POECI,MATEMATIKA STAROG VAVILONA, EGIPTA I KINE

O nastanku prvih matematikih pojmova se malo zna.Moe se rei da se o tome pouzdano ne zna nita. Ipak se, na osnovu opteg razvoja civilizacije, pretpostavlja da su prvi matematiki pojmovi izgraivani od samih poetaka tog razvoja.Verovatno je prvo izgraen pojam broja jedan , a zatim i pojam prirodnog broja veeg od jedan .Zanimljivo je istai da je u istoriji zabeleeno da su neka primitivna plemena ,nastanjena u predelima Brazila , poznavala samo pojam broja jedan i pojam mnogo. Pretpostavlja se da je izgradnja prirodnih brojeva vezivana za delove ljudskog tela i mogunost dodeljivana objekata delovima tela. Na taj nain dolazi do brojeva dva (dve ruke),etiri (dve ruke i dve noge), pet (prsti jedne ruke) , deset (prsti ruku) , dvadeset (prsti ruku i nogu) itd. ,ali i do meubrojeva tri ,est,..... kombinovanjem, na primer, dve ruke i jedne noge i sl. U daljoj fazi su brojevi dobijali imena , da bi nastankom pisma njima bili dodeljivani neki specijalni simboli . U cilju pojednostavljivanja sporazumevanja pojavila se potreba za uvoenjem raznih sistema raunanja , u ijoj su osnovi uvek bili neki jednostavni brojevi. Verovatno je prvi sistem bio binarni (sistem sa osnovom dva) , da bi on ustupio mesto sistemima sa osnovom pet, deset i dvadeset. Znaajan je bio i sistem sa osnovom dvanaest koji se esto sree u matematici starih civilizacija , kao i sistem sa osnovom ezdeset , koji su sauvani do naih dana u merenju vremena , merenju uglova . Do osnove dvanaest se moe doi ako se pomou palca jedne ruke prebroje lanci preostala etiri prsta iste ruke , a do osnove ezdeset ako se svaki od prstiju druge ruke iskoristi kao jedinica vieg reda , dakle kao jedinica koja sadri dvanaest osnovnih jedinica , a takvih je jedinica vieg reda pet. Uporedo sa razvojem pojma broja razvijao se i pojam geometrijske figure. U arheolokim nalazitima ija se starost ceni na 15 do 20 hiljada godina, u peinama koja su predstavljala obitavalita praoveka, pronaeni su po zidovima crtei koji potvruju da je ovek imao razvijen oseaj za simetriju i poznavao neke jednostavne geometrijske figure. Prelaskom iz primitivne ljudske zajednice na organizovane forme , sa nomadskog nain ivota na ivot u stalnim naseljima , sa sakupljana ivotnih namirnica i drugih potreba na njihovo uzgajanje, pojavila se potreba za izgradnjom objekata za ivot oveka , za uvanje stoke , uvanje zaliha hrane i sl.Ti su objekti graeni u obliku

odreenih figura i za njihovu izgradnju je bilo neophodno poznavati takve figure i umeti meriti njihove elemente . Formiranje poseda i organizovana poljoprivredna proizvodnja podstakli su razvoj geometrije. O KONSTRUKCIJI PRAVILNIH MNOGOUGLOVA

Pod pravilnim mnogouglovima podrazumevaju se oni mnogouglovi ije su sve stranice meusobno jednake i svi uglovi meusobno jednaki. Tako, kao primere imamo : pravilan trougao , pravilan etvorougao , pravilan estougao.NJih poznajemo. No , postojili, odnosno moe li se zamisliti da postoji, npr., pravilan trinaestougao? Naravno da moe! Jer , pretpostavimo li da smo krunicu podelili na trinaest jednakih delova i da smo svake dve susedne deone take meusobno povezali , dobiemo mnogougao sa trinaest stranica i trinaest uglova , ije su sve stranice meusobno jednake i svi uglovi meusobni jednaki. Ostaje jo samo da se ispita da li je praktino mogue, uz upotrebu samo lenjira i estara, izdeliti krunicu na trinaest jednakih delova. U vezi s tim dokazaemo najpre jednu teoremu o pravilnim mnogouglovima koja e nam kasnije biti potrebna.Ta teorema glasi: U svakom pravilnom mnogouglu sve simetrale stranica i sve simetrale uglova seku se u istoj taki koja je jednako udaljena od svih temena i od svih stranica mnogougla. Da dokaimo ovu teoremu. Neka je, npr., u pitanju pravilan mnogougao, predstavljen na sl.1. To je jedan pravilan osmougao , ali ono to bude o njemu reeno moi e da bude primenjeno i na svaki drugi pravilan mnogougao. U njemu je , po pretpostavci , npr., <A=<V. Prema tome, ako se povuku simetrale ovih uglova, one e se sei u nekoj taki O i zatvarae se stranicom AV jednakokraki trougao AOV . No, ako se zatim povue i simetrala ugla S, ta simetrala mora takoe proi kroz taku O , jer inae , kad bi se sekla sa simetralom ugla V u nekoj drugoj taki , recimo O, trougao VOS ne bi bio podudaran sa trouglom AOV, iako su kod ta dva trougla po jedna njihova stranica i po dva ugla jednaka. I tako se, redom, pokazuje da e se sve simetrale uglova mnogougla sei u istoj taki O i da na taj nain svaki pravilan mnogougao moe rastaviti na podudarne jednakokrake trouglove sa vrhom u taki O. Ova je taka , dakle, jednako udaljena i od svih stranica datog mnogougla , pa predstavlja presek simetrala tih stranica. Time je , dakle , ova teorema dokazana. Neposredna posledica ove teoreme je sledea: oko svakog pravilnog mnogougla moe se opisati i u svaki pravilan mnogougao moe se

upisati krug, iji je zajedniki centar taka O (taka u kojoj se seku simetrale uglova i simetrale stranica mnogouglova). Nain konstrisanja samo pomou lenjira i estara pravilnog trougla (jednakostraninog), pravilnog etvorougla (kvadrata) i pravilnog estougla bio poznat matematiarima ve u starom veku. Kasnije je bilo dokazano kako se moe konstruisati pravilan desetougao i na osnovu toga i pravilan petougao. Ako je dat poluprenik kruga R u koji treba da bude upisan pravilan desetougao, onda treba najpre nacrtati ovaj krug i u njemu povui dva meusobno normalna poluprenika OA i OV, onako kao to je uinjeno na sl.2. Zatim treba nad jednim od njih (npr. nad OV), kao nad prenikom , konstruisati krug , pa kroz njegov centar S povui pravu AS. Neka AS see krug (S,R) u takama D iD1, a krug (O,R)u taki E. Tada e du AD predstavljati stranicu pravilnog petougla, upisanisih u krug (O,R). Stranica pravilnog petougla moe se , uostalom , dobiti i putem spajanja svaka dva uzastopna parna ili uzastopna neparna temena pravilnog desetougla , ako je ovaj mnogougao ve konstruisan . Na osnovu konstrukcije u dati krug upisanog etvorougla moe se lako konstruisati i pravilan osmougao, pravilan estougao ,itd., koji odgovaraju stranicama ovih mnogouglova i da se povuku nove tetive (sl.3). Na slian nain moe se na osnovu pravilnog estougla dobiti pravilan dvanaestougao,pravilan dvadesetetvorougao,itd.,pa se tako , na osnovu svakog pravilnog mnogougla koji se moe konstruisati, moe dobiti i mnogougao sa dvostrukim brojem stranica. Meutim, ispitivano je i da li se putem nekog zbira i razlike lukova koji odgovaraju stranicama u krug upisanog pravilnog trougla,etvorougla,itd.,moe odrediti veliina luka koji odgovara stranici nekog pravilnog mnogougla ija konstrukcija jo nije naena , pa je u vezi s tim utvreno : da se putem izraunavanja razlike lukova od kojih prvi odgovara stranici u krug upisanog pravilnog estougla,a drugi odgovara stranici u isti krug upisanog pravilnog desetougla, dobija duina luka koji odgovara stranici u isti krug upisanog pravilnog petnaestougla, poto je : Usled toga moe se konstruisati i pravilan petnaestougao (sl.4). No,neto vie na ovaj nain se nije moglo postii , iako je ovo pitanje zanimalo i neke od kasnijih grkih matematiara starog veka. Zatim se, ni u toku narednih 2000 godina, nita nije novo pronalo. Nije se znalo ak ni da li e uopte ,u budunosti moi da se ode napred u reavanju ovog problema ,tj. da li e se pitanje konstrukcija ostalih pravilnih mnogouglova reiti , ili je ono jedno od nereivih pitanja matematike. I tako je bilo sve do 1796. godine! Meutim , 1.juna 1796. godine pojavilo se odjednom u nemakom asopisu Allegemeine literaturzeitung saoptenje:

Nova otkria . Svakom geometru poetniku poznato je da se neki pravilnog mnogouglovi, kao trougao, petougao, petnaestougao i oni koji iz njih proizilaze prepolovljavanje lukova koji odgovaraju njihovim stranicama mogu geometrijski konstruisati . Toliko se daleko stiglo i u Euklidovo vreme , a izgleda da se posle toga dolo do uverenja da se ta oblast elementarne geometrije dalje ne moe proirivati ; bar ja ne znam za bilo kakav srean pokuaj da se njene granice u tom smislu pomere. Utoliko vie , ini mi se , zasluuje panju otkrie da se osim ovih pravilnih mnogouglova mogu geometrijski konstruisati jo i mnogo drugi, npr.,pravilni sedamnaestougao.Ovo otkrie je u stvari samo korolarium (lat. posledica dokaza ) jedne nezavrene teorije veeg obima , koja e , im bude zavrena ,biti prikazana publici . Ovo saoptenje objavio je i potpisao budui veliki, genijalni matematiar Karl Fridrih Gaus ( 1777-1855 ) kada mu je bilo samo sedamnaest godina i dok je bio jo student! On je uspeo da dokae sledee :da se oni i samo oni pravilni mnogouglovi mogu konstruisati pomou lenjira i estara iji broj stranica predstavlja prost broj n=2*m+1, gde m eN , i zatim , na osnovu konstrukcija tih mnogouglova , putem udvajanja broja stranica n=2*(2km+1), gde k,m eN . Gaus je ovo dokazao time to je dokazao da se krunica moe , uz upotrebu lenjira i estara , izdeliti na n jednakih delova samo ako je n nekakav prost broj oblika n=2*(2km+1), gde k,me N ,a iz toga proizilazi da se i od pravilnih mnogo uglova mogu konstruisati samo oni koji zadovoljavaju ovaj uslov . Da vidimo sada koji se to pravilni mnogouglovi mogu geometrijski konstruisati prema Gausovoj formuli n=2*(2km+1) ,gde k,m e N .Na osnovu te formule za k=0, m=0 dobija se n=5. To je u saglasnosti s onim to ve znamo. Ali za k=0,m=2 dobija se n=17, to znai da se pravilni sedamnaestougaonik moe konstruisati samo pomou lenjira i estara. Gaus, sam, u prvo vreme nije dao i uputstvo za izvoenje ove konstrukcije , ali je kasnije i to uinio. Dalje, za k=0,m=3 dobija se n=257, za k=0,m=4 dobija se n=65537. Kako su oba broja prosti brojevi , zakljuilo se da se mogu konstruisati i pravilni mnogouglovi sa 257, odnosno sa 65537 stranica ,pa je posle izvesnog vremena to i postignuto. Meutim, za m=5 dobija se n=6416700417, broj koji nije prost . Nije poznato , bar zasad , da postoji neki broj za m>5 za koji bi n bio prost broj , a ako bi i postojao , takav prost broj bi, oigledno, bio astronomski velik. Merenje zemljita je zadavalo dosta posla svetenicima Starog Egipta kada su, prilikom uzimanja poreza , morali premeravati njive svojih podanika. Oni su tada povrinu njive ,koja nije imala oblik pravougaonika ili trougla , odreivali tako to su je prvo delili na trouglove . Tada je i nastala metoda razlaganja mnogouglova na trouglove , tzv. triangulacija. Otuda potie i re geometrija , koja je

sastavljena od dve grke rei od kojih prva, Gea , znai Zemlja, a druga, metron, znai mera. Pod razlaganjem mnogouglova na trouglove podrazumevamo razlaganje povri datog mnogougla u ravni samo na trouglove , koji se granie jedan sa drugim tako da ako dva od njih imaju zajednikih taaka onda je to ili njihova stranica , ili njihovo teme . Svaka stranica bilo kog trougla , nastalog razlaganjem date figure , ili je zajednika za dva nastala trougla , nazovimo je rastavnicom , ili je to stranica tano jednog od nastalih trouglova. Zajednika temena za dva ili vie nastalih trouglova nazvaemo takama razgranavanja rastavnica. Razgranavanje datog mnogougla na trouglove postaje veoma interesantan problem ako se zahteva da svi nastali trouglovi budu ili samo otrougli, ili samo pravougli , ili samo tupougli , a da njihov broj bude najmanji. Dokazaemo da broj otrouglih trouglova pri razlaganju ovakvih mnogouglova ne moe biti manji od broja stranica mnogougla. Zaista, kako su uglovi svakog pravouglog mnogougla sa vie od etiri stranice tupi , to dve njegove susedne stranice nikako ne mogu pripadati istom trouglu nastalom razlaganjem mnogougla ,jer bi u suprotnom taj trougao bio tupougli. Jasno je da dve nesusedne stranice mnogougla ne mogu biti stranice istog trougla. Dakle, broj trouglova ne moe biti manji od broja stranica mnogougla,pa se pravilan n-tougao moe razloiti na najmanje n otrouglih trouglova. Tako je, dakle, pre skoro 200 godina bio , naposletku , reen ovaj problem koji , istina, nije bio od velikog praktinog znaaja , ali ije reenje , sa isto naunog stanovita , predstavlja jedno od najveih dostignua na polju matematike.

Koriena literatura: -lanci iz Matematiko fizikog lista -Geometrija za // razred gimnazije - V.Mihajlovi