DA LI JE EVROPSKA UNIJA DO SADA NAJSLOENIJI PROJEKAT RIMOKATOLIKE CRKVE?

Pie: Ivona ivkovi

Ratifikacijom Lisabonskog sporazuma od svih 27 zemalja lanica EU stvorena je do sada najvea evropska superdrava. Po tvrdnjama nekih analitiara, EU bi se sada mogla zvati Sjedinjene Evropske Drave (USE). Ali za razliku od stvaranja USA, emu je prethodio teak genocid i potpuno istrebljivanje starosedelaca u mnogim krajevima obe Amerike, stvaranje USE je bilo mnogo kompleksnije, poto su mnogi vlastelini, kraljevi i feudalci pruali vekovima estok otpor

Iako danas komesari EU nastoje da dravama lanicama nametnu to vie "demokratije", pomenuti Lisabonski sporazum je zapravo na zaobilazan nain izbegao referendumsko izjanjavanje graana. Tamo gde je i bilo nekog referenduma, videlo se da narod uopte nije oduevljen ovakvom nadnacionalnom politikom konstrukcijom. A kad narod neto ne eli, onda mu se to mora lukavo upakovati u ono to on moe da prihvati. I to je bio mukotrpan zadatak EU kreatora. Zato ni prvi predsednik EU nije izabran na referendumu, ve na tajnom sastanku Saveta EU. ovek koji je izabran ak nije ni poznat politikim krugovima van Belgije.

Njegovo ime je Herman van Rompuj (Rompjui ili Rompij) ili neto slino tome. Njegovo prezime se teko izgovara ak i u multikulturalnoj EU. ovek neupadljivog lika i jo manje primetnog dela. I zemlja iz koje potie, Belgija, ne moe se pohvaliti istorijskim znaajem. Bar ne za njene stanovnike. Ali, za divno udo, ba u njoj je sedite EU i NATO-a, najmonije vojske sveta. Zato u Belgiji, u Briselu?

NACIONALNA ALHEMIJA Belgija je nastala 1830. jednostavnim odvajanjem junog dela teritorije od drave koju znamo kao Holandija ili Nizozemska. Ime Nizozemska (Netherland) oznaava da se radi o velikoj ravnici, dobrim delom i ispod nivoa mora, dok je Holandija naziv koji su ovoj zemlji dali Rimljani kada je bila njihova provincija. U Holandiji ivi germanski narod koji sebe naziva Dai (to je najverovatnije oblik rei Doj), a na starom nemakom znai - ljudi. Dojland je zemlja germanskih ljudi. Staro srpsko ime Dojin je verovatno oznaavalo germansko poreklo. U Belgiji danas ivi est miliona Daa (koji govore svoj jezik) i oni ive u severnom delu zemlje nekada nazvanom Flandrija. Svi oni koji tu ive nazvani su tako Flamancima. U junom delu Belgije, nazvanom Valonija, ivi etiri miliona Francuza, koji i dalje govore svoj francuski jezik, ali se ne zovu Francuzi ve Valonci. (Ovo je analogno stvaranju Crnogoraca, Vojvoana, Bonjaka, Hrvata i Makedonaca. Analogija nije sluajna, jer su tvorci i jednog i drugog nacionalnog i etnikog parcelisanja isti.)

Dakle, Flamanci i Valonci nisu nikakvi novi narodi, ve nova konstrukcija napravljena od Daa (Doja) i Francuza. Ono to je karakteristika jednog naroda jeste jezik, i ne postoje dva naroda koji imaju isti jezik, niti jedan narod sa dva jezika. Ali, ako teritoriju na kojoj jedan narod ivi podelite dravnom granicom - dobijate nacije. Re "nacija" potie od latinske rei "natio" i oznaava roenje (mesto roenja). Onda namerno kroz istoriju, preko knjiga i masovnih medija, napravite zbrku ova dva pojma i ljudi vie ne razlikuju narod od nacije. Tako vetaki oblikovane nacije postaju narodi, ali bez svog izvornog jezika i kulture. Njihov dotadanji jezik se nazove novim imenom i izmene neke rei i... I dobijete, npr., crnogorski, hrvatski, bonjaki itd. - jezik. U sutini on je i dalje onaj stari kojim su se sporazumevali i pre. Za pravljenje prikladnih renika i stvaranje novih jezikih konstrukcija zaduena je uena masonerija. Za potrebe jedne takve tvorevine nazvane Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije preimenovane u Jugoslavija, masoni Dositej Obradovi i Vuk Karadi napravili su i srpsko-hrvatski jezik. Na njemu je ispisan i ovaj tekst. Ovakve vetake deobe, preseljavanja, pokrtavanja, menjanja imena narodima, ali i lina imena stanovnika odreenih podruja - deo su evropske istorije, ali i Indije i Amerike i Afrike. Tako je Rimokatolika crkva vetom "alhemijom" vekovima zatirala izvorni nacionalizam i oseanje pripadnosti odreenom narodu ili feudu. Naravno feud koji je kontrolisao vladar odan katolikoj veri bio je bolji to je u njemu nacionalizam bio izgraeniji. Ali, ako vladar nije bio spreman da se potini ovoj crkvi, morao je biti detroniran, a narod pokrten, denacionalizovan ili pobijen.

PODELI I ZAVADI, PA VLADAJ!

Evropska unija sastavljena od 27 drava lanica upravo poiva na ovako prekrojenim, pokrtenim i podeljenim narodima i katolianstvu odanoj vlasteli, kojoj je vrhovno svetenstvo odobrilo krunu. Bombardovanje Jugoslavije 1999, ime je proslavljeno 50 godina NATO saveza,

savreno je pokazalo sklad ove mainerije. Iako je sve pokrenuto na fabrikovanim informacijama, nijedan evropski vladar niti visoki dravnik u EU nije se bunio i suprotstavio. Dravna suverenost je oito jo tada bila samo mislena imenica, pa je ratifikacija Lisabonskog sporazuma praktino samo formalizovanje onoga to je i pre deset godina funkcionisalo. To se zove demokratski centralizam i pluralizam - svi imaju pravo da misle isto ili slino. Ali smernice za odluke stiu iz jednog mesta i moraju se sprovoditi bez obzira na sopstveno miljenje. Da li je i Titova SFRJ bila samo mali probni sistem za EU?

Ali, formiranje superdrave sa demokratskim centralizmom uopte nije bio jednostavan poduhvat i potrebni su bili vekovi da bi se podobne drutvene zajednice i nacioni napravili. I to je, naravno, mogla da radi samo institucija koja je u stanju da opstane vekovima i koja funkcionie u formi veoma uenog bratstva. Braa umiru telesno, ali Sveti duh i (Boji) zadaci se prenose na nove narataje. Stvaranje EU je tako epilog hiljadu godina duge borbe za prevlast izmeu svetenika (odavno ustanovljene drutvene elite za upravljanje ljudskim duama) i feudalaca koji imaju posed, radnu snagu i vojsku i materijalna dobra. Duhovnjaci ta materijalna dobra moraju na neki nain uzeti od njih (moete to nazvati i reketiranjem vlastele), a sa druge strane esto gramziva i nesposobna vlastela moe raunati da e mu narod mentalno obraen verom, biti miran i pokoran. Crkva je upravo ekspert za takve poslove. A to mora debelo da se plati i to uglavom zlatom i dijamantima. Papirni novac slui samo obinom narodu. Ova simbioza duhovnog i materijalnog funkcionie uspeno ve hiljadama godina. Ali, krajnji cilj svetenstva je jedno telo sa glavom. To znai da Sveti duh koji upravlja bude i vlasnik svih materijalnih dobara. Neki to nazivaju "Hristovim carstvom", a neki Novim svetskim poretkom. Uenje Isusa Hrista sa ovim "hrianstvom" nema nikakve veze. Zato je odnos katolikog svetenstva i vladara kroz vekove bio nategnut, a sami vladari uvoeni su u teke ratove. Strategija duhovnih mudraca je bila u naelu: Divide et impera!

ZA OSVAJANJE JE NAJVANIJE IMATI MONU VOJSKU Poto svetenstvo nema svoju vojsku, ono je razradilo vetinu ubeivanja kako bi za svoje krstake ratove koristilo nacionalne vojske.Tako su panci nakon osvajanja Amerika bili puni zlata i u 16. veku su postali svetska vojna supersila.Njihova borbenost i nemilosrdnost bile su posledica 760 godina duge tiranije koju su doiveli od Mavra, a onda teke crkvene inkvizicije.

Nakon teke inkvizicije, Spanjardi su "U ime Boga" krenuli u veliku pljaku Novog Sveta. Upravo zahvaljujui ovakvim krstakim pohodima savremeni "Zapad" je postao "razvijen", "napredan" i bogat. Kada se danas neko na zaostalom i siromanom Balkanu otvoreno divi "svetlostima Zapada" on oito ne poznaje pravu evropsku istoriju. Ugledne vojvodske i lordovske titule esto samo pokazuju stepen umea u pljakanju i zloinima za raun vlastelina ili svetenika.

Za pokoravanje protestantske Engleske, Spanjardima je bilo neophodno da se njihova takozvana "nepobediva armada" iskrca na britanska ostrva, a idealna pozicija za to bila je obala tada Ujedinjenog Holandskog Kraljevstva. Ali, holandske vojvode se nisu dale pokoriti i pruen je estok otpor ovoj monoj armadi u papskoj slubi.

Tako je, u tada holandski Brisel (1567.), poslat Vojvoda od Alve, koji je Holanane est godina teko terorisao. Osnovao je i preki sud za sve koji su se bunili. Prvog juna 1568. u Briselu je pogubljeno 12 plemia, a nedelju dana kasnije i grofovi od Egmonda i Horne. Imenovano je "Krvavo vee Albinog Tribunala, koje je i optuivalo i presuivalo. (Dananji Haki tribunal je samo naslednik ove stare inkvizicije.) panski vladar Filip II, koji je Vojvodu od Alve i poslao u Holandiju, februara 1568. je ak naredio da se pobiju svi stanovnici Holandije, njih oko tri miliona. Papskoj inkviziciji su posebno smetali nepokorni, a uspeni holandski feudalci, trgovci i ueni bogati ljudi. Tako je 1573. oko 30.000 panskih vojnika napravilo opsadu oko holandskog grada Haarlema, gde se zatvorilo isto toliko stanovnika koji su pruali otpor sedam meseci. Grad je bio opasan kanalima i bedemima, a iznutra su ga branile i ene. Ali, kada im je ponestalo hrane, morali su da se predaju. Tada je panska armada napravila pravi masakr ubijajui sve pred sobom. Gnev Spanjarda u slubi katolike inkvizicije vukao je korene odavno.

Tako je ezuita u civilu, Baltazer erar, 1584. ubio holandskog princa Vilijama Oranskog, koji im se tako estoko odupirao sa svojom vojskom da je bogata panija zbog tog rata doivela bankrot. Istoriari kau da je to prvi atentat na nekog monarha izvren vatrenim oruijem.

DINASTIKA VEZA HOLANDIJE I ENGLESKE JE BILA NAJVEA PREPREKA Veliki problem "nepobedivoj armadi" je predstavljao savez Engleske i Holandije nastao zbog bliskih rodbinskih veza protestantske dinastije Stjuarta sa holandskom Oranskom dinastijom. Ovaj moni savez je 1639. upravo vojno porazio "nepobedivu armadu" na junoj obali Engleske, kada su panci planirali da svrgnu kraljicu Elizabetu I. Ideja je bila da se panska armada, koju je predvodio Medina Sidonija, na junoj engleskoj obali sjedini sa snagama vojvode od Parme i tako zajedno uu u Englesku. Ali, nisu uspeli. Tada je katolikim vojnim stratezima postalo jasno da za svoje krstake ratove (koje e kasnije pokreniti i u pohodu na Indiju) moraju imati bolju vojsku upravo sa mornaricom kakvu je imala Engleska. Trebalo je nekako pridobiti Englesku za krstake ratove. Ali, engleski kralj arls I ne samo to je bio zagrieni protestant ve nije dozvoljavao da mu razni savetnici i parlamentarci nameu politike odluke. A ti savetnici su esto bili podmetnuti agenti Vatikana, koji su nastojali da iznutra oslabe njegovu vlast. Sa druge strane kanala moni holandski trgovci su se bogatili i sve vie otiskivali preko Atlantskog okeana u Novi svet. Tamo su gradili svoje kolonije i irili biznis. Tako su 1625. na reci Hadson osnovali i grad nazvan Novi Amsterdam (dananji Njujork). Zato se iz Vatikana krenulo u smiljanje paklenog plana da se Engleska, kao holandski najvei saveznik, pokua razoriti iznutra. Zadatak da detronira arlsa I i Englesku vrati pod patronat Rimokatolike crkve dobio je Oliver Kromvel.

im se doepao vlasti Kromvel je naredio da se arlsu I odrubi glava, to je uinjeno javno 1649. Novi reim u Engleskoj je onda potpuno promenio svoju politiku prema Holandiji, nastojei da od saveznika napravi neprijatelja. Parlament kojim je Kromvel lako manipulisao (jer demokratija zato i slui da bi se obinim ljudima perfidno manipulisalo) doneo je Navigacioni zakon, koji je

nalagao da sav uvoz u Englesku mora ii engleskim brodovima ili brodovima koji su vlasnitvo proizvoaa robe. To je oito bilo usmereno protiv holandskih trgovaca i brodovlasnika. Naravno panija je prva priznala Kromvelov reim. I on je ubrzo objavio i rat Holandiji. Tako je Vatikan konano imao pod svojom kontrolom englesku mornaricu pa je ona vremenom postala nova evropska i svetska imperija. Englezi su poeli da ratuju na zapadu i istoku, kao i u Africi, ne znajui da zapravo vre kolonizaciju za raun Rimokatolike crkve, dok je narod upadao u dugove i plaao ova ratovanja.

Za razliku od engleskog kralja Dejmsa II, koji je imao titulu vojvoda od Jorka i bio spreman da Englesku dri u slubi Katolike crkve, unuk holandskog vladara Vilijama Oranskog nije bio takvog stava. Tako je Vilijam III Oranski 1688. svrgnuo Dejmsa II sa vlasti, pa su Holanani ovim inom Engleze zadrali u protestantskoj veri. Vojvoda od Jorka je inae poznat i po tome to je od Holanana preoteo Novi Amsterdam i preimenovao ga u Nju Jork. To ime najbolje pokazuje ko vlada njime i danas. Ako ovome dodate i rimski stil gradnje kojim obiluje Kapitol Hil u Vaingtonu, jo vam je lake da zakljuite ko vlada itavom federalnom upravom u USA. Zato nije ni udno to je USA zduno radila na stvaranju UE tj. USE. Spajanje USA i USE je moda samo pitanje vremena. OD HOLANDIJE DO BELGIJE Tako su iste mone duhovne snage koje znaju da upravljaju ljudskim uverenjima naterale 1830. Dae (Doje) i Francuze, iz Flandrije i Valone, da postanu Belgijanci. Uinjeno je to orkestriranjem graanske revolucije u Ujedinjenom Kraljevstvu Niih Zemalja. Odvojen je juni deo zemlje (ba kao i nedavno Kosmet od Srbije). Odvajanje je trailo veinsko katoliko stanovnitvo, koje je ivelo u ovom delu Holandskog kraljevstva. Otcepljeni deo nazvan je Belgija po staroj rimskoj provinciji Gallia Belgica. Londonska konferencija na kojoj su uestvovale glavne evropske sile priznala je nezavisnost Belgije i na presto je 1831. doveden Leopold I (od Sakse Koburga), kralj svih Belgijanaca, odan katolianstvu. Da princeza arlota

od Velsa (jedina erka engleskog kralja Dorda IV) nije umrla prilikom poroaja 1817. (poto su joj "doktori" isputali krv i izgladnjivali je pre poroaja i totalno je oslabili), ona i njen mu Leopold od Sakse Koburga nasledi bi britanski tron, gde se danas nalaze potomci princa Alberta iz iste germanske dinastije Sakse Koburg (a koji su promenili prezime u Vindzor). I pokojna princeza Dajana imala je istu titulu princeze od Velsa (i potie iz dinastije Stjuarta koji su bili odani protestantizmu). Nova supruga princa arlsa je Kamila Parker, katolkinja po svom prvom muu.

Belgijski kralj Leopold III je 1940. napravio dogovor sa Hitlerom (takoe katolikom) i ostao je tokom rata u Belgiji, koja je odmah i kapitulirala. Neposredno pre saveznike invazije Himler (katolik) je tajno preveo kralja Leopolda u Nemaku. Nakon rata Leopold je pokuao da se vrati u Belgiju, ali mu je pretilo suenje zbog izdaje i on je otiao u vajcarsku (danas finansijsku centralu EU). Ostao je u izbeglitvu sve do 1951. BEZ PATRIOTIZMA, MORALA I DEMOKRATIJE U svojoj knjizi "U odsustvu veine" (De Afwezige Meerderheid) pokojni flamanski filozof Lode Kles (1913-1997) upravo je napisao da bez identiteta i istinskog oseanja za pripadnost domovini ne moe biti ni demokratije ni morala. Da li je ba ovo razlog to se kao prvi predsednik EU naao neupadljivi Herman van Rompuj? Koliko je on u svojoj politikoj karijeri bio fleksibilan, opisao je u vie navrata belgijski politiki analitiar Pol Belin, koji je i autor zanimljive knjige o EU "Tron u Briselu". Tako Belin otkriva da je upravo Rompuj (koga je lino upoznao) kao mlad bio pod uticajem razmiljanja dr Klesa. Rompuj (1947) je konzervativni katolik i bio je politiki aktivista omladinske sekcije Flamanske partije hrianskih demokrata. Pisao je knjige i lanke o znaaju tradicionalnih vrednosti u drutvu. U odravanju ovih vrednosti on je video najvaniju ulogu religije. Rompuj je posebno bio pristalica ideje da se zabrani abortus, jer predstavlja ubijanje ivog stvorenja. Herman van Rompuj je u jednom trenutku ak nameravao da napusti politiku i ue u urnalistiku. Tada mu je, kao talentovanom piscu i vrsnom intelektualcu, upravo Kles, koji je bio

pred penzijom, ponudio mesto direktora belgijskog uticajnog magazina Trends, koji se bavi finansijama i ekonomskim temama. Ali Rompuj je ipak ostao u politici. ta je razlog da se predomislio nije poznato, pa se pominje da je moda u pitanju svota koja se ne odbija ili neka sluba iz koje se nikada ne izlazi. Tako je 1988. Rompuj postao lider tada vladajue Stranke hrianskih demokrata. Kada je belgijski parlament 1990. izglasao veoma liberalan zakon o abortusu, tadanji belgijski kraj Boduen, koji je umro tri godine kasnije i koji nije mogao da ima dece sa svojom enom, a bio je odani katolik, navodno je izjavio da nikada nee potpisati takav zakon i "da e radije abdicirati". Ali, uticajni belgijski politiari nekako su bili "ubeeni" da kralj samo blefira, pa su primedbe kralja (koji kao da je bio samo figura neke mnogo jae sile) ostale zatakane. Kralj Boduen je tako zaista abdicirao aprila 1990. upravo zbog ovoga. Zakon je onda potpisao kolegijum ministara u skladu sa belgijskim ustavom, koji tako predvia ukoliko nema kralja. Onda su ponovo izglasali da je kralj na tronu. Kao voa tada najjae partije u parlamentu ovaj najliberalniji zakon o abortusu je praktino omoguio Rompuj, uprkos svojim vrstim religijskim ubeenjima. Belin je o ovom skandalu (zapravo sprdnji sa monarhijom i demokratijom) pisao za Wall Street Journal i bio zbog toga otro ukoren i suspendovan. Istina tada NEKOME nije odgovarala. Belin dalje kae da je nakon ovoga Hermanu van Rompuju bilo veoma neprijatno i prilikom jednog susreta sa Belinom ak je izbegao i da ga pogleda u oi. Ali, njegova politika karijera je uspeno nastavljena. Postao je ministar finansija, spiker predstavnikog doma i, konano premijer. Belin kae da je Rompuj i dalje nastavio da objavljuje svoje knjige, koje su odavale intelektualnog i veoma inteligentnog autora, ali vie nije branio koncept dobrog, ve koncept manjeg zla. I poeo je da pie haiku. Ali, politika nedoslednost Hermana van Rompuja je postala njegova glavna politika osobina.

"Demokratija" je u Belgiji veoma komplikovana, pa narodu nita i ne znai. Zato su Belgijanci na "demokratiju" naterani zakonom.

PREDIZBORNO OBEANJE ZA LAKOVERNE

Belgija se tako 2007. suoila s najdubljom politikom krizom kada je Vrhovni sud doneo odluku da je postojanje jednog dvojezinog izbornog distrikta u Briselu (Brisel- Hale-Filvord) neustavno. Molbu da se utvrdi njegova ustavnost podneo je jo 2003. stanovnik flamanskog dela distrikta Herman van Rompuj. Hrianskim demokratama, koji tada nisu bili u vladajuoj partiji, oito je odgovaralo da se ovaj distrikt podeli na dva dela (briselski, gde se govori francuski i gde ive Valonci, i Hale-Filvord, gde se govori holandski i gde ive tzv. Flamanci. Uputivi albu sudu Rompuj je imao nameru da njome izazove politike probleme belgijskoj vladi Liberala, koji su odbijali da se ovaj distrikt podeli . Rompujevi flamanski hrianski demokrati su tako 2007. izali na izbore sa vrstim obeanjem da e kad uu u vladu ovaj briselski distrikt podeliti. itavu predizbornu kampanju Rompuj je vodio sa ovim obeanjem. Kada je Rompujeva stranka dobila veinu na ovim izborima i postala najjaa flamanska stranka, nastao je problem jer nisu mogli da sastave vladu od dovoljnog broja poslanika Flamanaca i Valonaca upravo zbog spora oko podele distrikta. Vrhovni sud je nalagao da se o tome izjasni parlament i da se glasa, a Valonci su to odbijali. Da ne bi izgubio mogunost da kako-tako

formira vladu, Rompuj je kao spiker parlamenta naprasno poeo da odugovlai sa stavljanjem ove take na dnevni red. Birao je razne naine da takvu skuptinu sazove, pa je pribegavao raznim trikovima, od zakljuavanja vrata sale za sednice do nepojavljivanja u kancelariji itave nedelje kako formalno ne bi primio pisani zahtev da sazove takvo glasanje. Kriza oko formiranja vlade je trajala mesecima, da bi onda Rompuj pristao da se formira vlada sa Valoncima i bez podele distrikta. Svoje glavno predizborno obeanje je jednostavno "zaboravio". Jo gore, tako formirana vlada dobila je vei broj valonskih nego flamanskih ministara, iako su Flamanci veinski deo stanovnitva u Belgiji i njih je oko 60 odsto. Da podsetimo - Rompuj je Flamanac. I kada je 2008. godine, nakon jednog finansijskog skandala, premijer Verhoftat, flamanski liberal, morao da podnese ostavku i na njegovo mesto doao Van Rompuj, dobio je kabinet sa veinom ministara Valonaca. Ali njemu to nije smetalo. I dalje je nastojao da odloi glasanje o podeli briselskog distrikta, ne uvaavajui tako presudu Vrhovnog suda koju je ba on i inicirao. Zakoni i demokratija su tako za politiare EU od karijere potrebni samo onda kada se od njih moe napraviti politika dobit. Da li je ovakva politika fleksibilnost ba bila preporuka prilikom izbora prvog predsednika EU, znaju samo oni koji su Rompuja tu postavili. A to nisu graani EU. U svakom sluaju logo EU ima i dalje samo dvanaest zvezdica kao dvanaest andjela koji okruuju logo jezuita. ta e dalje biti u sreditu ovog kruga tek treba da vidimo. Radovi su jo u toku.