O TI I JA

Primena modela Transakcione analize na jednu linu potragu Pie: Jelena

Objavljeno na: http://izagranice.blogspot.com/2009/12/ta-ja-sam-ok-ti-si-ok.html

Transakciona analiza - TA

je teorija strukture i dinamike linosti i

ljudske komunikacije, koju je razvio psiholog Erik Bern. Naziv je dobila po jednom od svojih osnovnih pojmova, pojmu transakcije, pod kojim se podrazumeva osnovni komunikacijski in u kome dve osobe razmenjuju poruke kako na socijalnom, tako i na psiholokom, najee podsvesnom nivou. Verujem da TA prua zaista veliku pomo ne samo psiholozima i terapeutima, ve i nama laicima, u pokuaju da ostvarimo veu autonomiju linosti, svesniju egzistenciju i podjednako vano, nerazdvojivo od bilo kakve potrage svesniju komunikaciju/ transakciju jedni sa drugima. Naredni tekst e se ukratko pozabaviti osnovnim konceptima

transakcione analize uz pokuaj njihove primene na neka pitanja, koja se danas postavljaju pred oveka moderne civilizacije.

Ego stanja
TA polazi od injenice da ovek na svom sadanjem razvojnom stepenu ne poseduje integralni identitet i u njemu razlikuje tri osnovna egostanja, esto veoma razliita jedna od drugih. Prelazak iz jednog u drugo osnovno ego-stanje se ponekad odvija iz trenutka u trenutak i prati ga promena gestikulacije, izraza lica, naina izraavanja, poloaja tela gotovo kao da su u pitanju potpuno odvojena bia. U svakom oveku postoji mali ovek, kakav je bio sa tri-etiri godine, ali i njegovi roditelji. Prema TA, ova dva ego-stanja su zasnovana na modanim snimcima o stvarnim iskustvima unutarnjih i spoljnih dogaaja, od kojih su se najznaajniji odigrali tokom prvih pet godina ivota. Postoji i tree stanje, koje se kvalitativno razlikuje od ova dva

Odrasli.

Jednu od osnova, na kojoj se zasniva strukturalni opis Deteta i Roditelja u vidu mentalnih zapisa, predstavljaju istraivanja Vildera Penfilda o pohranjivanju seanja. Penfild je putem eksperimenata doao do nalaza,

koji ukazuju da sve ono to je pohranjeno u naoj svesti moe biti ponovo odigrano u sadanjosti. Meutim, u svesti se ne registruje samo protekli dogaaj, urezan u detalje, ve i oseanja, koja su ga pratila, nae reakcije na njega. Oni su nerazdvojivo povezani i jedno se ne moe prizvati bez drugoga. Stimulans koji priziva seanje se moe javiti i u vidu mirisa, melodije, pogleda u prolazu, neke situacije, izbora rei sagovornika i izazvati stvaran oseaj. Ako svoje misli ne usmerimo na njega, ne pokuamo da premotamo film, neemo se setiti gde smo osetili taj miris, uli tu melodiju, niti osvestiti to seanje, ali e oseaj biti stvaran.

Profesor Vilder Penfild, uveni kanadski neurofiziolog i neurohirurg, doao je do svojih otkria u vezi sa sposobnostima ljudskog mozga gotovo sasvim sluajno. Tokom obavljanja operacija na otvorenom mozgu, siunim elektrodama je stimulisao pojedine regije mozga s ciljem da pronae modane oblasti koje su odgovorne za izazivanje epileptinih napada kod pacijenata. Na svoje zaprepaenje, pronaao je da, pri stimulisanju pojedinih elija mozga, njegovi pacijenti odjednom postaju sposobni da se savreno tano prisete svojih iskustava iz prolosti. Pacijenti su naroito naglaavali da to nije bilo samo priseanje, ve stvarno ponovno proivljavanje celokupnog iskustva koje ukljuuje sve ulne doivljaje. Iskustva koja su izbila na povrinu seanja, bila su u opsegu od nedavnih, pa sve do onih koja su se dogodila i tri-etiri decenije ranije. Zakljuak dr Penfilda je da ovek poseduje savreno seanje u svakoj modanoj eliji, ili grupi elija, na dogaaje iz prolosti i da e se, ukoliko smo u stanju da pronaemo pravi stimulus, pred nama odigrati ceo film. (http://www.emagazin.co.yu/clanak.asp?id=936)
(Uporedi sa izvetajima posle klinike smrti o premotavanju filma kao i sa praksom rekapitulacije.). Roditelj Pojam Roditelja u smislu TA ne treba izjednaavati sa pravim roditeljima, mada oni u najveoj meri uestvuju u njegovom formiranju. Ego-stanje
3

Roditelja ine mentalne trake, koje su snimljene u periodu do otprilike pet godina i koje su pohranjene bez svesne obrade. U ovom periodu ivota dete nema mo da svesno obradi materijal, zauzme kritiki stav prema njemu, odbaci ga ili se svesno sloi sa njime. Podaci snimljeni u Roditelju imaju vrednost injeninog materijala. Na ovim trakama su snimljeni prekori, osmesi, podrka i bezbrojna ne, obiaji i principi, koje dete prikuplja iz svoje okoline. Takoe i ivotni principi: Pojedi uvek sve iz tanjira, Nikada nemoj lagati, Podeli igrake sa drugarima, Nikada ne veruj enama/ mukarcima/ policajcima... Ako razmislimo o tome da je ovaj prijemnik neprestano ukljuen, to bi nam moglo dati priblinu sliku o obimu materijala koji je pohranjen u Roditelju. Takoe, nezavisno da li su ovi snimci etiki opravdani ili ne, da li su korisni ili tetni za dete, oni imaju vrednost Istine. Za dete, a i Dete, to je injenini materijal. Mada bismo moda bili skloni da Roditelju pripiemo negativno znaenje i da ponemo da razmiljamo kako da kao vaspitai smanjimo obim snimljenog materijala, on je u stvari neophodan za opstanak. Ne diraj ringlu i Ne pretravaj preko ulice su vani za ostanak u inkarniranom stanju. Naravno, bilo bi veoma dobro da razmislimo o izrazima tipa od blata e da me pravi, ne gledaj toliko u TV, oslepee i slino. Podjednako je vana i psiholoka vrstina i zaetak integriteta koju prua Roditeljski snimak. Po mom najdubljem uverenju, priroda ne stvara nekorisne i tetne stvari, pogrena moe biti samo njihova upotreba. Detetu je potreban odgovor na njegove aktivnosti, ono ga i trai, i rekla bih da je od pokuaja da se ukloni ne iz renika neuporedivo vanija svesna/osveena komunikacija, pomo u stvaranju zdravog Odraslog i ohrabrivanje da se kasnije preispitaju snimci ak i ako to dovodi u pitanje na sopstveni, roditeljski, pogled na svet. Naravno, podjednako je vano obezbediti i mnogo srenih i bezbrinih snimaka u Detetu, uivanja u igri i istraivanju nepreglednog sveta oko sebe.

Meutim, i kao roditelji a i kao odrasli sa svojim Roditeljem, moemo razmisliti o tome da mnoga ne izreena i primenljiva u sasvim konkretnoj situaciji esto dobijaju vrednost apsolutne istine koja kasnije moe uguiti spontanost samo-ispoljavanja. Tomas Haris navodi bezazlen ali odlian primer sa nikada ne stavljaj eir na sto i kaput na krevet. Posle decenija ivota sa ovim neispitanim principom, ena je najzad upitala majku Zato? i saznala da su u vreme majinog detinjstva neka deca iz susedstva bila zaraena vakama i da joj je reeno da ne stavlja eire na sto i kapute na krevet. Naravno, razumno, a pretpostavljeni emocionalni naboj, koji je situacija nosila, moe da da odgovor na trajnost i snagu snimka koji je prenet ak na sledeu generaciju u vidu apsolutne istine. Ovo takoe moe pruiti i osnovu za preispitivanje mnogih obiaja, verskih ili kulturolokih dogmi i pravila po kojima ivimo. Moda bi mnogo problematinija od roditeljskog snimka bila navika da se nastavi sa snimanjem istina posle za to predvienog ivotnog perioda, navika, koja se verovatno takoe stie u ovom osetljivom dobu. Ne treba zaboraviti da kao roditelji mi prvo ne pamtimo sami sebe, imamo svoja sopstvena mnogostruka Ja, sopstvena ego-stanja i sopstvenog Roditelja/Dete, jer ovo je snimak za itav ivot, uvek spreman da bude reprodukovan. Dete Spoljni dogaaji se registruju kao injenino stanje u Roditelju, ali se istovremeno registruju i unutranji dogaaji - oseanja koja ih prate u sledeem delu naeg bia: Detetu. Razmislimo o tome da dete ne raspolae nikakvim alatima za svesnu obradu materijala sakupljenog iz okoline. Ono jo uvek ne govori. Njegov gotovo jedini odgovor na podsticaje iz okoline u tim prvim godinama ivota su emocije: radost, ugodnost, strah, reakcija na zlovoljan pogled, glad, oseaj bespomonosti, bezbrinost, ljubav, sigurnost, ponienje. Nae Dete ine pohranjene reakcije, emocije izazvane podsticajima iz
5

okoline.

Doivljaji

iz

detinjstva

su

primljeni

detinjom,

jo

neizdiferenciranom sveu, praeni deijim emocijama, i naa seanja iz tog ranog perioda nisu samo informativna, ve u sebi nose atmosferu, emotivne naboje, nose itavu sliku o svetu, doivljaj sveta, jednu drugaiju percepciju stvarnosti, koja u nama egzistira nenaruena paralelno sa naom odraslom sveu. Kako se formira Dete? To je situacija malog bia, u fizikom i emocionalnom smislu potpuno zavisnog od okoline, koje se suoava sa genetskim snimcima sa jedne strane i stalnim zahtevima okoline sa druge, da te genetike zapise obuzda, to je praenim nagradom u vidu priznanja i kaznom neodobravanja. Prema Harisu, preovlaujui nusproizvod ovog obuzdavajueg vaspitnog procesa su negativna oseanja. Na bazi ovih oseanja mali ovek rano donosi zakljuak: JA nisam OK. Ovaj zakljuak i uestalo doivljavanje jadnih oseanja koja su dovela do njega potvruju ga i zauvek se registruju u mozgu i ne mogu se izbrisati. Prema Harisu, ovaj veiti snimak predstavlja zaostavtinu svakog deteta, ak i deteta dobronamernih i ljubaznih roditelja, punih ljubavi. Jer problem stvara situacija iz detinjstva a ne volja roditelja. U transakcijama (komunikaciji) se Dete moe javiti u svakom trenutku, kada situacija, gest, bilo kakvi spoljni podsticaji izazovu reprodukciju snimka. Najee tada poseemo za omiljenom igrom, oseanja nas nadvladavaju, a bes/oseaj ponienja/strah/povlaenje prevladava nad racionalnom procenom situacije. Ego-stanje Deteta treba odvojiti od naeg seanja na sopstveno detinjstvo i sebe kao dete. Iako su u Detetu pohranjeni i svi oni sreni trenuci bezbrinosti i lakoe, nesputanog ispitivanja i stvorenim konceptima neometenog doivljavanja sveta, reakcije naeg Deteta po pravilu nisu autonomne. U transakciji Gde je otvara za konzerve? odgovori: Tamo gde uvek stoji./Jesi li ti slep, pred nosom ti je. su reakcije Deteta, koje u situaciju gde se trai informacija (Odrasli) uitava
6

prekor (pospremi za sobom, nikada ne zna gde su ti stvari, da nema mene, glavu bi jednom izgubio) i reaguje emocionalno obojenom reakcijom ne na aktuelnu situaciju (traenje informacije) ve na reprodukciju svog starog snimka. Kada prestaje stvaranje ovih zapisa? Stavovi o tome se razlikuju, no, nezavisno od toga da li da se stvorena struktura stalno osnauje novim podsticajima ukoliko je ne osvestimo i ne uspemo da izgradimo zrelog Odraslog Nae predstave o pojmu odraslosti moda mogu da zamagle poimanje ovog ego-stanja. Njega ne karakteriu same aktivnosti, ve nain pristupa tim aktivnostima. Igre i ivotni skript snimljen u detinjstvu mi nastavljamo da ponavljamo u izmenjenim okolnostima ivota odraslih u vezi sa poslom, emocionalnim vezama, pogledom na politiku, svakodnevnim transakcijama ak i o veoma ozbiljnim temama, naravno i u radu na sebi. Za transakciju koja je bazirana iskljuivo na jednom od ova dva stanja (upecano Dete/Roditelj) je zajednika mehaninost i nedostatak svesti o istinskoj koristi koju transakcija treba da ispuni: najee emocionalni kuponi (itaj: panja, odn. energija) za Dete i/ili umirivanje Roditelja. injenicu da reakcije iz ova dva ego-stanja nisu slobodne, da nisu bazirane na opaanju stvarnosti, ve na daunlodovanim programima, ne poznaju i ne koriste samo psiho-terapeuti sa ciljem da pomognu ljudima. U nastavku sledi kratak tekst o uticaju propagandnih poruka i korienju psihologije u kreiranju marketinkih kampanja:

Informacija kao senzacija Dr Slavko Kovaevi http://www.dsleader.com/informacijakaosenzacija.html "Informacija je mo samo ako je "u oblandi mudrosti". Jo je Konfuije rekao da je ovek izgubljen ako samo prima informacije, a ne razmilja. Za one koji se bave trinim komunikacijama, ovo je viestruko koristan
7

savet. Novo vreme donosi i nove potrebe. inilo se da je glavni zadatak promotivne poruke - preneti informaciju i uticati na stavove primaoca. (Kao to emo videti, izgleda da je cilj ovih kampanja smanjiti to visoko vrednovano razmiljanje na najmanju moguu meru. Prim .autor). Prouavanjem psiholokog statusa primaoca poruke i detaljnijim sagledavanjem seta njegovih potreba u vezi sa promotivnim informisanjem, pokazalo se da postoji vrlo izraena "nova" potreba! Potreba za zabavom i doivljajem! Mada se na neki nain podrazumevalo da je propagandna poruka uvek morala imati visok stepen atraktivnosti, tek dodatno istraivanje je otkrilo da se u ovoj potrebi krije sutina efikasne propagande. Razlog je za psihologe oigledan. Prema transakcionoj analizi, u svakom od nas stalno su prisutna tri ego stanja: roditelj, odrasli i dete. Ako pojednostavimo: roditelj je zaduen za moral (vrednosni stavovi), odrasli za racionalne, pragmatine odluke, a dete za emotivni doivljaj stvarnosti. Ovome svakako treba dodati konstataciju da je emotivni kompleks (dete) ubedljivo najjai i da (iako je pod kontrolom) dominantno utie na nae stavove, procene kvaliteta ljudi i proizvoda. Za nas iz marketinga najvanije je da shvatimo da je dete odgovorno za vie od 2/3 kupovnog ponaanje i navika. Osnovni oblici promotivnog komuniciranja Propaganda je oduvek bila pozornica trine privrede. Izbor kreativnog izraza zavisio je od razumevanja dubine i naina dejstva promotivne poruke. Do sada su se iskristalisala etiri osnovna oblika promotivnog komuniciranja. Propagiranje prvog oblika zasniva se na informacijama. Govori se samo pozitivno i prezentuju se funkcionalne koristi proizvoda (usluge). Drugi oblik ukljuuje obeanje. Obeanje je formulisano kao tvrdnja koja nagovetava neku posrednu (ali najvaniju!) korist za kupca: poruke o sapunu (ili kremi za lice) nisu samo poruke o istoi, ve pre svega o lepoti i mladalakom izgledu. Ko jede nau okoladu nije samo sit, ve je zadovoljan, dobro rapoloen i poslovno uspean! Maocigareta obeava uspeh kod ena, a parfem osvajanje poeljnog mukarca. Trei oblik propagandne komunikacije upuuje na sugestiju ili posredno zakljuivanje primaoca poruke. Pokazalo se da u ovom obliku
8

propaganda mora da ima izuzetno kvalitetnu dosetku, jer tek kreativni, dobro smiljeni podsticaj dovodi posmatraa do eljenog zakljuka. Visa nas u svojim oglasima za kreditne kartice velikim naslovom navodi da razmislimo zato je Ameriken Ekspres kreditna kartica zelene boje (zavist) (Koju ete izazvati ako koristite datu platnu karticu ja imam vie igraaka od tebe Prim. autor).
Moemo eventualno razmisliti o tome na koji nain naa daunlodovana ego-stanja koriste oni koji se bave manje bezopasnim aktivnostima od proizvodnje i prodaje sapuna. Moramo zatititi svoju otadbinu od ... (dodati po nahoenju) je snaan poziv za Roditelja i mada svoje ishodite ima u benignoj igrici zar nije strano, posledice na kolektivnom nivou su daleko od benignih. ta je onda Odrasli? TA definie ego-stanje Odraslog kao autonomno i usmereno na objektivnu procenu realnosti. Ponaanje Odraslog je zasnovano na prikupljanju injenica i obradi informacija. Taj koncept karakterie nepristrasnost. Bio bi pogrean zakljuak da je cilj harmoninog razvoja linosti gaenje naa preostala dva ego-stanja. Blokirano Kako Dete kae vodi Haris do guenja kreativnosti, nemogunosti da se izrazi spontanost i bliskost i uiva u jednostavnim ivotnim radostima. Kreativnost (stvaralatvo) nastaje kao Odrasli iz radoznalosti Deteta. Dete stavlja na raspolaganje svoje hou da (podsticaj) Odrasli odreuje kako se (nain). Na slian nain, injenini materijal pohranjen u Roditelju oslobaa na operativni sistem - neemo imati potrebe da analiziramo termike procese da bismo znali da ne treba da stavimo ruku na vrelu ringlu. Takoe, prema TA-analitiarima blokirani Roditelj je stanje

karakteristino za oveka bez savesti. Prema Harisu ovo je tipino za psihopatu, osobu koja u nekom periodu rano u ivotu napusti prvi
9

osnovni stav Ja nisam OK ti si OK i zauzme nov, Ja sam OK ti nisi OK. (...) Takva osoba za svoje sadanje transakcije nema na raspolaganju nikakve trake sa podacima u vezi sa drutvenom kontrolom, odgovarajuih treba i ne treba, kulturnih normi ili onoga to se u izvesnom smislu moe odnositi na savest. Njegovim ponaanjem upravlja njegovo Dete, koje zbog zamuenog Odraslog manipulie drugim ljudima u svoje sopstvene svrhe. Hodanje bosonog po toplom pesku preduzima nae Dete, oseajui pri tome istu radost u kretanju i dodiru. Na alost, kao to smo videli, marketinki strunjaci su preuzeli vaspitavanje nae (odrasle) Dece nudei im surogate za ovu bezbrinost i spontanost. Mora da je sa onim trakama, koje se odnose na savest, neto krenulo naopako. Ukratko reeno, funkcionisanje iz stanja Odraslog je karakteristino za osobu koja je potpuno svesna svojih resursa - kao i tereta koji vue za sobom - i koja je u stanju da njima autonomno upravlja, da slobodno odluuje iz kog ego-stanja e reagovati, da misli, ponaa se i osea u odnosu na ovde i sada. ista utopija. Ili nije?

Struktura ego-stanja
Vratimo se jo jedanput na situaciju iz naeg detinjstva, iz koga smo bez mnogo svesne obrade poneli svoje injenine, vrednosne i emocionalne pakete, koji su i danas spremni za reprodukciju. Nai roditelji nisu uvek bili isti. Dobijali smo ljubav i brigu, utehu i lepe prie pred spavanje, ali i neodobravanje, prekore, naredbe. Nismo uvek na isti nain reagovali. Nekada bismo se prilagoavali i sluali, verujui tim biima od kojih je dolazila ne samo briga za na telesni opstanak, ve i podjednako vana emocionalna toplina.

10

Telesni dodir, milovanje i toplina za dete ne igraju samo sporednu ulogu koja e mu kasnije u ivotu pruiti neto veu emocionalnu stabilnost. Relativno este pojave marazma (gr. iljenje, gaenje; potpuna fizika i umna iznemoglost) u sirotitima, koji kod ove dece vodi do fizikog kopnjenja, pa i fizike smrti, mada su sve fizike potrebe zadovoljene, ukazuju da emocionalne potrebe dece i potrebe za dodirom gotovo imaju veze sa opstankom. Naa poslunost je obezbeivala nagradu u vidu odobravanja,

emocionalne energije, isto toliko potrebne kao i hrana. Meutim, neto kasnije smo ustanovili da i neposlunost daje zanimljive efekte. U najmanju ruku ona je obezbeivala da se nai prezaposleni roditelji zainteresuju za nas, makar i u neodobravajuem maniru. Na ovim relacijama se veoma esto razvijaju sloene psiholoke igre, koje ponekad odreuju naine interakcije za itav ivot. Suprotnosti ljubavi i strogosti, podrke i kazne, pohvale i neodobravanja, koje se javljaju u svakom procesu vaspitanja, se grupiu u relativno kompaktne celine negujueg i kritinog Roditelja, sa svim moguim raznolikim nijansama. Sliku kritinog Roditelja e upotpuniti sve osobe od autoriteta koje smo kasnije sretali: vaspitai i nastavnici, starija braa i sestre, drugovi do ijeg smo miljenja drali i iju smo panju traili. Ti obrasci se kasnije prenose na primer na pretpostavljenog ije priznanje prieljkujemo i ijeg se prekora/kazne/gubitka ljubavi plaimo. Mada svet rada i uenja pripada svetu odraslih, ove reakcije su karakteristine za Dete, jer bi na Odrasli da nije zamuen znao da neemo postati ni bolji ni gori ljudi zbog onoga to neko drugi misli o nama. Transakcija: A: Sigurno neu uspeti. B: Ma, ne budi lud, bie sve u redu. mada ostavlja utisak svesno date podrke, u stvari potie iz negujueg Roditelja. Ona nije bazirana na objektivnoj proceni podataka i situacije.

11

U transakcijama je kod reagovanja iz ego-stanja kritinog Roditelja pokuaj uspostavljanja kontrole obino prilino vidljiv, ali mnogo manje uoljiv kod negujueg Roditelja. To je situacija davanja panje (itaj energije), pohvale, podrke, utehe za nisam-ok Dete i vezivanja time tog Deteta za sebe, inei ga bilo zavisnim ili nedelotvornim. Ponekad je ovakva vrste podrka neophodna ljudima koje volimo, ali tu odluku moe da donese samo Odrasli. Kao i kritini, i negujui Roditelj reaguje automatski i neautonomno. Da li je negujui Roditelj samo jednostavna reprodukcija starog snimka, da li je to jedini nain koji znamo da pomognemo ljudima koji su nam dragi ili ga podsvesno koristimo, da bismo manipulisali drugima, uspostavili kontrolu i okrenuli situaciju u svoju korist, na to moemo dati odgovor samo svako za sebe, u pokuaju da korak po korak preemo sa neosveenih transakcija na mnogo svesniju komunikaciju/interakciju sa drugima. Ego stanje Deteta takoe nije jedinstveno. TA razlikuje

posluno/adaptirano i neposluno/buntovno dete, oba kao stanja zavisna od Roditelja. Oba nastaju kao posledica podsticaja iz okoline u detinjstvu i u veini ljudi su oba i pohranjena. Meutim, pored ovih komponenti, postoji i deo nae linosti u kome su sauvani - ako su sauvani, naravno, i ako nisu zatrpani prirodni, nesputani oseaji, spontanost i istinski autentian doivljaj sveta. Za razliku od preostale dve strukture takozvano slobodno Dete je stanje autonomno od Roditelja. (da li bi ovo moglo da ima veze sa Gurdjijevljevom sutinom?). Pored mnogih seanja na vaspitni proces veina nas verovatno ima i seanja na trenutke potpune bezbrinosti, kada smo bili sami, sebi dovoljni i potpuno u skladu sa svetom oko sebe, oseaj koji smo kasnije retko uspeli da ponovimo. Sanjamo o tom naem slobodnom, autonomnom detetu kao o izgubljenom raju. Ipak, pre nego to povratak u ovo stanje postavimo kao cilj, moda bi bilo dobro da proitamo jo jedanput tekst o propagandnim porukama i prisetimo se koliko nagovetaja ovih slobodnih, nesputanih pokreta i oseanja gledamo u
12

reklamama. One su jasno usmerene upravo ka naem autonomnom Detetu, obeavajui mu da e ponovo biti slobodno ... ako pije dovoljne koliine Coca-Cole. Nae Dete je i pije. Dete u nama trai sigurnost. Dete hoe da zna da e svakog jutra izai

sunce, da e Majka uvek biti tamo, da e lo ovek na kraju dobiti svoje. Samo (zreo) Odrasli moe da prihvati injenicu da nema uvek sigurnosti.
(Tomas Haris). Izgleda da slobodu naem slobodnom Detetu moe da vrati samo Odrasli. Ova osnovna ego-stanja se nalaze u gotovo svakom (normalnom) oveku, obojena bezbrojnim nijansama i stoje u razliitim odnosima. Prema TA, sva su i potrebna. Koliko god da je Odrasli poeljno stanje, jer e nam omoguiti donoenje pragmatinih odluka, ukoliko je prejako naglaen, to esto prua profil oveka perfekcioniste, bez mnogo spontanosti, koji ivi po ustaljenom dnevnom rasporedu, bez mogunosti da ostvari bliskost sa drugima i istinsku kreativnost. Na slian nain, pojava buntovnog Deteta ne spada u najsimpatinije trenutke provedene sa naim poznanicima. Meutim, moda samo buntovno Dete moe da pozajmi emocionalnu energiju Odraslom da bi ovaj uspeo da umakne kontroli i ostvari istinsku autonomiju. Sa druge strane, ako je prenaglaeno i ako su njegove aktivnosti automatizovane i neosveene, pogotovo ako je u centru reakcija neka od psiholokih igara, dobiemo borca protiv celog sveta, koji e isterivati pravdu u svakoj situaciji, sam protiv svih, vrtei se najee u krug. Ova ego-stanja su nai resursi ili tereti u zavisnosti od toga kako baratamo sa njima. Da li smo u njihovoj vlasti putem neosveenih mentalno-emocionalnih procesa i skripta ili smo u stanju da njihov potencijal stavimo na raspolaganje zreloj svesti. ***
13

TA-analitiari tvrde da Odrasli poinje u naznakama da se formira ve sa deset meseci, kada dete po prvi put poinje da otkriva da je u stanju da neto uini iz sopstvene svesti i sopstvene, jedinstvene sposobnosti razmiljanja. Ovo stanje je jo uvek veoma krhko i jo dugo e ga biti lako nokautirati naredbama iz Roditelja ili strahom Deteta. Ova stanja se praktino razvijaju paralelno. Jedna od najvanijih funkcija mladog Odraslog je preispitivanje podataka u Roditelju. Ako ova uputstva odgovaraju realnosti i rezultatima njegovih sopstvenih istraivanja, mladi Odrasli postepeno stie samopouzdanje za dalja istraivanja i ispitivanja. To je, pored emocionalne topline, verovatno i najvanija konstanta vaspitnog procesa. Na alost, veoma malobrojni su bili izloeni ovakvom vaspitanju. Dobijali smo, a i svojoj deci aljemo protivurene poruke, kao posledica svoje sopstvene neintegrisane linosti. Dete je moglo da vidi da mu se zabranjuje ono to roditelji sami ine, da prisustvuje situacijama sa ljubaznim razgovorima svojih roditelja sa prijateljima na veeri, posle ijeg odlaska poinje njihovo ogovaranje (aktiviranje kritikujueg Roditelja) i slino. Spisak je veoma dug i sve ove aktivnosti veoma oslabljuju mogunosti za stvaranje stabilnog Odraslog. Na sreu, veina je imala i dovoljno situacija kada je mogla da se uveri da je zaista prijatnije biti u suvim pantalonama. U transkaciji: Devojica: Hej, Deku (maak) je ispao zub. Mlaa sestra: Da li dobra vila i macama donosi poklone kada im ispadne zub? je reakcija mladog Odraslog, koji preduzima proveru realnosti na osnovu dostupnih podataka. Pogreni podaci, ispravan postupak. I za naeg kasnijeg Odraslog e biti vano da raspolae tanim podacima. No, pre nego to odluimo da detetu vano saoptimo da dobre vile ne donose poklone, treba da razmislimo da deci jeste potreban njihov svet mate. Zreli Odrasli e ove podatke lako evaluirati. U skladu sa realnou se mnogo vie odnosi na naa uputstva i doslednost u naem ponaanju, nego na preranu zamenu sveta mate stvarnou odraslih. Meutim, odrasli Odrasli preesto ne poseduje dovoljnu autonomiju za objektivnu procenu podataka i reakcija i preesto je pod kontrolom dva
14

druga stanja ili otuen/odseen od njih. Suvie esto vlast preuzima Roditelj sa injeninim materijalom i vrednosnim sudovima koji ne odgovaraju aktuelnoj realnosti, ili Dete sa zastarelim emocionalnim reakcijama na stare snimke. Prema TA ova situacija se moe promeniti i njen cilj je da oveku omogui slobodu izbora, slobodu da se promeni sopstvenom voljom i da promeni reakcije na povratne i nove podsticaje. Cilj je obnavljanje slobode za promenu. Ova sloboda zahteva istinu i jasne dokaze o svetu u kojem ivimo. Ona zahteva stalno ispitivanje ne samo poznatih, ve i nepoznatih oblasti. (...) Ova sloboda izrasta iz spoznavanja istine o tome ta se nalazi u Roditelju i ta u Detetu i kako se ovi podaci uvode u dananje transakcije. (Tomas Haris)

Budui da smo socijalna bia, takva sloboda zahteva i saznanje da svaki ovek sa kojim dolazimo u dodir ima Roditelja, Odraslog i Dete, koji postaju vidljivi tokom svake

Transakcije
Da bismo istraili ta je to pohranjeno u naem Detetu i Roditelju, drugim reima, ispitali one reakcije koje su mehanike, nije potrebno da besciljno kopamo po dalekoj prolosti, dovoljno je da panju usmerimo na sadanje transakcije. Reakcijama iz ova dva stanja je zajedniko da NE proizilaze iz (nepristrasnog) opaanja aktuelne stvarnosti, ve poivaju na reprodukciji starih snimaka ili reakciji na njih (vidi jo jednom Penfildove nalaze). Drugim reima re se o automatskim/ mehanikim odgovorima. injenica da u vreme detinjstva nismo imali posla sa ljubavnicima/ efovima/marketinkim strunjacima i da smo se bavili detinjim stvarima ne menja nita na stvari. Pohranjene su reakcije na specifine podsticaje, koji se mogu aktivirati u svakom trenutku kada neki deo nae

15

podsvesti neto percipira kao dra. Tokom transakcije JA se TEBI mogu obratiti iz bilo kog ego-stanja, TI ga moe primiti i reagovati na njega iz bilo koga od njih. Kao reakcija na podsticaj sledi odgovor, koji ini podsticaj za sledeu transakciju. Sigurno neu uspeti je Dete koje trai utehu od Roditelja. Ne budi lud, bie sve ok. je Roditelj koji reaguje na taj podsticaj. Ovo je primer komplementarne transakcije: odgovor daje onaj kome je poruka i namenjena i budui da izmeu ova dva stanja postoji komplementaran odnos, transakcija/igra zavrava bez konfliktna. Iz komplementarne transakcije oba partnera izlaze zadovoljni i igra se moe nastaviti. Zar nije strano je jedna od omiljenih drutvenih igara baziranih na komplementarnim transakcijama i potie iz ego-stanja kritikujueg Roditelja. Od ovih stranaca uskoro neemo moi da ivimo. Da, vlada bi morala neto da preduzme. Ne moe im se verovati. Tano! Svi su oni isti! Vanbrano dete, zna. Moglo se i oekivati. Ona oigledno nema nikakav oseaj za moral. Danas se vie ne moe pouzdati ni u ta. Da, tako je to danas. Zar nije strano je veoma zarazna igra i cilj joj je da verifikuje oseaj ispravnosti. Kada ga reprodukujemo i sami postajemo ispravni. Setimo se da Roditelj prenosi vrednosne sudove. U njemu je pohranjen i veliki broj kako se uputstava: kako se kiti jelka, kako se iri ve, kako se
16

zarauje za ivot, kako se vaspitavaju deca, kako se ponaaju dobri deaci/devojice. Ovo je jedan od razloga za etno- ili tanije reeno kulturoloki centrizam, razlog zato smo skloni da civilizacijskim normama sopstvene kulture pripiemo apsolutnu vrednost. Ono to Osvald pengler u Propasti Zapada naziva neophodnou naputanja ptolomejskog pogleda na svet u oblasti kulture i civilizacije. (oko ega se u stvari okree?). Za Dete je esto sigurnije da prihvati poruke Roditelja nego da samo donese sud. Naa Vlada ne ubija ljude. est oblik ukrtenih transakcija predstavljaju situacije, u kojima Dete

uitava svoj snimak u sadanju interakciju. Gde si kupila jabuke ta nije u redu sa njima? Transakcija sa uitavanjem prikrivenih misli i zauzimanjem odbrambenog stava je veoma esta (mnogo ea nego to smo mi odrasli ljudi spremni da priznamo). ta misli da ovog leta otputujemo za paniju? Uvek ti odluuje gde emo putovati. Osoba moe nai sijaset veoma racionalnih objanjenja da potkrepi svoju percepciju situacije, meutim emocionalno obojena reakcija na pretpostavljeni sadraj ili prethodne svae nesumnjivo ukazuju na Dete. Odrasli reaguje na aktuelnu situaciju i daje sopstveni predlog. A ta misli o Grkoj? Odrasli takoe pravi pretpostavke (procena verovatnoe je jedna od najvanijih funkcija Odraslog), ali ne reaguje emocionalno na njih. Uitavanje ne mora uvek da bude pogreno. Ono esto predstavlja pokuaj da se dinamika jednog odnosa, koji prestaje da bude funkcionalan, promeni. Gde si ostavila moju kravatu (na spoljnom nivou O-O transakcija, u oblasti odnosa Roditelj inspirisan Detetom: Tvoja je obaveza da brine o mojim stvarima. Moja mama je uvek znala gde su mi stvari.). Tamo gde si ih i ostavio. No, buntovno Dete moda moe da pozajmi emocionalnu energiju, ali
17

nije u stanju da efikasno promeni dinamiku odnosa. Ako Odrasli ne uspe da preuzme situaciju u svoje ruke, mogue je pretpostaviti sled transakcija koji zavravaju igrom Isti si ko i tvoj otac., Da nije tebe, ja bih.... (Roditelj inspirisan Detetom: Ja se rtvujem za sve vas, a to niko ne vidi.). Samo Odrasli moe da primeti igru I odlui da ne bude uvuen u nju. Poruke koje razmenjujemo gotovo nikada nisu samo informativne, ve gotovo uvek sadre i podjednako vane elemente samoispoljavanja (voljno i nevoljno date informacije o sebi), odnosa prema sagovorniku i apela.

Drutveni aspekt transakcije je vidljivi deo, ono o emu se govori,

informacije koje se prenose.

Psiholoki aspekt transakcije je nevidljiv. U prikrivenim transakcijama

govornici deluju iz drugaijih ego-stanja nego to je to vidljivo na drutvenom nivou. Gde ste sakrili planove. Moda da pogledate u svom ormanu. Navodna razmena informacija, karakteristina za ego-stanje Odraslog u stvari prikriva kritinog Roditelja i pogoeno Dete, koje pozajmljuje emocionalnu energiju sopstvenom kritinom Roditelju (od Vaeg haosa se ovde ne moe iveti). Verujem da e svako nai itave serije sopstvenih primera na osnovu svakodnevnih interakcija. *** Otkuda ova potrebe za emocionalnim kuponima? Od ega se to brani nae Dete? Zbog ega toliko esto traimo utoite u tom ego-stanju? Da li stanje Deteta za nas i dalje ima neodoljivu privlanost? Ne bih rekla. Naprotiv, funkcionisanje iz stanja Odraslog je izuzetno prijatno, dodue, na alost, uglavnom svedeno na najprostiju razmenu informacija, gde se
18

zbog urbe zatvaraju vrata za psiholoke igre. Zato ga teko i prepoznajemo. No, zamislite jedan razgovor o nekim metafizikim temama, gde misli slobodno teku, nadovezuju se na misli sagovornika, gde nijedna strana nema potrebe da pobedi u diskusiji, ili ubedi drugu u neto, ve tei ukupnom poveavanju znanja, gde postoji interesovanje za ono to onaj drugi ima da nam kae, to mu opet prua mogunost da svoje misli oblikuje na najbolji mogui nain. To je Odrasli. To je interakcija u kojoj obe strane mogu bez objektivno potrebe da (nepristrasno) jedna drugoj bez da preispitaju sud, svoje bez udica, pretpostavke emocionalne nametnu

zakaenosti,

interakcija

zabacivanja

manipulisanja da bi se ostvarila emocionalna korist, bez oseanja uvreenosti ako se sud pokae pogrean, bez potrebe da se to nadoknadi, bez oseaja vanosti ako se pokae taan. Koliko to dugo moe da traje, dok ne bude zamenjeno nekom od igara za sticanje emocionalnih kupona? Takoe, formiranje Odraslog se poklapa sa prvim koracima i moda nije nimalo sluajno to je etnja da bi se razbistrile misli toliko iroko rasprostranjena. To je nae najbolje stanje. Zato onda toliko esto pribegavamo transakcijama koje poivaju na neautentinom doivljaju stvarnosti? Zato je toliko vano uteiti Dete i umiriti Roditelja? Moda bi nekoliko narednih citata mogla da bace dodatno svetlo na to:

Vrlo je vano da imamo na umu ta ja nisam ok ti si ok osnovni stav znai za trogodinjaka: Ja sam visok 60cm, ja sam bespomoan, ja sam nezatien, ja sam prljav, sve to uradim ne valja, ja sam nespretan i nemam rei kojima bih ti opisao kako se oseam. Ti zna uvek sve odgovore, ti si spretan, ti si gospodar mog ivota i smrti i ti me moe

19

udariti i naneti mi bol i jo uvek je to OK. (Tomas Haris).

Imajmo na umu da se snimci reprodukuju upravo *** onako kako su primljeni.

Kod kue sluam roditelje kako kau: Miguele, treba da se ponaa tako i tako da bi bio dobar deko., to znai da ako se ne ponaam tako, ja nisam dobar deko. Oni to ne kau, ali ja to shvatam. Ja sam mali; oni su veliki. Oni pobeuju. (...) Ne primeujem da iza svih tih poruka ujem i one preutne, koje nikada nisu izreene, ali ja ih shvatam: ja nisam onakav kakav treba da budem. Nije u redu biti ja. Ako poruka glasi: Miguele, mora da radi vredno da bi postao neko, to onda znai da sam sada niko. Preutna poruka koju shvatam svojim detinjim umom je da nisam dovoljno dobar. I ne samo to, nikada neu biti dovoljno dobar. Slaem se sa time. (...) Kako izgledam? ta misli o meni? Jesam li dobro obavio posao? Traim podrku, traim nekoga da mi kae: Miguele, stvarno si dobar. Ako sam sa nekim ko mi govori da sam dobar, taj neko veoma lako moe da manipulie mojim ivotom, jer mi je potrebno njegovo priznanje. (...) Poinjem da se poredim sa drugima. Oni su bolji od mene. Ali ovi su gori. Tada se oseam malo bolje. (Don Miguel Ruis, Glas znanja).
*** ovjeanstvo uopte je programirano da samo sebe ne voli, niti da sebe

potuje, a jo manje da sebi oprosti. (...) Takoer smo programirani da se odreknemo svoje pameti i traimo od drugih da nam kau ta nam je initi. Ovi su misaoni obrasci proizveli globalnu stvarnost u kojoj neznatna manjina kontrolira smjer kojim se svijet kree. (Dejvid Ajk)
***

20

Ja igram igru Unutranja sudnica u kojoj moj Roditelj nastupa kao

sudija, porota i izvrilac presude. To je nameten proces, poto moj Roditelj unapred odluuje ko je kriv. Nikada mi nije bilo potpuno jasno da okrivljeni ima pravo na advokata. Nikada nisam pokuao da branim svoje Dete. Moj Roditelj mi nikada nije dozvolio da osporim njegovu presudu. Ali moj kompjuter je konano proradio i shvatio sam da imam jo jednu mogunost izbora moj Odrasli moe proceniti situaciju i zaloiti se za moje Dete. Odrasli je advokat. (Tomas Haris)
Jedna od najrasprostranjenijih igara koje igra Dete je moje je bolje nego tvoje. Ovo je pokuaj da se nae makar trenutna uteha za nepodnoljiv oseaj da NISAM DOBAR i da se na trenutak umiri porota. Na primer korienjem Americen Express platne kartice.

JA nisam OK - TI si OK
Mnogi moji pacijenti imali su prilike da vide pacijenta u grupi kako ulazi

i izlazi iz akutnog psihotinog stanja (nefunkcionalan Odrasli) i slobodno ispoljavanje mnogobrojnih halucinacija (dominacija zastarelog Deteta). U grupi oni su posmatrali i sluali pacijente koji su ivo halucinirajui opisivali Roditelj-Dete dijalog koji je pacijent doiveo kao autentinu pojavu. Ljude sa osloboenim Odraslim ne uznemiravaju ovakva ispoljavanja prolaznog mentalnog poremeaja. Oni su spremni da prue pomo, utehu i milovanje. Osloboeni Odrasli zna da je bezbedno prestati sa igrama.
========================================= Prema mojim kriterijumima, TA je inspirisana OPD, kreativnim silama Univerzuma. Ona bira put koji svesno izbegava obe lane krajnosti: elitizam i populizam. Nju karakterie ono to Tom Crux naziva pozitivnom svesnou. Suoavanje sa (bolnom) istinom i prevazilaenje negativnog oseaja zauzimanjem generalno pozitivnog stava, odnosno stava pozitivne svesnosti.

21

Implikacije TA su u stvari prilino neprijatne: u naem prirodnom (uobiajenom) nainu funkcionisanja mi ne posedujemo integrisanu svest, naa linost je sastavljena od brojnih delia, nastalih mehanikim podsticajima spolja i (emocionalnim) reakcijama na njih, sakupljenim u nekoliko funkcionalnih celina (ija je celovitost veoma upitna). Veina naih reakcija je neautentina i mehanika, otuena od percepcije aktuelne stvarnosti i vezana za neke stare snimke napravljene pre mnogo vremena. Na racionalni um se preesto pokazuje nedelotvoran naspram injeninog materijala, a makar i najjednostavnija analiza e pokazati da ono to nazivamo racionalnim i loginim u stvari nema nikakve veze sa obradom dostupnih podataka i logikom, ve predstavlja usklaivanje stvarnosti sa snimljenim Istinama, nasleenim od naih brojnih autoriteta, i selekciju svih informacija (diskaunt) koji te Istine dovode u pitanje. Naa moralna naela ne poivaju na svesnom/osveenom sopstvenom pogledu na svet, ve na meusobno protivurenim vrednosnim sudovima koje smo pokupili kao apsolutne moralne istine od svojih mnogobrojnih Roditelja. Igramo sloene psiholoke igre i svesno ili manje svesno povreujemo ljude oko sebe u pokuaju da zatomimo oseaj izolovanosti i nedostatnosti. Po mom miljenju posebna vrednost transakcione analize lei u injenici da se ona ne bavi samo ovekovim unutranjim svetom, ve sagledava oveka u njegovom dinamikom odnosu prema sebi i svetu oko sebe uoljivom tokom transakcija/interakcije sa drugima. Tomas Haris definie igru kao primordijalni greh, trenutak kada se uini prvi prikriveni potez protiv drugog oveka da bi se smanjio teret nisam OK. TA pojam koristi dodue odreuje malo drugaije od naeg uobiajenog poimanja korisnosti. Psiholoka korist znai pobediti u igri. Igra moe biti na ovaj ili onaj nain i autodestruktivna ili usmerena ka tome da se potvrdi negativan ivotni scenario.

22

Naravno, nisu svi grenici podjednako beskrupulozni igrai. Kakav je na odnos prema sebi i drugima? TA-analitiari navode opsean dokazni materijal koji ukazuje na

preovlaujue nagomilavanje nisam OK oseaja u detetu. Vrlo rano

svako dete dolazi do zakljuka: JA nisam OK. Ono takoe donosi i zakljuak o roditeljima: Vi ste OK. Ovo je prvi rezultat njegovih veitih nastojanja da da smisao sopstvenom postojanju i postojanju sveta u kome ivi. On se zauvek registruje u svesti oveka i uticae na sve to on radi. Poto je to odluka, ona se moe promeniti drugom odlukom, ali ne pre nego to se shvati. (Tomas Haris).
JA nisam OK, nije u redu biti JA, odluka rano doneta u detinjstvu, oseaj nedostatnosti, obeleava celokupno postojanje veine ljudi. JA nisam OK, TI si OK ne treba shvatiti u smislu vrednosnog suda, bilo kakve svesne racionalne procene sebe i drugih ili miljenja. Ovo je odluka koju donosi Dete i ona je doneta na osnovu nagomilanih oseaja. Verovatno je teko prihvatiti da je u Detetu ak i nenih roditelja punih ljubavi nagomilano toliko negativnih oseaja. Moda bi na ovom mestu bilo korisno razmotriti neka paralelna istraivanja: Prema definiciji traumatian dogaaj, bilo da je objektivno tragian ili ne,

otvara u umu prostor za doivljaj nae sutinske bespomonosti i mogue smrti. Traumatian stres je toliko nadmoan ne zato to je sam po sebi veliki jer on to ne mora biti za posmatraa ve zbog odreenog znaenja koje ima za pojedinca. (...) (Sledi odlian primer dva skakaa sa padobranom, kojima se dogaa da se padobran ne otvori. Prvi, iskusan leta, uiva u letu znajui da e se uskoro otvoriti rezervni padobran, za drugog, potpuno neiskusnog, ova epizoda predstavlja pravu traumu, verovatno najstranijih tridesetak sekundi u ivotu. prim.prev.).
23

Postoji izuzetno velika grupa ljudi koji ne poseduju gotovo nikakvu istoriju dogaaja u kojima su uestvovali, bukvalno nikakve anse da zatite same sebe i minimalno znanje o sebi. To su deca, naravno. Usled nedostatka njihovog iskustva o svetu, deca su mnogo vie traumatizovana nego mi. Okolnosti koje u odraslima proizvode blagu nesigurnost, mogu lako da generiu samrtni strah kod dece, jer mladi jo uvek nisu stvorili za sebe upotrebljiv okvir za interakciju sa svetom. Ovaj privremeni nedostatak je jedna od najbolnijih i najopasnijih konotacija izraza detinje nevinosti. Kada sam imala tri godine, same slike vuka u verziji Bambija u Little Golden Books su izazivale strahovit strah u meni. Sada, posle neprocenjivog broja susreta sa slikama, priama, umom, otrim zubima, iznenaenjima i mojim sopstvenim strahom i ak istinskim sivim vukovima, koji nisu bili tako strani, ista slika u meni ne budi nikakvu emocionalnu reakciju, sa izuzetkom lake nostalgije. Kao odrasli retko smo sposobni da procenimo punu meru rane naivnosti. Mala osoba mora bukvalno sve da naui: imam deset prstiju, voda je mokra, moja igraka pada dole a ne gore. I kakva je ova planeta, ova na koju sam sletela. (...) Stvar je utoliko bolnija za mlade, to nezreli kognitivni kapacitet ranog detinjstva ini tekim, ako ne i nemoguim, da se u narativnoj formi artikulie iskustvo. Malo dete nije u stanju da napravi refleksiju nad njime i izvue smisao iz traumatine epizode, da je koherentno ispria nekome, ko mu moe pomoi da uhvati rei i znaenje onoga to se dogodilo. ak i nesreni poetnik, skaka sa padobranom, moe razumeti ta mu se dogodilo, moe da sloi priu u svom umu, da nae olakanje, priajui drugima, moda tokom nekog vremena opsesivno, o trideset najstranijih sekundi u svom ivotu. Ne postoji takvo olakanje za malo dete, koje e patiti od posledica traume u bespomonoj tiini i pamtiti svoja iskustva preko oseanja i reakcija tela, pre nego

24

preko rei. Martha Staut: Myth of Sanity, Divided Consciousness and the Promise of Awareness
Osnovni stav, JA nisam OK, TI si OK, ne mora da iskljui dobro miljenje Odraslog o sebi. Meutim, koliko god pozitivno i utemeljeno ono bilo, Odrasli u svakom trenutku moe biti preplavljen reprodukcijom starih snimaka, koje ne doivljavamo kao stare, mehanike navike, zastareli doivljaj sveta i reakcije na njega, ve kao integralni deo svoje linosti koji ne dovodimo u pitanje. Koliko smo samo puta rekli ono to nismo mislili ili uradili neto za ta smo znali da nije dobro za nas, jer nismo mogli drugaije. Da je re o oseaju, a ne o objektivnom vrednosnom sudu, potvruju i konsekvence ove rano donesene odluke. Oseaj TI si OK nikako ne znai da emo se prema drugima odnositi kao prema OK-biima. Upravo naprotiv, oseaj nije u redu biti JA je strahovit teret za dete, a i Dete, i svako olakanje je dobrodolo: vea porcija sladoleda, jai sam od mlaeg brata, imam vie igraaka od tebe, ... bolje radno mesto, vee prihode, bolji auto, kako si samo glup, sitna i krupnija sputanja umesto podsmevanja sestrinim grekama, potcenjivanje i omalovaavanje ... da bi osetili makar trenutno olakanje od ovog pritiska. ovek koji nastupa iz Deteta govori: Pogledaj me, ja nisam OK. ovek koji nastupa iz Roditelja govori: Pogledaj se, ti nisi OK. (i zbog toga se Ja oseam bolje). Oba manevra su izraz Nisam OK-stava. Osnovni stav je istovremeno i podloga za pisanje ivotnog scenarija skripta. Skript je baziran na skupu informacija, koje dete od prvih dana usvaja kako svesno, tako i u mnogo veoj meri - potprano. Ove informacije, pogotovo ukoliko dolaze od vanih osoba i ako su praene emocionalnim punjenjem, se trajno pohranjuju na nesvesnom nivou i
25

postaju temelj za navike, doivljaj sveta, sisteme vrednosti i esto iracionalne obrasce ponaanja odrasle osobe. Bern svesno koristi naziv scenario, budui da ovi obrasci, delujui sa nesvesnog nivoa, utiu na to da osoba ivi i donosi odluke prema jednom odreenom zacrtanom modelu (programu), koliko god da te odluke moda mogu biti negativne i autodestruktivne za nju. (Primere scenarija vidi u Koju igru igra, Erik Bern). Ovaj osnovni stav vodi do dva osnovna modela: scenarija i kontrascenarija. Scenario potvruje osnovni ivotni stav (JA nisam OK, TI si OK) i moe se oitovati na brojne naine. Na jednoj strani on moe usloviti strah od sveta, anksioznost, kreiranje sopstvenog utoita i povlaenje u njega, budui da je suvie bolno biti okruen tim OK-ljudima. U drugom modelu scenarija osoba na nesvesnom nivou koliko god da to iracionalno zvui - trai nove i nove situacije koje e potvrditi njenu malu vrednost (na primer stalnim ulaenjem u interakciju sa uvek istim, problematinim partnerima, ili veito zakazivanje u svakom trenutku kada se uspeh ili napredak pomoli na vidiku). Osnovni stav se moe potvrditi i igranjem igara nevaljalog deaka (misli da sam nevaljao, biu nevaljao) - esto provokativno ponaanje, koje se zaotrava do stepena kada se svi okrenu protiv te osobe. Ovaj obrazac ponaanja se kompulzivno ponavlja kroz ivot, koliko god racionalnih objanjenja za njega osoba moe da nae. Mogunosti za potvrdni scenario (JA nisam OK) su brojne. Kontra-scenario takoe ne predstavlja svestan izbor, ve nesvesni obrazac ponaanja. On je baziran na obeanju ti moe biti ok, ako... ta dolazi posle ako, odreuje veoma mnogo faktora i specifinih okolnosti, koje formiraju veoma razliite kontra-scenarije, izmeu kojih naizgled postoji malo slinosti. Neki od njih e voditi do priznanja, neki ne, neki e usloviti aktivnosti koje mogu da osnae Odraslog, neki su u tome manje uspeni. Zajedniko je ipak da se posle postignua oseaj nedostatnosti ne menja. Ispunjenje ako-uslova, dosezanje vrha ne donosi niti sreu niti oseaj ispunjenosti. Nova planina je na vidiku.
26

*** Roditeljski snimak omoguava prenoenje steenog iskustva i znanja sa jedne generacije na drugu. Pogledajmo paljivije, u stvari je zapanjujue koliko veoma sloenih stvari i veoma kompleksnih znanja ljudsko mladune stekne u veoma kratkom vremenu. Bez roditeljskog snimka, bez funkcije snimanja (download) u najranijem detinjstvu, oveanstvo bi verovatno bilo na veoma niskom stupnju razvoja. Takoe, moda bismo mogli postaviti tezu da je u nas usaena izvesna tenja ka (spiritualnom?) rastu, odreeni egzistencijalni nemir (nisam OK), moda kao pomo Prirode u savladavanju praga koji podrazumeva svesna evolucija, karakteristina za oveka. Meutim, ove dve pretpostavke nisu dovoljne. Obe podrazumevaju kasnije preispitivanje tih prethodnih iskustava i znanja Istina - dakle, osposobljavanje za objektivno i nepristrasno miljenje i procenjivanje, istraivanje novih i nepoznatih oblasti, autentian, sebi svojstven doivljaj stvarnosti. Na na sopstveni nain, ne onako kako smo naueni. Drugim reima, podrazumevaju svesnost - formiranje emancipovanog Odraslog. Velika pomo, koju roditelji mogu da prue, je mogunost za sticanje velikog broja iskustava koja e omoguiti emancipaciju, oseaj savladavanja prepreka, samo-potvrivanje kroz razliite Istovremeno podrazumevaju prostor za istinsko, autentino zadovoljavanje tenje ka (spiritualnom) rastu. Da li i nae okruenje na slian nain podrava razvoj nae svesnosti? Da li svet odraslih oko nas podrava stvaranje Odraslog? Rekla bih, upravo naprotiv. Umesto da podstakne nezavisno, kritiko miljenje, na kolski sistem podrazumeva bubanje injenica, njihovo verno reprodukovanje i ne-dovoenje u pitanje, funkcioniui na nain nagrade i kazne. Dobili smo brojne nove Roditelje. U svetu nauke imamo autoritete, ija se re ne sme dovesti u pitanje. Oni formiraju na pogled na svet. Na svet rada, umesto saradnje, mogunosti za sticanje novih znanja i kreativne primene postojeih, podrazumeva krut hijerarhijski sistem, esto laktanje i gaenje preko ostalih. Ona tenja za rastom, egzistencijalni nemir
27

aktivnosti,

radost u otkrivanju sveta, samostalno procenjivanje ivotnih injenica.

naeg Deteta, se ne razvija u pravcu rasta naeg bia, spiritualnog razvoja, uveanja svesnosti, ve nuenjem slatkia od strane marketinkih strunjaka, proizvoaa zabave i podsticanjem neizmernih varijanti igre Deteta moje je bolje nego tvoje. Koliko je religija doprinela osnaivanju Nisam-OK oseaja priom o grenosti oveka, njegovoj potpunoj podreenosti u odnosu na neko bie, koje zahteva slepu poslunost, zahtevanjem verovanja u serviranu sliku sveta i ne-dovoenja u pitanje, je tema za sebe. Ko u stvari treba da Odraste?

Beznadeno smo zatvoreni i zakopani, veito u poslu oko kreiranja prihvatljive slike za svet, uvereni da nas niko ko nas poznaje ne bi mogao i voleti. Cilj transakcione analize je emancipacija Odraslog od uticaja Deteta i Roditelja. Ovaj cilj podrazumeva uenje da se prepoznaju zastareli snimci, da se bude nean prema sopstvenom i tuem Detetu, da se naui razlikovanje neautentinog doivljaja stvarnosti i snimljenih Istina. Odrasli znai svesnost i samo emancipovani Odrasli je u stanju da se autonomno pozabavi stvaranjem ivotnog scenarija zaista po svom nahoenju i eventualno oslobodi onaj dobro zatrpani tanki sloj nae autentine linosti i omogui njen rast. Pre nego to se pozabavimo drugim moguim ivotnim stavovima, u nastavku sledi opis jednog istraivanja:

Istraivanje Stanley Milgrama na Yaleu poinje da stavlja naunu osnovu ispod Cookovih zakljuaka (o razvoju kolektivnog, institucionalizovanog morala umesto individualnog, prim.me). Milgram je izveo niz psiholokih eksperimenata o poslunosti. Uzeo je uzorak poprenog preseka odraslog mukog stanovnitva Bridgeporta, Connectiut (dvadeset do pedeset godina starosti), od fizikih radnika do strunjaka. Eksperiment je trebalo da utvrdi koliko e bola jedan ovek naneti drugome ako mu se naredi, ali je bio prikriven pod maskom naunog prouavanja metoda uenja od strane Istraivakog instituta iz Bridgeporta. Osobe podvrgnute eksperimentu bile su izabrane nasumice, uz naknadu od
28

etiri i po dolara za utroeno vreme. Uenik je bio privren kaiem za elektrinu stolicu nakon to je ispitanik (uitelj) iskusio probni elektrook od 45 volti koji ga je uverio u verodostojnost ureaja. Zatim je ispitanik (uitelj) iz susedne sobe zadavao elektrook sve veeg intenziteta za svaki pogrean odgovor. U stvari ueniku nije bio zadavan elektrook, ve su na magnetofonsku traku snimljene reakcije u vidu mrmljanja, dahtanja, preklinjanja i krikova, prilagoene rastuem naponu struje. Ove reakcije, odgovore, su unapred pripremili eksperimentatori. Jedini ograniavajui faktor koji je spreavao uitelja u zadavanju elektorokova maksimalnog intenziteta je bilo njegovo saaljenje prema ljudskom biu koje pati. Konflikt za uitelja (g-dina Svakog) sastojao se u protivurenosti izmeu pokoravanja autoritativnom sistemu i njegovog uverenja da ne treba da povredi drugog oveka. Koliki je procenat uitelja iao do kraja i zadao maksimalan elektrook? Pre nego to ponete da pogaate, sasluajte ta je reeno za prekidaem: Nakon to je zadao ok od 150 volti: Hoete li da nastavim? (Data je naredba). Nakon zadanih 165 volti: Taj momak unutra vie. To je velika koliina struje. Moe dobiti srani napad. elite li da nastavim? (Data je naredba). Nakon 180 volti: On to ne moe izdrati. ta ako mu se neto dogodi? Znate na ta mislim? Mislim, odbijam da preuzmem odgovornost. (Eksperimentator preuzima odgovornost.). U redu. 195 volti, 210, 225 240 i tako dalje.

29

Eksperimentisana osoba neprekidno se pokoravala eksperimentatoru. Koji je procenat od skoro hiljadu uitelja iao do kraja? Procenite pre nego to pustite oi da lutaju dalje. Grupa od etrdeset psihijatara koji su prouili projekat predvidela je deseti deo jednog procenta. U stvarnom eksperimentu ezdeset dve od sto eksperimentisanih osoba slualo je zahteve eksperimentatora do kraja. Koliko ste vi procenili da je bilo takvih odgovora? Milgram je zakljuio: Videlo se kako se dobri ljudi tupom preciznou pokoravaju zahtevima autoriteta i ine bezoseajna i okrutna dela. U svakodnevnom ivotu odgovorni i pristojni ljudi sada su pod pompom autoriteta, kontrolom njihovog opaanja i nekritikim prihvatanjem eksperimentatorovog tumaenja situacije navedeni na injenje surovih dela. Rezultati kakvi su vieni i uoeni u laboratoriji uznemiravaju me. Oni ukazuju da se ne moe raunati da e ljudska priroda ili tanije, linost formirana u naem demokratskom drutvu zatititi graane od brutalnosti i neovenog postupanja pod upravom zlonamerne vlade. (Ralph Crashaw: But Everybody Cheats)
Pre nego to se zgranemo nad rezultatima ovog eksperimenta (i moda dopustimo svom Roditelju da kae: glupi Ameri!), moda bismo mogli da razmislimo o tome koliki broj ljudi radi u vojnoj industriji, ne razmiljajui o tome da bombe u koje oni samo stavljaju neke rafove (eksperimentator preuzima odgovornost) ubijaju neke druge ljude, ija lica ne vide. Koliki broj radi za ribare ljudskih dua, smiljajui marketinke trikove, koliki broj u tekoj industriji, u ije nusproizvode spadaju i kancerogeni otrovi? Koliki u farmaceutskoj industriji? Da li zaista ne znamo ta izlazi iz pogona i ta je u tim preparatima? Da li neznanje odgovara reenici: Mislim, odbijam da preuzmem odgovornost? Koliki procenat je spreman da na poziv majke domovine, Boga oca, nacije, vere, sistema verovanja, zatite sopstvenog misaonog koncepta ili bilo ega to percipira kao autoritet povredi drugo ljudsko bie?

30

I najzad, da li je nadoknada od etiri i po dolara (ili neija mesena plata) za utroeno vreme zaista ono o emu se ovde u stvari radi? Tomas Haris daje sledei komentar uz ovaj eksperiment: Zakljuci ovog eksperimenta zaista jesu zastraujui. Utoliko bi to bili

vie ako bismo njegove rezultate posmatrali kao neto to stoji u vezi samo sa neim nepopravljivim u ljudskoj prirodi. Ipak, uz pomo transakcione analize moemo drugaije govoriti o eksperimentu. Moemo rei da 62 od sto osoba nije imalo osloboenog Odraslog kojim bi ispitalo autoritet u Roditelju eksperimentatora. Nesumnjivo, jedna neispitana pretpostavka je bila: svi eksperimenti koji slue istraivanju su dobri. To je moda ista pretpostavka koja je pomogla uglednim naunicima da uestvuju u laboratoriji uasa u nacistikoj Nemakoj. Veinu nas su kao malu decu nauili prikladnom potovanju autoriteta. Ovaj autoritet su oliavali policajac, voza autobusa, svetenik, uitelj, potar, direktor kole, a takoe i daleke vane linosti kao vladar, ministar, general i predsednik. Reakcija mnogih ljudi na pojavu ovih autoritativnih figura je automatska. Na primer, ako neko vozi brzo i odjednom ugleda patrolna kola, on ne razmilja svesno da bi bilo bolje da uspori; njegova noga se automatski die sa pedale za gas. Stari roditeljski snimak: Bolje bi bilo da pripazi! odjekuje punom snagom i Dete reaguje automatski, kao to je uvek i inilo (Ja nisam OK Ti si OK, prim. autor.). (Dodatno pritiskanje pedale za gas kada se ugleda policijska patrola je takoe reakcija Deteta. Primer za scenario zloestog deaka koji igra igru uhvati me ako moe.prim. autor). Odrasli, dobro promislivi, moe da zakljui da je u ovoj situaciji automatska reakcija odgovarajua a i da zakoni o ogranienju brzine imaju nekog smisla. Meutim, nisu sve automatske reakcije na autoritet dobre. Popustljivost moe biti veoma rizina ako Odrasli propusti da obradi nove injenice u svetu koji se menja. ()

31

Mi moramo, mi ne smemo je klasian leksiki indikator za pojavu egostanja Roditelja. Meutim, mislim da se ovde i moj Odrasli a i Dete slau: Mi se zaista moramo probuditi, ili Odrasti, ako vam se tako vie svia. Moda obrada nekih injenica pokae da drugi deo Milgramove zebnje nije neopravdan.

TI nisi OK
Na koji nain se moe revidirati osnovni ivotni stav? Kada je osvesti, Odrasli moe promeniti ovu rano donetu odluku Deteta (JA nisam OK) i racionalno zauzeti sebi svojstven odnos prema sebi i drugima oko sebe. Meutim, postoje dve korekcije osnovnog stava (JA nisam OK TI si OK), koje se odvijaju na nesvesnoj razini i koje se donose veoma rano u detinjstvu. Preskoiu prilino opiran opis procesa promene osnovnog ivotnog stava u TI nisi OK i saeti ga samo u to da u oba mogua sluaja podlogu za njih moe predstavljati situacija u detinjstvu ili rani poremeaj. Smatram da tema, na koji nain dolazi do ove vrste poremeaja, zahteva jo mnogo dodatnih istraivanja. Jedan broj psihologa uspeva da ga uoi, uspeva da veoma kompetentno istrai neke od njegovih moguih uzroka i njegovu manifestaciju, ali se postavlja pitanje da li je to sve. Kod malog broja ljudi osnovni stav u najranijem detinjstvu biva korigovan u: JA nisam OK TI nisi OK ili JA sam OK TI nisi OK. Prva korekcija (koja moe predstavljati i osnovni stav na primer u nekim sluajevima autizma uz neto drugaije implikacije) najee vodi do posustajanja, provlaenja kroz ivot, snane arhaine enje za povratkom u stanje odojeta. Ovaj ovek je bez nade, nema izvora milovanja, jer kada se ovaj stav donese, on vai za sve ljude i svako iskustvo se shvata selektivno u smislu njegovog potvrivanja. Njegov Odrasli prestaje da se razvija.

32

Druga korekcija za dete na trenutak predstavlja mogunost da preivi i pronae izvor milovanja: Jedna OK strana postoji, ali odakle dolazi? U veoma ranom detinjstvu formira se drugaiji stav: JA sam OK TI nisi OK. Tragedija za njega i za drutvo je u tome to on ide kroz ivot odbijajui

da pogleda u sebe. On je nesposoban da bude objektivan u pogledu svog sopstvenog dela odgovornosti za ono to mu se dogaa. Za to su uvek oni krivi. (Svi oni).
Video je okrutnost i zna kako da bude okrutan. Mrnja mu daje snagu da

istraje, premda e moda nauiti da je krije pod maskom proraunate uglaenosti.

"To su ljudi bez savesti koji su ubeeni da su OK bez obzira na to ta

rade i da sva krivica lei na drugoj strani. Ovo stanje, koje se nekada pripisivalo moralnoj slaboumnosti, zapravo je stanje uma u kome je ovek iskljuio svaki informaciju da je bilo ko drugi osim njega samog OK. (Tomas Haris).
Njegov Roditelj je potpuno blokiran, Odrasli je snano zamuen Detetom i stavljen u slubu. Njegovim ponaanjem dominira njegovo (JA sam OK TI nisi OK) Dete, koje manipulie drugima da bi ostvarilo korist za sebe. Mislim da je vano da na trenutak zastanemo nad ovim stavom. Odrasla osoba moe iz bilo koga od svojih ego-stanja, u stanju razoarenja ili pokuaja da prevlada svoj osnovni Nisam OK stav, odnosno oslobodi se tereta koji on nosi, da donese slian zakljuak ili neku od njegovih verzija (Nikada ne veruj enama/ mukarcima/ policajcima). Ona moe povrediti drugo ljudsko bie kada snaan roditeljski snimak (Bie bolje da pripazi, potuj ...) doe u konflikt sa njenim sopstvenim moralnim naelima. Dete nalazi zgodno reenje ovog konflikta: Mislim, odbijam da preuzmem odgovornost. Meutim, kao osnovni ivotni stav, JA sam OK TI nisi OK nema nikakve veze sa racionalnim zakljukom, niti sa bilo kakvim konfliktom. Kao i
33

prethodni osnovni stav, karakteristian za veinu ljudi, on je baziran na oseajima, pohranjen u fizikim reakcijama i veoma specifinom doivljaju sveta. Ova osoba moda moe pokazati nenost, rei nam lepe rei, kao neko armantno dete. Ali za nju drugi nisu vie nego stvari. Za razliku od prethodnog stava, koji karakterie nefunkcionalni Odrasli, njen Odrasli je stavljen u slubu: za prikupljanje podataka, obradu informacija, dakle, ne u vidu zrele svesti, koja raspolae svojim resursima, ve u smislu delotvornog kompjutera, ije funkcionisanje nee biti ometeno bilo kakvim moralnim konfliktima. Veoma dobar prikaz ovog poremeaja moete nai na ovom linku: http://www.galaksija.info/forum/viewtopic.php?t=419&start=0 Zamislite normalnog (uspavanog) oveka, sa snanim JA nisam OK TI si OK stavom, sa snanim roditeljskim snimkom (detinjim umom shvaenim vrednosnim sudovima i injeninim materijalom, koji se ne preispituje), uplaenim Detetom i ne-emancipovanim Odraslim koji tek u ponekoj situaciji dnevne rutine uspeva da pomoli glavu, u susretu sa ovakvom osobom. TA-analitiari ovaj poremeaj nazivaju psihopatskim poremeajem

linosti. Treba apsolutno naglasiti, da je re o vrlo specifinoj vrsti psihikog poremeaja koji karakterie potpuno odsustvo savesti, u kome su moralne trake potpuno blokirane i koji je baziran na nesvesno usvojenom osnovnom ivotnom stavu ili oseaju sveta: Ja sam OK Ti nisi OK. Ne treba ga pomeati sa znakovima neprilagoenosti niti sa drugim psihikim poremeajima koji se na potpuno drugaiji nain uklapaju u sliku i predstavljaju izvor bola za tu osobu, u mnogo manjoj meri za drutvo (koje po pravilu odluuje da ne preuzme odgovornost). Ovde je re o psihikom poremeaju za koji je potrebno leenje. Meutim, u ovom sluaju leenje je veoma teko jer i psihijatar spada u Nisi-OK-osobe. Dok e oveka sa prvom korekcijom osnovnog stava (JA nisam OK TI nisi OK) bolan oseaj JA nisam OK moda navesti da potrai pomo, oveka sa drugom korekcijom osnovnog stava nita ne

34

vodi u tom pravcu. Dete e zamerati kvariocima igre, svakome ko ga podseti na njegov deo odgovornosti ili mu saopti stvari koje ne eli da uje. Traie one manje OK, da bi smanjilo svoj nemir. Roditelj e zamerati svim onim Drugima koji se kriju iza fraze sa kim si takav si, svima koji remete snimke kako se (odgajaju deca, kiti jelka, kuva nedeljni ruak, zarauje novac, ...), ili dovode u pitanje njegovu (zastarelu) predstavu o autoritetu. Prema mom uverenju, opinioci prilino lako zaobilaze njihovu procenu. Transakciona analiza nam moe pomoi da preko ROD-a bacimo dodatno svetlo na ovaj poremeaj, shvatimo njegove implikacije a i neke od njegovih moguih uzroka. Istovremeno moe pomoi i naem Odraslom da se emancipuje, izbegne besmislene konflikte i besmislene osude drugih ali istovremeno i izbegne da upadne u zaslepljujue farove opinioca, koji neretko nude milovanje Nisam OK Detetu ili nalaze prave fraze za ui Roditelja, njegov zastareli snimak vrednosnih sudova, moralnih Istina i autoriteta prema kojima gaji automatsko potovanje. Emancipovani Odrasli tada moe i razmotriti da li naoigled svih ovih informacija moda ipak postoji dovoljno materijala, dovoljno osnove za reviziju njegovog osnovnog stava u

JA sam OK TI si OK
Stiui pesnice pacijentkinja govori u zanosu: Ja volim sve ljude. Ova izjava ili njene varijante dolaze iz prilagoenog Deteta. Idi i poljubi tetku Etel, duo. etvorogodinjakinja sa dunom poslunou ini tako, iako joj tetka Etel uliva strah. Ja volim tetku Etel.. Ja volim sve ljude. Ali ipak i dalje vrsto stiska pesnice.
========================================== Stav JA sam OK TI si OK nije samo jedan u nizu, ve se sutinski razlikuje od prethodnih po tome to dolazi iz zrele svesti Odraslog,

35

umesto od zastarelih snimaka Deteta. Taj stav u izvesnom smislu predstavlja svesnu odluku, a nain njegovog definisanja za sebe predmet line potrage. Zbog toga u se ovde i odvojiti od TA i zai u druge oblasti, za koje smatram da mogu pruiti osnovu za sopstveno nalaenje odgovora na njega. Ovaj stav je istovremeno mnogo vie od iznalaenja formule za graenje podnoljivih meuljudskih odnosa i predstavlja jedno od kljunih pitanja naeg duhovnog razvoja: odnosa JA prema TI, odnosno individualne svesti prema Svemu to Jeste u njegovoj celini i pojedinanim oblicima. Razmotrimo sada neke od moguih pogleda na svet, koji nam mogu pomoi da pronaemo temelj za traenje odgovora. Jer ivot je u svojoj sutini religija i mi slobodno i uz punu odgovornost biramo koje emo poglede na svet usvojiti. Da li je sve dobro, da li je sve jedno, da li su negativnost i pozitivnost samo dualnosti, koje treba prevladati, i da li nas ovi danas veoma rasprostranjeni pogledi na svet vode do stava zrele odrasle svesti, da si TI ok ba kao i JA? Ako izvedemo konsekvence za delovanje iz njih, oni jednostavno znae da emo ostati bez kriterijuma. Nema razlike: rat je dobar podjednako kao i mir, nasilje nad drugim biima emo pozdraviti kao boiju volju, porobljavanje drugih ljudi i uskraivanje resursa za ivot objasniti kao neophodnost u cilju progresa, jer je u ovom pogledu na svet svako delovanje jednoznano, a pozitivno i negativno se definiu kao iluzija, koju treba prevladati. Paralelno sa ovim stoje i druga opravdavanja nasilja: stav da je rtva sama kriva za nasilje koje se nad njome vri, jer ga je sama prizvala svojim negativnim misaonim procesima, karmikim teretima i slino. I dok sa jedne strane neka nevolja i nesrea zaista mogu imati dublje znaenje za nas i predstavljati poziv za buenje, korekciju stava i priliku za rast i uenje, to ni na koji nain nasilje ne opravdava. Moda se lekcija upravo sastoji u tome da se na njega vie ne pristaje. Ovi pogledi na svet
36

nikada nemaju za cilj da osnae onoga ko je pogoen da te negativne (to inae ne postoji) misaone obrasce eventualno prevazie i prue mu veu mogunost izbora, ve upravo naprotiv, da ga uine jo slabijim. Za razliku od rtve, koja je Kriva, nasilnik se u okviru ovih definicija stvarnosti po pravilu uklapa u stav da je sve dobro ili da je njegovo delovanje neophodno, te se njime i ne treba baviti. Slino opravdavanje negativnog i nasilja nalazimo i u jednostranom tumaenju zakona karme, koje poiva na uverenju o predestinaciji svega to nam deava, i u okviru koga se nasilnici i prekritelji slobodne volje posmatraju kao produenje Boije ruke. U Ra materijalu se pored objanjenja zakona karme koristi model katalizatora podsticaja za rast i uenje, koji nekada preinkarnacijski sami za sebe planiramo ili koji deluje automatski. No, ni jedan od ova dva koncepta ne znai da je sve unapred odreeno. Ovakvo tumaenje predstavlja primer korienja poluistina: dok zakon akcije i reakcije, zakon karme, zaista jeste na snazi, on ne osporava zakon slobodne volje. Situacija jeste predestinirana, ali kako na nju reagujemo, je u potpunosti u domenu naih slobodnih izbora. Moemo izabrati da izvrimo nasilje nad drugim, moemo izabrati da budemo rtva, ali moemo izabrati i da iz te situacije uimo i postepeno za sebe stvorimo prostor izvan tih krajnosti. Zbog toga, mada se esto zaodevaju epitetima ljubavi i svetlosti, ovi pogledi na svet ne poivaju na stavu da je ljudsko bie (deo Boije kreacije) vano (Ti si OK). Da je vano, bilo bi vano i ta se sa njime deava. U njima nema Ljubavi (sa izuzetkom poljupca za tetku Etel, naravno). Ovi pogledi su u sutini bez-emocionalni. Argument, koji bi se ovde mogao uti, je da to nije pitanje pogleda na svet, ve predstavlja spoznaju konane Istine, da stvari stoje tako i nikako drugaije, da je to slika sveta, jedina istina i da emo u trenutku kada osvojimo ovo konanu spoznaju, prosvetlimo se i prevladamo dualnosti, spoznati da sve zaista jeste tako.
37

No, da li je zaista tako? Da li nam zaista nedostaje instrument procene i da li smo zaista izrueni relativnosti merila sa jedne strane (sve je relativno) i neizbenosti verovanja prosveenima (koji su doiveli prosvetljenje, preli II prag, probudili se, glasnici su Boga itd.) sa druge. Ovi pogledi na svet ne samo da nose sa sobom sumnjive konsekvence, ve i logiku nekoherentnost. Koristei formulu svetlosti i senke da opie odnos izmeu Apsolutnog (Svega to Jeste, Boga, Kreatora, Originalne misli) i relativnog, Armin Risi ove nekoherentnosti osvetljava na veoma ubedljiv nain. Stav o prevladavanju svih polarnosti praktino znai definisanje svetlosti kao odsustva mraka, to je logiki pogrean korak, jer posledica svetlosti dodue jeste odsustvo mraka, ali niti mrak niti njegovo odsustvo nije to to stvara svetlost. Preostaje jo jedna poslednja mogunost, da se svetlost definie poavi

od mraka: Svetlo je suprotnost mraka; kada negiramo sav mrak, dolazimo na svetlo, jer svetlo nije nita drugo do odsustvo mraka. Filozofski formulisano to znai: Apsolut je jedina stvarnost i on je osloboen svake dualnosti, kao to je svetlo osloboeno mraka. To znai, da u stvarnosti ne postoji dualnost. Svi koncepti dualnosti su, dakle, iluzija (sanskr. Maja) i nerealni, kao npr. koncept akcije i reakcije. Ko spozna tu najviu istinu, zna, da u stvarnosti ne postoji zakon karme., kae ateistiko verovanje tog pogleda na svet, koji se naziva monizam: uenje, da je sve konano jedno (od grkog monos, jedno). Ovde se ini pokuaj, da se apsolutno shvati iz negiranja svega relativnog. To je u istinskom smislu rei negativan pogled na svet (od lat. negare, rei ne; negirati). Na sanskritu se ovaj ateistiki monizam naziva Mayavada, uenje (vada), da je sve manifestovano iluzija (maya); konano, sve je bez razlike jedno. (...)
38

Navedena jednostrano monistika izlaganja sadre najperfidniji pokuaj negativnog, da opravda samog sebe, jer prema tom stanovitu ne postoji dobro i zlo, ne postoji nita pogreno i nita loe, ali ne postoji ni transcendentni Bog. Ta filozofija je osnova nihilizma i u pravom smislu te rei je bez-bona i bez-ljubavi, bez-smislena i u krajnjoj konsekvenci nemoralna (bez savesti) i bez emocija. (Armin Risi Svetlost i senka dananjice).
Na slian nain kao i u sluaju koncepta predestinacije i slobodne volje i ovi pogledi na svet ne predstavljaju otkrovenje vrhunske spoznaje, ve poluistine, bazirane na jednostranoj interpretaciji kosmikih zakona. Dualnosti ne treba prevladati, ve ih treba transcendirati. Sve jeste Jedno, ali sve je i razliito (Ra materijal). Razliitost i individualnost i sa njima povezana slobodna volja pojedinanog bia je osnovno svojstvo Jednog. Iz ovog pogleda na svet kao konsekvenca sledi potovanje razliitosti drugih, njihovih slobodnih izbora i uzdravanje od krenja tue slobodne volje u bilo kom vidu. Jednostavno? U praksi toliko esto povezano sa ogromnim paradoksima, na koje nije uvek lako nai reenje. Da li postoji kriterijum koji bi nam mogao pomoi da ih reimo? Kao primer za nesuprotstavljanje nasilju i njegovo krotko trpljenje se u mnogim materijalima u vidu uputstva za delovanje navodi Isus. No, da li bi Isus zaista bio primer za poslunost i nesuprotstavljanje? Za mene je jedna od najsnanijih scena iz Novog Zaveta scena sa Marijom Magdalenom i zaustavljanje kamenovanja (da ostavimo po strani novokomponovane verzije o Mariji, deci i merovinkim naslednicima plave krvi). U ovoj sceni kod Isusa nema nikakve poslunosti naspram psihopatskih zakona i licemernog malograanskog morala, nema stava sve je dobro (kamenovanje na primer), ve aktivnog suprotstavljanja.

39

Ova scena oituje jednostavno TI si OK. Pojedinano ljudsko bie je vano, bez ako i bez uprkos. Dete rimskog vojnika, ne filistarska pravila ko sme da bude leen, a ko ne (o emu bi mogli da razmisle zastupnici balkanskog etno- ili nacionalnog hrianstva). Ovo je aktivnost emancipovanog Odraslog, koji je preispitao Roditeljski snimak (steena/programirana religiozna i vrednosna uverenja, zakone i nepisana pravila svoje zajednice, a i tetku Etel) i zauzeo lini stav. Takoe, jednostavno JA sam OK: mogu to svoje TI si OK da postavim naspram Roditeljskog snimka, odakle god da on potie. U ovoj novozavetnoj sceni Isus je za mene revolucionar, pod ime ne podrazumevam naoruane avanturiste (pokai tati svoj novi pitolj, duo), niti samozvane gurue/indigo decu/prosvetitelje. Samo obino, Odraslo, empatino ljudsko bie. Ili to ipak nije toliko obino. Odakle dolazi kriterijum, koji odreuje ovo delovanje? Kako se reava dilema koju namee princip slobodne volje? Hladnom kalkulacijom, primenjujui raunicu ija je slobodna volja jaa ili brojnija ili u skladu sa vaeim zakonima na tom odreenom prostoru bismo doli do reenja da treba potovati slobodnu volju mase, koja vri kamenovanje. Kako je ovaj jaz prevazien i koji kriterijum za delovanje je primenjen? Mislim da se taj kriterijum jednostavno moe nazvati reju Ljubav. Ne ona Ljubav koja se tako esto zaodeva u razliite igre moi, bazira na svojini, isisavanju energije, borbe za upravljanje zajednikim energetskim prostorom, svodi na nametanje sopstvenog miljenja i recepta za ivot ili sentimentalnost, ve odnos JA prema TI, koji je dobio veoma iste oblike i oituje se u vidu dubokog potovanja prema pojedinanom ljudskom biu, njegovoj linoj sudbini i njegovim linim izborima. Govorei o Ljubavi, Moravjev kae: Sve ljudske emocije, kakva god da je njihova priroda, negativna ili

pozitivna, i da li su roene usled razliitih pokreta psihe, imaju jedan

40

jedini pokret due kao svoju osnovu. Koliko god to moda paradoksalno izgledalo, Ljubav je ona koja formira jedinstvenu bazu svih varijacija pozitivnih i negativnih emocija. Da budemo precizniji, recimo da postoji samo jedna ista emocija; i ta emocija u svojoj prozranoj istoti je Ljubav. Sve razliite emocije i oseanja, koje ovek ima, su meavine; pomeani sa istom Ljubavlju njihovi elementi je zamuuju: kao posledica, ona ima kapacitet da apsorbuje i da u sebi rastvori razmiljanja, stavove, strasti, impulse itd. ba kao to hemijski ista voda ima sposobnost da apsorbuje i rastvori soli razliite prirode. Jedan od rezultata ovoga je da raznolikost ljudskih oseanja zavisi, u svakom pojedinanom sluaju, od onoga to je kvantitativno i kvalitativno pomeano sa istom Ljubavlju, u kojoj je rastvoreno. (Boris Moravjev, Gnoza II, Put).
U svom istom obliku Ljubav je iskonski pokret due, koji opisuje odnos Apsoluta prema relativnom i za kojim tragamo, uei lekcije odnosa JA prema TI. Ljubav u tom istom (ili barem neto istijem obliku nego to je to uobiajeno) moe doi samo iz stanja svesti ne-identifikacije, koja i predstavlja na pravi identitet. U stanju identifikacije i emocionalnog kaenja za ono to nismo, ta Ljubav se mea sa drugim mentalnim elementima i rastvara ih u sebi, inei da procenu situacija i drugih ljudi vrimo na osnovu sopstvenih ego-identieta, a ne na osnovu kriterijuma usklaenosti sa originalnom milju. *** Ipak, stav JA sam OK TI si OK nije samo oseanje. Moda bi se najbolje mogao opisati reju prihvatanje. On u stvari predstavlja svojevrstan paradoks, jer podrazumeva primenu odreenih kriterijuma, a istovremeno i odreeni vid bezuslovnosti. Po mom miljenju, njega ne moemo doneti iz nekog egzistencijalistikog pogleda na svet, a da ne zapadnemo u veoma slian paradoks kao i new age zajednica (nadam se da je Sartr dovoljan da utei Nisam-OK Dete svih nas, koje tako esto naseda na milovanje i prekore Roditelja, olienog u raznim autoritetima). On ne moe da poiva na ignorantnom stavu ili stavu moralnog relativizma. Opet, sa druge strane, TI moe biti OK, ako, je odluka
41

(kritikujueg) Roditelja. Ako podrazumeva da smo postavili pravila za nekog drugog oveka i da on moe biti OK, ako te uslove ispuni. Koliko god nam se ti uslovi inili opravdanim, u naem stanju relativne egzistencije oni su po pravilu odluka naeg Roditelja i izraz su neprihvatanja slobodne volje drugog oveka i njegovih izbora, uz koje vezujemo odreene osude. Traei odgovor na ovaj paradoks, Armin Risi u predavanju Mo iza moi kae:

Primer koji bih naveo je Sunce: Sunce ima beskrajno mnogo zraka. Svako od nas kao relativna individualnost je jedan sunevi zrak, koji sija jer je povezan sa Suncem. Zrak ne sija sam od sebe, to je sunevi zrak, ali i dalje zrak. I to je snaga svake individualnosti. Svaka individua je apsolutno jedinstvena. Ego ne mora da se raduje, sve je jedinstveno, to ne potie od ega. Svako je jedinstven i povezan preko jednog izvora. I ta je zauujue, kada govorimo o svetlu? Iznenaujue je da mi nikada nismo videli Sunce. Nikada niste videli Sunce u ivotu. Vidite samo suneve zrake, koji dolaze dovde. Jedna veoma lepa slika. Do nas stiu zraci Sunca i mi kaemo, to je Sunce. Naravno, sveukupnost zraka ini Sunce, ali Sunce je i neto posebno i simboliki reeno, tako nam se Apsolut otkriva. Upravo preko zraka, preko drugih zraka. Prvo to moemo da doivimo od Boga, prvo, najdirektnije, najvanije ispoljavanje, su drugi zraci. Druga iva bia. Drugi ljudi. Svako ivo bie, svaka biljka, svaka jednoelijska ivotinja, kada je pogledamo kroz mikroskop, svaka biljka, svaka ivotinja, svaki ovek, svakako, je jedan zrak Boga. Problem je to ovek to ne zna, mnogi su zaboravili. I mi, koji to znamo ili moemo da znamo, moemo postati svesni da smo ti zraci i preuzeti tu mo. To je ono to menja materiju, ono to materiju dri na okupu, jer je individualnost, svest, mi, povezana sa izvorom, sa Bogom. (...) Na poetku je postavljeno pitanje: zato moni ele da postanu jo moniji? Zato bogati postaju sve bogatiji, dok siromani bivaju sve siromaniji, da bi bogati mogli da postanu bogatiji? Zato? To je danas tako, svuda, u Nemakoj takoe. To je moda manje ekstremno, ali se osea, dvoklasno drutvo se sve vie ispoljava. Zato bogati ele da budu
42

jo bogatiji, zato ele sve vie, zato jedu druge? Iz jednog jednostavnog razloga: jer su se odvojili od izvora, ne dobijaju vie energiju iz izvora i zbog toga energiju moraju da dobiju na drugom mestu. Oni ive na raun drugih. Time dokazuju da su se odvojili od izvora, a svako ko se odvojio od izvora, je podeljen (podvojen), a podeljen se na grkom i nemakom kae dijabolian. Dijabolian bukvalno znai podeljen. I ono to rastavlja, deli, jer je ovek sam podeljen. (...) Zbog toga Ljubav nije samo naivnost ili lakovernost. Kao ovde: Dalje od mene, Satano (odnosi se na Isusov odgovor na iskuenje u pustinji). Sasvim jasno razgranienje i razlikovanje izmeu svetla i onoga to nije svetlo. Razlikovanje bez osude. Sud, osuda (nem: urteilen, etimoloki: prvobitna podela) je na nemakom jedna lepa re, ona znai prvobitna podela (teilen: deliti, ur: prefiks za neto davno). Dakle, prvobitna podela, prvobitno dijaboliko, gde ovek putem poreenja sebe vidi kao boljeg ili slabijeg od drugih. Kod razlikovanja je re o kriterijumu. Kriterijum dobijamo kada znamo ta ta ljubav zaista jeste, kada to zaista saznamo, onda moemo uvek da napravimo razliku: da li je to istinska ljubav ili licemerje. U ime mira, u ime zdravlja, u ime ovoga i onoga. Da li se zaista misli ozbiljno ili je to licemerje? Uvek se moe napraviti razlika. I onaj ko nema taj kriterijum apsolutne ljubavi, te osloboene, iste Ljubavi, ne one koja je vezana za ego, svako ko nema taj kriterijum, mora da sudi, na osnovu bilo kakvih ego-orijentisanih kriterijuma.
*** Slika sa Suncem i zracima je zaista lepa. I na ovom planu postojanja, gde uimo puteve Ljubavi (Ra materijal) ili odnosa prema Svemu to Jeste, mi pored ovog razlikovanja bez osude na optem planu, paralelno uimo i da izgradimo line odnose prema pojedinanim sunevim zracima i to je onaj deo koji jednostavno ne moemo izbei. I povlaenje u potpunu samou je jedan vid odnosa. Svaki od tih zraka je apsolutno individualan. Prihvatiti ili moda bolje spoznati sopstvenu individualnost je sasvim sigurno prvi korak, bez koga neemo biti u stanju da izgradimo autentian odnos.
43

JA sam OK i to moje OK ne potie iz usklaivanja sa esto psihopatskim zakonima neke drave/zajednice, ne poiva na poslunosti prema autoritetima, koji oliavaju na Roditeljski snimak, ve na naem istinskom identitetu kao vene, nedeljive, apsolutno jedinstvene individualne due. I kada sa sebe stresemo teret plemenskih naslaga, roditeljskih snimaka, zahteva modernog globalnog drutva, dobrobiti koje izvlaimo iz toga to smo Cmizdra ili treber (Erik Bern), utiamo glasove i zaronimo u stanje prisutnosti, moemo nazreti odbleske tog pravog identiteta i dok god smo ga svesni, njegovo otkrie e nam omoguiti da ne traimo potvrdu svoje egzistencije od drugih, da ne dopustimo da zarobe nau svest, da ne gradimo odnose, kako bi crpli tuu energiju, niti dopustimo da oni crpe nau, ve da sasvim jednostavno uivamo u njihovom postojanju. I onda Ljubav prema pojedinanom biu, ak i u ogranienom vidu, u kakvom se javlja na ovom naem planu postojanja, postaje jednostavno

TI si OK. Divno si razliit od mene, a opet tako blizak. I ta Ljubav onda postaje jednostavna radost to TE ima, srea zbog TVOG slobodnog
ispoljavanja sopstvene jedinstvenosti, postaje spontana i bliska, a da je to osloboeno bilo kakve kompulzije, duevnog bola, posesivnosti, ljubomore, elje za posedovanjem, nametanja pravila, dokazivanja, potvrde sopstvenog identiteta, elje da TI bude drugaiji u bilo kom segmentu, vezanosti, laganja, igara moi ili emocionalne zakaenosti. I onda izgraivanje odnosa jednostavno postaje proces proiavanja iste emocije od socijalnih naslaga, mentalnih obrazaca identifikacije i zamki Matrix Orbis

emocije Ljubavi u njenoj prozranoj istoti.

44