koji smo znali pravi uzrok njegove jadne igre; Stivi je patio od genitalnog herpesa koji mu je uzrokovao nesnosne bolove. Strunjaci za seks posvuda podstiu mlade ljude: Osigurajte se. Koristite kondom. Po nainu na koji se ta tanka gumica navlai mogli biste ga smatrati Velikim kineskim zidom. Ali on tako ne deluje. Uprkos preuveliavanju mnogi mladi ljudi odbacuju promotera kondoma. Od Amerikanaca koji spavaju s vie partnerki samo jedan od estorice koristi kondom.1 to je jo gore, niko jo nije dokazao da upotreba kondoma moe usporiti epidemije polno prenosivih bolesti. Mnogo je pokazatelja da kondom zapravo pomae irenju polno prenosivih bolesti. Kada je Medikal Tribjun prozvao Centar za kontrolu bolesti, nisu mogli navesti nijedan valjani rad koji bi pokazao znaajan pad rizika od HIV-a zahvaljujui prevenciji.2 Centar za kontrolu bolesti zakljuuje: Nauna teorija o ponaanju pokazuje da upute o bolesti i njenom prenoenju imaju vrlo slab uinak na promenu ponaanja.3 asopis USA Today izveuje o naprednoj koli u Koloradu u kojoj su tri godine delili kondome. U to je vreme broj roene dece... porastao do 31% iznad nacionalnog proseka. Godine 1992. oekivalo se 100 poroaja na 1200 studenata.4 Poruka o upotrebi kondoma imala je suprotan uinak od oekivanog.

Kondomska nacija
Mislim da mi se to nee sviati... Mislim da to moje keri nee raditi. elim da budu asne sestre. Hauard Stern, voditelj okantnih radioemisija,komentariui mogunost da se njegove tri keri prometnu u seksualno privlane ene koje esto gostuju u njegovoj emisiji.

Evanelje po kondomu

Stivi, golman u amerikom fudbalu i zvezda mesne srednje kole, uao je u moju (David E. Stern) ordinaciju sa samopouzdanjem. Svaki je njegov pokret odavao obesnu mukost. Doao je na godinji sistematski pregled. Ustanovio sam da je savrenog zdravlja pa sam mu naveo nekoliko pojmova koji naruavaju dobro zdravlje: Da, vozio je u pijanom stanju. Ne, nije se vezao sigurnosnim pojasom. Da, bio je polno aktivan - nekoliko devojaka svake nedelje. Ne, nikada nije koristio kondom.

146

147

ini se da je mladei poruila kako je seks u tinejdersko doba normalan i prihvatljiv. uli su poruku pa su se tako i ponaali. Poruka o sigurnom seksu, ini se, ne deluje ni kod odraslih obrazovanih ljudi. Istraivai su pratili osamdeset ena sa zavrenim fakultetom koje su se javile u kliniku za polno prenosive bolesti traei savet i pregled. Veina ih je mnogo rizikovala zbog AIDS-a, ali im je negativan test na HIV na neki nain davao laan oseaj sigurnosti. Kada je dolo do rizinog ponaanja, naunici su bili iznenaeni otkrivi da je testiranje na HIV i savetovanje o kondomu imalo negativan uinak.5 Meutin ni savetovanje o AIDS-u nije promenilo ponaanje meu homoseksualcima6 i meu studentima.7 Istraivanja na Univerzitetu Arkansas pokazala su da iako su devojke svesne opasnosti od AIDS-a, njihovo ponaanje [uz upotrebu kondoma] ostaje nepromenjeno.8 Ali kada seksolozi vide te podatke, lako im je odgovoriti da je problem u tome to je savetovanje bilo preslabo. Treba biti direktnije, intenzivnije i vie usmereno na upotrebu kondoma. Jedan autor izjavljuje: Savetovanje i testiranje na HIV kritina je komponenta u nastojanju za spreavanje AIDS-a.9 Eto ti ga na! Kritinom komponentom u spreavanju AIDS-a ostaje metoda za koju i sami strunjaci priznaju da je izneverila u viestrukim prouavanjima. ak i tinejderi vide taj problem. Glasanje objavljeno u asopisu USA Vikend utvrdilo je da samo 63% tinejdera obraa panju na poruke o sigurnom seksu jer bi to moglo odobravati prigodni polni odnos. Veina mladih smatra da uitelji dovoljno ne naglaavaju suzdravanje.10 Dokazujui ovo stanovite, Drava Merilend je 1980. godine sprovela u srednjim kolama program pod nazivom Seksualnom porivu jednostavno kaite: ne. Rezultati: Dok se nacionalni broj adolescentskih trudnoa poveao za 8%, trudnoe i

pobaaji u Merilendu su se smanjili. Ministar zdravstva dr. C. Everett Koop proroki je tvrdio: Obrazovanje o AIDS-u koje prihvata mladalake polne aktivnosti kao nune i usredsreuje se samo na siguran seks, bie u najboljem sluaju neuinkovito, a u najgorem uzrokom ozbiljne tete... Mlade ljude treba uiti da je suzdravanje najbolja mera zatite.11 Moda bismo trebali ii dalje. Suzdravanje je mnogo bolje od najbolje zatite. Kaimo mladei istinu. Suzdravanje je moralno, pametno, normalno, ispunjava, ukljuuje ljubav i sigurno je.

148

149

Neki prosvetljeni seksolozi zvue kao da podupiru suzdravanje. Debra Hafner, izvrna direktorka Vea za informacije i obrazovanje o seksu u Sjedinjenim Amerikim Dravama kae: Roditelji, primerice, mogu deci izneti koje su vrednosti: Mislimo da ste premladi da biste imali polne odnose.12 Moda e u tome uspeti. Moda bismo trebali svojoj deci kazati da su premlada za polni odnos kao to to kaemo za minku ili za probuene ui. Ako im prioptimo kako vidimo svoje line sklonosti, moda e nas posluati. Ali ekajte malo. Kaite tinejderima da nisu dovoljno zreli za neto, gotovo jamite da e oni ba to uiniti. ele dokazati da jesu dovoljno zreli. Roditelji imaju svoje line sklonosti, meutim, oni imaju razliita miljenja o svojim sklonostima. Line sklonosti su promaaji jer nisu isto to i vrednosti. Lina sklonost kae: elimo da eka polni odnos dok dovoljno ne odraste. Vrednost kae: Polni odnos izvan braka je pogrean. Line sklonosti hirovito se menjaju pa se mlade koprca na nestalnom ivom pesku. Biblijske se vrednosti nikad ne menjaju, pa mlade ostaje sigurna na ovome moralnom Gibraltaru. Mlade se moe prepirati o tome ta je vama najvanije, ali vae vrednosti moraju ili prihvatiti ili odbiti. Bilo koji momak podstaknut svojim mukim hormonima moe zavesti devojku koja mu kae: Moji roditelji misle da jo nisam spremna. On e joj odgovoriti: Ma sigurno jesi. Dovoljno si stara da se zaljubi... Osea isto to i ja, zar ne?... Ako se ne bude dobro oseala, prekinuemo. I tako idu dalje. Njenim je roditeljima stalo do nje. Smatrali su da e stav nisi jo spremna podstai suzdranost. Umesto toga, ostavili su je bez odbrane protiv vukova koji za nju nimalo ne mare. Devojci je mnogo lake rei: Ne! To nije u redu. Neu to initi!.

Line sklonosti ili vrednosti

Nije osloboena pritiska ako se odlui da nije dovoljno stara. Ne mora u raspravi na stranjem seditu automobila biti genije. Na svaki je redak odgovor isti. Neu. To ne valja. Samo line sklonosti proizvode neodlunost i vode do klinike za polno prenosive bolesti. Uverenja u vrednosti pruaju hrabrost i nude stvarnu zatitu. Svake jeseni (David E. Stern) obraujem podatke sistematskih pregleda mladih sportista. U etrnaestoj i petnaestoj godini oni esto poput papagaja oponaaju roditelje. Seks? Ne ove godine. Nisam spreman. Priekau. Hrabrim ih i upozoravam o opasnostima polnih odnosa u toj dobi. Ali godinu dana posle smeteno se smekaju i kau ovako: Mislio sam da sam bio spreman za to. ak i u doba pojave AIDS-a, kada je put u smrt jasno obeleen, ljudi jo uvek odbijaju videti znakove upozorenja uz put. Biblija je upozorila na nemar za Boje vrednosti i sledbu ovekovih sklonosti:
Neki se put uini oveku prav, a na koncu vodi k smrti. Izreke 14:12

Tinejderi i seks
Prosena dob pri prvom polnom odnosu kod amerikih deaka Prosena dob pri prvom polnom odnosu kod amerikih devojica Postotak seksualno aktivnih deaka koji e imati etiri ili vie partnerki pre 17. godine Postotak polno aktivnih tinejdera koji e svake godine oboleti od polno prenosive bolesti 15,5 16 40 25

150

151

Veina se tinejdera ne boji smrti. Njihova kultura znai bandi-skokove, puenje cigareta, trke autima, isprobavanje droga, opijanje alkoholom, poigravanje seksom. Polni odnosi tinejdera esto se obavljaju kada su toliko pijani da jedva otvore kutiju s kondomom, a kamoli da paljivo slede brojne vane korake. Ta neunitiva adolescentska kultura ostaje podzemnom osim u sluajevima kada se pojave hapenja, saobraajne nesree ili trudnoe. Posebno ostaju skrivene polno prenosive bolesti zato to ni sami tinejderi nisu uvek svesni vlastite zaraze. Kada otkriju simptome, obino trae lekarsku pomo bez znanja svojih roditelja. Drutvo za pomo deci procenjuje da se jedan od svaka etiri polno aktivna amerika tinejdera zarazi nekom polno prenosivom bolesti svake godine.13 Na taj nain, ako neki tinejder ima polni odnos, pre ili posle e on ili ona dobiti polno prenosivu bolest. Samo je pitanje vremena. Biblija je ve davno predskazala sudbinu onoga koji trai seksualno uzbuenje:
Umree jer nema pouke, propae zbog svoje goleme gluposti. Izreke 5:23

Kultura rizika

prenosive bolesti. Kondomi ne nude potpunu zatitu, pie u jednom udbeniku o AIDS-u. Mogu biti oteeni, mogu puknuti ili skliznuti.14 ekaj malo, kazae oni koji koriste kondom, je li sigurnije imati polni odnos s kondomom ili bez njega? Moda postavljaju krivo pitanje. ta bi trebali pitati: Je li sigurnije ii u bitku u kojoj se puca sa zatitnim prslukom koji titi od metaka ili bez njega? Naravno da je sigurnije odenuti zatitni prsluk, ali emu, u prvom redu otii na bojno polje? Odea otporna na metke moe izneveriti; isto tako i kondomi.
Ne postoji siguran seks. Dak Rambo, zvezda u sapunicama i nosilac HlV-a

Neki su kondomi propusni i pre nego se izvade iz pakovanja. Oteenja kondoma su neizbena pa Agencija za kontrolu hrane i lekova odobrava rasturanje kondoma jer samo etiri od hiljadu kondoma proputaju.

Nita se nije promenilo u gotovo tri hiljade godina. Neki se oseaju sigurnima zato to uvek koriste kondome. Kau: Ne mogu imati (imenujte svoju polno prenosivu bolest). Uvek koristim kondom. To smo iznova uli od pacijenata pozitivno testiranih na herpes, klamidiju, HIV ili neke druge polno

Kondomska prevara

152

153

Femili Helt Internenl, agencija za planiranje porodice prouavala je 850 parova. Ustanovili su da za vreme branih polnih odnosa pukne manje od 2% kondoma, ali za vreme prolaznih polnih odnosa pukne oko 5% kondoma. Neki posebno snani mukarci raskinu 20% kondoma koje koriste.15
Kondomi imaju pukotine 50 puta vee od HlV-a

Dr. Suzan Veler sa Univerziteta Teksas pregledala je sve radove o kondomima i polno prenosivim bolestima. Zatim je u asopisu Sol Sajns and Medisin zakljuila: Rezultati radova o prenosu HlV-a pokazuju da kondomi mogu smanjiti rizik od infekcije HlV-om za priblino 69%. Uinkovitost kondoma mnogo je manja nego to se uopteno smatra.16 Neverovatno! Svet polae nadu za spreavanje AIDS-a u metodu koja izneveri u gotovo treini sluajeva. ta bi bilo da padobrani iznevere u treini sluajeva? Bi li dravne kole kazale naoj deci: Znamo da ete skakati iz aviona bez obzira to vam mi kaemo i zato se osigurajte. Koristite se padobranom! Primenimo zdrav razum. Koja bi se ena sloila spremiti toksini otpad u kondomu koji joj se umee u njen genitalni trakt? Moete li zamisliti agenciju za uvanje okoline kako odobrava kondome za vaginalno skladitenje toksinog otpada? Smeno! Ali jednako je HIV toksian kao bilo koji otrovni otpad. Pa ipak naa vlada ne samo da odobrava stavljanje ovog toksinog otpada u kondome, ona ga ak oglauje na TV-u. Seksolozi ponavljaju svoju smrtnu mantru: Sigurno... Sigurno... Sigurno... Ali u tome nema prave zatite. Prestanite! protive se odgajatelji. Zar nameravate uplaiti tu decu? Da. Strah nije uvek lo. Moe biti dobar ako je utemeljen na injenicama. Bojimo se voziti ako nema mosta jer znamo da postoji sila gravitacije. Bojimo se popiti arsen jer znamo ta otrov moe uiniti. Polno prenosive bolesti trebale bi preplaiti svaku tinejderku Juliju koja brza u polni odnos s turbonabitim Romeom. Mlade treba doiveti strah koji je utemeljen na injenici kao to crveno svetlo na semaforu opominje: Stop! Polni odnosi izvan braka mogu unititi va ivot. Ne

Strah utemeljen na injenici

Katkada mi (Davidu E. Sternu) u ordinaciju doe ena s neugodnim problemom. Za vreme polnog odnosa kondom je skliznuo, a ona ga ne moe nai. Kondom se lako skida; ali kada se radi o zatiti od polno prenosivih bolesti, jednako je tako mogla ostaviti kondom u svojoj torbici.

154

155

inite to! ekajte zeleno svetlo braka.

Smatramo svojom dunou da zaponemo otvoreni napad na seksualnu revoluciju... ono to je nekada bilo pitanje morala danas je doslovce pitanje ivota i smrti. Dr. Harvi Fineberg, dekan kole javnog zdravlja na Harvardu

Zakon trai da seksolozi pouavaju kako polnost i brak idu zajedno kao konji i koije. Godine 1987. Senat Sjedinjenih Amerikih Drava izdao je zakon (94 prema 2) koji kae: Svi obrazovni, informativni i preventivni materijali i aktivnosti za pouku o AIDS-u, pripremljeni za kolsku decu i odraslu mlade trebaju naglaavati... suzdravanje od polne aktivnosti izvan monogamnog braka.17 Jesu li odgajatelji polnog odgoja proitali taj zakon? Veina seksologa odbija takav pristup. Misle da pouavanje mladei o nevinosti ili braku ukljuuje vrednosne sudove. Kau: Na je zadatak pouavati o injenicama, a ne o moralu. Moramo potovati svaije vrednosti. Na taj se nain rugaju pravilima odobrenim od Kongresa i nadomeuju ih takozvanim bezvrednim pouavanjem kako polno optiti. Jedan od ciljeva narodnog zdravstva Javne zdravstvene slube Sjedinjenih Amerikih Drava za 2000. go-dinu bio je porast broja 17-godinjih devica za 50%.18 Nisu ga dostigli. Umesto suzdravanja, odgajatelji se ale dok mlade ue kako navui kondom na bananu. Putaju decu da navlae kondome na glavu i naduvaju ih kako bi proizveli komine kondomske glavice. Cilj je da se mlade osea lagodno s kondomima. Skrivaju nedostatke kondoma kao da su to odabrane informacije. Primerice, jedan lanak za lekare u asopisu Pejnt Ker

Brak - to nije prljava re

priznaje da je uinkovitost kondoma protiv polno prenosivih bolesti samo 30-60%. U istom su broju izdali letak Saveti za mlade devojke u kojem pie: Upotreba kondoma jedini je nain da se smanji rizik od AIDS-a.19 ta? Ne bi li suzdravanje bilo jo bolje? Zbog ega se tinejderkama ne objavi cela istina? Zato samo lekarima? Seksolozi kau da pouavaju mlade o injenicama kako bi donosila dobre odluke. Ali im ne iznose injenice. Radije im govore da se pouzdaju u kondom. Zato ne kau istinu? Recite im: Samo se budala pouzdaje u 50:50 u tanku poput papira gumenu membranu. Zato ne u metodu koja je s vremenom potvrena? Odgovorite im: Samo recite NE! Kada se radi o drogama, odgajatelji prihvataju takav odgovor. Ne poruuju tinejderima: Uivajte drogu na siguran nain. Ne vebaju ubadanje sigurnim injekcijama na narandama. Ne rasturaju sigurne droge. Takav odgoj ne bi bio siguran, bio bi opasan. Prouzroio bi masovnu epidemiju drogiranja. Poruuju im: Samo recite NE! To deluje pri obrazovanju o zloupotrebi droga. Deluje i u obrazovanju to se tie seksa. Moramo nai vremena da pouimo mlade: Ti si divno stvorenje. Tvoje je telo vrlo vano. Moe preuzeti odgovornost za svoje telo. Ne mora popustiti svakom nagonu. Seks u braku jedino je siguran. Samopotovanje i samokontrola nije nikad olako prihvaena poruka. Godine 1892. Ser Vilijam Osler, moda najvei lekar posle Hipokrata, postavio je u svom klasinom delu Principls and Prektis of Medisin (Naela i delovanje lekarstva): [Nevinost] se moe initi [tekim] stanjem... ali se moe odrati, naa je dunost [kao lekara] da tu pouku razvijamo kod mladih i

156

157

starih koji od nas trae savet o seksualnim pitanjima. Nakon vie od stotinu godina to je i dalje teko, ali se moe izvriti i mora, jer su u pitanju ivoti jednog narataja. Davno pre Oslera, u drevnom Rimskom Carstvu usputni polni odnos bio je uobiajen za ene i mukarce. Gospodari su robove iskoriavali za polne odnose. Gozbe su se pretvarale u orgije. Mukarci su svoje brane zavete uzimali toliko olako da je drevni Rimljanin upitao: Izbacuje li iko svoju enu golu kada je sluajno zatekne s ljubavnikom, a da nije i sam uivao u preljubi?20 Apostol Pavle odrastao je u paganskom gradu Tarsu u kojem se jedan posetilac alio da ne moe proi ulicom, a da ne uje dahtanje i stenjanje muterija u bordelima.21 S obzirom na to da je Pavle iveo okruen kaljugom bludnosti, mogli biste oekivati da bi u svojim poslanicama prihvatao usputni polni odnos. Meutim, u Pavlovim se poslanicama jasno manifestuje odmak od rimske kulture. Zapravo, Pavle je podsticao vernike da se, kad su u Rimu, ne ponaaju kao Rimljani: Doista, ovo je volja Boja: vae posveenje - da se suzdravate od bludnosti, da svako od vas zna svoje telo posedovati u svetosti i potovanju, a ne u pohotnoj strasti kao pagani koji ne poznaju Boga (1 Solunjanima 4:3-5, D. E). Centar za nadzor bolesti jasno istie u Vodiu za uinkovit kolski zdravstveni odgoj: Polni bi se odnosi trebali obavljati samo u monogamnom braku.22 Biblija se s time slae:
Pij vodu iz svoje nakapnice i onu to tee iz tvoga studenca.

Neka oni budu samo tvoji, a ne i tuinaca koji su uza te. Neka je blagoslovljen izvor tvoj, I raduj se sa enom svoje mladosti. Izreke 5:15,17-18

Kada si u Rimu...

Bog ne ubija radost seksualnosti. Stvorio je polni nagon za uivanje i stvaranje novog bia - ne za strahove i polno prenosive bolesti. Poput brinog Oca eli nam samo najbolje. eli da polni nagon ouvamo: za najbolju osobu u najbolje vreme za najbolju svrhu.

Doista siguran polni odnos

158

159

ESNAESTO POGLAVLJE

Duhovna seksualnost
Seksualnost ima posebnu svrhu. Ona nije neto s ime se postupa nemarno ili bez potovanja. Alvin Pusaint, psihijatar na Univerzitetu Harvard

Doktore, ta mi nedostaje u ivotu? pitala je Kolin. Dek kae da me voli, ali ja to ba ne oseam. Svaki put kada s njim pokuam o tome govoriti, on me jednostavno uutka. Kae da ini to moe. Mnogo radi i imamo dobar ivot: dvoje dece, lepu kuu. Ja ak i ne moram raditi. ta jo mogu traiti? Moda bi mi to trebalo biti dovoljno. On se dobro brine za sve... ali uz njega se oseam kao da ne postojim. Gleda fudbal, ita novine, ali jedva me primeuje, osim uvee kada iskljui TV. Onda me grli i ljubi, ali samo zato to najednom eli polni odnos. Ne mari za mene. To je kao veba od deset minuta: svui se, operi zube, idi u toalet, obavi to pa spavaj. Takav me postupak ostavlja hladnom. Katkad poelim da si nae ljubavnicu da bih ja imala malo

mira. Prijatelji mi kau da ostavim Deka... ne znam. Moda mi treba samo koja tableta apaurina. Kolin i Dek oito imaju problema. Oboje su odrasli u porodicama koje su bile oseajno hladne, gde niko nije govorio o seksu. Nisu videli svoje roditelje kako se grle, ljube ili izmenjuju nene rei. Majka je Kolini na indirektan nain prenela kako se dame sa seksom jednostavno pomire i da dobre devojke nikada ne uivaju u polnom odnosu. Kolini je polni odnos bio prljav i odvratan. Dek na polni odnos gleda samo kao na svoje pravo i njenu dunost. Katkad izgleda da se polnim odnosima raa vie problema nego dece. Neki ak polni odnos oseaju kao prljavi avolski trik. Mnogi su rani crkveni oci poinili pogreku. Pogreno su prihvatili dualizam, grku filozofiju da je dua dobra, ali telo zlo. I budui da je telo zlo, pravi su duhovni ljudi muili svoja tela, zavetovali se na siromatvo, ak su odevali grubo vuneno donje rublje koje ih je uljalo. Kako je polni odnos bio vezan uz telo, bio je zao. Polni je odnos bio slabost za one koji nisu dovoljno duhovni da bi se oduprli napasti. Trajni celibat bio je za duhovne divove. Sveto pismo je protiv takvih udnih ideja. Bog je stvorio duu i telo, i sve to je stvorio proglasio je dobrim. Polnost je uvek bila deo boanske zamisli za ljudsko dostojanstvo. Jedan je moj (Davida E. Sterna) pacijent doao na leenje zbog gonoreje. Bio je poznati poslovni ovek u drutvu, a prolazio je kroz krizu srednje dobi. Jednoga se dana prvi put u ivotu naao u hotelskoj sobi s prostitutkom. Nakon to joj je platio ona je postavila pravila. Ja sam Dejn. Ti si Do. Nema suvinog razgovora. Navuci ovaj kondom. Ljubi me bilo gde eli osim u usta.

Seksualnost kao svetost

160

161

udne iskrivljene logike, prepustila je svoje polne organe, ali sauvala usta za odnos koji nee ukljuivati samo njeno telo ve i duu. Doputala je da joj se telo koristi kao igraka za uitak, ali je neto u njenoj dui vikalo: Sauvaj neto za duu. Stoga je uzaludno nastojala zatititi svoju duu. Bog je seksualnost uinio svetom i dobrom. Kada je seksualnost deo braka protkanog ljubavlju, niko se od par-tnera ne treba nieg suzdravati. Slobodni su uivati i potpuno se predati jedno drugom. U takvoj seksualnosti moemo doiveti blagoslov u svakodnevnom ivotu. Seksualnost moe postati duhovni sakrament.1 Polni odnos postaje spajanje dvaju tela i dveju dua kad oboje doivljavaju Boji blagoslov. Bog je stvorio seksualnost da bude prirodan in bogosluja. Bog eli da uvek ivimo u Njegovoj prisutnosti, ak i za vreme polnog odnosa. Budui da parovi esto pate od seksualnih nesuglasica, zajednitvo s Bogom za vreme polnog odnosa moe im se initi nezamislivim. Jedan nain da proverite oseate li se dobro, kako sa svojom duhovnou tako i sa se-ksualnou, jeste da se upitate moete li slobodno zapoeti polni odnos molitvom: Gospode, za ono to emo sada primiti dajemo Ti hvalu. U ovoj vrsti duhovnosti dvoje ljudi moe doiveti ono najvie u seksualnosti, a to je jedinstvo i tela i due. Danas malo ljudi pomisli na duhovnost kada misli na seks. Veina ih pre misli o romantinoj bajci, gde bajko-viti kraljevi s bajkovitom princezom odleti u bajkoviti krevet trajne strasti. Ali stvaran ivot nije bajka. Teret ivota izreku sreni zauvek uvek spusti na zemlju. Kada romantine rue uvenu, mnogi se ljubavnici nau razoarani i bez iluzija. Svi imamo prazninu u srcu. Naa dua ezne za ispunjenjem

Iluzija romantine ljubavi

i zato nam godi iluzija romantine ljubavi. Srce e moda nastojati ispuniti prazninu romantinim ljubavnikom. Ali kad je ljubavnik dao sve od sebe, dua jo uvek zaziva i trai vie. Ljubavnici uvek razoaraju, pa dua mora traiti druge ljubavnike. Ako tako idemo dalje, bol u srcu nikad ne prestaje. Romantika je poziv da zaronimo u LJUBAV. I da ne idemo dublje, romantika postaje istom poudom. U jednom se trenutku dua iznenada oseti iskorienom i povreenom. Pa ipak je mnogima, ak i onima koji se proglauju religioznima, seks ono najblie s ime mogu iskusiti neko duhovno iskustvo. U seksualnosti jedva mogu razluiti duu i telo. Onih nekoliko arobnih trenutaka nabijenog uzbuenja moe pruiti lani oseaj duhovnog ispunjenja. M. Skot Pek kae: Zbog toga to je [polni odnos] neka vrsta duhovnog iskustva, toliki ga u vie navrata trae da doive oajniko oputanje. esto trae Boga, bili svesni toga ili ne.2 Romantika tei prazninu srca ispuniti ljudskim ljubavnikom; ali ta je praznina toliko iroka i duboka kao sam Bog. Samo je Bog moe ispuniti. Dva divna tela predana polnom zadovoljenju nee zadovoljiti duu. Uestala venanja i razvodi holivudskih zvezda dokazuju prazninu sebinog seksa. Mnogi esto oekuju da e zadovoljiti duu iskrom uzbudljivog polnog odnosa. Poput niti u sijalici, ta uarena uzbuenja ubrzo izgore. Svetla strasti se ugase. Praznina u srcu ostaje mranom stvarnosti. Seate li se Deka i Kolin? U poetku njihovog braka meusobne razlike bile su im zanimljive. Uskoro se Dekov stav krutih injenica sukobljavao s Kolininim oseajnim pristupima. Kolin je oekivala cvee i poljupce; Dek je mislio kako je dovoljno doneti kui zaraenu platu. Kolin je elela razgovarati o proteklom danu; Dek se eleo odmoriti i zaboraviti na po-

Sukob - kamenita staza do prave prisnosti

162

163

sao. Kolin je elela ii putem punim cvea i romantike; Dek je pokuavao dobiti na vremenu i ii kroz industrijski deo grada. Svaki put kada bi izbio sukob, okirali su se uvidevi da su venani s nekim ko svet ne gleda na normalan nain. Svaali su se, ali nisu nali reenje. Kada bi otkrili svoje oseaje i oekivanja, upali bi u sukob i odbacivanje. Uskoro je oboje odluilo izbegavati da se otvore jedno drugomu. Na taj su nain mogli izbei bitke. Postali su emotivna ostrva odeljeni morima straha i ogorenja. No Dek i Kolin propustili su shvatiti da samo otvaranjem i razradom svojih sukoba mogu iskusiti nekakvu bliskost. Podnose jedno drugo, ali do prave intimnosti nee nikad doi. Intimnost zahteva iskrenost i voljnost da se ovek otvori. U Poslanici Rimljanima 12:9 apostol Pavle je napisao da je prava ljubav bez pretvaranja. Otvorenost uvek dovodi do nekog sukoba, ali taj sukob moe voditi u inti-mnost. Iskre u sukobu su znakovi ivosti u braku. Dosada je znak da jedno za drugo ne mari, a ljubav je isparila. Mnogi trae razvod braka zbog neprilagoenosti. Proputaju shvatiti da su svi neprilagodljivi s drugima. Nikada nije postojao par koji je stvarno meusobno prilagodljiv. Svi smo razliiti. Svi imamo razliite elje i razli-ite stilove. Svi oekujemo neto drukije. Svi se razliito radujemo. Razliiti su nam jadi. Imamo razliite kunje. Imamo razliite razlike. Verovali ili ne, neprilagodljivost je doista jedan od ciljeva za stupanje u brak. Jer kroz svoje razliitosti, sukobe i reenja rastemo duhovno i uimo se snoljivosti, ljubavi i pratanju. Put seksualne duhovnosti ne poinje na orgazmikom vrhuncu. On se kree zavojitim putevima po dolinama svakodnevnog ivota. Zbog toga Biblija ne naziva duhovni ivot mi-

stinom visinom, ve radije svakodnevnim hodom. Samo oni koji su odabrali taj naporni hod mogu iskusiti mistine visove istinske duhovne seksualnosti. Adolf Gugenbuhl-Kreg saima razloge zbog kojih je toliko branih parova zbunjeno pogledu zdrave seksualnosti u braku. Ljude neprestano pouavaju psihijatri, psiholozi, brani savetnici i drugi, da su samo sreni brakovi dobri brakovi, ili da bi brakovi trebali biti sreni.3 Brak je, meutim, duhovno putovanje, a duhovna putovanja nisu lagodni putevi u nirvanu. Duhovna su putovanja peaenje po kanjonima, pustinjama i praumama stvarnog ivota. Zbog toga je [brak] tako pun uzvisina i nizija. Sastoji se od rtava, radosti i patnji.. .4 Veina potpuno zaljubljenih parova na poetku ulazi u brak smatrajui da e romantina ljubav zauvek trajati i uvek biti dovoljna. Ali samo romantina ljubav nikada nije dovoljna. Ako brak ne postane duhovno putovanje po putevima ljubavi, partneri nee istraiti visine i dubine duhovne seksualnosti. Brak moe pruati mnogo radosti kao slap koji se obruava niz strmine romantine ekstaze. Brak moe isto tako pruiti duboko zadovoljstvo kao reka koja tee kroz plodne doline celishodnog ivota. Oni koji se upute na ovo duhovno putovanje mogu kazati jedno drugom:
Ostari zajedno sa mnom! Najbolje tek dolazi, Kraj ivota, zbog kojeg je poetak stvoren. Robert Broioning

Brak - duhovno putovanje

164

165

predbeleiti kod najpopularnijeg seksualnog terapeuta. Mogli su pohaati najpopularnije seminare o seksu. Da jesu, promaili bi. Umesto toga mogli su se koristiti metodom koju su milioni ljudi iskuali i stoleima je dre pravom. Isus je ponudio najuinkovitiji brani seminar na svetu ikad odran. Isus je svoju tajnu formulu saeo u jednu jedinu re: agape ili ljubav. Ljubav znai predanost, brinost, potovanje, snoljivost i opratanje. Ljubav ini da se udobno utone u zagrljaj, a u gnezdo stavlja slast i strast. Ljubav nikad ne prestaje (1 Korinanima 13:8). Ljubav nije samo milo i drago iz romantinih romana. Ljubav nije ono to su Bitlsi pevali: Sve to nam treba jeste ljubav. Ljubav nije ono to kae holivudska starleta: Uz njega, na neki nain, oseam se tako, na neki nain, sjajno. Oldos Haksli se jadao: Od svih otrcanih, prljavih rei koje su u naem reniku ve dobile magaree ui, ljubav je sigurno najprljavija, najsmrdljivija, vrlo izlizana... postala je grubo nasilje dobrom ukusu i oseaju za pristojno, opscenost koju je teko izgovoriti.1 Zato je ljubav postala toliko bezvredna re? Zato to smo izgubili Boji opis ljubavi, pa svet iznosi na milione pogrenih definicija. Bog opisuje pravu ljubav:
Ljubi svoga blinjega kao samoga sebe. Isus Hrist, oko godine 30.

LJUBAV

SEDAMNAESTO POGLAVLJE

Tajna dobroga seksa

Postoji samo jedan odgovor za bilo koji brak ili bilo koji odnos od ivotne vanosti. A taj je da se onaj pregradni zid mrnje zameni Hristovim krstom. On znai prestanak svih zahteva da se ono drugo promeni. Znai umirati sebi svakoga dana, neprestano pitati Gospoda: ta je to u meni to pridonosi slomu ovoga braka?... ta je to u meni to treba umreti? Don i Pola Sandford, Preobraaj unutarnjeg oveka

Kada su Kolin i Dek napokon otvoreno razgovarali o svom odnosu, pokazalo se da oboje ele povratak na prvobitnu strast medenog meseca. Tada je ve i sam pogled na njega ili nju podstakao gorljivu elju. ak je i Dek priznao da je seks bio mnogo bolji u onim starim danima.

ta su mogli preduzeti?

Mogli su itati najnovije seksualne prirunike. Mogli su se

Od roenja smo strunjaci u samoljublju. Za sebe traimo hranu. Za sebe traimo sigurnost. Za sebe traimo smisao. Stvarna ljubav je ista ta elja, ali da se zadovolji neko drugi i

166

167

ugodi drugom. Romantika kae: ta mogu dobiti? Ljubav kae: ta mogu dati? Ljubav koja kae Volim te jer me usreuje, propae. Ne moe opstati jer vas nijedan ljubavnik ne moe uvek usreivati. Prava ljubav kae: Volim te ak i kada mi ne prua sreu. Takva ljubav moe trajati i rasti. Franjo Asiki je molio za ovakvu ljubav: O Boanski Uitelju, pomozi mi da ne traim da budem uteen, ve da ja teim, ne da me razumeju, ve da ja razumem druge, ne da budem ljubljen, ve da ja ljubim... Jedino takva ljubav moe preobraziti Kolinin i Dekov brak. Danas postoji iroko rasprostranjen mit da su sve filozofije i religije u osnovi jednake. Univerzitetski profesori odvano tvrde da sve religije ue o ljubavi, potovanju i predanju. TV komentatori belee zajednike vrednosti sviju religija. Taj se mit esto ponavlja, no je li istinit? Je li taj univerzalizam proizvod istraivanja ili neznanja? injenica ili hirova? Pogledajmo. Hindus i ljubav Robert Donson, pisac knjige On, jednoga je dana u Indiji etao sa svetim guruom. Donson je zastao i pruio novac prosjaku. Guru je zastao i ukorio ga zbog upletanja u prosjakovu karmu. Donson je odgovorio kako to ne ini zbog prosjaka. ini to zbog sebe. Guru je promenio miljenje; ako je motiv potpuno sebian, tada davanje siromasima moe biti u redu. Onima odgojenima u hrianskoj kulturi takvo je miljenje udno, ali hindusima je savreno smisleno. U hinduizmu i budizmu samo je duhovni svet stvaran. Materijalni je svet samo

iluzija. Duhovni rast zahteva odvajanje od materijalnog sveta i beg u duhovni svet. Ljubav prema drugima nema nieg zajednikog s duhovnim rastom. U knjizi Mitovi po kojima ivimo Dozef Kempbel je veliao mitove istonjakih religija kao izvore duhovne istine. U vezi s ljubavi nije, meutim, mogao pronai nijedan istonjaki mit o ljubavi. Ustanovivi da je istonja-ko stanovite nepotpuno, on ga je u kasnijoj ivotnoj dobi napustio. Materijalista i ljubav Na drugoj strani spektra nalaze se religije marksista (dijalektiki materijalizam) i humanizma (evolucijski materijalizam). Dananja intelektualna elita sledi religiju materijalizma. Za njih je samo fiziki svet stvaran. Duhovni je svet iluzija. Ne mogu raspravljati o duhovnom ivotu jer ne veruju da postoji duhovno podruje. Ljubav nije stvarna. Ljubav stvaraju hemikalije u mozgu, nastale da bi navele ivotinje (to jest ljude) na parenje, reprodukciju i prenos gena. U ovom svetu preive samo najsposobniji. Ne bi trebalo pomagati slabima, jer bi oni mogli preneti slabije gene. Materijalisti postoje da vladaju i prenose svoje superiorne gene. Dosledan materijalista ne moe ljubiti svoga blinjega, jer mu je blinji tek jedna ivotinja, suparnik u borbi za preivljavanje. Hrianin i ljubav Isus je prihvatio stvarnost i dobro fizikog i duhovnog. ivimo duhovnim ivotom ovde u materijalnom svetu dajui i primajui opipljivu ljubav. Ljubav je velika istina jedinstvena hrianstvu. Muhamed je pouavao o sudu, ne o ljubavi. Buda je pouavao o begu, ne o ljubavi. Konfuije je pouavao o skladu, ne o ljubavi. Isus je

Je li ljubav sveopta vrednost?

168

169

pouavao o ljubavi. Islam tumai da je Bog dalek i nedohvatljiv. Alah je toliko udaljen da nijedno ljudsko bie ne moe nikada doi u neki odnos s njim. Jedino nam Biblija otkriva da je Bog ljubav (1 Jovanova posl. 4:16). Isus je Boga nazvao Ocem2 i uimo da smo Njegova deca. Isus nas je pozvao na prisan odnos sa Stvoriteljem svemira. Isus nas takoe poziva da u takvoj ljubavi ivimo s drugima. Kada ljudi izjave: Verujem u boga ljubavi, esto pokuavaju uporediti svoga boga ljubavi s Bogom Biblije. Ali nisu sami izmislili pojam boga koji ljubi. Nali su ga u Bibliji. Oni zapravo kau: Verujem u [deo] Boga objavljenog u Bibliji. Ljubav je najvee otkrie u istoriji. Isus ljubav nije izveo iz kultura Srednjeg istoka. Nije posmatrao ljubav u totalitarizmu Rimljana. Nije pronaao ljubav u platonizmu Grka. Nije ljubav izveo iz erotizma pagana. Nije video ljubav u legalizmu fariseja.3 Ljubav je bila objava samoga Boga. Ljubav nema nikakvog objanjenja. Ljubav dokazuje da je sam Bog odgovoran za nauk Biblije. Takva ljubav nikom ne nadolazi prirodno. Svi smo mi dikobrazi. Svi imamo bodlje koje smetaju - nepoeljne, ak i odvratne osobine. Ljudi koji nam se priblie uvek se nabodu. Svi razdraujemo prijatelje. Svi vreamo svoje porodice. Svi izdajemo svoje blinje. U bilo kojem odnosu, jedino ljubav moe obraditi i isceliti rane u meusobnim odnosima. C. S. Luis je rekao:
U svakome od nas postoji neto to se prirodno ne moe voleti. Nije niija pogreka ako to ba ne vole... Isto tako moete traiti od ljudi da vole ukus pokvarenog hleba ili zvuk mehanike builice... Svi koji imaju dobre roditelje, ene, mu-

eve ili decu mogu biti sigurni da katkad, a moda i uvek, u nekoj pojedinosti ili navici, primaju [ljubav]. Voljeni su ne zato to su vredni ljubavi, ve zato to se ljubav sama nalazi u onima koji ih ljube.4

Dikobrazi i ljubav

Ljubav ljubi ne zbog neega... ve uprkos svemu. Prisnost znai da se ja svakoga dana nabodem na tvoje bodlje dikobraza, ali te svejedno ljubim. Kada sam se (David E. Stern) oenio Dijanom, pastor mi je dao dobar savet: Svakoga dana vaeg braka, kazao je, dogodie se neto, pa ako ustraje na tome, to moe dovesti do razvoda braka.5 Uspean brak ne znai zanemarivanje pogreaka branoga druga. Brani uspeh znai nauiti ljubiti uprkos svim pogrekama koje vidimo. Romantika ljubi iz nekog razloga... Romantika kae: Ljubim te jer si krasna. Ljubim te jer si paljiva. Ljubim te jer se uz tebe oseam dobro. Prava ljubav kae: Ljubim te uprkos tvojim borama. Ljubim te uprkos tvojoj nemarnosti. Ljubim te i kad me razoara. Bog nas ljubi uprkos naim pogrekama i eljama da ivimo bez Njega, uprkos naim promaajima da ljubimo. To je velika istina o Bojoj ljubavi. Nismo je zasluili. Ne moemo je zaraditi. Zapravo, Boja ljubav znai da On previa i oprata sve nae pogreke. Moemo ljubiti jer smo ljubljeni. Moemo ljubiti jer nam je Bog oprostio sve nae grehe. Jednom je Isus bludnicu obasuo opratanjem njenih mnogih greha. Na to je odgovorila dubokim potovanjem, izlivi dragocene mirise na njegove noge, otirui mu ih svojom kosom i ljubei ih. Samopravednom verskom voi zgadilo se takvo iskazivanje oseaja bludnice. Isus je odgovorio: Oproteni su joj gresi, i to mnogi, jer je pokazala mnogo ljubavi. A kome se manje oprata, taj manje pokazuje ljubavi (Luka 7:47).

170

171

Nama je mnogo oproteno. Zbog toga moemo mnogo ljubiti. Zbog toga moemo ljubiti kao to Bog ljubi.
Ljubav je strpljiva, ljubav je blaga... ljubav ne trai svoje... prata zlo... Sve oprata, sve veruje, svemu se nada, sve podnosi. Prva poslanica Korinanima 13:4-6

nadama i strahovima... Kada se osvrnem na duge, plodne godine, u mojoj svesti jedna istina jasno iznosi sveoptu potrebu za ljubavlju... Ne mogu opstati bez ljubavi; moraju je imati ili e izginuti.7

Samo ljubav moe udahnuti ivot umiruoj dui. Bez ljubavi parovi su ojaeni. Imaju vanbrane veze, ali im se jad samo poveava. Svaaju se i nikada ne oprataju jedno drugom, pa seks tako postaje beivotan, ak i odbojan. Jedna je ena u braku bez ljubavi kazala da seks s muem osea kao da je siluje mehanika gorila. Takvi parovi esto hrle terapeutu koji ih upuuje na seksualne vebe. One mogu proizvesti privremeno olakanje, ali obino lee samo simptome i ne reavaju izvorni problem - manjak ljubavi.8 Psihoanalitiar Erih From naslutio je da je taj nedostatak ljubavi koren svih psiholokih problema: Izriiti nalog ljubi blinjega svoga kao samoga sebe najvanija je poruka za uspean ivot... krenje te zapovesti osnovni je uzrok nesree i duevne bolesti... Na ta se god bolesnik alio, kakve god simptome iznosio, svi su ukorenjeni u nesposobnosti da ljubi, ako pod ljubavlju mislimo na sposobnost za brinost, odgovornost, potovanje i razumevanje blinjega te izuzetnu elju da blinji napreduje. Analitika je terapija u biti pokuaj da se bolesniku pomogne dobiti ili ponovno stei sposobnost za ljubav. Ako se taj cilj ne postigne, doi e samo do povrnih promena.9 Posebno mukarci misle da seks sam moe podupreti dobar uzajamni odnos. Za mukarce orgazam moe biti samo mehaniki in. Za enu je vrhunac mnogo sloeniji. Ona nije robot.

Ova vrsta ljubavi ljubi uprkos svemu. To je natprirodna ljubav - ljubav koju daje Bog. Mukarci i ene esto zanemaruju ljubav. Dek nikada nee doiveti dobar seks sve dok ustraje da Kolin servisira njegove potrebe. Sve dok on tei samo da neto dobije, dobijae vrlo malo. Kao ovek usredsreen na seks, od njega je dobio malo, jer se usredsredio na sebe umesto na Kolin. Njemu, seksualno frustriranom, izlivi ljutnje podigli su krvni pritisak i pogorali sranu anginu. Dr. Karl Jung dijagnostikovao je izvor Dekove frustracije: Ona je uzrok nedostatka ljubavi, jer tei samo zadovoljiti seksualnost.6 Dek nije nikada uo da postoji druga vrsta ljubavi. Nije imao pojma da seks moe ukljuiti neto vie od zadovoljenja vlastitih nagona. Mnogobrojni se parovi oseaju zarobljenima u braku bez ljubavi. Jedina ljubav koju poznaju je seksualni nagon, to se oslikava u jeftinim romanima i popularnim filmovima. Nikada nisu zadovoljeni jer seks bez ljubavi gui duu. Ljubav je duhovni kiseonik. Bez nje e vam se dua zaguiti. Dr. Smajli Blanton pie:
Vie od etrdeset godina sedeo sam u ordinaciji i sluao kako mi ljudi svake dobi i drutvenog sloja govore o svojim

Daj mi ili dajem

Duhovni kiseonik

172

173

Samo pritiskanje odreenih tipaka nee pokrenuti zvona i svirale. Dr. Maks Levin belei da je nesebina ljubav nuna za dobar seks.
Oito je zrelost preduslov za srean brak. U nezrelom ranom detinjstvu ne postoji obaveza davanja. Malo dete samo prima; od njega se ne oekuje da ini neto vie. Uspeh braka u velikoj e meri zavisiti o stepenu u kojem su partneri prerasli svoju infantilnu zavisnost i postigli sposobnost da preuzmu odgovornost, da vie ele davati negoli primati.10

Stoleima pre nego su se Kolin i Dek otuili, Biblija je opisala potrebu za takvom zrelosti.
Kad sam bio dete, govorio sam kao dete, mislio kao dete, sudio kao dete. Kad sam postao zreo ovek, odbacio sam to je detinje... Sada ostaje vera, nada i ljubav - to troje - ali je najvea meu njima ljubav. Prva poslanica Korinanima 13:11,13

Izgubljeni je sin otkrio da nezreo zahtev samo mi daj nikada ne zadovoljava ivot (vidi Luka 15:11-32). Napustio je svoj dom i otiao u zemlju daleko od vrednosti svoga oca. Spiskao je celo svoje naslee. Ali jagma za daj mi uinila ga je nesrenim i siromanim. Doao je na samo dno u ivotnom svinjcu gde mu je ak i svinjski napoj bio ukusan. Srce mu je eznulo za ljubavi u oevom domu. Tamo su mu sve potrebe uvek bile podmirene. Moda oeva grozna verska pravila i nisu bila tako loa kao to je nekad mislio. Moda postoji povezanost izmeu davanja ljubavi i primanja blagoslova. Kada je bio dete, imao je nezreli stav daj mi. Kada je odrastao, sazreo je i postao razborit. Uini me slu-gom, rekao je.

Najvee istraivanje seksualnosti u Americi uveliko je ispitivalo seksualni ivot stanovnika. Jedan je rezultat mnoge iznenadio. U konzervativnih protestantskih ena smatralo se da one verovatno svaki put doive orgazam. Jedna se novinarka zaprepastila jer su je te ene podseale na crkvene dobrotvorne prodaje kolaa i na kampanje protiv abortusa,11 a ne na uspaljeni seks. Istraivai su uoili: [Ovi rezultati] iznenauju jer se esto konzervativno religiozne ene prikazuju kao seksualno potisnute... Popularna slika ukrobljenih konzervativnih protestanata... moe biti i mit to se tie seksa... Moda konzervativne protestantkinje vrsto veruju u svetost braka i u seksualnost kao izraz ljubavi prema muu.12 Veina hrianskih supruga doista se ne uklapa u holivudski stereotip sante leda. Moda neke i jesu poput sante leda, ali veina ih doivljava ljubav i neizmernu radost u orgazmikom seksu. Bez ljubavi, mnogi doivljavaju brak kao zabranu i prazninu. Jedna od tri Amerikanke iznosi da joj nedostaje zanimanje za seks. Jedna od etiri imala je dugotrajne tegobe u postizanju orgazma.13 Za ene koje retko dou do vrhunca triput je verovatnije da e biti nesrene.14 Naalost, neki su mukarci viktorijanski dinosauri koji misle da prave dame ne uivaju u seksu i da dobre devojke ne doivljavaju vrhunac. Takav sebini stav ne izgleda kao ljubav, niti se osea kao ljubav. eni treba mukarac koji e sasluati o njenim seksualnim potrebama. Treba joj emotivna bliskost. Treba se oseati posebnom. Treba joj da se za nju neko brine, ne samo u spavaoj sobi ve i u kuhinji. Mnogim bi suprunicima dobro dolo otii nekom dobrom savetniku ili proitati dobru knjigu o seksualnom ponaanju ena. Uz dobre upute, neke fizike vebe s muem koji eli sa-

Vanost vrhunca

174

175

raivati, mnoge ene koje nikada nisu doivele orgazam, mogu lako i esto doi do vrhunca. Hrianski je savetnik izneo da je 96% parova koji su proli njegova predbrana savetovanja iskusilo siguran orgazam za vreme seksa u braku.15 (Ako elite saznati vie o ovoj temi, preporuujemo knjigu Tima i Beverly LaHave, The Act of Marriage [Grand Rapids: Zondervan, 1976] i Ed i Gaye Wheat, Intended for Pleasure, 3rd ed. [Grand Rapids: Revell, 1977]). Pa ipak, orgazam nije poetak i kraj polnog odnosa. Mnoge ene nikada ne dolaze do vrhunca, a ipak dre da ih polni odnos jako zadovoljava. Mogu se grejati u toplini ognjita ljubavi. Nisu im nuno potrebni bljeskovi vatrometa. Naalost, mnogi seksolozi zavedu parove da poveruju kako je veliki O glavni cilj svakog polnog odnosa. Trae orgazam kao pravo za ene i dunost za mueve. Pod tim pritiskom veliki broj ena zapravo glumi orgazam, tek da bi s time bilo svreno. Kad ga svaki put ne doive, mukarci se mogu oseati da su nesposobni, a ene prevarene. Ali orgazam nije glavni razlog za polni odnos. Prema Bibliji, Bog je zacrtao polni odnos kao divan izraz ljubavi izmeu oveka i njegove ene (1 Kor 7:3-5).16 Ako prevladava ljubav, ene koje nikada nisu doivele orgazam mogu imati sve vee zadovoljstvo u polnom odnosu. Zapravo, ako ena izraava svoje fizike potrebe te ako mu na njih odgovara s ljubavlju, verovatno e iznenadno i neoekivano otkriti radost vrhunca. ak ako i retko dolazi do vrhunca, u sluaju kada polni odnos izraava ljubav, oba partnera mogu doiveti duboko zadovoljstvo u dui. Neko je rekao: Lek za svako zlo i nepravdu, brige, alosti i zloine oveanstva, sve lei u jednoj rei: ljubav. Ona je boan-

ska vitalnost koja svugde proizvodi i uspostavlja ivot. Svakome daje snagu da inimo uda ako elimo. Biblija udo ljubavi pripisuje braku:
Neka mu vri svoju dunost prema eni, a isto tako i ena prema muu! ena nije gospodar svoga tela, nego mu; isto tako i mu nije gospodar svoga tela, nego ena. Prva poslanica Korinanima 7:3-4

Tajna dobroga seksa je: ne grabiti, ve davati; ne prvo ja, nego prvo ti; ne tehnika, ve ljubav.

Brak - kola ljubavi

176

177

ETVRTI DEO

EMOCIONALNO ZDRAVLJE

178

179

OSAMNAESTO POGLAVLJE

Veza duha, due i tela

Jednako je vano znati ta se dogaa u ovekovoj glavi i u njegovim prsima. Ser Vilijam Osler, otac savremene medicine, predskazujui posledice tuberkuloze

Skrivajui se za majinom suknjom i tresui se kao preplaeno tene, Helen Seibert se dramatino promenila od devojice koju sam nedavno pregledavao (S. I. McMillen), radi polaska u deji vrti. ta ju je toliko prestrailo? Njena je majka na moj upitni pogled odgovorila: Doktore, Helen ve est sedmica povraa svakoga dana. to god joj dam da pojede, povraa. Poela je povraati dan nakon poetka kole. Heleni je to bio prvi dan kole. ivela je daleko u Turil Kriku. Veinu je dana provodila sreno s nekoliko suseda igrajui se u kui ili umi. kola ju je iznenada silom gurnula u zastraujui novi svet,

180

181

meu veliku decu u kolskom autobusu, u guvu po hodnicima, u pravila njene nove uiteljice. Najstranije je bilo to mame i tate nije bilo u tom novom svetu. Stresni signali ili su iz njenog mozga u eludac, koji je uzavreo od prekomerne kiseline, a daljnji je tok u probavni sistem bio spreen. Viak kiseline nije imao kuda nego na usta. Svakoga septembra vidimo nekoliko takvih sluajeva, ali Helen je bila tei sluaj od veine ostalih. Izgledala je slabo i bledo, izgubila je na teini nekoliko kilograma. Ohrabrujemo decu i roditelje. Podstiemo roditelje da deci daju dodatnu emotivnu potporu. Ohrabrujemo decu da se dre kole. Ubrzo se prilagode i sve je u redu. Od stresa mogu oboleti i odrasli. Dejn je ula u moju (David E, Stern) ordinaciju oito sva u stresu. U pet minuta prikaza istorije bolesti opisala je dva prethodna meseca - dva najgora u njenom ivotu. Izgubila je posao. Mu ju je napustio. Ki je imala problema u koli. Porezna je uprava nadzirala raune njenog malog preduzea... i tako dalje. Napokon sam uspeo progovoriti i zapitao je ta ju je dovelo da zatrai savet lekara. Imam crevnu virozu, rekla je. Nikako je se ne mogu reiti. Prole sam nedelje stalno imala proliv. elela je tablete za ivce, za spavanje, za eludac, pa ak i antibiotik. Bila je sigurna da e je tablete izleiti. Znao sam da je njen problem bio dublje od eluca, ali mi je trebalo mnogo uveravanja kako bi pokuala s drugim receptom. Predloio sam joj drukije leenje: molitvu, prisustvovanje bogosluju i savetovanje. Molio sam se s njom i ponovili smo plan kako da se nosi s problemima u ivotu. Nakon dve nedelje vratila se na kontrolni pregled. Doktore, rekla je, zaudila sam se kada mi niste hteli prepisati

Stresna zbrka

lekove. Ali imali ste pravo. Previe sam reagovala na stres. Stresa i dalje ima vie nego to bih htela, ali je barem proliv prestao. Sve dok postoji stres, lekari e imati mnogo pacijenata. Elejn je imala napade migrene otkako me je taj uljivi deko napustio. Dijabetes njenog biveg deka oteo se bio kontroli, jer ga je njihov prekid ometao u uenju onih glupih testova iz matematike. Artritis njegove nastavnice razbuktao se dok je ocenjivala uasne uenike testove. Uznemiren um ini telo bolesnim. Svake godine naunici iznose sve vie dokaza da dua (psyche) proizvodi bolest u telu (soma), otuda i termin psihosomatske bolesti. Suprotno popularnom miljenju, psihosomatske bolesti ne opisuju izraz sve je samo u glavi. Psihika napetost esto podstakne ili pogora astmu, infekcije, srane napade, dijabetes, artritis i niz drugih bolesti. Oito je da te bolesti tela nisu samo u glavi. Tokom ljudske istorije veinu bolesti i smrti uzrokovale su infekcije. Na poetku treeg milenijuma zdravstveni neprijatelj broj jedan je stres (duhovni i umni). Amerika akademija porodinih lekara procenjuje da se dve treine lekarskih pregleda odnose na stanja uzrokovana stresom.1 Moda ste primetili da se esto prehladite nakon jako stresne nedelje. I naunici su se udili povezanosti stresa s obinom prehladom. Dr. eldon Kohen obavio je eksperiment na etiri stotine dobrovoljnih ispitanika u Salisburiju, u Engleskoj. Biste li nedelju dana svoga godinjeg odmora iskoristili za dobrovoljno sudelovanje u ovom eksperimentu? 1. Najpre se posluio psiholokim testovima kako bi se odredio nivo stresa dobrovoljaca. 2. Zatim im je u nos utrcao virus prehlade.

Stres nije maji kaalj

182

183

3. Nakon toga ih je dr. Kohen stavio u karantin i ekao ko e se razboleti. Skupina ispitanika s niskim stresom i skupina s visokim stresom bile su gotovo istovetne: Bili su iste dobi. Bili su u istim vremenskim prilikama. Za vreme eksperimenta iveli su u istim zgradama. Jeli su istu hranu. Nakon nekoliko dana, skupina s visokim stresom izgledala je izrazito drukije. Imali su crvenije noseve, hrapavije glasove, suznije oi i grublji kaalj. Gotovo dvostruko ih je vie obolelo od prehlade. Oslabljene elije koje se bore s infekcijom stres je uinio osetljivijima za obinu prehladu.2

Kada se sledei put prehladite, procenite nivo svog stresa. Moda vam telo govori da je, ako se radi o stresu, dovoljno dovoljno.

irokom mreom ivaca mozak se protee i dodiruje svaki organ u telu. Na taj nain i abnormalna hemija mozga utie na hemiju celoga tela. Psihosomatska medicina posveena je prouavanju naina na koji se ove he-mijske interakcije odnose prema zdravlju i bolesti. Naalost, veina naunika ne istrauje dalje. Ljude uopteno vide samo kao sloene laboratorijske ivotinje. Za njih su ljudi samo hemikalije i hemija. Njima je psiholoki problem jednostavno abnormalna hemija mozga. Ako sredi hemiju mozga, sredio si problem. Ljudi su, meutim, neto vie od hemikalija i hemijskih reakcija. Duhovna su bia. Ono to oveka deli od ivotinje nije sposobnost miljenja. Niti je sposobnost korienja oruem. Ljudi nisu tu samo nekoliko gena udaljeni od impanza. Ne. Duhovni smo po samoj svojoj prirodi. Naa je duhovnost ono to Biblija zove na sliku Boju. Duhovna dimenzija deli nas od pasa, majmuna i gutera. Bolesnica se javlja lekaru i ali na stalan umor. titnjaa je normalna. Nije anemina. eer u krvi je normalan. Iznenadi se kada uje da joj problem nije samo fiziki. Nije samo psiholoki. U korenu je duhovan. Izgubie posao pa se brine: Kako emo priutiti boine darove? Kako u pronai novi posao? Kako u otplatiti dug? Brige se niu jedna za drugom. ita u Bibliji: Sva radost tvoja neka bude Gospod: on e ispuniti elje tvoga srca! (Psalam 37:4). Ali se ipak brine. ak se i osea krivom to se brine. Duh joj je uznemiren. Duh joj nije u miru s Bogom. Duh joj nije u miru s drugima. Duh joj nije u miru ak ni s vlastitom duom. Njen je uznemireni duh vodi do nemira u umu. Nemir u umu alje S.O.S. poruke po celom telu. lezde izluuju hormone stresa. Oni je dre budnom po noi, a telo je pod pritiskom to-

Duhovna dimenzija

184

185

kom dana. Zato je stalno umorna. Ako ne rei osnovni duhovni problem, ove hemikalije mogu uzrokovati modani udar, napad bolnog artri-tisa ili jo neto gore. Na koji nain moe duhovni nemir dovesti do modanog udara, sranog udara, krvareih ulkusa, ukoenosti vrata pa ak i raka? Duh Va je duh roen s potrebom da spozna i doivi Boga. Bez ove prisne veze va je duh u haosu i ezne za mirom. Tada dolazi stres kao to je gubitak voljene osobe, gubitak posla ili bola zbog odbijanja. Taj spoljni stres moe razbiti vau iluziju unutarnjeg mira i uiniti vas svesnim unutarnjeg haosa u dui. Um Va mozak taj nemir tumai kao strah, teskobu, zabrinutost, ljutnju ili druge oseaje. Kroz ivanu mreu mozak alje alarmne signale u celo vae telo. Telo lezde vam, a da nisu traile od vas doputenje, izluuju adrenalin, kortizol, insulin i ostale hormone stresa. Svaki je organ prekomerno uzbuen. Krvne se ile stiu, rad srca se ubrzava, miii steu, a u krvi se stvaraju toksini. Ukratko, stres vas je potpuno stresao. Ako to traje godinama, telo e vam se doslovno istroiti. Nikakvi vas takozvani antistresni vitamini na svetu nee zatititi.

Ciklus duha, uma i tela

Dakako, kratkotrajne stresne reakcije nune su i ne vode do hronine bolesti. Ako vam provalnik upadne u kuu, iznenadna navala adrenalina podstie vam miie, iri zenice, a um razbuuje. Spremni ste za borbu ili beg. Takva reakcija ne samo to je potrebna, moe vam ak spasiti ivot. Ali ta ako vam duh nije svakodnevno smiren s pouzdanjem u Boji mir? Onda se neprestano moete brinuti zbog zamiljenih provalnika pritajenih u seni. Dan doe, dan proe, a vae je telo stalno pod crvenim alarmom. Ta stalna navala adrenalina odvee vas nizbrdo do ozbiljne bolesti. Duhovni problemi mogu izgledati potpuno nestvarni, ali uveliko deluju na telo. Uznemiren duh pneuma uznemiruje duu psyche, a to oteuje telo soma. Moda nam treba novi termin - pneumopsihosomatska bolest. Duhovni pneuma nemir proizvodi emotivno psyche uzbuenje koje telo somu zahvata na tri naina: 1. Menjanje krvotoka Na primer, kada vam je neugodno, krvne se ile u vaim obrazima ire, a vi se zacrvenite. Ljutnja moe dovesti do spazma arterija u mozgu i migrenske glavobolje. 2. Menjanje izluivanja Seate li se straha kada ste morali prvi put odrati govor pred velikom skupinom ljudi? Va je mozak alarmne poruke poslao lezdama slinovnicama koje su prestale izluivati slinu. Usta su vam se osuila kao da su premazana cementom. Dugotrajni strah (teskoba) nadrauje stvaranje eludane

Odgovor tela

186

187

kiseline, to doputa bakterijama da se nasele po eludanoj sluznici i dovedu do ulkusa. 3. Dovode do grenja miia Kad ste zabrinuti, miii se napinju i bole. Zbog toga zabrinuti ljudi pate od greva u leima i vratu. Depresija esto uzrokuje nadraaj mnogih osetljivih taaka u miiima. Kad se iz njih pokrene gr, osoba pati od hroninih bolova fibromialgije. Jedan je brani par zatraio od mene (Davida E. Sterna) pomo, jer su grevi miia privodili kraju njihov tromeseni brak. Pozdravio sam ih i upitao zbog ega su doli. Nastala je duga pauza dok se oboje nervozno mekoljilo. Naposletku je Sue poela: Doktore, molim vas, morate nam pomoi. Dim eli razvod braka. Paljivo sam ih sluao. Kad god su pokuali imati polni odnos, Sue je dobila duboke, otre, estoke bolove. Bila je uverena da nikada nee moi imati normalan polni odnos. To je tako teko, kazala je. Celi svoj ivot smatram da je polni odnos lo i da to neu raditi. Sada sam se iznenada udala, to je u redu, i sada bih trebala uivati. Znala je da ju je Bog stvorio kao seksualno bie, ali je otkrila da je u praksi teko sprovoditi ono za to je bila stvorena. Izbegavali su predbrano savetovanje, a sada su to morali nadoknaditi. Njen je problem potekao iz krivih informacija i straha. Od svoje je majke bila nauila da je polni in odvratan i da je ena na njega prisiljena. Za vreme polnog odnosa njen je strah proizveo jak gr vaginalnoga miia (vaginizam) koji je izazvao nepodnoljive bolove. Nakon nekoliko nedelja savetovanja i intimnih vebi u vlastitoj spavaoj sobi, vratili su se na kontrolni pregled. Sjaj nji-

hovog medenog meseca jasno je pokazivao da im je razvod sada poslednja stvar na umu. Jednoga sam dana (S. I. McMillen) primio hitan poziv od kolege studenta koji je umirao od sranoga udara. Naao sam ga na podu kako hvata vazduh i u bolu se dri za prsa. Bez sumnje je izgledao kao da umire, ali nije bio u neposrednoj opasnosti. Srce mu je bilo zdravo, ali mu je duh bio u nevolji. Hiperventilirao je od napada panike. Takav problem viamo mnogo ee nego prave srane napade. Nacionalni institut za mentalno zdravlje izvetava da jedan od etrnaest odraslih pati od napada panike.3 Iako stres uzrokuje mnogo napada paninog straha, podstakne i mnoge srane napade. Dana 18. januara 1991. godine u Izraelu su stanovnici doivljavali neverovatni strah. Tada je Sadam Husein izveo svoj prvi napad dalekometnim raketama scud. Opasnost je bila stvarna i neposredna, bila je izvan svakog nadzora. Svi su u Izraelu bili pod jakim stresom. Toga su dana lekari zabeleili veliki porast (58%) broja umrlih odraslih ljudi. Veina tih osoba bile su rtve sranoga udara koje su u bolnicu prispele ve mrtve.4 Tokom Zalivskoga rata strah od raketa scud moda je usmrtio vie ljudi nego same eksplozije scuda. Koliko je zapravo vaan stres i na emocionalni odgovor na njega? Pregledajte ovaj delimini popis bolesti koje je uzrokovao ili pogorao emotivni stres. Budui da veina ovih podataka nije ukljuena u merodavne medicinske tekstove, ukljuili smo odabrane podatke za lekare, studente i ostale koji ele dalje istraivati.

Stres i srce

Stres i celo telo

188

189

Poremeaji probavnog sistema Ulkusi na elucu i crevima5 Ulcerativni kolitis6 Gubitak apetita tucavica Sindrom iritabilnih creva Tekoe pri gutanju Poremeaji cirkulatornog sistema Visoki krvni pritisak7 Preterano lupanje srca (prevremene ventrikularne kontrakcije, paroksizmalna tahikardija itd.)8 Angina pektoris9 Srani napadi (iznenadna smrt i infarkt miokarda)10 Modani udari11 Poremeaji urogenitalnog sistema Gubitak menstruacije Vaginizam esto ili bolno mokrenje Impotencija Poremeaj krvarenja iz uterusa12 Lana trudnoa13 Neplodnost14 Poremeaji ivanog sistema Glavobolje raznih tipova Epilepsija Napadi panike Tremor Samoubistvo

Poremeaji lezda Poremeaji titnjae15 Dijabetes (tipa I i II ukljuujui nastup i tok bolesti)16 Hronini pankreatitis17 Alergijski i imunosni poremeaji Sindrom hroninoga umora18 Osipi Peludna groznica Napadi astme19 Slaba reakcija na vakcinaciju20 Poremeaji miia i zglobova Sindrom donjeg dela kime Grevi u vratu Reumatoidni artritis21 Miastenija gravis22 Infekcije Obina prehlada23 Infekciozna mononukleoza24 Hronina tuberkuloza25 Upala grla26 Upalne i kone bolesti Neurodermatitis Ravnaudova bolest27 Sistemski lupus eritematodes (SLE) Poremeaji u prehrani i lekovima Anoreksija Pretilost

190

191

 Zavisnost o drogama (kokain, alkohol, nikotin, marihuana, kofein itd.) Toksinost vitamina Rak Rak plua28 Rak eluca29 Rak u detinjstvu30 Rak dojke31 Rak razliitih tipova32 Dakako, psiholoki i duhovni faktori retko deluju sami uzrokujui ili podstiui veinu bolesti. Genetika, dob, imunizacija, prehrana, vebanje i mnogi drugi faktori takoe imaju vanu ulogu. U sledeim emo poglavljima istraiti kako zdrav duhovni i emocionalni ivot uglavnom odrava zdravim fi-ziko telo. Prorok Isaija je rekao da je Bog ouvao svoj narod u proteklim stoleima:
Jer ti si utoite nevoljnom, utoite ubogom u nevolji; ti si skrovite od pljuska i od ege zaklon. Isaija 25:4

DEVETNAESTO POGLAVLJE

Narodni neprijatelj broj jedan

Biblija... je knjiga u kojoj od svoga Stvoritelja moete nauiti umee zdravog ivljenja. Pol Tournier, dr. med. u knjizi Lekarovi zapisi u svetlu Biblije

ak i u treem milenijumu:
U finansijskom stresu, Bog vam moe biti snaga. U burama meuljudskima Bog vam moe biti utoite. U ezi radnog mesta Bog vam moe biti zaklon.

Ona je ubica, odgovorna za gotovo milion smrti godinje koja ubije etiri od deset Amerikanaca. Ona je lopov koji opljaka vie od 260 milijardi dolara svake godine.1 Gospou Arteriosklerozu moemo slobodno nazvati narodnim neprijateljem broj jedan. Savremeni lekari koriste mnoga oruja u napadu na tu ubicu, gospou Arteriosklerozu. Pritisnu je antiholesterolskim lekovima. Izreu je hirurkim premosnicama. Pritiskaju je angioplastinim balonima. Ipak ova lukava zloinka nadmudri najvee medicinske umove i mui oko pedeset sedam miliona Amerikanaca.

192

193

Arteriosklerotini napadi uzrokuju modane udare, srane infarkte, gangrene i druga kobna stanja. Kada zaepe arteriju koja vodi do bilo kojeg veeg organa, javlja se teka bolest i smrt. Moda va ivotni stil poziva ovog ubicu, ali ga moete zaustaviti ako prihvatite ivotni stil koji uva ivot. On ukljuuje prehranu siromanu masnoama, smanjivanje telesne teine, telesno vebanje, prestanak puenja i reenje stresnih situacija. Dijeta siromana masnoama ivotinjske su masnoe glavni izvor holesterola i zasienih masnoa. Vae telo pretvara zasiene masnoe u estice holesterola to dovodi do ateroskleroze. Broj smrti od sranih udara u populaciji povezan je s koliinom prehrane mesnim masnoama. Zemlje s velikim koliinama mesnih masnoa imaju visoku stopu smrtnosti. Zemlje s niskim mesnim masnoama imaju nisku stopu smrtnosti. Kada se hranite ivotinjskim masnoama, sledea ivotinja koju ubijate mogli biste biti vi. Zbog ega je holesterol ubica? On se taloi na zidovima arterija tvorei debele, tvrde naslage - plakove. Kako se ti plakovi poveavaju, blokiraju protok krvi. Mogu i napuknuti pa nastaju nepravilne povrine na kojima se moe stvarati ugruak. Ugruak zapreuje protok krvi. Deo vaega srca vapi za kiseonikom. Nastaje razorna bol u grudnom kou. Srana pumpa moe zatajiti ili njen elektrini sistem ima kratki spoj i zastoj. Od etvoro ljudi sa sranom bolesti jedan izgleda zdrav sve dok iznenada ne umre. Dan kada otkrije da ima sranu bolest jeste dan kada umire. ekanje da promenite dijetu moe biti kobna pogreka. Moda neete imati drugu prigodu. Nakon prve opomene moda neete ni pojesti drugi obrok. ezdeset

ivotni stil koji uva ivot

posto rtava kobnog sranog udara nikada ne stigne do bolnice. Moda se neete iznenaditi kada ujete da je u Bibliji pre 3500 godina zabeleen savet vaeg savremenoga lekara: Ne jedite loja ni volujskoga, ni ovjega ni kozjega (Levitski zk. 7:22). Biblija je posebno branila jesti masnou ionako mravih palestinskih ivotinja. Divno! Na koji su nain primitivni Izraelci mogli doi do takvoga medicinskoga napretka? Bez hiljada naunika. Bez milijardi dolara. Bez savremenih laboratorija. Bez odreivanja holesterola. Bez univerzitetskih profesora. Bez istraivanja stanja u populaciji. Bez Amerikog lekarskog udruenja. Bez lekova protiv holesterola. Bez ika-kvih znaajnih brojeva sranih smrti. Moda je ova zdrava uputa stvarno stigla od, kako je Mojsije rekao, samoga Boga. Smanjenje telesne teine Ljudi s prekomernom teinom nakupljaju ivotinjske masnoe pod kou. Taj viak masnoa ubrzava aterosklerozu. Da svaki Amerikanac odrava svoju idealnu teinu, srani bi se napadi smanjili za 25%, a modani udari za 30%.2 Dr. V. B. Kenel je rekao: Ispravljanje prekomerne teine verovatno je najvanija higijenska mera (uz prekid puenja) koja se moe postii za nadzor kardiovaskularnih bolesti.3 Telesna veba Telesna veba jaa srce, smanjuje teinu i snizuje holesterol. ak i bez ikakvog gubitka na teini, vebanje smanjuje rizik od dijabetesa i sranih bolesti. Ozbiljno fiziko vebanje bilo je deo Bojeg izvornog plana. Bog je stavio Adama u Edenski vrt da ga obrau-je (Postanak 2:15). U Deset zapovesti Bog kae: est dana radi i obavljaj sav svoj posao (Izlazak 20:9). U davna vremena posao je bio stvar-

194

195

no telesno vebanje: kopanje, sadnja, etva, mlevenje, skupljanje drva, uvanje ovaca, lov. Bog nije poruio da samo podnosimo teak rad. On ga je, ak, podsticao, blagosiljao, ak i zapovedio. Radovi su pokazali da fiziki radnici, poput ratara i lukih radnika, manje pate od sranih napada. U savremenom svetu, meutim, mnogi drugi poslovi iziskuju malo telesnih vebi. Ako radite sedei, vebanje vam je od presudne vanosti. Svakodnevno vebanje uvae vas od ateroskleroze na barem etiri naina: poveava nivo dobrog (HDL) holesterola u krvi poveava dotok krvi u srce izgara viak masnoa proizvodi oseaj zdravlja. Revna telesna veba pomoi e vam i na ostalim podrujima kao to su disciplina u prehrani, u molitvi i u kontroli raspoloenja. I rad e vam biti uinkovitiji. Prestanak puenja Niste u to uvereni? Proitajte Sedmo poglavlje. Jo niste uvereni? Ponovno ga proitajte. Ni sada niste? Verovatno imate deonice kod R. J. Rejnoldsa (proizvoaa cigareta, op. ur.). Svladavanje stresa Kako moe stres u mozgu dovesti do srane bolesti? Stres e povisiti krvni pritisak. Jedno istraivanje pokazuje da ljudi, koji su na poslu izloeni jakom stresu imaju krvni pritisak za devet jedinica vii nego ljudi na poslu s manjim stresom. Nakon tri godine krvni pritisak onih koji su preli na posao sa smanjenim stresom, pao je u proseku za etiri jedinice.4 Stres vam podie nivo holesterola,5 insulina i eera u krvi.6 Te promene ubrzavaju aterosklerozu. Stres zgunjava krv7 i ini elije za zgruavanje (trombocite) lepljivijima.8 Stres blokira i

enzime koji otapaju ugruke u vaem telu.9 Ako ivite pod prekomernim stresom, jednog dana moe napuknuti jedan va holesterolski plak. Vai e se lepljivi trombociti tamo nagomilati i dovesti do zgruavanja krvi. Krv nee moi kroz to proticati, a jaka bol oznaie da je to srani napad. Setite se, prva opomena moe biti vaa zadnja pomisao. U stvarnom ivotu preoptereenje stresom esto prethodi koronarnoj smrti. Sprovedeno je ispitivanje 119 prividno zdravih mukaraca koji su iznenada umrli od sranoga udara. Godinu dana pre smrti ti su mukarci zanemarili signale stresa. U tri meseca pre smrti nivo stresa im se gotovo utrostruio.10 Na nesreu, nisu vie dobili drugu prigodu da se prema stresu postave drukije; prvi znak opomene koji su dobili bila je iznenadna smrt. Poput izlizanih guma na trkaoj stazi u Dejtoni, srca su im se jednostavno rasprsnula. Mir uz reku Stres ne mora prouzroiti eksploziju. Razmotrite stres koji je moja (S. I. McMillen) ena Alis jednom doivela na ribolovakom izletu u Kanadi. Stigli smo u svoju kuicu jedne subote oko 17 sati. Da bismo ulovili ribu za nedeljni obed, ki Linda i ja odveslali smo do podmuklog brzaka Matavan. Videvi drvo kao da je od plastelina savijeno preko stene, shvatio sam da ova reka zahteva potovanje. Alis je ostala u kuici da raspakuje stvari. Zatim je sela i ekala na povratak. Prolo je ve osam sati, ali nikakav se amac nije pojavio. Devet sati, devet i trideset - jo uvek nema Linde, nema Maka. Provesti no lovei ribu iznad brzaka Matavan nije bilo toliko ludo, ali da je Alis postala histerina, njen unutarnji stres ne bi nas doveo nita blie. to je gore, oslobodili bi se hormoni stresa i otetili joj telo.

196

197

Umesto toga Gospod ju je podsetio na red iz odlomka koji smo uili napamet na tom izletu: Traio sam Gospoda, i on me uslii, izbavi me od straha svakoga (Psalam 34:4). Alis je u molitvi traila Gospoda, a on ju je stvarno oslobodio straha. Alis je sedela sama u mraku sa svetiljkom pokraj sebe. Brzaci su huali. Sene su treperile. Zvezde blistale. Alis se molila. U deset sati ula je glas iza sebe: Tata me poslao da odem peice. Nije me hteo voziti niz brzake po mraku. Ribe su u poetku slabo grizle; ali kada su poele, grizle su kao lude! Jo ekanja. Deset i trideset - amca nema. Samo se buna reka odazivala Alisinom dozivanju. Znala je da svakoga asa moe doploviti moj ribolovaki eir, ali Bog joj je dao mir. U svojoj je veri imala mo nad panikom. Trebalo joj je snage, jer je tek posle jedanaest sati dokaz njene vere sreno stigao na obalu. Kad god i gde god smo Alis i ja doiveli strah, osvedoili smo se o Bojim obeanjima i njegov je mir prevladao.
U Africi, kada smo sluali ponone bubnjeve u praumi, molitva je donela mir. Usred Atlantika kada je nacistika podmornica zaustavila na brod u Drugom svetskom ratu, molitva je donela mir. U Americi, kad nam je ki lebdela izmeu ivota i smrti zbog meningitisa, molitva je donela mir.

DVADESETO POGLAVLJE

ivot bez stresa

Podsticaj i stres su moda potrebni za dobro stanje, fiziko i mentalno. Odsutnost podsticaja i stresa moe uzrokovati bolest ba kao to to moe i preoptereenost. Dr. Holger Ursin, Ljudi koji sarauju: prouavanje ljudske psihologije

Stres e doi i stres e otii; ali Boji mir moe ostati zauvek:
za dobro vaega srca, i za dobro vae due.

Ne biste li voleli iveti bez stresa? Jedini je problem u tome to ivot bez stresa ne postoji. Stres je ivot.1 Iako su ljudi uvek doivljavali stres, pojam o stresu sve do 1930-ih godina nije ni postojao. Pojam stresa dugujemo nespretnom mladom nauniku Hansu Selieju. Pria se kako je Hans Selie neprestano isputao svoje laboratorijske pacove, lovio ih po sobi i terao u ugao. to je gore, eksperimenti mu nisu uspevali. Njegovi su pacovi stalno obolevali od ireva na elucu i hormonalne neravnotee. Nije on bio prvi naunik s takvim problemom, ali je bio genije koji je otkrio ta se to dogaa. Pacovi su oboleli od nepresta-

198

199

nog ganjanja i teranja. Pozajmio je izraz iz inenjerstva i tako se rodio stres kao pojam. Krenuo je dalje i osnovao Meunarodni institut za stres. Kako bi vam se svialo tamo raditi? Mnogi koji su danas zahvaeni pacovskim trkama mogu od njih nauiti lekciju. U poreenju s prolim naratajem, radimo vie sati za gotovo jednaku platu. Gubimo mnogo slobodnog vremena na razvaanje dece, upotrebu kunih pomagala i odgovaranje na mobilni telefon i e-mejl. U isto vreme savremena kultura podstie oba roditelja da rade puno radno vreme, da jedu nemasnu dijetnu hranu, gimnasticiraju, da s decom korisno provode vreme i dobrovoljno se bave stotinom raznih stvari. Mnogi se oseamo kao da vozimo kamion teglja bez konica koji se krivudajui sputa niz strmu planinu. Bo-rimo se odrati zdrav razum barem jo jedan minut. Pokuavamo uiniti sve da uinimo neto to je od trajnog znaenja. Nije udo to smo izmoreni stresom. Priloili smo test za stres (vidi na sledeim stranicama) pa ete saznati koliki vam je nivo stresa. Odvojite sada nekoliko minuta za testiranje. Veina sredovenih Amerikanaca kae da esto doivi stres u svakodnevnom ivotu.2 Kako je s vama? Je li vas ivot na samom rubu svrstao u etvrti kvadrant? Oekujete li napad stresa? Ako je tako, ima za vas nade. U mnogim sluajevima sami odluujemo s koliko stresa ivimo. Odluujemo koji emo posao preuzeti. Odluujemo preuzeti dodatni posao, u kakvoj emo kui iveti. Odluujemo koliko emo vremena provoditi s decom. Odluujemo kako emo provoditi vikende. Odluujemo ak i koliko emo dece imati. Budui da je ivot na rubu stresa esto rezultat linih odluka, moemo doneti bolje odluke i iveti zdravo, bez opasnog stresa.

Nivo moga stresa

Moj nain ivota Teko zaspim i ustanem. Auto mi je u rasulu. gotovo nikada ponekada esto gotovo uvek

________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________

Smatram da mi posao ba nije siguran. ________ ________ ________ ________ Moram ekati proveru ekova da mogu platiti raune. ________ ________ ________ ________ Nisam u stanju uloiti 10% svoga prihoda za penziju. ________ ________ ________ ________ Na radu provodim vie vremena nego to bismo supruga i ja hteli. ________ ________ ________ ________ Hteo bih da manje gledam televiziju. ________ ________ ________ ________ Imam dug na kreditnoj kartici. ________ ________ ________ ________

Test za stres

Telesna teina mi je vea nego to elim. ________ ________ ________ ________ Ne vebam tri ili vie puta nedeljno. ________ ________ ________ ________ Na poslu ne priznaju moj doprinos radu. ________ ________ ________ ________ Zabrinut sam za svoje zdravlje ili nekoga drugog. ________ ________ ________ ________ Kasnim na sastanke. ________ ________ ________ ________

Kune prepirke ne razreujem istoga dana. ________ ________ ________ ________ Zbir: ________ ________ ________ ________ Ispod 28: ivite ivot s niskim nivoom stresa. 28 i vie: ivite ivot s visokim nivoom stresa. Pronaite svoj kvadrant na stranici 202. x 1=____ x 2=____ x 3=____ x 4=____

Ukupan zbir: ________

200

201

Stres vam je potreban

Stres je Boji plan za va svakodnevni ivot. Zvui li vam to ludo? Biblija kae:
Ali ne samo to, nego se ponosimo i nevoljama, svesni da nevolja raa strpljivost, strpljivost kuanje, a kuanje nadu. A nada ne razoarava, jer je ljubav Boja izlivena u naim srcima po Duhu Svetome koji nam je dan. Rimljanima 5:3-5

Prevelik stres Za mnoge postoji pitanje prekomernoga stresa. Seate li se kad ste celu sedmicu radili osamnaest sati na dan, pokuavali ispuniti zadani rok? Kada ste napokon shvatili da ga neete ispuniti, ivot vam se naao izvan kontrole. Doiveli ste prekomerni stres. Ilo je to prema izgaranju. Moj odgovor na stres
ivotni dogaaji (Izaberite najvii odgovor koji vam odgovara)
Joj! Tu je opasno. Oito je nesiguran. Neu se na to obazirati. Treba nam bolji program protiv droga. Nervozan sam ba pre nastupa. Podseam odgovornu osobu da i ja ekam. Traim da mi plati tetu. Razmatram novi posao. Razmiljam o protivprovalnom alarmu. Razmatram njegov savet. Sledei put u gledati drugu TV prognozu. Ludi voza! Nek ide #%*&.........! Imam elju da ga sredim. elim mrtvog dilera. Budan sam i svu no zabrinut zbog toga. Razdraen sam i ljut.

To naelo nije tek neka apstraktna teologija. Psiholozi potvruju da svima treba odreena koliina stresa. Dr. Daglas Kleiber kae: Da biste bili sreni, potrebno je oseati se delimino pod stresom. U ljudskoj je prirodi da se na podsticaj napreduje. Katkad pucate predaleko, pokuavate uiniti previe i naete se u teskobi. Kadikad se ne trudite dovoljno pa vam je dosadno. Potrebno je stalno prilagoavanje.3 Svaka osoba ima optimalni nivo stresa. Proivljenje stresa razvija postojanost i kuanje koje su potrebne za svladavanje buduega stresa. Prenizak stres Grafikon na sledeoj stranici pokazuje da se ljudi sa snienim nivoom stresa dosauju, razdraljivi su i potiteni. Moda se to i vama dogodilo kada ste jednom proveli dugi vikend zavaljeni ispred televizora, hranei se ipsom. Svoje ste miie oseali kao omekani ips, a mozak kao zdelu topljenoga sira. Bili ste u stanju ispod stresa. Bili ste akutan sluaj dosaditisa. Optimalan stres U sredini grafikona je najbolji, poeljan stres. Toliko je stresa da ste motivisani, podstaknuti i uzbueni za ivot.

Neko mi je zapreio put u sa- Jadan ovek; teak mu je dan obraaju. Neko mi dri lekcije u onome Moda zna neto to ja ne gde sam ja strunjak.
znam.

ujem o detetu koje je umrlo Shvatam da se i zlo dogaa. od prekomerne doze droge. Morau govoriti na velikom Spreman sam za to ve nedelju skupu.
dana.

ekao sam jedan sat pred le- Pretpostavljam karskom ordinacijom, kad me da za to postoji je pretekao ovek koji je doao dobar razlog. posle mene. Mehaniar mi je neispravno Svako grei. postavio uljni filter. Motor je uniten. Na poslu su otputanja, pa slu- Nastojim zanetim da bih i ja mogao dobiti mariti sve crne misli. otkaz. Provaljeno je u susedovu kuu. Srean sam to
nije u moju.

elim svima rei kako je loe obavio posao. U brizi sam ili sam besan na upravu. Nou ujem zamiljene provalnike. Mislim: a ko ga je ta pitao? Uvek zbog vremena krivim prognozere.

Tata me zove: kae da inim Stariji je, sigurno ima pravo. veliku greku. Prognoza vremena je loa pa Fino. Proveu vreme s prijatemi je izlet propao.
ljima.

Zbir: x 0 = _____

x 5 = _____

x 10 = _____

202

50 i ispod 50: Hladna reakcija. Skloni ste se uskladiti na udarce. Iznad 50: Vatrena reakcija! Moda niste uzrujani, ali na stres reagujete tetnim porastom adrenalina. Naite si podruje na str. 202 Ukupan zbir: _______

203

Ako se vae klatno pomie prema prekomernom stresu, ta ete uiniti da izbegnete izgaranje? Moja zona stresa
ivot s niskim nivoom stresa Hladnokrvno I. reagovanje Sjajno! Retka ste osoba. Stres vam trenutno nije problem. Naravno, stresni e se dogaaji pojaviti, ali moi ete se nositi s udarcima. Burno reagovanje III. Trenutno niste pod stresom. Ali budite paljivi, skloni ste preburno reagovati na stres. Sada je dobro nauiti tehnike koje e vam pomoi da ne reagujete preterano. ivot s visokim nivoom stresa II. Imate dosta stresa u svom ivotu, ali dobro ga podnosite. Ipak, svako moe postati preoptereen, zato biste mogli smanjiti koliinu stresa pre nego vam pone stvarati probleme. IV. Pazite! U opasnoj ste zoni. Pojednostavnite svoj ivot. Idite na odmor. Nauite nove naine kako podnositi stres. Stres vam moda skrauje ivot.

Dogaaj je bio isti. Stres je bio razliit.

Seate li se kada ste se poslednji put oseali zbilja iscrpljeni stresom? ivot vam je bio izvan kontrole. Ma koliko nastojali sve mogue, izgleda kao da je sve izvan kontrole. Kontrola je kritina u stresu. Unutarnji stres ne nastaje neminovno zbog ivotnih tegoba. Unutarnji stres je stvar kontrole. Kada osetite da ste izgubili kontrolu, preplavljuje vas stres. Jedan eksperiment ilustruje vanost kontrole. Studente su po dvoje smestili u odvojene sobe da reavaju sloene matematike probleme. Ukljuena je ista muzika u obe sobe. Student KG mogao je kontrolisati glasnou, a student BK je bio bez kontrole. Student BK morao je sluati muziku one glasnoe koju je KG odabrao. Oba su studenta sluala jednaku glasnou. Jedina je razlika bila ta to je student KG imao kontrolu, a student BK je bio bez kontrole glasnoe. Posle eksperimenta studenti BK imali su vii nivo stresnih hormona i oseali se vie pod stresom.

Razvijajte oseaj za nadzor nad stresom

Prenizak stres Bezvoljnost Dosaivanje Tupost Razdraljivost Depresija

Poeljan stres Energinost Motivisanost Odlunost Mirnoa Oduevljenje

Prekomeran stres Pesimizam Uzbuenost urba Jalovost Depresija

Ako je na testu nivoa stresa va ukupni zbir bio preko 35, u opasnosti ste. Verovatno ste izgubili oseaj za nadzor u ivotu. Verovatno se katkad oseate kao fudbalska lopta na igralitu. Svako vas utne u prolazu, a ne moete sebi mnogo pomoi. Taj gubitak kontrole je doivljaj stresa. Dr. Robert Eliot, direktor Instituta za medicinu stresa u Denveru kae: Mnogo estine dolazi od gubitka kontrole nakon ega dolazi nevidljiva fizioloka i metabolika bitka... Recite mi koliku kontrolu o-

204

205

vek ima nad onim to stvarno eli, pa u vam rei u kolikom je stresu. S druge strane, oni koji smatraju da mogu razumno kontrolisati svoj ivot vie uivaju u radu, oekuju poviice i unapreenja, u boljim su odnosima i uopteno su zadovoljniji svojim ivotom.4

Oba ispitanika sluaju istu glasnou glazbe, ali levi ispitanik ima kontrolu nad glasnoom. Eksperiment su zasnovali U. Lundberg i M. Fankenhaeser.

Stariji ljudi, koji dolaze u domove za starije osobe, esto doive veliki stres i povieni su im hormoni stresa. Ako ih socijalni radnici naue preuzeti kontrolu nad svojom situacijom, njihov se stresni nivo i stresni hormoni vraaju na normalu.5 Kontrola je od presudnoga znaenja. Mnogi psiholozi popreko gledaju na religiju. Smatraju da ljudi predajui svoj ivot Bogu gube kontrolu. Psiholog Herbert

Lefcourt nauno i autoritativno iznosi: Oseaj kontrole, iluzija da ovek moe lino odabirati, ima odreenu i pozitivnu ulogu u odravanju ivota. Iluzija slobode ne sme se olako odbaciti, a da ne dou neeljene posledice. Podrediti se bilo kakvom mudrom vrhovnom gospodaru znai napustiti iluziju [slobode odabira] koja moe biti leha na kojoj ivot cvate.6 On kae da ete, ako se s verom pouzdate u Boga, izgubiti lehu na kojoj ivot cvate. Kakve li strane misli! Ako on ima pravo, moda bi vlada trebala izdati proglas: Opasnost. Ministar zdravstva odredio je da vera u Boga moe biti tetna za vae zdravlje. Ali dr. Lefcourt je doista nesvestan naunih injenica. Istraivanja povezanosti vere i zdravlja pokazuju upravo suprotno. Mnoga su prouavanja dola do istih rezultata: vernici se bore sa stresom bolje nego ljudi koji ne veruju. To vredi za studente pod stresom,7 starije ljude8 i sve ostale.9 Jedna je istraivaka grupa iznela: Nai nalazi pokazuju da religija moe biti jaka borbena strategija koja olakava prilagoavanje na ivotne stresove.10 Zbog ega je vera tako velika pomo u svladavanju stresa? Vera u Boga doputa nam da preduzmemo etiri koraka koji nam pomau boriti se sa stresom: Smer Ravnotea Odmor Pozitivan stav Smer Kada se vernica suoi s velikim stresom u ivotu, ne mora kriti ruke i govoriti: Ne znam ta da radim. Seu i gledati to e Bog uiniti. Ne, vernica se moe suoiti sa ivotom kao putnik koji ima mapu. Poznaje gde su ivotni brzaci, tesnaci i minska polja. Vidi gde su sigurne luke, plodna polja i mirne

Je li vera gubitak kontrole? 206

207

vode. Moda ne zna sve to e se dogoditi, ali zna da e je Bog izvesti istu od opasnih jama greha. ivot je vodeno putovanje do slavnog odredita. ovek se bez Boga mora suoiti sa ivotom, nesiguran u provalijama i opasnostima. Mala bela la, O, ne! Sada moram izrei i drugu la! Malo mazanja oiju poreznoj upravi: Pitam se nije li pravilo ogranienja ve stupilo na snagu. Malo seksa izvan braka: Nadam se da me nee otkriti. Bez Boga ivot je opasna pustolovina u nepoznato. Stres nikada ne prestaje. David se radovao da e ga ak i u ivotnim stresovima Bog voditi:
Gospod je pastir moj, nita mi nee nedostajati. Na zelenoj pai pase me, vodi me na tihu vodu. Duu moju oporavlja, vodi me stazama pravednim imena radi svog. Da poem i dolinom sena smrtnoga, neu se bojati zla; jer ti si sa mnom.

Psalm 23:1-4

U stresu, nevernici se gube, ali vernici imaju odreeni smer.

Ravnotea U medicinskom je asopisu objavljen dijagram koji pokazuje na koji nain moemo postii da ne izgorimo. Pokazuje da moramo uravnoteiti tri dimenzije svoga ivota - rad, igru i bogosluje. Veina ljudi ivi dvodimenzionalnim ivotom jer izostavljaju kritian vid bogosluja. Moemo izbegavati bogosluje i prenaglasiti igru ili rad, ali tada emo zavriti samo s dvodimenzionalnim ivotom. Vie rada ili vie igre nikada nee ispuniti duhovnu dimenziju. ivotni stil bogatih i poznatih moe ceniti izvrnog direktora neke firme koji je radoholiar ili milionera plejboja, ali njihov ivot nije uravnoteen. Njihova potitenost, razvodi braka i samoubistva dokazuju da u dvodimenzionalnom ivotu neto manjka. Trodimenzionalni uravnoteen ivot s bogoslujem, radom i igrom donosi bogatstvo i svrhu. esto smo celi dan radili u kancelariji, oseali se umornima i bili u kunji da propustimo prouavanje Biblije u maloj skupini. Ako smo ipak stigli na poetak bogosluja, s molitvom i zajednitvom smo doiveli svrhovitost i povezanost s Bogom. Oseali smo se pomlaeni. Da smo, umesto toga, utroili nekoliko dodatnih sati u kancelariji, oseali bismo se jo umornijima. U neko drugo vreme moda nam treba igra loptom ili uvee se igrati za stolom da si uravnoteimo ivot. Kad zanemarimo bogosluje, rad ili igru, nai su ivoti izbaeni iz ravnotee. Odravanje svih triju dimenzija u ravnotei osveava duu. Odmor Svi moramo redovno prekidati tok neprestanih ivotnih stresova. esto viamo pacijente koji skupo plaaju to su zanemarili odmor. Jednim se prouavanjem ustanovilo da je 26% mukaraca koji su preboleli srani infarkt, radilo vie od sedam-

208

209

deset sati nedeljno.11 Doslovce su radom doli do groba. Isus je znao ta znai stres. U jednom je trenutku na njega i njegove uenike navalilo mnogo sveta... pa nisu imali kada ni jesti. Isus je rekao uenicima: Hajdete i vi u osamu na samotno mesto, i otpoinite malo. Otplovie dakle laom na samotno mesto, u osamu (Mk 6:31-32). Kad god odemo na jezero i amac nam klizi vodom, shvatamo Isusovu mudrost. Najbolje uklanja stres svakodnevnog ivota amac koji mirno klizi po vodi. Mnogi bi ljudi jo i danas bili ivi da su sledili Isusov primer. Besposlenost sama po sebi nije odmor. Vikend na kauu uz grickanje ipsa ne osveuje. Dvadeset sati gledanja televizijskih programa, tri vreice slatkia i etiri litra Koka-Kole nee vas pripremiti za stresni napad sledee nedelje. Odmor koji oporavlja mora smiriti duh i nahraniti duu. Isus je shvatao ovo naelo. Biblija izveuje da se Isus sklanjao na samotna mesta da moli (Lk 5:16), Ako je Isusu trebao odmor ispunjen potovanjem Boga, sigurno ga trebamo i mi obini smrtnici. Potrebna nam je tiha zajednica s Bogom da nahranimo duu. Bog zna nau potrebu za odmorom. Zato pouava svoj narod da jedan od sedam dana odvoji kao sabat za odmor upotpunjen bogopotovanjem. U takvoj osami moemo nai mir ak i za vreme najjaeg stresa. Riard J. Foster pie: Usred buke i zbrke dolazimo u duboku unutarnju tiinu.12 U toj osami Bog nam smiruje duh i hrani duu. To je odmor koji osveuje. To je odmor koji ublauje stres. To je odmor koji osobu ostavlja s oseajem da je iva i spremna preuzeti svaki stres koji stvara svet. Pozitivan stav Kada se radi o stresu, moj e stav odreivati moj poloaj. Dok sam (S. I. McMillen) hvatao po koji trenutak da napiem

ovo poglavlje, zazvonio mi je telefon. Medicinska je sestra nazvala s klinike: Doktore McMillen, tu je jedna devojica sa psom. Udica mu je zapela za uho. Ne znam kako da je izvadim, pa vam je aljem u ordinaciju. Seam se da bi se nekad od moga odgovora mogao raspasti telefon. tavie, ono to bih rekao moglo je dovesti do raspada sistema protiv stresa, koji bi uzrokovao uasne glavobolje, modani udar koji bi me paralizovao ili uzrokovao kobni srani udar. A sve to zbog jednostavne humane molbe. Godinama ranije, jer sam slabije reagovao na stres, zamalo da nisam umro zbog krvarenja eludanog ira. Muio me ir, bio sam i te kako svestan kako moj eludac reaguje na stresne okolnosti. Mnoga takva iskustva podstakla su ideje koje sam opisao u ovoj knjizi. Ne trebamo kriviti efa, saradnika, uitelja ili enu za svoj ir na elucu. Na je ir na elucu zapravo rezultat nae unutarnje reakcije na stres. Za telo je odgovorna naa reakcija na stres, a ne sam stres. Uzmite, primerice, moj telefon. ak i na neradni dan moe biti izvorom neprestanih smetnji. Nakon prvih dvanaestak poziva sklon sam se ropski podiniti tim stalnim prekidima. Ako se uznemirim, doputam da mi je-dnostavna zvonjava telefona uniti neradni dan, a moj se ir razbudi. Moda sam u kunji okrivio telefon, ali on nije problem. Moj je problem pogrena reakcija na telefonsku zvonjavu. Veina je kriva jer pokree adrenalin vredan stotinu dolara radi sluaja koji kota svega deset centi. Zapravo, prikljuak na telefonsku sekretaricu koja pozive koji nisu hitni smeta u jedan poziv, jedan je nain da nadzirem svoj problem telefonskog stresa. Umesto uzrujanosti koju stvara neprestana zvonjava telefona, povremena zvonjava moe uneti dobrodolo skretanje.

210

211

Na zemlji nikad neemo iveti bez stresa. No setite se da sam stres nije problem. Svi trebamo neki nivo stresa da bismo dalje iveli. Seam se kako sam mnogo puta (S. I. McMillen) morao otii u kunu posetu, a sam se oseao bolesnim. esto bi mentalni otklon i zahvalan bolesnik olakali moje manje bolove. Ako bih umesto toga besneo, ni ja ni bolesnik ne bismo se oseali nita bolje. Naa reakcija na stres odluuje hoe li nam stres pomoi ili e nam nakoditi. Biblija nas podsea da na stav ini tu razliku: Stoga oni koji po volji Bojoj trpe, neka dobrim delima povere due svoje vernom Stvoritelju (1 Petrova 4:19 D. F). Naa je reakcija na stres vaan klju za dui i bolji ivot. Hoemo li se, obuhvaeni stresom, predati ili krenuti dalje? Hoemo li ga uzeti kao smetnju ili podsticaj? Hoe li nam izgoreti osigura ili e nam stres napuniti baterije? Klju je u naim rukama. Mi odluujemo hoe li stres raditi za nas ili protiv nas - hoe li nas uiniti boljima ili ogorenijima. U ivotu prepunom trnja ljudi na koje se nabodemo mogu ivot uiniti bolnim. Ako dopustimo da nam razdraenost poput koprive opee duh, moemo zavriti s telesnim bolovima zbog ira na elucu ili sranoga udara. Ako radije nauimo shvatati, ak i uivati s ljudima na koje se nabodemo, moemo se uzdii iznad nastaloga stanja. Jednostavnim prilagoavanjem stavova njihove e se bodlje odbiti od nas kao od debele koe nosoroga. Apostol Pavle je bio pod stresom, to je nazivao trnom u telu. Zato sam triput molio Gospoda da prestane. A on mi je odgovorio: Dosta ti je moja milost, jer se moja snaga savreno oituje u slabosti (2 Korinanima 12:8). Kada nas trnje na ivotnoj stazi ostavi preplavljene stresom, pa shvatimo da ne moemo sami opstati, moemo se osloniti na savrenu Boju snagu.

Stres - izgoreni osigura ili punjenje baterija?

DVADESET PRVO POGLAVLJE

Faktor vere
...folklor...na rubovima istraivake zajednice. Dr. Defri Levin (1994.) o stavovima zajednice medicinara prema istraivanjima koja povezuju veru i zdravlje

Sve televizijske mree proputaju tu vest, ali to je najvei svetski megadogaaj. Vei je od najvanijih sportskih takmienja u pojedinim zemljama, Svetskoga kupa i Olimpijskih igara zajedno. to je jo udnije, dogaa se svake nedelje. To je Crkva. Moda ste u mesnoj crkvi bili prole nedelje. Ako jeste, znate li da ste tada hranili duu i telo? Vera je snaan lek. Moe spreiti i izleiti mnoge bolesti. Kada to uju lekari, isprva se mnogi sumnjiavo namrte. ekajte malo, kau, religija je praznoverje. Medicina je nauka. Lekari se mogu setiti umirueg bolesnika koji je traio udesno izleenje, koje se nikada nije ostvarilo. Mogu se setiti izofreniara koji je tvrdio da je Mesija. Vera moe smrt uiniti podnoljivijom, ali lekari sumnjaju da moe ivot uiniti zdravijim.

212

213

Teza Uniti se telesno i duevno; nastoj da kao izrazom jedinstva svi pravi vernici uine isto. Robert Hanter, Deset zapovesti rok and rola

Antiteza Vae je telo hram Svetoga Duha... Zbog toga potuj Boga svojim telom. Bog, u Bibliji

Skeptici nisu nita novo. Pre stotinu godina u rudarskom mestu Barnesboroughu u Pensilvaniji mesni je lekar bio tvrdokoran skeptik. Nekad je bio akon u crkvi i voditelj u crkvenoj zajednici - ivahan i zdrav ovek. Zatim se promenio, a da niko tano nije znao ta se dogodilo. Napustio je crkvu i potpuno odbacio religiju. Fiziki je zlostavljao enu i decu. Srdba mu je ispunila srce, a zdravlje isteklo iz tela. Taj je lekar imao sina kojeg je zanemario. Nije mu bilo stalo ni da mu dade ime, pa su ga ljudi zvali mome ili hej, ti. U dobi od osam godina deak je sebe nazvao Sim Isocrates. Sim je veeri petkom provodio u gostionicama gde bi uzimao perece od pijanih rudara. esto je bio svedokom glasnih svaa na ulici. inilo se da je deak predodreen za beznae, pijanstvo i bolest. Zatim je Simova starija sestra Oneida razgnevila oca kad je postala nanovo roenom hriankom. Kad je napustila dom da radi u crkvi, on je eksplodirao: Idi! Ali ako tamo umre, neka te oni pokopaju. Ne elim nikada vie videti tvoje lice. Oneida je otila. Lekaru je bilo tek pedeset pet godina, ali smrtno se razboleo. Prikovan za krevet i potpuno bankrotirao, morao je prodati kuu i preseliti se k Oneidi. Tamo ga je ki, koje se nekad bio

Istorija jednog oveka

odrekao, brino negovala na samrtnoj postelji. Retko bi joj zahvalio, a ona je ipak zraila udesnom radou i ljubavlju. Sim je eznuo da dozna izvor njene ljubavi. Jedne je noi prihvatio Isusa kao linog Spasitelja. Odjednom mu je dua bila puna sveobuhvatne ljubavi, ljubavi nebeskoga Oca, koji ga nee nikada zlostavljati niti napustiti. Simov se ivot izmenio. Sam se izdravao, zavrio koled i diplomirao na medicinskom fakultetu. Otputovao je u Afriku, izgradio misijsku bolnicu i otkrio nain leenja nome - kobne deje bolesti. Njegov je otac umro u pedeset petoj godini, ali to zlostavljano siroe poivelo je do devedesete. Ime mu je dr. S. I. McMillen. Sada itate najnovije izdanje njegove knjige. Dr. McMillen nije nikada svoje zdravlje ili uspehe smatrao svojim zaslugama. esto bi kazao: Mrzim i pomisliti gde bih bio bez Isusa. Njegov je otac odabrao bezbonu stazu, koja ga je dovela u bolest i preranu smrt. Dr. McMillen je hodio putem vere, koji ga je vodio zdravlju i dugom ivotu. I sada znate ostatak prie. Pa ipak skeptici mogu dovoditi u pitanje je li vera dr. McMillenu ivot uinila dugim i zdravim. Moda je samo imao sree. Setite se da su se jo 1863. godine skeptici rugali ideji dr. Semmehveisa o pranju ruku. Godine 1963. slini su se skeptici rugali novoj knjizi Nijedna od ovih bolesti. Poznati ju je hirurg nazvao plitkom i naivnom. Je li vera doista mogla proizvesti zdravlje? Je li redovno pohaanje bogosluja u crkvi stvarno smanjilo odlazak u bolnicu? Je li molitva doista mogla nadomestiti tablete? U ono su vreme skeptici imali uporite, jer su neke studije jo prouavale takva pitanja. Od tada, meutim, stotine su studija ispitivale odnos vere i

Vera nas osnauje

214

215

zdravlja. Osamdeset do devedeset posto tih prouavanja dolo je do istoga zakljuka: Vera nas osnauje, a sumnja nas ini bolesnim.
Teza Religioznost u mnogome pogledu odgovara iracionalnom miljenju i emocionalnim smetnjama... to su manje religiozni, bie emocionalno zdraviji. Albert Elis, psiholog Antiteza Nijedan [od mojih pacijenata] iji problem u krajnjem sluaju nije bilo traenje religioznog nazora na ivot... Nijedan od njih nije stvarno ozdravio a da nije ponovno zadobio svoj religiozni nazor. Karl Jung, osniva analitike psihologije

gerijatrijski bolesnici na Univerzitetu Jejl.5

Medicina i religija bliske su tradicije u leenju. Rasle su zajedno, a razdvojile se u ranom detinjstvu. Ulaskom u trei milenijum mogle bi se moda opet pribliiti. Dr. Dejl Metjuz, Univerzitet Dordtaun

Godine 1995. vie od hiljadu strunjaka prisustvovalo je konferenciji Harvardskog medicinskog fakulteta o veri i zdravlju. Interneti Medisin Njuz naslovio je taj skup Strunjaci duhovnost nazivaju nenaetom terapijom.1 Nedeljni odlazak u crkvu, svakodnevno itanje Biblije i trajni stav u molitvi dobar su lek za um, telo i duu. Jedan rad izloen na ovoj konferenciji ustanovio je da oni koji svake nedelje idu u crkvu imaju manje izgleda za smrt od: sranog udara (50%-tno smanjenje) emfizema (56%-tno smanjenje) ciroze jetre (74%-tno smanjenje) samoubistva (53%-tno smanjenje).2 Ustanovljeno je da poboni ljudi koji idu u crkvu bolje prolaze u ivotu od onih koji nisu religiozni a koji su: oboleli od sranog udara na Univerzitetu Dartmout3 bolesnici s prelomom kuka na Univerzitetu Nortvestern4

Ustanovljeno je da vera moe biti blagotvorna u spreavanju i leenju mnogih bolesti. ak i kada istraivanja izdvoje faktore uinka puenja i opijanja, zdravstvena dobrobit od vere obino ostaje. Dakako, nije svaki poboni vernik celo vreme savreno zdrav. Neki prolaze kunje raka, sranog udara i drugih bolesti. Ali uopteno, vernici su zdraviji nego nevernici. Sam je Isus oekivao da vera izlei telo i duu. Upotrebio je isti grki glagol (swxo) za izleenje tela i spaavanje due. Rekao je slepom Vartimeju: Vera te tvoja spasila [swxo] (Marko 10:52). Nakon to je eni oprostio grehe, izrekao je istu reenicu: Vera te tvoja spasila [swxo] (Luka 7:50).6 Ateista Karl Marks izrugivao se religiji kao opijumu za narod, ali Marks je promaio smisao religije. Vera moe biti jak lek, ali nije narkotik koji otupljuje. Vera je bitan faktor za jaanje zdravlja tela i due. Mnogi danas odbacuju formalnu religiju, ali su ipak duhovno radoznali. Trae religiju kao to kupuju automobile. Ne ele dosadni Bjuik; ele verski Ferari. Odabrae boju, unutranjost i svu dodatnu opremu. Mogu odabrati idola Budu, mantru od Krine, Isusovo uenje, kristal od Navaho Indijanaca i bilo ka-

Zdravlje Nju Ejda - Novoga doba

216

217

kvu drugu duhovnu ponudu koja odgovara njihovoj mati. Meutim, religija Nju Ejda nije nita novo. Stara je koliko i Stari zavet. Jeremija se alio da je svako skrenuo trku svoju (Jeremija 8:6). Ukorio je Izrael to je pomeao bogosluje u hramu s kunim idolima, a pobonu molitvu pomeao s vrhunskim okultizmom. Tokom celog dvadesetog stolea ljude su oaravale udruene i smeane religije. Jedan pisac opisuje London 1910. godine: Meu intelektualcima nastao je iroko rasprostranjen ukus za ezoterine religije i kultove... psihike fenomene i seksualnu slobodu... Mnogi su ti kultovi pripisivani Istoku, ali voe su... esto [sebe nazivali] hrianima.7 Dananji sledbenici Nju Ejda neretko toj meavini pridodaju svest o zdravlju. Mame lekovitim biljem, vitaminima i snagama kosmikog zdravlja. Beverli Bar, sledbenik Nju Ejda, kae: Brinuti se za sebe jeste religija.8 Vodi li religija Nju Ejda doista boljem zdravlju? Ne. Istraivanja pokazuju da verovanja Nju Ejda zapravo mogu natetiti vaem zdravlju. Duhovni rast zahteva promenu, a sledbenici Nju Ejda izmiljaju religiju da bi se sami dobro oseali, a ne da bi se promenili. Ako imaju loe navike zavisti, gneva ili oholosti, nova im religija jednostavno opravdava poroke. Sledbenici Nju Ejda oblikuju svoju veru kako bi pristajala njihovim ivotnim stilovima, a biblijski hriani moraju oblikovati svoj ivotni stil kako bi odgovarao njihovoj veri. To ukljuuje ve-like promene: pokajanje, obraenje i svetost. Psihijatar Redford Vilijams sa Univerziteta Djuk komentarie: [Ljudi] koji smatraju da je religija korisna, ali selektivno oblikuju svoja verovanja kako bi pristajala uz ostale njihove interese, naginju slabijem mentalnom zdravlju.9

Od koje se vrste vere sastoji verski faktor? Jedan strunjak, dr. Defri Levin primetio je da se jedna tema uvek iznova javlja u medicinskim istraivanjima. Izgleda da je izbegavanje tradicionalne vere rizian faktor za slabo zdravlje. Oni koji od vere izvlae najvie koristi jesu, prema njegovim reima, lanovi religija ili denominacija koji strogo gledaju na ponaanje10 - koje mediji sve zajedno prikazuju kao fundamentaliste. ini se da je nauka ponovno otkrila ono to je u Bibliji napisano pre hiljada godina: Strah Gospodnji umnaa dane (Izreke 10:27).
Vera koja ozdravlja Naslov lanka Ser Vilijama Oslera, objavljenog 1910. godine, koga mnogi smatraju najveim amerikim lekarom svih vremena.

Zdrava vera

Hoete li uzeti kao program za produenje ivota pohaanje tradicionalne crkve? Verovatno ne. Neete imati nikakve koristi to ete samo pohaati trgovinu zdrave hrane (ili crkvu). Samo kupovanje vitamina (ili davanje desetice crkvi) nee pomoi. Posmatranje drugih kako uzimaju vitamine (ili prisustvuju bogosluju) nee pomoi. Vitamini i vera nee vam puno pomoi ako ih sami ne koristite. Svetovni lekar ide tako daleko da vam preporuuje da postanete istinski praktini lan [crkve], praktikujui svim srcem sve to se propoveda.11 Zato vera dovodi do zdravlja? Mnogo koristi dolazi od jakih hemijskih i hormonalnih promena koje vera proizvodi u naem telu. ta ako se ujutro probudite i kaete: Ja sam sluajan proizvod kosmike evolucije. Svi oko mene su samo sluaj. Celi moj ivot je samo niz sluajnosti. Pitam se kakav e mi se sluaj danas dogoditi. Negativan e vam nazor prouzroiti strah i

218

219

sumnju u umu. Taj e strah i sumnja otpustiti tetne hemikalije iz svakog organa u telu. Te e hemikalije iscrpiti vae telo. Kada uvee legnete u krevet, oseaete se kao da vas je jedan dan postarao za celu deceniju. Ali ta ako se probudite i kaete: Sjajno! Boe, hvala Ti to si me stvorio kao svoje divno stvorenje. Koje e sve blagoslove danas izliti na mene? Na koji e me nain iskoristiti da blagoslovi druge? Onda zapoinjete dan tako da barem pola sata itate Sveto pismo i molite. To je korienje faktorom vere. Va e stav vere osveiti duu i ojaati imuni sistem. Svaka e se elija u telu okupati ublaujuim hemikalijama. Bele e se elije povezati i napasti bakterije. Krvni e pritisak glatko plesati valcer tokom dana. Modane e elije prskati munjevitim odlukama. Poi ete u krevet s oseajem da ste dan mladi, a skoiete sutradan iz kreveta s jednakom energijom. elite li prolaziti kroz ivot kao kosmika sluajnost u strahu od neke nevolje koja razara zdravlje? Ili elite prolaziti kroz ivot kao Boje stvorenje s Bojom stvaralakom energijom koja e obnavljati vae telo i duu?
Iskljuiti Boga iz psihijatrijskog savetovanja oblik je pogrenog leenja. Duhovnost je udo, radost i ne bi je trebalo ostavljati u klinikoj garderobi. Artur Kornhaber, psihijatar, 1992.

DVADESET DRUGO POGLAVLJE

Opasnost! Srdba!
Srditi se [po navici] jeste kao uzimati nisku dozu nekog sporo delujueg otrova - primerice arsena - svakog dana tokom celog ivota. Dr. Redford Vilijams i dr. Virdinija Vilijams, Srdba ubija

Dr. Bendamin Ra, otac amerike psihijatrije, tvrdi da je vera jednako bitna dui oveka kao to je vazduh za disanje.12 Za svoje zdravlje moete voditi brigu o faktoru telesne vebe, nutricijskom, pa ak i faktoru stresa. Ali danas moda trebate razmotriti i primeniti protivotrov smrtonosnim otrovima sumnje, beznaa i obeshrabrenosti. Moda je sada vreme da na svoj ivot primenite faktor vere.

OPASNOST: PREOPTEREENO SRDBOM. teta to naa emocionalna komandna ploa nije spojena tako da upozori na ovakvu opasnost. Umesto toga patimo od drugih znakova preoptereenja - migrene, ukoenog vrata, ira na elucu. Oseaj srdbe jednako je normalan kao i oseaj gladi ili umora. Ali do preoptereenja srdbom dolazi kada stvorimo naviku da ak i na manje nadraaje reagujemo srditou. Ta ukorenjena srdba naziva se neprijateljskim stavom. Srdba svaku eliju u celom telu dovodi u opasno stanje. eludac lui kiselinu. Dlake na koi se podiu. Nadbubrene lezde lue adrenalin i steroide. Zenice se ire. Krvni se pritisak die. Puls ubrzava. Spremni ste zapucati ili pobei. Kako li snano reagujete kad vam je neko upravo provalio u

220

221

kuu! A ta ako ste navikli srditi se? ta ako je unuk prolio po vama kafu? ta ako vam neki voza preprei put u saobraaju? ta ako neki kupac s jedanaest ar-tikala stane u red za ekspresnu blagajnu za deset artikala? Ako vas ova manja razdraenja nateraju da izgubite strpljivost, verovatno ste navikli srditi se. Vaa je emocionalna kontrolna ploa moda stalno pretovarena srdbom. Dugogodinji ivot uvek u srdbi moe vas ubiti. Jednoga je dana u moju (S. I. McMillen) ordinaciju uao ovek s mladim sinom. Otac je rekao: Doao sam samo po jo tableta za kolitis svoje ene. Istoga se asa sin naalio: S kime se to mama sukobila ovaj put? Smejali smo se, ali njeni su greviti bolovi zbog kolitisa (tj. sindroma razdraljivih creva) verovatno nastali zbog njene hronine srdbe. Milioni ljudi pate od sindroma razdraljivih creva, najee probavne bolesti. Njihovi su emocionalni centri povezani s crevima. Napadi srdbe mogu voditi do bolova u probavnom traktu: munine, povraanja, greva, zatvora i proliva. Jo gore od poremeaja u crevima, neprijateljski stav vas moe ubiti. Glasoviti psiholog dr. Don Hanter znao je za tu opasnost, i sam je imao i slabo srce i lou narav. Jednom je rekao: Prvi nitkov koji me bude rasrdio, ubie me. Jednoga je dana dr. Hanter bio na medicinskom predavanju. Dok je govornik iznosio neke glupe ideje, dr. Hanter se ljutito vrpoljio. Napokon nije vie mogao izdrati. Skoio je na noge i nadglasao govornika. Ali dr. Hanter nije dovrio svoj napad besa jer je iznenada pao mrtav od sranog udara. Njegov je kolega moda i kriv zbog pogrenog tumaenja medicinske nauke, ali nije on bio taj nitkov koji je ubio dr. Hantera. Dr. Hanter je preopteretio strujni krug srdbe i zato

Dugotrajna srdba - kratak ivot

mu je pregoreo osigura. Dr. Hanter je imao problem hronine srdbe; ali kako je s vama i sa mnom? Imate li problem s neprijateljskim stavom? Moda. Otprilike jedna od pet osoba ozbiljno je bolesna zbog stalnog prigovaranja. Mnogi imamo blae sluajeve. Tokom veeg dela dvadesetog stolea strunjaci nisu smatrali da neprijateljski stav donosi velik zdravstveni rizik. Poznavali su opasnost od povienog holesterola u krvi, povienog krvnog eera i visokog pritiska; ali malo se njih brinulo zbog visokog stepena neprijateljskog stava. Napokon su 1981. godine naunici na Univerzitetu Nort Karolina pronali uverljiv dokaz da je srditost glavni ubica. Pre dvadeset godina istraivai su testirali nivoe neprijateljskog stava kod 255 studenata medicine. Tokom sledeih godina naunici su posmatrali kako lekari s jakim neprijateljskim stavom umiru kao besni bikovi u areni. U srednjoj je dobi umrlo 13% mukaraca koji su imali vrlo jak neprijateljski stav. U suprotnosti s time umrlo je samo 2% onih sa slabim neprijateljskim stavom. Stalno nezadovoljni ljudi imali su vie sluajeva visokog krvnog pritiska i pet puta vie sranih udara. Hronina srdba podigla je krvni pritisak i zaepila im koronarne arterije. Dugotrajna srdba vodi do kratkotrajnog ivota. Prvi sam put (David E. Stern) susreo Deka nakon njegove ozlede lea na poslu. Ustanovio sam obino nategnue lenih miia, ali Deku nije bilo nita bolje. Pokuali smo s miinim relaksansima, lekovima protiv bolova, fizikalnom terapijom, ultrazvukom, povezima, blokadama. Nita nije pomagalo. Specijalista je bolesniki list iarao slovima (CT, MRI, EMG, KKS, SE, ANA), ali ipak nita nije krenulo nabolje. Naumio sam obaviti potpuniji pregled, da pokuam ustanoviti osnovni uzrok

Starenje i srdba

222

223

njegovih bolova. Pa onda, Dek, rekao sam, kaite mi ponovno, ta je prouzroilo vau ozledu? Znate, rekao je Dek, podizao sam teku vreu na ,; poslu. Ali, Dek, rekao sam, podizali ste vi na hiljade vrea. Vi ste jak ovek. Kako ste se ovaj put ozledili? Kao u specijalnim filmskim scenama, Dek se preobrazio od zlatnoga retrivera u pitbula. Svemu je tome kriv Margola, zareao je. Oekuje da pretovarim stotinu vrea na sat. To je nemogue. Nije udo da sam se ozledio. Mislio je da u samo sediti i to prihvatiti, ali sam mu pokazao. Niko ne moe podneti tolika zlostavljanja pa ni ja. On nema pojma kako je to raditi takav posao. I pogledajte ta je sada dobio, radnika koji ga kota vreu dolara zbog nesposobnosti.
Onaj koji vatri ne dodaje goriva, ve ju je ugasio. Tako i onaj koji u poetku ne pothranjuje svoj gnev, niti sam pue u vatru, spreio ju je i utrnuo. Plutarh oko 100. god.

Teorija srdbe koja se manifestovala kod Deka iroko je rasprostranjena: Neka gnev izae. Onda e se oseati bolje. Ta ideja poinje od Frojda, koji je ljude opisivao kao emotivne ajnike. Neotpuhnuti bes, poput zatvorene pare, stvarao je emotivni pritisak. Ako niste ispustili bes, mogao je eksplodirati kao neuroza ili mentalni slom. Frojd bi se bio sloio s Dekom: Makni poklopac, ispusti paru.
Biblijsko gledite Ako bes moe izai, moe se istroiti i s njime je gotovo... Nije problem opakost, u izraenoj mrnji; problem je u progutanoj. Don Bredo Popularno gledite I vi odloite sve! Gnev, srdbu, hulu i prostotu. Koloanima 3:8

Mit o otpuhivanju

Jadan Dek je bio toliko srdit da je ak i svoju nesposobnost video kao nain da vrati svom efu. Ljuti se, rekao sam. Imate pravo. Ranije sam se uzrujavao, ali sada sam to izbacio iz sebe. Ako me ta bude morilo, rei u vam. Neu to pohranjivati. Ne elim se razboleti. Ali Dekov pristup, izgleda, nije bio uspean. Kao prenategnuta opruga, njegova je hronina srdba iskrivila kimu s neprestanim bolnim grevima. Nakon godinu dana i etiri kasnija zaposlenja, Dekovo lice na svaki spomen njegovog starog efa postalo bi kao u besnog pitbula.

Pre Frojda civilizovani su ljudi prepoznavali snane destruktivne snage u neobuzdanom gnevu. Drevni su filozofi podsticali ljude da izbegavaju agresiju i da se koriste snagom svoga uma kako bi stekli samokontrolu. Frojd je sve to promenio. Rekao je da je zdravo, ak i nuno, eksplodirati. Frojdov mit otpuhivanja ostaje vrsto ukorenjen u popularnoj kulturi. Popularni psiholozi i dalje preporuuju otpuhivanje ili terapiju van s gnevom: vritanjem, urlanjem, ritanjem, udaranjem, zavijanjem ili kakvim drugim ispadima zbog kojih neete biti uhapeni. Mnoga prouavanja, meutim, pokazuju da otpuhivanje nije uinkovito.1 Jednim je istraivanjem procenjivano sto inenjera koji su nedavno bili otputeni kada su se njihove vazduhoplovne kompanije smanjile. Inenjeri su bili ljutiti i imali su se pravo srditi. Napustili su druge poslove, preselili se s porodicama u

224

225

San Dijego. Obeani su im bili trogodinji ugovori; ali su nakon samo jedne godine svi bili otputeni. Istraivai su ih podelili u tri skupine. Sa svakom skupinom su proveli neko vreme postavljajui im pitanja: Skupina 1: pitanja koja istrauju neprijateljski stav prema kompaniji (na primer: Na koji se nain kompanija prema vama ponela nepoteno?) Skupina 2: pitanja koja ispituju neprijateljski stav prema pretpostavljenima (na primer: Na koji je nain va pretpostavljeni mogao spreiti va otkaz s posla?) Skupina 3: ispitivanje uoptenim pitanjima (na primer: Kakvo je vae miljenje o tehnikoj biblioteci?) Ljudi koji su raspravljali o uinjenim im nepravdama postali su vie srditi nakon otpuhivanja svoga gneva. S druge strane, oni u skupini 3, koji nisu otpuhivali gnev bili su manje srditi.2 Ljudi povreeni razvodom braka takoe mogu postati rtve zamke otpuhivanja. Neki su zapamtili svaki greh svoje bive ene ili mua. Oni stalno i iznova govore to isto svakome ko ih eli sasluati. Ali to vie ponavljaju svoju srdbu ona se sve vie pojaava. Nakon deset godina ta se pria jo uvek vrti u njihovom pamenju. Ko ih god poznaje, poeli ih uhvatiti za ramena i viknuti: Ma pusti to ve jednom! Isputanje pare moe biti sjajna slika, ali vi i ja nismo ajnici. Mnoga su istraivanja zakljuila isto: stalno podsticanje srdbe srdbu ne otputa; ono je ponovno zapaljuje, pojaava i uvruje. Biblija iznosi: Bezumnik izliva sav svoj gnev, a mudrac sustee svoju srdbu (Izreke 29:11). Boja re - ne Frojdova odolela je kunji vremena.
Kada detetu doputate da vriti, udara, lupa ili razbija predmete..., ne smanjujete time njegovu srdbu. Poveavate

njegovu agresivnost. Uite ga navici katarze. Kerol Tavris, Srdba: Pogreno shvaene emocije

226

227

DVADESET TREE POGLAVLJE

Visoka cena osveivanja

Ako trai osvetu, kopaj dva groba. Tradicionalna poslovica

bila Zabranjeno Jevrejima, to su time samo jae potvrdili. Jakov i Jovan su pobesneli. Kakva prava imaju ti zadrti rasisti odbiti Mesiji prenoite? eleli su munjom s neba spaliti grad. Isus ih je ukorio: Ne znate ijeg ste duha (Luka 9:55). I Petar se borio sa svojim osvetnikim duhom. Pri Isusovom hapenju Petar je pourio neprijatelju odsei glavu. Na sreu, promaio je; ali nije bio poslednji osvetniki crkveni voa koji je pokuao obezglaviti svog protivnika. Pustite! Dosta! ukorio je Isus Petra. Vrati ma na njegovo mesto jer ko se maa lati, od maa i gine. (Luka 22:51; Matej 26:52). Ko upravlja vaim ivotom - duh osvete ili Sveti Duh?
Daj nekom deo svoje due i razorie mir svoje due.

Uh! 218/122, rekao sam (David E. Stern). Pravi rekord, Denis. Jeste li zaboravili svoje tablete za pritisak? Uzela sam ih, dakako, ali ste trebali videti ta se dogodilo van na parkiralitu. Jedan se mladi zabio u moj Kadilak. Bome sam mu rekla! udim se da me odavde niste uli. Sramota! Ta obrazovana, zaposlena ena rizikovala je modani udar samo zbog zadovoljstva da se izgalami. Automobil je ostao oteen kao i pre njene eksplozije. Zato sa alom prihvatamo svoje provale besa pod izgovorom kao: Eto, takav sam ti ja? Zato mi, ljudska bia, doputamo da opasan gnev istie i truje um, telo i duu? Isus je dao jednostavan odgovor. To je duhovni problem. Jednoga se dana u samarijskom gradu pojavio natpis: Nema slobodnih mesta, i to za Isusa i njegove uenike. Politika im je

Pre nekoliko godina leio sam (S. I. McMillen) studenta, nazvaemo ga Pjer, koji je patio od neprestanih bolova u elucu. esto sam ga viao i odredio mnoge pretrage, ali nalazi su bili normalni. Najnoviji lekovi pruali su mu samo delimino olakanje. Specijalista nije ustanovio nikakav specifian problem. Nakon to sam nekoliko meseci posmatrao njegovu napetu linost, napomenuo sam da je moda u korenu njegovog problema emocionalni stres. Narugao se tome. Pjer je ostao zagonetkom sve dok mi drugi student nije rekao da je Pjer odrao dugaak govor. Pjer je vie od jednog sata stajao ukoen, napadajui svoje neprijatelje koji su decenijama ranije varali njegovog dedu. Znoj se slivao niz njegovo zacrvenjeno lice, ali nijednom nije stao da obrie znojno elo. Kad je zavrio, glas mu je bio promukao, a koulja natopljena znojem.

Ropstvo due

228

229

Na sledeem kontrolnom pregledu upitao sam Pjera o tome dogaaju. Slikovito sam mu pokazao kako emocionalni stres moe podstai luenje eludane kiseline. Nije bio zainteresovan. Samo je eleo znati ime udaka koji mi je to ispriao. Bolovi u trbuhu bili su tako jaki da je propustio sledei semestar i ispisao se s koleda. Odustao je od svoga zdravlja i obrazovanja. Ipak se vrsto drao svoga jetkog ogorenja, kao da je bio dragocen deo porodine batine. Pjer nije nikada shvatio da je njegova mrnja najvie natetila njemu samom. Ovo se naelo primenjuje ak i na telesne sukobe. Leili smo mnoge mladie zbog ozleda u tunjavama, zbog preloma eljusti a jo ee zbog slomljenih zglobova ake. Specifian prelom ake lekari nazivaju i bokserskim prelomom. Onaj koji udara najverovatnije e biti ozleen. Onog asa kada sam poeo mrzeti nekoga oveka postao sam njegov rob. On upravlja mojim mislima. Upra-vlja mojim oseajima, ak i mojim snovima. Hormoni stresa neprestano kolaju mojim krvotokom i iscrpljuju mi telo. Rad mi postaje muenje. Lako se zamaram. Kancelarija puna prozora ini mi se poput elije u Alkatrazu. ak i kada jedrim zalivom esapik, ogorenost ukida moju oputenost. Moda se dodatno jedro vijori na povetarcu, a ja sam kao rob koji u brodskoj kuhinji pati od morske bolesti. Gde god idem, onaj koga mrzim stalno me progoni. Ne mogu izbei njegovoj duevnoj tiraniji. Konobar u restoranu uz more moda posluuje dimljenu sabljarku ili okoladni krem, ali ja se oseam kao zatvorenik u ta-mnici koji jede pljesnivi hleb i pije bljutavu vodu. Zubi mi vau hranu, ali onaj koga mrzim ukrao mi je uitak. Sigurno je kralj Solomon imao slino iskustvo jer je napisao: Bolji je obrok od povra gde je ljubav nego od utovljena vola gde je mrnja (Izreke 15:17). ovek koga mrzim moda glasno hre udaljen kilometrima

od moje spavae sobe; ali okrutnije od bilo kakvog gonia robova tera biem moje misli do ludila. Moj madrac za savren san postaje sprava za muenje. Zbilja sam rob svakome koga mrzim.
Neu nikom dopustiti da mi duu svede na nivo mrnje. Buker T. Vaington

Uprkos trima godinama provedenim s Isusom, uenici su ostali ribari estoke naravi. Isus je uljivima Jakovu i Jovanu dao nadimak Sinovi groma. Ali posle su primili Duha Svetoga koji je preobrazio ove ribare estoke naravi u najbolje uitelje najvee ljubavi najznaajnijeg oveka koji je ikad iveo. Petar i Jakov umrli su kao muenici bez i traka gorine. Jovan, isti onaj koji je jednom poeleo da njegove neprijatelje saee munja, posle je pisao: Ko ne ljubi, ostaje u smrti. Ko god mrzi brata svoga, ubica je. A znate da nijedan ubica nema u sebi trajnoga, venoga ivota (1 Jovanova 3:14-15, D. E). U sedmom poglavlju Dela apostolskih pie kako je postupio Stefan pun Duha Svetoga dok su ga kamenovali. Slomljenih kostiju i razderanog tela, Stefan nije iskalio osvetniki duh. Pre nego e pasti u komu, izustio je iste rei koje je Isus izgovorio na krstu: Gospode, ne uzmi im ovo za greh (Dela ap. 7:60). Koliki bi od nas iskoristili svoj zadnji dah u molitvi za duhovnu dobrobit svojih ubica? Na to pitanje moemo odgovoriti ako se lino preispitamo. Kako sam jue odgovorio kada me je neko naljutio? Jesam li na poslu vraao kamenje ili uvrede? Jesam li u automobilu prizivao oganj odozgo ili psovao druge vozae? Jesam li u razgovoru sekao glave ili ruio neko-me ugled? Ili je mnome upravljao Sveti Duh opratanja? Jesam li pokuao shvatiti ta oni oseaju? Jesam li bio obziran prema njihovim duama? Tako je Isus postupao.

Preobraaj

230

231

Meu bolesnicima smo videli mnogo gnevnih ljudi koje je preobrazila snaga Duha Svetoga. Dr. Redford Vilijams, direktor za istraivanje ponaanja na Univerzitetu Djuk, takoe je video ove preobraene ljude:
esto sam susretao pacijente, posebno mukarce u njihovim kasnim dvadesetim i ranim tridesetim godinama koji govore kako im je religiozno obraenje preobrazilo ivot. Pre nego to su prigrlili religiju, opijali su se, neoprezno upravljali vozilima ili zlostavljali ene i decu. Nakon obraenja, naroito ako su ostali aktivni uesnici u svojoj religiji, prestali su se opijati, kontrolisali su svoj nagon za uzbuenjima te postali blai i neniji muevi i oevi. Ne oklevamo savetovati da za mnoge ljude bolja religioznost moe biti uinkovit protivotrov za neprijateljski stav i srdbu.1

vanja zamenjuje se ugodom postizanja osvete pa tako i njegov gnev prestaje.2 Ali Pavlovo pisanje o gnevu ne pokazuje nita od njegovog grkog obrazovanja. Umesto toga on je pisao:
Umrtvite dakle udove svoje zemaljske... Ali sada i vi odloite sve! Gnev, srdba, opakost, hula, prostota van iz vaih usta!... Zaodenite se dakle... u milosrdno srce, ljubaznost, poniznost, blagost, strpljivost te podnosite jedni druge pratajui ako ko ima protiv koga kakvu pritubu! Kao to je Gospod vama oprostio... A povrh svega - ljubav! Poslanica Koloanima 3:5,8,12-14

Kakvog li zapaanja! ak i lekar koji nema poseban stav o dokazivanju bio je zaprepaen ovim preobraajem. Zaslugu moe pripisivati religiji umesto Bojoj snazi. Moda on to i ne razume, ali njegove su rei sve-doanstvo Boje moi kojom ini uda. Bog je zauzet menjanjem ljudskih ivota i niko nije toliko zastranio, a da mu On ne moe pomoi. Nekad je iveo gnevni rasista. Iz zabave se pridruio rulji kada je sprovodila lin. ivot je posvetio hvatanju i ubijanju svojih neprijatelja. Ali onda se neto korenito dogodilo tom neprijateljski nastrojenom ljudskom biu. Bog ga je preobrazio u ono to je nazvano novim stvorenjem. Nastavio je pisati klasine knjige o ljubavi i opratanju. Poznajete ga kao apostola Pavla. Pavle je bio visoko obrazovan u grkoj filozofiji pa se moglo oekivati da e njegov stav odraziti poglede filozofa Aristotela koji je pisao: Kada se ovek osveuje, tome je kraj. Bol negodo-

Preobraeni ubica

Preobraaj Duhom Svetim kao to se dogodilo Pavlu, nije neki arobni dogaaj jednom zauvek. To je svakodnevna borba. Kao to je Pavle rekao to je oduavanje od starih navika neprijateljstva i uenje navike ljubavi. Pavle je svakoga dana morao razapinjati svoje pravo na osvetu. Svakoga je dana morao dopustiti Hristu da zabije eksere u svaku osvetoljubivu kost u njegovom telu. Tajna ivota nije u ubijanju sebe dok mrzi svoga neprijatelja, nego u ubijanju svoje usmerenosti na samoga sebe time da ljubite svoje neprijatelje. Nijedna od ovih [osvetom uzrokovanih] bolesti - to vam moe biti Boji dar.

232

233

DVADESET ETVRTO POGLAVLJE

Razum nad crvenim gnevom

Gaji nezadovoljstvo, truj telo. Truj nezadovoljstvo, gaji telo.

Ulazei u ordinaciju, opazio sam (David E. Stern) da je Stiv , dvadesetpetogodinji inenjer, oito bio uzrujan. ta je, Stiv?, upitao sam ga. Treba mi Praksiten, rekao je. Ne mogu spavati... Boli me eludac. Imam glavobolje... Ne mogu vie izdrati. .. Za sve je kriva moja majka; stalno mi se nastoji meati u ivot... Stiv, rekao sam, ivi s majkom ve dvadeset pet godina. Je li se to promenilo u poslednje vreme? Tada je izneo i ostatak prie. Jedna je stara srednjokolska ljubav neoekivano nazvala prethodne nedelje. Sledeega se jutra probudio u njenom krevetu. Otada ga je Teri nazivala po nekoliko puta svakoga dana. elela je znati kako e se odenuti, kada ustati, ta e ruati i tako dalje. Mislim da je volim, rekao je, ali mi ne daje mira. to je

jo gore, moja mama je mrzi. Stiv, rekao sam, boji li se da Teri eli upravljati tvojim ivotom kao to to ini tvoja majka? Slomio se i zaplakao. Da, kazao je, ne mogu to izdrati. Katkad se bojim da ne postanem nasilan... Sledeih smo nekoliko minuta proveli u nastojanju da shvatimo njegov gnev i razvijemo plan kako postupati sa srdbom. Na kraju poseta upitao sam ga: Misli li jo uvek da ti treba Praksiten? Ne, kazao je. Dobro mi je. Znam ta treba initi. Kao inenjer bio je naviknut na planove i eksperimente. Zapravo je odmah krenuo i izvrio svoj plan kako da postupi s gnevom. Kada sam ga posle nekoliko meseci video, kontrolisao je svoj problem srdbe. Oprostio se od devojke Teri, dobio telefonski broj koga nema u imeniku, a s majkom uspostavio vrste granice. Nestao je strah od Terine dominacije, a frustracija s majkom sada je bila podnoljiva. Srdba je opasna, ali sama po sebi nije uvek loa. Srdba je poput alarmnog ureaja za dim i govori vam da treba svoju emotivnu vatru ugasiti. Stivova je srdba pokazivala da postoji problem koji je on reio. Tada je njegova srdba nestala. Biblija kae: Srdite se, ali ne greite! (Ef 4:26). ta to znai? Sledea reenica pojanjava: Sunce nek ne zae nad vaom srdbom. Drugim reima, sasvim je u redu oseati srdbu, ali koristiti srdbu kao alarm koji vas opo-minje da odmah reite problem. Malo bi nas se obaziralo na zvuk detektora dima, pa emu se onda obazirati na zvuk svog detektora srdbe? Stivu bi uzimanje Praksitena bilo kao da time zaepi ui da se dimni alarm iskljui. S Praksitenom, alarm srdbe ne bi mu

Alarm za srdbu

234

235

vie mnogo smetao, ali bi njegov problem jo uvek nekontrolisano goreo. ta uiniti kada se rasrdite? Psiholog dr. Nil Klark Voren predlae: Pokrenite svoj veliki mozak. Posedujete veliki mozak sa strahovitom sposobnosti. Ali ako se poput veine ljudi redovno koristite samo jednim delom potencijalne snage mozga... Kada se radi o izlivu besa, izazov s kojim se susreete jeste nauiti uinkovito iskoriavati svoj umni kapacitet.1 Ugasiti plamen srdbe tee je nego ugasiti vatru u kuhinji, ak je i vanije. Ako ne ugasite vatru u kuhinji, moe vam izgoreti kua; ne ugasite li plamen svoje srdbe, moe vam on u pepeo pretvoriti zdravlje i odnose s drugima. Kada se sledei put rasrdite, pokrenite svoj veliki mozak i postavite est pitanja: 1. Zbog ega je to uinio? Pokuajte se postaviti u situaciju druge osobe. Moda je bila u strci i nije vas mislila zanemariti. Moda je u dui mislila za vas najbolje pa je trebalo uti one bolne rei. Kakav god razlog bio, valja sesti pa razmisliti moe li se plamen srdbe zapravo ugasiti pre nego krenete dalje. Istraivanja su pokazala da ovaj pristup deluje. U jednom istraivanju dete je bilo nasilno prema uenicima treega razreda. Istraivai su tada ohrabrili: neka deca izreknu svoju srdbu neka se deca ispue osvetom neka razumeju nasilnika govorei mu da je bolestan ili umoran.

Upotrebite svoj veliki mozak

Govorenje o svojoj srdbi podstaklo je u deci veu srdbu, a osveivanje ih inilo jo osvetljivijima. Ali smirilo ih je razumno objanjenje nasilnikog ponaanja. Kada su ponaanje nasilnika sagledali kao oprostivo, njihova se srdba umanjila.2 U Izrekama 19:11 pie: Um oveka ustee od srdbe, a ast mu je oprostiti krivicu. To je i danas dobar savet. 2. Je li to vredno napora? Doktore, nadam se da nam vi (S. I. McMillen) moete pomoi. Doli smo izdaleka na pregled. Trebali bismo uivati u penziji, ali zadnja dva meseca nismo mogli spavati, ak ni s tabletama za spavanje. Ja imam bol u tr-buhu, a Elen u prsima. Lekari ne mogu pronai ta nam je. Nakon temeljitog pregleda njihovi su mi problemi i dalje bili zagonetni. Onda je Elen izvukla jedno pismo. Doktore, moda ete misliti da sam luda, ali nae su nevolje, izgleda, poele otkako smo primili ovo pismo.
Dragi Dord, Znam da prodaje neto jaja Hariju. Zna da sam vei iznos novca uloio u posao s piliima i da ovaj zaselak mogu snabdeti s vie jaja nego to ga stanovnici mogu pojesti. Mora znati da moj posao trpi jer se ti sa svojih nekoliko kokoi mea i prodaje jaja Hariju. Mislim da mora s tim prestati. Maning Caspar

Elen je otirala suze. Imali smo pravo prodavati jaja Hariju, rekla je. Vie su mu se sviala naa smea jaja nego njegova bela. A sada Maning s nama i ne razgovara. To me toliko ljuti. Nikada neto takvo nismo doiveli. Mislim da celi na problem izvire iz jaja - samo iz jaja. Predloila je da odu kui i napuste svoj mali posao s jajima.

236

237

Vredelo je pokuati. Imali su pravo prodavati jaja, ali nekoliko dolara zarade jedva je bilo vredno stotina dolara trokova utroenih na leenje. Ustrajanje na svojim pravima samo bi ih vie stajalo i vie bi se uzrujavali. Napustili su posao s jajima i brzo se oporavili. Sigurno je takve prilike Solomon esto viao jer je napisao: Zametnuti svau isto je kao pustiti poplavu: stoga pre nego svaa izbije, udalji se! (Izreke 17:14) Ako se zbog toga ne vredi uzrujavati, sledite Solomonov savet i udaljite se. 3. Koji su moji prvenstveni oseaji? Kad smo izazvani na srdbu, nastaju iskre povrede, straha ili frustracije (prvenstveni oseaji). Kada te iskre razbuktaju oganj, vai se oseaji zapale pa oseate gnev (sekundarni oseaji). Srdba je nespecifina reakcija. Poput plamenova ognja, poruuje vam da neto nije u redu. Ali vam srdba ne moe rei ta nije u redu, ni manje ni vie nego vam plamen moe rei ta je izazvalo oganj. Da biste otkrili ta je podstaklo va oganj srdbe, morate istraivati. Upitajte se: Zato sam srdit? Jesam li povreen, bojim li se ili sam frustriran? Kada sam prvi put Stiva upitao ta ga je toliko rasrdilo, rekao je da Teri i majka nemaju pravo, a to ga srdi. Dok je god Stiv usredsreen na svoju srdbu, ostae srdit. Umesto toga, treba poi korak unatrag i proceniti svoje prvenstvene oseaje. Stiv se oseao nesposobnim pred svojom nadmonom majkom. Drugo, bojao se da e i Teri zavladati njegovim ivotom. Njegove su se frustracije i strahovi nastavljali pa je emotivno sredite plamtelo od srdbe. Da je poradio na svojim frustracijama i strahovima, srdbi bi ponestalo goriva pa bi se ugasila. Srdba je ti oseaj; Ti me srdi. Strah (ili povreda i frustracija) jesu ja oseaji; Ja se bojim. Onog asa kada se usredsre-

dite na oseaje umesto na zlo koje vam je neko uinio, plamen srdbe poinje se gasiti. Stivu je, da se smiri, pomoglo ve samo procenjivanje vlastitih prvenstvenih oseaja. Kada je shvatio svoju ljutnju, bio je spreman krenuti na plan kako postupiti sa srdbom. 4. Koji su mi ciljevi? Odluite zatim ta je potrebno da se ublai va strah, povreda ili frustracija. Stiv je bio odrastao ovek. Bilo je razumljivo da se eli osloboditi vladavine svoje majke. Mnogo je puta Stiv majci govorio o svojim eljama, ali ga je ona potpuno ignorisala. Kazala bi: Ja sam ti majka. Imam pravo biti ukljuena u tvoj ivot. Bilo je to ispravno do odreene take, ali je ona pogreila to se nije promenila od odnosa kada je Stiv bio u srednjoj koli, koji je tada bio primeren. Odnos je trebao biti kao u odraslih ljudi, ne kao roditelja prema detetu. Njegov odnos s Teri nije bio ljubav, bio je prava napast. Morao je dokrajiti taj odnos. Sada je znao svoj krajnji cilj: Da smanji svoje frustracije, morao je svojoj majci postaviti granice i drati ih se. Da smanji svoj strah, morao je prekinuti odnos s Teri. Pre nego krenete u plan kako postupiti sa srdbom, odluite se za ciljeve. Tada ste spremni ii dalje. 5. Jesam li se ohladio? Ako ste jo uvek na taki kljuanja, zaustavite se! Niste spremni krenuti napred. Traite tajm-aut. Tomas Deferson je rekao: Kada ste srditi, brojite do deset pre negoli progovorite. Ako ste jako srditi, brojite do sto. Deferson je imao pravo. Ako se u srdbi ide dalje, to samo dodaje benzina na vatru. Vaa e srdba

238

239

postati vrua, a moete se i opei. Brojite do milion ako morate, ali priekajte da vam se raspoloenje ohladi pre nego krenete dalje sa svojim planom kako postupiti sa srdbom. 6. Treba li mi jo jedan veliki mozak? Katkad smo emotivno toliko potreseni da ne moemo jasno sagledati situaciju. U tim sluajevima oseaji mogu preplaviti va veliki mozak. Moda vam treba pomo drugog velikog mozga, svetenika ili terapeuta. To se meni (Davidu E. Sternu) dogodilo kada je moja ira porodica dopustila da se porodine razmirice raspire. Slala su se runa pisma. Neki roaci nisu hteli razgovarati s drugim roacima. Kad god bi ko pokuao ispraviti problem, on bi se samo pogorao. Tako je to ilo godinama sve dok nisu odabrali mudroga savetnika. Unutar tri meseca razotkrili smo mnotvo nesporazuma, sloili se o ciljevima i razvili plan delovanja kako postupati sa srdbom. Svi su se sloili i drali toga. Godinama kasnije zbog tog je plana porodica jo uvek u dobrim odnosima. Ako ste ukljueni u dugoronu razmiricu, bilo bi ludo da je pokuavate sami reiti. Izreke 12:15 predlau: Ludaku se ini pravim njegov put, a mudar ovek slua savete. Pre nego krenete, razmislite o tome. Moda e samo budala pokuavati reiti taj problem bez strune pomoi. U drugim prilikama va je veliki mozak dovoljan da vam pomogne reiti problem. Moda ste uli da Dag Levelen s Narodnoga suda kae: Ako imate problema s [takvim i takvim], ne uzimajte stvar u svoje ruke. Nosite ih na sud. Moda je to savremeni ameriki nain, ali Isus je imao drukiju zamisao. Rekao je da, ako imate s nekim razmiricu, nemojte ga voditi

na sud. Umesto toga nagodi se brzo (Matej 5:25). Biblijski je plan izgledniji da e delovati, a ne optereuje va tekui raun. Trebate nai pogodno vreme da sednete i razgovarate s tom osobom. Setite se, nemojte tek otpuhnuti svoju srdbu. Radije navedite ta se dogodilo i recite kako se oseate. Dajte izjavu poput: Kada ste vi_____, oseao sam se [povreen, prestraen, frustriran]. Neka osoba odgovori pa vidite moete li to raistiti. Ako ne moete, ne predajte se. Izvidite moe li vam svetenik ili savetnik pomoi. Isus je rekao da, ako imate neto protiv nekoga, trebate otii toj osobi i izmiriti se (Matej 18:15). Koliko bismo patnji izbegli da svi sledimo Isusov savet! Za daljnje itanje o ovome predlaemo knjigu Nila Klarka Vorena, Neka ti srdba bude saveznikom, izdanje Focus on the Family, 1993.

Plan postupka sa srdbom

240

241

PETI DEO

DUHOVNO ZDRAVLJE

242

243

DVADESET PETO POGLAVLJE

Suze: kontaktna soiva za venost

Siguran sam da alost - pravi direktan odgovor na gubitak, nikada ljudima ne kodi, ve sve ostalo, kivnost, oaj, sumnja i samosaaljenje, s kojima je obino povezana. C. S. Luis, u pismu oaloenom udovcu eldonu Vanaukenu

Maloduan, umirui od Hodgkinove bolesti, Met je leao na bolnikom krevetu. Tokom svoje duge bolesti odbijao je pastoralne posete. Nije eleo nikakve duhovne savete. Ljutit je ustrajao da se bolnika tzv. gideonska Biblija ukloni iz sobe. Jednom je ak rekao: ovek je stvorio Boga. Ja sam stvorio sebe. Nije imao telesnih bolova, ali u trenucima pre smrti iznenada je seo. Oi su mu odraavale strah i povikao je NE! NE! NE! Zatim je pao i umro. ena je jadikovala due od jednog sata: Zato? To nije poteno... elim ga natrag... Zato?... Niko je nije mogao uteiti. Godinu dana posle jo je uvek tugovala. Nakon pet godina obolela je od raka jajnika.

244

245

Te iste sedmice sedeo sam (David E. Stern) u drugoj bolnici sa enom koja je umirala od raka dojke. Patila je od bolova, ali ih je podnosila uz lekove. U ovom sluaju prilike su bile drukije. apnuo sam joj: Vreme je, Rut. Hoe li mi jo to rei? Dala je znak svom muu da doe blie i ustima bez glasa je rekla: Volim te, Done. Vidimo se uskoro... Volim te, draga, odgovorio joj je dok ju je drao za ruku i ljubio u obraz. Postepeno je nestajala dok je njen pastor tiho itao 23. psalam:
Gospod je pastir moj, nita mi nee nedostajati. Na zelenoj pai pase me... Da poem i dolinom sena smrtnoga, neu se bojati zla; jer ti si sa mnom... i prebivau u domu Gospodnjem za dugo.

Kada je moja ena (Davida E. Sterna) bila u Japanu, mladi je hirurg, budista, rekao: Kad ostarim, postau hrianin... Jedino hriani umiru smireni. Pre hiljada godina Solomon je slino napisao: Pravednik i u samoj smrti nalazi utoite (Izreke 14:32). Drugi je mudar ovek rekao: O, da mi je umreti smru pravednika! O, da svretak moj bude kao njegov! (Brojevi 23:10). Jednoga sam popodneva (S. I. McMillen) iao starinskim seoskim plonikom. Sunce je odraavalo prekrasnu zidnu sliku zalaska, ali ja sam je jedva opaao. Pozvonio sam i priekao. Pati, mlada domaica, vesela je otvorila vrata. O, doktore! Uite. Izvolite sok od narande. Dek e stii svakoga... Upravo je tada opazila moj mrani pogled. Doktore, ta se dogodilo? Dek je imao nesreu na putu br. 19. Nije ni znao ta se dogodilo. Nita se nije moglo uiniti, rekao sam. Tokom iduih meseci obuzimali su je neprestani talasi tugovanja i utonula je u duboku depresiju. Da se laboratorijski analizirala njena krv, nali bi poviene hormone stresa. Ti su joj toksini toliko otrovali telo da su joj prsti uskoro postali bolni, oteeni i ukrueni. Taj je artritis napredovao i konano ju je uinio bogaljem. Prekomerno tugovanje moe biti opasno. Moe uzrokovati ulcerativni kolitis, reumatoidni artritis, srani udar i mnoge druge bolesti. Verovatnije je, u odnosu na druge ljude njihove dobi, da e unutar prve godine posle gubitka suprunika, udovci i udovice umreti. Danas, dok sam (David E. Stern) radio na ovom poglavlju, neki je novi bolesnik hitno doao u moju ordinaciju. Dord je bio pouzdan, uspean poslovni ovek; ali danas je bio uplaen. Ne znam ni sam ta se sa mnom zbiva, rekao je. Mislim da

O tuzi i bolu

U trenutku sam se pitao nisam li osetio anela koji njenu duu prati u nebo. Neu nikad zaboraviti snanu suprotnost u ove dve bolnike sobe. Jedna je porodica plakala u beznadnoj tuzi. Druga je plakala srcima punima nade. U jednoj je sobi cvee mirisalo na smrt. U drugoj su molitve lebdele poput miomirisa. Jedan je bolesnik bio uplaen, kao ovek koji odlazi u nepoznato. Druga je bolesnica bila smirena dua koja ulazi na vrata neba. Nakon to smo prisustvovali stotinama smrtnih sluajeva, videli smo da se ova ema stalno ponavlja. Ljudi jake vere umirali su smireni. Ljudi bez vere umiru u strahu i muci. Ta razlika nije samo nae miljenje. Istraivanja su ustanovila da vera pomae bolesnicima da prihvate smrt. Studija s Dravnog univerziteta u Nju Jorku ustanovila je da su meu 115 starijih odraslih ljudi religiozni bili... spremniji za smrt.1 Drugo istraivanje prikazano u Journal of Clinical Psychology ustanovilo je da su se oni s pobonom verom znaajno u manjem broju bojali smrti.2

246

247

sam imao srani udar. Prethodne noi, dok je iz kreveta gledao televiziju, postepeno je poeo oseati vrtoglavicu. Srce mu je poelo treperiti. Znoj mu je oblio telo. Pojavila se bol u grudnom kou i povraao je. Onda se vratio u krevet i zaspao je. Nakon dva sata probudio se iscrpljen. To mu je bio trei slian napad u protekla tri meseca. Kad sam ga ispitivao, priznao je da je bio pod velikim stresom. Nedavno se doselio izdaleka, kupio kuu i zapoeo novi posao. Kada sam ga upitao nije li imao druge vee stresove, spomenuo je da mu je dvanaestogodinji sin umro u automobilskoj nesrei pre dve godine. Od toga dana, rekao je, nije vie bilo radosti. Stalno je mislio na poginulog sina. Nije mogao spavati i esto se budio s nonim morama. Plakao bi i najmanjim povodom. Dord je patio od vie nego uobiajene patnje zbog gubitka deteta. Njegova je dua zbog tugovanja pala u duboku depresiju. Pokuavao je sa savetovanjima; pomoglo je. Razveo se i ponovno oenio; ivot mu je i dalje bio prazan. Razgovarao je s pastorom; to je bila samo obina rasprava. Gde god je traio olakanje nalazio bi jo vie bolova. Oseaji su mu postali toliko izopaeni i napeti da su ga naposletku doveli u napad teskobe. Bol u grudima nije potekla od sranoga udara ve od tuge. Gubitak deteta uvek stvara veliku otvorenu ranu na dui. A poput telesnih rana, i rane na dui trebaju zaceliti. Pa ipak esto savremeni psihijatar daje samo tablete za ublaenje bolova. Samo ublaenje bolova znai iskljuivanje i granii s duhovno nesavesnim postupkom. Ako ko ruku poree no-em za hleb, lekar mora ranu isprati i zaviti. Nijedan lekar zdrave pameti nee prevideti ranu i propisati samo tablete protiv bolova. Zatrovane

telesne rane nee zaceliti, a mogu postati i kancerozne. Na isti se nain rane na dui mogu zatrovati i pretvoriti u duhovni rak srdbe i depresije. Rana na dui treba ienje i zarastanje. S time se valja suoiti i ranu pravilno obraditi. Duhovno zarastanje deluje da bol oivi veru, nadu i mir.
Stoga se ne bojte vi koji ste patili; jer iscelenje e biti vae. 1 Enohova 96:3

Ublaenje bolova ili ozdravljenje

Jedino duhovno ozdravljenje moe isceliti ranjenu duu. Vera nadu nalazi u Svetom pismu. Vera utehu nalazi u Duhu Svetome. Vera smisao nalazi u molitvi. Bog se isto tako koristi zajednicom vernika - gde ljudi mole jedan za drugoga, plau zajedno, zajedno dele hranu i kau: uo sam za va gubitak. ao mi je. I opet, ova dobrobit od vere nije tek nae miljenje. Rezultati mnogih istraivanja se slau. U jednom su istraivanju pratili 124 roditelja koji su izgubili malo dete od sindroma iznenadne smrti dojeneta. Kada su ponovno posetili te ljude nakon 18 meseci, nali su da su vernici smireniji i manje pate. Ti su roditelji najverovatnije pro-nali smisao u smrti svoga deteta i primili veu drutvenu potporu u svome gubitku.3 Bez vere, roditelji esto doivljavaju preveliku bol da bi se s njom mogli suoiti. S verom se mogu ipak suoiti s bolovima te iskusiti nadu. Tada ranjena dua moe zaceliti. Kada se Lazar razboleo, njegove su sestre poslale po Isusa da im pomogne. Ali Isus odugovlai i ne dolazi sve dok Lazar konano nije umro. Tada je rekao svojim uenicima da ide samo probuditi Lazara koji je zaspao. Niko u onoj kulturi nikada

Istrgnuti iz ralja smrti

248

249

nije govorio o buenju nekog od mrtvih4 pa su time uenici bili zbunjeni. Zato bi Isus krenuo na dalek put po neprijateljskoj teritoriji samo da probudi zaspalog oveka? Isus je video da ne shvataju ta je rekao, pa je pojasnio: Lazar je umro (Jovan 11:14). Kada je Isus napokon stigao, Lazar je bio mrtav ve etiri dana. Isus je rekao uplakanoj Marti: Ja sam uskrsnue i ivot: ko u mene veruje, ako i umre, ivee... Veruje li ovo? (r. r. 25,26 D. R). Milioni izuzetnih rei ne bi nikoga uverili. Ali je Isus uverio mnoge s dve male rei, Lazare, izlazi! (r. 43). Lazar je izaao iv kao dokaz da Isus moe probuditi ak i mrtve. Deca se nikada ne brinu mogu li ih roditelji probuditi iz sna. Na isti nain hriani mogu biti sigurni da e ih njihov Gospod probuditi od spavanja. To je razlog zbog koga su prvi hriani preimenovali svoja groblja u mesta spavanja ili koimeterion; to je koren engleske rei cemetery.5 Jednom su se Isusu svi nasmejali kad je za mrtvo telo rekao: Nije umrla, nego spava! (Luka 8:52). Mislili su da je naivan udak. Ali on ih je hteo pouiti o pravoj stvarnosti stanja koje nazivamo smru, pa je uzeo devojicu za mlohavu hladnu ruku i probudio je iz stanja koje je nazvao spavanjem. I apostol Pavle je pisao hrianima ije su voljene osobe umrle: Neemo da budete u neznanju, brao, o onima koji su usnuli, da ne tugujete kao drugi koji nemaju nade (1 Solunjanima 4:13). Ni mi danas ne trebamo tugovati za svojom decom koja spavaju u svojim sobama. Dakako, normalno je i zdravo roniti suze nad rastankom koji je prouzroila smrt. Ali hriani mogu Isusa drati za re. Ne moramo tugovati toliko neuteno da nas napadne artritis ili druge bolesti. Iz biblijskog vidokruga, nai voljeni koji spavaju ve su se probudili na zvuk Isusovog glasa.

Kada je eldon Vanauken tugovao zbog smrti svoje ene, C. S. Luis ga je blago ukorio u pismu: Smrt, raspadljivost, uskrsnue pravi je ritam: nije patetini grozni postupak mumificiranja. Sada morate tugovati. Ne smete razviti lani oseaj dunosti hvatajui se alosti... kada... alost pone nestajati.6 alost je prirodna i vana, toliko vana da psiholozi govore o nedovoljnom vremenu tugovanja. ak je i Isusa steglo u grlu i plakao je kada je video tugovanje Lazarovih sestara. Ako je Isus plakao, jamano i mi moramo plakati. Zapravo, priguena alost moe uzrokovati razornu bolest. Jedan je pisac ovako napisao: alost koja nema oduka u suzama moe druge organe naterati da plau.7 alost koja istrauje moe istopiti iu, sigurniju veru. Proiavanje nije nikada ugodno; ali proiiva mora prljavu zlatnu smesu izliti u usijanu vatru. Iz vatre izlazi sjajno zlato. Divimo se proizvodu, ali se grozimo postupka. Pesnik je jednom ovako govorio o dobrobiti alosti:
Tugovanje je nae najbolje obrazovanje. Kroz suzu ovek vidi dalje nego kroz teleskop.

Pitanje svih vekova ostaje. Ako Bog sve ljubi i ako je svemoan, zato doputa bilo kakvu alost? Ne bi li nam Bog koji ljubi trebao dati savreno srean ivot? Odgovor Biblije je: Da, ali ne jo. Smrt i alost nisu Boji izvorni plan; proizvod je naeg ljudskog greha (1 Korinanima 15:21; Rimljanima 6:23). oveanstvo je, a ne Bog, odgovorno za smrt. tavie, u celoj ovoj knjizi videli smo kako smrt i bolest esto proizlaze direktno iz odreenih greha. Vera, meutim, prelazi preko dananjih alosti. Vera gleda

Nebeska nada

250

251

prema buduem obeanju: I Bog e obrisati svaku suzu iz oiju njihovih, i smrti vie nee biti, ni tuge, ni jauka, ni bola vie nee biti (Otkrivenje 21:4). Vera znai da smrt nije slepa ulica, ve ulazna vrata u nebo. Prvo izdanje Nijedne od ovih bolesti napisao sam (S. I. McMillen) dok sam prolazio kroz doba tugovanja. Evo ta sam napisao.8 U decembru 1961. godine primili smo pismo koje nam je probolo srca poput strelice ispaljene iz praume. Naa ki, misionarka u Zimbabveu u Africi, bila je u bolnici ve nekoliko nedelja. Spinalna punkcija ustanovila je neizleivi meningitis. Petnaest hiljada kilometara od kue, nae jedino dete umire. Naa nas je bol lako mogla preuzeti da nije bilo utehe i olakanja od Duha Svetoga i Biblije. Pitali smo se kako ljudi bez Hrista mogu podneti takvu alost. Uinkovitije od svake tablete za ivce, obeanje koje se nalazi u Bibliji umirilo je na uznemireni duh: Ta ova malenkost nae asovite nevolje donosi nam obilno, sve obilnije breme vene slave jer nama nije do vidljivoga nego do nevidljivoga: ta vidljivo je privremeno, a nevidljivo veno (2 Korinanima 4:17-18, D. E). To obeanje prikazuje jasnu sliku vere. ivot je vaga. Na jednoj strani lei mali komad olova, dananja nevolja. Na drugoj strani pretee velika teina zlata, vena slava. Moj sadanji teret alosti izgledao je nenadmaiv. Ali Bog je promenio malenkost nae nevolje u obilno breme vene slave. Bog, boanski Alhemiar, udesno je menjao naa srca iz olova alosti u zlato nadanja. Kako smo se mogli nadati ak i u alosti? Uoite re jer, jer nama nije do vidljivoga nego do nevidljivoga. Razlika zavisi o naoj dispoziciji. Hoe li nam biti stalo do dananjih nevolja ili sutranje sudbine? Hoemo li ivot posmatrati u odnosu na zemlju ili na nebo?

Linda je bila odreena za nebo. Kako smo mogli tugovati, a ne prihvatiti utehu Svetog pisma? Zar bismo toliko sebino tugovali nad gubitkom da tetimo vlastitom telu? Kada bi na privremeni gubitak Lindi otvorio vrata neba, bi li prava ljubav mogla tugovati, a da utehu ne nae u njenom dobitku?

alost s vremenom uvek prolazi. Pretvara se u depresiju ili u nadu. Ta je depresija dugorona morbidna prezauzetost koja traje vie od godinu dana. Nada, s druge strane, dugorono je primereno pouzdanje u istinitost Bojih obeanja. Ako se usredsredimo na dananju alost, alost e postati depresija. Ako se

252

253

radije usredsredimo na buduu slavu, Bog e alost pretvoriti u nadu. Bog nas je obdario nadom koja kroz suze moe videti dalje negoli kroz ijedan teleskop: preko dananjih nevolja u sutranju slavu, iza ovog konanog Svemira u veno nebo.
O svojoj maloj deci koju je Bog pozvao k sebi volim misliti da su otila u kolu, u najbolju kolu u svemiru, s najboljim uiteljima, kako ue sve najbolje na najbolji mogui nain. Anonimno svedoanstvo oaloenog roditelja

Nedeljama koje su sledile nakon kerkinog pisma, Boja re i Duh Sveti pruili su nam veliki mir. Dakako, bili smo zabrinuti, ali smo imali i nadu. ak smo i njen ivot predali u Boje ruke. Moja ki, njen mu i dvoje male dece doli su kui. Iz aviona je izala u bolesnikim kolicima. Prazne oi utonule su u pepeljasto lice i jedva je smogla snage da govori. Video sam mnoge koji su slino izgledali. Sada sam znao istinu: Linda umire.
Sumnja raa beznae jer se usredsreuje na sadanje. Vera daje nadu jer se usredsreuje na budue.

iezla, a snaga joj se vratila. Mesec dana kasnije nalaz spinalne punkcije bio je potpuno normalan. Je li to bio odgovor na nae molitve ili na antibiotik? Verujemo da je na oba pitanja odgovor bio pozitivan. Hoe li se Lindin meningitis vratiti kad prestane leenje antibioticima? Je li izleena ili je Bog dao samo privremeno ozdravljenje? Ne znamo. Ne znamo ta budunost donosi, ali znamo ko dri budunost. Vera u Boga daje nam da s apostolom Pavlom kaemo: Ne budite zabrinuti ni za ta, nego u svemu - molitvom i pronjom, sa zahvaljivanjem - oitujte svoje molbe Bogu. I mir Boji koji je iznad svakog razuma uvae srca vaa i vae misli u Hristu Isusu (Filipljanima 4:6-7, D. E). Linda se oporavila i ivela da bi jo jednom prola dolinom prerane smrti. Godine 1981. njen je lekar ustanovio redak kobni rak. Podvrgnuta je radikalnoj operaciji i punu je godinu dobijala hemoterapiju. Kosa joj je ispala i esto je imala munine. Lekar joj je davao 5% anse da preivi jo pet godina. Opet smo molili Boga i drali se Njegovog obeanja. Jo nam je jednom Bog dao mir. Jo uvek iva posle petnaest godina, Linda je daleko nadivela oekivanja svojih lekara. Potrebna su bila jo etiri velika hirurka zahvata, ali je ostala u dobrom zdravlju. Je li medicinski postupak samo odgodio neumoljivu smrt od raka? I opet ne znamo ta budunost donosi, ali znamo u ijim je rukama. Na svakom porodinom okupljanju zahvaljujemo Gospodu ne za samu alost i za Lindino telesno ozdravlje-nje. Zahvaljujemo Bogu na rezultatu ovih iskustava u dolini smrti. Preko ovih nas je iskustava On uinio zrelijima i uverio nas u obilno breme vene slave.

Post scriptum

Linda je primljena u vrhunski medicinski centar gde su najstruniji lekari nastojali postaviti dijagnozu. Bele krvne elije u njenoj spinalnoj tenosti jasno su upuivale na meningitis, no ponovne punkcije nisu otkrivale nikakve posebne bakterije. Linda se i dalje gasila s niskom temperaturom, jakom glavoboljom i stalnim povraanjem. Lekari su pokuali s nekoliko jo nepotvrenih medicinskih postupaka, ali ona je i dalje slabela. Poeli smo prihvatati injenicu da umire. Jo uvek smo molili za ozdravljenje, ali smo nalazili utehu u veri. Ako do ozdravljenja ne doe, uskoro e biti sa svojim Gospodom. Tada se najednom stanje poelo popravljati. Groznica je

254

255

Hriani NIKADA ne kau zbogom! C. S. Luis je doviknuo ovaj konani pozdrav svom dragom prijatelju eldonu Vanaukenu preko bune gradske ulice.

Mojoj dui sve dobro je, sve.

H. G. Spaford, uspean poslovni ovek iz ikaga, iskusio je Boji mir usred velike patnje. ena i etvoro od njegove petoro dece bili su na prekookeanskom brodu prelazei Atlantski okean, kada je brod udario u drugi i poeo tonuti. Dok je putnike hvatala panika, gospoa Spaford je okupila decu na palubi. Molili su za izbavljenje, ali su pripremali svoja srca za susret s Isusom. Za dva sata brod je, zajedno sa Spafordovom decom, potonuo u mrane vode Atlantika. Gospou Spaford spasio je amac koji je prolazio pokraj nje. Kad je stigla u Kardif u Velsu, telegrafisala je muu dvema reima: Spaena, sama. Slomljenog srca mu je odmah otiao i pridruio se eni. Jedne je noi kapetan kazao Spafordu: Mislim da sad prelazimo preko mesta gde je [brod] potonuo... Te noi, dok je Spaford gledao uzburkani okean, ove su rei potekle iz njegovog ranjenog srca:
Kad mir mi nebeski pronie svu grud, ma pretile bure i grom; ja ipak u pevati u veri posvud: Dobro mi je u Gospodu mom! Sad ivim u Hristu, to blaen je as, Re Njegova vodi me svud. U Njemu imam mir i od muka svih spas. Uz trubalja zvuk, sii e Gospod sam. ak i tada - dui dobro mi e bit. Mojoj dui dobro je.

alost kao morski talasi

Ovaj prolazni ivot moe nam se initi ugodnim. Ali kroz suze moemo sagledati dalje od ovog vidljivog, no prolaznog ivota i videti dalje negoli teleskopom. Kroz teleskop astronomi vide samo milione zvezda udaljenih hiljade svetlosnih godina. Kroz suze moemo videti venost.

256

257

DVADESET ESTO POGLAVUE

Ne ezni za Mesecom
Isprazna je elja kraljeva koji ratnim plenom i mrtvim stvarima tee za sobom ostaviti ime ivo, a pletu tek mreu da ulove vetar. Don Vebster, avolja parnica

Tata, htela bih ii na Mesec. To su bile rei moje (S. I. McMillena) trogodinje keri Linde dok smo sedeli na otvorenoj terasi u Africi. Ko bi joj to mogao zameriti. Puni tropski Mesec zaista je izgledao kao da se moe dosei i dotai sjajnu kuglu svetlosti. Paljivo sam joj i strpljivo objanjavao da je Mesec mnogo dalje nego se ini. Niko jo tada nije mogao otii tamo. Linda je toliko elela ii da je zanemarila sva moja objanjenja. I dalje je uzbueno molila: Tata, ti se i ne trudi. Donesi kuhinjski sto. Stavi na njega jo jedan sto, a onda sve stolice iz kue, jedan na drugi. Ozlojeena mojom ravnodunou, udarala je nogama i zaplakala. Kada se setim njenih munih oseaja, mogu razumeti zbog

ega tenja za Mesecom sa svim svojim jalovostima esto dovodi do poremeaja. Postoji stvaran odnos izmeu lunarnih teenja i ludosti. Arlene, studentkinja etvrte godine na koledu, od prve je godine studija bila na listi najboljih, izvrsnost koja se donekle moe uporediti s putom na Mesec. Volela je videti svoje ime u toj eljenoj koloni. Ali na kasnijim godi-nama studija poela je kvaliteta opadati. Misao da ne postie svoj cilj terala ju je u teskobu i paniku. Izgubila je sposobnost koncentracije. Ve je bila primljena na prestian fakultet prava, pa su joj ocene malo znaile za buduu karijeru. Ipak se brinula. Jednoga je dana Arlene dola u bolnicu jer nije mogla itati. Mogla je izgovarati rei, ali nije mogla shvatiti ta znae. Prolo je nedelju dana, a nita nije bilo bolje. Svakoga je dana bila sve nervoznija jer su one visoke ocene bile sve dalje od njenog dosega. Bila je sigurna da je fiziki s njom neto loe. Makar sam rekao da joj treba promena stanovita u vezi s tenjom za Mesecom, i dalje se brinula zbog loih ocena. Vratila se u rodni grad gde je obavila sve pretrage u bolnici. Otputena je s velikim raunom i dijagnozom somatskoga konverzivnog poremeaja. Obinim reima, bila je toliko emotivno uznemirena da njen mozak nije mogao itati. Teskoba zbog ocena dovela je do simptoma povlaenja, nemogunosti itanja. Nije mogla diplomirati u roku. Izgubila je ak i mesto na studijama prava. Telesne bolesti esto nastaju iz naih elja da se uspnemo na vrh. Glasoviti psihijatar dr. Alfred Adler nauavao je da veina psihikih poremeaja izvire iz tenje za moi. Proseni Do uhvaen je u svakodnevnoj borbi za mo nad drugima. Nije udo to mu je dan pun neuspelih poslova, prikrivenih frustra-

Izudaran, istuen i izgrizen

258

259

cija, izmeanih oseaja, a esto i udubljenih branika na automobilu. Kada se sledei put budete oseali prekomerno umorni, zaustavite i preispitajte prethodne sate. U devedeset puta od stotinu otkriete da vam je neko nedavno ispustio vazduh iz vaeg ega. Ne uzrokuje na posao emocionalnu i mentalnu tromost i telesnu bolest. Ti poremeaji, zapravo, esto potiu od pokuaja dokazivanja da su nae zamisli uzvienije, uenja istinitija, naa crkva bolja, na grad najbolji odabir, naa politika stranka najvea ili da je naa sportska ekipa odreena za Super kup. Na, na, na - samo ga imenujte i raspravljaemo crvenih lica da smo ba mi najbolji i da e s naim nestankom mudrost sigurno nestati sa Zemlje. udo je to nam osigura u mozgu i ee ne pregori. Jednom je u moju (S. I. McMillen) ordinaciju doao mladi zakrvavljenog oka. Niko ga nije udario. Krvna je ilica puknula kad je nastojao odsvirati visoke note na francuskom rogu. Setite se njegovog oka sledei put kada osetite potrebu da trubite u vlastiti rog. teta! Zato ludo jurimo po ivotnoj trkakoj stazi kao na trkama u Indianapolisu? elimo biti prvi, ali ne vidimo tetu koju inimo. U svojoj trci da budemo prvi udaramo, tuemo i grizemo sebe i druge. Evo nekoliko biblijskih recepata koje je Bog zacrtao da nas spasi od slepih ambicija. Kada bi ljudi samo imali dovoljno vere da ih primene, spasili bi se milioni potuenih i slomljenih duhova. Koliko ste ovih recepata ozbiljno shvatili? Ne precenjujte se vie nego to se treba ceniti, nego cenite se razumno (Rimljanima 12:3, D. E). Ljubav nehinjena!... Srdano se ljubite pravim bratolju-

bljem! Pretiite jedni druge s potovanjem!... Neka vas ne zanosi to je visoko, nego privlai to je ponizno. Ne umiljajte si da ste mudri (Rimljanima 12:9,10,16, D. E). Sloni budite, istu ljubav negujte, jednoduni, jedne misli budite; nikakvo suparnitvo ni umiljenost, nego - u poniznosti jedni druge smatrajte viima od sebe (Filipljanima 2:2-3, D. E). Jednom su Isusovi uenici zaeleli biti na poloajima vlasti i istaknutosti. Prepirali su se o tome ko e biti najvei u kraljevstvu. ak su eleli sedeti pokraj Isusovog trona u nebu. Taj nagon za moi (koji je Adler nazvao ego-ambicijom) upravljao je njima. Ali bilo im je neugodno pitati Isusa o tome, jer su znali da Isus ima drukiji pogled na veliinu:
[Pismoznanci i fariseji] proiruju zapise svoje i produbljuju rese. Vole proelja na gozbama, prva sedita u sinagogama, pozdrave na trgovima i da ih ljudi zovu Rabbi. Vi pak ne dajte se zvati Rabbi, jer jedan je uitelj va, a svi ste vi braa... I ne dajte da vas voama zovu, jer jedan je va voa - Hrist. Najvei meu vama neka vam bude posluitelj. Ko se god uzvisuje, bie ponien, a ko se ponizuje, bie uzvien. Jevanelje po Mateju 23:5-12, D. F.

Veliina - pogled vien naopake

Isus uvek izaziva svetovnu filozofiju. Opominje da ne teimo za stareinstvom. Isusove bi se rei mogle prevesti na jezik savremenih studenata kao: ne teite biti odlikaima; ne napreite se da postanete kraljicom lepote; ne takmiite se biti predsednik godine, predsednik odbora ili voa ekipe. Stepenovanje u radu moda je i potrebno, ali ne inite to tako da produbljujete rese, gomilate titule ispred imena. Jedini va nadreeni jeste onaj koji slui drugima.

260

261

Zbog ega se razboli odlika koji se takmii i bori, dok neki drugi odlika ne trpi nikakve ozlede? Taj koji se borio i takmiio tei za peticama radi prestia i moi. On je usredsreen na sebe: ja sada, ja prvi, ja jedini... Ako se ne eli prilagoditi skromnijem poloaju, moda e se njegovi drugovi odluiti da mu oni to nameste. Grubo e sasei njegov ego do primerene veliine. Moda e mu unititi hemijski eksperiment. Nee mu pomoi pri uenju za teak ispit. Nee glasati za njega za predsednika godine. Kakve li ironije! Njegova tenja da bude prvi upravo ga od toga odvaja. Za razliku od toga, oivotvorenje Boje rei potedee vas mnogih telesnih ozleda. Psalmista je napisao: Koji tvoj Zakon ljube, velik mir uivaju, ni o ta se oni ne spotiu (Psalam 119:165). Ni o ta? Ni o gubljenju na izborima? Ni o dobijanju ocena od minus pet, zbog ega strahuju? Ni od izbacivanja iz univerzitetske sportske ekipe? Svakodnevno se susreemo s jalovim dogaajima, ali hrianin se nikada ne mora oseati jalovim. Video sam (S. I. McMillen) kako se predsednik koleda Stiven V. Pejn suoio s nekoliko javnih neugodnosti. Svaki sam se put osveio kada bi on kazao: To je potpuno u redu. Moda mi je Gospod to poslao da me odri poniznim. Onaj koji puca na veliko, tei za Mesecom, ima samog sebe za svoju sigurnost. Onaj koji trai Boga nalazi sigurnost u Bogu. Onaj koji tei za Mesecom je poput vlasnika trgovine koji je zaposlio samog sebe. Kada dou nedae, ima jedino svoje zalihe na koje se oslanja. Veliki se lanac trgovina otvara u susedstvu, a on mora sve rasprodati jer mu je posao propao.1 Ali neko ko je vitalni deo velike firme moe se osloniti na izvore velike trgovake firme. Osea se sigurnim. Zna da bez

Izvor sigurnosti

obzira na to to e se sutra dogoditi, nije verovatno da e firma propasti. Tako je i s ovekom koji svoje snage verno posveuje radu za Kralja koji poseduje stoku na hiljadama breuljaka, naftu u milionima izvora, a srebro, zlato i dragulje u milijardama Sunevih sistema. U paketu dobrobiti ovoga Kralja stie i sigurnost potpuno zajamenog osiguranja za veni ivot. Nije takav ovek samo osloboen briga, ozleda i protivrenosti u traenju samoga sebe; moe biti ugodna linost koja je uskraena onima koji pucaju na visoko. Pre nekog vremena proitao sam o mladoj eni koja se htela upisati na koled. Srce joj je klonulo kada je proitala jedno pitanje na upitniku: Jeste li voa? Kako je bila savesna devojka, napisala je: Nisam i predala upitnik, ali je bila sigurna da nema anse. Na svoje iznenaenje primila je pismo od slubenika koleda koje je glasilo otprilike ovako: Pregled naih molbi pokazuje da e ove godine na koledu biti 1 452 voe u prvoj godini. Zato vas primamo jer mislimo da im treba barem jedan sledbenik. Stotine devojaka uvek eznu da se u povorci voze kao kraljice parade, ali samo se njih est javi za ukraavanje vozila. Ekipama za konstrukcije nikada ne manjka onih koji ele biti predvodnici u poslu, ali one koji e zabijati eksere i piliti daske treba traiti. Firme imaju mnogo potencijalnih predsednika, ali malo ih je sreno kada moraju oprati kancelarijske prozore. Verovatnije je da e onaj koji zvidi i kopa kanale, kopati grob poslovnom oveku, a nee od njega kupiti sanduk. Moda u tenji za Mesecom i nismo ba prepametni. Priznajem, valjda je uzbudljivo kretati se prema Mesecu u tapaciranoj svemirskoj kapsuli. Pa ipak, one izvorne kapsule neodoljivo podseaju na obloene elije u ludnici.

262

263

Isus je kazao neto to je malo ljudi ikada ozbiljno shvatilo. Rekao je: Blago krotkima: oni e batiniti zemlju! (Matej 5:5). Moemo verovati da e krotki naslediti zemlju kada umru, ali Isus je takoe mislio da e krotki naslediti zemlju ve sada i ovde. Prouite krotke ljude koje poznajete i otkriete da oni stvarno dolaze u posed svega to je vredno na ovoj zemlji. Evo jedne molitve zainjene s malo ironije:
Gospode, uvaj me da ne postanem priljiv i opsednut milju da moram o svemu izraziti svoje miljenje. Oslobodi me udnje da svakog drugog ispravljam. Poui me u slavnu lekciju da sam i ja povremeno u krivu. Uini da pomaem, ali ne na efovski nain. Uz velike zalihe mudrosti i iskustva, izgleda mi da je teta to se njima ne koristim. Ali, ti zna, Gospode, da konano, elim i nekoliko prijatelja. Amin.

Raspeti sebe

Isus je rekao Krotki... e batiniti zemlju. Benito Musolini i Adolf Hitler nisu se s time slagali pa su pokuali zemlju zauzeti silom. Zavrili su bez iega. Na koji emo se nain uvati ovog unutarnjeg nagona za moi, te ego-ambicije? Dr. Adler je nastojao utoliti taj snani egoistiki nagon za moi i usredsrediti se na pomaganje drugima. Podsticao je svoje pacijente da slede zlatno pravilo: ta elite da ljudi vama ine, inite i vi njima (Matej 7:12). Slabost Adlerovog plana bila je ta to je pazio samo na o-

veji izopaeni nagon za moi koji je samo jedan simptom nae telesne prirode. Frojdovska misao jednako se lomi na tome to je usredsreena samo na drugom telesnom simptomu - ovekovom devijantnom seksualnom nagonu. Pogreke Adlera i Frojda lee u njihovom iskljuivom leenju simptoma telesne prirode umesto leenja uzroka. Kada neko umire od meningitisa, od male je pomoi aspirinom leiti simptome glavobolje i groznice. Lekar mora koristiti antibiotike da bi napao uzrok - samu opaku infekciju. Biblija terapiju usredsreuje na uzrok simptoma, na telesnu narav: Koji su Hristovi, razapee telo sa strastima i poudama... (Galaanima 5:24, D. F.). Umesto estih skupih i uzaludnih odlazaka psihijatru, Isus nas poziva da njegov krst podelimo s njime i razapnemo svoju volju. Poslavi Sina svoga u obliju grenoga tela i s obzirom na greh, osudi greh u telu (Rimljanima 8:3). Kada njegove eksere zabijete u svoju sebinu telesnu prirodu, Bog tada izvrava smrtnu kaznu na ego-ambiciji i poudnim stavovima starog bia. Put smrti svojeg ega jeste jedini put do novog ivota u Hristu. Zato je i Isus, da bi vlastitom krvlju posvetio narod, trpeo izvan vrata. Stoga izaimo k njemu izvan tabora nosei njegovu muku (Hebrejima 13,12-13, D. R). Izaite izvan vrata, izvan pompezne ljudske mudrosti i dopusti-te mu da pobije bolest vaega ja. Tada ete moi rei s Pavlom: S Hristom sam razapet. ivim, ali ne vie ja, nego ivi u meni Hrist (Galaanima 2:20).

264

265

DVADESET SEDMO POGLAVLJE

Imate li padobran?
Hrianstvo nije u tolikoj meri bilo kuano da bi se ustanovilo nedovoljnim, koliko se ustanovilo da je teko i jo neiskuano. G. K. esterton

Na isti nain, ako iskuavate religiju jer vam neko kae da e vam ona let uiniti udobnijim, biete razoarani. Stari e prijatelji vrlo brzo zbijati alu s Joom bogomoljcem. Moete izgubiti posao ako ne elite varati kupce. Propovednik vam moda nee biti onoliko zabavan kao onaj na televiziji. Sluenje drugima moe vam ukrasti vreme za golf ili TV seriju. To s religijom moe biti dosadnije nego ranac na leima u avionu. Ali hrianski ivot nije zamiljen da vas optereti neudobnim rancem. Zapravo, taj ranac moete osetiti kao jastuk. Kada taj ranac postaje udoban jastuk? Onda kada shvatite da je ona vaa jedina prilika da se spasite od smrti. Kada shvatite da je zakon gravitacije protiv vas. Sveto pismo tvrdi da je protiv nas neto mnogo ozbiljnije od zakona gravitacije. Imamo Boji zakon - Deset zapovesti. Koju ste od deset zapovesti prekrili? Jednu? Dve? Moda tri? Proverimo. I. Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim. Je li ikada iko stao izmeu vas i vae ljubavi za Boga? Vaa ljubljena osoba? Dom? Sportska ekipa? Dobar glas? II. Ne pravi sebi lika ni oblija. Zamislite li ikada Boga koji sve ljubi i nikoga nikada ne bi poslao u pakao? Jeste li smatrali da svi putevi vode k Bogu? To izgleda kao divna zamisao, no je li istinita? Ne prema Bojoj rei. Ako iskoite s tog aviona i zatvorite oi verujui da su oblaci od vate, hoete li pri tome izbrisati stvarnost gravitacije? III. Ne spominji uzalud imena Jahve. Jeste li ikada izgovorili Boje ime na leeran nain koristei Boe kao povrnu zamenu za Oh! ili Ajde!? Ili to je jo gore, jeste li kada re Boe izrekli u psovci

Deset je velikih topovskih cevi upereno u vas

Kako bi bilo da ste putnik u avionu i stjuardesa vam urui ranac? ta ako ona ustraje na tome da je naprtite na lea jer e na taj nain put biti udobniji i zabavniji? Pristojno biste to otklonili. Da vas prisili na to, uskoro biste se neudobno vrpoljili na seditu. Oseali biste se pritenjenim. Lea bi vas bolela. Ta bi vas nametljiva stjuardesa razdraila.1 ta ako vam ta stjuardesa urui isti ranac, ali vam ovaj put kae da je to padobran? Kae vam da e avion uskoro eksplodirati. Jedina vam je ansa da iskoite. Da ne nosite padobran, zakon gravitacije osudio bi vas na sigurnu smrt. S tim saznanjem naprtili biste taj teret s velikom zahvalnou. Ne bi vam bilo nimalo neudobno. Tu grbu na leima oseali biste kao topao zagrljaj. Svoj biste ivot dugovali stjuardesi.

266

267

kada ste nekoga hteli osuditi na pakao ili ste se udarili ekiem po palcu? IV. Dan subotnji obdravaj. Jeste li uvek paljivo potovali Boga odvajajui posebno vreme da Ga potujete? V. Potuj oca svoga i majku svoju. Jeste li ikada bili tinejder? Dovoljno reeno. VI. Ne ubij. Tu se oseate sigurnim? ao mi je. Pismo kae da mrnja blinjeg jeste ubistvo (1 Jovanova 3:15). Mrnja u srcu jeste elja (makar i na trenutak) da ona druga osoba nestane iz vaeg sveta. Samo je sekunda potrebna da se koga ubije fiziki ili emotivno. VII.Ne uini preljubu. Jeste li ikada u srcu imali poudu? Ako jeste, Isus to proglaava preljubom (Matej 5:28). Ba kao to urota (za pljaku) kri dravni zakon, tako udnja (za zabranjenim seksom) kri Boji moralni zakon. VIII.Ne ukradi. Jeste li ikada uzeli neto to je pripadalo drugom, iako ste znali da niko nee saznati? Ikada varali na porezu? Ikada ogovarali i ukrali iji dobar glas? IX. Ne svedoi lano. Jeste li ikada donekle obojili priu tako da ste ispali samo malo bolji, a onaj drugi neto loiji? X. Ne poeli. Jeste li ikada bili zaokupljeni materijalizmom ili bili pohlepni? Mali je deak jednom upitao oca: ta znai - poeleti? To znai, rekao je tata, stvarno poeleti neto to pripada nekom drugom. Ali, tata, kazao je deak, pa to svi rade. Upravo je u tome bit. Deset zapovesti - svi smo prekrili

svaku od njih. Moda izgledamo u redu kada se merimo na krivi ljudskih standarda. Ali po Bojim standardima podbacili smo u svakom moguem smislu. Pismo kae da je Bog pravedan. On mora kazniti povredu moralnog savrenstva. Kazna je pakao - veno odvojenje od Boga. ekajte malo, moda ete kazati. Pokuavate mi postaviti zamku krivice.
Svih je Deset zapovesti, poput deset topovskih cevi, danas upereno na vas jer ste prekrili sve Boje zakone i svakodnevno zanemarivali sve Njegove zapovesti. ta ete uiniti kada se Zakon pojavi u strahu i trepetu, kada vas aneoska truba izvue iz groba, kada Boje oi poput plamena prodru u vau duu punu krivice, kada se velike knjige otvore, a sav va greh i sram bude kanjen? arls Hadon Sperden, 1834. - 1892.

No moda i nije takvo zlo oseati se krivim ako ste doista krivi. Oseaj krivice za zlo jedini je nain da se zloinac pone istiti od svoga zlodela. Oseati se krivim za greh jedini je nain da ovek pronae oienje za duu. Upravo na isti nain, na koji zakon gravitacije odreuje sudbinu onoga koji lebdi u vazduhu, Boji zakon upuuje na vau duhovnu sudbinu. Ako zanemarite uticaj zakona gravitacije, krajnjom brzinom jurite prema telesnoj smrti. Ako zanemarite uticaj Bojeg moralnog zakona, glavake jurite u duhovnu smrt. Sveto pismo tvrdi da onaj koji zgrei, taj e umreti (Jezekilj 18:4). Svi smo kritelji zakona. Smrt i propast naa je sudbina. Na Sudnji dan niko nee proi s oslobaajuom presudom da nije kriv. Svi smo krivi. Bog ne moe rei: Bio si zloest, ali te ja volim. Tvoja pobuna i nije tako strana. Prekrio si svaku zapovest koju sam dao, ali u te ovaj put

268

269

pustiti da proe. Bilo bi najbolje da se to vie nikada ne dogodi. Kakva prevara! Kakav bi to bio Bog koji bi se prema svom savrenom moralnom zakonu odnosio tako leerno? To bi obezvredilo Boji zakon i uinilo ga besmislenim. Svi koji su ikad iveli krivi su zbog krenja Bojeg zakona i zasluuju kaznu. Svi - osim jednoga. Taj je Isus Hrist. Isus nije bio samo veliki ovek. Bio je savren ovek. Nikada nije povredio ni jedan redak Bojeg zakona. Boga je savreno ljubio. Uvek je potovao svoje zemaljske roditelje. Nikada nije lagao. Nikada nije zgreio. Svedoci njegove savrenosti bili su jedanaestorica uenika koji su iveli, spavali i jeli s njim. Da je imao moralnih nesavrenosti, sigurno bi ih uoili. Isus je jedini ovek koji je ikada iveo, a nije zasluio kaznu. Nije zasluio ni da umre, a ipak je bio okrutno smaknut. Na Sudnji e dan Bog svakog oveka proglasiti krivim. Niko se nee usprotiviti presudi. Ali postoji izlaz za one koji su prepoznali vlastitu krivicu i zavapili Bogu pokajani. Za ove je kazna plaena. Isus je nepravedno umro da bi mogao udovoljiti Bojoj pravdi i platiti kaznu za vae grehe. Nisam ja ba tako lo. Tako je odgovorio mladi s kojim sam (David E. Stern) o tome razgovarao. Znam, odgovorio sam. Ti si silan momak. Ali nije bitna tvoja relativna dobrota ili zloestost. Pitanje glasi: Jesi li prekrio Boji zakon? Mislim da jesam. I ta si onda postao?

Propalica? nasmeio se. Izvlai se, smejao sam se. Ko kri zakon, taj je... Kritelj zakona? Odlino. A kritelji zakona zasluuju, ta? Kaznu?
Ne moemo ljubiti Boga - ne moemo ga sluati -i ostati ono to jesmo. Moramo se pokajati. arls V. Kolson

Jedini izuzetak

Tako je. Ti si kritelj zakona. Zasluuje kaznu. U poreenju s Bojim savrenstvom, Biblija kae da je tvoja dobrota kao prljava krpa. Jesi li voljan svoj ivot poveriti padobranu napravljenom od prljavih krpa? Moda bih trebao ponovo o tome malo razmisliti. Odgovor Na Sudnji dan nikakav Doni Kohran nee izmisliti neki emotivan dokaz da zavede porotu. Nikakav Norman apiro nee pronai zakonsku rupu da biste se provukli. Stajaete bespomoni i bez nade pred savrenim, sveznajuim Bogom. Vaa e savest zastupati tuiteljstvo. Va e ivot biti dokaz krivice. Sudija e proglasiti presudu: Kriv je. Kazna je smrt. Jedina vam je nada to ste ve pre svoju venu sudbinu vezali na ono to je Isus Hrist uinio na krstu. Tada e Isus, i sam Sudija, s ljubavlju ustati s mesta, privinuti vas k sebi i rei: Kaznu sam, dete moje, ve ja platio. Smrt vodi u ivot ta ako ustanovite da se sa svim tim slaete, ali vam to ne izgleda toliko vano? Nisam nikada osetio da mi je ao zbog mojih greha, moda ete rei. Ali idem u crkvu. Uostalom,

Ali ja sam prilino dobar

270

271

najvanije je kako postupam s drugima. Doista je vano kako postupate s drugima. Ali ako vam se Isusova smrt ini nevanom za ivot, moda niste nikada iskusili novi ivot u Hristu. Ako nikada niste prolili suzu zbog svoje pobune protiv Boga, verovatno niste nikada zaiveli hrianstvo. Kada shvatite ta je Isus uinio za vas, krst vam nikada nee biti nevaan. Isus vam nije samo dao padobran. Nije iveo samo da bi bio dobar primer sledbenicima. Podneo je stvarno muenje, prokrvario pravom krvlju i trpeo prave bolove za vas. Da nije bilo za grehe oveanstva, Isus nije trebao umreti. Vai su ga gresi pribili na krst. Da se jedan od rimskih vojnika, koji su u Isusovu ruku pribijali ekser, mogao okrenuti i pogledati vas, moda biste se uplaili videvi vlastito lice u tom rimskom vojniku. Mnogi ne shvataju ozbiljnost svoga greha ili cenu koju je Hrist platio smru na krstu. Hrianstvo im je samo religija s kojom su odrasli. Nemaju nita protiv Boga. Voljni su ak pokuati da ga smeste u neki ugao svoga ivota. Tu i tamo Bogu mogu uiniti poneku uslugu: ispustiti nekoliko dolara kao milostinju, pomoliti se kratkom molitvom (obino u doba krize), malo se emotivno uzbuditi za vreme bogosluja, a moda i nekom spomenuti da idu u crkvu, ako ih ko upita.
[Evo] pravog pokajanja... odluka da se odbaci greh - promeniti stav prema sebi, prema grehu i Bogu; promena oseaja: promena volje... Nema ni jednoga navoda u Svetom pismu koji govori da moete biti hrianinom, a iveti bilo kakvim ivotom koji vam se svidi. Bili Graham, Mir s Bogom

mnom (Matej 16:24, D. E). Kada su ljudi doli Isusu i rekli mu da ele biti njegovi sledbenici, retko bi im rekao neka samo veruju. Rekao im je: Sledite me. Time je mislio da se moraju pokajati. Re po-kajati zapravo znai okrenuti se i poi drugim putem. Isus je pozvao ljude da ne idu svojim odabranim putem, ve da se okrenu i donesu korenitu odluku da idu onako kako je Isus hodio. Ne smete biti poput oveka opisanog u Bibliji, koji se ogledao u Bojoj rei, video koliko mu je preko potrebno kupanje, a onda nije uzeo ak ni rupi da si obrie lice (Jakov 1:22-25). Kada istinski sagledate u kakvom je sta-nju vaa dua, shvatiete da nekakvo namakanje nee biti dovoljno. Dui vam je potrebno potpuno kupanje. Kada uvidite u kakvom je stanju vaa dua, kada shvatite cenu koju je Isus platio na krstu za vas, kada uoite da spasenje ukljuuje ne samo trenutnu odluku ve ivot kakav treba proiveti, tada ste spremni za pokajanje. Odbacite svaki polovian stav - ili svim srcem, ili nikako. Predajte mu se potpuno. On e se vama potpuno predati. U poreenju s duhovnim stanjem vae vlastite due, nita drugo u ovoj knjizi nije vano ili bitno. Zaboravite na telesno zdravlje, sredite najpre ono duhovno. Zaboravite na seksualno zdravlje, sredite najpre duhovno. Zaboravite na emocionalno zdravlje, sredite najpre duhovno. Kada ste jednom sredili duhovno, moete krenuti dalje i iveti onako kako vam je Bog oduvek namenio. Tada moete iveti u miru s Bogom. Tada ete iskusiti blagoslove koje on ima za vas.

Jesu li takvi hriani imalo slini pravim Hristovim sledbenicima? Isus je ovako opisao hrianina: Hoe li ko za mnom, neka se odrekne samoga sebe, neka uzme svoj krst i neka ide za

272

273

izmeu dviju sila - jedna za dobro, a druga za zlo. Robert Luis Stivenson na dramatian je nain opisao tu dvojaku prirodu u svom romanu o oveku koji je u jednom trenutku bio ljubazni dr. Dekil, a u sledeem ubojiti gospodin Hajd. Dr. Karl Meninger prepoznao je postojanje tih dviju unutarnjih sila i oznaio ih kao ivotni instinkt i smrtni instinkt. ivotni instinkt tei ouvanju ivota; smrtni instinkt tei njegovom unitenju. Ljudi koji stoje blizu ruba duboke provalije esto oseaju estoku borbu obeju sila: jednu da preskoi, a drugu da se povue. Obino se opredele za ivotni instinkt. Meutim, dananja mlade ivi u duhovnoj praznini koja im je isisala duhovnu snagu da pobede u ovoj bici. Ta duhovna boleljivost dovela je do hiljada samoubistava mladei. S malo samoispitivanja svako od nas moe osetiti unutarnje prisustvo dviju suprotstavljenih snaga. Te se snage u svakome od nas bore hiljadu puta svakoga dana. Kada smo u kunji da izustimo malu belu la da bismo spasili obraz, zla snaga ape: Pa svi to rade. Niko nee saznati za to. Kada smo u kunji da prenesemo soan zalogaj uvredljivog ogovaranja, ta nam se zla snaga ini neodoljivom. Nisu nas morali obesiti zbog ubistva, ali esto smo trebali od srama obesiti svoje lice. Poznati psihijatri Frojd, Adler i Jung u velikoj su se meri sloili da veina duevnih bolesti izrasta iz psiholokog sukoba dobrih i zlih snaga. Frojd je naglaavao seksualne izopaenosti snaga zla. Adler je naglaavao neumoljiv nagon za moi. Jung je prispodobio zlu snagu divljem, grabeljivom vuku. Jung je ak primetio da neuroze proizlaze iz borbe tih dviju sila. Sukob moe postojati izmeu ulnog i duhovnog oveka... [Na taj nain] leenje se moe zvati religioznim problemom.1 Dakako da ova bitka dovodi ne samo do psihikih bolesti

Sukob u nama

DVADESET OSMO POGLAVLJE

Osloboena dua
Svako od nas u sebi ima i nebo i pakao. Oskar Vajld, Slika Dorijana Greja

Jedne je letnje veeri Do Ransler poao kui svoga brata koji je uvek radio u nonoj smeni. Posetio je bratovu enu koja je, kasnije je izvestio, bila obuena u kratke pantalone i grudnjak kao i uvek. Nekoliko sati posle, Do je silovao svoju snaju. Kako bi sakrio svoj zloin, zadavio je i enu i njenu malu ker. Kada se Doov brat sledeeg jutra vratio kui, naao je enu i ker mrtve. Posle sedam sati ispitivanja u policiji, Do je priznao. ta tera oveka da uini ono to sam ja uinio? elim se moliti i sve ostalo, iznutra oseam da elim biti najbolji hrianin na svetu. Ali izvan sam manijak i ne mogu upravljati onim spoljnim delom. Ne razumem zato. Nije ba daleko stigao sluajui svoj unutarnji glas, jer ga je policija prethodno privodila ve est puta. Meutim, on je shvatao da u njegovoj dui besni bitka

274

275

ve i do telesnih bolesti koje uzrokuju zavist, ljubomora, samoivost, ogorenost, strah i mrnja. To su isti oseaji koje Biblija svrstava kao one koji proizlaze iz zle snage u nama. Psiholozi i psihijatri prepoznali su ovaj sukob, ali oni obino probleme koji potiu iz tog sukoba pripisuju slaboj snazi ega ili hemijskoj neravnotei. Veinom zanemaruju injenicu da je to duhovna bitka za duu. U velikoj veini psihijatri ne shvataju da su dananje epidemije neuroza, anksioznosti i depresija direktan rezultat duhovne slabosti savremenog sveta. Dr. Karl Jung, meutim, prepoznaje duhovni vid bolesti i leenje:
Kroz proteklih trideset godina ljudi iz svih civilizovanih zemalja na Zemlji savetovali su se sa mnom. Leio sam bio stotine bolesnika... Meu svim mojim bolesnicima u drugoj polovini ivota - to znai, recimo, iznad trideset pete - nije bilo ni jednoga iji problem u krajnjem sluaju nije bio nalaenje religioznog pogleda na ivot... ini mi se da se rame uz rame sa slabljenjem religioznog ivota znaajno poveava broj neuroza... Bolesnik trai neto to e ga obuzeti i dati mu smisao i oblik u zbrci njegove neurotske due. Je li lekar dorastao tom zadatku? Prvo, on e svoga bolesnika verovatno poslati sveteniku ili filozofu ili ga prepustiti zbunjenosti koja danas prevladava... Ljudska misao ne moe izmisliti bilo kakav sistem ili konanu istinu to bi bolesniku dalo ono to mu treba da bi iveo: a to je vera, nada, ljubav i uvid... Ima, meutim, osoba koje, iako potpuno svesne psihike naravi svoje bolesti, svejedno se ne ele obratiti sveteniku... Od njega bi, a ne od lekara, ti patnici trebali oekivati takvu pomo.2

nije ni medicinska ni psiholoka. Ona je duhovna. Nije udo to me samo savetovanje i medikacija ne mogu od nje osloboditi. Oskar Vajld je opisao tu zlu snagu u svom romanu Slika Dorijana Greja. Poput mladog Adonisa, Dorijan pozira za portret. Kasnije zuri u svoj neverovatno lep lik i pogaa ga spoznaja da e njegov portret zauvek biti mlad i lep, ali za nekoliko kratkih godina telo e mu ostareti i zgriti se. Dorijan se ali da e prodati duu kako bi ostao veno mlad, ali ne oekuje da mu se brzopleta elja ostvari. Jednoga dana, meutim, otkrije da njegova oboavana verenica nije savrena boginja kako je naivno mislio pa je ljutito odbacuje. Ona pak, slomljenog srca, poini samoubistvo. Sledeeg dana baca on pogled na svoj portret i posumnja da vidi kako se u slici oblikuje runoa zlobnoga pogleda. Kako godine prolaze, povreuje sve vie ljudi, a slika se sve grotesknije iskrivljuje. Odraz je njegove vlastite due. Zgroen svojim uasnim unutarnjim ja, skriva sliku na tavan. ivi u stalnom strahu da e neko upasti na tavan i ugledati njegovu bednu duu. Pa ipak ga slika oarava; esto se iskrada na zakljuani tavan, otkriva svoj sramotni odraz i zuri u nj.
[Trebali bismo] ... postaviti jasan i stalan naglasak na cenu ivota koji nije uenitvo... ivot s teretom koji nas lomi, pogrekama i razoaranjima, ivot zahvaen mukama beskrajnih problema koji se nikada ne reavaju... beskrajnu televizijsku sapunicu, onu predstavu uasa poznatu kao normalan ljudski ivot. Dalas Vilard, The Spirit of the Disciplines

Borba je duhovna

Vaa i moja slika

Budui da je moja zla narav duhovni problem, bitka s njom

Slika konano uniti Dorijana. Strah i odvratnost vode ga da

276

277

slikara portreta ubije, a sliku raspara noem. Ali kad je razderao sliku, ponitio je duu. Istoga asa ostari i umre. Biblija kae da e vas vaa zla priroda duhovno unititi na isti nain. Jedina vam je nada da dopustite Hristu da ju on uniti. Mnogi se danas ne ele obraunati sa svojom zlom naravi; radije bi se oseali dobro i zanemarili svoje duhovno zdravlje. U duhovnosti mogu iskuati poslednju modu. Svoje miljenje, koje se temelji na eljama, mogu jednako primeniti na svoje telesno zdravlje. Ne ele menjati navike u svojoj telesnoj vebi; ele udesnu dijetu protiv starenja. Ne ele menjati navike svojih molitava; ele udesni vitamin za stres. Ne ele menjati navike prehrane; ele udesne trave za mravljenje. ele blagoslov nijedne od ovih bolesti, ali ne ele slediti Isusov nauk. ele se osloboditi bede, ali ne ele razapeti ljutnju. ele izleenje neuroze, ali ne ele napustiti usredsreenost na sami sebe. ele neizrecivu radost, ali jo uvek ele ogovarati. Ukratko, ele nemogue. ele blagoslov pobednikog hrianskog ivota, ali ne ele iveti hrianskim ivotom. To je razlog zbog koga su crkve pune ljudi koji nalaze da ih religija ojauje i ne ispunjava. Na polovian se nain predaju Bogu, ali od Boga oekuju celovitu predanost u podmirivanju svih njihovih potreba. Njihova se vera moe nazvati verom samo onoliko koliko iz nje mogu izvui. Ljudi s takvim polovinim stavom mnogo proputaju. Ne doivljavaju blagoslov novoga ivota. Proputaju pravu radost. Proputaju pravi mir. Proputaju sve blagoslove opisane u ovoj knjizi. ak ni Isus nije imao strpljenja sa sledbenicima tipa koliko se iz toga dade izvui. Rekao je da bi hrianina koji nije potpuno predan ispljunuo kao mlaku i bljutavu kafu (Otkrive-

nje 3:16). Vaa sebina zla priroda nije drukija od one Dorijana Greja. Biblija kae: Umrtvite dakle udove svoje zemaljske: bludnost, neistou, strasti, zlu poudu i pohlepu... gnev, srdbu, opakost, hulu, prostotu... ne varajte (Koloanima 3:5,8,9, D. E). Vae sebino ja isto je toliko deo vas kao to je oklop deo kornjae. Beg izgleda nemogu. Devetnaest stolea pre roenja psihijatrije, apostol Pavle je opisao svoje prirodno stanje - u kandama zle sile:
Zbilja ne razumem ta radim: ta ne inim ono to bih hteo, nego to mrzim - to inim. Ako li pak inim to ne bih hteo, slaem se sa zakonom, priznajem da je dobar. Onda to ne inim vie ja, nego greh koji prebiva u meni. Doista znam da dobro ne prebiva u meni, to jest u mojem telu. Uistinu: hteti mi ide, ali ne i initi dobro. Ta ne inim dobro koje bih hteo, nego zlo koje ne bih hteo - to inim... Jadan li sam ja ovek! Ko e me istrgnuti iz ovoga tela smrtonosnoga? Poslanica Rimljanima 7:15-20,24 D. F.

Mo za promenu

Religiozni ivot

Poput oveka u ludakoj koulji, apostol Pavle je ustanovio da se ne moe izvui iz svoje sebine zle naravi. Ali tada je susreo Isusa i doiveo snagu koja menja ivot. Bog je Pavla ispunio duhovnom snagom mnogo ja-om od njegove zle prirode. Iznenada mu je Bog dao snagu da se potpuno promeni:
Hvala Bogu po Isusu Hristu Gospodu naem... poslavi Sina svoga u obliju grenoga tela i s obzirom na greh, osudi greh u telu... I ako je Hrist u vama, telo je dodue mrtvo zbog greha, ali Duh je ivot zbog pravednosti. Poslanica Rimljanima 7:25; 8:3,10 D. F.

278

279

Kada je Isus umro na krstu, na je stari ovek zajedno s njim raspet da onemoa ovo greno telo te vie ne robujemo grehu. Ta ko umre, opravdan je od greha (Rimljanima 6:6-7). Duh Hristov koji ivi u nama ispunjava nas duhovnom snagom da dobijemo ovu duhovnu bitku. Ako li pak Duhom usmrujete telesna dela, iveete (Rimljanima 8:13). One stare navike, stare radnje, stari stavovi - sve to mora prestati. Moda oseate da vas pogaa aljenje dok se sanduk nad vaim starim nainom ivota zatvara, jer vam je davao mnogo ivotnih nazovi-uitaka. Ali setite se, ne opratate se s vrednim uitcima, ve s onima koji su smrtna sila. Kao kod Dorijana Greja, oni e kasnije doneti samo bol. Isus za vas ima na umu neto bolje:
Kaem vam, nema ga ko ostavi kuu, ili brau, ili sestre, ili majku, ili oca, ili decu, ili polja poradi mene i poradi jevanelja, a da ne bi sada, u ovom vremenu, s progonstvima primio stostruko... i u buduem veku ivot veni. Jevanelje po Marku 10:29-30 D. F.

svoje zle prirode. Pre svoga novog roenja, ak je i veliki apostol Pavle odmahnuo rukama u razoaranju. Jadan li sam ja ovek! Ko e me istrgnuti iz ovoga tela smrtonosnoga? (Rimljanima 7:24). Ovo je najvanije ljudsko pitanje svih vremena. I sveti Pavle i seksualni ubica Ransler stajali su pred tim pitanjem. Nije da odgovora nema. Svaka psihijatrijska kola ima drukiji - to je prilino dobar znak da nijedan nije stvarno uinkovit. to je jo gore, te razliite kole bave se samo leenjem simptoma. Zanemaruju duhovnu narav bitke za vau duu pa nikad ne dopru do sri problema. Jedino se Biblija bavi duhovnim korenom vaega problema.
Ako smo doista s njime srasli po slinosti smrti njegovoj, oito emo srasti i po slinosti njegovom uskrsnuu. Ovo znamo: na je stari ovek zajedno s njim raspet da onemoa ovo greno telo te vie ne robujemo grehu. Poslanica Rimljanima 6:5-6, D. F.

Isus obeava ve i ovde sada, stostruko vie istinskih vrednosti - ukljuujui zdrave navike i zdrave stavove.
Isus me nije spasio samo od krivice i greha, spasio me je od mene sama. Denis Kinlou

Ovo razapinjanje vaeg starog naina ivota nije dogaaj jednom zauvek, ve svakodnevni proces - proces samoispitivanja, pokajanja, primanja oprosta i odricanja od greha. To raspee je svakodnevni pogreb vaeg in-stinkta smrti i svakodnevno ostvarenje novog roenja u Hristu. Pre svoga novoga roenja niste mogli pobei od prevlasti

Isusov je put do uskrsnua morao ii direktno preko krsta. I vama je isto tako. Va put prema novom ivotu tee direktno preko krsta. Svakog dana morate odvesti svoju sebinu zlu narav na krst i videti je kako umire. Tada moete doiveti uskrsli ivot u Hristu. Smrt svom egu jedini je put unutarnjem miru. Smrt svom egu jedini je put pravoj duhovnosti. Smrt svom egu jedini je put istinskoj radosti. Smrt svom egu jedini je put da doemo do Bojeg obeanja - nijedna od ovih bolesti....

280

281

DODATAK

Obrezivanje u dojenakoj dobi: vodi za roditelje

Kao kod svih medicinskih postupaka morate dati pristanak za obrezivanje samo nakon otvorenog razgovora s lekarom o riziku i dobrobiti zahvata. Roditelji koji vole svoje dete mogu se odluiti za obrezivanje ili protiv obrezivanja malog deteta. Savremeni lekari lee veinu problema koji su vezani bilo za obrezivanje ili neo-brezivanje. Donesite odluku koja se ini najboljom za vas i vaega deaka.

biste se trebali odluiti protiv obrezivanja. Smatramo da dobrobit nadilazi rizik, ali se neki lekari s time ne slau. Komplikacije obrezivanja (ukljuujui infekcije, krvarenje i deformitete) javljaju se retko (oko 2 na 1 000). Obino se, ali ne uvek lako lee. Od 1954. godine izveteno je o tri smrti nakon obrezivanja. Moemo to prikazati ovako: prema naem raunu, verovatnije je da e malo dete umreti u automobilu putem iz bolnice kui nego od komplikacija obrezivanja. Porazgovarajte o rizicima sa svojim lekarom. D. Razmislite o neobrezivanju ako se bojite da ono moe dugorono psiholoki tetiti vama ili deaku. F. Ako se oba roditelja ne mogu sloiti, preporuujemo da se deak ne obrezuje.
Protiv obrezivanja Smrt Za obrezivanje

Tri prijavljene smrti zbog Godinje, bez obrezivanja kompliobrezivanja u gotovo 30 kacije infekcija mokranoga trakta godina. mogu rezultovati sve do 60 smrtnih sluajeva dojenadi; karcinom penisa kod oko 750 smrtnih sluajeva odraslih. Svi deaci doive bol ma- Jaa i dugotrajnija bol do 10% mukar samo od injekcije lo- karaca koji e se kasnije u ivotu trekalnoga anestetika. bati obrezati. Da nijedan deak nije obrezan, procenjujemo da bi njih do 60 moglo oboleti od bubrenih bolesti, a 90 bi ih moglo godinje oboleti od meningitisa kao komplikacije infekcije mokranoga trakta.

Bol

Kada ne obrezivati

H i r u r k e Oko 2 na 1000 obrezanih komplikacije imaju komplikacije, uglavnom obino krvarenje i manju infekciju. Teke infekcije su vrlo retke. Problemi penisom

A. Ako va lekar pronae neku abnormalnost koju treba ispraviti koristei tu koicu, ne dajte dete obrezati. Pitajte lekara ako imate kakvih pitanja. B. Nikada ne dopustite obrezivanje na bolesnom ili prerano roenom detetu. C. Ako ne elite prihvatiti odgovornost za rizik, moda

s ei su kod neobrezanih Retki kod obrezanih deaka. Ipak, deaka. izobliene genitalije mogu nastati zbog komplikacija ili pogreaka pri hirurkom zahvatu.

Polno preno- Dve su studije pokazale Gotovo 50 studija je pokazalo da sive bolesti nie vrednosti kod neobre- obrezivanje uva od mnogih polno zanih mukaraca. prenosivih bolesti: a dvostruka do deseterostruka je zatita od HlV-a.

282

283

Protiv obrezivanja Cena Godinji troak obrezivanja svih deaka dojenake dobi je 250 miliona dolara.*

Za obrezivanje Da nema obrezivanja dojenadi, godinji troak za kasnije obrezivanje 10% svih mukaraca je 400 do 800 miliona dolara.*

Ako se odluite protiv obrezivanja:

Hronine bo- Nije poznato uva li neo- Godinje, bez obrezivanja komplikalesti brezivanje od nekih hro- cije od infekcija mokranoga trakta ninih bolesti. mogu izazvati 2000 sluajeva bubrenih oteenja i 500 sluajeva hipertenzije i zatajenja bubrega.*

Rizik i korist od obrezivanja

Beleka: Ovo su grube procene za Sjedinjene Amerike Drave temeljene na optim dostupnim podacima.

A. Mnogo informisanih, brinih roditelja odluuje se protiv obrezivanja. Moda je to i za vas najbolje reenje. B. Razgovarajte s lekarom svog dojeneta da nauite kako neno prevlaiti i prati koicu polnog organa. Kasnije nauite deaka kako da to radi sam. C. Moda e vaem deaku kasnije trebati obrezivanje ako doe do tekoa s upalom ili se koica ne moe prevui. Za daljnja obavetenja o tome predlaemo izdanja dr. Tomasa Visvela (za obrezivanje) i dr. Tomasa Metkalfa (protiv obrezivanja): Jeste li skloni rutinskom neonatalnom obrezivanju?, u asopisu Postgraduate Medicine 84, br. 5 (oktobar 1988.): 98108. Va bi vam bolniki bibliotekar ili javna biblioteka trebali moi nabaviti primerak.

Daljnja istraivanja

Za hriane obrezivanje nema nikakvog religioznog znaenja. Novi zavet jasno izrie da nije potrebno obrezivanje dela tela (Galaanima 5:1-6; 1 Korinanima 7:17-20). Obrezivanje je verski obred za lanove jevrejske i islamske vere.

Trebamo li obrezivati kako bismo bili dobri hriani?

Ako se odluite za obrezivanje:

A. Naite lekara koji je obavio stotine zahvata obrezivanja. Ako ste u bolnici gde rade lekari na stau, moete zahtevati prisutnost nadlenog lekara tokom zahvata. B. Da se smanji bol, moete zatraiti blokadu ivca anestetikom. Neki lekari, meutim, radije ne koriste tu tehniku dok se u veini sluajeva ne pokae sigurnom. C. Nakon zahvata drite i teite svog deaka. Veina se roditelja zaudi kako im se dete brzo oporavi.

284

285

BELEKE
1. poglavlje Oi jegulje i gusja creva 1. S. E. Massengill, A Sketch of Medicine and Pharmacy (Bristol, Tenn.: S. E. Massengill, 1943), 16. 2. Navedeno prema: Guido Manjo, The Healing Hand: Man and Wound in the Ancient World (Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1975), 102. 3. Ibid. 2. poglavlje Vratimo se Mojsijevom iskoraku 1. George Rosen, A History of Medicine (New York: MD Publications, 1958), 62-63. 2. Ibid., 63-65. 3. The Edwin Smith Surgical Papyrus, prev. James H. Breasted (Chicago: University of Chicago Press, 1930), 473-75. 4. Ibid., 15. 5. Arturo Castiglione, A History of Medicine (New York: Alfred A. Knopf, 1941), 71. 6. Th. M. Vogelsang, Leprosy in Norway, Medical History 9 (1965): 31. 7. C. C. Shepard, The Nasal Excretion of Mycobacterium leprae in Leprosy, International Journal of Leprosy 30 (1962): 10. 8. K. V. Desikan, Viability of Mycobacterium leprae Outside the Human Body, Leprosy Review 48 (1977): 231. 9. Rosen, A History of Medicine, 63-65. 3. poglavljeTrudovi ljubavi 1. Taan je medicinski izraz puerperalna groznica ili puerperalna sepsa. 2. Izuzetak su bile velike boginje za koje se smatralo da su zarazna bolest.

286

3. Doslovno: neist. 4. I. E. S. Edwards, Mummy, The Academic American Encyclopedia (elektronsko izdanje), (Danbury, Conn.: Grolier, 1992). 5. Kako se navodi u: Ignaz Semmelweis, Die Aetiologie, prev. F. P. Murphy, Medical Classics 5 (1941): 560. 6. Semmelvveis, Die Aetiologie. 7. Al. C. Steere and G. F. Mallison, Annals of Internal Medicine 83 (1975): 685. 8. Zapravo sadrava izomer timola, karvakrol. Smatra se da je izop iz biblijskih vremena jedna vrsta maurana. 9. An Epitome of the History of Medicine, 2nd ed. (Philadelphia: F. A. Davi, 1901), 326. 10. John P. Burke et al. Proteus mirabilis Infections in a Hospital Nursery Traced to a Human Carrier, New England Journal of Medicine 284 (1971): 115. 4. poglavlje Sprovesti ili ne sprovesti kanalizaciju 1. Zdravstveni izvetaj, str. 31 kako ga navodi R. A. Lewis, Edwin Chadwick and the Public Health Movement: 1832-1854 (London: Longmans, Green & Co., 1952), 47. Izuzetno smo zahvalni za Luisovo delo, bez kojega bi veina obavetenja u ovom poglavlju bila nedostupna. 2. Times, 5. jula 1849. kako navodi Lewis, Chadwick, 221. 3. Times, 24. oktobra 1848. kako navodi Lewis, Chadwick, 190. 4. Second Report of the Metropolitan Sanitary Commission, str. 22; P. P, 1847-48. vol. xxxii, str. 253. 5. Belei Chadwick a navodi Lewis, Chadwick, 244. 6. Belei Lewis, Chadwick, 244. 7. Doslovno: Vee uvara. 8. Saeo Lewis, Chadwick, 192. 9. Navedeno prema: J. H. Harley Williams, A Century of Public Health in Britain: 1832-1929 (London: A & C Black, 1932), 268. 10. Chadwick, pismo Andrewu Boardmanu, navodi Lewis, Chadwick, 333. 11. Third Report of the Metropolitan Sanitary Commission, str. 14; P. R, 1847-48, vol. xxxii, str. 339 kako navodi Lewis, Chadwick, 219. 12. Centralisation or Representation? (1848), ix, kako navodi Lewis, Chadwick, 167. 13. E. Hodder, Observer ii, str. 296, kako navodi Lewis, Chadwick, 215. 14. Lewis, Chadwick, 3. 15. Thomas Winset with Melanie Findig, Blackpacking Basics (Berkeley,

287

Calif.: Wildeness Press, 1988), 87-88. 16. Castiglione, A History of Medicine, 70. 17. Charles C. J. Carpenter, Cholera u Harrisons Principles of Internal Medicine, llth ed. (New York: McGraw Hill, 1987), 619. 5. poglavlje Mesto za groblje 1. Report of Interment in Towns, 31, kako navodi Lewis, Chadwick, 69. 2. Report of Interment in Towns, 38, kako je saeo Lewis, Chadwick, 69. 3. Report of Interment in Towns, 135, kako navodi Lewis, Chadwick, 73. 4. Report of Interment in Towns, 31, kako navodi Lewis, Chadwick, 71. 5. Navodi Chadwick u jednom pismu koje citira Lewis, Chadwick, 244. 6. Hansard, vol. cxxxv, 980-94, kako navodi Lewis, Chadwick, 365. 7. Navedeno u: Williams, A Century of Public Health in Britain, 268. 8. Daily News, 7. jula 1890. kako navodi Lewis, Chadwick, 374. 9. Ova je uputa dana s obzirom na smrtnu kaznu. U praksi, hitan je ukop bio norma a izriit biblijski nalog ovo primenjuje ak i na smaknute zloince. To se vidi kasnije u jevrejskoj tradiciji gde je u Jerusalimu ukop bio uvek istoga dana, a drugde unutar tri dana. 10. Jovan 11:17 spominje da je Lazar ve etiri dana u grobu, a Jovan 11:39 belei da e zaudarati jer je ve etvrti dan/od smrti/. Beleka: Jovan 11:39 ne odnosi se na vreme u grobu jer e vreme proteklo od smrti odrediti nivo raspada i smrada tela. Na taj nain ini se da je Lazar bio pokopan na dan svoje smrti. I zapis o Isusovom ukopu istoga dana potvruje ovo tumaenje. 6. poglavlje Vrag u boci 1. Secretary of Health and Human Services, Fourth Special Report of the U.S. Congress on Alcohol and Health (Washington, D.C.: Government Printing Office, 1981). 2. U.S. Department of Health and Human Services, First Statistical Compendium on Alcohol and Health (Washington, D.C.: Government Printing Office, 1981). 3. A. Medhus, Mortality among Female Alcoholics, Scandinavian Journal of Social Medicine 3 (1975): 111 4. Macbeth: II, iii, 34 5. Institute of Medicine, Alcoholism and Related Problems: Opportunities for Research (Washington, D.C.: National Academy od Sciences, 1980). 6. Alcoholics Anonvmous, Big Book of AA, tree izd. (New York: Alco-

288

holics Anonymous World Services, Inc., 1976). 7. Tekst prvog izdanja moe se nai na mnogim internetskim stranicama; trai: + Alcoholics Anonymous + Big Book. 7. Ibid., 9. 8. Ibid., 10. 9. Ibid., 11. 10. To je vidljivo samo kao poetak. Isprva, prepusti se bilo emu to zna o [Bogu] (Samuel Shoemaker, The Conversion of the Church [New York: Fleming Revell,1932], 128), i odande idi prema napred bila je izvorna ideja koja je stajala iza: Bog, kako ga ja shvatam. Kasnije su mnogi to iskrenuli i dali novo znaenje: Bog kakvoga elim. Na taj je nain neija Via sila na apsurdan nain izraena kao drvo, Deda Mraz ili preparirana ivotinja. Ta prosta lakoumnost osuuje alkoholiara na neuspeh. 11. Ovih pet P (C) bili su deo formule Oksfordske skupine za uvid u potrebu i iskorienje Boje sile za spasenje. Rev. Shoemaker jasno je podupirao ove elemente to se moe videti u njegovoj knjizi Realizing Religion (New York: Association Press, 1923), dodatak 1. 12. Samuel Shoemaker: If I Be Lifted Up (New York: Fleming Revell, 1931), 83. 13. Sam(uel) je A. A. gledao ne kao duhovni zavretak sam po sebi, ve vie kao pretee Crkve. Govor na Treem meunarodnom saboru A. A., Long Beach, Ca., 3. srpnja 1960., kako navodi Dick B., New Light on Alcoholism: The A.A. Legacv from Sam Shoemaker (Kihei, Maui, Hawaii: Paradise Research Publications, 1998), 139. Bili Wilson je i sam A. A. esto nazivao duhovnim dejim vrtiem (Dick B., New Light, 8). 14. Dva su se navoda ove fraze, nanovo roen, nalazila u izvornom Bilovom rukopisu, ali su uklonjena po proceni izdavaa, kako navodi Dick B New Light, 37, beleka 10). 15. Alcoholics Anonvmous, Big Book, 13. 16. Shoemaker, Realizing Religion, 21. 17. Samuel Shoemaker, National Awakening (New York: Harper & Brothers, 1936), 57-58. 18. Vidi http://www.dickb.com/archives/aa_roots.html radi uvida u knjigu Dr. Bob and the Good Oldtimers (New York: Alcoholics Anonymous World Services 198). 19. Bili Wilson, The Language of the Heart: Bili W.s Grapevine Writings (New York: The A. A. Grapevine, Inc.) 1980. 20. Alcoholics Anonymous Comes of Age (New York: Alcoholics

289

Anonymous World Services, Inc., 1957), 39-40. 21. Mnotvo podataka u ovom poglavlju dugujemo Diku B., autoru mnogih knjiga koje potanko iznose njegovo enciklopedijsko istraivanje hrianskoga porekla A. A. Te se knjige mogu naruiti na www.dickb. com. Na donekle zamren nauk A. A. iscrpno je upozorio Tim Stafford, The Hidden Gospel of the 12 Steps, Christianity Today (22. jula 1991.). 22. Alcoholics Anonymous, Big Book, 53,181,59. 23. Govor Samuela Shoemakera na Treem meunarodnom saboru A. A. kako navodi Dick B., New Light, 139. 24. Shoemaker, Realizing Religion, 9. 7. poglavlje Rak iz paketia 1. Alton Ochsner, Smoking and Cancer (New York: Julian Messner, 1954) 12. 2. G. Hammond and L. Garfinkel, General Air Pollution and Cancer in the United States, Preventive Medicine 9 (1980): 206. 3. N. L. Benovitz et al., Smokers of Low-Yield Cigarettes Do Not Consume Less Nicotine, New England Journal of Medicine 309 (1983): 139; J. H. Jaffe et al., Carbon Monoxide and Thiocyanate Levels in Low Tar/ Nicotine Smokers, Addictive Behaviors 6 (1981): 337. 4. D. W. Kaufman et al., Nicotine and Carbon Monoxide Content of Cigarette Smoke and the Risk of Myocardial Infarction in Young Men, New England Journal of Medicine 308 (1983): 409. 5. albu podnela State of Kansas vs. R. J. Reynolds et al., Okruni sud u Shawnee County, Kansas, sluaj no. 96-CV, #133-146. 6. H. W. Daniell, Smokers Wrinkles: A Study in the Epidemiology of Crows Feet, Annals of Internal Medicine 75 (1971): 873. 7. L. D. Johnson, J. G. Bachman and P. M. OMalley, National Survey Results on Drug Use from the Monitoring in the Future Study: 19751977 (Ann Arbor, Mich.: Institute for Sodal Research, 1998). Navedena prevalencija, 1991=17,9%, a 1997=23,6%. 8. State of Kansas vs. R. J. Revnolds et al.; Andrew Tisch, #43. 9. M. A. Russel, P. V. Cole, and E. Brown, Absorption by Non-Smokers of Carbon Monoxide from Room Air Polluted by Tobacco Smoke, Lancet 1 (1973): 576. 10. www.cdc.gov/od/oc/media/fact/smoketsc.htm 11. Ovi i mnogi podaci o puenju drugih dostupni su na web-stranici: www.cdc.gov/tobacco

290

12. N. R. Butler and H. Goldstein, Smoking in Pregnancy and Subsequent Child Development, British Medical Journal 4 (1973): 573. 13. J. Goujard, C. Rumeau and D. Schwartz, Smoking During Pregnancy: Stillbirth and Abruptio Placentae, Biomedicine 23 (1975): 20-22. 14. Surgeon General, Health Consequences of Smoking for Women (Washington, D.C.: Government Printing Office, 1980), 192. 15. K. C. Schoendorf and J. L. Kiely, Relationship of Sudden Infant Death Svndrome to Maternal Smoking during and after Pregnancy, Pediatrics 90 (1992): 905-8. 16. www.cdc.gov/tobacco/who/usa.htm 17. Journal of the American Medical Association (18. November 1998). 18. albu podnela State of Kansas vs. R. J. Revnolds et al., #186. 19. J. Forbes Moncrief, Our Boys and Why They Should Not Smoke (Manchester: British Anti-Tobacco and Anti-Narcotic League, oko 1900.) kako je navedeno na www.forces.com/pages/forest01.htm 20. B. Mausner and E. S. Platt, Smoking: A Behavioral Analysis (New York: Pergamon Press, 1971). 21. albu podnela State of Kansas vs. R. J. Reynolds et al., #203 22. James Johnston u sasluanju u Kongresu 1994. albu podnela State of Kansas vs R. J. Reynolds et al., #43. 23. Thomas Sandefur, glavni izvrni slubenik za Brown and Williamson, pred House Energy i Subcommittee on Health and the Environment tada predsedao Henry Waxman. 24. Addison Yeaman, sasluanje u Kongresu 1994. navedeno u /,.ill>i podnetoj od State of Kansas vs. R. J. Reynolds et al., #42. 25. J. L. Hamilton, Review of Economics and Statistics 54 (1972): 401. 26. The Pooling Project Research Group, Journal of Chronic Diseases 31 (1978): 201. 27. H. M. Annis, Patterns of Intra-Familial Drug Use, British Journal of Addiction69(1974):361. 28. albu podnela State of Kansas vs. R. J. Revnolds et al., #126. 29. Ibid.,#128. 30. E. Jones, Sigmund Freud: Life and Work, 3 vols. (London: Hogarth Press, 1953), 339. 31. R. A. Krumholz, R. B. Chevalier and J. C. Ross, Change in Cardiopulmonary Functions Related to Abstinence from Smoking Annals of Internal Medicine 62 (1965): 197-207. 32. www.cdc.gov/oc/media/fact/smokl995.htm 33. Surgeon General, Smoking and Health (Washington, D.C.: Government Printing Office, 1979), pogl. 22, str. 10.

291

34. www.cdc.gov/tobacco/who/usa.htm 35. Navod iz: Count Egon Corti, A History of Smoking, prev. Paul England (London: George G. Harrap, 1931), 103. 36. Ibid., 119. 37. Navedeno u: Sean Gabb, Smoking and Its Enemies: A Short History of 500 Years of the Use and Prohibition of Tobacco (London: Freedom Organisation for the Right to Enjoy Smoking Tobacco, 1900). 38. Navedeno u: Gerald S. Lestz, Tobacco: Pro and Con (Lancaster, Pa.: Aurand Press, 1989), 11. 39. Moncrief, Our Boys and Why They Should Not Smoke. 40. Delimino su izuzeci savremeni judaizam i islam. Ti, meutim, izuzeci potvruju pravilo. Stari je zavet Sveto pismo za hriane i za Jevreje; a Muhamed je mnogo teologije pozajmio iz judaizma i hrianstva. Po tome ovi izuzeci zapravo podupiru udesnu jedinstvenost Biblije. Jedino one religije koje imaju neke biblijske korene podupiru shvatanje da ovekovo telo Bogu mnogo znai. 8. poglavlje Muenje ili nega 1. Rosemary Romberg, Peaceful Beginnings (Anchorage: Peaceful Beginnings, 1982), 6. 2. Rosemary Romberg, The Heart of the Matter (S. Hadley, Mass.: Bergin & Garvey, 1988). 3. Terry Schultz, A Nurses View on Circumcision, Mothering 12 (1979): 83. 4. John Erickson, Some Statements about Circumcision by Circumciso Men (Anchorage: Peaceful Beginnings, 1988). 5. Rosemary Romberg, Circumcision: The Painful Dilemma (S. Hadley, Mass.: Bergin & Garvey, 1985). 6. Navodi Dave Barry, Circumcisions beyond Our Control, Washington Post Magazine (8 December 1991), 48. 7. Hippocrates (February 1993): 53. 8. Knjiga Dejva Berija Circumcisions beyond Our Control dala mi je ideju da postavim ta pitanja, a moji su rezultati gotovo istovetni s njegovima. 9. American Academy of Pediatrics, Committee on Fetus and Newborn: Standards and Recommendations for Hospital Care of Newborn Infants, 5th ed. (Evanstone, HL: American Academy of Pediatrics, 1971). 10. W. K. C. Morgan, The Rape of the Phallus, Journal of the American Medical Association 193 (1965): 223.

292

11. W. K. C. Morgan, Penile Plunder, Medical Journal of Australia 7 (1967): 1102. 12. T. E. Wiswell, Prepuce Presence Portends Prevalence of Potentially Perilous Perurethral Pathogens, The Journal of Urology 148 (1992): 739; ispravljeno gramatiki. 13. T. E. Wiswell and J. D. Roscelli, Corroborative Evidence for the Decreased Incidence of Urinary Tract Infections in Circumcised Male Infants, Pediatrics 78 (1986): 96. 14. Nicholas Cunningham, Circumcision and Urinary Tract Infections, Pediatrics 77 (1986): 267. 15. T. E. Wiswell and D. W. Geschke, Risks from Circumcision during the First Month of Life Compared with Those for Uncircumcised Boys, Pediatrics 83 (1989): 1011-15. 16. Rosemary Romberg, privatno pismo od 7. januara 1992. 17. Ibid. 18. T. E. Wiswell, Circumcision - Not Prophylaxis, Southern Medical Journal 79 (1986): 1464. 19. Ron Nordland, Ray Wilkinson and Ruth Marshall, Africa in the Plague Years, Newsweek (24 November 1986): 44. 20. J. N. Simonsen et al, Human Immunodeficiency Virus Infection among Men with Sexually Transmitted Diseases, New England Journal of Medicine 319 (4 August 1988): 277. 21. Jean L. Marx, Circumcision May Protect against the AIDS Virus Science 245 (1989): 470-71. 22. Stephen Moses, Janet E. Bradlev, Nico J. D. Nagelkerke, A. R. Ronald, J. O. Ndinva-Achola and F. A. Plummer, Geographical Patterns of Male Circumcision Practices in Africa: Association with HIV Seroprevalence, International Journal of Epidemiology 19 (1990): 693-97. 23. A. J. Fink, Circumcision: A Parents Decision for Life (Mountain View, Calif.: Kavanah, 1988). Jedna studija upuuje na eu pojavu uretritisa koji nije uzrokovan gonokokom kod obrezanih mukaraca. G. L. Smith et al., Circumcision as a Risk Factor for Urethritis in Racial Groups, American Journal of Public Health 77 (1987): 452-54. 24.Navod iz: Marx, Circumcision, 471. 25. Dagher, Selzer and Lapides, Carcinoma of the Penis, Archives ol Surgery 85 (1962): 79-80; M. Riveros and R. Gorostiaga, Cancer of the Penis, Archives of Surgery 85 (1962): 377-82; and G. J. Hardner et al., Carcinoma of the Penis. Analvsis of Therapy in 100 Consecutive Cases, Journal of Urology 108 (1972): 428-30. 26. American Academy of Pediatrics, Committee on Fetus and Newborn.

293

27. Edgar J. Shoen, G. Anderson, C. Bohon et al., Report of the Task Force on Circumcision, Pediatrics 84 (1989): 390. 28. Edgar J. Shoen, Pediatrics 85 (1990): 889, masnim slovima otisnuto je dodano. 29. Robert Dozor, Routine Neonatal Circumcision: Boundary of Ritual and Science, American Family Physidan 41 (1990): 822. 9. poglavlje Tajna osmoga dana 1. Rosemary Romberg, The Infanf s and Young Childs Bili of Rights (Anchorage: Peacefull Beginnings). 2. Joseph Katz, The Question of Circumcision, International Surgery 62 (1977): 490-92. 3. Ti su brojevi konzervativni, pretpostavljaju oko milion obrezane dojenadi godinje; 1,4% broj obolelih od urinarnih infekcija ako nisu obrezani, kako stoji u T. E. Wiswell, Prepuce Presence, 740; a kod dece s urinarnom infekcijom 2% umrlih, to je mnogo nii broj od 11% o emu izveuje J. M. Littlewood, 66 Infants with Urinary Tract Infections in the First Month of Life, Arch. Dis. Child 47 (1972): 218. 4. C. W. McMillan, A. E. Weis, A. M. Johnson, Acquired Coagulation Disorders in Children, Pediatric Clinics of North America 19 (1972): 1034. 5. L. Emmett Holt Jr. and Rustin Mclntosh, Holt Pediatrics, 12th ed. (New York: Appleton-Centurv-Crofts, 1953), 125-26. Koriste se stariji podaci zato to je davanje vitamina K uklonilo problem pa novija istraivanja nisu dostupna. 6. Tanije, bakterije u dejim crevima zapravo proizvode vitamin K. 7. Danas deci dajemo odreenu dozu vitamina K kako bismo spreili taj problem. Takoe, obrezivanje u kasnijem ivotu opasnije je jer se obavlja pod optom anestezijom. 8. James B. Wyngaarden and Lloyd H. Smith Jr, eds., Cecil Textbook of Medicine (Philadelphia: W. B. Saunders 1982), 1003. 9. J. J. Corrigan Jr., The Hemorrhagic Disorders, u: Practice of Pediatrics, vol. 3, ed. V. C. Kelly (Hagerstown, Md.: Harper and Row, 1976), pogl. 68, str. 7. 10. Rabbi Alfred S. Cohen, Brit Milah and the Specter of AIDS, Journal of Halacha and Contemporary Society 17 (1989): 94. 11. H. Speert, Circumcision of the Newborn: An Appraisal of Its Present Status, Obstetrics and Gynecology 2 (1953): 164-72 12. Charles Weis, A Worldwide Survey of the Current Practice of Milah

(Ritual Circumcision), Jewish Sodal Studies (January 1962), 31. 13. Neki jevrejski naunici danas preporuuju alternativne postupke. Vidi Cohen, Brit Milah 93-115. 10. poglavlje Roen kao homoseksualac? 1. Kolumna Ann Lander, Washington Post, 25 April 1993, p. F6. 2. Raspravljamo uglavnom o mukoj homoseksualnosti, ali izgleda da je oblikovanje enske homoseksualnosti vrlo slino. Vidi Gerard van den Aardweg, Homosexuality and Hope: A Psvchologist Talks about Treatment and Change (Ann Arbor, Mich.: Servant Books, 1985). 3. Navod prema: Charles Krauthammer, Media Hype about the Gay Gene, Washington Post, 23 July 1993, p. A23. 4. Ibid. 5. Het se odnosi na heteroseksualca, uzeto kao uvredljivo. 6. Oba su roditelja vana, kako belee I. Bieber et al., Homosexuality: a Psychoanalytic Study (New York: Basic Books, 1962); N. L. Thomson et al., Parent-Child Relationships and Sexual Identity in Male and Female Homosexuals and Heterosexuals, Journal of Consulting and Clinical Psychology 41 (1975): 120-27; W. G. Stephan, Parental Relationships and Early Social Experiences of Activist Male Homosexuals and Male Heterosexuals, Journal of Abnormal Psychology 82 (1973): 506-13; M. Siegelman, Parental Backgrounds of Male Homosexuals and Heterosexuals, Archives of Sexual Behavior 3 (1974): 3-18; i mnogi drugi. 7. M. T. Saghir and E. Robins, Male and Female Homosexuality: A Comprehensive Investigation (Baltimore: Williams and Wilkins, 1973). 8. Bieber et al.; Homosexuality. 9. O Solomonovoj heteroseksualnosti ne moe biti sumnje. Naalost, meutim, ponaanje njegovog oca prema enama nije bilo tako mudro kao njegove rei. To je moda uveliko uticalo na kasniju Solomonovu seksualnu nezasitnost i razuzdanost. 10. Bieber et al., Homosexuality. 11. D. R. Mace, Hebrew Marriage: A Sociological Study (New York: Philosophical Librarv, 1953). 12. A. C. Kinsey et al., Sexual Behaviour in the Human Male (Philadelphia: W. B. Saunders, 1948), 483. Vidi takoer Eliyahu Rosenheim, Sexual Attitudes and Regulations in Judaism, u: J. Money and H. Musaph, eds., Handbook of Sexology (Amsterdam Excerpta Medica, 1977), 1315-23.

294

295

11. poglavlje Igra: Seksualne muzike stolice 1. A. P. Bell and M. S. Weinberg, Homosexualities: A Study of l)iveiHily among Men and Women (New York: Simon and Schuster, 1978). 2. D. Hanson, Homosexuality: The International Disease (New York: L. S. Publications, 1965). 3. David P. McWhirter and Andrew M. Mattison, The Male Couple: How Relationships Develop (Englewood Cliff, N. J.: Prentice-Hall, 1984). 4. Edward O. Laumann, John H. Gagnon, Robert T. Michael and Stuart Michaels, The Social Organization of Sexuality: Sexual Practices in the United States (Chicago: University of Chicago Press, 1994), 217. 5. Navod prema: William E. Dannemeyer, Homosexuals in the Military, Testimony before a Republican Research Committee Hearing (9 December 1992), 7. 6. Ovu terminologiju dugujemo Billu Hybelsu, pastoru u Willow Creek Community Church, South Barrington, Illinois. 7. Van den Aardweg, Homosexuality and Hope, 123. On broji trinaest radova koji su doli do istoga rezultata. 8. Jennifer P. Schneider, How to Recognize the Signs of Sexual Addiction, Postgraduate Medicine 90 (1991): 171. 9. Mart Crowley, The Boys in the Band (New York: Farrar, Straus and Giroux, 1968), 178. 10. M. Quintanilla, Teen-Agers from L.A. Schools Pack First District Sanctioned Gay Prom, Los Angeles Times, 22 May 1994, p. M-l 11. Michael and Patricia Branton, pismo uredniku, Los Angeles Times (home ed.), 29 May 1994, p. M-4. 12. Karen Mills, Gay Prie Pioneers Life Included Friendships, Dreams and Death, Los Angeles Times, 27 February 1994, part A, p. 1. 13. Ti ljudi nisu potpuno nemoralni (bez moralnih vrednosti), to jest, dre da su ubistvo, kraa i nepotenje zlo. Na taj nain imaju moralne vrednosti koje ele nametnuti drugima, ali ljude koji se razlikuju od njihovih vrednosti oznauju netolerantnima. 14. Bell and Weinberg, Homosexualities. 15. Lee Birk, The Myth of Classical Homosexuality, in Homosexual Behavior, ed. Judd Marmor (New York: Basic Books, 1980), 266-77. 16. M. Scott Peck, The Road Less Traveled: A New Psychology of Love, Traditional Values and Spiritual Growth (New York: Simon & Schuster, 1978), 53. 17. Van den Aardweg, Homosexuality and Hope, 101. 18. Socilal Barriers to Prevention, u Charles F. Turner, Heather G. Miller

and Lincoln E. Moses, eds., AIDS: Sexual Behavior and Intravenous Drug Use (Washington, D.C.: National Academy Press, 1989), 395. 12. poglavlje AIDS - svaiji problem 1. Future Shock, Newsweek (24 November 1986): 30-37. 2. Barbara Vobejda, Survey Finds Most Adults Sexually Staid, Washington Post, 7 October 1994, p. A20. 3. Ovaj e se grafikon u jednoj taki izravnati, a jasno je da e se njih vie od 50% zaraziti pre svoga dvadesetog roendana. 4. E. T. Creagan, How to Break Bad News - and Not Devastate the Patient, Mayo Clinic Proceedings 69 (1994): 1015-17. 5. John Donne, Devotions upon Emergent Occasions, no. 6., 1624. 13. poglavlje Ameriki eksperiment seksom 1. Journal of the American Medical Association (4 April 1986). 2. Sevgi O. Aral and King K. Holmes, Sexually Transmitted Diseases in the AIDS Era, Scientific American 264 (February 1991): 66. 3. OB-GYN News 24, 6. 4. Aral and Holmes, Sexually Transmitted Diseases, 62-69, kurziv dodan. 5. Ibid. 6. L. Westrom, R. Joesoef, G. Reynolds et al., Pelvic Inflammatory Disease and Fertility: A Cohort Study of 1,844 Women with Laparoscopically Verified Disease and 657 Control Women with Normal Laparoscopic Results, Sexually Transmitted Diseases 19 (1992): 185-92. 7. C. K. Walker, J. G. Kahn, A. E. Washington et al., Pelvic Inflammatory Disease: Metaanalysis of Antimicrobial Regimen Efficacy, Journal of Infectious Diseases 168 (1993): 969-78. 8. L. Westrom, Incidence, Prevalence and Trends of Acute Pelvic Inflammatory Disease and its Consequences in Industrialized Countries, American Journal of Obstetrics and Gynecology 138 (1980): 880-92. 9. Infekcija klamidijom moe se leiti, ali su dugorone posledice zbog stvaranja oiljaka u jajovodima esto ireverzibilne. 10. H. W. Wolff, Hosea (Philadelphia, 1974), 14-15.

296

297

14. poglavlje enska prava 1. J. L. Carroll, K. D. Volk, and J. S. Hyde, Differences between Males and Females in Motives for Engaging in Sexual Intercourse, Archives of Sexual Behavior 14 (1985): 131-39. 2. Ibid. 3. D. L. Mosher and F. D. Anderson, Macho Personality, Sexual Aggression and Reactions to Guided Imagery of Realistic Rape, Journal of Research in Personality 20 (1986): 77-94. 4. Ibid. 5. Rad opisan u asopisu Time (15 August 1994): 51. 6. The Janus Report of Sexual Behavior (Wiley). 7. Jonathan Alter, Beatty and Bening, USA Weekend (7-8 October 1994): 5. 8. C. Everett Koop, Govor odran Kalifornijskoj legislaturi, 6. marta 1987., u knjizi Inge B. Corless and Mary Pittman-Lindrmnn, AIDS Principles, Practices & Politics, ref. ed. (New York: Hemisphere Publishing, 1989), 197-203. 9. Albert D. Klassen, Coin J. Williams, Eugene E. Levitt et al., Trends In Premarital Sexual Behavior, u Charles F. Turner, Heather G. Mlller and Lincoln E. Moses, eds., AIDS: Sexual Behavior and Intravemum Drug Use (Washington, D.C.: National Academy Press, 1989), 55.1. 10. Sodal Barriers to Prevention, u: Turner et al., AIDS: Sexual Behavior and Intravenous Drug Use, 382-401. 11. Selected Behaviors That Increase Risk for HIV Infection among High School Students - United States, 1990 41 (Washington, D. C.: National Academy Press, 1992): 231-41. 12. Ibid. 13. Navodi Joe S. Mcllhaney Jr., Sexuality and Sexually Transmitted Diseases (Grand Rapids, Mich.: Baker, 1990), 59. 14. K. R. Ablow, Sexist Remarks: Tapping the Reservoir of Male Anger, Washington Post Health (10 December 1991): 9, kurziv dodan. 15. Glamour (April 1991), 296. 16. Cosmopolitan, 1980. 17. V. Mary Stewart, Sexual Freedom (Downers Grove, IH.: InterVarsity Press). 15. poglavlje Kondomska nacija 1. J. A. Catania, T. J. Coates, R. Stali, H. Turner et al., Prevalence of

298

AIDS-Related Risk Factors and Condom Use in the United States, Science 258 (1992): 1101. 2. Medical Tribune (8 July 1993): 12. 3. Assessment of Street Outreach for HIV Prevention - Selected Sites, 1991-1993, Morbidity and Mortality Weekly Report 42 (1993): 883. 4. USA Today, 19 May 1992. 5. J. R. Ickovics et al., Limited Effects of HIV Counseling and Testing for Women, Journal of the American Medical Association 272 (10 August 1994): 443-48. 6. D. L. Higgins et al., Evidence for the Effects of HIV Antibody Counseling and Testing on Risk Behaviors, Journal of the American Medical Association 226 (1991): 2419-29. 7. N. S. Wenger et al., Effects of HIV Antibody Testing and AIDS Education on Communication about HIV Risk and Sexual Behavior, Annals of Internal Medicine 117 (1992): 905-11. 8. V. I. Rickert, M. S. Hay, A. Gottlieb and C. Bridges, Adolescents and AIDS..., Journal of Adolescent Health Care 10 (1989): 313. 9. Ickovics et al., Limited Effects of HIV Counseling, 447. 10. Kathleen McCleary, Sex, Morals and AIDS, USA Weekend, 27-29 December 1991, p. 5. 11. Navodi National Review (27 Februarv 1987), 21. 12. US News and World Report (16 December 1991), 93. 13. U. S. Dept. of Health and Human Services, Sexual Behavior among High School Students - United States, 1990. 14. Constance B. Wofsy, Transmission of HIV by Prostitutes and Prevention of Spread u P. T. Cohen, M. A. Sande and P. A. Volberding, eds., The AIDS Knowledge Base (Waltham, Mass.: Medical Publishing Group, 1990), chap. 1.2.5. 15. F. D. Rolance, Condoms: Keeping Them Safe, Chicago Sun-Times, 23 March 1992, p. 7. 16. S. C. Weller, A Meta-Analysis of Condom Effectiveness in Reducing Sexually Transmitted HIV, Social Science Medicine 36 (1993): 163544; kurziv dodan. 17. Kako se navodi u Social Barriers to Prevention, 383. 18. Public Health Service, Healthy People 2000: National Health Promotion and Disease Prevention Objectives - Full report, with Commentary (Washington, D.C.: U. S. Department of Health and Human Services, Public Health Service, 1991); DHHS publication no. (PHS) 91-50212. 19. Patient Care (15 September 1993), kurziv dodan.

299

20. Rufinus as cited by R. L. Fox, Pagans and Christians (New York: Knopf, 1989), 346. 21. Fox, Pagans and Christians, 345. 22. Centers for Disease Control, Guidelines for Effective School Health Education, Morbidity and Mortality Weekly Report 37 (Suppl. S-2): 1-14. 16. poglavlje Duhovna seksualnost 1. Izraz sakrament naunici katkad koriste kao tehniki opis raznih uobiajenih inova u potovanju Boga (primerice priest i krtenje) koji su, zavisno o neijoj tradiciji, uobiajeno ustanovljeni od Isusa ili Crkve. Taj izraz ne koristimo u tehnikom smislu kako bismo opisali svaki Bogom odreen in potovanja po kojem Njegova milost moe dotai na ivot. 2. M. Scott Peck, Further Along the Road Less Traveled (New York: Simon & Schuster, 1993), 220. 3. Adolf Guggenbuhl-Craig, Marriage: Dead or Alive (Zurich: Spring Publications, 1977), 220. 4. Ibid. 17. poglavlje Tajna dobroga seksa 1. Aldous Huxley, Tomorrow and Tomorrow and Tomorrow miti UliW Essavs (New York: Harper and Row, 1956), 68. 2. Mk 14,36, doslovce Abba. ak i danas jevrejska mala deca oca zovu Abba. Vidi Galaanima posl. 4:6 gde se i mi pozivamo na prisan odnos s Abbom Ocem. 3. Pojam LJUBAVI sasvim je odreeno iznet u Starom zavetu, ili je u judaizmu prvoga stolea uglavnom zanemaren. 4. C. S. Lewis, The Four Loves (New York: Harcourt, Brace, Jovanovich, 1960), 183. 5. Hvala Ti, Lynn Thrush. 6. Carl Jung, Modem Man in Search of a Soul (New York: Harcourt, Brace and Co., 1933), 260. 7. Smiley Blanton, Love or Perish (New York: Simon and Schuster, 1956), 3-15. 8. Seksualne vebe nisu same po sebi loe, ali se uvek moraju koristiti u vezi s brakom kao posledica LJUBAVI, a nedostatak ljubavi se nastoji ponovno oporaviti.

9. Erich Fromm, Psychoanalysis and Religion (New Haven: Yale University Press, 1950), 86-87. 10. Max Levin, Sex in Modern Life, Current Medical Digest (September 1961): 55. 11. Ellen Ladowsky, The Decline and Fali of Fast and Loose, Washington Post, 16 October 1994, p.C4. 12. Robert T. Michael, John H. Gagnon, Edward O. Laumann and Gina Kolata, Sex in America: A Definitive Survey (Boston: Little, Brown, 1994), 127. 13. Edward O. Laumann, John H. Gagnon, Robert T. Michael and Stuart Michaels, The Social Organization of Sexuality: Sexual Practices in the United States (Chicago: University of Chicago Press, 1994), 373. 14. Ibid., 358. Odnos uzroka i posledice izmeu orgazma i sree nalikuje donekle pitanju kokoi i jajeta. Ako ena ne doivljava orgazam, verovatnije je da e biti nesrena; ali isto tako ako je ena nesrena, verovatnije je da nee doiveti orgazam. 15. Herbert J. Miles, Sexual Happiness in Marriage (Grand Rapids: Zondervan, 1967). 16. Seks samo radi prokreacije tradicionalno se naglaava u mnogim crkvama, ali Biblija jasno podstie seks kao oblik uzajamnog odnosa. 18. poglavlje Veza duha, due i tela 1. Navodi J. Carpi, Relieving the Strain of Stress, Medical World News (May 1993): 23. 2. Sheldon Cohen, D. A. J. Tyrrell and A. P. Smith, Psychological Stress and Susceptibility to the Common Cold, New England Journal of Medicine 355 (29 August) 1991): 606-12. 3. Navedeno u Washington Post Health (29 March 1994): 5. 4. J. D. Kark, S. Goldman and L. Epstein, Iraqi Missile Attacks on Israel: the Assodation of Mortality with a Life-Threatening Stressor, Journal of The American Medical Assodation 273 (19 April 1995): 1208-10. 5. H. Weiner, Perturbing the Organism: The Biology of Stressful Experience (Chicago: University of Chicago Press, 1992). 6. L. C. Duffy, M. A- Zielezny, J. R. Marshall et al., Relevance of Mayor Stress Events as an Indicator of Disease Activity Prevalence in Inflammatory Bowel Disease, Behavioral Medicine 17 (1991): 101-10. 7. J. H. Markovitz, K. A. Matthews, W. B. Kannel et al., Psychological Predictors of Hvpertension in the Framingham Study: Is There Tension in Hypertension?, Journal of the American Medical Assodation 270

300

301

(1993): 2439-43. 8. J. J. Lynch et al., Psychological Aspects of Cardiac Arrvthmia, American Heart Journal 93 (1977): 645. 9. J. H. Medalie et al., Angina Pectoris among 10,000 Men: 5 Year Inddence and Univariate Analysis, American Journal of Medicine 55 (1973) 583. 10. K. A. Matthews, Coronary Heart Disease and Type A. Behaviors: Update on and Alternative to the Booth-Kewley and Friedman (1987) Quantitative Review, Psycho Bulletin 104 (1988): 373-80; S. C. Jacobs, R. Friedman, M. Mittleman et al., 9-Fold Increased Risk of Myocardial Infarction Following Psychological Stress as Assessed by a Case-Control Study, Circulation 86, suppl., (1992): 1-198. 11. R. Adler, K. MacRitchie and G. L. Engle, Psychologic Process and Ischemic Stroke (Occlusive cerebrovascular Disease): Observations on 32 Men with 35 Strokes, Psychosomatic Medicine 33 (1971): 1. 12. R. L. Gallon, ed., The Psychosomatic Approach to Illness (New York: Elseviere Biomedical, 1982), 168-72. 13. Ibid. 14. Ibid. 15. B. Winsa, H. O. Adami, R. Bergstrom et al. Stressful Life Events and Graves Disease, Lancet 338 (1991): 1475-79. 16. R. S. Sunvit, S. L. Ross and M. N. Feingloss, Stress, Behavior and Glucose Control in Diabetes Mellitus, in Stress, Coping and Disease eds. P. McCabe et al. (Hillsdale, N. J., 1991), 97-117; and B. Hagglof, I. Blom, G. Dahlquist et al., The Swedish Childhood Diabetes Study: Indications of Severe Psychological Stress as a Risk Factor for Type I (Insulin-Dependent) Diabetes Mellitus in Childhood, Diabetologia 34 (1991): 579-83. 17. Y. Nakai et al., Alexithymic Features on the Patients with Chronic Pancreatitis, Proceedings of the Fourth Congress of the International College of Psychosomatic Medicine (Basel: Karger, 1977). 18. A. Wilson,I.Hickie, A.Llowydetal.,LongitudinalnimIy ni t HiUuii\y of Chronic Fatigue Syndrome, British Journal of Mulii iu< ,ll)M (|JJ4); 756. Opaska: Ova je bolest kontroverzna i teko ju je klasifikovati, ali ini se da su psiholoki faktori glavni predskazivai njenog ishoda. 19. S. A. Isenberg, P. M. Lehrer and S. Hochron, Thc l.llci , n! Suggestions and Emotional Arousal on Pulmonary lumlion in Asthma: A Review and a Hypothesis Regarding Vagal Mecli.ilioii, Psychosomatic Medicine 54 (1992): 192-216. 20. R. Glaser, J. K. Kiecolt-Glaser, E. H. Bonneau et al., Stress-lndikid Mo-

dulation of the Immune Response to Recombinant Hepatitis li Vaccine, Psychosomatic Medicine 54 (1992): 22-29. 21. H. Weiner, Social and Psvchological Factors in Autoimmune Disease, u Psychoneuroimmunology, ed. R. Adler, O. L. Felten and N. Cohen (Orlando, Fla.: Academic Press, 1991), 995-1011; and G. F. Solomon, Emotional and Personality Factors in the Onset and Course of Autoimmune Disease, Particularly Rheumatoid Arthritis, in Psychoneuroimmunology, ed. R. Adler (New York: Academic Press, 1981), 174-75. 22. M. S. Juhn, Myastenia Gravis, Postgraduate Medicine 94 (October 1993): 162. 23. Sheldon Cohen, D. A. J. Tyrrell and A. P. Smith, lanak u: New England Journal of Medicine 355 (29 August 1991): 606-12. 24. J. Kiecolt-Glaser and R. Glaser, Stress and Immune Function in Humans, u: Psychoneuroimmunology, ed. R. Adler, O. L. Felten and N. Cohen, 849-67. 25. T. H. Holmes, Psychosocial and Psychophysiological Studies of Tuberculosis u Physiological Correlates of Psvchological Disorders, ed. R. R. Greenfield (Madison, Wisc: University of Wisconsin, 1962), 239-55. 26. R. J. Meyer and R. J. Haggerty, Streptococcal Infections in Families: Factors Altering Individual Susceptibility, Pediatrics 29 (1962): 539. 27. A. M. Jacobson, T. C. Manschrech and E. Silverberg, Behavioral Treatment for Raynauds Disease: A Comparative Study with Long-Term Follow-Up, American Journal of Psychiatry 136 (1979): 844. 28. R. L. Home and R. S. Picard, Psychosocial Risk Factors for Lung Cancer, Psvchosomatic Medicine 41 (1979): 503. 29. S. Lehrer, Life Change and Gastric Cancer, Psychosomatic Medicine 42 (1980: 499. 30. T. J. Jacobs and E. Charles, Life Events and the Occurrence of Cancer in Children, Psychosomatic Medicine 42 (1980): U. 31. D. Spiegel, H. Kraemer, J. Bloom and E. Gottheil, Effvcts of Psychosocial Treatment on Survival of Patients with McliiNdillc Breast Cancer, Lancet 339 (1991): 888-91. 32. R. B. Shekelle et al., Psychological Depression and 17-Yo,u Ki.uk of Death from Cancer, Psychosomatic Medicine 43 (1981): 117, 19. poglavlje Narodni neprijatelj broj jedan 1. www.cdc.gov/od/oc/media/fact/cardiova.htm 2. T. Gorgon and W. B. Kanrtel, Obesitv and Cardiovascular Disease: The Framingham Heart Study, Clinics in Endocrinologv and Metabolism 5

302

303

(1976). 367. 3. W. B. Kannel and T. Gordon, Physiological and Medical Concomitants of Obesitv: The Framingham Heart Study, u: Obesity in America (Washington, D.C.: Government Printing Office, 1979), 125. 4. P. L. Schnall, J. E. Schwartz, P. A. Landsbergis et al., A Longitudinal Study of Job Strain and Ambulatory Blood Pressure: Results from a Three-Year Follow-Up, Psychosomatic Medicine 60 (1998): 697. Stvarno proseno povienje od 11/7 mmHg (izraziti stres) i pad od 5/3 mmHg (prelaskom na stres niskoga stepena). 5. M. F. Muldoon, T. B. Herbert, S. M. Patterson et al., Effects of Acute Psychological Stress on Serum Lipid Levels, Hemoconcentration and Blood Viscosity, Archives of Internal Medicine 155 (1995): 615. 6. P. P. Vitaliano, J. M. Scanlan, C. Krenz et al., Psychological Distress, Caregiving and Metabolic Variables, J Gerontol B Psychol Sci Soc Sci 51 (1996): 290. 7. Muldoon et al., Effects of Acute Psychological Stress, 615. 8. J. H. Markovitz, K. A. Matthews, J. Kiss et al., Effects of Hostility on Platelet Reactivity to Psvchological Stress in Coronary Heart Disease Patients and in Healthy Controls, Psychosomatic Medicine 58 (1996): 143. 9. W. J. Kop, K. Hamulyak, C. Pernot and A. Appels, Relationship of Blood Coagulation and Fibrinolysis to Vital Exhaustion, Psychosomatic Medicine 60 (1998): 352. 10. Temelji se na podacima R. H. Rahe and M. Romo, Recent Life Changes and the Onset of Myocardial Infarction and Coronary Death in Helsinki, u: Life, Stress and Illness, ed. E. K. E. Gunderson and R. H. Rahe (Springfield, 111.: Charles C. Thomas, 1974), 111; and T. Theorell and R. H. Rahe, Psychosodal Characteristics of Subjects with Myocardial Infarction in Stockholm, u: Life, Stress and Illness, 96. 20. poglavlje ivot bez stresa 1. Kae se da je to bila omiljena izreka Hansa Selveja, oca teorije stresa. 2. Gallupovo istraivanje na 1011 odraslih u lanku Barbare Paulsen, A Nation Out of Balance, Hippocrates (October 1994): 29-32. 3. Citirano u Paulsen, A Nation Out of Balance, 30. 4. R. Svendsrod, Locus of Control and Life at Work, u: H. Ursin and R. Murison, eds., Biological and Psvchological Basis of Psychosomatic Disease (Oxford, England: Pergamon Press, 1983), 137. 5. J. Rodin, Managing the Stress of Aging: Tlu1 Koli1 of Control and Co-

ping, u: S. Levine and H. Ursin, eds., Coping ,ind Health (New York: Plenum Press, 1980). 6. H. M. Lefcourt, The Function of the Illusions of Control and Freedom, American Psvchologist 28 (1973): 424-25. 7. K. I. Maton, The Stress-Buffering Role of Spiritual Support: Cross-Sectional and Prospective Investigation, Journal for the Scientific Study of Religion 28 (1989): 310-23. 8. H. G. Koenig, J. N. Kvale and C. Ferrel, Religion and Well-Being in Later Life, The Gerontologist 28 (1988): 18-28. 9. J. J. Lindenthal, J. K. Myers, M. P. Pepper and M. S. Stern, Mental Status and Religious Behavior, Journal for the Scientific Study of Religion 9 (1970): 143-49; vidi takoer: R. Stark, Psychopathology and Religious Commitment, Review of Religious Research 12 (1971): 165-76. 10. R. W. Williams, D. B. Larson, R. E. Buckler, R. C. Heckmann and C. M. Pyle, Religion and Psvchological Distress in a Community Sample, Social Science Medicine 32 (1991): 1257-62. 11. H. G. Theiel, D. Parker and T. A. Bruce, Stress Factors and the Risk of Mvocardial Infarction, Journal of Psychosomatic Research 17 (1973): 43-57. 12. Richard J. Foster, Celebration of Discipline: Paths to Spiritual Growth (New York: Harper and Row, 1978), 84. 21. poglavlje Faktor vere 1. Susan Parker, Experts Call Spirituality an Untapped Therapy, Internal Medicine News (15 January 1996), 34. 2. G. W. Comstock and K. B. Partridge, Church Attendance and Health, Journal of Chronic Disease 25 (1972): 665-72. Opaska: Ta smanjenja ostaju ak i posle ispitivanja uinka puenja. 3. T. E. Oxman, D. H. Freeman Jr. and E. D. Manheimer, Lack of Social Participation or Religious Strength and Comfort as Risk Factors for Death after Cardiac Surgery in the Elderly, Psvchosomatic Medicine 57 (1995): 5-15. 4. P. Pressman, J. S. Lyons, D. S. Larson and J. J. Strain, Religious Belief, Depression and Ambulation Status in Elderly Women with Broken Hips, American Journal of Psychiatry 147 (1990): 758-60. 5. D. M. Zuckerman, S. V. Kasi and A. M. Ostfeld, Psychosocial Predictors of Mortality among the Elderly Poor, American Joumal of Epidemiology 119 (1984): 410-23. 6. Uoite da su u izvornom grkom obe reenice jednake.

304

305

7. Alzina Stone Dale, The Outline of Sanity (Grand Rapids, Mirli.: Eerdmans, 1982), 149. 8. Kim Sue Lia Perkes, U. S. News and World Report (4 April ll>(M), 54. 9. Redford and Virginia Williams, Anger Kills (New York: Harper Collins, 1993), 184. 10. J. S. Levin, Religion and Health: Is There an Association, Is It Valid and Is It Causal? Sodal Science Medicine 38 (1994): 1476. 11. Williams, Anger Kills, 181. 12. Navode David B. Larson and Susan S. Larson, The Forgotten Factor in Phvsical and Mental Health: What Does the Research Show? (Available through the Christian Medical & Dental Society, P.O. Box 830689, Rich-ardson, TX 75083-0689). Ovo izdanje CMDS-a i bibliografija popraena komentarima odlian su znanstveni i opiran pregled ove teme. 22. poglavlje Opasnost! Srdba! 1. Vidi Carol Tavris, Anger: The Misunderstood Emotion (New York: Simon and Schuster, 1989) radi uvida u ovo istraivanje. Svojim nas je saetkom o ovoj temi jako zaduila. 2. Ebbe Ebbesen, Birt Duncan and Vladimir Konecni, Effects of Content of Verbal Aggression on Future Verbal Aggression: A Field Experiment, Journal of Experimental Social Psychology 11 (1975): 192-204. 23. poglavlje Visoka cena osveivanja 1. Williams, Anger Kills, 186. 2. Aristotle, Nicomachean Ethics 1126a, 2. 24. poglavlje Razum nad crvenim gnevom 1. Neil Clark Warren, Make Anger Your Ally (Colorado Springs: Focus on the Familly Publishing, 1990), 153. 2. Seymour Feshbach, The Catharsis Hypothesis and Some Consequences of Interaction with Aggression and Neutral Play Objects, Journal of Personality 24 (1959): 449-62. 25. poglavlje Suze: kontaktna soiva za venost 1. S. Fishman, Relationships among and Older Adults Life Review, Ego

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Integrity and Death Anxiety, Int. Psychogeriatr. 4, suppl. 2 (1992): 267-77. J. A. Thorson and F. C. Powell, Meanings of Death and Intrinsic Religiosity, Journal of Clinical Psychology 46 (1990): 379-91. D. N. Mclntosh, R. C. Silver, C. B. Wortman, Religions Role in Adjustment to a Negative Life Event: Coping with the Loss of a Child, J. Pers. Soc. Psychol. 65 (1993): 812-21. Raymond Brown, The Gospel According to John (New York: Doubledav, 1966), 423. Leon Morris, The Gospel According to John (Grand Rapids, Mich.: Eerdmans, 1971) 542. Navodi Sheldon Vanauken, A Severe Mercy (New York: Bantam Books, 1977), 189. Henry Maudsley, navodi I. Gregory i D. J. Smeltzer u: Psychiatry: Essentials of Clinical Practice (Boston: Little, Brown, 1983), 321. Ovo je revidirana verzija. alosna je stvarnost amerikog ivota jer ovo poreenje ne eli rei da je to dobra promena.

26. poglavlje Ne ezni za Mesecom 1. alosna je stvarnost amerikog ivota, a ovo poreenje ne eli rei da je to dobra promena. 27. poglavlje Imate li padobran? 1. Ovu ilustraciju dugujemo knjizi Raya Comforta, Hells Best Kept Secret (Pittsburgh: Whitaker House, 1989), 10-11. 28. poglavlje Osloboena dua 1. Carl Jung, Modern Man in Search of a Soul (New York: Harcourt, Brace, and Co., 1933), 273. 2. Ibid., 260-62.

306

307

Dr. S. I. McMillen diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Pensilvaniji i na Londonskoj koli za tropsku medicinu. Posle mnogih godina lekarske slube kao misionar u Africi, dr. McMillen se vratio u Sjedinjene Amerike Drave gde je obavljao lekarsku praksu u Nju Jorku. Dr. David E. Stern, unuk dr. McMillena, diplomirao je na Medicinskom fakultetu Deferson u Filadelfiji i na Veaton Gredjuet Skul u dravi Ilinois, gde je stekao magistarski stepen na studijama teologije. Dr. Stern je spe-cijalista interne medicine, a praksu obavlja u Rokfordu, dravi Ilinois.

308

309