Finansije i finansije trzista - pitanja i odgovori - skripta Koji su osnovni oblici organizacije tr i ta novca?

Institucionalizovano tr i te novca naziva se jo centralizovano tr i te novca i ono je posebna posredni ka finansijska organizacija koja radi u svoje ime i za ra un svojih komitenata sve transakcije na tr i tu novca; prednost ovog oblika tr i ta novca je u tome to su ponuda i tra nja novca koncentrisane na jednom mestu i u isto vreme Neinstitucionalizovano tr i te novca naziva se i slobodno ili otvoreno tr i te novca jer se na njemu pojavljuju svi privredni subjekti koji ele trgovati nov anim likvidnim sredstvima; na njemu se pojavljuje ve i stepen konkurencije ali se gube neke pozitivne strane karakteristi ne za institucionalizovana tr i ta Me ovito tr i te novca predstavlja rezultat nastojanja industrijski najrazvijenijih zemalja da stvore tr i te novca koje bi predstavljalo kombinaciju pozitivnih elemenata dva prethodno prezentovana oblika organizovanja tr i ta novca ta je predmet rada tr i ta novca? Predmet rada tr i ta novca je trgovina novcem odnosno:kupovina i prodaja salda potra ivanja na kontima poslovnih banaka,kup i prod hartija tr i ta novca od strane i izme u u esnika na tr i tu novca,me ubankarska trgovina vi kovima obaveznih rezervi. 3. Poslovi koji se obavljaju na tr i tu novca. Poslovi na tr i tu dnevnog novca (dnevni novac predstavlja vi ak potra ivanja, odnosno trenutni vi ak likvidnih sredstava koje poslovna banka ponudi drugim bankama),Poslovi na terminskom tr i tu novca (terminski novac je saldo potra ivanja na ra unu banke, odnosno vi ak likvidnih sredstava koje poslovna banka nudi na du i rok na zajam drugim poslovnim bankama) 4. Koje su tri osnovne grupe kratkoro nih hartija od vrednosti po tipu emitenta? Navedi. - HOV dr ave ili posebnih paradr avnih institucija,HOV centralne banke,HOV privrednih preduze a, drugih firmi ili privatnih lica, koje su akceptirane od strane ovla enih finansijskih institucija. 5. Kratkoro ne dr avne obveznice. Kratkoro na dr avna obveznica je obligaciona HOV kojom se emitent obavezuje da e u odre enom roku imaocu obveznice vratiti posu eni iznos nazna en na obveznici uve an za kamatni prihod. Izdaju se sa rokom dospe a od 1, 3, 6 i 12 meseci, i imaju obele ja diskontnih kratkoro nih finansijskih instrumenata. 6. Blagajni ki zapisi. su diskontne hovinstrumenti duga, koji se emituju u cilju prikupljanja slobodnih nov anih sredstava.To je hov koja glasi na odre eni nov ani iznos deponovan u ban,sa rokom dospe a kra im od godinu dana i odre enom kam stop. 7. Ko mo e biti emitent blagajni kih zapisa? Navedi. Emitenti mogu biti: Dr ava,centralna banka,poslovne banke,druge finansijske organizacije. 8. Komercijalni zapisi. Komercijalni zapisi su kratkoro ne hovinstrumenti duga odnosno sa fiksnim rokom dospe a.Emitovanje komer zapisa je motivisano prikupljanjem slobodnih nov anih resursa neophodnih za prevazila enje problema nastalih kao rezultat povremenih nov anih nesta ica. 9. Bankarska potvrda o depozitu je pismena isprava kojom se ugovor o depozitu ine podobnim za trgovanje na sekundarnom tr i tu. Depozitne certifikate koji glase na odre enu sumu deponovanu u banci na odre en rok i po odre enoj kamatnoj stopi, emituju poslovne banke. Rok

dospe a depozitnih certifikata je od 7 dana do 12 meseci. Depozitni certifikat poku ava da re i suprotnost izme u dve elje vlasnika novca: elje za likvidno u i dr anja novca kod sebe, to ne donosi nikakvu kamatu, i elje za zaradom u obliku kamata na depozite, to smanjuje njegovu likvidnost. 10. Bankarski akcept. je kratkoro na hov kojom se neopozivo nare uje isplata odre ene sume novca njenom imaocu, na odre eni dan, a po naredbi izdavaoca. To je u stvari menica i nastaje kao rezultat konkretne trgova ke operacije. Njen rok dospe a naplate je ili fiksiran ili se ra una od dana akceptiranja. Bankarski akcept se obi no izdaje s rokom dospe a od 30 do 90 dana. 11. Me unarodna trgovina vi kovima obaveznih rezervi. Obavezne rezerve koje banke moraju dr ati kod cb predstavljaju jedan od najzna ajnijih inst monet kred polit svake zemlje.Operacije na otvorenom tr i tu smatraju se fleksibilnim instrumentima monetarno-kreditnog regulisanja,dok je stopa obaveznih rezervi rigidan ali u odre enim uslovima neizbe an metod efikasnog uskla ivanja obima depozita i kreditnog potencijala banaka. 12. ta se obavlja na primarnom, a ta na sekundarnom tr i tu kapitala? Na primarnom tr i tu kapitala se obavljaju dve bitne funkcije: kreiraju se nove emisije kapitala i omogu ava njegova upotreba za privredne ciljeve emitenata dugoro nih finansijskih instrumenata i nicijalna prodaja,a sek tr i te omogu ava neprekidnu realokaciju finansijskih sredstava izme u razli itih investitora. dozvoljavaju i jednima da prodaju takva sredstva dok drugi mogu koristiti svoj vi ak sredstava da bi ih kupili. 13. Koja tr i ta objedinjuje tr i te kapitala u sebi? Navedi i objasni. - kreditno na kome se nude i potra uju dugoro ni,investicioni krediti,hipotekarno tr i te,na kome se nude i odobravaju dugoro ni krediti na osnovu hipotekarnih zaloga i tr i te dugoro nih hov koje se naziva i tr i te efekata. 14. Instrumenti tr i ta kapitala. Dugoro ni finansijski instrumenti, ili instrumenti tr i ta kapitala su instrumenti sa rokom dospe a du im od jedne godine.Transakcije ovim finansijskim instrumentima obavljaju se na tr i tu kapitala,a ovi instrumenti se esto nazivaju i efektima ili instrumentima kapitala. 15. ta su akcije i koja prava ona daju vlasniku? Akcije su vlasni ki finansijski instrumenti ijom kupovinom vlasnik akcije postaje nosilac vlasni tva nad kapitalom. Akcije daju vlasniku pravo:kontrole rada preduze a,na deo dobitka,pre e kupovine kod emisije novih akcija,na rezidualni deo likvidacione mase preduze a,na transfer akcija. 16. Navedi i objasni dve osnovne vrste akcija. Obi ne akcije daju vlasniku pravo u e a u upravljanju, dobiti, glasa ko pravo na skup tini akcionara, pravo na srazmeran deo likvidacione mase preduze a i dr. Preferencijalne akcije imaju prednost u odnosu na obi ne akcije u isplati dividende iz likvidacione mase, manje su rizi ne,ali ako investitori primaju redovno dividende koje su unapred dogovorene i fiksirane,u procentu ili apsolutnom iznosu u odnosu na nominalnu vrednost akcija, nemaju pravo upravljanja preduze em 17. Postoje tri osnovna na ina emitovanja akcija. Navedi koji su to na ini i objasni. - Javna gotovinska ponuda-naj e i na in primarne emisije akcija.Su tina je da se ponuda javno upu uje ve em broju neodre enih i unapred nepoznatih lica.Ovaj na in se realizuje uz pomo investicionih bankara.

- Ponuda prava-prodaja novih akcija postoje im vlasnicima.Prilikom emitovanja novih akcija dolazi do pove anja njihovog ukupnog broja, ime se automatski smanjuje udeo vlasni tva postoje ih akcionara. - Privatna plasmanina ovaj na in se akcije prodaju privatno manjem broju unapred poznatih investitora.Prednost emisije ovog na ina emisije su ni i tro kovi,po to nema tro kova oko registracije i anga ovanja potpisnika i pokrovitelja. 18. ta su obveznice i koji tipovi obveznica postoje po osnovu tipa emitenta? Obveznice predstavljaju finansijske instrumente duga putem ijeg izdavanja emitent dolazi do finansijskih sredstava za svoje potrebe za ta kupcu investitoru tih obveznica pla a kamatu.Tipovi obveznica r avne obveznice,obveznice lokalnih organa vlasti,korporativne obveznice,hipotekarne obveznice. 19. Koje su tradicionalne vrste korporativnih obveznica u SAD:Obi ne,Subordinarne,Hipotekarne,Collateral Trust Bonds,Prihodne,Certifikati zalo ene opreme,Industrijski razvojne,Polluton Control Bonds. 20. Koje su nove vrste korporativnih obveznica u SAD.Diskontne,Promenljive,Indeksirane,Varanti,Put obveznice,Payment-in-kind Bonds,Srednjoro ne note,Euronote,Eurobondovi.

21. Sta je berza i ta je predmet kupovine i prodaje na berzi? Pod pojmom berza podrazumeva se stalno mesto trgovanja na kojem se prema strogo odre enim pravilima i uzansama i vremenskim sekvencama kupuje odre ena roba. Predmet kupovine i prodaje na berzama mogu biti novac,devize,hov i roba. 22. Koji faktori su presudni za ekspanziju berze?privredna ekspanzija uz sna an ekonomski rast,pove anje stope tednje sektora stanovni tva i otklanjanje fundamentalnih uzro nika inflatornih tenzija i stabilizovanje stope inflacije na relativno niskom nivou. 23. Koje berze postoje, po predmetu trgovanja?Berze efekata se odnose na onaj deo finansijskog tr i ta na kojem se trguje finansijskim kapitalom (akcijama, obveznicama, certifikatima),Nov ane berze su deo fin tr na kojem se kupuju i prodaju kratkoro nov sreds i kratkoro hov koje se kotiraju na njemu,Devizne berze - na njima se vr i kupovina i prodaja deviznih sredstava i utvr uje devizni kurs kao cena devize i Robne ili produktne berze. 24. Osnovne karakteristike berzi efekata.berzanski poslovi se obavljaju posredstvom posrednika ili neposredno me u lanovima,a lanovi berze mogu biti samo registrovani berzanski trgovci ili berzanski posrednici.Na berzi se radi po unapred utvr enim pravilima i berzanski poslovi podle u kontroli berzanskih organa i uprave, kao i nadzoru dr ave i njenih organa.Poslovi su organizovani na najbr i nacin i koristi se elektronski sistem. 25. Koje organe sve berze moraju imati? (navesti) - organi rukovo enja ili poslovodni organi - komisija za registraciju efekata - komore, odnosno udru enje bankarskih maklera - berzanska arbitra a i sud asti 26. Prema istorijskom razvoju, koja su tri osnovna tipa berzi efekata? Navedi i objasni. U Anglosaksonskom sistemu berze su samostalna udru enja njihovih lanova, koja su nezavisna od dr ave u svom upravljanju, ali dr ava zadr ava pravo stroge kontrole njihovog poslovanja u cilju obezbe enja po tene i ure ene trgovine. U Romanskom sistemu berze su dr avne ustanove, odnosno slu be koje nemaju svojstvo pravnog lica. Nazivaju se jo i nesamostalne berze, jer se nalaze pod potpunom upravom i kontrolom dr ave. Smatraju se javnim tr i tima, jer na njima imaju slobodan pristup sva lica. U Germanskom sistemu berze imaju status akcionarskog dru tva ili udru enja lanova u svojstvu pravnog lica. Berze ovog tipa osniva dr ava, koja organizuje kontrolu, upravljanje i rukovo enje berzom, zbog ega se jo i nazivaju polusamostalne berze.

27. Navesti najzna ajnije oblike manipulacije na berzama i objasniti ih. - Fiktivna Prodaja (Wash Sale) je transakcija na kojoj nema promene vlasni tva nad finansijskim instrumentom koji se razmenjuje. Vlasnik akcije sporazumeva se sa kupcem da izvr e kupoprodaju po ceni koja je iznad preovla uju e na tr i tu - Glasine (Rumors and Tips), ako su namerno lansirane mogu da izazovu rast ili pad cena akcija - Suprotni nalozi (Matched Orders) su u oblik uticaja na cene koje vr i investitor istovremenim davanjem naloga za kupovinu i prodaju iste akcije - Korner (Corner) predstavlja kreiranje monopolske situacije u raspolaganju odre enim finansijskim instrumentom, tako da investitori moraju kupovati isklju ivo od monopolskog vlasnika i po vi oj ceni 28. ta su berzanski indeksi i koje su tri osnovne grupe berzanskih indeksa? Indeksi su indikatori tr i ta koji se ra unaju kao ponderisani prosek cena i obima trgovine akcijama (obveznicama). Indeksi uklju uju uzorke finansijskih instrumenata ireg obima. Zbog toga se smatraju za reprezentativnije pokazatelje tr i nih kretanja od obi nih proseka. Berzanske indekse je mogu e podeliti u tri osnovne grupe: - prva, predstavlja indekse koje izra uju specijalizovane institucije (konsalting agencije, brokersko - dilerske ku e) koje subjektivno biraju strukturu HOV - druga, izra uju ih tako e specijalizovane institucije, ali na objektivan na in formiraju strukturu portfolia HOV koje ulaze u indeks - tre a, koju formira samo tr i te, obuhvataju i sve posmatrane HOV kojima se na njemu trguje 29. Koji su najva niji faktori na koje analiti ari pri selekciji tr i nih indeksa moraju da obrate pa nju? (navesti) - Veli ina uzorka (ample size) - Reprezentativnost (Reprezentativeness) - Vrednovanje pojedina nih partija (Weighting) - Prikladnost merila (Conventient units) - Supstitucija elemenata uzoraka (Supstitutions)

30. Devizno tr i te. Devizno tr i te je specijalizovani deo finansijskih tr i ta na kome se suo avaju ponuda i tra nja deviza. Devizno tr i te je svojim dominantnim delom me ubankarsko tr i te na kome se razli itim bankarskim operacijama vr i izravnavanje dugovanja i potra ivanja, izme u poslovnih i centralnih banaka. Devize koje su predmet trgovanja na deviznom tr i tu, podle u zakonima ponude i tra nje deviza, pa se devizni kurs formira u ta ki njihove ravnote e. Predmet trgovanja na deviznom tr i tu je specifi na roba tj. deviza. Njena specifi nost se sastoji u tome to je ona u isto vreme u zemlji, koja ju je emitovala, zakonsko sredstvo pla anja. 31. Koji su osnovni zadaci i funkcije deviznih tr i ta? - omogu uje vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu, a drugim licima da nabave odgovaraju a sredstva za pla anje u inostransvu - uskla uje zahteve za prodaju deviza sa zahtevom za njihovu kupovinu - uskla uje ponudu i tra nju posredstvom deviznog prometa u zemlji i deviznog prometa sa inostranstvom - omogu ava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom 32. Tr i te izvedenih hartija od vrednosti. Na tr i tu izvedenih HOV se trguje instrumentima koje se nazivaju finansijski derivati, u okviru kojih najzna ajniju ulogu imaju fju ersi i opcije. Osnovni razlog za ekspazivan rast terminskog tr i ta je nestabilnost svetskog finansijskog tr i ta i raspad breton-vudskog monetarnog sistema. 33. Koji faktori su doprineli rastu tr i ta derivata?

- Napredak u kompjuterskoj i telekomunikacionoj tehnologiji - Standardizacija - Ekspanzija tr i ta HOV 34. Koji faktori su doprineli rastu zna aja institucionalnih investitora? - Prvo, starenje populacije u razvijenim zemljama je dovelo do porasta tra nje za proizvodima (finansijskim) koji se odnose na ulaganja u penzione fondove - Drugo, tehnolo ki proces u sektoru komunikacija i informatike doveo je do rasta kapaciteta u oblasti finansijskih usluga - Tre i, va an faktor bio je proces deregulacije u oblasti bankarskih usluga kao i tr i ta HOV, koji je doveo do zao travanja konkurencije izme u banaka i ostalih institucija - etvrti faktor, proces desintermedijacije, od banaka kroz smanjenu tra nju za bankarskim depozitima i tradicionalnim na inima tednje je rezultirao ka pomeranju u korist akcionih i nov anih investicionih fondova 35. Pasivna strategija formiranja investicionog portfolia. Pasivna strategija je strategija zadr avanja prvobitno formiranog portfolia. Bazira se na principu kupiti i dr ati, koji podrazumeva da se finansijski instrumenti dr e u investitorovom portfoliu do roka dospe a. Su tina pasivne strategije je u tome da portfolio menad eri ne te e da ostvare dobit iz teku ih transakcija na finansijskom tr i tu, ve su zainteresovani da dobiju pristojan prinos za prihva eni stepen rizika. Bitna karakteristika ove strategije je visok stepen diversifikacije rizika. 36. Aktivna strategija formiranja investicionog portfolia. Aktivna strategija je zasnovana na stalnoj kupovini i prodaji HOV u cilju ostvarivanja profita iz neravnote e cena akcija i obveznica na finansijskom tr i tu. Aktivna strategija polazi od pretpostavke da uvek postoje obveznice i akcije sa neravnote nim cenama i da je bitno samo da se otkriju takve HOV. Za aktivnu strategiju je karakteristi an visok tr i ni promet hartijama, kao i visoki transakcioni tro kovi. Ova strategija podrazumeva i este promene strukture portfolia.

37. Koje su tri univerzalne funkcije osiguranja? Navedi i objasni. 1) Za tita imovine ostvaruje se na posredan i neposredan na in; posredan na in za tite imovine se ostvaruje naknadom ve nastale tete na imovini ili licima, dok se neposrednim na inom za tite na preventivan na in deluje da ne do e do tetnog doga aja 2) Mobilizacija nov anih sredstava (finansijska funkcija) vrlo va na funkcija osiguranja, a predstavlja prikupljanje sredstava od velikog broja sitnih osiguranika; tako prikupljena sredstva se koncentri u u osiguravaju em fondu i slu e za pokrivanje teta koje mogu nastati u budu nosti 3) Pobolj anje ivotnih uslova (socijalna funkcija) realizuje se na na in koji omogu ava pove anje ivotnog standarda stanovni tva jedne zemlje; osiguranje uva socijalnu i ekonomsku nezavisnost kako pojedinca tako i dr ave 38. Navesti najva nije rizike sa kojim se osiguravaju e kompanije suo avaju. - objektivni ili rizik poravnanja tete - kamatni rizik - rizik inflacije - rizik likvidnosti - rizik opadanja prodaje osiguranja

- rizik povla enja, odnosno otkupa polisa 39. Koja je najzna ajnija podela osiguravaju ih kompanija? Navedi. - Kompanije za osiguranje ivota - Kompanije za osiguranje imovine 40. Koji su oblici osiguranja ivota? Navedi. - osiguranje ivota u u em smislu - osiguranje od nesposobnosti za rad - anuitetno osiguranje - zdravstveno osiguranje 41. Koje vrste polisa kompanija za imovinsko osiguranje postoje na tr i tu SAD-a? - polise imovinskih osiguranja - polise osiguranja od odgovornosti - polise pomorskog osiguranja - mulitiline polise ili ki obran polise 42. Kao emitenti hartija od vrednosti, na finansijskim tr i tima, koje motive imaju osiguravaju e komapanije? Navedi i objasni. - koriste prednosti finansijskog leverid a, odnosno da se emisijom HOV zadu uju na finansijskom tr i tu po ni im kamatnim stopama, da bi potom ostvarili ve i prinos putem plasmana tako pribavljenih sredstava po vi oj kamatnoj stopi - obezbe enje likvidnosti pri emu treba imati u vidu da se ve a likvidnost posebno zahteva za poslove osiguranja imovine, po to je ve i rizik, pa samim tim i ve a verovatno a nastajanja tete i mogu ih isplata po osnovu polisa - upravljanje kamatnim rizikom ovaj motiv je zna ajan jer prilikom emitovanja polisa sa investicionim karakteristikama koje nose fiksne prinose, osiguravaju e kompanije emituju du ni ke vrednosne papire sa istim rokom dospe a a sa fiksnom kamatnom stopom i na taj na in izbegavaju rizik promene kamatne stope 43. Koji su osnovni na ini integracije osiguravaju ih dru tava? - prvi, pripajanje manje osiguravaju e kompanije ve oj, odnosno spajanje dva osigurava a na ravnopravnoj osnovi - drugi, integracija uz pro irenje vrste usluga (kombinacija sa bankarskim uslugama), ovaj na in je obezbedio nastajanje institucija pod nazivom bankassurance - tre i, globalizacija, odnosno internacionalizacija osiguravaju ih kompanija

44. Koje su dve osnovne varijante penzijskog osiguranja u razvijenim tr i nim ekonomijama? Navedi i objasni. - Javno penzijsko osiguranje ono je pod direktnim sponzorstvom dr ave koja izdvaja deo sredstava za njihovo finansiranje; oko 40% zaposlenih i oko 30% populacije starih u svetu obuhva eno je programima javnog penzijskog osiguranja; dominiraju i princip u finansiranju penzionih isplata je pay-as-you-goprincip iz teku ih prihoda finansiraju se teku i rashodi uz formiranje rezervi kojima se obezbe uje isplata u narednih nekoliko meseci - Privatno penzijsko osiguranje privatni penzijski fondovi funkcioni u na aktuarskim principima sada nja vrednost svih o ekivanih budu ih penzija je manja ili jednaka sada njoj vrednosti svih o ekivanih budu ih doprinosa fondu i postoje oj tr i noj vrednosti aktive fonda 45. Penzijski fondovi zasnovani na principu kapitalizacije egzistiraju u dva osnovna oblika. Navedi oblike i objasni. - Fond sa definisanim doprinosima zasnovan je na periodi nim uplatama organizatora fonda, naro ito poslodavca u korist odre enih korisnika naj e e radnika tog preduze a; sistem definisanih doprinosa bazira se na unapred definisanoj uplati, po odre enoj stopi doprinosa

izra enoj kao procenat od plate, na individualnim ra unima zaposlenih i kapitalizaciji tih sredstava - Fond sa definisanim isplatama vrsta penzijskog fonda gde se sponzor obavezuje da penzijskim osiguranicima, odnosno radnicima, pla a odre enu sumu novca nakon odlaska u penziju; visina penzije je determinisana du inom radnog sta a i visinom zarade radnika; korisnik penzije ne snosi investicioni rizik, ali snosi rizik gubitka penzije ako napusti preduze e ili poslodavac bankrotira, odnosno ako na drugi na in zloupotrebi fondove 46. Hibridni tip penzijskog fonda. Hibridni penzijski fond je kombinacija fonda sa definisanim doprinosima i fonda sa definisanim isplatama. Ovi fondovi su poznati kao dizajnirane penzije i pojavili su se 1985. god. i odmah bili prihva eni od 8% svih zaposlenih u javnom i privrednom sektoru u SAD. Najpoznatija me u ovom vrstom fondova je floor-offset forma penzionog plana, po kojem sponzor obe ava fiksni minimalni prinos u budu nosti, ali isto tako, ako se portfolio investiranjem sredstava fonda ostvari vi ak iznad potrebnog za minimalne penzije, on se ispla uje korisnicima. 47. U koje se kategorije mogu svrstati svi penzijski fondovi? Navedi i objasni. - Penzijski fond jednog preduze a karakteristi an je za velika preduze a; sredstva koja se prikupe upla enim doprinosom zaposlenih ustupaju se na administriranje posebno formiranim odeljenjima institucija koje obavljaju ove poslove (banke, osiguravaju e kompanije) - Penzijski fond vi e preduze a zaposleni se u odgovaraju oj delatnosti obuhvataju jedinstvenim penzionim osiguranjem; ovaj na in obezbe uje ve u mobilnost sredstava, jer omogu ava zaposlenima da unutar asocijacije menjaju poslodavca, a da pri tome njihova penziona za tita ne bude ugro ena - Penzijski fond koji sponzori e osiguravaju a kompanija vrsta penzijskih fondova kod kojih mala i srednja preduze a prepu taju drugim institucijama na upravljanje akumuliranu penzijsku tednju zaposlenih - Individualni penzijski plan zaposleni u samostalnoj delatnosti tako e mogu u estvovati u programima penzijskog osiguranja; ovo pravo se svodi na participiranje u javnom i jedinstvenom programu socijalnog i penzijsko - invalidskog osiguranja 48. ta su investicioni fondovi? Investicioni fondovi su novi tip finansijskih posrednika; njihova su tina se sastoji u tome da prikupljaju kapital putem prodaje svojih akcija stanovni tvu s tim da formirani finansijski potencijal plasiraju u akcije i obveznice preduze a kao i u obveznice dr ave; investicioni fondovi vr e intermedijaciju izme u doma instava kao investitora i preduze a / dr ave kao emitenta vrednosnih papira. 49. Koje su glavne prednosti investicionih fondova? Navedi i objasni. - Portfolio diverzifikacija bitan faktor za smanjivanje nesistemskih rizika koji se mogu smanjiti putem dr anja raznih vrsta vrednosnih papira - Profesionalni portfolio menad ment portfolio menad eri odgovorni su za selekciju vrednosnih papira koji inicijalno ulaze u portfolio investicionog fonda kao i za kasnije kupovine i prodaje vrednosnih papira na tr i tu kapitala u cilju da se obezbedi optimalna portfolio struktura - Mogu nost ostvarivanja zna ajnih prinosa prinosi investicionih fondova mogu biti znatno ve i u odnosu na prinose na oro ene tedne uloge - Kori enje ekonomije obima omogu ava investicionim fondovima da posluju sa ni im transakcionim tro kovima u odnosu na konkurentne finansijske institucije - Bolja marketabilnost nove finansijske aktive 50. Prema organizacionoj formi i na inu poslovanja, investicione fondove mo emo podeliti? Navedi. - Investicioni fondovi otvorenog tipa - Investicioni fondovi zatvorenog tipa - Oro eni investicioni fondovi

51. Investicioni fondovi otvorenog tipa. Ovi fondovi spremni su da u svakom momentu kupe ili prodaju svoje akcije. Tako e, oni vr e permanentnu ponudu novih akcija investitorima na tr i tu. Ovi fondovi nisu registrovani na berzi, jer individualni investitori ostvaruju kupovne i prodajne transakcije direktno u kontaktu sa doti nim otvorenim investicionim fondom. 52. Investicioni fondovi zatvorenog tipa. Ovi fondovi predstavljaju najstariji tip investicionih fondova. Oni emituju fiksni iznos svojih akcija koje inicijalno prodaju na primarnom tr i tu akcija putem javne ponude. Zatvoreni investicioni fondovi ne vr e otkup sopstvenih akcija od njihovog holdera, to je uostalom praksa i kod akcionarskih kompanija u sferi realne ekonomije. 53. Oro eni investicioni fondovi. Dve najva nije karakteristike po kojima se oro eni investicioni fondovi razlikuju od investicionih fondova otvorenog i zatvorenog tipa su: 1) Ograni en period svog trajanja oro eni investicioni fondovi funkcioni u na unapred definisan period trajanja koji se kre e od 6 meseci za fondove na tr i tu novca pa do 10 i vi e godina za fondove na tr i tu kapitala 2) Fiksan portfolio set aktiva investicionih fondova sadr i fiksan set HOV koji se sastoji uglavnom samo od obveznica 54. Prema investicionoj strategiji investicione fondove mo emo podeliti na? Navedi. - investicioni fondovi koji inves tiraju u vlasni ke HOV - investicioni fondovi koji investiraju u du ni ke HOV - investicioni fondovi koji investiraju u kratkoro ne HOV na tr i tu novca