PROGRAM ZA SPAS SRBIJE

ZADACI NADSTRANAKE VLADE STRUNJAKA

BEOGRAD 1999.

SADRAJ
SADRAJ......................................................................................................................2 R E U N A P R E D....................................................................................................6 U V O D N A N A P O M E N A......................................................................................7

I.............................................................................................8

1. TA NAM SE DOGODILO?.........................................................................................8 2. KAKO DALJE?............................................................................................................9 2.1. PUT U BEZNAE................................................................................................9 2.2. IZLAZ IZ BESPUA...........................................................................................10 2.2.1. Bazini konsenzus.....................................................................................10 2.2.2. Demokratski i slobodni izbori....................................................................11 2.2.3. ta kae istraivanje javnog mnjenja?......................................................12 3. NADSTRANAKA VLADA STRUNJAKA....................................................................13 3.1. SRBIJA I SVET...................................................................................................13 3.2. PITANJA I ODGOVORI...........................................................................................13 3.3. CILJEVI NADSTRANAKE VLADE STRUNJAKA..................................................17 3.5. STRUKTURA NADSTRANAKE VLADE STRUNJAKA..........................................19 3.5.1. Karakteristike i potrebe nadstranake vlade strunjaka...........................19 3.5.2. Trokovi vlade...........................................................................................20 3.6. KO E KONTROLISATI RAD VLADE?.................................................................30 3.7. KOMUNIKACIJA I SARADNJA NADSTRANAKE VLADE STRUNJAKA..................30 3.8. PRESBIRO........................................................................................................30 3.9. O LJUDIMA.......................................................................................................31 3.10. O STILU.........................................................................................................32 3.11. O LOBIRANJU.................................................................................................32 3.12. O POVERENJU................................................................................................33 1. PRINCIPI SRBIJE KAO DRAVE................................................................................33 2. DRAVNO UREENJE.............................................................................................34 2.1. SUVERENOST...................................................................................................34 2.2. DRAVLJANSTVO.............................................................................................35 2.3. IZBEGLI SRBI...................................................................................................35 2.4. DIJASPORA.......................................................................................................36 2.5. REPUBLIKA SRPSKA I SRBI IZ HRVATSKE.........................................................36 2.6. KOSOVO I METOHIJA........................................................................................37 2.7. VOJVODINA......................................................................................................38 3. SISTEM VLASTI.......................................................................................................39 3.1. NARODNA SKUPTINA.....................................................................................39 3.2. PREDSEDNIK REPUBLIKE..................................................................................40 3.3. VLADA.............................................................................................................41 3.4. PRAVOSUDNI SISTEM.......................................................................................42 3.4.1. Pravosudni savet.......................................................................................43 3.4.2. Redovni sudovi i dravno tuilatvo..........................................................43 3.4.3. Ustavni sud...............................................................................................44 3.4.4. Upravno i Raunsko odeljenje...................................................................45 3.4.5. Privredni sudovi........................................................................................45 3.4.6. Ombudsman.............................................................................................46 4. SLOBODE I PRAVA GRAANA.................................................................................46 4.1. OPTA NAELA O LJUDSKIM PRAVIMA.............................................................46 4.2. KATALOG LJUDSKIH PRAVA..............................................................................46 4.2.1. Graanska prava.......................................................................................47 4.2.2. Ekonomska, socijalna i druga prava..........................................................47 4.3. DUNOSTI GRAANA.......................................................................................48 5. IZBORNI SISTEM.....................................................................................................48 6. POLITIKI PLURALIZAM..........................................................................................50 7. TERITORIJALNA ORGANIZACIJA...............................................................................52 7.1. REGIONALNO UREENJE..................................................................................52

2

7.2. OPTINA..........................................................................................................53 8. ODBRANA..............................................................................................................54 8.1. VOJNA ODBRANA.............................................................................................54 8.1.1. Srpska Armija (SA)....................................................................................55 8.1.2. Srpska Garda (SG)....................................................................................57 8.1.3. Teritorijalna odbrana (TO).........................................................................59 8.2. CIVILNA ODBRANA...........................................................................................59 8.2.1. Civilna zatita (CZ)....................................................................................59 9. BEZBEDNOST.........................................................................................................60 9.1. CILJ..................................................................................................................60 9.2. NEOPHODNE ZAKONSKE PROMENE.................................................................60 9.3. STANJE............................................................................................................60 9.4. PROMENE........................................................................................................60 9.4.1. Decentralizacija........................................................................................60 9.4.2. Demilitarizacija.........................................................................................61 9.4.3. Racionalizacija..........................................................................................61 10. SPOLJNA POLITIKA................................................................................................61 1. TA KAU BILANSI?................................................................................................64 1.1. KARAKTERISTIKE SRPSKE PRIVREDE................................................................64 1.1.1. Zaduenost...............................................................................................64 1.1.2. Gubici........................................................................................................64 1.1.3. Ostale karakteristike privrede...................................................................64 1.1.4. Nezaposlenost..........................................................................................65 1.1.5. Siva ekonomija..........................................................................................65 1.2. PROISTEKLI ZAKLJUCI....................................................................................65 2. OBAVEZE DRAVE.................................................................................................66 2.1. SPOLJNI DUG...................................................................................................66 2.2. DEVIZNA TEDNJA...........................................................................................66 2.3. JAVNI DUG.......................................................................................................67 3. PRIVREDA..............................................................................................................67 3.1. INDUSTRIJA......................................................................................................68 3.2. ENERGETIKA....................................................................................................69 3.3. TELEKOMUNIKACIJE.........................................................................................69 3.4. SAOBRAAJ.....................................................................................................70 3.4.1. Saobraajne grane....................................................................................71 a) elezniki saobraaj....................................................................................71 b) Reni saobraaj...........................................................................................71 v) Drumski saobraaj.......................................................................................71 g) Vazduni saobraaj.....................................................................................72 3.5. RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEA...........................................................72 4. POLJOPRIVREDA.....................................................................................................73 4.1. CILJEVI.............................................................................................................73 4.2. MERE...............................................................................................................73 5. STOARSTVO.........................................................................................................75 6. FINANSIJE...............................................................................................................75 5.1. JAVNA POTRONJA...........................................................................................76 5.2. FISKALNA POLITIKA..........................................................................................76 5.3. PENZIJE............................................................................................................77 5.4. FINANSIJSKA DISCIPLINA..................................................................................77 5.5. FINANSIJSKO TRITE......................................................................................78 5.6. BERZA.............................................................................................................78 6. CENTRALNA BANKA I MONETARNA POLITIKA.........................................................79 7. PRILIV KAPITALA....................................................................................................81 7.1. BESPOVRATNA POMO....................................................................................81 7.2. DIREKTNE INVESTICIJE.....................................................................................82 7.3. KONCESIJE.......................................................................................................83 7.4. PORTFOLIO INVESTICIJE...................................................................................83 7.5. KREDITI...........................................................................................................83 7.6. TEDNJA GRAANA.........................................................................................83 8. SRPSKA BANKA - Kako pomoi Srbiji?....................................................................84 8.1. Zato predlaemo osnivanje Banke a ne Fonda?.............................................84 8.2. Kako osnovati SRPSKU BANKU (SB)?...............................................................84

3

8.3. Poslovna politika SB........................................................................................84 8.4. Koje e poslove Banka obavljati?.....................................................................85 8.5. PRIKUPLJANJE SREDSTAVA...............................................................................85 1. Osnovni kapital...............................................................................................85 2. tednja...........................................................................................................85 3. Uzimanje kredita.............................................................................................85 8.6. KREDITNI POSLOVI..........................................................................................85 8.7. GARANCIJSKI POSLOVI.....................................................................................86 8.8. PLATNI PROMET...............................................................................................86 8.9. USLUGE...........................................................................................................86 8.10. KO E KONTROLISATI RAD SB?......................................................................86 9. KAKO PRIKUPITI KAPITAL?......................................................................................87 Procene o moguim sredstvima koja bi se prikupila:..........................................87 1. SMANJENJE svih dravnih rashoda...............................................................87 2. CIGARETE - van dravnih tokova.................................................................87 3. MOTORNI BENZIN I DIZEL GORIVO..................................................................88 4. ALKOHOL........................................................................................................88 5. SIVA EKONOMIJA.............................................................................................88 6. TEDNJA..........................................................................................................88 10. GDE ULAGATI?.....................................................................................................89 11. IZVOZ..................................................................................................................92 12. KAKO ZAPOSLITI LJUDE?......................................................................................94 13. KAKO ZADRATI MLADE?.....................................................................................95 1. SOCIJALNA POLITIKA..............................................................................................97 1.1. JAVNOST U RADU.............................................................................................97 1.2. ODRICANJE......................................................................................................98 1.3. UTEDE...........................................................................................................98 1.4. KAKO E SE POPUNITI FONDOVI ZA SOCIJALNE PROGRAME?..........................99 1.5. PRICIPI I ELEMENTI SOCIJALNE POLITIKE..........................................................99 1.6. PENZIONERI...................................................................................................100 1.7. NEZAPOSLENI................................................................................................101 1.7.1. Regulisanje trita rada..........................................................................102 1.7.2. Materijalno-pravna zatita......................................................................102 1.8. POPULACIONA POLITIKA I BRIGA O DECI........................................................103 1.8.1. Mere za poveanje nataliteta u Srbiji......................................................104 Propaganda...................................................................................................104 Tree dete.....................................................................................................104 Materijalna stimulacija..................................................................................105 Trudniko bolovanje......................................................................................105 Porodiljsko bolovanje.....................................................................................105 Krediti............................................................................................................105 1.9. STANOVANJE.................................................................................................105 1.10. SOCIJALNA ZATITA BORACA, INVALIDA I NJIHOVIH PORODICA...................106 1.11. SIROMATVO...............................................................................................106 2. ZDRAVSTVENA ZATITA I ZDRAVSTVENO OSIGURANJE....................................107 2.1. ZDRAVSTVENA ZATITA................................................................................107 2.1.1. Osnovna zdravstvena zatita..................................................................107 2.1.2. Dodatna zdravstvena zatita..................................................................107 2.2. ZDRAVSTVENO OSIGURANJE.........................................................................109 2.2.1. Kratkorone pravno-finansijske mere......................................................109 2.2.2. Mere za konstituisanje Republikog zavoda kao savremene organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja........................................................................110 2.3. TELEMEDICINA...............................................................................................111 3. POLITIKA ZATITE IVOTNE SREDINE...................................................................113 3.1. ZATO JE VANA IVOTNA SREDINA ?...........................................................113 3.2. STANJE IVOTNE SREDINE U SRBIJI................................................................114 3.3. REENJA U OBLASTI ZATITE IVOTNE SREDINE U SRBIJI..............................114 3.4. ORGANIZACIJA I FUNKCIONISANJE U OBLASTI ZATITE IVOTNE SREDINE U SRBIJI:..........................................................................................................................115 3.5. FINANSIRANJE U OBLASTI ZATITE IVOTNE SREDINE U SRBIJI:....................116 4. OBRAZOVANJE, NAUKA I TEHNOLOKI RAZVOJ....................................................117 4.1. PREDKOLSKO VASPITANJE I OBRAZOVANJE.................................................118

4

4.1.1. Osnovni zadaci predkolskog vaspitanja i obrazovanja...........................118 4.1.2. Obrazovni sadraji..................................................................................118 4.1.3. Vaspitna uloga........................................................................................118 4.2. OSNOVNO OBRAZOVANJE..............................................................................118 4.2.1. Organizacija rada kole...........................................................................119 4.2.2. Nastavni kadar........................................................................................119 4.2.3. Nastavni program...................................................................................119 4.2.4. Vaspitna uloga kole...............................................................................119 4.2.5. Upravljanje kolom.................................................................................119 4.3. SREDNJA KOLA............................................................................................120 4.3.1. Organizacija rada kole...........................................................................120 4.3.2. Nastavni kadar........................................................................................120 4.3.3. Nastavni program...................................................................................120 4.3.4. Odnos uenik profesor........................................................................120 4.4. VISOKO OBRAZOVANJE..................................................................................121 4.4.1. Obaveze univerziteta..............................................................................121 4.4.2. Neposredni zadaci univerziteta u obrazovanju i tehnolokom razvoju....121 4.4.3. Nain reavanja sadanjih problema na univerzitetu..............................122 4.4.4. Materijalni poloaj univerziteta...............................................................122 4.5. NAUKA I TEHNOLOKI RAZVOJ.......................................................................122 5. INFORMISANJE I MEDIJI.........................................................................................123 6. KULTURA..............................................................................................................125 SANU.................................................................................................................126 Projekti.............................................................................................................126 Kulturni centri u inostranstvu............................................................................126 Regije................................................................................................................127 Zakljuak..........................................................................................................127 UMESTO ZAKLJUKA, KOJI SU INTERESI?.................................................................128 Interesi lanova Vlade:.........................................................................................128 Interesi graana:..................................................................................................128 Interesi vojske:.....................................................................................................128 Interesi policije:....................................................................................................128 Interesi politikih stranaka:..................................................................................129 INTERESI SRBIJE:..................................................................................................129 AUTORI:...................................................................................................................130 LITERATURA.............................................................................................................131

RE

UNAPRED

Ovaj Program nastao je kao prirodna potreba jedne grupe strunjaka da srpskoj javnosti ponudi mogua reenja izlaska iz sadanje situacije. Re je o autorima od kojih su neki pripadnici razliitih politikih organizacija, a neki su nezavisne linosti; koji su kao pojedinci radi da svojim strunim znanjem doprinesu svekolikoj obnovi i preporodu Srbije. Poli smo od realne pretpostavke da su nam potrebna konkretna reenja, a ne teorijske rasprave koje se zavravaju uoptenim deklaracijama. Program je pravljen za buduu Nadstranaku vladu strunjaka koju bi, ukoliko se ne postigne bazini konsenzus, pobedivi na slobodnim i potenim izborima, postavila izborna koalicija demokratskih snaga promena. Ta nova vlada preduzela bi hitne politike i ekonomske mere za spas drave. Program je rezultat pokuaja da se u vreme nove golgote Srbije, u godinama zla, nasilja i beznaa probudi vera da nisu porueni svi mostovi koji srpski narod povezuju sa civilizacijskim tekovinama mira, slobode i demokratije, da jo ima nade ZA SPAS SRBIJE. Pokuali smo na jednom mestu da objedinimo celovit program politikih i ekonomskih promena koje bi trebalo odmah izvriti. Pokuali smo da pronaemo puteve izlaska Srbije iz istorijskog bespua i da formuliemo strategiju spasa. Pokuali smo da otvorimo perspektive za razvoj srpske drave i da ponudimo mogunost programskog objedinjavanja svih drutvenih snaga promena. Da li smo u tome uspeli, vi ocenite. Program nudi jedan relativno fleksibilan instituicionalni okvir za demokratsku Srbiju, sa puno praznina, od kojih su neke namerne a neke nisu mogle da se izbegnu. Program je otvoren za sve vae predloge i sugestije. On tei da se slije sa slinim programima, demokratskim zalaganjima za izlaz iz krize i preporod Srbije. Zajednikim radom sigurno moemo da napravimo jo bolje programe. Bitno je da otponemo saradnju. Samo tako emo pronai najbolja reenja za Srbiju. Vana je dobra volja i rad svih nas. Kao strunjaci koji su objedinjavali rad zahvaljujemo im se na saradnji i strpljenju.

6

svih

naih

kolega,

Zahvaljujemo se i svim naim saradnicima i prijateljima koji nisu strunjaci, ali koji su svojim radom, savetima, predlozima i primedbama presudno pomogli da ovaj Program nastane. S verom u spas Srbije, Jovica Trkulja Beograd, na Preobraenje, 19. avgusta 1999 g. Branko Draga prof. dr

NA ETVRTOM NACIONALNOM SAVETOVANJU SRPSKE DIJASPORE U HIMELSTIRU, 27./28.11.1999. GODINE SVETSKI SABOR SRBA PRIHVATIO JE PROGRAM ZA SPAS SRBIJE UVODNA NAPOMENA

Proteklih godina proputena je prilika da se temeljno promeni politiki i ekonomski sistem Srbije i da se zemlja konano ukljui u razvijeni svet. Doiveli smo dravnu i nacionalnu katastrofu. Naruen je suverenitet Srbije i drava je dovedena na rub propasti. Zaotreni su postojei i otvoreni novi problemi i sukobi koji prete novim stradanjem ljudi i materijalnim razaranjem. ta sad? Potrebna nam je nova nacionalna i dravna politika. Promiljena i mudra. Nacionalna politika koja e omoguiti ekonomski oporavak i politiki preporod zemlje. Graanska je i patriotska obaveza svih politikih snaga, misleih ljudi Srbije i svih Srba u svetu da uloe sebe, svoje ideje, znanje i volju da zajedno pronaemo puteve spasa. Ne vredi ekati! Duni smo da pomognemo otadbini kad je najtee i da obezbedimo budunost srpskom rodu. To je naa ljudska obaveza i mi je moramo izvriti. Izborimo se za novu Srbiju! Naa budunost nikad nije bila beznadenija. Raspeti smo izmeu oajnike nade i oajnikog straha. Gde je izlaz? Cilj ovog Programa za spas Srbije je da nam osnai nadu i oslobodi nas straha od promene.

Ovaj Program postavlja osnove nove nacionalne i dravne politike liene grandomanije, samozavaravanja i iluzija. On tei da ukae na perspektive i otvori vidike svima onima koji su izgubili veru u Srbiju; da povrati samopouzdanje svim graanima Srbije i nadu da zlo, nasilje i prevara ne mogu trajno vladati. Vreme je za promene! Moramo znati gde smo, ime raspolaemo, ta moemo. Moramo sagledati svoje mogunosti i na osnovu toga postaviti novu nacionalnu strategiju. Spasimo Srbiju! Zadatak Nadstranake vlade strunjaka je da otpone sprovoenje te nove nacionalne politike i da Srbiju ponovo vrati u zajednicu evropskih naroda. Vi ste nam potrebni! Uspeemo! Zajedno!

ZATO NADSTRANAKA VLADA STRUNJAKA?

1. TA NAM SE DOGODILO? Dananji poloaj drave Srbije i srpskog naroda posledica je jedne autoritarne vladavine koja je razorila duhovni i materijalni potencijal naeg naroda. Od dravotvornog i istorijsko-kulturno priznatog naroda, Srbi su se u toku jedne kobne decenije od pobednikog naroda pretvorili u gubitniki, agresorski narod, kome se otimaju teritorije i bogatstva. Za kratko vreme izgubili smo samopouzdanje i dostojanstvo, nali se na pragu beskunitva, duboko zali u siromatvo i krenuli putem duhovnog i fizikog iskorenjivanja. Tragino opadanje nataliteta, izgon i emigracije stanovnitva poslednjih decenija, ozbiljno su upozorenje da se Srbi mogu svesti na beznaajnu etniku grupu i na kraju nestati s lica zemlje. Izgubili smo:
teritoriju Srpske Krajine na kojoj su vekovima iveli Srbi; dravnost Republike Srpske koja je postala protektorat meunarodne zajednice; teritoriju Kosova i Metohije koju kontrolie vojska KFOR-a;

8

deo naeg naroda koji se iselio u inostranstvo, mladost koja je potraila bolju budunost; standard; prirodni prirataj; drutveno bogatstvo koje se odlilo u inostranstvo i na privatne raune; istorijske saveznike i ugled koji smo imali u svetu; poverenje u sve institucije; poverenje jednih u druge; smelost da promenimo sebe.

Dobili smo:
SRJ; meunarodne sankcije; NATO bombe; strane trupe na Kosovu i Metohiji; ekoloku katastrofu; unitenu privredu i hiperinflaciju; razorene nacionalne institucije; izgon najsposobnijih; kriminal i mafiju; smrt i razaranje; bolest, tugu i nesreu; strah i oajanje; moralni sunovrat.

ta nam se jo moe dogoditi? Graanski rat, raspad SRJ, gubitak suverenosti i meunarodni protektorat. Dakle, dogodilo se ono najgore, Srbija je na kraju XX veka u gorem stanju nego na kraju XIX veka. 2. KAKO DALJE? 2.1. PUT U BEZNAE Ako sadanji reim ostane na vlasti, nastavie se dalje propadanje drave a narod e teko iveti u nepriznatoj, meunarodno izolovanoj zemlji. Ako sadanja opozicija, predvoena sujetnim liderima, nedoraslim vremenu, nastavi da zanemaruje nacionalne ciljeve, borei se za svoju linu promociju, Srbija e doiveti tragian sunovrat i propast. Ponovie se ve viene scene zla, nasilja, rasparavanje zemlje i razaranja koja e na najgori mogui nain reiti srpsko nacionalno pitanje. Na kraju tog puta u beznae pojavie se meunarodni protektorat nad narodom koji nije sposoban da upravlja sam sobom, te mu je neophodan staratelj dok politiki ne odraste. To bi znailo konano gubljenje nacionalnog suvereniteta, rasparavanje Srbije, nove seobe srpskog naroda i njegov nestanak.

2.2. IZLAZ IZ BESPUA Da se ovaj najgori scenario ne bi ostvario, potrebno je da pokaemo istorijsku zrelost i dravotvornu mudrost, i da pronaemo put koji vodi izlazu iz bespua. Jasno je da nas ni reim ni veina opozicionih lidera, zatrovani meusobnom borbom oko vlasti, ne mogu izvesti na taj put. Oni su obesmislili svaku politiku ideju i proerdali narodno poverenje. Oni ne mogu da spasu Srbiju i zato narod trai nove ljude! Istraivanja javnog mnjenja u Srbiji pokazuju da bi preko 70% graana podralo pojavu novih ljudi na politikoj sceni Srbije. Dajmo priliku nekim novim ljudima! Kako? Na koji nain? Ovaj Program e ponuditi kljuna reenja koja mogu spasiti nau dravu. 2.2.1. Bazini konsenzus Osnovna pretpostavka demokratskog preporoda zemlje je da se postigne konsenzus relevantnih politikih snaga o mirnom izlasku iz krize i o principima na kojima e poivati Srbija kao politika zajednica. Katastrofalna situacija u zemlji i nesposobnost reima i opozicije da dravu izvedu iz bespua, primoravaju da se zapone dijalog o spasu drave. Taj dijalog bi se organizovao na sledei nain:
snage preporoda bi razgovarale za okruglim stolom o putevima izlaska iz bespua; snage preporoda su: opozicione stranke, nevladine organizacije i druga udruenja civilnog drutva, ugledne grupe i pojedinci iz zemlje i dijaspore; snage preporoda bi usvojile zajedniki program za spas Srbije; snage preporoda bi pozvale reim na dijalog o mirnom nainu izlaska iz krize i formiranja Nadstranake vlade strunjaka, uprkos tome to reim do sada nije pokazao spremnost za takav dijalog; za okruglim stolom vlasti i snaga preporoda formirala bi se Platforma izlaska iz krize koja bi sadrala strateke take preporoda Srbije i oznaila nosioce promena.

Osnovne strateke take naeg opstanka su:

bazini konsenzus o Srbiji kao politikoj zajednici (o nazivu, teritoriji, obliku vladavine i dravnom ureenju, graanskoj suverenosti i vladavini prava, oblicima svojine, karakteru zajednice i sl.); ubrzani ekonomski razvoj zemlje; demokratizacija; uspostavljanje pravnih institucija i vladavina prava; slobodni mediji, univerzitet i svi ostali segmenti civilnog drutva; redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore; reavanje Kosovskog pitanja; ustavne promene;

10

priprema odgovarajuih zakona; demokratski i slobodni izbori; povratak Srbije u meunarodnu zajednicu.

Budui da u Srbiji ne postoji nijedna politika stranka ili organizacija sposobna da sama izvri promene, neophodno je udruivanje svih snaga za spas nae drave. Posle javnih rasprava izradila bi se zajednika Platforma za spas Srbije i personalno bi se odredili kandidati za sastav Nadstranake vlade strunjaka. Dosledno sprovodei usvojeni bazini konsenzus, Srbija bi mirnim putem izvrila neophodne promene koje bi je uvele u zajednicu evropskih naroda. Ovaj politiki Program polazi od pretpostavke da e se, sazivanjem Ustavotvorne skuptine, stvoriti sve legalne pretpostavke za promenu sadanjeg Ustava i donoenje novog Ustava Srbije. Stoga su u ovaj Program ve ugraeni predlozi za novi Ustav Srbije. 2.2.2. Demokratski i slobodni izbori Ukoliko reim ne prihvati ideju o bazinom konsenzusu i Platformi izlaska iz krize, onda snage preporoda moraju primorati reim na nove izbore. Izbori su osnovni legitimni nain promene vlasti. Vie nije mogue odlagati zahtev za slobodnim i potenim izborima u Srbiji. Takvi izbori su jedini put za smanjivanjem napetosti u politikom ivotu Srbije i za njen prijem u vane meunarodne politike, ekonomske i kulturne organizacije Nadstranaka vlada strunjaka bie izabrana posle demokratskih snaga na slobodnim i potenim izborima. pobede

Snage promena, imajui loe iskustvo sa dosadanjim nainom organizacije izbora u Srbiji, koje je kulminiralo izbornom kraom i meunarodnim pritiskom na vlast da potuje osnovne standarde za legalne i legitimne izbore, izlazak na prevremene izbore uslovie time:
da svi Srbi, ma gde iveli u svetu, dobiju dravljanstvo i pravo glasa na izborima; da svi izbegli Srbi dobiju dravljanstvo i pravo glasa na izborima; da svi drugi drugi graani Srbije koji su napustili zemlju ostvare svoje birako pravo; da se izabere novi Upravni odbor RTS, sastavljen od predstavnika snaga preporoda i reima, koji bi garantovao profesionalnost i objektivnost dravnih medija u predizbornoj kampanji; budui Upravni odbor RTS-a bie sastavljen od predstavnika: aktuelne vlasti, parlamentarne stranke, Crkve, Univerziteta i sindikata; da sve politike partije moraju biti ravnopravno zastupljene i u dravnim i u privatnim elektronskim medijima, a utvrena pravila za nastupe na televiziji kontrolisae posebni odbori;

11

da na izborima uestvuje i izbeglo stanovnitvo sa Kosova koje e glasati u mestu sadanjeg boravka po modelu izjanjavanja bosanskih izbeglica; da se izbori sprovedu po proporcionalnom izbornom sistemu sa malim brojem izbornih jedinica i sa izbornim cenzusom od pet odsto; da se odnosi meu politikim strankama reguliu Pravilnikom o ponaanju u izbornoj kampanji; da se izvri revizija postojeih birakih spiskova da izbore kontrolie i OEBS, naroito birake spiskove i brojanje glasova; da se obezbedi sudska i ustavno-sudska zatita izbornog prava (opta alba Ustavnom sudu).

Organizovanjem demokratskih i slobodnih izbora, srpski narod e se izjasniti o svojoj budunosti i niko nema prava da sprei sprovoenje izraene narodne volje. Verujemo da e se graani Srbije, posle svega to im se dogodilo, opredeliti za izbornu koaliciju demokratskih snaga promena, jer ona jedino moe da spasi Srbiju iz ovog traginog poniranja i posrtanja u bespuu. 2.2.3. ta kae istraivanje javnog mnjenja? 2.2.3 Prema istraivanju agencijePartner uraenoj od 10.-16. avgusta 1999. godine na pitanje ta traite?, graani Srbije su odgovorili:

?
69,70% 72,00% 81,40% 86,70%

Koji je zakljuak?
Graani Srbije trae promene i potrebno je udruivanje demokratskih snaga promena u jedinstvenu izbornu koaliciju. svih

12

3. NADSTRANAKA VLADA STRUNJAKA 3.1. SRBIJA I SVET Danas je Srbija izolovana od itavog sveta, usamljena i osiromaena zemlja. Politika reima upropastila je dravu i dovela je na sam rub opstanka. Dokaz za ovu tvrdnju jesu sledei podaci. Najbolje da se uporedimo sa zemljama sline veliine i broja stanovnika, kako bi se jasnije ukazao put kojim Srbija mora dalje da ide. Podaci Evrostata za februar 1998. godine su:
Drava Stanovnit vo (u milionima) 8 10,2 5 0,412 15,5 3,6 10 10
Inflacija

Nezap osleno st 4,4% 9,3% 12,5% 3,4% 5,1% 9,8% 5,9% 70%

BDP* (USD mld.) 182,6 216,2 141,7 14,4 335,3 70,7 77,1 13

Rast BDP

Budet (%BDP)

Dug (%BD P) 66,1 122,2 55,8 6,7 72,1 66,3 62,0 ogrom an, ne zna se tano koliki

Austrija Belgija Finska Luksemb urg Holandij a Irska Portugal

1,1% 1,4% 1,3% 1,4% 1,8% 1,2% 1,8% 50%**

2,1 % 2,7 % 5,9 % 3,4 % 3,3 % 8,3 % 3,5 % pad

deficit 2,5 deficit 2,1 deficit 0,9 suficit 1,7 deficit 1,4 deficit 0,9 deficit 2,5 velik, nema tanih podataka

SRBIJA

* BDP = bruto drutveni proizvod ** 50% = (50% cena pod kontrolom)

3.2. PITANJA I ODGOVORI ta se zakljuuje? Srbija u svim parametrima odudara od ovih zemalja koje su lanice EU. Neshvatljivo je da zemlja sa istim brojem stanovnika (Portugal) godinje pravi USD 77,1 mld. to je 5,93 puta vei BDP nego u Srbiji. Neto manja Austrija (8 miliona stanovnika) pravi godinje BDP USD 182,6 mld. to je 14,04 puta vei DBP nego u Srbiji. Jo manja Finska (5 miliona stanovnika) godinje pravi BDP 141,7 mld. to je 10,9 puta vei DBP, sa duplo manjim brojem stanovnika. A krajnje neverovatno, gotovo sramno, deluju na sve nas podaci da 412.000 stanovnika Luksemburga pravi BDP 14,4 mld., sa 24,27 puta manjim brojem stanovnika od Srbije.

13

Dali su uspene samo zemlje lanice EU? Ne. Uspenije od Srbije su i zemlje u tranziciji koje su od 1989. godine otpoele proces demokratizacije u svojim dravama. Zemlje u tranziciji.
Drava Slovenij a Hrvatsk a Maarsk a eka Poljska BDP* (USD mld.) 19,6 20,3 47,7 56,2 150,1 Inflacija 8,0 % 5,7 % 14,3 % 10,7 % 11,7 %

Podaci za 1998. godinu.

Kakva su oekivana kretanja stanovniku u 1999 godini?

drutvenog

proizvoda

po

() 1999.
9880

3880 820 990 1190 . 1471 1600

4340

4450

4720

5460

. . .

. .

Kako se kretao Bruto drutveni proizvod Srbije od 1989 godine? Nivo BDP (1989=100)

14

100,0 80,0 60,0 40,0 20,0 0,0

1989 1990 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999

Kako Srbija zavrava XX vek? Dohodak po stanovniku 1896. 1910. 1911. 1914. 1998. 1999. ZLATNI DINAR 310 487 250 417 USD $ 1.356 1.648 845 1.411 1.300 820

Kakve su plate u okruenju?

- 1999.
1094 760 381

320

315 153 89

U emu je problem?

15

Zato je ovakva slika sveta? Da li su stanovnici ovih drava nadljudi ili neto kod nas ne valja? Odgovor na sva ova pitanja je jednostavan ne valjaju privredni i politiki sistem. ta treba uraditi? Treba ih PROMENITI! Kakvu Srbiju hoemo? Promenom privrednog i politikog sistema, Srbija kroz deset godina mora imati sledee pokazatelje:
stanovnitvo: 12 miliona; inflacija: 1,1%; nezaposlenost: 5%; BDP: USD 33 mld.; rast BDP: 9,9%; bilansna i platno-budetska ravnotea; dug: 10% BDP; per capito: oko USD 2.700 godinje.

Da li je ovo mogue? Jeste. Potrebno je odmah krenuti sa promenama. Kako poeti? Pobedom udruenih demokratskih snaga promena na slobodnim izborima i postavljanjem Nadstranake vlade strunjaka.

Zato Nadstranaka vlada strunjaka? Zato to su vodee politike stranke, kako reimske tako i opozicione, potpuno obesmislile i ukaljale svaku politiku ideju. Kakve su posledice te politike? Razorena, opljakana i izolovana Srbija puna siromatva i bede, oko koje se bore tati i sujetni politiki lideri. ta e se desiti ako se nita ne promeni? Ako ostane kao do sada, postoji realna mogunost da Srbija doivi graanski rat. ta bi to znailo?

16

Meunarodni protektorat nad narodom koji nije sposoban da upravlja sam sobom, ve mu Evropa mora odrediti staratelja dok ne odraste. Konkretnije? Gubitak nacionalnog suvereniteta i drave. Zar smo mi najgori narod na svetu? Nismo. Najgori su ljudi koji o tom narodu odluuju. Ima li nade? Ima. Treba dovesti nove, strune i moralne ljude i pruiti im priliku da spasu dravu i graane. Kako e to da urade? Ostvarivanjem ovog Programa. 3.3. CILJEVI NADSTRANAKE VLADE STRUNJAKA Osnovni ciljevi Nadstranake vlade strunjaka su da:
usaglasi nae zakone sa zakonima Evropske unije; donese kapital iz sveta, modernizuje i privatizuje privredu; da smanji broj nezaposlenih; privue strane investitore; Srbiju pripremi za lanstvo u EU; Srbiju vrati u UN, MMF i Svetsku banku; ukljui Srbiju u Pakt za stabilnost jugoistone Evrope; ukljui Srbiju u Partnerstvo za mir; pobolja standard svim graanima; ekoloki zatiti sve graane; pripremi slobodne izbore; svim Srbima, bez obzira gde iveli, da dravljanstvo i pravo glasa; zaustavi odlazak mladih ljudi iz zemlje.

ta pokazuje istraivanje birakog tela? Na osnovu istraivanja agencije Stratedik marketing izvrenog u novembru 1999. godine na pitanje - za koga e glasati? - birai su odgovorili:

17

 ?
38,60% 27,30% 11,80% 22,30%

Istraivanje jasno pokazuje da skoro 40% graana trai novu politiku ponudu i zato predlaemo da se definisani ciljevi Nadstranake vlade strunjaka ostvaruju se na sledei nain:
Svi graani Srbije koji ele promene, sve politike stranke ili njihovi delovi, pokreti, udrenja i navladine organizacije moraju da se udrue oko konkretnog politikog i ekonomskog Programa i jedinstvene izborne liste - SPAS SRBIJE; Preliminarnim izborima u okviru udruenih snaga promena doie se do jedinstvenog programa i jedinstvene liste; Na preliminarnim izborima uestvovae svi oni koji su zainteresovani za promene, a glasae svi graani koji to ele; Na preliminarnim izborima e se birati: kandidati za poslanike, kandidat za premijera i kandidat za predsednika drave; Kandidati za poslanike e sainjavati skuptinu izborne koalicije SPAS SRBIJE. Ova skuptina e takoe, na predlog kandidata za premijera, izabrati buduu prelaznu nadstranaku vladu strunjaka; Skuptina izborne koalicije SPAS SRBIJE e izabrati predsednitvo i odbore za: politiki sistem, spoljnu politiku, promociju, organizacioni odbor; Nosilac izborne liste SPAS SRBIJE bie kandidat za premijera prelazne vlade strunjaka; Predlaemo da slogan izborne koalicije SPAS SRBIJE bude: U inat! A njen znak: tri stisnuta prsta. Sve dok se ne uspostave navedeni uslovi koalicija SPAS SRBIJE nee izlaziti na izbore. Za uspostavljanje tih uslova koalicija koalicija e se boriti svim legalnim metodama politikog pritiska. Posle pobede na optim izborima lanice izborne koalicije SPAS SRBIJE raspodelie osvojene poslanike mandate shodno rezultatima prelimnarnih izbora. Pobedom izborne koalicije SPAS SRBIJE Narodna skuptina e postaviti prelaznu nadstranaku vladu strunjaka. Ako izborna koalicija SPAS SRBIJE izgubi na izborima, priznae izborne rezultate i nastaviti da se priprema za nove izbore.

18

3.5. STRUKTURA NADSTRANAKE VLADE STRUNJAKA 3.5.1. Karakteristike i potrebe nadstranake vlade strunjaka

Struktura Nadstranake vlade strunjaka prikazana je na slici 1. Ostale karakteristike i potrebe za rad Vlade su sledee:
svako ministarstvo ima 20 zaposlenih strunjaka; celokupna Vlada smetena je u jednu zgradu zbog smanjenja trokova i breg komuniciranja; informacioni sistem povezuje rad svih resora; Vlada ima jedinstveni iro-raun koga potpisuju potpredsednik (levo) i predsednik (desno). Dva potpredsednika ne mogu potpisivati raun; poslovni prostor u vlasnitvu drave Vlada e vratiti vlasnicima, prodati ili iznajmiti radi podmirivanja obaveza ili trokova; rasprodae se itav vozni park, osim 9 luksuznih automobila i 25 manjih kola za potrebe funkcionisanja Vlade i 2 kombija za prevoz putnika; Vlada e za svoj rad angaovati institute i savetnike po posebnim resorima i zakljuie ugovore o naknadi za njihov rad; Vlada e zakljuiti ugovore sa domaim i stranim institutima, konsultantskim kuama i marketinkim agencijama o njihovom angaovanju za potrebe pojedinih resora; svi trokovi vlade: putovanja, dnevnice, gorivo, kancelarijski materijal, reprezentacije i dr. su pod direktnom kontrolom predsednika i on ovlauje Generalnog sekretara Vlade da prati njihovo troenje: predsednik meseno podnosi javni izvetaj Skuptini; lan Vlade ne sme da obavlja nikakve druge poslove i profesionalne funkcije.

Vlada broji 10 lanova, s tim to dva potpredsednika istovremeno vode po jedno resorno ministarstvo; plate su javne i iznose bruto: predsedni k 5.000 DM

19

4.000 DM 3.000 DM slubenik 500 DM Iznos ovih plata bie primenjen posle isteka roka Dogovora o nenapadanju Vlade, radnikih sindikata i poslodavaca. 3.5.2. Trokovi vlade Vlada strunjaka e biti: efikasna, jeftina, tedljiva i domainska. Zato e Vlada prvo da poisti dvorite u svojoj kui kako bi svojim primerom pokazala ta oekuje od graana i privrede. Otuda smanjivanje ministarstava na 9 (devet) resora, redukcija voznog parka, trokova reprezentacije i centralizacija rauna u rukama predsednika. Broj zaposlenih po resorima e se smanjiti, uz primenu dobrog informacionog sistema, na dvadeset strunjaka. Zajedno sa specijalnim savetnicima, savetnicima i drugim strunjacima koji nee biti u Vladi, ali e pratiti njen rad i bie plaeni po ugovoru o delu, kao i pomonim osobljem neophodnim za tehniko funkcionisanje Vlade, ukupan broj ljudi koje e Vlada plaati bie 400. Vano je da se trokovi rada Vlade veu za ukupan rast BDP i na taj nain stvori prostor Vladi da dodatno angauje sredstva za stvaranje to boljeg ugleda u svetu. Svi nametenici Vlade proi e kratku obuku o izgledu i ponaanju, koja e stvoriti prepoznatljiv i prihvatljiv stil nove Vlade. Sledi tabelaran prikaz svih trokova Vlade i poreenje sa ukupnim trokovima sadanjeg reima.
REPUBLIKA VLADA PLATE Podaci su preuzeti iz zavrnog rauna budeta Republike Srbije (Sl. Glasnik R.S. 24/99) SREDSTVA ZA RAD dinari 1 DEM = 6 1DEM=8,05 % din din UKUPNE PLATE 3.399.867.902, 566.644.650 422.343.838 100 00 ,33 ,76 PREDSEDNIK REPUBLIKE 2.813.504,00 468.917,33 349.503,60 0,083 NARODNA SKUPTINA 4.437.672,00 739.612,00 551.263,00 0.131 VLADA 6.257.838,00 1.042.973,0 777.371,18 0.184 0 USTAVNI SUD SRBIJE 2.126.193,00 354.365,50 264.123,35 0.063 MUP 2.0447.981.57 407.996.928 304.097.089 72.002 1,00 ,50 ,57 MINISTAR. FINANSIJA 5.868.301,00 978.050,17 728.981,49 0.173 MINISTAR. PRAVDE / / / / ministarstvo 4.184.939,00 697.489,83 519.868,20 0.123 repub. pravosudni organi 16.608.288,00 2.768.048,0 2.063.141,3 0.488 0 7 okruni sudovi 71.413.093 11.902.182, 8.871.191,6 2.1 17 8 optinski sudovi 252.530.063,0 42.088.343, 31.970.194, 7.428 0 83 16 privredni sudovi 30.716.684,00 5.119.447,3 3.815.737,1 0.903 3 4

20

potpredsed nik ministar

okruna javna tuilatva

21.387.061,00 3.564.510,1 7 optinska javna tuilatva 40.142.867,00 6.690.477,8 3 vea za prekraje 11.456.693,00 1.909.448,8 3 optinski organi za prekraje 70.296.385,00 11.716.064, 17 uprava za izvrenje kazni 118.223.160,0 19.703.860, 0 00 MINIST. ZA LOK, SAM. 428.934,00 71.489,00 MINIST. POLJOPRIVR. 31.697.295,00 5.282.882,5 0 MINIST. INDUSTRIJE 1.447.674,00 241.279,00 MINIST. RUDARSTVA 2.699.013,00 449.835,50 MINIST. SAOBRAAJA 3.749.739,00 624.956,50 MINIST. GRAEVINE 3.651.886,00 608.647,67 MINIST. TRGOVINE 22.720.108,00 3.786.684,6 7 MINIST. TURIZMA 772.688,00 128.781,33 MIN. ZA VLAS. TRANSFOR. 1.342.015,00 223.669,17 MINIST. ZA RAD 13.725.426,00 2.287.571,0 0 MINIST. ZA BRIGU 1.565.262,00 260.877,00 MINIST. ZA NAUKU 1.592.677,00 265.446,17 MINIST. PROSVETE / / ministarstvo 15.592.319,00 2.598.719,8 3 osnovno obrazovanje / / srednje obrazovanje / / vie i univerzitet / / ueniki i studenski / / standard MINIST. KULTURE 1.450.820,00 241.803,00 MINIST. ZDRAVLJA 11.935.769,00 1.989.294,8 3 MINIST. ZATITE 2.751.851,00 458.641,83 MINIST. SPORTA 689.160,00 114.860,00 VEZE SA SRB . VAN SRB . 430.659,00 71.776,50 MINISTAR VERA 123.889,00 20.648,17 MIN. ZA INFORMACIJE 1.160.500,00 193.416,67 SEKR. ZA ZAKONODAV. 717.531,00 119.588,50 RUJP / / REP. MIN. ZA RAZVOJ 1.399.898,00 233.316,33 ZAVOD ZA ME. SARADNJU 755.435,00 125.905,83 ZAVOD ZA STATISTIKU 14.564.484,00 2.427.414,0 0 HIDROMETEOR. ZAVOD 30.013.975,00 5.002.329,1 7 GEODETSKI ZAVOD 94.612.361,00 15.768.726, 83 DIREKCIJA ZA ROBNE 2.403.037,00 400.506,17 REZERVE DIREKCIJA ZA IMOVINU 810.890,00 135.148,33 SANU / / SEIZMOLOKI ZAVOD 643.900,00 107.316,67 AGENCIJA ZA RECIKLAU 328.986,00 54.831,00 KOMESERIJAT ZA IZBEGLICE 1.480.414,00 246.735,67 ZAJEDNIKI POSLOVI 26.164.994,00 4.360.832,3 3

2.656.777,7 6 4.986.691,5 5 1.423.191,6 8 8.732.470,1 9 14.686.106, 83 53.283,73 3.937.552,1 7 179.835,28 335.281,12 465.806,09 453.650,43 2.822.373,6 6 95.986,09 166.709,94 1.705.027,8 6 194.442,48 197.848,07 / 1.936.934,0 4 / / / / 180.226,09 1.482.704,2 2 341.844,84 85.609,94 53.498,01 15.389,94 144.161,49 89.134,29 / 173.900,37 93.842,86 1.809.252,6 7 3.728.444,1 0 11.753.088, 32 298.513,91 100.731,68 / 79.987,58 40.867,83 183.902,36 3.250.309,8 1

0.629 1.181 0.337 2.068 3.477 0.013 0.932 0.043 0.079 0.11 0.107 0.668 0.023 0.039 0.404 0.046 0.047 / 0.459 / / / / 0.043 0.351 0.081 0.02 0.013 0.004 0.034 0.021 0 0.041 0.022 0.428 0.883 2.783 0.071 0.024 / 0.019 0.01 0.044 0.77

21

REKAPITULACIJA MINISTARSTVA I ZAJEDNIKI POSLOVI MUP NARODNA SKUPTINA 162.721.287 27.120.214 20.213.824 ,00 ,50 ,47 2.447.981.5 407.996.92 304.097.08 71,00 8,50 9,57 4.437.672,0 739.612,00 551.263.60 0

NADSTRANAKA VLADA STRUNJAKA FUNKCIJA PREDSEDNIK VLADE POTPREDSEDNICI MINISTRI STRUNE SLUBE OSTALE SLUBE UKUPNO BROJ MESENA PLATA GODINJA PLATA (DM) (DM) 1 5.000,00 DEM 60.000,00 DEM 4.000,00 3.000,00 1.000,00 500,00 DEM DEM DEM DEM 96.000,00 DEM 252.000,00 DEM 2.160.000,00 DEM 420.000,00 DEM 2.988.000,00

2 7 180 70 260

ZAKLJUAK Smanjivanjem broja zaposlenih u vladi i racionalizacijom poslovanja samo na platama se utedi godinje DEM 17.225.824,47. Smanjivanjem broja zaposlenih u MUP-u na treinu, to je evropski standard, utedelo bi se u budetu DEM 202.731.392,50.

UKUPNO UTEDE NA PLATAMA - GODINJE

DM 220.508.480,00
REPUBLIKA VLADA MATERIJALNI TROKOVI Podaci preuzeti iz zavrnog rauna budeta Republike Srbije (Sl. Glasnik R. S. 24/99) SREDSTVA ZA RAD dinari 1 DEM = 6 1DEM=8,05 % din din UKUPNI MATERIJALNI 790.213.481 131.702.246 98.163.165 100 TROKOVI ,00 ,83 ,34 PREDSEDNIK REPUBLIKE 777.000,00 129.500,00 96.521,74 0.098 NARODNA SKUPTINA 1.983.600,0 330.600,00 246.409,94 0.251 0 VLADA 4.971.259,0 828.543,17 617.547,70 0.629 0 USTAVNI SUD SRBIJE 397.360,00 66.226,67 49.361,49 0.050 MUP 596.367.690 99.394.615, 74.082.942 75.46 ,00 00 ,86 9 MINIST. FINANSIJA 2.907.225.0 484.537,50 361.145,96 0.368 0 MINIST. PRAVDE / / / /

22

ministarstvo repub. pravosudni organi okruni sudovi optinski sudovi privredni sudovi okruna javna tuilatva optinska javna tuilatva vea za prekraje optinski organi za prekraje uprava za izvrenje kazni MINIST. ZA LOK, SAM. MINIST. POLJOPRIVR. MINIST. INDUSTRIJE MINIST. RUDARSTVA MINIST. SAOBRAAJA MINIST. GRAEVINE MINIST. TRGOVINE MINIST. TURIZMA MIN. ZA VLASN. TRANS. MINIST. ZA RAD MINIST. ZA BRIGU MINIST. ZA NAUKU MINIST. PROSVETE ministarstvo osnovno obrazovanje srednje obrazovanje vie i univerzitet ueniki i student. standard MINIST. KULTURE MINIST. ZDRAVLJA MINIST. ZATITE MINIST. SPORTA VEZE SA SRBIMA VAN SRBIJE MINISTAR VERA MIN. ZA INFORMACIJE SEKR. ZA ZAKONODAV. RUJP REPUBLIKO MINIST. ZA RAZVOJ ZAVOD ZA MEUNA. SARADNJU ZAVOD ZA STATISTIKU HIDROMET. ZAVOD

1.343.511,0 0 2.402.700,0 0 14.192.778, 00 47.473.510, 00 5.724.480,0 0 1.691.296,0 0 3.473.955,0 0 383.047,00 17.563.974, 00 12.824.685, 00 192.000,00 3.260.853,0 0 735.720,00 1.058.770,0 0 799.689,00 618.631,00 3.206.631,0 0 129.892,00 227.060,00 3.284.999,0 0 743.936,00 1.084.108,0 0 / 2.207.156,0 0 / / / / 632.660,00 2.871.586,0 0 524.044,00 250.110,00 51.383,00 29.700,00 201.390,00 171.000,00 3.570.386,0 0 398.000,00 97.870,00 5.744.443,0 0 5.754.449,0 0

223.918,50 400.450,00 2.365.463,0 0 7.912.251,6 7 954.080,00 281.882,67 578.992,50 63.841,17 2.927.329,0 0 2.137.447,5 0 32.000,00 543.475,50 122.620,00 176.461,67 133.281,50 103.105,17 534.438,50 21.648,67 37.843,33 547.499,83 123.989,33 180.684,67 / 367.859,33 / / / / 105.443,33 478.597,67 87.340,67 41.685,00 8.563,83 4.950,00 33.565,00 28.500,00 595.064,33 66.333,33 16.311,67 957.407,17 959.074,83

166.895,78 298.472,05 1.763.078, 01 5.897.330, 43 711.115,53 210.098,88 431.547,20 47.583,48 2.181.860, 12 1.593.128, 57 23.850,93 405.074,91 91.393,79 131.524,22 99.340,25 76.848,57 398.339,25 16.135,65 28.206,21 408.074,41 92.414,41 134.671,80 / 274.180,87 / / / / 78.591,30 356.718,76 65.098,63 31.069,57 6.382,98 3.689,44 25.017,39 21.242,24 443.526,21 49.440,99 12.157,76 713.595,40 714.838,39

0.170 0.304 1.796 6.008 0.724 0.214 0.440 0.048 2.223 1.623 0.024 0.413 0.093 0.134 0.101 0.078 0.406 0.016 0.029 0.416 0.094 0.137 / 0.279 / / / / 0.080 0.363 0.066 0.032 0.007 0.004 0.025 0.022 0.452 0.050 0.012 0.727 0.728

23

GEODETSKI ZAVOD DIR. ZA ROB. REZERVE DIREKCIJA ZA IMOVINU SANU SEIZMOLOKI ZAVOD AGEN. ZA RECIKLAU KOMESERIJAT ZA IZBEGLICE ZAJEDNIKI POSLOVI OKRUZI

16.992.250, 00 276.006,00 326.863,00 / 220.183,00 74.168,00 453.500,00 7.522.032,0 0 12.023.943, 00

2.832.041,6 7 46.001,00 54.477,17 / 36.697,17 12.361,33 75.583,33 1.253.672,0 0 1.003.990,5 0

2.110.838, 51 34.286,46 40.604,10 / 27.351,93 9.213,42 56.335,40 934.413,91 1.493.657, 52

2.150 0.035 0.041 / 0.028 0.009 0.057 0.952 1.522

REKAPITULACIJA MATERIJALNIH TROKOVA Racionalizacijom svih materijalnih trokova republike administracije za 50% osim MUP-a gde racionalizacija iznosi 70%, zbog kompletnog smanjenja zaposlenosti iznosi ukupno DEM 63.898.171,24. REKAPITULACIJA POSEBNIH NAMENA U budetu Republike postoji raun posebne namene ije se korienje ne moe jasno utvrditi, to njegovim ukidanjem dovodi do utede godinje DEM 194.120.430,00. UKUPNE GODINJE UTEDE U BUDETU (PLATE + MATERIJALNI TROKOVI + POSEBNE NAMENE) (1 DEM = 8,05 DIN na dan 31.12.1998.)

DEM 478.527.081

24

SAVEZNA VLADA Podaci preuzeti iz zavrnog rauna Saveznog budeta (Sl. list SRJ 35/99) SREDSTVA ZA RAD dinari 1 DEM = 6 1DEM=8,05 din din UKUPNO PLATE 604.193.826, 100.698.971, 75.055.133, 35 06 71 SAVEZNA SKUPTINA 28.010.258,4 4.668.376,41 3.479.535,2 3 1 GENERAL. SEKRETAR 4.654.480,21 775.745,70 578.196,30 SAVEZNI SUD 3.722.441,00 620.406,83 462.415,03 SAVEZ. DR. TUILAC 1.376.605,00 229.434,17 171.006,83 SAVEZ. USTAVNI SUD 2.658.391,00 443.065,17 330.234,91 SAV. VEE ZA PREKRAJ 1.869.164,00 311.527,33 232.194,29 GEN. SEKRETAR VLADE 18.611.164,0 3.101.860,67 2.311.945,8 0 4 MINIST. INOSTRANIH POSLOVA 57.700.008,0 9.616.668,00 7.167.702,8 0 6 MINIST. UNUTRANJIH 51.540.147,0 8.590.024,50 6.402.502,7 POSLOVA 0 3 MINISTAR. FINANSIJA / / / ministarstvo 5.927.704,00 987.950,67 736.360,75 devizni inspektorat 4.475.795,00 745.765,83 555.999,38 budetski inspektorat 557.594,00 92.932,33 69.266,34 MINISTAR. PRAVDE / / / ministarstvo 3.362.931,00 560.488,50 417.755,40 upravni inspektorat 765.016,00 127.502,67 95.033,04 direkcija za imovinu SRJ 1.910.985,00 318.497,50 237.389,44 MINIST. PRIVREDE 2.768.186,00 461.364,33 343.874,04 MINIST. SAOBRAAJA / / / ministarstvo 3.332.246,00 555.374,33 419.943,60 kontrola letenja 68.120.525,0 11.353.420,8 8.462.177,0 1 4 2 vazduhoplovni inspektor 1.502.241,00 250.373,50 186.613,79 MINISTAR. TELEKOM. 3.732.546,00 622.091,00 463.670,31 MINISTAR. ZA UNUTR. / / / TRGOVINU ministarstvo 2.982.070,00 497.011,67 370.443,48 trini inspektorat 5.762.196,00 960.366,00 715.800,75 antimonopolska komisija 15.697,00 2.616,17 1.949,94 MINISTAR. SPOLJNE TRGOVINE 5.887.887,00 981.312,83 731.413,29 MINISTAR. ZA RAD / / / ministarstvo 5.536.108,00 922.684,67 687.715,28 zavod za zatitu zdravlja 1.490.535,00 248.422,50 185.159,63 zavod za soc. osiguranje 1.210.008,00 210.668,00 150.311,55 zavod za trite rada 1.164.971,00 194.161,83 144.716,89 sanitarni inspektorat 3.182.561,00 530.426,83 395.349,19

25

PLATE % 100 4,636 0.770 0.616 0.228 0.440 0.309 3.080 9.550 8.530 / 0.981 0.741 0.092 / 0.557 0.127 0.316 0.458 / 0.552 11.27 5 0.249 0.618 / 0.494 0.954 0.003 0.975 / 0.916 0.247 0.200 0.193 0.527

MINISTAR. ZA RAZVOJ ministarstvo zavod za informatiku zavod za intelekt. svojinu zavod za mere i dr. met. zavod za standardizaciju zavod za razvoj i ek. pol. MINISTAR. ZA POLJOPRIVREDU ministarstvo zavod za ...biljne resurse MINISTAR. ZA SPORT VOJNO PRAVOBRAN. JAVNO PRAVOBRAN. SEKRETAR ZA ZAKONODAVSTVO SEKRETAR ZA INFORMACIJE CARINE ZAVOD ZA STATIST. HIDROMET. ZAVOD DIREKCIJA ZA ROBNE REZERVE ARHIV SRJ KOMITET ZA PRIVREDNI ZLOIN SLUBA ZA ZAJ. POS. AVIO SLUBA JUAT MUZEJ ISTORIJE SRJ JUGOS. CRVENI KRST UNIDO JUGOSLAV CE

/ 3.461.269,00 3.043.843,00 4.899.447,00 9.352.606,00 5.834.569,00 1.896.918,00 / 7.093.253,00 515.026,00 722.557,00 1.571.000,00 1.527.308,00 1.685.992,00 2.869.020,00 190.500.510, 00 10.380.980,0 0 7.960.755,00 4.287.508,00 3.250.326,00 260.430,00 37.871.702,0 0 8.577.453,00 43.026,00 2.465.424,70 / 292.453,00

/ 576.878,17 507.307,17 816.574,50 1.558.767,67 972.428,17 316.153,00 / 1.182.208,83 85.837,67 120.426,17 261.833,33 254.551,33 280.998,67 478.170,00 31.750.085,0 0 1.730.163,33 1.326.792,50 714.584,67 541.721,00 43.405,00 6.311.950,33 1.429.575,50 7.171,00 410.904,12 / 48.742,17

/ 429.971,30 378.117,14 608.626,96 1.161.814,4 1 724.791,18 235.641,99 / 881.149,44 63.978,39 89.758,63 195.155,28 189.727,70 209.440,00 356.400,00 23.664.659, 63 1.289.562,7 3 988.913,66 532.609,69 403.767,20 32.351,55 4.704.559,2 5 1.065.522,1 1 5.344,84 306.263,94 / 36.329,57

/ 0.573 0.504 0.811 1.548 0.966 0.314 / 1.174 0.085 0.120 0.260 0.253 0.279 0.475 31.53 0 1.718 1.318 0.710 0.538 0.043 6.268 1.420 0.007 0.408 / 0.048

SREDSTVA ZA ODBRANU ZEMLJE

SREDSTVA ZA RAD UKUPNE PLATE MINISTARSTVO VOJSKA dinari 2.735.360.000, 00 182.960.000,0 0 2.552.400.000, 00 1DEM=6 din 455.893.333, 33 30.493.333,3 3 425.400.000, 00 1 DEM=8,05 din 339.796.273,2 9 22.727.950,31 317.068.322,9 8 % 100 6.689 93.31 1

REKAPITULACIJA
UKUPNI MATERIJALNI TROKOVI UKUPNO PLATE

26

29.424.838,06 75.055.133,71

UKUPNO

104.479.971,77

VOJSKA
UKUPNO MATERIJALNI TROKOVI UKUPNO PLATE UKUPNO 182.052.422,36 339.796.273,29 521.848.695,65

SAVEZNA VLADA MATERIJALNI TROKOVI Podaci preuzeti iz zavrnog rauna Saveznog budeta (Sl. list SRJ 35/99) SREDSTVA ZA RAD dinari 1 DEM = 6 1DEM=8,05 % din din UKUPNO MATERIJALNI 236.869.946 39.478.324, 29.424.838, 100 TROKOVI ,39 40 06 SAVEZNA SKUPTINA 4.350.000,0 725.000,00 540.372,67 1.836 0 GENERAL. SEKRETAR 1.140.000,0 190.000,00 141.614,91 0.481 0 SAVEZNI SUD 730.000,00 121.666,67 90.683,23 0.308 SAV. DRAV. TUILAC 4000.000,00 66.666,67 49.689,44 0.169 SAVEZ. USTAVNI SUD 670.000,00 111.666,67 83.229,81 0.283 SAVEZNO VEE ZA PREKRAJ 567.867,87 94.644,65 70.542,59 0.240 GEN. SEKRETAR VLADE 11.141.276, 1.856.879,4 1.384.009,5 4.704 68 5 3 MINIST. INOSTRANIH 14.500.000, 2.416.666,6 1.801.242,2 6.122 POSLOVA 02 7 4 MINIST. UNUTRANJIH 11.422.660, 1.903.776,6 1.418.963,9 4.822 POSLOVA 15 9 9 MINISTAR FINANSIJA / / / / ministarstvo 2.574.000,0 429.000,00 319.751,55 1.087 0 devizni inspektorat 1.065.500,0 177.583,33 132.360,25 0.450 0

27

budetski inspektorat MINISTAR PRAVDE ministarstvo upravni inspektorat direkcija za imovinu SRJ MINIST. PRIVREDE MINIST. SAOBRAAJA ministarstvo kontrola letenja vazduhoplovni inspektor MINISTAR. TELEKOM. MINISTAR. TRGOVINU ministarstvo ZA UNUTR.

150.000,00 / 1.555.730,9 6 294.586,00 478.557,12 1.003.667,1 9 / 1.884.594,5 7 30.660.000, 00 978.000,00 1.554.958,5 0 / 1.214.357,0 0 1.983.710,7 7 200.000,00 2.265.000,0 0 / 1.566.039,2 8 289.330,00 387.000,00 384.000,00 1.949.853,8 3 / 1.360.550,9 8 481.153,82 695.365,53 2.270.000,0 0 1.397.900,0 0 970.067,99 / 1.131.738,9 1 596.465,61 464.999,21 120.000,00 365.000,00 482.500,00 1.000.000,0 0 27.558.851, 42 3.052.398,8 6 3.831.920,0 0 / 638.000,00 699.510,00

25.000,00 / 259.288,49 49.097,67 79.759,52 167.277,87 / 314.099,10 5.110.000,0 0 163.000,00 259.159,75 / 202.392,83 330.618,46 33.333,33 377.500,00 / 261.006,55 48.221,67 64.500,00 64.000,00 324.975,64 / 226.758,50 80.192,30 115.894,26 378.333,33 232.983,33 161.678,00 / 188.623,15 98.910,94 77.499,87 20.000,00 60.833,33 80.416,67 166.666,67 4.593.141,9 0 508.733,14 638.653,33 / 106.333,33 116.585,00

18.633,54 / 193.258,50 36.594,53 59.448,09 124.679,15 / 234.111,13 3.808.695,6 5 121.490,68 193.162,55 / 150.851,80 246.423,70 24.844,72 281.366,46 / 194.539,04 35.941,61 48.074,53 47.701,86 242.217,87 / 169.012,54 59.770,66 86.380,81 281.987,58 173.652,17 120.505,34 / 140.588,68 73.722,44 57.763,88 14.906,83 45.341,61 59.937,89 124.223,60 3.423.459,8 0 379.179,98 476.014,91 / 79.254,66 86.895,65

0.063 / 0.657 0.124 0.202 0.424 / 0.796 12.94 4 0.413 0.656 / 0.513 0.837 0.084 0.956 / 0.661 0.122 0.163 0.162 0.823 / 0.574 0.203 0.294 0.958 0.590 0.410 / 0.478 0.251 0.196 0.051 0.154 0.204 0.422 11.63 5 1.289 1.618 / 0.269 0.295

trini inspektorat antimonopolska komisija MINISTAR. SPOLJNE TRGOVINE MINISTAR. ZA RAD ministarstvo zavod za zatitu zdravlja zavod za soc. osiguranje zavod za trite rada sanitarni inspektorat MINISTAR. ZA RAZVOJ ministarstvo zavod za informatiku zavod za intelekt. svojinu zavod za mere i dr. met. zavod za standardizaciju zavod za razvoj i ek. pol. MIN. ZA POLJOPRIVREDU ministarstvo zavod za ...biljne resurse MINISTAR. ZA SPORT VOJNO PRAVOBRAN. JAVNO PRAVOBRAN. SEKRETAR. ZA ZAKONODAVSTVO SEKRETAR. ZA INFORMACIJE CARINE ZAVOD ZA STATIST. HIDROMET. ZAVOD DIREKCIJA REZERVE ARHIV SRJ KOMITET ZLOIN ZA ZA ROBNE PRIVREDNI

28

SLUBA ZA ZAJ. POS. AVIO SLUBA JUAT MUZEJ ISTORIJE SRJ JUGOS. CRVENI KRST UNIDO JUGOSLAV CE

70.557.574, 12 20.700.000, 00 300.000,00 690.000,00 / 148.260,00

11.759.595, 69 3.450.000,0 0 50.000,00 115.000,00 / 24.710,00

8.764.916,0 4 2.571.428,5 7 37.267,08 85.714,29 / 18.417,39

29.78 7 8.739 0.127 0.291 / 0.063

SREDSTVA ZA ODBRANU ZEMLJE

SREDSTVA ZA RAD ukupni materijalni trokovi MINISTARSTVO VOJSKA dinari 1.465.522.00 0,00 105.895.000, 00 1.359.627.00 0,00 1DEM=6 din 244.253.66 6,67 17.649.166, 67 226.604.50 0,00 1DEM=8,05 din 182.052.422 ,36 13.154.658, 39 168.897.763 ,98 % 10 0 7 93

Z A K LJ U A K Ukoliko se postigne dogovor sa Crnom Gorom o konfederalnom odnosu, prestaje nadlenost Savezne vlade i trokovi u iznosu od DEM 104.479.971,77 ostaju za finansiranje privrede. Ulaskom Srbije u pakt o stabilnosti jugoistone Evrope kao i njenim potencijalnim ueem u EU, bitno e se smanjiti materijalni trokovi i plate vojske. Pretpostavka je da zemlja nae veliine i ekonomske snage treba da izdvaja 20% od sadanjih trokova to ini godinju utedu od DEM 417.478.956. UKUPNE UTEDE
PRESTANKOM RADA SAVEZNE VLADE SMANJENJEM VOJSKE 104.479.971,77 DEM 417.478.956,00 DEM

UKUPNO

521.958.927,77 DEM

REKAPITULACIJA

UKUPNO REPUBLIKA VLADA

478.527.051,00

29

UKUPNO SAVEZNA VLADA

521.958.927,77

1.000.485.978,7 7 DEM
3.6. KO E KONTROLISATI RAD VLADE? Pobedom koalicije SPAS SRBIJE na slobodnim izborima formirae se Nadstranaka vlada strunjaka. Kontrolu rada Nadstranake vlade strunjaka vrie parlament. Najvea kontrola e biti javnost koja e pratiti mesene rezultate poslovanja te Vlade. Predsednik Vlade ima pravo da smenjuje i menja sve lanove Vlade. Ukoliko prelazna nadstranaka vlada strunjaka odstupi od usvojenog Programa, izborna koalicija SPAS SRBIJE izvrie rekonstrukciju Vlade po unapred odreenim kriterijumima. 3.7. KOMUNIKACIJA I SARADNJA NADSTRANAKE VLADE STRUNJAKA

. - 2

3.8. PRESBIRO 3.8 Umesto bezlinog ministarstva za informisanje formira se Presbiro, koji je pod direktnim upravljanjem predsednika Vlade. Zadatak Presbiroa je da predstavlja program Vlade u zemlji i inostranstvu i da organizuje odnose Vlade sa javnou. Ciljevi Presbiroa su da:

30

Vlada promeni lo imid Srbije u svetskoj javnosti; zadobije naklonost i simpatije svetske javnosti za Srbiju; Vlada dobije poverenje domae javnosti da se napokon neto radikalno menja u dravi;

Presbiro e koristiti sve medijske mogunosti da bi ostvario zadate ciljeve. Presbiro e biti sastavljen od mladih strunjaka koji:
znaju svetske jezike; znaju svetske medije; hoe da se dokau; mogu da nastupe u medijima.

Predsednik Vlade e za pojedine kampanje koje se vode u stranim medijima angaovati domae i strane konsultanske kompanije, na predlog Presbiroa, da bi pomogli u to uspenijem promovisanju Srbije. Presbiro je lice nove Vlade i ono mora biti: produhovljeno, ozareno i odluno. Presbiro e zraiti optimizmom u svojim nastupima i unee neophodno potrebno uverenje da Vlada napokon zna ta radi i da zna kuda dravu vodi.

3.9. O LJUDIMA 3.9 Svi se pitaju: koga? Sve mui: ko posle njega? Svi strahuju: imamo li ljude? Ista ova pitanja se postavljaju ve godinama i nita se nije promenilo, samo je Srbija sve manja i sve izolovanija. Sad je presudan trenutak da se zaustavi dalje propadanje drave i naroda. Gde su ljudi? Svuda oko nas, ukoliko nisu uestvovali ni u jednoj vlasti, nisu bili u rukovodstvima partija i nisu zatrovani politikom sujetom. To su one linosti koje su neto stvorile svojim radom i nije im bavljenje politikom bilo jedini izvor prihoda. To su oni strunjaci koji znaju da rade svoj posao i svesni su da nita ne dolazi samo od sebe, ve da je potrebno mnogo odricanja i pameti da bi se neto u ivotu postiglo. Ko su ti ljudi? Svaka linost koja uspeno vodi svoju firmu, kliniku, radnju, koja predaje na fakultetu, ivi od svoga rada, ponosno nosi svoje ime. To su oni ljudi koji znaju da rade. To su oni ljudi koji se ne stide to su Srbi i kojih se Srbija nee stideti. Kakvi treba da budu lanovi Vlade?
radni; mladi, do 45 godina; obrazovani; poteni; profesionalni; savremeni.

31

Zato mladi ljudi? Zato to nisu optereeni prolou i zato to moraju da se izbore za svoju budunost. Zato to e Vlada sastavljena od mladih strunjaka ubediti mnoge razoarane mlade ljude koji hoe da napuste zemlju, da Srbija ima budunost i da u njoj treba ostati. 3.10. O STILU 3.10. Stil nove Vlade mora biti prepoznatljiv i radikalno e se razlikovati od svih dosadanjih Vlada. Izgled lanova Vlade mora biti briljivo isplaniran od strane Presbiroa Vlade. Cilj je da narod shvati da dolazi neko novo vreme i da novi ljudi donose i novu politiku. Ta nova politika e Srbiju uvesti u zajednicu evropskih naroda. Vrlo je vano da se lanovi Vlade ne pojavljuju stalno u javnosti, to stvara negativan utisak da vre svoju linu promociju, ve e o politici Vlade, uspesima i problemima vie govoriti specijalni savetnici, javne linosti, druga udruenja i stranke. lanovi Vlade e se pojavljivati u medijima samo onda kada imaju ta da kau. A to to govore, rei e kratko, jasno i jezgrovito da svi mogu da ih razumeju. Nikada nita nee obeavati osim ono to realno mogu ispuniti. Vlada e negovati timski rad, kolektivni, pobedniki duh i sva neslaganja izmeu sebe reavae samo na sednicama Vlade. Predsednik Vlade mora biti reprezentativna linost, koja e svojim poletom, voljom, energijom, radnim navikama i uljudnim ponaanjem privui panju svetske javnosti i medija. Presbiro e briljivo pripremati svaki nastup predsednika srpske Vlade. 3.11. O LOBIRANJU 3.11 Vlada e lobirati za svoj program i angaovae vodee kompanije koje e joj pomoi da ostvari njene utvrene ciljeve. Presbiro e strategijski pripremiti naine lobiranja i ljude koji e biti izabrani za specijalne savetnike i savetnike Vlade. To e biti ljudi koji e pomoi novoj Vladi da se afirmie u svetskoj politici. Presbiro e sakupiti podatke o svim uglednim Srbima u svetu i angaovae ih u promociji rada Vlade. Presbiro e predloiti ugledne javne linosti u svetu koji e raditi na promociji nove Vlade. Sve PR (public relation) akcije u svetu bie briljivo pripremane kako bi se originalnim idejama i nastupom poznatih ljudi to bre stvorila naklonost svetske javnosti prema Srbiji.

32

3.12. O POVERENJU 3.12 esto se govori: Svi su isti! Svi oni kradu! Misle samo na sebe! Tako se odlau radikalne promene i drava propada jer je narod izgubio poverenje u vlast. Narod je izgubio poverenje i u sve politiare, jer je video da se svi oni bore za svoj lini presti i interes. Zato je to tako? Zato to u sadanjoj srpskoj politici nisu vani znanje, ideje i moral, ve je samo vana vetina manipulacije ljudima. Graanima je dosta manipulacije! Srbija hoe nove politiare! Politiare koji e u politiku vratiti moral. Nadstranaka vlada strunjaka zna da se poverenje teko stie i zato e javno voditi dravne poslove, da bi omoguila graanima da kontroliu rezultate Vladine politike. Vlada strunjaka e unapred postaviti pravila igre koja e pomoi uspostavljanju poverenja. Poto se danas u Srbiji malom broju ljudi veruje na re, Vlada e, izbegavajui lana obeanja, jasno odrediti interese i to prezentirati domaoj javnosti. Nadstranaka vlada strunjaka e svojim primerom pokazati da je odluna u sprovoenju ovog Programa i zato e, stupanjem na dunost, sklopiti Dogovor sa poslodavcima i sindikatima o nenapadanju. Taj Dogovor e biti oroen na 6 (est) meseci i Vlada strunjaka e ga strogo potovati. Cilj Nadstranake vlade strunjaka je da vrati poverenje graana u dravne institucije, da uveri narod u svoje strune sposobnosti i da javnosti nametne znaaj izgovorene rei. Lini primer je najbolji nain sticanja poverenja i Nadstranaka vlada strunjaka nee nita traiti od naroda ako sama nije spremna to isto da ispuni.

1. PRINCIPI SRBIJE KAO DRAVE

II
33

INSTITUCIONALNE PRETPOSTAVKE DEMOKRATSKE SRBIJE

Demokratski preporod Srbije polazi od sledeih principa koji su sadrani u bazinom konsenzusu:

Sprovoenje svih ovih principa omoguie Srbiji da se ubrzo vrati u sve meunarodne institucije i da povrati onaj ugled u svetu koji joj istorijski i dravotvorno pripada. 2. DRAVNO UREENJE Drava Srbija je republika. Nakon 4 (etiri) godine od izvrenih demokratskih promena organizovae se referendum na kome e se narod izjasniti o monarhiji. Srbija je drava srpskog naroda, nacionalnih manjina i svih njenih graana. Teritoriju Srbije ini jedinstven prostor sadanje Republike Srbije. 2.1. SUVERENOST Srbija je suverena drava.

34

naziv drave je Srbija; teritorijalni okvir drave Srbije ini sadanji prostor Republike Srbije; po obliku vladavine drava Srbija je republika, uz naknadno izjanjavanje o monarhiji; po obliku dravnog ureenja Srbija je regionalna drava; po obliku politikog reima Srbija je demokratska drava; drava poiva na suverenitetu graanina; drava Srbija je otvorena za razliite forme i sadraje udruivanja i saradnje na irem podruju Balkana i Evrope; princip dravne organizacije je regionalna decentralizacija; Srbija je pravna drava, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi; dravna vlast poiva na naelu podele vlasti; sistemska i stalna kontrola nosilaca politike vlasti; ekonomski sistem poiva na privatnoj svojini, svi oblici svojine su ravnopravni pred zakonom (dravna, akcionarska, meovita, privatna); drava garantuje slobodu trita, gaenje monopola i stimulisanje konkurencije; depolitizovana, nezavisna sudska vlast omoguava sudsku i upravnu zatitu svakom graaninu; horizontalna organizacija vlasti poiva na parlamentarnom sistemu; parlament je dvodoman; demokratski tip izbornog sistema koji uvaava i kombinuje najbolje strane veinskog i proporcionalnog predstavljanja; sloboda medija i institucionalizovana javnost; sloboda i prava graana, njihovo jemstvo i zatita; slobodan i autonoman univerzitet; efikasna i ekonomina uprava; profesionalna vojska i policija; svim nacionalnim manjinama u Srbiji garantuju se sva prava koja pripadnici manjina uivaju u demokratskim dravama; prihvatanje i primena svih meunarodnih konvencija, deklaracija, zakona, propisa i drugih akata koji se odnose na ouvanje i zatitu ivotne sredine i zdravlja graana; uvaavanje principa i standarda koji su opteprihvaeni u meunarodnoj zajednici i meunarodnom pravu.

Srbija i Crna Gora e na osnovu demokratskog, ravnopravnog i usaglaenog sporazuma doneti odluku o obliku zajednikog ivota. Zbog velikih razlika u teritoriji, broju stanovnika i snazi privrede sadanji oblik federacije se pokazao neodrivim. Zbog toga Nadstranaka vlada strunjaka predlae:
1) 2) 3)

saveznu dravu sa redefinisanim odnosima Srbije i Crne Gore; konfederaciju dve suverene drave; carinsku uniju.

Ukoliko se narod Srbije i Crne Gore opredeli za saveznu dravu ili konfederaciju, njihov odnos e biti regulisan u skladu sa optim standardima karakteristinim za te oblike dravnog ureenja. U protivnom, zajednikim ugovorom o Carinskoj uniji precizirae se odnosi dve nezavisne drave. Ugovor o Carinskoj uniji Srbije i Crne Gore omoguavao bi da:
protok ljudi, robe, usluga i kapitala izmeu dve drave bude slobodan; nema carine; nema pasokih kontrola; svaka drava ima svoju valutu; se obraunska plaanja izmeu dve drave vre u DEM ili EURO; drave odluuju o zajednikim nastupima u svetu.

O dravnim amblemima Srbije (grb, zastava i himna) odluie Narodna skuptina. 2.2. DRAVLJANSTVO Pravo na dravljanstvo Srbije imaju:
svi oni koji su imali ili sada imaju dravljanstvo Republike Srbije; svi Srbi, bez obzira gde u svetu iveli. U sluaju primanja dravljanstva zemlje u kojoj ive, oni imaju pravo da zadre dravljanstvo Srbije, ukoliko zakon dotine zemlje to dozvoljava; dravljani SFRJ koji sada prebivaju u Srbiji. Ukoliko ovi graani imaju dravljanstvo neke od zemalja nastalih raspadom Jugoslavije, imaju pravo da, zadravajui ovo dravljanstvo, prime i dravljanstvo Srbije.

Upis u knjigu dravljana izvrie se u roku od trideset dana od dana podnoenja zahteva. Kao dokaz o dravljanstvu sluie lina karta ili putna isprava (paso).

Svi dravljani Srbije imaju, pored ostalih, i pravo na paso koje moe biti ogranieno samo sudskom odlukom. Dravljanstvo Srbije je trajno i prenosi se na potomstvo. 2.3. IZBEGLI SRBI Vlada e otvoriti dravnu Agenciju za sve izbegle Srbe na teritoriji Srbije, koja e sve uiniti za njihov povratak i koja e:
zastupati njihove interese u dravama iz kojih su doli; pomoi u zatiti naputene imovine; omoguiti legalan transfer sredstava u Srbiju; pomoi pri kupovini nove imovine u Srbiji; pomoi pri ulaganju i otpoinjanju novog posla; pomoi pri dobijanju kredita za zapoljavanje; pomoi u traenju poreskih i drugih olakica;

35

reavati stambene probleme; omoguavati prekvalifikacije; davati posebne olakice za podizanje porodice.

2.4. DIJASPORA Vlada e otvoriti posebnu dravnu Agenciju koja e vre povezati Srbe u rasejanju sa matinom dravom. Dravna Agencija e biti informativni servis za sve Srbe u dijaspori, koja e im omuguiti da se odmah ukljue u sve obrazovne, politike i ekonomske poslove u matici. Cilj je da se svim Srbima u rasejanju obezbedi uee u politikom ivotu zemlje. NJihovo iskustvo, znanje, kapital i veze sa razvijenim svetom najvei je potencijal kojim danas raspolaemo, to e presudno pomoi Srbiji da se bre ukljui u svetske integracione tokove. 2.5. REPUBLIKA SRPSKA I SRBI IZ HRVATSKE Vlada Srbije e jaati sve kulturne, ekonomske i informativne veze sa Republikom Srpskom. Koristie sve mogunosti, koje nisu u suprotnosti sa prihvaenim meunarodnim sporazumima, da Republiku Srpsku ukljui u dravnu politiku Srbije. Srbija je duna da odrava i razvija svest o jedinstvu nacionalnog bia, kako tokom vremena ne bi dolo do novog, traginog cepanja srpskog nacionalnog korpusa i stvaranja neke nove nacije od Srba iz Republike Srpske. U sluaju povoljnih meunarodnih odnosa, integrisati Republiku Srpsku i Srbiju. Za taj poduhvat potrebni su upornost i istorijsko strpljenje. Vlada e omoguiti svim Srbima iz Republike Srpske i Srbima iz Hrvatske da dobiju dravljanstvo Srbije. Imovinu Srba iz Hrvatske Vlada e dobiti u meunarodnom arbitriranju, jer e meunarodna zajednica primorati Republiku Hrvatsku da vrati otetu imovinu prognanim Srbima, da im plati odtetu i omogui da se mirno vrate na svoja vekovna ognjita. Srbija e novom spoljnom politikom izvriti uspeno lobiranje velikih sila u meunarodnoj zajednici da bi stvorila povoljnu klimu za uspostavljanje srpske kulturne autonomije u okviru Republike Hrvatske. Nadstranaka Vlada strunjaka pomoie onim Srbima koji se vrate u Republiku Hrvatsku da dobiju povoljne kredite za otvaranje novih radnih mesta, da dobiju opremu na lizing i vezae njihove poslove za privrednu aktivnost u Srbiji. Vlada e pospeivati ulaganje srpske dijaspore, kao stranih dravljana i kompanija, u delove Republike Hrvatske u koje e se vratiti srpski narod. Nadstranaka vlada strunjaka pomoie izbeglim Hrvatima iz Srbije da se vrate na svoja ognjita, dodeljivae im kredite za izgradnju kua i omoguie im posebne pogodnosti u zapoljavanju i kolovanju.

36

Posebno e se Vlada angaovati u povratku izbeglih Hrvata i drugih nacionalnih manjina na teritoriju Kosova i Metohije. Vlada e omoguiti svim izbeglim graanima Srbije da se vrate u zemlju i ostvare sva svoja imovinska, graanska i politika prava.

2.6. KOSOVO I METOHIJA ta se desilo? Pogledajmo kako se kretao procenat uea Srba u stanovnitvu Kosova u periodu 1948. - 1991. godine. Podaci preuzeti od Saveznog zavoda za statistiku.

19 48
Ukupno stanovnitvo na Kosovu Udeo Srba na Kosovu (%) Udeo Albanaca na Kosovu (%) 728 23, 6 68, 4

19 53
808 23, 6 65, 0

19 61
904 23, 5 67, 1

19 71
1.2 44 18, 3 73, 6

19 81
1.5 84 13, 2 77, 5

19 91
1.9 56 9,9 81, 6

Napomena: Brojevi su dati u hiljadama.

Sadanji meunarodni protektorat na Kosovu i Metohiji mora biti ogranienog trajanja, kada e Vlada direktno stupiti u pregovore sa kosovskim Albancima oko daljeg naina ivota. Za trajno reenje kosovskog problema Vlada e predloiti sledee:
sadanja teritorija Kosova i Metohije deli se na dva regiona: Kosmet i Albanski region u proporciji 49:51%. Razgranienje se vri dogovorom, uz posredovanje i arbitrau Evropske unije; Kosmet dobija jednak status svakog drugog regiona u Srbiji; Albanski region ima specijalni status. Specijalni status znai da Albanski region nema meunarodni subjektivitet niti vlastitu vojsku. Izmeu Albanskog regiona i ostalog dela Srbije vai reim viza, trgovinskih i investicionih dozvola. Albanski region ima vlastite institucije: skuptinu, vladu, sudstvo, policiju, kolstvo, zdravstvo, medije. Drava Srbija se ni na koji nain nee meati u rad ovih institucija. Nadzor nad njima vrie KFOR. Albanska regija e sve svoje funkcije finansirati iz vlastitih izvora. Budet i fondovi Srbije nemaju nikakve obaveze prema Albanskoj regiji i obratno. Drava Srbija nema ni drugih obaveza kada su u pitanju funkcije u nadlenosti Albanske regije. Srpska vojska i policija nee biti u Albanskoj regiji, niti e stanovnici ove regije sluiti srpsku vojsku.

37

Nadstranaka vlada strunjaka smatra da se moraju potovati istorijski procesi koji su se desili i da predloeno reenje trajno reava sadanju nestabilnu situaciju na Kosovu i Metohiji.

Policija Albanske regije bie ograniena brojano i po naoruanju kako ne bi prerasla u vojsku. Nalazie se pod nadzorom komisije sastavljene od predstavnika srpske drave i meunarodne zajednice; sva imovina na teritoriji Albanske regije, koja se sada nalazi u dravnom ili drutvenom vlasnitvu (rudnici, industrijska postrojenja, energetska postrojenja, zgrade i oprema dravnih, obrazovnih i zdravstvenih ustanova itd.) prodaje se ili izdaje u zakup Albanskoj regiji. Albanska regija e za imovinu koja joj bude predata u zakup dravi Srbiji plaati godinju rentu, iju e visinu odrediti drava Srbija, meunarodna zajednica i Albanska regija. Prodaja ove imovine obavljae se samo uz saglasnost srpske dravne komisije, pod kontrolom parlamenta, a prihodi stvoreni tom prodajom pripae u celosti srpskoj dravi. Albanska regija e imati svoju sopstvenu valutu. svi objekti SPC koji ostanu na teritoriji Albanske regije ostaju vlasnitvo crkve i imaju eksteritorijalni status. Eksteritorijalni status objekata SPC obezbeuje meunarodna zajednica; izgradnja kua i stvaranje normalnih uslova za ivot na Kosmetu (kole, bolnice, putevi itd.); otvaranje novih radnih mesta na Kosmetu; stvaranje povoljne privredne klime na Kosmetu (ulaganja, poreske olakice, dolazak stranog kapitala, bescarinske zone itd.); traenje donatora u svetu za pomo oko ubrzane obnove i razvoja Kosmeta; povoljni krediti i bespovratne pomoi mladim branim parovima za podizanje porodice i stimulisanje porodica sa veim brojem srpske dece.

Vlada e ovaj predlog izloiti meunarodnoj zajednici i traie njenu podrku u uspostavljanju trajnog mira na Balkanu. 2.7. VOJVODINA Ovaj koncept regionalne drave nastoji da prevlada dosadanju tetnu vetaku odvojenost Vojvodine od centralne Srbije. Zadravanje Vojvodini statusa autonomne pokrajine jaalo bi separatistike i iredentistike tendencije, kao i takozvani duh posebnosti Vojvodine u odnosu na centralnu Srbiju. Stoga se, polazei od istorijskotradicionalnih, geografskih, privrednih i kulturnih kriterijuma, predlae podela Vojvodine na tri regiona: Baku, Banat i Srem. Na podruju Vojvodine, istorijska sudbina tri njena dela bila je u dobroj meri razliita, sa Sremom koji je pripadao Austriji, i sa Bakom i Banatom koji su, u okviru Ugarske, po pravilu, bili u sastavu razliitih irih teritorijalnih jedinica. Izmeu Srema, Bake i Banata postoje razlike u mentalitetu njihovih stanovnika, pa i u obiajima i kulturi, tako da stanovnici imaju oseaj identifikacije sa regionom kojem pripadaju. Svaki od ova tri regiona predstavlja takvo optimalno zaokruenje celine koje se odlikuje posebnostima ekonomske, geografske i saobraajne prirode, meusobnom povezanou delova regiona i priblinim uslovima za samostalno postojanje i razvoj.

38

Budui da na podruju Vojvodine ivi 26 etnikih grupa, priznavanje prava manjinama sveta je premisa bez koje nema mirnog ivota i napretka. U ovim, kao i u ostalim regionima demokratske Srbije, nacionalna pripadnost imae drugorazredni znaaj. Graani unutar svih regiona uivaju isti status, imaju ista prava i dunosti, a prema pripadnicima nacionalnih manjina primenjuje se princip pozitivne diskriminacije, garantuju im se posebne mogunosti upotrebe sopstvenog jezika, kulture, obiaja, vere i sl. Meutim, vea ili manja koncentracija pripadnika pojedinih nacionalnih manjina u odreenim podrujima zahteva da se predvide odgovarajue specifinosti u organizaciji regiona, ali i optina sa meovitim nacionalnim sastavom stanovnitva. U tom smislu u naroito heterogenim regionima, kao to su Baka, Banat i Srem, pruaju se ire mogunosti za razliite primere i oblike autonomije:
personalna autonomija za odreene naconalne i verske grupe, koja se sastoji u samostalnosti personalne zajednice u upravljanju svojim poslovima; kulturna autonomija pravo nacija ili etnikih grupa na razvijanje svoje kulture preko samostalno obrazovanih kulturnih institucija i na slobodu upotrebe svoga jezika; institucionalna autonomija pravo pojedinih institucija (kola, univerziteta, bolnica, privrednih i politikih organizacija i sl.) da uivaju samostalnost u osnivanju, radu, upravljanju i finansiranju.

Izvorna nadlenost regiona obuhvata ovlaenja programskog, budetskog, izvrnog i organizacionog karaktera. Najzad, regionalna podela Vojvodine u okviru Srbije kao demokratske regionalne drave ide u susret irim, evropskim tendencijama regionalizma i regionalnog povezivanja (tzv. Evropa regija). Ovako zamiljen region, koji raspolae sopstvenim nadlenostima i organima vlasti, neto je sasvim drugo nego to je to negdanja administrativna oblast ili autonomna pokrajina. On je, takoe, mnogo vie nego ekonomska organizacija zaduena za planiranje i raspodelu finansijskih sredstava. Ne treba ga meati ni sa obinom decentralizovanom javnom zajednicom. Nasuprot tome, treba priznati njegov specifini autonomni karakter. 3. SISTEM VLASTI Postojei sistem vlasti doveo je Srbiju u sadanju situaciju. Radi uspostavljanja klasinog parlamentarizma, u njegovoj racionalizovanoj varijanti, mora doi do radikalne promene sistema vlasti. U Srbiji e se ostvariti naelo podele vlasti, sa odvojenou zakonodavnih, izvrnih i sudskih organa, ali i njihovom saradnjom i meusobnom kontrolom i uticajem. 3.1. NARODNA SKUPTINA Narodna skuptina je ustavotvorni i zakonodavni organ drave Srbije. Narodna skuptina bira predsednika Republike i Vlade i vri nadzor nad radom Vlade.

39

Narodna skuptina je sastavljena od dva doma: Gornji i Donji dom. Gornji dom se zove Senat. Senat ima 44 senatora i biraju se po 4 predstavnika svakog regiona. Senatori se biraju na 4 (etiri) godine i mogu biti opozvani samo zakonom predvienom procedurom. Uvoenjem Senata u Narodnu skuptinu postie se:
stabilnost i kontinuitet parlamenta; uravnoteenost izmeu vrhovnih organa vlasti i politikih subjekata u Donjem domu; celovitost sagledavanja srpskog nacionalnog interesa; harmonizacija odnosa izmeu Narodne skuptine, Predsednika skuptine, Predsednika Republike i Vlade; ograniavanje moi predsednika Republike; ograniavanje moi nedemokratskih snaga koje se mogu pojaviti u Donjem domu; spreavanje opasnosti blokiranja dravnih institucija; spreavanje sukoba izmeu regiona i daje viziju dugoronog razvoja drave; manjini koja nastanjuje region zagarantovano je da e, po naelu pozitivne diskriminacije, imati bar jednog od tri regionalna predstavnika; dobijanje elitizma u politici, koji se zasniva na ugledu i potovanju, te se tako moral vraa u politiku. obezbeuje zastupljenost i ostvarivanje interesa regiona u parlamentu.

Delatnost Senata e biti regulisana posebnim zakonom o ustrojstvu Narodne skuptine. Donji dom se zove Vee graana.

Vee graana kao predstavniki dom ima 120 poslanika, izabranih po proporcionalnom sistemu na celoj teritoriji Srbije. Poslanici Vea graana biraju se na 4 (etiri) godine. Neposrednu ratnu opasnost, ratno stanje i vanredno stanje proglaava Narodna skuptina, odnosno predsednik Vlade u sluaju da Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane. Po prestanku nemogunosti sazivanja, Narodna skuptina verifikuje odluku predsednika Vlade. Ostala pitanja u radu Narodne skuptine (nadlenost raspisivanja izbora, zasedanje, glasanje, nain rada, zakonodavni postupak itd.) regulisana su u skladu sa principima klasinog parlamentarizma i praksom uzornih zemalja parlamentarne demokratije. Poslanici i senatori su duni da na poetku i na kraju mandata predaju listu pokretne i nepokretne imovine. 3.2. PREDSEDNIK REPUBLIKE Predsednika Republike bira Narodna skuptina. Ovlaenja predsednika Republike su ceremonijalne i protokolarne prirode, a u sluajevima gde vri akte vlasti za te akte je neophodan premapotpis predsednika Vlade.

40

Predsednik Republike se bira na 4 (etiri) godine, bez mogunosti ponovnog izbora. Nadlenosti predsednika Republike su:
predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu; ukazom proglaava zakone; vrhovni je komandant oruanih snaga; postavlja ambasadore; prima akreditivna i opozivna pisma stranih ambasada; predlae Narodnoj skuptini mandatara za sastav Vlade poto saslua miljenje ovlaenih predstavnika politikih stranaka zastupljenih u Veu graana kao i miljenje Senata; imenuje predsednika Vlade i ministre; na predlog Pravosudnog saveta imenuje predsednika i sudije Kasacionog suda, apelacionih sudova i prvostepenih sudova, predsednika i sudije Ustavnog suda, Vrhovnog dravnog tuioca, regionalne dravne tuioce i dravne tuioce pri prvostepenim sudovima; raspisuje izbore za Narodnu skuptinu; dodeljuje odlikovanja i daje pomilovanja; simbolizuje identitet Srbije kao demokratske dravne zajednice, to jest ustavno se obavezuje na garantovanje kontinuiteta demokratskih promena.

Za vreme dok obavlja dunost, predsednik Republike ne sme da bude lider nijedne stranke, niti da obavlja bilo koju drugu dravnu i javnu funkciju. Predsednik Republike je duan da na poetku i na kraju mandata preda listu pokretne i nepokretne imovine. Predsednik Republike moe raspustiti Narodnu skuptinu samo na obrazloen predlog Vlade. Ocenu i odluku o tome da li je predsednik Republike prekrio svoja ustavna ovlaenja ili na drugi nain povredio ustav, donosi Ustavni sud Srbije. 3.3. VLADA Vladu ine predsednik i 9 (devet) ministara, od kojih dvojica vre i dunost potpredsednika Vlade. Predsednika Vlade bira Narodna skuptina veinom od ukupnog broja lanova u svakom od domova. lanove Vlade imenuje i razreava predsednik Republike na predlog predsednika Vlade. Vlada se bira na 4 (etiri) godine, ali mandat Vlade moe biti krai u sluaju izglasavanja nepoverenja Vladi ili ostavke Vlade. U nadlenosti Vlade su sledea ovlaenja:
vodi unutranju i spoljnu politiku zemlje; odrava odnose sa drugim dravama i meunarodnim organizacijama; podnosi Narodnoj skuptini predloge zakona i drugih akata; donosi uredbe za sprovoenje zakona; usklauje rad ministarstva i drugih dravnih organa; donosi poslovnik o svom radu;

41

Vlada u celini i svaki njen lan odgovaraju za svoj rad Narodnoj skuptini. Pod uslovima utvrenim u Ustavu, oni mogu biti razreeni dunosti. Predsednik Vlade i njeni lanovi duni su da na poetku i na kraju mandata predaju liste pokretne i nepokretne imovine. Za vreme trajanja mandata oni profesionalnu ili javnu delatnost. ne mogu obavljati drugu

obavlja i druge poslove u skladu sa Ustavom i zakonima.

Vlada moe podneti ostavku Narodnoj skuptini. Ostavka predsednika Vlade povlai ostavku cele Vlade.

3.4. PRAVOSUDNI SISTEM Pravosudni sistem poiva na ustavom zajemenoj nezavisnosti sudske vlasti i pripadnosti ove vlasti iskljuivo sudovima. Osnovna naela na kojima poiva pravosudni sistem obraena su u ustavu kao minimum pravne drave. To su:
naelo odvojenosti sudstva od zakonodavstva i uprave; naelo nezavisnosti i samostalnosti sudova; naelo da sudsku vlast obavljaju redovni sudovi; naelo nezavisnosti i nepristrasnosti sudija; naelo jedinstva pravosudnog sistema; sudijska funkcija je nespojiva sa stranakom pripadnou.

Sudovi su trajni, samostalni organi dravne vlasti, koji su svakodnevno dostupni graanima. Sudovi su specijalizovani dravni organi, iji je zadatak da tite slobode i prava graana i zakonom utvrena prava i pravne interese pravnih subjekata. Sudovi se osnivaju neposredno zakonom, po teritorijalnom naelu, tako to se zakonom odreuje podruje na kojem vre svoju funkciju. Formira se sudski budet koji omoguava ekonomsku samostalnost sudova. Sudski budet odreuje narodna skuptina tako to svake godine utvruje procenat izdvajanja u odnosu na BDP.

ema Pravosudnog sistema Republike Srebije:

42

3.4.1. Pravosudni savet Pravosudni savet je samostalan, nepristrasan i struno kvalifikovan organ iji je cilj da:
a) daje Narodnoj skuptini strunu ocenu strunih sposobnosti i moralnih kvaliteta kandidata za sudijsku funkciju b) predlae predsedniku Republike liste za aboliciju i amnestiju; v) predlae Narodnoj skuptini pristupanje odreenim meunarodnim organizacijama i ugovorima.

Pravosudni savet sainjavaju: ministar pravde, est lanova koje iz svojih redova bira Narodna skuptina: po tri Vee graana i Senat, tri lana bira Kasacioni sud i tri Ustavni sud, vrhovni dravni tuilac, dva lana koje iz svojih redova bira Advokatska komora, est lanova koje saglasnom odlukom biraju pravni fakulteti u zemlji iz reda profesora pozitivnog prava. lanove Pravosudnog saveta imenuje Narodna skuptina. NJihov mandat traje etiri godine, a delatnost se regulie posebnim zakonom. 3.4.2. Redovni sudovi i dravno tuilatvo U Srbiji je predviena trostepena organizacija redovnih sudova: Kasacioni sud, apelacioni sudovi i prvostepeni sudovi. Apelacioni sudovi se obrazuju po jedan u svakom regionu, a prvostepeni u optinama sa najmanje 20.000 stanovnika. Sudije svih sudova bira Narodna skuptina po propisanim pravilima izbora u Zakonu o izboru sudija, uz uvaavanje strunog miljenja Pravosudnog saveta. Izabrane sudije imenuje predsednik Republike. Sudije su stalne i nepokretne. Jednom imenovani, oni obavljaju svoju dunost sve dok sami ne zatrae razreenje ili ispune uslove za starosnu penziju, ili se steknu uslovi za razreenje predvieni zakonom. Samostalnost i nezavisnost sudova u radu uslov je za rehabilitaciju naeg sudstva i za postojanje pravne drave. Stoga e se ustavom

43

obezbediti organizacione i funkcionalne garantije nezavisnosti sudstva. Posebnim zakonom bie ureene nadlenosti svakog od tri stepena sudova, kao i mrea prvostepenih sudova i njihova sedita. Ukidaju se vojna tuilatva, a Vojni sudovi se transformiu u Vojno krivino odeljenje apelacionog suda i Kasacionog suda, uz izmenu nadlenosti prema osobenosti vojno-krivinog postupka. Nadlenost i organizacija redovnih sudova (broj sudskih odeljenja i njihova nadlenost) uredie se posebnim zakonom uz uvaavanje dosadanjih dostignua u oblasti organizovanja pravosua, kao i zahteva efikasnosti pravosudnog sistema. Dajemo shemu mogue organizacije redovnih sudova, po principu trostepenosti.

Pri svakom sudu postoji dravni tuilac. Dravne tuioce bira Narodna skuptina a imenuje predsednik Republike na predlog Pravosudnog saveta. Sistem dravnog tuilatva je trostepen i u okviru njega je primenjeno hijerarhijsko naelo u radu. 3.4.3. Ustavni sud Ustavni sud kao garant ustavnosti i zakonitosti u Srbiji imae vei znaaj i aktivniju ulogu. Ustavno osnaeno i aktivno sudstvo kljuni je inilac:
stvaranje pravne drave i vladavina prava, demokratizacije politikog sistema, konstitucionalizacije politike, posebno vrhovnih organa vlasti koji moraju potovati ustavom utvrena pravila igre.

Ustavni sud odluuje o ustavnosti zakona, kao i o zakonitosti drugih pravnih propisa, o sukobu nadlenosti izmeu sudova i drugih organa, reava izborne sporove, kao i sporove povodom ustavne albe graana.

44

Ustavni sud ima predsednika i osam sudija koje bira Narodna skuptina. Sudije Ustavnog suda su iskljuivo pravnici, koji su zavrili Nacionalnu kolu pravosua ili ispunjavaju druge zakonom predviene uslove za izbor na dunost lana Ustavnog suda. Mandat im traje devet godina uz mogunost ponovnog imenovanja. Postupak pred Ustavnim sudom pokreu Ustavni sud, Vlada, sudovi, ombudsman, deset poslanika, deset senatora, kao i javni tuilac i svaki pojedinac ije ustavno pravo ili sloboda su povreeni aktom ija se ustavnost osporava. Odluke Ustavnog suda su opteobavezne i izvrne. Izvrenje tih odluka poverava se Vladi. 3.4.4. Upravno i Raunsko odeljenje Upravno i Raunsko odeljenje je specijalizovano odeljenje Apelacionog i Kasacionog suda, koje vri nadzor nad zakonitou rada dravne uprave i u datom sluaju intervenie ponitavanjem nezakonitih akata. Upravno i Raunsko odeljenje pregleda raune svih dravnih, regionalnih i optinskih organa. Daje svoje miljenje o zavrnim raunima izvrnih organa koje izvrni organi podnose odgovarajuim skuptinama. Takoe, kontrolie budete predstavnikih organa (Narodne skuptine, regionalnih skuptina i skuptina optina). Rauni iju ispravnost ospori Upravno i Raunsko odeljenje ne mogu biti likvidirani. Uvoenje Upravnog i Raunskog odeljenja izraz je potrebe da se i ovim putem zatite prava i slobode graanina (pojedinca) kao i da se utvrdi obvezujui pravni okvir za delovanje organa dravne uprave. Upravno i Raunsko odeljenje se organizuje pri apelacionim sudovima kao prvostepeno i pri Kasacionom sudu kao drugostepeno. lanovi Upravnog i Raunskog odeljenja biraju se po optim pravilima za izbor sudija Apelacionog i Kasacionog suda. 3.4.5. Privredni sudovi Privredni sudovi su specijalizovani za suenje u privrednim sporovima i za odluivanje u drugim pravnim stvarima od znaaja za privredu. Pored privrednih sporova u nadlenosti ovih sudova spadaju jo i sporovi za naknadu vanugovorne tete i pomorski sporovi (osim sporova o prevozu putnika), privredni prestupi, prinudno poravnanje, steajni postupak, postupak redovne likvidacije i voenja registra... Kada su u pitanju sporovi izmeu domaih pravnih lica i inostranih pravnih ili fizikih lica, ili mousobni sporovi inostranih pravnih ili fizikih lica, tada i to spada u nadlenost privrednih sudova (ukoliko nije ugovorena nadlenost arbitrae). Privredni sudovi su organizovani u vidu odeljenja pri apelacionim sudovima kao prvostepeno i pri Kasacionom kao drugostepeno. Sudije privrednih sudova biraju se po optim pravilima za izbor sudija Apelacionog i Kasacionog suda.

45

3.4.6. Ombudsman 3.4.6 Ombudsman je poseban organ koji vri nadzor i kontrolu primene zakona i drugih propisa dravnih organa, pre svega uprave. Ne raspolae bilo kakvim ovlaenjima vlasti, ne moe sam nareivati organima vlasti da uklone nepravilnosti u svom radu. Meutim, s mandatom skuptine koja ga bira za uvara zakonitosti i prava graana, ombudsman moe da vri blagotvoran uticaj na rad dravnih organa, posebno uprave. On to ini putem preporuka organima uprave, obavetavanjem javnosti i podnoenjem izvetaja skuptini. Osnovni zadatak ombudsmana je da istrauje sluajeve povrede prava i sloboda graana, odnosno manjinskih prava, kao i povrede prava na zdravu ivotnu sredinu. U tom smislu inicira opte ili posebne mere za otklanjanje ovih povreda. Ombudsmana bira Narodna skuptina na devet godina meu istaknutim javnim linostima sa ugledom u drutvu i dokazanim vrlinama (hrabrost, odvanost, mudrost). Ombudsman mora biti politiki neutralna linost, koja svoje odluke donosi bez ikakvog politikog pritiska. Snaga ove institucije je u linom autoritetu njenog nosioca. Ombudsmani uivaju materijalni i procesni imunitet. U zemlji u kojoj postoji masovna pojava nezakonitosti i krenja prava graana, ombudsman je dragocen inilac u uspostavljanju pravne drave. 4. SLOBODE I PRAVA GRAANA 4.1. OPTA NAELA O LJUDSKIM PRAVIMA Sistem sloboda i prava u Srbiji polazi od sledeih naela:
dostojanstvo oveka kao temeljna vrednost; ljudska prava kao prirodna i neotuiva; slobode i prava kao kljuni inilac ograniavanja politike vlasti; obaveza drave da potuje, titi i obezbeuje ostvarivanje sloboda i prava; ustavno jemstvo sloboda i prava; naelo jednakosti graana; efikasni sistem zatite sloboda i prava putem depolitizovanog i nezavisnog sudstva; princip primata meunarodnog nad unutranjim pravom u oblasti ljudskih prava.

Zatita sloboda i prava obuhvata posebne institucije (organe) kojima je poverena zatita sloboda i prava graana, kao i posebne procedure. 4.2. KATALOG LJUDSKIH PRAVA Domet zatite sloboda i prava graana u Srbiji zasniva se na:
integrativnom pristupu linim i politikim pravima (prva generacija prava); socijalnim, ekonomskim i kulturnim pravima (druga generacija prava); pravima tree generacije (prava iji su nosioci odreeni kolektiviteti i ija je sadrina kompleksna, prava neroenih, kao i prava svih ivih bia).

46

U tom smislu, katalog ljudskih prava, kodifikovan u meunarodnom pravu i ustavima razvijenih demokratskih zemalja, bie ugraen u Ustav Srbije. 4.2.1. Graanska prava Graanska prava obezbeuju oveku i graaninu njegovu privatnu linost (lina prava), kao i uee u javnom ivotu drave (politika prava). NJihov cilj je da u drutvenom sistemu Srbije omogui formiranje pojedinca kao linosti i kao graanina koji ima politiki subjektivitet. Lina prava su:
pravo na ivot; lina sloboda; nepovredivost integriteta oveka; pravo na zatitu privatnosti i podataka o linosti; nepovredivost stana; nepovredivost tajne pisma i drugih sredstava komunikacije; sloboda kretanja i nastanjivanja; sloboda savesti i veroispovesti; sloboda izraavanja nacionalne pripadnosti; sloboda naunog, umetnikog i kulturnog stvaralatva. birako pravo; sloboda informisanja i sloboda tampe; sloboda govora; sloboda misli i javnog iznoenja miljenja; sloboda zbora; sloboda udruivanja; sloboda politikog organizovanja; pravo na javnu kritiku; pravo peticije.

Politika prava su:

4.2.2. Ekonomska, socijalna i druga prava Drava Srbija e nastojati da zatiti pojedinca od drutvenih razlika. Pruie svakom graaninu minimum ivotnih (ekonomskih i socijalnih) uslova kao pretpostavke za ostvarivanje drugih ljudskih prava. U tom smislu garantuju se sledea prava. Ekonomska prava:
pravo svojine; sloboda preduzetnitva; pravo nasleivanja. pravo pravo pravo pravo pravo pravo pravo na na na na na na na zaradu; ogranieno radno vreme; zatitu na radu; osiguranje; trajk; sindikalno organizovanje; penziju.

Pravo na rad i prava vezana za rad:

Socijalna prava:
pravo na zatitu zdravlja;

47

pravo na socijalnu sigurnost; pravo invalida na zatitu i materijalno obezbeenje; pravo na zatitu majke, deteta i porodice; pravo na kolovanje; sloboda kulturnog i umetnikog stvaralatva; pravo na zdravu ivotnu sredinu. sloboda izraavanja nacionalne, religiozne i druge pripadnosti; jednakost graana bez obzira pol, nacionalnu, versku i drugu pripadnost; sloboda upotrebe jezika i pisma; sloboda kulturnog stvaralatva i negovanje tradicije; pravo na osnivanje sopstvenih kola, medija, kulturnih i naunih ustanova; pravo na obrazovanje na maternjem jeziku; pravo na politiko predstavljanje u organima dravne vlasti i lokalne samouprave; pravo na isticanje svoje zastave i drugih simbola. uvaavanje principa pozitivne diskriminacije manjina.

Prava pripadnika manjinskih zajednica:

4.3. DUNOSTI GRAANA LJudska prava povezana su s odreenim dunostima. Bez dunosti oveka i graanina nema ni opstanka ljudske i politike zajednice, a to znai ni ostvarenja proklamovanih ljudskih prava. U dunosti graana Srbije spadaju:
dunost odbrane zemlje opta obaveza kojoj podleu samo dravljani Srbije, uz pravo na prigovor savesti i pravo civilnog sluenja vojnog roka; dunost pridravanja ustava i zakona; obaveza svakog da plaa poreze i druge dabine utvrene zakonom; obaveza osiguranja zaposlenih; obaveza osnovnog kolovanja; dunost asnog i odgovornog obavljanja javnih funkcija; dunost solidarnog uestvovanja u otklanjanju opte opasnosti; dunost svakog da uva i svrsishodno koristi ivotnu sredinu; dunost pruanja pomoi drugome.

Slobode i prava omuguie svim graanima Srbije dostojanstven i civilizovan ivot u svojoj dravi po meunarodno poznatim kriterijumima ljudskih prava i sloboda. Nadstranaka vlada strunjaka e nastojati da svim graanima Srbije obezbedi potovanje svih njihovih sloboda i prava koja se ovde navedena. 5. IZBORNI SISTEM Izborni sistem Srbije uvaavae najbolje strane veinskog i proporcionalnog sistema a temeljie se na optim naelima slobodnih demokratskih izbora:
opte pravo glasa (odsustvo cenzusa: imovinskog, rezidencijalnog, rasnog, polnog, nacionalnog, obrazovnog); princip jednakog prava glasa koji omoguuje svakom graaninu da, po principu jedan ovek, jedan glas, vri svoje pravo;

48

princip neposrednosti; princip tajnosti glasanja; pravo na isticanje kandidata; obavezno vei broj kandidata; pravo na informisanost o kandidatima, politikim strankama i njihovim programima; periodinost izbora; kontrola izbora i zatita izbornog prava; tolerantni odnos veine prema manjinama, uz racionalno uvaavanje manjinskih zahteva i interesa.

Predstavnika tela biraju graani koristei se izbornim pravom kao pravom da uestvuju u obavljanju javnih poslova. Izborna prava su: pravo na uestvovanje u izborima, pravo na zatitu izbornog prava i pravo na izborno komuniciranje. Poslanici se biraju u izbornim jedinicama, na osnovu liste politike stranke, koalicije politikih stranaka i grupe graana. Poslaniki i odborniki mandati raspodeljuju se izmeu izbornih listi srazmerno broju glasova koji je osvojila svaka od izbornih lista. Pitanja vezana za birake spiskove, izborne jedinice, principe raspodele mandata i organe za sprovoenje izbora, regulisae se posebnim, odgovarajuim zakonima koji se donose u formi ustavnog zakona i maksimalno uvaavaju civilizacijske standarde za legalne i legitimne izbore. Birako pravo se ostvaruje u izbornim jedinicama. Polazei od regionalnog kriterijuma, Srbija se deli na jedanaest izbornih jedinica, sa odreenim brojem biraa za Vee graana i sa regionalnim principom za Senat. Subjekti izbornog prava su dravljani SRJ (kao i dravljani SFRJ koji su podneli zahtev za prijem u dravljanstvo SRJ) sa navrenih 18 godina ivota, koji su potpuno poslovno sposobni i koji imaju prebivalite u SRJ, na podruju izborne jedinice u kojoj ostvaruju izborna prava. Dravljani SRJ koji ive i rade u inostranstvu mogu glasati u naim diplomatskim i konzularnim predstavnitima ako to dozvoljavaju propisi strane drave. Raspodela mandata poslanika vri se po pravilima proporcionalnog izbornog sistema korienjem Dontovog sistema. Poslanike za Senat biraju skuptine regiona, s tim da jedan od etiri predstavnika obavezno predstavlja manjinu koja ivi u regionu. Raspodela mandata odbornika za skuptine optina vri se po pravilima veinskog izbornog sistema. Pravo na izbornu komunikaciju je pravo graana da ire, primaju i trae informacije o aktivnostima uesnika u izbornom postupku, o radu izbornih i drugih dravnih organa, kao i o svim dogaajima od znaaja za izbore. Javna glasila obavezna su da se pridravaju Pravila o ponaanju javnih glasila u izborima. Ova Pravila usvaja Narodna skuptina, na predlog

49

Medijskog izbornog saveta, najkasnije istekom roka za raspisivanje izbora. Rad javnih glasila u izbornoj kampanji prati Medijski izborni savet koga bira Narodna skuptina najkasnije tri meseca pre isteka poslednjeg roka kada se moraju raspisati izbori. lanove medijskog izbornog saveta predlau profesionalne novinarske organizacije i podnosioci izbornih lista koje imaju predstavnike u Republikoj izbornoj komisiji na paritetnoj osnovi. Medijski izborni savet obavlja nadzornu funkciju i u tom cilju organizuje posmatranje rada javnih glasila. U sluaju povrede Pravila o ponaanju javnih glasila u izborima, Medijski izborni savet moe:
predloiti Republikoj izbornoj komisiji da proglasi izbore neregularnim, ili pred nadlenim sudskim, odnosno prekrajnim organom pokrenuti postupak.

lanove izbornih komisija bira odgovarajua skuptina, lanove birakih odbora biraju izborne komisije u izbornim jedinicama. Izbor lanova organa za sprovoenje izbora vri se u polovini mandata skuptine. Sastav organa za sprovoenje izbora ine predstavnici parlamentarnih stranaka proporcionalno broju poslanikih mesta u skuptini. Pravo na lanstvo u ovim organima stiu jo i one politike stranke koje nemaju poslanike u parlamentu, pod uslovom da imaju istaknute kandidate u vie od polovine izbornih jedinica. Zatitu izbornog prava obezbeuju organi za sprovoenje izbora: redovni sudovi i Ustavni sud Srbije. Sudske izborne sporove reavaju regionalni sudovi. Vrhovni sud Srbije (upravno odeljenje) odluuje o upravnom sporu povodom odluka Republike izborne komisije o vanrednim pravnim lekovima. Zainteresovani predstavnici domaih nevladinih organizacija, drugih drava i odgovarajuih meunarodnih organizacija mogu pratiti tok izbora i rad organa za sprovoenje izbora. Materiju izbora koja je do sada u Republici Srbiji regulisana u tri zakona i u nizu podzakonskih akata treba objediniti u jednom zakonu: Zakonu o izboru poslanika i odbornika. Kodifikacija e doprineti jednoobraznosti reenja u ovoj vanoj oblasti. 6. POLITIKI PLURALIZAM Slobode i demokratije nema bez mogunosti da se misli drugaije, bez idejnog i politikog pluralizma. Institucionalizacija razliitih miljenja u Srbiji zahteva prihvatanje demokratije kao konkurencije. Legitimno pravo svakog pojedinca ili grupe je da ima vlastito miljenje ili politiki stav i da se u skladu sa njim slobodno politiki organizuje i utie na dravnu vlast. Politiki pluralizam omoguuje tzv. disperziju politike moi, tako da se politiki ivot ne odvija samo u globalnim politikim institucijama (parlamentu, vladi, partijskim forumima) ve i u brojnim interesnim

50

grupama: politikim organizacijama, udruenjima, sindikatima, nevladinim organizacijama itd. Politike borbe za mo meu ovim grupama i organizacijama, kao i artikulacija njihovih interesa, odvijaju se u odgovarajuim legitimnim i legalnim mehanizmima demokratske procedure i odluivanja. Za uspostavljanje demokratskog neophodni su sledei uslovi:

politikog

pluralizma

Srbiji

oslobaanje ekonomije od tutorstva politike; stvaranje graanskog drutva i graanina; sistemska kontrola nosilaca politike vlasti; graanska prava i slobode (posebno sloboda izraavanja i udruivanja); institucionalizovana javnost i sloboda informisanja; autonomno civilno drutvo; kompetitivni viestranaki sistem; konsenzus u pogledu politikih procedura; demokratska politika kultura koja uvaava razlike u miljenju.

Bitan element politikog pluralizma je stranaki pluralizam koji omoguuje svakoj grupi ili pojednicu da se bori za poverenje biraa, te da svoje interese i programske ciljeve nastoji da ostvari osvajanjem vanih mesta u dravnom aparatu i politikoj vlasti. U nedostatku pomenutih pretpostavki, u Srbiji danas ne postoji demokratski viepartijski sistem. Naime, nakon viedecenijske vladavine jednopartijskog monopola, u Srbiji je na delu izvitopereni pluralizam koji negira osnovne postulate demokratskog poretka. Mnotvo politikih stranaka na politikoj sceni Srbije ne odraava realnu potrebu graana za promenama sistema. Te partije su umnogome doprinele kompromitaciji ideje pluralizma i smisla politikog udruivanja i delovanja. To je rezultiralo deformisanjem i obezvreivanjem viestranaja, to je kod veine graana izazvalo odbojnost prema ueu u politici i negativan odnos prema svim strankama. Da bi se izalo iz ove situacije, politiki ivot u Srbiji uozbiljio, uspostavio kompetitivni viepartijski sistem, neophodno je uspostavljanje navedenih pretpostavki demokratskog pluralizma. Vana karika na tom putu je donoenje novog Zakona o politikom strankama i Zakona o finansiranju politikih stranaka. Ponueni modeli ovih zakona koje je izradio CESID (Beograd) su prihvatljivi, jer insistiraju na sledeim bitnim momentima i reenjima:
znatno je povean minimalni broj osnivaa politike stranke (3000); pojaana je zabrana rada politikih stranaka u ustanovama, preduzeima i univerzitetima; propisano je da se moe izrei i zabrana rada pojedinih ogranaka stranke, a ne samo cele stranke, ukoliko se utvrdi da je do krenja propisa dolo samo u delu stranke; politike stranke ne mogu u svom nazivu nositi lino ime ili nadimak; obezbeenje redovnog funkcionisanja politikih stranaka i finansijske nezavisnosti kroz njihovo budetsko finansiranje;

51

sredstva za finansiranje stranaka iz javnih i privatnih prihoda javno se kontroliu i ograniavaju; sredstva iz javnih prihoda kojima se finansira rad stranaka treba da budu jednaka, a preostali deo se dobija srazmerno izbornim rezultatima; zabranjeno je primanje sredstava od javnih ustanova ili drugih organizacija koje se finansiraju iz budeta, od pravnih ili fizikih lica stranog porekla, od anonimnih darodavaca; obezbeenje priblino jednakih uslova politikim strankama u izbornoj utakmici kroz ogranienje visine sume koja se sme potroiti za izbornu kampanju i kroz definisanje ta se smatra trokovima za izbornu kampanju; stimulisanje pravnih i fizikih lica da finansijski pomau rad politikih stranaka kroz odgovarajue poreske olakice, ime se obezbeuje uvid javnosti u finansijsko poslovanje stranke; stranke su dune da jednom godinje podnesu finansijske izvetaje nadlenom organu; izvod iz godinjeg bilansa rada stranke mora se uiniti javnim; obezbeenje dravne kontrole nad finansijskim poslovanjem stranke, a posebno u periodu izborne kampanje; po zavretku izbora stranke su dune da nadzornom odboru prue izvetaj o utroku sredstava za kampanju; spreavanje neosnovanog bogaenja ili sticanje bilo koje privilegije od strane uesnika u politikoj utakmici kroz utvrivanje obaveze stavljanja na uvid javnosti podataka o imovini kandidata i o vrenju upravljakih i direktorskih funkcija.

Iznete pretpostavke demokratskog pluralizma i modeli zakona kompetitivnog viestranakog sistema vani su za Srbiju ne samo u smislu normativnog politikog ideala, ve u smislu pravnopolitike rekonstrukcije drutva i svakodnevne politike komunikacije. NJihovo oivotvorenje doprinee konstituisanju Srbije kao moderne i stabilne zajednice. 7. TERITORIJALNA ORGANIZACIJA Teritorijalna organizacija Srbije zasniva se na naelima:
decentralizacije dravnih funkcija; visokog stepena samouprave teritorijalnih jedinica; samostalnosti u privrednom razvoju zasnovanom na principima trine privrede; samofinansiranja; konsocijacije; supsidijariteta (poslovi koji se mogu obavljati na niem nivou ne poveravaju se jedinicama vieg nivoa).

7.1. REGIONALNO UREENJE Srbija je regionalna drava. Razlozi regionalne organizacije su efikasnija i fleksibilnija uprava te ravnomerniji teritorijalni razvoj itave drave. Srbiju sainjavaju jedanaest regiona plus jedan region sa specijalnim statusom. Tih jedanaest regiona su: Banat, Baka, Beograd, Zapadna Srbija, Istona Srbija, Juna Srbija, Podunavlje, Srem, Kosmet, Stara Raka, umadija.

52

Region sa specijalnim statusom je Albanski region, koji zauzima 51% teritorije sadanjeg Kosova i Metohije i kojim autonomno upravljaju kosovski Albanci pod supervizijom KFOR-a. Regioni su teritorijalne jedinice sa irokom samoupravom. Imaju pravo da donose propise usklaene sa zakonima republike, ali nemaju pravo da donesu zakone. Imaju vlastite finansije. Dostupna su im tri izvora finansiranja:
uee u dravnom porezu i doprinosima; takse koje sami uvode; prihod od prodate dravne imovine i renta od iznajmljene imovine.

Regioni mogu da formiraju policijske jedinice. U zdravstvu su, u kadrovskom i materijalnom pogledu, nadleni za zdravstvene stanice, domove zdravlja i bolnice. U kolstvu su nadleni za izgradnju i odravanje kola, zapoljavanje i plaanje nastavnog i pomonog osoblja te izbor direktora kola. Duni su da se pridravaju nastavnih programa i planova koji se donose na republikom nivou. U nadlenost regiona spadaju saobraajnice regionalnog znaaja, regionalna privreda i poljoprivreda, privredna ili poljoprivredna infrastruktura (na primer: sistemi za navodnjavanje regionalnog znaaja), komunalni sistem (recimo, vodovodi regionalnog znaaja i tome slino). Organi vlasti u regionima su regionalna skuptina i regionalna vlada. Regionalnu skuptinu ine regionalni poslanici, iji broj zavisi od veliine regiona i kojih moe biti najvie ezdeset. Poslanici se biraju na regionalnim izborima po proporcionalnom sistemu. Svoju funkciju obavljaju volonterski (uz naknadu materijalnih trokova i dnevnica). Regionalnu vladu (veliine do pet lanova) bira i smenjuje regionalna skuptina. Rad regionalnih organa nadzire nadleno republiko ministarstvo. Budete i fondove regiona kontrolie nadleni sud. Drava kreditima i donacijama pomae manje razvijene regione. Ovlaenja regiona se mogu menjati samo odlukom Narodne skuptine. 7.2. OPTINA Jedinice lokalne samouprave su optine. Optina je zajednica lokalne samouprave graana nastanjenih na podruju optine. Optina obavlja ustavom i zakonom utvrene nadlenosti. Podela zemlje na optine vri se zakonom, pri emu gradovi, kao i druga vea naselja, obrazuju posebne jedinstvene optine, dok vie manjih susednih naselja, pogodno grupisanih, obrazuju optinu.

53

Prilikom obrazovanja pojedinih optina vodi se, koliko je god mogue, rauna da u pogledu broja stanovnika izmeu optina ne postoje velike razlike. U gradovima s vie od 50.000 stanovnika mogu se zakonom obrazovati sekcije (kvartovi), sa organizacijom i nadlenostima utvrenim zakonom. Sve optine, osim onih u Beogradu, imaju istovetan status. Najvii organ lokalne samouprave je optinska skuptina. Optinska skuptina bira se putem optih i neposrednih izbora, tajnim glasanjem. Optinska skuptina ima izmeu 15 i 30 lanova. Broj lanova utvruje se optinskim statutom. Na izborima za optinsku skuptinu koji se odravaju svake etvrte godine optina predstavlja jedinstvenu izbornu jedinicu. Mesta u optinskoj skuptini rasporeuju se izmeu pojedinih izbornih lista, uz primenu dvokrunog veinskog sistema. U optinama s meovitim nacionalnim sastavom, optinskim statutom se obezbeuje srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u lanstvu optinske skuptine.

8. ODBRANA Postojei sistem odbrane ne odgovara naim potrebama, neefikasan je, skup i nepotpun. Nemogue je popraviti ovaj sistem, ve je nuno da izgradimo novi koji e biti jeftiniji i usaglaen sa modernim sistemima odbrane u svetu. Ovaj odbrambeni sistem bie spreman da u svakom trenutku odgovori vojno-politikoj situaciji u Evropi i da u sluaju prirodnih i tehnikih nesrea bude trenutno stavljen u funkciju. Sistem odbrane sastoji se od dva podsistema:
Vojna odbrana; Civilna odbrana.

8.1. VOJNA ODBRANA Vojna odbrana u sebe ukljuuje oruane snage koje ine:
Srpska Armija (SA) profesionalna vojska; Srpska Garda (SG) dobrovoljaka garda; Teritorijalna odbrana (TO) teritorijalna vojska.

Srpska Armija, Srpska Garda i Teritorijalna odbrana ine oruane snage Srbije koja brani suverenitet, teritorijalnu nezavisnost i ustavni poredak Srbije.

54

Oruanim snagama Srbije u ratu i miru komanduje predsednik Republike u skladu sa odlukama Nacionalnog saveta za bezbednost. Nacionalni savet za bezbednost sainjavaju: predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine, predsednik Vlade, ministar odbrane i naelnik Generaltaba oruanih snaga Srbije. Snaga i brojnost oruanih snaga Srbije odreene su stratekom procenom moguih neprijatelja i materijalnim mogunostima zemlje. 8.1.1. Srpska Armija (SA) Srpsku Armiju ine profesionalni vojnici:
oficiri; podoficiri; vojnici. vidova: kopnena vojska (KOV) i RV PVO; rodova; slubi.

SA je sastavljena od:

Profesionalni vojnik se postaje nakon uspeno zavrene redovne vojne obuke na osnovu konkursa za odreene specijalnosti. Kandidati za podoficire biraju se iz redova najboljih profesionalnih vojnika koji nakon izbora zavravaju odgovarajuu obuku kod nas ili u inostranstvu. Sadanji sistem vojnog kolstva: srednje vojne kole, vojne gimnazije i vojne akademije se reformiu u skladu sa potrebama modernog drutva. kolovanje kadrova za potrebe odbrane vrilo bi se i kroz redovan kolski sistem a specijalizacije bi se obavljale u zemlji i inostranstvu. kolovanje za potrebe civilne odbrane (Civilna zatita, Sluba osmatranja i obavetavanja, nastavnike u srednjim kolama, instruktore vojne obuke i delom strunjake za bezbednost) vrilo bi se na posebnom fakultetu beogradskog univerziteta. Prednosti ovog sistema organizacija odbrane:
jeftin sistem, jer se profesionalna armija svodi na najvie 10 brigada, odnosno oko 30.000 vojnika (oficiri, podoficiri i vojnici); plaeni e biti naelnici TO i lanovi taba i deo Srpske garde, to iznosi najvie do 10.000 ljudi; smanjuje se broj generala, tako da Srpska Armija ima 3 (tri) generala; smanjuje se broj pukovnika, tako da Srpska Armija ima 9 (devet) pukovnika; smanjuje se broj potpukovnika, tako da SA ima ukupno 9 (devet) potpukovnika; smanjuje se broj majora na 30, odnosno 10 brigada x 3 bataljona; smanjuje se broj kapetana na 90, odnosno 10 brigada x 3 bataljona x 3 ete; smanjuje se broj komandira vodova na 270, 10 brigada x 3 bataljona x 3 ete x 3 voda; broj narednika je 810, odnosno 10 brigada x 3 bataljona x 3 ete x 3 voda x 3 odeljenja;

55

ukupan broj oficira i podoficira se radikalno smanjuje i iznosi: 1.221; plate: naelnik Generaltaba ima platu premijera 5.000 DEM, 2 pomonika plate potpredsednika 4.000 DEM, 9 pukovnika plate ministra 3.000 DEM, 9 potpukovnika 2.000 DEM, 30 majora 1.500 DEM, 90 kapetana 1.000 DEM, 270 komandira vodova 800 DEM, 810 narednika 500 DEM, 28.779 vojnika 400 DEM; prodaju se sve zgrade i materijalno tehnika sredstva koja nisu u funkciji odbrane; smanjuju se svi materijalni trokovi i olakava dravni budet; sistem odbrane e biti usaglaen sa promenama u privrednom sistemu; dobro plaena vojska e biti zadovoljna i asno e braniti otadbinu.

Kako zaposliti viak ljudi u vojsci? Na osnovu novog koncepta organizacije odbrane, Vlada e preduzeti neophodne mere za zapoljavanje SVIH ljudi koji ostanu bez posla. Vlada e preduzeti mere za zapoljavanje tih ljudi i to:
odobravae povoljne kredite za prekvalifikaciju; odobravae dugorone kredite za poetak privatnog biznisa; ponudie im nova zaposlenja; ponudie zgrade i tehnika sredstva, kao poslovni prostor za otpoinjanje privatnog biznisa; pruae im specijalnu pomo 12 meseci u odgovarajuem iznosu (period dok ne nau neto novo).

Transformacija sistema odbrane predstavljae proces ija e dinamika zavisiti od ukupnog privrednog razvoja zemlje. Na sledeim stranicama prikazana je struktura Generaltaba oruanih snaga Srbije i projekcija moguih uteda (slike 3 i 4).

56

: ( 3 0 . 0 0 0 , , :

( (

( ( ( ( )

) ( . .

) )

9 9 3 0 9 0

2 7 0

8 1 0 2 8 7 7 9 . - 3

8.1.2. Srpska Garda (SG) Srpska Garda je poluprofesionalna vojska zasnovana na principu dobrovoljnosti. U SG se primaju kandidati koji sa uspehom zavre vojnu obuku, ispune sve druge uslove i izraze elju da slue u gardi. Gardisti se okupljaju jednog vikenda u mesecu i sprovode obuku i kondiciranje (gaanje, marevi, upoznavanje sa novom tehnikom). Jednom godinje u trajanju od oko 15 dana gardisti imaju logorovanje i terenske vebe ili manerve na teritoriji gardijske jedinice. SG se ukljuuje u vee manevre SA, po odluci komandanta jedinice SA. Za ove aktivnosti gardisti dobijaju godinje jednu do dve mesene plate profesionalnih vojnika svog ina. Na ovaj nain dobijamo vojne jedinice koje su po svojoj borbenoj vrednosti pribline profesionalnim jedinicama, ali su neuporedivo jeftinije. Garda se organizuje u vodove, ete i bataljone. Organizacija SG se vri na nivou lokalne samouprave. U sluaju rata jedinice SG se prepotinjavaju najviem oficiru SA na terenu. Na elu SG nalazi se Komandant SG, to je poasna funkcija i on se svake godine bira iz redova kulturnih, javnih i sportskih radnika.

57

Komandanta SG biraju gardisti javnim glasanjem. SG izdrava lokalna samouprava i mogu dobijati donacije. SG ima svoj grb i zastavu i nastavlja tradiciju istaknutih srpskih jedinica sa svoje teritorije. PROJEKCIJA UTEDA
FUNKCIJA 1 ARMIJSKI GENERAL 2 GENERALA 9 PUKOVNIKA 9 POTPUKOVNIKA 30 MAJORA 90 KAPETANA 270 PORUNIKA 810 NAREDNIKA 28.779 VOJNIKA PLATA (DEM) UKUPNO 5.000,00 5.000,00 4.000,00 8.000,00 3.000,00 27.000,00 2.000,00 18.000,00 1.500,00 45.000,00 1.000,00 90.000,00 800,00 216.000,00 500,00 405.000,00 UKUPNO OFICIRI 814.000,00 400,00 11.511.600,00 UKUPNO MESENO 12.325.600,00 UKUPNO GODINJE 147.907.200,00

NAPOMENA:
Ukupna godinja plata na dan 31.12.1998. iznosila je Izmenjena ukupna godinja plata bi bila UTEDA PLATE GODINJE: 455.893.333,00 147.907.200,00 307.986.133 DM

MATERIJALNI TROKOVI Ukupni materijalni trokovi na dan 31.12.1998. po zavrnom raunu (Sl. list SRJ 35/99) iznose 244.253.667,67 DEM (1 DEM = 6 DIN), smanjuju se za 80 % (za 195.402.939,00 DEM) zbog sledeih uteda:
profesionalna vojska iskljuuje trokove za : osnovnu obuku, habanje i kvarenje tehnike i trokova ishrane i smetaja; smanjuje se oficirski kadar; nema regruta; viak zgrada i tehnike mogu da se izdaju ili prodaju; TO i SG sa svim svojim trokovima padaju na budet regiona. PLATE 307.986.133 DEM MATERIJALNI TROKOVI 195.402.939 DEM

503.389.072 DEM
Slika 4. Projekcija uteda

58

8.1.3. Teritorijalna odbrana (TO) TO je zasnovana na principu opte vojne obaveze. Svaki sposoban graanin duan je da slui TO, osim onih koji ne ele da nose oruje i takvi se ukljuuju u Civilnu zatitu (CZ), bez ikakvih posledica. TO se deli na jedinice:
PRVOG POZIVA mlae ljudstvo od 20 do 30 godina koji se pripremaju za tee i sloenije zadatke oruane borbe; DRUGOG POZIVA od 30 do 45 godina ivota, masovne jedinice koje u sluaju rata preuzimaju poslove policije, uestvuju u izvoenju odbrambenih zadataka, tite i obezbeuju znaajnije objekte; TREEG POZIVA ljudi od 45 do 60 godina sluili bi za pomone delatnosti u oruanim snagama, uestvovali u radnim jedinicama i straarskoj slubi, pomagali bi pri zbrivanju stanovnitva, prikljuivali bi se CZ.

U ustanovama TO kampovi za obuku sluio bi se vojni rok u trajanju od 6 meseci. Ovi kampovi se organizuju na regionalnom principu i u njih dolaze regruti sa te teritorije. Regruti se na vojnoj obuci nalaze 8 asova dnevno, imaju jedan obrok (uinu) i nose vojne kombinezone. Nakon vojnog odsluenja regruti se prevode u rezervni sastav TO. Na elu TO se nalazi naelnik regionalnog taba, koji objedinjava sve jedinice i ustanove na svojoj teritoriji, a jedan od naelnika regionalnih tabova imenuje se za komandanta TO Srbije. Komandant TO Srbije menja se svake godine i direktno je potinjen naelniku Generaltaba, armijskom generalu. Teritorijalnom odbranom se postie masovnost i vojno se pokriva celokupna teritorija zemlje. 8.2. CIVILNA ODBRANA Civilna odbrana obuhvata:
Civilnu zatitu (CZ); Slubu osmatranja i obavetavanja (SOO); sistem obuke i pripreme stanovnitva (kolski sistem i obuka u okviru CZ); organe uprave za odbranu; organe odbrane u preduzeima.

8.2.1. Civilna zatita (CZ) CZ bi bila organizovana u skladu sa meunarodnim pravnim dokumentima i pritom bi koristili iskustva najrazvijenijih zemalja (Izrael, vajcarska, vedska). Na nivou lokalne samouprave bile bi organizovane jedinice CZ opte namene, kao i specijalizovane jedinice po merama CZ sa punim osloncem na privredu. Obuka i priprema stanovnitva vrila bi se kroz kolski sistem tako to bi u srednjoj koli postojao poseban predmet. Obuka vankolske omladine bi se vrila u okviru CZ.

59

9. BEZBEDNOST 9.1. CILJ Svi graani Srbije moraju imati linu i imovinsku sigurnost. Zadatak policije je da to ostvari i da za nekoliko godina dobijemo policiju koja e svoju dunost vriti bez pitolja i palice. 9.2. NEOPHODNE ZAKONSKE PROMENE Da bi zapoeli promene u sistemu bezbednosti neophodno je promeniti:
krivini zakon (otrije kazne za napade na policajce, sudije, tuioce, i otrije kazne za zloupotrebe poloaja); zakon o krivinom postupku (ukidanje policijskog pritvora i sl.); zakon o prekrajima (otrije kazne sa saobraajne nezgode i sl.); zakon o unutranjim poslovima (uvoenje otrije unutranje kontrole). odelenje za borbu protiv korupcije odelenje za borbu protiv narkotika

Uvela bi se posebna odelenja i pojaala postojea:

9.3. STANJE Sadanja policija militarizovana. 9.4. PROMENE

je

glomazna,

preskupa,

centralizovana

9.4.1. Decentralizacija Policija bi organizaciono bila vezana za regione, na elu te policije bio bi policijski prefekt koga bi postavljali organi lokalne samouprave. Na nivou drave Srbije bila bi organizovana:
pogranina policija; antiteroristika jedinica; organi za saradnju sa meunarodnim policijskim organizacijama; obavetajna sluba pod strogom parlamentarnom kontrolom; odelenje za borbu protiv korupcije; odelenje za borbu protiv narkotika; odeljenje za praenje zakonitosti rada policije.

Potrebno je vratiti pozorniku slubu tako da pozornik, radei uvek na istom rejonu, ostvari neophodan kontakt sa stanovnitvom. Posebna panja u obuci policije mora se posvetiti u izgradnji novog imida policije (izgled, ponaanje, nastup).

60

Zbog svega ovoga Vlada e napraviti poseban medijski nastup za policiju. 9.4.2. Demilitarizacija Policiji se vraaju njene osnovne funkcije:
uvanje javnog reda i mira; borba protiv kriminala; regulisanje saobraaja; upravni poslovi.

Odmah e se ukinuti vojna organizacija u policiji i ona e se organizovati po ugledu na policije demokratskih zemalja. 9.4.3. Racionalizacija Brojano smanjenje policije mogue je njenom transformacijom i poboljanjem ukupne bezbednosne situacije. Na sadanjem nivou razvoja zemlje dovoljno je 30.000 policajaca, sa tendencijom smanjenja. Racionalizacijom policije stvorie se prostor za poveanje svih plata u policiji i kompletan predlog izradie ministar policije. Smanjie se svi materijalni trokovi vezani za policiju i omoguie velike utede u budetu drave. U ratu policija postaje peadija SA, a na njeno mesto stupaju jedinice TO koje se unapred pripremaju za taj posao. Kako zaposliti viak ljudi u policiji? Na osnovu novog koncepta organizacije policije, Vlada e preduzeti neophodne mere za zapoljavanje SVIH ljudi koji ostanu bez posla:
odobravae povoljne kredite za prekvalifikaciju; odobravae dugorone kredite za poetak privatnog biznisa; ponudie im nova zaposlenja; ponudie zgrade i tehnika sredstva, kao poslovni prostor za otpoinjanje privatnog biznisa; pruie im specijalnu pomo 12 meseci u odgovarajuem iznosu (period dok ne nau neto novo).

Transformacija sistema bezbednosti predstavljae proces ija e dinamika zavisiti od ukupnog privrednog razvoja zemlje. Interes policije je da bude dobro plaena i da moe profesionalno da slui graanima Srbije. 10. SPOLJNA POLITIKA

Srbija je mala drava i nije u mogunosti da znaajnije utie na globalna politika kretanja na svetskoj pozornici. Zbog toga e se srpska diplomatija prilagoavati svetskim tendencijama i podravae sve one velike sile koje joj omogue suverenost, teritorijalnu celovitost i prosperitet. Da bi se izbegao tragian nesporazum sa razvijenim svetom, Nadstranaka vlada strunjaka e izgraditi potpuno novu spoljnu politiku, koja nee dovoditi dravu Srbiju u meunarodnu izolaciju.

61

Ta nova spoljna politika zasnivae se na:

jasnom odreivanju dugoronih nacionalnih interesa; strategiji razvoja Srbije u narednih nekoliko decenija; lobiranju onih politikih snaga koje upravljaju svetom; uspostavljanju razgranate mree ljudi koji e u svetskim centrima moi lobirati za srpske interese; izboru novih ljudi koji e proi domae i strane diplomatske kole i koji e svojim znanjem, radom, izgledom, stilom i nastupom na potpuno nov nain predstaviti srpsku diplomatiju; racionalizaciji itave diplomatske mree tako da se ona uini praktinijom, efikasnijom i mnogo prodornijom od sadanje; vezivanju za Evropsku uniju; uspostavljanju vrih ekonomskih veza sa privredama razvijenih zemalja; mogunosti da se svim vienijim javnim linostima u svetu koje zastupaju i brane srpske interese obezbedi dravljanstvo; uvoenju posebne titule i zvanja za sve one javne linosti u svetu koji zastupaju srpske nacionalne interese; ukljuivanju naih poznatih umetnika, sportista, knjievnika, privrednika i naunika u diplomatsku slubu; izgradnji posebnog stila u srpskoj diplomatiji koji e svojom sposobnou i neposrednou privui interese svetskih medija.

Preuzimajui dunost od starog reima, novoizabrana Nadstranaka vlada strunjaka e da preduzme sve neophodne mere u cilju otkanjanja posledica pogubne spoljne politike prethodne vlasti. Cilj Nadstranake vlade strunjaka je da se Srbija to bre ukljui u sve meunarodne institucije, te da se izvri integracija nae zemlje sa evropskim dravama i naim susedima. Srpska diplomatija duna je da pridobije velike svetske donatore i fondacije, razvijajui strategiju da narod nije kriv za sve one postupke koje je reim izvrio. Naroito e se insistirati na tome da je meunarodna zajednica, posebno SAD, kriva to je sve vreme podravala politiku biveg reima, tvrdei da je on jedini faktor stabilnosti u regionu. A kada je meunarodna zajednica uvidela ono to su mnogi graani znali, da se sa tim reimom ne moe saraivati, oni su nasilno NATO bombama poeli kanjavati reim koga su toliko dugo podravali. Zbog takvih traginih, pogrenih procena i poteza meunarodne zajednice stradao je nevini narod, naroito civilno stanovnitvo. Meunarodna zajednica je zbog toga duna da ispravi svoju pogrenu politiku tako to e finansijski i diplomatski pomoi Srbiji u oporavku zemlje. Ukoliko elimo da opstanemo, moramo napokon shvatiti da nije na zadatak da stvaramo ili ruimo svetski poredak, ve da se prilagodimo, sledei svoje nacionalne i dravne interese. Moramo izneti sve zloine koje je reim poinio srpskom narodu i drugim narodima u okruenju. Zadatak nove spoljne politike jeste da dravi Srbiji pronae pravo mesto u sadanjem svetskom poretku i da svojoj naciji omogui razvitak u sklopu evropskih integracija.

62


63

1. TA KAU BILANSI?

II

EKONOMSKI PREPOROD SRBIJE

Presek stanja privrede na dan 30.06.1999. godine ne moemo tano dati, zato to su svi podaci nedostupni javnosti. Meutim, poznajui stanje na dan 31.12.1998. godine, moemo doi do priblinih podataka koji e nam pomoi u odreivanju strategije nove Vlade. 1.1. KARAKTERISTIKE SRPSKE PRIVREDE 1.1.1. Zaduenost
ukupan spoljni dug devizna tednja piramidalne banke unutranji dug Ukupna zaduenost: godinje dospevaju kamate USD 15,0 USD 4,6 USD 0,5 USD 5,0 USD 25,1 USD 1,0 mld. mld. mld. mld. mld. mld.

1.1.2. Gubici
Neto gubici u 1998. g. Kumulirani gubici Potcenjene kursne razlike Ukupni gubici u 1998. g. Din. 26.689 mil. Din. 107.319 mil. Din. 30.000 mil. Din. 147.319 mil.

Ukupni gubici 30.06.1999. godini narasli su na Din. 200.000 mil. Tano 913 velikih preduzea koja zapoljavaju 51,2% radnika ostvarila su gubitak od 23.479 mil. dinara, to je 88% svih gubitaka privrede.

1.1.3. Ostale karakteristike privrede

proizvodnja stagnira; gubici se pokrivaju amortizacijom (dezinvestiranje); rast deviznih kurseva; nesrazmeran porast zarada (45,9%) u odnosu na rast poslovnog prihoda (29,5%); nesrazmeran porast nematerijalnih trokova (58,3%) u odnosu na rast poslovnih prihoda (29,5%); pad realnih vrednosti zarada zbog rasta cena i deviznog kursa; porast zaliha na 75.008 mil. dinara;

64

porast nedostajueg dugoronog kapitala na 118.006 mil. dinara; deficit tekueg platnog bilansa 1,8 mld. USD; iskorienost kapaciteta 25%.

1.1.4. Nezaposlenost
broj zaposlenih u 74.430 preduzea je od tog broja na prinudnim odmorima je broj nezaposlenih na biroima rada bombardovanjem ostalo bez posla njihovi kooperanti ostali bez posla broj nezaposlenih izbeglica Ukupan broj radnika koje treba zaposliti 1.710.104 preko 850.000 853.000 80.000 250.000 200.000 2.233.000

1.1.5. Siva ekonomija Privredni ivot se odvija na dva koloseka:

oficijelna ekonomija koju ine poslovne aktivnosti velike privrede i dela registrovanih aktivnosti male privatne privrede, neregistrovane aktivnosti privreivanja pojedinaca i male privrede.

Na osnovu zvaninih podataka, BDP u 1998. godini bio je USD 13,0 mld. U istom periodu, prema pesimistikim procenama:
siva ekonomija pojedinaca radom na crno je ostvarila USD 3 mld, mala privreda kroz neregistrovano poslovanje USD 1 mld.

Zbirni BDP formalne i neformalne ekonomije dostie USD 17,0 mld. 1.2. PROISTEKLI ZAKLJUCI
izmirivanje obaveza prema inostranstvu, graanima i zapoljavanje 2.233.000 ljudi, nemogue je bez dugoronog kapitala, sopstvenog i pozajmljenog ija cena ne bi ugrozila neophodnu rentabilnost privrede; srpska privreda je bankrotirala; neophodan je steaj; steajni upravnik je Nadstranaka vlada strunjaka; Nadstranaka vlada strunjaka mora ostvariti ciljeve koje je Programom predvidela.

Nadstranaka vlada strunjaka stvorie uslove za trino poslovanje, donee zakone koji e biti usaglaeni sa zakonima EU i poee reavati nagomilane probleme sledeim redom.

KAKO DALJE?

65

2. OBAVEZE DRAVE 2.1. SPOLJNI DUG Iznos spoljnog duga Kamata godinje USD 15,0 mld. USD 1,0 mld.

Vlada e stupiti u pregovore sa svim poveriocima i traie da se izvri reprogramiranje svih dugova i to: otpis potraivanja reprogram duga ukupno: 62,9 % 37,1 % USD mld. USD mld. USD mld. 9,43 5,57 15,00

Vlada e ponuditi mogunost stranim poveriocima da deo svojih potraivanja pretvore u akcije preduzea ili da otkupe preduzea za koja su zainteresovani. Iznos reprogramiranog duga Zahtev za odobrenje trane od Ukupan dug nakon reprograma USD 5,57 mld. USD 0,93 mld. USD 6,50 mld.

Rok vraanja 20 godina. Kamatna stopa 3% godinje. Grace period 5 godina. Odobrena trana od USD 930 mil. upotrebie se za uplatu MMF od 467,7 mil. SPV koja e regulisati nae lanstvo u Fondu. Ostatak sredstava upotrebie se za finansiranje programa zapoljavanja radnika koji e ostati bez posla. Vlada e uredno izmirivati sve obaveze prema meunarodnim institucijama i tako e stei kredibilitet neophodan za privlaenje velikih investitora. 2.2. DEVIZNA TEDNJA Vlada e ukupan iznos devizne tednje graana u iznosu od USD 4,6 mld. kao i tednju kod piramidalnih banaka u iznosu od USD 0,5 mld, reiti na sledei nain:
svim tediama drava e priznati iznos uplaene glavnice i domicilnu kamatu, izdae vrednosne papire u odgovarajuoj valuti;

66

velikim tediama ponuditi uee ili otkup dravnih preduzea, poslovnog prostora, opreme, zemljita itd.; privui strane banke i ponuditi im da organizuju tednju uz obavezu da deo neizmirene devizne tednje preuzmu i obezbede isplatu; male tedie do DEM 10.000 isplatiti iz deviznog priliva u roku od godinu dana; sve preostale tedie isplatiti u roku od pet godina, uz mogunost i ranije isplate, i o tome donese zakon; na osnovu tekue platno-bilansne pozicije zemlje napraviti prioritete u isplati tedia za teke socijalne sluajeve, leenje, starije graane itd.

2.3. JAVNI DUG Sva dinarska potraivanja stanovnitva i privrede u ukupnom iznosu od USD 5 mld. treba odmah pretvoriti u javni dug, pokriti dravnim obveznicama i omoguiti graanima da svoje dospele obaveze prema dravi izmire svojim potraivanjima. Napraviti dinamiku pokrivanja nastalog javnog duga na osnovu projekcije godinjeg poslovanja privrede i odrediti rokove isplate. Bitno je da Vlada realno i tano odredi rokove isplate i da se tih rokova pridrava. Presudno je da Vlada vie ne pravi nikakve dugove, da se isplate vre na vreme iz realnih izvora i da se ostvarenim prihodima pokriju svi nastali trokovi. Javnost u radu Vlade i dnevno praenje ostvarenih rezultata privrede, omoguie svim graanima da uestvuju u programu oporavka zemlje. Vlada e se ponaati domainski i nee davati obeanja koja ne moe da ispuni. Marketinki pokriti utvrenu dinamiku i iznose isplate sloganom mi nismo dug napravili, ali smo spremni da vam pomognemo u vraanju; traimo vae strpljenje i podrku. 3. PRIVREDA Primenom novog koncepta oporavka i razvoja zemlje preusmerie se teite sa velikih preduzea na mala i srednja. Vlada e odmah izvriti ukidanje svih zakona, propisa i uredbi koji gue trino poslovanje privrede i izvrie liberalizaciju, uz formulisanje industrijske strategije, kako bi razbila domae monopole i omoguila svim preduzeima da ravnopravno uestvuju u trinoj utakmici. nedostajue trine institucije i reorganizuje javnu upravu tako da preduzea sama mogu da prave strategiju svog razvoja na osnovu stabilnog i ureenog okruenja. Smanjivanjem svih trokova drave doprinosi se ukupnom rastereenju privrede i njenom ubrzanom razvoju. Vlada e predloiti zakone koji e biti usaglaeni sa zakonima Evropske unije i omoguie korenitu izmenu privrednog sistema, koji e se bazirati na slobodnom preduzetnitvu i privatnoj svojini. Cilj Vlade je da izgradi Koje poteze e Vlada jo povui?
izvrie DENACIONALIZACIJU;

67

sva drutvena preduzea koja posluju sa gubicima (850) odvojie se od onih koji dobro posluju; 6.000 malih drutvenih preduzea koja posluju sa dobitkom prodae se na licitaciji; sredstva dobijena od te prodaje usmeravae se u BANKU ZA RAZVOJ malih i srednjih preduzea, te za popunu socijalnih fondova; drutvena i dravna preduzea koja posluju sa gubicima (proizvoai struje, vode, mesa, komunalna preduzea, itd.) podiie depresirane cene na trini nivo; uradie se novi bilansi za gubitae i, uz naknadu do socijalne pomoi, otpustie se svi radnici koji budu tehnoloki viak; izradie konkretan plan za zapoljavanje svih nezaposlenih koji su tehnoloki viak; cilj Vlade je da dravna preduzea postanu rentabilna i da tako otpone ozdravljenje bankrotirane privrede; delovi dravnih preduzea ili itava preduzea bie ponuena stranim investitorima kao zajedniko ulaganje, dokapitalizacija ili prodaja; Vlada e napraviti strateki plan koliko e preduzea ostati pod kontrolom drave i ta preduzea moraju poslovati bez gubitaka; sva drutvena i dravna preduzea pretvorie se u drutva kapitala i deo hartija od vrednosti prenee se na Penzioni fond; ukinue se postojei zakon o privatizaciji i nikakve besplatne akcije nee se deliti radnicima ija preduzea sva u rukama domaih i stranih poverilaca; donee se novi zakon o privatizaciji; izvrie reviziju postojee privatizacije; formirae agenciju za borbu protiv monopola.

3.1. INDUSTRIJA Delatnost Vlade u oblasti industrijske proizvodnje bie usmerena na sledee pravce:
teite razvoja se prebacuje na mala i srednja industrijska preduzea, na specijalizovane maloserijske proizvodnje za potrebe svetskih kompanija; industrijska prerada sirovina (obojena i crna metalurgija, prerada industrijskog bilja, proizvodnja hemijskih vlakana itd.) prilagoava se standardima, obimu proizvodnje i vrstama proizvoda, trinim uslovima ili se gasi; industrije u metalskom kompleksu se prilagoavaju novim trinim uslovima: izdvajanjem manjih tehnolokih celina, izmenama i dopunama proizvodnog programa, primenom novih tehnologija i nalaenjem stranog partnera koji je zainteresovan za vlasniku transformaciju; industrija putnikih vozila se oivljava ulaskom stranih ulagaa, osvajanjem tehnologije i montaom vozila koje bude razvio strani partner. Razvoj pratee proizvodnje delova omoguie velikom broju malih proizvoaa da revitalizuju metalski kompleks; industrije u hemijskom kompleksu (prerada nafte i petrohemija u Panevu, Prva iskra iz Baria itd.) imaju razvojne perspektive samo ako ih preuzme strateki inostrani ulagai; proizvodnja graevinskog materijala, prerada drveta, proizvodnja nametaja, prerada voa i povra, prerada mesa, prerada metala u sofisticirane proizvode, bie najdinaminiji segment industrije pod uslovom da se ta preduzea oslobode vikova radnika i da se organizaciono, tehnoloki i proizvodno modernizuju;

68

industrija tekstila (proizvodnja tekstila i trikotae) i prerada koe su prilagoene trinim uslovima poslovanja; potrebno je preduzea osloboditi vika radnika da bi ih strane kompanije ukljuile u svoju proizvodnju; Vlada e voditi izrazito antitrustovsku politiku i omoguiti snanu konkurenciju svih preduzea bez obzira na tip vlasnitva; ukidaju se sva spoljnotrgovinska ogranienja; donosi se i javno objavljuje program spoljnotrgovinske liberalizacije.

Uspenom realizacijom ovih promena, Srbija bi ula u krug srednje razvijenih industrijskih zemalja. 3.2. ENERGETIKA Stanje u energetici zahteva poseban angaman Vlade. Kao prioritetni, nameu se sledei zadaci:
hitno osposobljavanje oteenih postrojenja za grejanje kako bi graani, uz racionalnu potronju, mirnije doekali zimu; rast cena do trinog nivoa; oslobaanje cena svih vanrednih i dopunskih taksa i poreza; naputanje barter aranmana; slobodan uvoz gasa, nafte i naftnih derivata; izgradnja magistralnih gasovoda i naftovoda; privatizacija distributera gasa; nalaenje partnera za zavretak Kolubare B (2x350 MW); restruktuiranje energetskog sektora i razbijanje velikog sistema na rentabilne celine; otputanje svih radnika koji su tehnoloki viak i iznalaenje novog posla za njih; poslovanje bez gubitka; privatizacija pojedinih celina uz pomo velikih svetskih kompanija; razvoj novih kapaciteta na bazi konkursa po BOO principu (built, operate, own).

3.3. TELEKOMUNIKACIJE Previsoke cene telekomunikacijskih usluga, koje su iznad nivoa cena tih usluga u zapadnoevropskim zemljama, a daleko iznad nivoa cena u SAD, posledica su monopolskog ponaanja nacionalnog operatora. Telekom Srbije je u junu 1997. godine zakljuio ugovor sa italijanskim STET-om i grkim OTE-om, koji se smatra dravnom tajnom, i dobio administrativni monopol na sve osnovne i mnoge dodatne telekomunikacijske usluge. Vlada je duna da:
objavi sve elemente ovog ugovora; objavi kolika bi se cena prodaje ostvarila da je organizovana meunarodna licitacija; pokua da izvri reviziju postojeeg ugovora koristei svoje dobre diplomatske kontakte u svetu, jer je postojei ugovor tetan za razvoj telekomunikacija; smanji cene svih usluga; uspostavi precizne obaveze nacionalnog telekomunikacionog operatera u pogledu investiranja u telekomunikacijsku infrastrukturu; dovede druge strane partnere;

69

stvori potpuno nove, savremene regulatorne aranmane.

3.4. SAOBRAAJ Osnovni principi saobraajne politike su otvaranje trita i njegova liberalizacija. Postojei saobraajni sistemi u Srbiji su tehnoloki zastareli i karakterie ih izuzetno nizak stepen tehnike ispravnosti, to onemoguava ovu izuzetno znaajnu privrednu granu da prati novi program razvoja zemlje, koga ova Vlada predlae. Zbog toga e Vlada, radikalno menjajui i modernizujui saobraajni sistem Srbije, preduzeti sledee mere:
izvrie razdvajanje funkcije upravljanja infrastrukturom od delatnosti prevoza; napravie strateke planove u izgradnji magistralne infrastrukture; privuie strane investitore i izvriti privatizaciju; obezbedie institucionalne uslove za funkcionisanje trita saobraajnih usluga; definisae javni interes i nadoknadie svim saobraajnim preduzeima prihode u sluajevima da obavljaju prevoz ispod trine cene; oslobodie sva saobraajna preduzea vikova radne snage; stimulisae korisnike prevoznih usluga u funkciji trokova, ekologije i komparativne prednosti odreenog vida saobraaja; omoguie slobodan pristup na trite transportnih usluga svim privrednim subjektima koji se bave prevozom.

Saobraajna politika se projektuje na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Svaki nivo mora imati precizno odreene nadlenosti, prava i obaveze, to podrazumeva centralizovano planiranje infrastrukture. Infrastrukturna mrea pristupie se hitnom obnavljanju puteva, pruga, plovnih puteva, pristanita i aerodroma iznalaenjem monih stranih kompanija koje e omoguiti brzu modernizaciju i funkcionisanje. Evropski tokovi usvojie se i primeniti sve meunarodne konvencije i sporazumi, a meu najznaajnijim su Direktiva EU 440/91 i propisi i procedure vezani za olakanje carinskih formalnosti i smanjenje vremena zadravanja na graninim prelazima. Standardi moraju se usaglasiti svi domai propisi sa propisima meunarodnih organizacija i grupacija u svim granama saobraaja i redovno se kontrolisati njihova primena. Klasifikacija delatnosti mora se uskladiti sa Zakonom o klasifikaciji koji je stupio na snagu 31.12.1997. godine.

Upravljanje mora biti u skladu sa standardima JUS ISO 9000, upravljanja ivotnom sredinom JUS ISO 14.000. Na svim nivoima potrebno je organizovati da predstavnici drave, nauni i struni eksperti, saobraajna preduzea i korisnici usluga usklauju interese i usmeravaju dalje pravce razvoja saobraaja. Privatizacija izvrie se na svim nivoima i kroz koncesije privui strani kapital. Cene moraju se osloboditi svih kontrola, a tamo gde drava bude titila javni interes obezbedie i odgovarajuu nadoknadu.

70

Investiciona politika uskladie se sa prostornim i urbanistikim razvojem zemlje. Investicije u prevozna sredstva i ostalu opremu vrie javna i privatna preduzea slobodno u zavisnosti od komercijalnih ciljeva svog poslovanja. 3.4.1. Saobraajne grane a) elezniki saobraaj
organizaciono, tehnoloki i ekonomski razdvojiti infrastrukturu od prevoza; uskladiti razvoj sa drugim granama saobraaja u skladu sa potrebama multimodalnog transporta; definisanje minimalnog nivoa kvaliteta usluge u putnikom i robnom saobraaju; maksimalno pojednostavljenje carinskih i drugih pograninih formalnosti radi skraivanja ukupnog vremena putovanja putnikih i teretnih vozova kroz Srbiju; stimulisanje tranzitnih prevoza kvalitetom usluga, novim tehnologijama i komercijalnim pogodnostima; intenziviranje ponude na pravcima i regionima gde postoji objektivna prednost eleznice; intenziviranje ponude u prigradskom i gradskom saobraaju gradova Srbije gde postoje utvreni znatniji tokovi putnika; stimulisanje razvoja integralnog transporta i osposobljavanje veeg broja eleznikih stanica za pruanje kompletnih saobraajnih usluga u prevozu robe; organizaciono, programsko, upravljako i svojinsko prestruktuiranje TPa Beograd uz obezbeenje finansijske konsolidacije; ukljuivanje voznih sredstava u evropska drutva za zajedniko korienje; obnavljanje i revitalizacija vunih i voznih sredstava; jaanje udela na tritima regionalnog saobraaja gde je eleznica konkurentna.

b) Reni saobraaj
standardizacija plovnih puteva prema evropskim merilima i propisima; usklaivanje sa drugim granama saobraaja i razvoj multimodalnog saobraaja; razvoj i unapreenje upravljanja i informacionog sistema; kontrola i zatita plovnih puteva od zagaivanja; specijalizacija i podela rada izmeu dunavskih luka; izgradnja savremenih marina po evropskim standardima; liberalizacija uslova ulaska, kretanja i zadravanja stranih plovnih objekata koji slue razvoju nautikog turizma; ienje korita Dunava od mostovskih konstrukcija kod Novog Sada; prilagoavanje, standardizacija, izgradnja i specijalizacija rene flote u funkciji trinih zahteva.

v) Drumski saobraaj
usklaivanje i primena evropske regulative iz oblasti drumskog saobraaja; formiranje jedinstvenih trinih uslova; maksimalno pojednostavljenje carinskih i drugih formalnosti radi poveanja prihoda od tranzitnih tokova; rekategorizacija mree puteva; usklaivanje uvoza goriva u vozilima sa meunarodnim propisima;

71

obezbeenje odravanja i razvoja mree meunarodnih, regionalnih i lokalnih puteva; korekcija sistema naknada za korienje infrastrukture uvoenjem selektivnih naknada zbog prouzrokovanih trokova i izazivanja negativnih eksternih efekata (ekoloke naknade); korekcija cena goriva za motorna vozila radi usklaivanja sa nivoom evropskih cena i obezbeenje sredstava za revitalizaciju i odravanje infrastrukture; javnost osnovnih podataka o drumskom saobraaju; uvoenje jedinstvenog tovarnog lista; definisanje minimalnog nivoa kvaliteta usluge u putnikom i robnom saobraaju; potpisivanje neophodnih meunarodnih sporazuma i ugovora koji obezbeuju neophodnu dokumentaciju za obavljanje prevoza putnika i robe; stimulacija zamene putnikog i teretnog parka radi mogunosti ukljuenja na meunarodno trite, zatite okoline, bezbednosti i tednje energije; zatita i obezbeenje jednakih uslova domaim prevoznicima u oblasti meunarodnog prevoza i obezbeenje odgovarajuih uslova kroz bilateralne i multilateralne aranmane; poboljanje i ujednaavanje uslova za pruanje usluga putnicima i preduzeima na autobuskim stanicama; obezbediti jedinstven nadzor preduzea koja obavljaju meunarodni i meumesni prevoz putnika i robe.

g) Vazduni saobraaj
izvriti u potpunosti modernizaciju kontrole letenja u skladu sa programima EUROCONTROL-a (oprema, softver); integrisati JAT u neki od postojeih velikih svetskih sistema (KLM, Swissair, Sabena, Austrian Airlines); opremiti jedan aerodrom u Srbiji (Ni) da postane alternativni aerodrom; otpustiti sve vikove radne snage; poboljati kvalitet robnih operacija u vazdunom saobraaju uvoenjem bar koda; kupiti ili razviti raunarske sisteme za upravljanje operacijama u vazdunom transportu.

3.5. RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEA Ukoliko Vlada bude dobila odgovarajuu finansijsku podrku iz inostranstva, za ostvarivanje svog Programa ona e razviti mala i srednja preduzea u kojima e za pet godina posao nai oko 1.000.000 ljudi. Da bi se taj plan zapoljavanja ostvario, neophodno je:
formiranje Agencije za razvoj koja koordinira, na nivou dravne uprave, razvoj male privrede i obezbeuje razvojnu podrku putem specijalizovanih paradravnih institucija; formiranje BANKE ZA RAZVOJ male privrede; formiranje institucija za obezbeenje kreditnih garancija i kamatne olakice malim firmama; formiranje institucija za podrku, kao to su: a) konsalting i informacioni centri za malu privredu, b) razvojni centri za nove tehnologije i proizvode,

72

v) centri za obuku preduzetnika, menadera i radnika, g) stalne izlobe ponude male privrede, d) centri za razvoj mrea kooperacija; poreske olakice za mala i srednja preduzea po stratekim kriterijumima; oslobaanje plaanja poreza tri do pet godina od osnivanja preduzea; Vlada e podrati razvoj namenskih (privatnih) investicionih fondova koji obezbeuju osnivaki kapital malim firmama; razvoj izdvojene berze kapitala sa listingom iskljuivo malih firmi; namensko usmeravanje dela sredstava razvojnih fondova za razvoj malih i srednjih preduzea u industriji; organizovanje mree asocijacija i esnafskih udruenja malih privrednika.

4. POLJOPRIVREDA 4.1. CILJEVI

1) 2) 3)

Obezbediti zadovoljavajuu i sigurnu prehranu celokupnog stanovnitva. Obezbediti sirovinsku bazu preraivakoj industriji (prehrambenoj, konditorskoj, tekstilnoj, konoj, duvanskoj). Obezbediti devizni priliv.

4.2. MERE a) Isplata neizmirenih obaveza poljoprivrednicima Vlada e poljoprivrednicima hitno izmiriti sve dosadanje obaveze nastale otkupom poljoprivrednih proizvoda, i to:
novano; robom (ubrivom, gorivom, semenom, poljoprivrednom mehanizacijom); otpisom obaveza prema dravi i njenim javnim preduzeima (otpisom poreza i doprinosa, neplaenih kredita, rauna za struju i slino).

Po izmirenju ovih obaveza, Vlada e prei na normalno i uredno isplaivanje subvencija poljoprivrednicima. b) Privatizacija i denacionalizacija Sva preduzea vezana za poljoprivredu i prehrambenu industriju (poljoprivredni kombinati, proizvoai ubriva, poljoprivredne opreme i slino) bie privatizovana u kratkom roku, u skladu sa optim konceptom privatizacije. Privatizaciji e prethoditi denacionalizacija. v) Demonopolizacija Vlada e demonopolisati kupovinu, prodaju i izvoz poljoprivrednih proizvoda. Stvorie slobodno trite na koje e pristup imati svako. g) Slobodne cene Vlada nee odreivati cene poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Dozvolie njihovo slobodno, trino formiranje. Socijalnu politiku e voditi drugim sredstvima, ne unitavanjem poljoprivrede i prehrambene industrije. d) Subvencije U sluaju da trine izvozne cene padnu ispod ekonomski rentabilnih (proizvodni trokovi + 5% profita), Vlada e subvencionisati razliku izmeu trine i proizvodno isplative cene. Subvencije e vaiti za proizvode i koliine odreene sistemom kvota.

73

) Kvote Vlada e odrediti kvote optimalnih koliina poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda potrebnih za podmirenje dravnih rezervi. Kvote e zavisiti od mogunosti plasmana. Odreivae se prema prehrambenim potrebama stanovnitva, potrebama preraivake industrije i potrebama izvoza. Naravno, svako e biti slobodan da proizvodi koliko eli, bez obzira na kvote. Ali koliine koje prevazilaze ustanovljene kvote nee biti subvencionisane. e) Ukrupnjavanje poseda U proseku, na poljoprivredni posed iznosi 3,4 ha, to je deset puta manje od proseka u zemljama Evropske unije (35-40 ha). Vlada e podstai ukrupnjavanje poseda sledeim sredstvima:
izmenom Zakona o nasleivanju, tako da samo jedan naslednik nasleuje zemlju (onaj koji e je obraivati), dok se ostali namiruju novcem ili drugim dobrima; stvaranjem slobodnog trita zemljinih poseda, uz omoguavanje da zemlju kupuju i strani dravljani, pod uslovom reciprociteta; kreditiranjem.

) Savetodavno-edukativne slube Vlada e formirati mreu savetodavno-edukativnih slubi koje e pokriti itavu Srbiju. Zadatak ovih slubi je da pomognu poljoprivrednicima u:

z) Zadruge Seljaci e moi da se udruuju u zadruge koje e imati vane prodajne, nabavljake, marketinke i finansijske funkcije. Vlada e pospeivati stvaranje zadruga:
posredstvom svojih savetodavnih slubi koje e biti na usluzi zadrugama i njenim lanovima; poreskim olakicama.

unapreenju same proizvodnje, pribliavajui im nauna i agrotehnika dostignua te savetujui ih o nainu njihove primene; planiranju proizvodnje i plasmanu proizvoda informiui ih o kvotama, potrebama trita, cenama i nainima trinog nastupa; pribavljanju finansijske podrke informiui ih o mogunostima i uslovima dobijanja kredita; pravnim poslovima, pruajui im pravne savete.

i) Krediti Kreditiranje poljoprivrede bie bankarskog i finansijskog sistema.

reeno

reformom

celokupnog

j) Podrka izvoza Vlada e podrati izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda posredstvom svoje diplomatsko-propagandne mree. Ova mrea e strane partnere obavetavati o naim proizvodnim mogunostima i upoznavati ih s kvalitetom naih proizvoda. Ta mrea e domaim proizvoaima ili izvoznicima pruati informacije o potrebama i reakcijama stranih trita. Ona e pomagati pri uspostavljanju poslovnih kontakata. k) Kapitalne investicije

74

Vlastitim investiranjem i usmeravanjem stranog i domaeg privatnog kapitala, Vlada e obezbediti kapitalne investicije, kao to su sistemi za navodnjavanje i slino. 5. STOARSTVO Godinama se unitava stoni fond kod nas tako da se danas, zbog katastrofalno niskih cena mesa i mleka, gubi godinje preko DEM 200 mil.. Da bi se promenila sadanja nepovoljna situacija potrebno je da za 700.000 domainstava Vlada detaljno pripremi program za obnovu stoarstva i to:
donoenje detaljne strategije o razvoju stoarstva do 2050. godine; slobodno formiranje cena; privatizacija farmi i kombinata; olakice u poreskoj politici; pomo pri iznalaenju dugoronih kredita za razvoj stoarstva; odabir plemenitih rasa stoke za uzgajanje na naem podruju; donoenje posebnog programa za modernizaciju planinskih sela: izgradnja puteva, organizacija zdravstvene zatite, korienje telekomunikacionih sredstava itd.; pomo pri izvozu preraenih finalnih proizvoda, umesto ive stoke; izrada marketinke prezentacije i populisanje bavljenja stoarstvom kod to veeg broja stanovnitva.

Ne moe se odjednom u stoarstvu sve promeniti, ali e Vlada zaustaviti sadanje negativne tendencije i napravie trajnu strategiju za ozdravljenje ove, strateki vane, grane. Komparativna prednost razuene Srbije koristie se da se obnovi stoni fond i da postanemo jedna od vanijih zemalja izvoznica mesa i preraevina u Evropi. 6. FINANSIJE Ministar finansija je uvar dravne blagajne. On je odgovoran da drava na vreme izmiruje svoje obaveze prema inostranstvu i stanovnitvu. Ministar finansija sledie ponaanje svakog uspenog srpskog gazdinstva i delie samo ono to je zaraeno. Zapravo, ministar finansija e deliti uvek manje jer e, kao svaki oprezan i tedljiv domain, brinuti za budunost svoje drave. Praktini i moderni zakoni, kratki i jasni, naterae graane da se racionalno ponaaju i da naue da vrsto brane svoj interes. Ministar finansija e braniti interes dravne blagajne i trudie se da graane to vie udalji od dravne kase. Izuzev onih graana koje e drava preko socijalnih programa i drugih humanitarnih fondova pomagati. Ministar finansija e znati taan broj tih korisnika socijalne pomoi i koliko sredstava drava mora izdvojiti za njih. Ministar finansija nee mnogo priati, umesto njega govorie brojke, koje e on najmanje jednom meseno saoptavati graanima Srbije. im preuzme dunost, ministar finansija nove Vlade saoptie javnosti u kakvom stanju je dravna blagajna i napravie plan mesenih trokova i prihoda. Poto e se ukinuti sve nametnute takse i

75

doprinosi koji gue poslovanje privrede i zagoravaju ivot graanima, ministar finansija e napraviti realni bilans prihoda i rashoda drave i obavestie u kojim rokovima i kojim iznosima graani mogu oekivati novana sredstva. Finansijska disciplina vaie i za privredu i za graane. Sva sredstva obezbeenja plaanja (akceptni nalog, menica, ek, bankarska garancija, hipoteka, zalog) aktivirae se u najkraem moguem roku od dana dospea (3 do 4 nedelje) tako da e poverilac moi brzo da naplati svoje potraivanje od dunika. Ministarstvo e doneti novi Zakon o preduzeima, Zakon o raunovodstvu, Zakon o steajnom postupku itd. kako bi poslovanje srpske privrede to vie pribliilo evropskim uzorima. Ministar finansija nee se zaduivati kod Centralne banke i uzimati kredite iz primarne emisije, zato to takvo punjenje budeta zemlju vodi u inflaciju, a graanima se stvara iluzija da se bez rada moe preivljavati. Cilj ministra finansija nije da drava preivljava, ve da pune dravne blagajne omogue bolji ivot graana. 5.1. JAVNA POTRONJA Visoki javni rashodi (60-65% BDP) su posledica pada privredne aktivnosti i ogromnog dravnog aparata koji vie ne moe da izdrava osiromaena privreda. Zbog toga e Vlada preduzeti sledee mere:
poveae BDP voenjem efikasne ekonomske politike; ukupne javne rashode smanjie na ispod 35% BDP u najkraem roku i taie da se rashidi dalje smanjuju do 15% DBP; uvodi se vrsto budetsko ogranienje svako troi zaraeno; reformisae i racionalisati osnovne sisteme javne potronje (penzijskoinvalidski sistem, zdravstveno osiguranje, obrazovanje, vojska i policija); kadrovski i tehniki e osposobiti slubu naplate javnih prihoda; uvoenje privatnog penzionog, invalidskog, zdravstvenog i obrazovnog sistema; vikove radnika materijalno e obezbediti zapoljavanjem kroz socijalne programe; pootriti uslove za odlazak u invalidsku i prevremenu penziju; smanjiti odnos izmeu poslednje plate i primljene penzije (koji je nerealno visok); radikalna reforma sistema finansiranja penzija na sledei nain: a) 35-40% poslednjeg iznosa penzija finansirae se iz tekueg priliva doprinosa, b) privatizovani, obavezni sistem ukapitalisanih fondova, gde bi se doprinosi koje plaaju zaposleni i poslodavac vezivali za linost zaposlenog, preko posebnih institucionalnih investitora (penzioni fondovi). Ti investitori plasirali bi sredstva na tritu kapitala i tako obezbeivali prinos (dividendu i kamatu) iz kojeg bi se isplaivala dodatna penzija, v) dobrovoljno penzijsko osiguranje za one koji raspolau vikom sredstava i hoe da u starosti imaju visoke penzije.

5.2. FISKALNA POLITIKA Novom fiskalnom politikom:

76

ukidaju se svi namenski javni prihodi (posebni porezi, kvazi takse, naknade, doprinosi i sl.); formira se jednostavan, primenljiv i stabilan sistem sa niskim stopama, ire postavljenom poreskom osnovicom i suenim poreskim olakicama; sniavaju se stope poreza pa je racionalno oekivati poveanje legalizacije sive ekonomije i poveanje zaposlenosti; razdvajanje raunovodstvene i poreske vlasti; uvode se dva poreska oblika: a) sintetiko oporezivanje dohotka graana, b) porez na dodatnu vrednost; primena poreza na imovinu prema bilansu stanja; poreske stope treba menjati samo jednom, krajem godine za narednu godinu; poreske stope na prihod od tednje i prihod od akcija nee se uvoditi 5 (pet) godina; kadrovski i tehniki unapreuju se poreska administracija i carina koja e sprovoditi jedinstven poreski sistem.

5.3. PENZIJE Jedan od goruih problema koji Vlada mora hitno da rei bie isplata penzija. Penzioni fond je potpuno ispranjen i vie nema sredstava za isplatu 1.453.000 penzionera, tako da je isplata prosenog mesenog iznosa penzija od 84 DEM neredovna i nedovoljna za ivot. Vlada e radi trajnog reavanja ovog problema predloiti sledee:
ukupan dug drave prema penzionerima pretvorie u javni dug; na osnovu platno-bilansne pozicije zemlje napravie rokove isplata preuzetog javnog duga; na osnovu isplaniranog budeta odredie realne iznose i rokove za isplatu penzije i toga e se strogo pridravati; deo uteda koje Vlada napravi bie usmeravane za redovnu isplatu penzija; svi objekti koji su finansirani iz Penzionog fonda, bie vraeni u vlasnitvo fonda; Penzioni fond e objekte koji su mu vraeni prodati ili izdati u zakup; deo dravne imovine koji se bude prodavao ii e za popunu Penzionog fonda; deo odobrenih kredita iz inostranstva prenee se Penzionom fondu za popunu njegovog kapitala; Penzioni fond e angaovati uspene brokerske kue koje e se starati o njegovom obrtu kapitala na finansijskom tritu; formiranje privatnih penzionih fondova; kreui sve javne rashode, Vlada e potediti penzije; penzioneri e imati prioritete u isplati; izradie se socijalni program za zatitu najugroenijih penzionera; novozaposleni e imati mogunost da biraju izmeu privatnog i dravnog penzionog osiguranja, koji e meusobno biti konkurentni.

Sadanji nivo penzija Vlada e isplaivati redovno, dok e rast penzija direktno zavisiti od stope rasta drutvenog proizvoda.

5.4. FINANSIJSKA DISCIPLINA Ministar finansija e ojaati rad slube finansijske policije ne u cilju da iz privrede izvue to vie novca, ve zbog potovanja novih

77

zakona, kako bi se iz privrede proterali svi oni koji rue finansijsku disciplinu i onemoguavaju razvoj trinih institucija. Cilj finansijske policije je da pomogne uspenim preduzeima da se dalje razvijaju, a da spree pojavu nesolidnih poslovnih partnera ije nezakonske manipulacije mogu smetati mnogim preduzeima u trinoj utakmici. Ministarstvo finansija e napraviti spisak preduzea i pojedinaca koji se ne pridravaju poslovnog morala i postignutih ugovora, iskljuie ih iz poslovanja tako to e javno objavljivati njihova imena. Ministarstvo finansija e na isti nain iskljuivati strane kompanije i pojedince koji bi, svesni nae teke situacije, pekulativno pokuali da zarade. Posebnu panju ministarstvo e usmeriti na pojavu zelenakih ugovora i kamata i traie od sudskih organa najstroije kazne za ovakav vid poslovanja. 5.5. FINANSIJSKO TRITE Novi zakonski projekat finansijskog trita mora da bude zasnovan na konceptu otvorenog finansijskog trita, koji je posebno razvijen u SAD i Velikoj Britaniji. U ovom sistemu potpuno je izvreno razgranienje funkcija komercijalnih i investicionih banaka. Komercijalne banke su pod striktnom kontrolom Centralne banke, a investicione banke, fondovi, brokerske i dilerske firme su pod kontrolom Komisije za hartije od vrednosti koja vri superviziju kapitala u cilju to vee stabilnosti trita. Vlada e traiti od svih uesnika (berze, berzanski posrednici, investicione banke, investicioni fondovi) javnost u radu i potovanje finansijske discipline. Razvojem finansijskih trita pomoie se poslovnim bankama da saniraju svoje gubitke i opstanu ukoliko se prilagode zahtevima trita; pored toga, razvijeno finansijsko trite omoguava:
veu pokretljivost kapitala; bolju alokaciju kapitala; bre prilagoavanje finansijskim tritima razvijenih zemalja; ulazak tezaurisanog kapitala u privredne tokove; ulazak skrivenog kapitala u finansijske tokove; veu privatnu inicijativu graana koji odustaju od klasinog oblika tednje; veu kreativnost svih uesnika na tritu; jasno uoavanje poslovnih promaaja od strane kako akcionara datih kompanija, tako i od celokupne javnosti; poslovne promaaje snose uesnici na finansijskom tritu a kreatori ekonomske politike brinu da se potuju zakonski okviri poslovanja; efikasno se spreava rasipanje nacionalnog bogatstva u uslovima oskudnih finansijskih resursa; ubrzava se privredni razvoj.

5.6. BERZA Berza novca i hartija od vrednosti predstavlja u svetu nezamenljiv mehanizam funkcionisanja finansijskog trita. Samo 5 do 10% aktive

78

banaka EU nalazi se u obliku kredita, sa tendencijom da se institut kreditnog odnosa potpuno izbaci iz bankarskog poslovanja. Radi razvoja Berze, Vlada e, zajedno sa Centralnom bankom (CB), preduzeti sledee:
prostorije Beogradske berze vratie tamo gde su bile pre Drugog svetskog rata; opremie Berzu najsavremenijom tehnikom; obuie i dae licencu mladim obrazovanim i moralnim ljudima koji e razviti finansijsko trite pridravajui se poslovnih kodeksa; formirae na Berzi: dinarsko, devizno i trite hartija od vrednosti; pratie rad svih brokerskih i dilerskih kua; obavetavae javnost o radu svih investicionih fondova; donee zakone koji e omoguiti privredi i stanovnitvu da normalno posluje preko Berze; usmerie dravu da posluje preko Berze; vodie finansijsku politiku zasnovanu na informacijama i procenama kretanja na finansijskim tritima; formirae Agenciju za nadgledanje berzanskih poslova, kao odgovornu instituciju za funkcionisanje Berze.

6. CENTRALNA BANKA I MONETARNA POLITIKA Reforma CB podrazumeva da se u itavom ekonomskom sistemu doe do izgradnje liberalne privrede koja je zasnovana na privatnoj svojini i vladavini zakona. Cilj CB je da u drava ima zdrav novac. Guverner CB je nezavisan od Vlade i on je zaduen da brani monetarnu politiku zemlje. Guverner CB je nezavisan od uticaja bilo koje politike grupacije. Da bi guverner mogao da izvri neophodnu reformu u monetarnoj politici, Vlada e doneti zakon i podzakonske akte kojima se obezbeuje nezavisnost Centralne banke. Donee se zakon o trajanju mandata guvernera od 7 (sedam) godina, kao i preciziranje uslova pod kojima on moe biti zamenjen (penzija, ostavka ili pravosnana sudska presuda o krivinom delu). Zakonom e se definisati poslovi koji su nespojivi sa obavljanjem funkcije guvernera. Zakon e odrediti prestanak direktnog kreditiranja banaka od strane CB. Pristup poslovne banke na aukciji kredita CB bio bi uslovljen davanjem odgovarajuih kolaterala i ispunjavanjem prudencionih normi i drugih propisanih kriterijuma. To bi se odredilo pravilnikom o aukciji. U istom pravilniku bi se odredio maksimalni iznos kredita koje neka banka moe da dobije kroz aukcije. Guverner e izvriti ienje bilansa CB i to:
proglaavanjem devizne tednje za javni dug drave i njeno izmetanje iz bilansa CB;

79

Guverner e odmah po stupanju na dunost, zajedno sa Vladom, otpoeti pregovore sa stranim poveriocima o reprogramu i otpisu duga. Guverner e uestvovati u iznalaenju konanog reenja za vraanje devizne tednje graanima. CB e otpoeti razgovore sa stranim bankama oko otvaranja filijala tih banaka u naoj zemlji. CB e odrediti sistem paralelnih valuta (dinar, marka) na est do devet meseci i dozvolie svim preduzeima i graanima da vode poslove i plaaju svoje obaveze u obe valute. Iz tog razloga otvorie se menjanice koje e potpuno unititi crni devizni kurs i novac sa ulice prenee se u finansijske kanale drave. CB e uvesti VALUTNO VEE (VV) /currency board/ koje funkcionie na sledea etiri principa:
devizni kurs se trajno fiksira u odnosu na stranu valutu koja ima ulogu valutnog sidra (npr. 1 DEM = 1 Din.); automatska konvertibilnost tj. pravo na zamenu domae valute po fiksnom kursu u svako vreme i u proizvoljnom iznosu. Tu mogunost konvertibilnosti imaju i graani i firme; predvia se potpuna konvertibilnost tekuih transakcija; dugorona privrenost valutnog vea definie se zakonskim aktom.

prenoenje na dravu iz bilansa CB nealociranog duga bive SFRJ, kao i nealociranih potraivanja SFRJ; iz bilansa bi se prenela potraivanja CB od poslovnih banaka ukoliko ona imaju kao protivpoziciju dug prema stranim poveriocima; u bilansima CB ostala bi devizna potraivanja od poslovnih banaka ukoliko kao protivpoziciju nemaju obavezu CB prema inostranstvu; guverner bi poveao transparentnost rada CB radi sticanja kredibiliteta u zemlji i svetu. U tom cilju neophodno je preduzeti korake u skladu sa Code of Good Practices on Transparency in Monetary and Financial Policies (Executive Board of IMF, July 9, 1999.); CB e sedmino objavljivati svoje izvetaje o kretanju novane mase, kursa dinara i druge podatke kako bi graani mogli da prate i ocenjuju njenu politiku; CB e kvartalno objavljivati svoj izvetaj o ostvarivanju politike i kretanju vrednosti kontrolnog indikatora; CB e objavljivati godinje izvetaje o definitivnom bilansu stanja i uspeha i namere u pogledu monetarne politike za narednu godinu.

Glavni razlog zbog kojeg se uvodi VV je da slui kao garancija da nee biti zloupotrebe sa novcem, kao to su pokrie dravnog deficita tampanjem para, pokrivanjem gubitaka banaka i privrede, to sve vodi visokoj inflaciji. Kredibilitet sistema VV moe biti ouvan jedino u sluaju ako je celokupna novana masa (novac u opticaju + depoziti po vienju) pokrivena deviznim rezervama. VV omoguava da svaka nova novana jedinica koja se pojavi mora imati pokrie u odgovarajuem iznosu strane valute. Ovako se CB za neko odreeno vreme oslobaa emisione politike i primorava privredu i banke da se bre prilagoavaju surovijim trinim uslovima. Velike probleme u poslovanju imae, kada pone da funkcionie VV, dravne banke u kojima su skoncentrisani i najvei gubici bankarskog

80

sektora. Kako su godinama nauile da posluju na primarnoj emisiji, uvoenjem VV one e ostati bez sredstava i tako e se vrlo brzo nai u nevolji. CB e zajedno sa Vladom izraditi plan za privatizaciju i sanaciju dravnih banaka. CB e kreditima Svetske banke pomoi razvoj malih i srednjih banaka kako bi se nesmetano mogao nastaviti razvoj preduzea koje velike banke nee moi da servisiraju. CB e izvriti obuku svih glavnih menadera iz poslovnih banaka i dae licencu za njihov rad u bankarskom sektoru. Po uspostavljanju VV funkcije CB e biti:
kontrolna; analiza finansijskih trita; servisiranje platnog bilansa; odnosi sa drugim CB.

Guverner e, po preuzimanju funkcije, CB osloboditi svih vikova radne snage i napravie plan kolovanja kadrova u inostranstvu. CB e pripremiti dravu, privredu i stanovnitvo za ulazak Srbije u evropsku monetarnu uniju. 7. PRILIV KAPITALA Priliv kapitala za privredu Srbije ematski je prikazan na slici 5 :

- ( - - - - - - - - - -

3 1 . 1 2 . 1 9

. - 5

7.1. BESPOVRATNA POMO Vlada strunjaka e zatraiti pomo od svih meunarodnih institucija, vlada i kompanija za podrku svog ekonomskog programa za spas unitene privrede i spreavanja izbijanja mogueg graanskog rata. Vlada strunjaka e izriito zahtevati da zemlje lanice NATO, koje su uestvovale u bombardovanju Srbije, obezbede bespovratna sredstva za stabilizaciju privrede i pomognu u finansiranju socijalnih programa i humanitarne pomoi. NATO zemlje su dune da pomognu razorenoj zemlji poto su svoje probleme sa bivim reimom, koga su godinama podravali tvrdei da

81

je on jedina garancija sigurnosti u regionu, reavali unitavanjem srpske privrede i stanovnitva. Predsednik Vlade i ministar finansija duni su da redovno obavetavaju donatore i srpsku javnost gde su prikupljena sredstva utroena. Prikupljena sredstva e se usmeriti za:
bespovratnu pomo socijalno ugroenim; humanitarnu pomo nastalu zbog NATO bombardovanja; kreditiranje nezaposlenih i otvaranje novih radnih mesta; podrku programima prekvalifikacije radne snage; podrka programima zapoljavanja izbeglih.

Vlada strunjaka je duna da ukljui donatore oko raspodele prikupljenih sredstava i da koristi njihova iskustva u radu. Iznos prikupljenih sredstava i njihova raspodela objavljivae se javno jednom meseno. 7.2. DIREKTNE INVESTICIJE Vlada strunjaka e stvoriti povoljne uslove za strane investitore i pomoie kompanijama iz zemlje da to pre pronau partnere u inostranstvu. Novi zakon o stranim ulaganjima bie praktian i jednostavan i omoguie investitorima da:
unesu kapital i tehnologije u zemlju; iznesu celokupno ostvareni profit iz zemlje; plate poreze koji su stimulativni; otvore off-shore kompanije u slobodnim carinskim zonama; budu pravno zatieni; privue strane investitore dobrim marketingom u svetu; napravi dobre zakone; garantuje bezbednost uloenog kapitala; napravi kampanju u zemlji traei kompanije koje e povezati sa stranim investitorom; bude vodi stranim kompanijama. zato to svuda u svetu ima mnogo neplasiranog kapitala; zato to e imati sigurnost vraanja kapitala; zato to strano lice moe sticati pravo svojine u Srbiji u skladu sa zakonom i standardima EU; zato to e imati vee profite nego u drugim zemljama; zato to je radna snaga struna i jeftina; zato to su porezi veoma stimulativni; zato to naa privreda ima iskustva u trinom poslovanju; zato to se naa zemlja nalazi u centru trinih komunikacija Balkana.

Zadatak Vlade je da:

Zato e doi strani investitori?

Vlada strunjaka e angaovati ugledne konsultantske firme iz sveta da posreduju u dovoenju monih svetskih korporacija.

82

7.3. KONCESIJE Nadstranaka vlada strunjaka predloie Zakon o koncesijama kojim e se omoguiti dolazak stranog kapitala radi obnove saobraajne infrastrukture kako bi se glavni komunikacioni pravci u to kraem roku osposobili za transport. U drugoj fazi zapoela bi se izgradnja trajne infrastrukture uz pomo kapitala koji bi se obezbedio davanjem koncesije. Vlada bi uradila predlog o koncesijama i izradila bi ekonomske efekte postignutih dogovora sa stranim ulagaima. 7.4. PORTFOLIO INVESTICIJE Vlada e omoguiti zainteresovanim investitorima da kupe akcije domaih kompanija. Vlada e, zajedno sa Centralnom bankom, pripremiti uslove za razvoj sekundarnog trita i podrae oivljavanje Beogradske berze. Vlada e pomoi otvaranje brokerskih kua koje e omoguiti domaim kompanijama da se pripreme za poslovanje na Berzi. Vlada e marketinki pripremiti stanovnitvo za poslovanje na sekundarnom tritu i omoguie mu da plasira svoja tezaurisana novana sredstva u profitabilna preduzea. 7.5. KREDITI Vlada e zakljuivati ugovore sa stranim investitorima o visini kredita, kamatnoj stopi, rokovima vraanja i garancijama i usaglaavae zahteve za kreditima sa ukupnim obavezama prema inostranstvu. Novo zaduivanje bie mogue samo sa precizno izraenim bilansima iz kojih e se videti na koji nain e se uzeti krediti, pored ve postojeih obaveza, realno vraati. Vlada e zajedno sa CB voditi rauna o ukupnoj zaduenosti zemlje i usaglaavae visinu traenih kredita sa projektovanim privrednim rastom i porastom deviznih rezervi zemlje. Kompanije iz zemlje moi e se zaduivati kod stranih kreditora, ali drava nee stranim poveriocima garantovati vraanje tih sredstava. Vlada i CB angaovae strane konsultantske kue koje e pronalaziti kreditore u svetu i prezentovae nae prednosti u odnosu na druga trita. 7.6. TEDNJA GRAANA Strunjaci procenjuju da nai graani dre skriveno, van bankarskih tokova, ili u inostranstvu, priblino oko pet milijardi DEM. Vlada strunjaka i CB izradie plan kako da se privuku ta sredstva u privredu i povuie sledee poteze:
donee novi zakon o CB; donee nove zakone o bankama; struno e pomagati malim i privatnim bankama; ponudie velike banke stranim investitorima, da ih kupe ili dokapitalizuju; ponudie stranim bankama da otvore svoje filijale u naoj zemlji;

83

napravie dogovor sa stranim bankama da deo prikupljene tednje plasiraju u nau privredu u grane koje one budu izabrale; omoguie svim graanima da slobodno podiu i ulau svoju uteevinu; otvorie svuda menjanice i tako legalizovati crni kurs; stimulisae tednju raznim beneficijama.

8. SRPSKA BANKA - Kako pomoi Srbiji?

Mislimo da je za Srbiju i za sve Srbe koji ive u zemlji i svetu neophodno formiranje jedne mone finansijske ustanove koja e, na trinoj osnovi, izvriti brze promene u razruenoj srpskoj privredi.

8.1. Zato predlaemo osnivanje Banke a ne Fonda?

zato to bi svi oni koji hoe da pomognu Srbiji postali - akcionari te Banke; zato to bi se prekinula neslavna tradicija bespovratnog ulaganja u otadibinu; zato to bi se preko Banke profesionalno pratilo kretanje prikupljenih sredstava; zato to ta prikupljena sredstva postaju bankarski kapital koji donosi odreene prihode; zato to bi akcionari te Banke imali hartije od vrednosti koje mogu da unove na Beogradskoj berzi ili na bilo kojoj drugoj svetskoj berzi; Zato to bi akcionari imali dividende; zato to bi se firme u Srbiji primorale na trini princip, uspostavljanjem kreditnog odnosa, a ne na bratsku pomo koja e pokriti sav njihov nered, javaluk i krae; zato to Banka uva i brani, uveava prikupljeni kapital jer ulae u profitabilne poslove; zato to takva Banka moe da privue kapital stranih investitora i da ubrza obnovu Srbije.

8.2. Kako osnovati SRPSKU BANKU (SB)?

Predlaemo da se SB osnuje u inostranstvu, gde e biti njeno sedite. Da svi ulagai koji uplate osnivaki iznos dobiju potvrdu o uplati, na osnovu koje e se kasnije tampati akcije SB. Da se odri osnivaka Skuptina Banke koja e izabrati Direktora Banke. Da Direktor Banke predloi Skuptinu svoj Bord sa kojima e raditi. Da se odmah otvore filijale Banke u Evropi, Australiji i Junoj Africi. Da se otvori filijala Banke u Moskvi. Da se otvori filijala Banke u Beogradu. Da se otvori filijala Banke u Banja Luci i Podgorici. Direktor Banke predloie Skuptini akcionara Poslovnu politiku Banke u periodu 2000 - 2005 god. izradie se detaljna marketinka strategija prezentacije Banke, ukljuujui znak, slogan i vizuelni nastup; Banka e izraditi strategiju prikupljanja sredstava od svih Srba u dijaspori; broj zaposlenih u Americi, Australiji, Evropi i Moskvi bie minimalan jer e se Banka na tim tritima baviti samo prikupljanjem kapitala; svi trokovi Banke u dijaspori e biti minimalni; kreditne poslove Banka e raditi u Srbiji, Republici Spskoj i Crnoj Gori;

84

8.3. Poslovna politika SB

broj zaposlenih u filijalama u zemlji e biti minimalan jer e se zapoljavati visokokvalitetni kadar koji e, stimulisan dobrim zaradama, profesionalno i odgovorno raditi svoj posao; Banka e privui strane investitore jer e im svojim kapitalom i poslovima garantovati poslovanje u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj; Banka e privui sredstva meunarodnih institucija koja e usmeravati preko svojih bankarskih kanala u Srbiji; cilj SB je da do 2005 god. izraste u najveu banku u srednjoj i jugoistonoj Evropi sa osnivakim kapitalom od USD 2 milijarde; krajnji cilj Banke kao srpske nacionalne institucije je da brzo integrie Srbiju sa meunarodnom zajednicom.

8.4. Koje e poslove Banka obavljati?

depozitni poslovi, prikupljanje sredstava putem ulaganja u osnovi kapital Banke, tednja i uzimanje kredita; kreditni poslovi; platni promet; ostali bankarski poslovi.

8.5. PRIKUPLJANJE SREDSTAVA

Banka e stalno vriti marketinku kampanju za prikupljanje kapitala akcionara. Akcije banke e biti: a) A - akcije sa pravom glasa, b) B - akcije bez prava glasa - privilegovane akcije. Akcije SB e se kotirati na Beogradskoj berzi.

1. Osnovni kapital

Graani Srbije nemaju poverenja u domae banke i zato preko DEM 5 (pet) milijardi dre van bankarskih tokova. Sadanje banke u Srbiji nisu sposobne da brzo privuku tednju nepoverljivih graana. Srpska banka e kao inostrana banka koja je nastala iz srpskog kapitala, privui tednju graana Srbije, jer e garantovati svojim kapitalom svim tediama da mogu u dospelim rokovima da podignu oroene uloge. SB e svojim tediama u Srbiji izdati bankarske kartice kojima mogu da izvre plaanje u zemlji i inostranstvu. SB e svojom profesionalnom i kvalitetnom uslugom, kao i stimulativnom kamatnom stopom privui i druge tedie iz celog sveta i tako poveati svoj kreditni potencijal. Narastanjem osnivakog fonda SB e izlaziti na finansijska trita i uzimae kredite za ulaganje u profitabilne poslove u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Strani kreditori bie zainteresovani da finansiraju SB zato to e na svoj kapital ubirati dobre prinose i imae obezbeenu sigurnost vraanja uloenog kapitala. Zaduujui se na meunarodnim finansijskim tritima SB e omoguiti preko potrebni kapital za bru obnovu drave.

2. tednja

3. Uzimanje kredita

8.6. KREDITNI POSLOVI

Prikupljen kapital u SB plasirae se u Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru.

85

Prema naim procenama za bri razvoj Srbije potrebno je godinje obezbediti 2,5-3 mld USD. SB e se svojom kreditnom politikom ukljuiti u finansiranje profitabilnih poslova u otadbini. Krediti e se plasirati u sledee delatnosti: telekomunikacije; transfer tehnologije; poljoprivredu; preraivaku industriju; razvoj malih i srednjih privatnih firmi; seoski turizam; zdravstvene usluge; tekstilni industriju; delove mainske industrije. Cilj je da se pokrene kreditima SB proizvodnja u Srbiji i da se zaposli to vie ljudi. Krediti moraju biti obezbeeni vrstim garancijama: zalogom i hipotekom koji e omoguiti uredno vraanje dospelih obaveza. SB e razvojnom kreditnom politikom omoguiti da se prestruktuira srpska privreda i da se to pre ukljui u svetske integracione tokove.

8.7. GARANCIJSKI POSLOVI

Za dobro izvravanje posla ili uzimanje roba, kredita itd. SB e za firme iz Srbije izdavati garancije. SB e i firmama u inostranstvu u koji rade na izvoznoj strategiji zemlje izdavati garancije za njihove poslove. Izdavanje garancija e se vriti u skladu sa poslovnom politikom SB.

8.8. PLATNI PROMET

Trenutno platni promet Srbije sa svetom ne funkcionie. Velika je mogunost SB da se kao profesionalna bankarska kua specijalizuje za ovaj posao. Razvojem filijala po itavom svetu i korienjem moderne informativne mree SB e brzo, sigurno i jeftino omoguavati prenos sredstava izmeu klijenata. Sve tarife za ove poslove bie utvrene poslovnom politikom Banke. Posebno e se organizovati prilv deviznih penzija iz inostranstva, kako bi se prevazili sadanji problemi.

8.9. USLUGE

SB e, kao moderna finansijska ustanova, pruati sve bankarske usluge svojim klijentima. Te usluge su: savetodavne - gde ulagati kapital; izrada finansijskih elaborata; brokerske usluge; dilerske usluge; finansijski menadment.

8.10. KO E KONTROLISATI RAD SB?

Da ne bi dolo do zloupotreba i promaaja u radu Banke, Skuptina akcionara formirae sledee oragne: Upravni odbor - sastavljen od strunih ljudi iz otadbine i sveta koji e Skuptini predlagati poslovnu politiku i strategiju Banke; Nadzorni odbor - sastavljen od strunih ljudi iz dijaspore i otadbine koji e kontrolisati rad Banke;

86

Kreditni odbor - sastavljen od ljudi iz dijaspore i otadbine koji e odobravati kreditnu politiku Banke i kontrolisati rad menadmenta Banke; Glavnog inspektora - nezavisnu linost koju izabere Skuptina akcionara i koja e imati mogunost da kontrolie sve organe u Banci, ukljuujui Upravni odbor, Kreditni odbor i rad Nadzornog odbora jer e on svoj izvetaj podnositi Skuptini akcionara.

Najbolja kontrola rada Banke bie kotacija akcija SB, prvo na Beogradskoj a onda i na drugim finansijskim tritima, jer e SB svojim akcionarima isplaivati dividende i pruati finansijske usluge kako bi oni bili voljni da dalje ulau u svoju banku. Nastankom Srpske banke (SB) ubrzae se razvoj Srbije, Republike Srpske i Crne Gore i omoguie se naoj privredi da se na najkvalitetniji nain integrie sa svetom. Srpska banka e istovremeno povezati sve Srbe u svetu ne samo bratskim i nacionalnim oseanjima, ve i konkretnim interesima. 9. KAKO PRIKUPITI KAPITAL? Pre nego to se pripreme pregovori sa meunarodnim institucijama i stranim investitorima oko dinamike priliva kapitala, Nadstranaka vlada strunjaka e odmah preduzeti sve mere za prikupljanje kapitala u zemlju. Taj prikupljeni kapital e se usmeriti za razvoj malih i srednjih privatnih preduzea, prestruktuiranje privrede i popunu penzionih i socijalnih fondova. Procene o moguim sredstvima koja bi se prikupila: 1. SMANJENJE svih dravnih rashoda utedelo bi se (administracija, vojska, policija i savezna vlada) i kontrolom trokova: DEM 1.048 miliona 2. CIGARETE - van dravnih tokova
Dnevna potronja Mesena potronja Godinja potronja Godinja Tonama potronja u 3,2 mil. kutija 96,0 mil. kutija 1,152 mil. kutija 2.300 t

Predlog:
Uvozne cigarete opteretiti carinom od 1 DEM/kutiji Sve cigarete (uvozne i domae) opteretiti porezom na promet od 0,6 DEM/kutiji DEM 720 mil. DEM 410 mil.

87

Ukupno prikupljena sredstva od cigareta: DEM 1.130 mil.

3. MOTORNI BENZIN I DIZEL GORIVO Godinja potronja:

Motornog benzina Dizel goriva 900.000 t 700.000 t

Prodajna cena:
Motornog benzina Dizel goriva 1,20 DEM/l 1,00 DEM/l

Sa carinom od 50% i svim porezima ostvario bi se priblino (zbog varijacija cena nafte na svetskom tritu) sledei prihod:
Motornog benzina Dizel goriva DEM mil. DEM mil. 690 437

Ukupno prikupljena sredstva od benzina i dizel goriva: DEM 1.127 mil. 4. ALKOHOL Umerenim oporezivanjem svih alkoholnih pia prikupila bi se godinje sredstva u iznosu od: DEM 1.000 mil. 5. SIVA EKONOMIJA Legalizacijom sive ekonomije, smanjivanjem svih poreza i rastereenjem privrede, liberalizacijom spoljne trgovine, smanjivanjem doprinosa i ukljuivanjem svih finansijskih transakcija firmi, te oporezivanjem dodatne vrednosti procenjujemo da bi se godinje skupilo: DEM 1.000 mil. 6. TEDNJA Otvaranjem Srpske banke (SB) u inostranstvu uz pomo kapitala Srba iz dijaspore, razvojem malih privatnih banaka i dolaskom stranih prikupila bi se tednja u iznosu od: DEM 800 mil. Ova prikupljena tednja omoguila bi nove investicije u dravi i tako bi se poveala zaposlenost i stopa privrednog rasta.

REKAPITULACIJA
Nadstranaka vlada strunjaka e optom liberalizacijom privrede, drastinim kresanjem svih trokova drave, privatizacijom,

88

legalizacijom svih oblika sive ekonomije i njihovim ukljuivanjem u poresku politiku, kao i otvaranjem Srpske banke prikupiti kapital u iznosu:

DEM mil.
10. GDE ULAGATI? 10.

6.105

Poto odvoji uspena preduzea od neuspenih i pripremi strategiju razvoja malih i srednjih preduzea, Vlada e primorati sva neuspena preduzea da:
bankrotiraju; privatizuju se otkupom domaeg i stranog investitora; podignu cene na ekonomski nivo i tako pokriju tekue gubitke; oslobode se vika radne snage.

Novi privredni sistem nee vie pokrivati gubitke neuspenih, ve e otvoriti perspektivu svim uspenim preduzeima. Tako e se ubrzati vlasnika transformacija preduzea i na tritu e opstati samo oni koji se ekonomski ponaaju. Niz zakona koje Vlada bude donela omoguie ravnopravnu trinu utakmicu svim privrednim subjektima bez obzira na tip vlasnitva ili politiku opredeljenost. Kako nema razvoja privrede bez priliva novog kapitala, Vlada e, pre nego to izae pred strane investitore da zatrai kreditne linije, napraviti zbirni raun potreba srpske privrede za dodatnim kapitalom. Cilj je da se pomogne, ubrza i skrati proces dolaska stranih partnera i omogui jedinstveni nastup na meunarodnom finansijskom tritu. To e dovesti do breg priliva novog kapitala i omuguie Vladi da razvojnom socijalnom politikom zbrine sve ugroene graane koji ive na egzistencijalnom minimumu. Kada se zemlja normalno ukljui u sve evropske integracione tokove, Vlada e samo modernizovati i menjati zakone koji otvaraju vei prostor preduzeima za njihov dalji razvoj. Cilj Vlade je da nadgleda trinu utakmicu, a ne da uestvuje u njoj. Zbog izuzetno teke situacije u privredi, Vlada e, im preuzme dunost, javno objaviti poziv svim preduzeima da konkuriu za dodelu kredita. Da bi mogla da konkuriu za kredit, preduzea su duna da ispune sledei Upitnik i Zahtev. UPITNIK O PREDUZEU
IME PREDUZEA SVOJINA DELATNOST

89

UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH STRUKTURA ZAPOSLENIH po strunoj spremi po specijalnostima BROJ ZAPOSLENIH NA PRINUDNOM POSEDOVANJE CERTIFIKATA TRITA GOTOVIH PROIZVODA TRITA SIROVINA TEHNOLOKI ZAOKRUENA INFRASTRUKTURA NA KOM NIVOU JE POSTOJEA INFRASTRUKTURA PROCENTUALNA UPOSLENOST KAPACITETA U ODNOSU NA PROJEKT. VREMENSKI PERIOD OD KUPOVINE SIROVINA DO NAPLATE GOTOVIH PROIZVODA DOMAA KONKURENCIJA STRANA KONKURENCIJA TEHNOLOKI NIVO domae konkurencije strane konkurencije PROFIT PO JEDINICI PROIZVODA PO ODBITKU SVIH TROKOVA ODNOS SOPSTVENIH I POZAJMLJENIH SREDSTAVA U FINANSIRANJU PROIZVODNJE

ZAHTEV ZA DODELU KREDITA

IZNOS POTREBNOG KREDITA ROK KAMATNA STOPA (koju program apsorbuje, a u skladu sa tritem novca) U PRODAJNOJ CENI GOTOVOG PROIZVODA direktni i indirektni trokovi profit posle poreza CENA GOTOVOG PROIZVODA u odnosu na domau konkurenciju u odnosu na stranu konkurenciju DOSPELE OBAVEZE PREMA ino-partnerima domaim partnerima DOSPELA POTRAIVANJA od ino partnera od domaih partnera GARANCIJE ZA VRAANJE KREDITA

NAPOMENA: Navesti ostale bitne informacije Zato je ovo potrebno?

90

Zato to na nivou drave nema tanih podataka koliko kapitala treba naoj privredi, u koja preduzea bi se ulagalo i za koje namene. Zato to se polazi iz razruene privrede. Apsurdno je, ali istinito, da svi trae velika sredstva a da mnogi ne znaju gde bi ta sredstva najefikasnije uloili. Na ovaj nain bi se izbegla entropija sistema, to je bila dugogodinja tradicija postojeeg reima, i onemoguilo bi se predimenzioniranje kapaciteta koji nemaju trinu verifikaciju (na primer: 15 eerana, bezbroj klanica, suara itd.). Razvojna politika drave vodila bi se sa jednog mesta, strategija bi se odreivala dugorono, u skladu sa svetskim tendencijama na tritu, a privredni subjekti bi sami trpeli posledice pogrenih poslovnih poteza. U prvom trenutku, zbog svih deformacija koje je postojei reim doneo, cilj nove vlasti je da svako preduzee pone racionalno da se ponaa. Taj prelazni period od dve godine agresivnije ekonomske politike drave neminovan je zbog toga to je u dravnom interesu da se privredni sistem to bre promeni i omogui miran prelazak u graansko drutvo. Dravna elita e svojim profesionalnim i strunim radom pokazati preduzeima da je spremna dravu da ukljui u evropske integracione tokove i naterae ih ekonomskom logikom i liberalizacijom da se to pre oslobode tradicionalnog srpskog javaluka i nereda. Naravno, sva preduzea e imati potpunu slobodu samostalnog nastupa na stranom tritu, moi e da biraju strane partnere, ali e svojom imovinom garantovati sigurnost stranom investitoru. Drava e samo pratiti sprovoenje zakonskih regulativa, titie zaposlene radnike i branie ekoloku sigurnost zemlje. Vlada nee dozvoliti pekulativni ulazak stranih kompanija koje bi, kupovinom odreenih drutvenih preduzea ili grana, zatvarale proizvodnju da bi proirila svoja trita. Zakonom e se takve strane kompanije onemoguiti u svom radu, a domaa preduzea e po hitnom postupku prei u dravnu svojinu i potom prodati ili privatizovati. Kako doi do pravih programa? Vlada e povui sledee poteze:
raspisae javni konkurs o dodeli kredita; sintetizovae sve zahteve zajedno sa CB i svee ih samo na one programe koji imaju trinu verifikaciju; ukupan iznos potrebnog kapitala sa tanim rokovima vraanja, kamatnim stopama, garancijama, kao i granama u koje bi se ulagalo prezentirae meunarodnim finansijskim investitorima; kada se nau kreditori, Vlada e ih usmeriti na preduzea; preduzea i kreditori SAMOSTALNO nastavljaju da sklapaju ugovore; po zakljuenju posla, preduzea e platiti proviziju stranim konsultantskim kuama koje su posredovale u poslu; interes Vlade je da preduzee primljenim kapitalom zaposli nove radnike i tako dravi pomogne u reavanju problema nezaposlenosti; interes Vlade je da preduzee finansijski pomogne esnafsko udruenje privrednika, koje e preuzeti dalje kontaktiranje sa drugim esnafskim udruenjima u svetu; ukinue sadanje privredne komore;

91

Vlada e obavetavati javnost o godinjem prilivu kapitala i njegovim efektima u privredi; Vlada e tititi poslovnu tajnu preduzea i stranog investitora. cilj Vlade je da pokrene privrednu aktivnost i da se onda prepusti tritu da vri alokaciju resursa; Vlada e dosledno braniti svoja LIBERALNA NAELA i maksimalno e smanjiti svoje uee na tritu.

11. IZVOZ 11. Promena privredne strukture, razvoj malih i srednjih preduzea, dolazak stranih investitora i liberalizacija spoljnotrgovinskog poslovanja, omoguie Srbiji da ukine trgovinski deficit i zaustavi dalju rasprodaju nacionalnog bogatstva. Godinji trgovinski deficit od preko USD 2 mld., u uslovima kada ne postoji razvoj, samo je dokaz da se permanentno odliva kapital iz zemlje. Zato je to tako? Zato to u strukturi naeg izvoza trenutno dominira izvoz sirovina i proizvoda niskog stepena obrade, to je karakteristika svih nerazvijenih zemalja, a uvozimo skupe finalne proizvode i tako zadravamo kolonijalni status u odnosu prema razvijenim zemljama. ta treba promeniti? Filozofiju uvoznika koji po svaku cenu hoe da doe do deviza, da bi potom, na razlici zvaninog i crnog kursa, ostvarivao profit i hrlio u novi uvoz. Vlada e napraviti strategiju izvoza kojom e destimulisati sva preduzea da izvoze sirovine i preorijentisati ih na izvoz finalnih proizvoda za razvijena trita. Kako e to Vlada uraditi?
na jednom mestu e objediniti sve izvoznike i onemoguie njihov pojedinaan nastup na strana trita, jer oni, neorganizovano nastupajui, prave jedni drugima nelojalnu konkurenciju i obaraju cene; preko uglednih graana Srbije u svetu, poslovnih ljudi, bankara i trgovaca otvarae se rezidencijalne firme koje e poslovati po zakonima matine zemlje; te firme e, ispitujui trite na kome posluju, traiti od srpskih izvoznika da priblie cenu, kvalitet i dizajn proizvoda kupcu u maloprodaji; ukoliko nai izvoznici to ne budu mogli da ostvare, firma iz inostranstva e kupovati sirovinu i nai e negde u svetu fabrike koje e moi da ispune zahteve trita; prodajom tih proizvoda krajnjem kupcu u maloprodaji na razvijenom tritu dobija se: a) trite potroaa tih zemalja, b) matina firma gradi ugled i ime u poslovnom svetu, v) itava zarada se uveava i ostaje pod kontrolom srpskog izvoznog lobija, g) otvaraju se druga trita za plasman srpske robe, ali preko ugledne firme iz razvijenog sveta, to je mnogo lake za otvaranje drugih trita nego iz same Srbije. kada se pravaziu poetne tekoe u izvozu, kada ova izvozna strategija zaivi, Vlada e se povui iz svih ovih podsticaja izvoza i omoguie preduzeima da samostalno nastupaju.

92

Koja su prednosti ovako organizovanog izvoza?

direktan pristup krajnjem potroau na razvijenom tritu; domae firme mogu da planiraju dugoroniju poslovnu politiku; praenje svih trinih oscilacija i uoavanje novih tendencija koja mogu dovesti do brze promene strategije izvoza; privlaenje kapitala iz inostranih banaka za podsticanje proizvodnje i izvoza u njihovim zemljama; brzo prilagoavanje domae proizvodnje tehnolokim inovacijama razvijenog sveta; organizovanje proizvodnje koja unapred ima kupca i smanjivanje svih zaliha i trokova njihovog skladitenja; poveanje izvoza i zapoljavanje novih radnika. a) poljoprivredni proizvodi: penica - izvoz 2 mil. tona godinje, kukuruz - 3 mil. tona godinje; malina, kupina, jagoda, ljiva, jabuka, breskva, vinja, dinja - izvoz 100.000 tona godinje; peurke: lisiarke, vrganji; lekovito bilje: kamilica, nana, cvet lipe i hrastov liaj - izvoz 7.000 tona godinje; kukuruz eerac, graak, boranija, pasulj, bob, krompir, crni i beli luk, paprika i paradajz - izvoz 50.000 tona godinje; industrijsko bilje: eerna repa - izvoz 300.000 tona godinje, konoplja, duvan, suncokret. b) meso junad - 25.000 tona godinje; junee meso - obraeno - 20.000 tona godinje; ovije meso - 2.500 tona godinje; v) prehrambeni proizvodi: suhomesnati proizvodi; voni koncentrati; domai sokovi, mineralne vode; demovi, pekmezi, kompoti; ajvar; sir, kajmak; med. a) drvo izvoz daske amove, bukove, divlje trenje, divlje kruke, oraha za elemente za nametaj koji e se dizajnirati u Italiji a izvoziti u sopstvene salone nametaja otvorene irom Istone Evrope; b) rakija i vino upakovani za potroae u najluksuznijim restoranima izvoz oko 80.000 tona godinje; v) tekstilni proizvodi: lon poslovi za velike svetske modne kue; domaa radinost: demperi, koulje, kape, rukavice itd. a) obua izrada i pakovanje za neku poznatu marku koja e se plasirati na strana trita; b) delovi opreme za velike svetske proizvoae koji se zbog male serije i skupe radne snage ne mogu proizvoditi u inostranstvu; v) proizvodnja malih serija za velike kompanije. intelektualne usluge; zdravstvene usluge; turizam, posebno seoski i banjski;

93

Koje se robe mogu ovako plasirati?

Koje usluge mogu doneti devizni priliv?

lovita; tranzitni saobraaj; ugostiteljstvo: otvaranje irom sveta lanac srpskih restorana u kojima e se sluiti domaa jela; plasiranje srpske kulture.

Ovakvim pristupom radikalno e se promeniti naa izvozna politika i srpska privreda e doi do deviza neophodnih za dalju modernizaciju zemlje. Zaustavie se odliv kapitala i Srbija e krenuti putem ubrzanog privrednog razvoja. 12. KAKO ZAPOSLITI LJUDE? Najvei problem Vlade bie to to e se prelaskom iz jednog u drugi privredni sistem pojaviti oko 2.233.000 ljudi koji e biti tehnoloki viak. Strategija Vlade je da sva preduzea oslobodi vikova zaposlenih i da tako, uz pomo prispelog kapitala, pomogne njihovom ozdravljenju i osposobljavanju za trinu konkurenciju. Strategija Vlade je da radikalno smanji dravnu administraciju i da to vie oslobodi privredu nameta. Smanjivanjem javnih rashoda na svim nivoima organizacije drave, otvorie se vei prostor za dodatno finansiranje novih programa u preduzeima koji e zapoljavati nove ljude. Nemogue je za kratko vreme zaposliti sve nezaposlene i tehnoloke vikove, ali otvaranjem zemlje i optom liberalizacijom mogue je isplanirati DINAMIKU ZAPOLJAVANJA koju e Vlada saoptiti po stupanju na dunost. Vlada e u cilju to breg otvaranja novih radnih mesta, preduzeti sledee:
privuie strane investitore stvaranjem povoljnih uslova za dolazak stranog kapitala; privuie kapital Srba iz dijaspore posebnim pogodnostima za investiranje; vratie poverenje graana u banke i tako aktivirati tednju, koja e se koristiti za finansiranje uspenih preduzea; otvorie javne radove za obnovu zemlje uz pomo stranog kapitala; razvie mala i srednja preduzea u kojima e se za pet godina zaposliti preko 1.000.000 ljudi; pomoie izvozna preduzea u njihovom proirivanju trita u drugim zemljama; podsticae preduzetniki duh graana i pomoi e onima koji se samostalno odluuju na neku proizvodnju; oformie Banku za razvoj koja e povoljnim kreditima, niskim kamatama i dugim rokovima vraanja podstai otvaranje novih radnih mesta; donee poreske olakice za sve one koji zapoljavaju nove radnike ili ljude koji se samostalno odluuju da uu u privatni biznis; ponudie dravnu imovinu, zemljite, poslovne prostore, delove preduzea itd. nezaposlenima koji ree da sami otponu neki posao; ponudie nezaposlenima prekvalifikacije;

94

Vlada e napraviti medijsku kampanju za zapoljavanje pod sloganom Ti trai posao, mi emo pronai tebe!

napravie takve socijalne programe koji e u kraem vremenskom periodu tititi privremeno nezaposlene, da bi ih, potom, primorali da sami razmiljaju i iznalaze mogunost zapoljavanja;

Kako to u praksi izgleda? Pokazali smo da znaajnim utedama Vlada moe prikupiti kapital za sledee namene:
rastereenje privrede i graana od preteranih dravnih nameta; finansiranje otvaranja novih radnih mesta; socijalna pomo najugroenij licima.

Ako Vlada od ukupnih uteda odvoji DEM 2 milijarde i usmeri za otvaranje novih radnih mesta, onda se moe oekivati sledee:
da da da da pojedinci dobiju kredite od DEM 50.000; se krediti usmere za kupovinu ili dokapitalizaciju opreme; se krediti utroe za nabavku sirovina; se, uz sopstveno uee, zaposli 10 ljudi u toj novoj firmi

Rekapitulacija Ukupan kredit za zapoljavanje: DEM 2 milijarde. Kredit za novi posao: DEM 50.000. Ukupno odobreno kredita: DEM 40.000. Zaposlenost po odobrenom kreditu: 10. Ukupna zaposlenost: 400.000.

ZAKLJUAK Zapoljavanjem novih 400.000 ljudi Vlada bi potpuno reila problem vika zaposlenih u dravnoj administraciji, vojsci i policiji. Nezaposleni vie ne bi bili na budetu drave, plaali bi poreze, proizvodili novoostvarenu vrednost, znaajno bi uveali svoj standard i polako bi otplaivali kredite koji bi potom sluili za otvaranje novih radnih mesta. Na ovaj nain napravila bi se DINAMIKA ZAPOLJAVANJA vikova radnika u dravnim slubama i oni nebi ostali bez posla, ve bi SVI nali nova zaposlenja. 13. KAKO ZADRATI MLADE? Radi zaustavljanja odlaska mladih iz zemlje, Vlada e sprovoenjem ovog programa otvoriti perspektivu mladim ljudima da ostanu u zemlji. Vlada e:
otvoriti i liberalizovati privredu i pospeiti razvoj preduzetnitva;

95

finansijski i struno pomagati talentovanim mladim ljudima; dovoditi strunjake iz sveta koji e raditi sa mladim talentima; davati povlastice stranim softverskim kompanijama za dolazak u nau zemlju; osnovae Fond za stipendiranje mladih talenata i podsticae osnivanje privatnih fondova, zadubina i rad stranih fondacija; svim mladim ljudima omoguiti da stupanjem u brak dobiju povoljan dugoroni kredit za kupovinu 40 m2 stambenog prostora; omoguiti povoljne dugorone kredite za podizanje porodice, s tim to e se uslovi poboljavati sa porastom broja lanova porodice; poreskom i socijalnom politikom omoguiti obnavljanje srpske porodice. zapoavljati mlade ljude u velikim dravnim kompanijama i pripremati ih da preuzmu upravljanje tim sistemima; ukljuiti mlade ljude u diplomatsku slubu kako bi se to bre promenio negativni izgled Srbije u svetu; okosnicu ovoga Programa nosie mladi ljudi kojima e se pruiti prilika da se dokau i tako neposredno kreiraju svoju budunost;

Zaustavljanjem odliva mozgova, Vlada e prekinuti dosadanju politiku margi-nalizovanja mladih ljudi i otvorie perspektivu svima onima koji hoe vie da rade i zarade, tako da e moi svoje potrebe da ostvare u sopstvenoj zemlji. Takoe, Vlada e izraditi i predstaviti PROGRAME ZA POVRATAK naih ljudi koji ive u inostranstvu, a koji su napustili zemlju zbog politike reima. Tim mladim kolovanim ljudima koji sada nemaju odgovarajue struno priznanje, ve rade na sporednim poslovima da bi preiveli, omoguio bi se povratak i ukljuivanje u Program za spas Srbije. Formiranjem Vlade strunjaka od strane Narodne skuptine, sastavljene od mladih i uspenih tehnokrata, koji bi radili na ostvarivanju ciljeva iz ovog Programa, demokratske snage promena bi privukle mlade ljude da OSTANU i uestvuju u izgradnji moderne i demokratske Srbije.

IV
96

SOCIJALNE, DUHOVNE I KULTURNE PRETPOSTAVKE PREPORODA SRBIJE

1. SOCIJALNA POLITIKA Teko je sve nabrojati ta su graani Srbije doiveli pod ovim reimom za poslednjih deset godina sunovrata drave, ali izdvajamo samo trenutnu situaciju od koje e poi Nadstranaka vlada strunjaka u svom socijalnom oporavku Srbije:
drava izolovana sankcijama meunarodne zajednice, vrhovi reima optueni za ratne zloine; privreda bankrotirala sa ogromnim deviznim dugom; nezaposlenih trenutno ima 2.233.000 ljudi; prosena plata iznosi 80 DEM, sa tendencijom pada; javna dugovanja drave prela su USD 5 mld; siva ekonomija kontrolie 40% BDP; kriminalizacija itavog drutva; 350.000 mozgova napustilo zemlju; po istraivanju, 80% mladih hoe da napusti zemlju; 1.453.000 penzionera nemaju redovne penzije, a iznos penzija je sve manji; stanovnitvo osiromailo, uski krug ljudi opljakao zemlju i dri vlast u svojim rukama; zdravstvena zatita katastrofalna, mada se na zdravstvo izdvaja 10,5% BDP; kolstvo osiromailo i u rasulu; sveopta korumpiranost, tako da se, po meunarodnim izvetajima, ubrajamo u naj-korumpiranije zemlje na svetu; ratni invalidi preputeni sami sebi; izbegli Srbi bez dravljanstva, nepriznati od reima ive kao graani drugog reda; svuda se iri beznae i oaj, niko ne vidi perspektivu ovakve drave.

Nadstranaka vlada strunjaka poi e od ovakve katastrofalne slike Srbije i otvorie graanima Srbije viziju socijalne drave u kojoj e se moi bogato i dostojanstveno iveti. Vlada e u oblasti socijalne politike odmah preduzeti sledee mere.

1.1. JAVNOST U RADU Vlada e predstaviti narodu tanu sliku stanja drave, ne skrivajui nijedan podatak i predloie konkretne mere za reavanje svih problema. Vlada e otvoriti raspravu meu strunjacima i traiti od njih da pred narodom obrazloe svoje predloge za spas Srbije. Svakodnevno e se pratiti rad Vlade i teie se tome da se iznose konkretne primedbe i kritike kako bi Vladini slubenici mogli da koriguju usvojenu ekonomsku politiku. Javnost u radu nove Vlade treba da mobilie sve graane Srbije u projektu spasa drave i niko iz nove vlasti ne sme biti poteen javne kritike. Na ovaj nain Vlada e dobiti podrku graana Srbije za svoj rad, a graani Srbije e tano znati u kakvoj situaciji se drava nalazi i ta je njihov zadatak.

97

1.2. ODRICANJE Zbog izuzetno tekog poloaja u kome se drava nalazi, Vlada e javno zatraiti od svih graana Srbije da se angauju lino u spasu drave. Zato je neophodno da se sa svim strukturama drutva koji ive na egzistencijalnom minimumu (radnici, nezaposleni, penzioneri, zdravstveni i prosvetni radnici, vojska i policija) postigne dogovor o obezbeivanju uslova za rad Nadstranake vlade strunjaka. Taj Dogovor o nenapadanju Vlade bio bi potpisan od svih sindikata i udruenja i regulisao bi:
da 6 (est) meseci ne bude nikakvih trajkova ili protesta; da se predstavnici tih sindikata i udruenja konkretno ukljue u rad Vlade i onemogue mogue greke u radu Vlade; da se javno kritikuje rad Vlade i iznose konkretni predlozi za reavanje pojedinih problema; da se postignuti dogovor oko visine mesenih primanja potuje za tih est meseci; da Vlada, sindikati i udruenja, na osnovu bilansne slike stanja privrede, izraunaju kolike su realne mogunosti za isplatu mesenih obaveza i da se utvreni iznos isplauje tano na odreeni dan; da sve isplate budu jednake narednih est meseci; da se zaostale isplate pretvore u javni dug i da Vlada zajedno sa sindikatima i udruenjima napravi dinamiku i rokove isplata; da se odrede prioriteti u isplati najugroenijih slojeva stanovnitva.

Vlada e svojim domainskih ponaanjem pokazati da je i lino spremna da uestvuje u spasu Srbije i zato e za tih est meseci svi lanovi Vlade primati platu koja e biti odreena na dogovoru sa poslodavcima i sindikatima. Vlada e kontrolisati sve trokove koji nastanu u dravi i pozvae sve sindikate i udruenja da joj pomognu u racionalizaciji dravne uprave. Vlada e potpisati dogovor sa poslodavcima koji:
zakljuen na 6 (est) meseci; nee dovesti do porasta cena; ograniie profitnu stopu nee dovesti do novih otputanja radnika; smanjie sva poreska optereenja, takse i naknade poslodavcima; posebno e se smanjiti optereenja onima koji zapoljavaju nove radnike; pomoi u iznalaenju novih poslova i trita.

Zakljuivi sporazume sa sindikatima i poslodavcima, Vlada e, na osnovu dogovorenih pravila ponaanja, imati dovoljno vremena da se potpuno posveti sprovoenju ovog Programa. 1.3. UTEDE Racionalizujui dravnu upravu i smanjujui sve trokove, Vlada e, kako smo pokazali, ostvariti, na osnovu dostupnih pokazatelja, minimalno utede od DEM 1 mld. Taj iznos moe biti i mnogo vei, ali je za to potrebno da NVS preuzme upravljanje zemljom i da objavi sve podatke koji su trenutno nedostupni. Utede e se ostvariti:

98

prodajom ili zakupom dravne imovine; smanjivanjem dravne administracije, vojske i policije; privatizacijom dravnih preduzea koja prave gubitke; racionalizacijom i deliminom privatizacijom javnog sektora (zdravstvo, kolstvo, penziono osiguranje itd.).

Nadstranaka vlada strunjaka bie tedljiva i uvae svaki dravni dinar kako bi pomogla socijalne programe koje bude donela. 1.4. KAKO E SE POPUNITI FONDOVI ZA SOCIJALNE PROGRAME? Fondove za socijalne programe Vlada e popuniti na sledei nain:
prodajom ili zakupom dravne imovine, deo sredstava e ii u te fondove; prodajom ili zakupom dravne imovine koja je izgraena iz tih fondova (Penzionog i Zdravstvenog); prodajom 6.000 malih i srednjih dravnih preduzea koja rade sa uspehom, deo tih sredstava bie uplaen u fondove; koncesijama deo sredstava dobijenih iz kocesija ii e u te fondove; prihodom od neplaenog poreza fizikih i pravnih lica; progresivnim oporezivanjem luksuzne potronje i svega onoga to Ministarstvo proglasi undom; uvoenjem poreza za socijalni program koji nee biti optereenje poslodavcima poto e se drastino smanjiti izdvajanje iz privrede; uvoenjem privatnog, javnog, dravnog i graanskog osiguranja u institucionalnim sistemima socijalne sigurnosti; povlaenjem dela kredita iz inostranstva za popunu ovih fondova kako bi se ublaila socijalna napetost i uspeno sproveo Program; uplaivanjem dela donatorske pomoi u ove fondove; efikasnim kapitalisanjem postojeih fondova na tritu kapitala; pravom lokalnih vlasti da popunjavaju fondove na svojoj teritoriji.

1.5. PRICIPI I ELEMENTI SOCIJALNE POLITIKE Korenita promena socijalne politike srpskog omogui:

drutva

treba

da

univerzalno garantovanje minimuma ivotnih uslova za svakog graanina; bez obzira na njegov radni i drutveni status; univerzalno, obavezno i besplatno osnovno obrazovanje i, po rezultatima i kvalitetu, selektivno srednje, vie i visoko obrazovanje; minimum optih, civilizacijskih uslova za obezbeenje i unapreenje zdravlja stanovnitva i zatita svih graana od posebno tekih bolesti i zdravstvenih stanja; univerzalno, minimalno zdravstveno osiguranje uz uzajamnu odgovornost osiguranika, porodice i poslodavca i mogunost izbora razvijenih modela osiguranja prema elji i moima osiguranika i njihovih poslodavaca; progresivnu stopu oporezivanja; razdvajanje sistema socijalne sigurnosti po osnovu rada i doprinosa, od socijalno-zatitnih sadraja socijalne politike; minimum starosne penzije za sva ostarela lica i selektivni modeli privatnog ili javnog penzijskog, invalidskog i drugih vidova osiguranja lica, imovine i prava od socijalnih rizika; afirmacija rada i apsolutna prednost stvaranja uslova za radno angaovanje, zapoljavanje i socijalnu sigurnost po osnovu rada;

99

Sve ove promene socijalne politike mogue su samo uz radikalnu politiku i ekonomsku reformu drave koju predvia ovaj Program.

uvaavanje i podsticanje razvoja svake linosti i emancipacija ene i deteta; posebna panja i programi zatite graana sa specijalnim potrebama i rizinih skupina, porodica i pojedinaca; minimum kvaliteta stanovanja i unapreenja ovekove zdrave okoline; podrka porodici u ostvarivanju njenih drutvenih i demokratskih funkcija, a posebno mladim roditeljima u ostvarivanju prava i obaveza na roditeljstvo; potovanje zakonitosti socijalne pravde i besplatna i vanparnina zatita korisnika socijalnih prava i usluga; oslobaanje od prakse preivljavanja; obezbeivanje javnosti rada i odluivanja, kao i kontrole delatnosti javnih institucija i fondova od strane korisnika prava i usluga, podrazumevajui da se onemogue uzurpacije, manipulacije, korupcije, mito i sline drutvene devijacije.

1.6. PENZIONERI Gore smo ve naveli kako e se popunjavati fondovi, meu kojima i Penzioni fond, tako da sada istiemo jo neke poteze koje e Vlada povui vezano za Penzioni fond:
mnogi takozvani veliki sistemi zvanino su od dravnih organa osloboeni plaanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Nova Vlada e ovo ukinuti; svi su duni da plaaju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje; mora da se uskladi osnovica za utvrivanje najnie penzije sa najniom osnovicom za koju se plaa doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje; plaanje doprinosa za PIO poslodavci izbegavaju sistemom minimalnih zarada, to znaajno smanjuje izdvajanje za PIO. Vlada e uvoenjem finansijske discipline i rastereenjem privrede onemoguiti ovaj nain isplata; procena je da 300.000 privatnih preduzetnika zapoljava radnike na crno, bez plaanja ikakvih doprinosa. Otvaranje privrede i liberalniji odnos u poslovanju, smanjenje svih izdvajanja i poreza, taksa i naknada omoguie legalno zapoljavanje ovih radnika. Tako e se poveati izdvajanja za PIO; znaajno e se smanjiti plaanje u gotovini pa e vei deo novca cirkulisati preko platnog prometa, time e se poveati zarada podlona oporezivanju i obraun doprinosa za socijalno osiguranje kod isplate preko tekuih i iro rauna isplatilaca; izvrie se reorganizacija u samom Penzionom i invalidskom fondu kako bi se postigle to vee utede; efikasnije e se raspolagati sredstvima Penzionog fonda na tritu kapitala.

Nadstranaka vlada strunjaka e u sistemu PIO ukinuti sve neracionalnosti, zablude i teko prihvatljive beneficije koje ne proizlaze po osnovu rada nego imaju ideoloku i politiku osnovu. Vlada e u periodu od 6 (est) meseci nainiti sledee promene:
rehabilitovae naelo da penzije zavise od uloenog doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje, a ne na osnovu zarade na koju nikada nije plaen doprinos;

100

Nadstranaka vlada strunjaka e ovakvim otvorenim i jasnim pristupom u problemu reavanja penzija, privui naklonost penzionera i omoguie im da starost mnogo bezbrinije i mirnije proive. 1.7. NEZAPOSLENI Nadstranaka vlada strunjaka e teiti da sva dravna preduzea oslobodi vika zaposlenih i da ih tako pripremi za trinu konkurenciju. Preostali radnici u tim preduzeima imae priliku da boljom organizacijom, veim radom, agresivnim nastupom na tritu poboljaju poloaj svojih preduzea i tako direktno utiu na poveanje sopstvenih prihoda. Ujedno e se tako izvriti ozdravljenje srpske privrede koja e, osloboena svih vikova i prekomernih trokova, moi da razvija svoje poslovanje i tako zapoljava nove ljude. Najvei zadatak dok se srpska privreda ne prilagodi novom privrednom ambijentu bie reavanje problema nezaposlenih.

101

visinu penzije odreivati iskljuivo na osnovu duine radnog staa i visine uplaenog doprinosa, sa izuzetkom za zakonom odreene teke poslove; ukinuti institut garantovane penzije dodatna sredstva do visine kojima se obezbeuje minimalna socijalna sigurnost isplaivati preko sistema socijalne zatite i obezbeenja socijalne sigurnosti graana, na osnovu legitimacije imovinskog stanja i prihoda i uz stalnu kontrolu u toku korienja; prevremeno penzionisanje uiniti neatraktivnim, bez povlastica i sa primarno uplaenim doprinosom; insistirati na odgovornosti lekara kod utvrivanja invalidnosti, eliminisati svaku mogunost podleganja pritisku, protekciji ili korupciji; na svaku vrstu rada, radnog angaovanja, zaraivanje u sopstvenom biznisu, u porodinim firmama, na plaenoj praksi, bez obzira na duinu radnog vremena i pravu kvalifikaciju radnog angaovanja, treba uvesti adekvatnije doprinose, koji bi istovremeno znaili i priznavanje odgovarajueg radnog staa; porodine penzije za decu ne treba isplaivati nakon isteka perioda do kog se mogu smatrati decom (osamnaest godina). Preko toga odline ake stipendirati da nastave kolovanje, a ostalim obezbediti prioritet pri zapoljavanju; obezbediti obavezno prijavljivanje za penzijsko i invalidsko osiguranje, uz pretnju krivinim sankcijama za one koji to ne potuju; donoenjem novih penzionih propisa, stanje u fondovima PIO i poslovanje ustanove PIO uiniti transparentnim; osnovati nezavisnu nevladinu nauno-istraivaku jedinicu koja bi se bavila izuavanjem penzijskog i invalidskog osiguranja, analizirala tekua kretanja i predlagala razvojne i reformske mere, sainjavala prognoze kretanja osiguranika, penzionera i sredstava; uvesti materinske penzije sa beneficiranim uslovima, koji e zavisiti od broja roene dece; aurirati penzijske isplate da bi se povratilo poverenje; zakljuivanje sporazuma o socijalnom i penzijskom osiguranju sa Makedonijom, Slovenijom, BiH, kao i ratifikacija ve zakljuenog sporazuma sa Hrvatskom; privui neki poznati inostrani fond i ponuditi mu da organizuje deo penzijskog osiguranja.

Drava e zatititi sve nezaposlene na dva naina:

1) 2)

regulacijom TRITA RADA i stvaranjem uslova za vee i bre zapoljavanje nezaposlenih; materijalno-pravnom zatitom nezaposlenih.

1.7.1. Regulisanje trita rada Smanjenje nezaposlenih zavisi prvenstveno od opteg privrednog rasta. Vlada e preduzeti sledee aktivnosti:
posredovanje sa ciljem poveanja efikasnosti procesa usaglaavanja potranje i ponude, odnosno slobodnih radnih mesta i lica koja trae zaposlenje; obrazovanje lica koja trae zaposlenje, unapreenjem i prilagoavanjem njihovih vetina i znanja, sa ciljem jaanja kapaciteta ponude rada; neposredno kreiranje radnih mesta koje moe poprimiti oblik zapoljavanja u javnom sektoru ili sufinansiranja zapoljavanja u privatnom sektoru; otvorie mogunosti samozapoljavanja i stimulisae takve programe; stvorie uslove za novo zapoljavanje putem programa: prekvalifikacije, zapoljavanja mladih, inoviranja znanja, obrazovanja odraslih, ukljuivanja nezaposlenih u mreu javnih radova.

Ovim bi se stvorila institucionalna osnova i za promenu odnosa slubi za zapoljavanje prema problemima nezaposlenih. 1.7.2. Materijalno-pravna zatita Ona obuhvata uobiajeni naziv za oznaavanje sistema prava kojima se obezbeuju novani transferi i druge vrste naknada nezaposlenim licima. Prava nezaposlenih lica su:
informisanje o mogunostima i uslovima zapoljavanja; posredovanje pri zapoljavanju; priprema za zapoljavanje; novana naknada; novana naknada za vreme strunog osposobljavanja; druga prava zatite.

Nadstranaka Vlada e, na osnovu analize stanja privrede, odrediti visinu naknade za nezaposlena lica. Ali Vlada e odrediti maksimalni rok od 12 meseci za primanje naknade, jer je to dovoljan rok da se lica koja trae posao motiviu da pronau novi posao. Cilj Vlade je da sprei lenjost pojedinih grupa koji oekuju da im sve drava rei, dok oni uredno primaju naknadu za nezaposlenost. Stimulisae se povoljnim kreditima za otvaranje malih radionica, radnji i preduzea pojedine kategorije nezaposlenih koji ispune kriterijum o profitabilnosti posla koga predlau. Vlada e uvesti na sve zaposlene posebnu taksu za nezaposlene, kojom e se puniti fond za nezaposlene kako bi se pomogao to bezbolniji i mirniji prelaz u novi privredni sistem.

102

Nezaposlena lica u sistemu osiguranja imaju:

pravo na naknadu; penzijsko i invalidsko osiguranje; pravo na zdravstveno osiguranje; pravo na produeno osiguranje; naknadu trokova prevoza i selidbe radi zapoljavanja van mesta stanovanja.

Dosadanjom politikom prema nezaposlenima teret je padao na porodicu i pojedince; novom organizacijom slube za nezaposlene teret mora da padne ravnomerno na: dravu, preduzea, pojedince i porodicu. Tako bi se ublaila sadanja katastrofalna pozicija nezaposlenih i zemlja pripremila za bru tranziciju. 1.8. POPULACIONA POLITIKA I BRIGA O DECI Drava e izraditi dugoronu strategiju (do 2050. godine) demografskog razvoja zemlje i zaustaviti sadanje negativne trendove koje karakterie:
nizak natalitet; porast mortaliteta; opadanje broja sklopljenih brakova; odliv mozgova; poremeaj polne strukture; depopulacija odreenih podruja; intenzivno starenje stanovnitva; neravnomerna gustina naseljenosti; neujednaena urbanizacija; neobrazovanost; nesprovoenje populacione politike.

Drava e uiniti radikalan zaokret u voenju populacione politike, zaustavie sadanje negativne tendencije u proteklom periodu: Prirodni prirataj u periodu 1950. - 1997.
195 0 111 196 0 85 197 0 68 198 0 70 199 0 52 199 1 45 199 2 30 199 3 30 199 4 28 199 5 29 199 6 22 199 7 16

Napomena: borojevi su dati u hiljadama.

Podaci preuzeti od Saveznog zavoda za statistiku.

Vlada e u okviru populacione politike preduzee sledee:

finansijski e pomoi poveanje nataliteta otvaranjem Fonda za natalitet; boljom zdravstvenom organizacijom i osiguranjem smanjie broj bolesnih i produie ivotnu dob brigom o starim i nemonim ljudima; stimulisae povoljnim kreditima mlade da sklapaju brakove i raaju decu;

103

zaustavie odlazak mladih ljudi u inostranstvo stvaranjem povoljnih uslova za ivot u Srbiji; obezbedie sve pogodnosti majkama za podizanje potomstva; naseljavae odreena podruja stanovnitvom iz gradova tako to e finansirati otvaranje novih radnih mesta, zatitu ivotne sredine, izgradnju dobrih puteva, bolnica, domova zdravlja i kulturnih ustanova; oslobodie prenatrpane gradove vika stanovnitva; brinue o starim i nemonim ljudima i omoguie im redovnu zdravstvenu zatitu, negu i isplatu penzija i socijalne pomoi, kao i razvoj programa samopomoi i solidarnosti na lokalnoj osnovi; preko Drugog kanala RTS vrie se dopuna obrazovanja za sve strukture stanovnitva i koristie sve lokalne medije da se ukljue u podizanje nivoa obrazovanja naroda; izradie efikasan program razvoja seoskih podruja; obezbedie ravnomerniji i ekonomski i populacioni razvoj Srbije; ukljuie sve obrazovne, zdravstvene, medijske institucije u sprovoenju nove populacione politike; pomoie svim nevladinim organizacijama da deluju u sprovoenju populacione politike; posebno e izraditi program za decu kojim e omoguiti da se pomogne porodici podizanje dece, i to: duim porodiljskim odsustvovanjem, da majke rade polovinu radnog vremena do odreene starosti dece; veim izdvajanjem naknada za porodilje, materinskim dodatkom za nezaposlene i socijalno ugroene, davanjem pomoi za opremu novoroeneta, poveanjem dodatka za decu, naknada trokova boravka u predkolskoj ustanovi za tree dete.

Drava e, rukovoena naelom socijalne pravde, omoguiti svim porodicama normalan standard, poveanje nataliteta i svoj deci, bez obzira na poreklo, jednake uslove za razvoj, kolovanje i odrastanje. 1.8.1. Mere za poveanje nataliteta u Srbiji Propaganda
medijska kampanja putem svih sredstava javnog informisanja; smanjenje i prevencija steriliteta kod mladih; prevencija neeljene trudnoe; prevencija polnih bolesti; zdravstveno prosveivanje dece i omladine (organizovanje specijalistikih slubi: ginekolog, akuer, psiholog, psihopatolog za rad/razgovor sa decom i omladinom na nivou kola); seksualno vaspitanje u viim razredima osnovnih kola: sedmi i osmi razredi/priprema za odraslo doba, kontracepcija, kontraceptivna sredstva upoznavanje, kontraceptivna sredstva dostupnija u slobodnoj prodaji; savetovalite za osnivanje porodice; visoke kazne za ilegalne abortuse.

Tree dete
za prvo dete plaa se puna cena za obdanite, kolovanje, kolski pribor...;

104

za drugo dete plaa se 50%; za tree dete sve je besplatno; za svako sledee drava e napraviti odgovarajue programe pomoi.

Materijalna stimulacija
za prvo dete 1000 DEM; za drugo dete 2500 DEM; za tree dete 5000 DEM; za svako sledee odreivae se beneficija; paket za svako novoroene (pelene, vedske pelene, benkice, flaice...)

Trudniko bolovanje
poinje od dana dijagnostikovanja trudnoe; isplate redovne u iznosu 100% od plate.

Porodiljsko bolovanje
u trajanju od jedne i po godine za svako dete; isplate redovne u iznosu 100% od plate; za tree dete majke dobijaju posebne materijalne povlastice.

Krediti
olakice za dobijanje i otplatu kredita za stanove, kue, nametaj i dr.; prioriteti mladi brani parovi sa dvoje i vie dece.

1.9. STANOVANJE Novi koncept stambene politike polazi od stava da pristojno stanovanje spada u domen osnovnih ljudskih prava, te da drava ima odgovornost da ga svojim graanima obezbedi. Reavanje pitanja stanovanja ne moe se u celini prepustiti trinim mehanizmima, pa je neophodno da drava preuzme odgovarajue aktivnosti u ovoj oblasti, i to:
program subvencioniranja stambene izgradnje za graane i porodice sa niskim primanjima; modernizacija zakona o zatienim stanarima i podsticanje izgradnje stanova u privatnom sektoru; programi izgradnje jeftinih stanova koji zadovoljavaju minimalne uslove kvaliteta stanovanja; izbegavati teritorijalno grupisanje izgradnje jeftinih stanova; podrka i podsticanje za organizovanje neprofitnog sektora u izgradnji i odravanju stanova i stambenih zgrada; programi ureivanja i opremanja parcela za stambenu izgradnju na graevinskom zemljitu, koji bi se pod povoljnim i namenskim uslovima davali u dugogodinji zakup; program obnove siromanog stanovanja, struna, tehnika i finansijska pomo u samogradnji i samopomoi lokalnoj zajednici; programe obuke graana i lokalnih organizacija za samogradnju i samoobnovu stanova; davanjem minimalne stambene jedinice mladim branim parovima za otpoinjanje zajednikog ivota; povoljnim kreditima pomoi izbegle Srbe da dobiju mogunost trajnog reavanja stambenog problema; ukljuivanje nevladinih organizacija, udruenja graana, fondacija i donatora za reavanje ovog problema.

105

Nova stambena politika mora da omogui graanima da svojim radom i tednjom mogu, uz pomo drave i povoljnih bankarskih kredita, trajno da ree stambeno pitanje. 1.10. SOCIJALNA ZATITA BORACA, INVALIDA I NJIHOVIH PORODICA Drava Srbija e za sve borce i ratne invalide obezbediti redovne isplate nadoknade, poveae iznose mesenih primanja u zavisnosti od ekonomskih mogunosti zemlje, a za borce i invalide koji su uestvovali u ratovima od 1991. do 1999. godine obezbedie:
posao i ukljuivanje u drutveni ivot u zavisnosti od njihovih psihofizikih mogunosti; prekvalifikaciju i obuku za novi posao; kolovanje i stipendiranje; nabavku pomagala; zdravstvenu zatitu; penziono i invalidsko osiguranje; stanove za njih i njihove porodice; povlastice za vonju, letovanje; besplatnu rehabilitaciju i oporavak u banjama; psiholoka savetovalita i centre za okupljanje; razne druge pomoi za ukljuivanje u drutveni ivot zemlje; samohranim majkama posao, socijalnu zatitu i stanove solidarnosti; kolovanje dece palih boraca ili invalida do punoletstva, stipendiranje za zanate, fakultetsko obrazovanje, pomo pri pronalaenju posla, i povoljne stambene kredite; podrku regiona i lokalnog organa vlasti u trajnom zbrinjavanju njihovih porodica.

Drava Srbija je duna da borcima, invalidima i njihovim porodicama omogui normalan ivot i na taj nain ih ukljui u preporod srpske drave. 1.11. SIROMATVO Postojee socijalno raslojavanje nije nastalo na bazi rada, tednje, odricanja ili zalaganja, ve na pljakanju drutvene svojine koje je omoguila partijska pripadnost reimu ili bliska povezanost sa njim. Strogim kontrolisanjem trita i zloupotrebama kreditiranja i inflacije, u Srbiji je stvorena malobrojna klasa novokomponovanih bogataa koji su prihvatili da slue u sultanskom sistemu vlasti. Takav anahroni sistem, neprimeren evropskim integracionim tokovima, izolovao se od itavog sveta da bi mogao do kraja da izvri pljakanje celokupnog drutvenog bogatstva. U takvom sistemu najvei deo naroda ivi u siromatvu. Nemogue je izai iz sadanjeg stanja ako ne doe do nunog otvaranja drave, liberalizacije privrede i celokupne demokratizacije drutva. NVS e se boriti za ostvarivanje ciljeva koje je u ovom programu iznela i jedno od znaajnih polja njenog delovanja bie UKLANJANJE SIROMATVA U DRUTVU.

106

Podizanjem materijalnog blagostanja drutva, drava e vie izdvajati za socijalne programe pomoi najsiromanijim, koje e ostvarivati na sledei nain:
poveanjem novanog iznosa za pomo najugroenijim licima; poboljanjem uslova za negu najugroenijih lica; razvie druge sadraje zatite ugroenih lica (pomo u kui, dnevni boravak, dodatak za negu i pomo); ostvarie bolje uslove za smetaj ugroenih lica; razvie mreu socijalnih ustanova koja e pokriti itavu teritoriju Srbije; finansijskom podrkom odgovarajuih ustanova tako da se one prilagode specifinim potrebama pojedinih grupa korisnika; ostvarie minimalne okvire za ivot najugroenijih lica; ukinue prosjaenje; iskorenie siromatvo brzim razvojem i obnovom drave.

Svim ovim merama omoguie se najugroenijim licima da se zbrinu i da ostvare minimalne egzistencijalne uslove za ivot.

Drava e voditi takvu socijalnu politiku zatite najugroenijih slojeva stanovnitva da e vremenom omoguiti i njihovo ukljuivanje u obnovu i razvoj zemlje. Decentralizacijom drave omoguie se lokalnoj vlasti da se bolje organizuje u spreavanju pojave siromatva na svojim teritorijama. Lokalni organi vlasti imae pravo da uvedu dodatne takse i poreze za pomo najsiromanijim i najugroenijim licima na svojoj teritoriji. 2. ZDRAVSTVENA ZATITA I ZDRAVSTVENO OSIGURANJE 2.1. ZDRAVSTVENA ZATITA Zdravlje je stanje dinamike ravnotee izmeu oveka i njegove fizike i socijalne sredine. Zdravstvena zatita poboljava uslove ivota i rada, vri prevenciju, otkriva i lei bolesti i otklanja posledice obolevanja. Zdravstvena zatita moe biti osnovna i dodatna. 2.1.1. Osnovna zdravstvena zatita Osnovnom zdravstvenom zatitom obuhvaeni su svi stanovnici Srbije. Ona obuhvata sve savremene standardne metode leenja svih bolesti, od obinih do najteih. Osnovna zdravstvena zatita finansira se iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. 2.1.2. Dodatna zdravstvena zatita Dodatna zdravstvena zatita obuhvata dodatne, nestandardne preglede, uslove boravka, protetiku, produenu rehabilitaciju i sl. Za ovu vrstu zdravstvene zatite utvruje se cenovnik usluga koju plaa korisnik preko dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ili lino. Zdravstvena zatita se obezbeuje u:

107

dravnim zdravstvenim institucijama; privatnim zdravstvenim ustanovama.

Drava e izjednaiti sve zdravstvene ustanove bez obzira na vrstu vlasnitva i osnivaa. Takoe e omoguiti da svaka ustanova koja zadovoljava strune i prostorne kriterijume ima mogunost zakljuivanja ugovora sa organizacijama obaveznog zdravstvenog osiguranja. Sadanje izdvajanje sredstava za zdravstvenu zatitu iznosi 10,5% BDP, to je za 100% vee izdvajanje nego u zemljama EU. Meutim, zbog neracionalnog i nedomainskog raspolaganja tim sredstvima nivo zdravstvene zatite je u stalnom opadanju. Zadatak nove Nadstranake vlade strunjaka je da pobolja kvalitet zdravstvene zatite bez poveanja stope izdvajanja sredstava za zdravstvenu zatitu. Vremenom, privrednim razvojem zemlje, Vlada e nastojati da ovo izdvajanje za zdrastvenu zatitu priblii ili izjednai sa zemljama EU.

Kako to postii? Nadstranaka vlada strunjaka e:

sprovesti denacionalizaciju svih sadanjih dravnih zdravstvenih ustanova; kod svih zdravstvenih ustanova ije je osnivanje bilo finansirano sredstvima zdavstvenog osiguranja i Penzionog fonda ili sredstvima lokalnih organa vlasti odrediti procenat njihovog uea u vlasnitvu nad zdravstvenom ustanovom; privatizovati sve one zdravstvene ustanove za kojima drava vie nema interes; privatizovati apoteke; racionalizovati zdravstvenu zatitu tako da broj lekara i drugog medicinskog osoblja bude u skladu sa standardima EU (npr. jedan lekar na 4.000 stanovnika, 8 postelja na 1.000 stanovnika); obezbediti jedinstven standard medicinskih procedura koji se obavljaju u svim zdravstvenim ustanovama i struni nadzor; uskladiti politiku upisa studenata i srednjokolaca, plan specijalizacija sa kadrovskim potrebama zdravstvene slube; osnovati depolitizovanu komoru zdravstvenih ustanova i lekarsku komoru, koja e kontrolisati izdavanje i oduzimanje dozvola za rad; uvesti instituciju porodinog lekara koji brine o zdravlju stanovnika sa jednog manjeg podruja; podii nivo leenja, koji e omoguiti zdravstvenim ustanovama da prue zdravstvene usluge bolesnicima iz inostranstva; marketinki pripremiti prezentaciju svih zdravstvenih usluga i organizovati zdravstveni turizam po najviim svetskim standardima; uvesti menadment u zdravstvo na svim nivoima, radi poboljanja efikasnosti svih resursa i podizanja celokupnog nivoa zdravstvene zatite;

108

objediniti slubu fakturisanja i naplate zdravstvenih usluga za sve dravne ustanove sa jednog regiona; poslove snabdevanja dravnih zdravstvenih ustanova sprovoditi iskljiivo putem javnog nadmetanja na osnovu konkretnih potreba odobrenih od ministarstva zdravlja i socijalne zatite; drastinim merama iskoreniti korupciju; omoguiti zdravstvenim radnicima iz dravnih ustanova da legalno rade u privatnoj praksi ako je taj rad u slobodno vreme i ako se na njega plati porez; sainiti mehanizme trinog stimulisanja zdravstvenih radnika.

2.2. ZDRAVSTVENO OSIGURANJE Mere za ozdravljenje sistema zdravstvenog osiguranja u Srbiji su sledee. 2.2.1. Kratkorone pravno-finansijske mere Odmah obustaviti finansiranje zdravstvenih ustanova i prei na formu meusobnih odnosa predvienih Zakonom o zdravstvenom osiguranju, odnosno na plaanje pruenih zdravstvenih usluga osiguranicima i osiguranim licima. Uspostaviti prelazni period od est meseci u okviru koga e Republiki zavod nastaviti avansno plaanje usluga, s tim to e iznosi polumesenih avansa biti umanjeni, u odnosu na iznose koji se sada plaaju, za 10-30% zavisno od vrste zdravstvene ustanove. (Predvideti najpovoljniju varijantu za psihijatrijske bolnice u kojima se sprovodi dugotrajno bolniko leenje hroninih obolenja). U tom periodu uskladiti cenovnik zdravstvenih usluga, zakljuiti nove ugovore sa zdravstvenim ustanovama, doneti novu Odluku o ueu osiguranika u trokovima zdravstvenih usluga. Odmah prestati sa plaanjem rashoda za leenje neosiguranih lica i sredstava za posebne namene, jer ove namene nisu pravno zasnovana obaveza osiguranja. Odmah prestati sa uzimanjem kredita kako bi se uplaivali avansi zdravstvenim ustanovama (kredite moraju poeti uzimati zdravstvene ustanove za pokrie svojih trokova). Odmah uvesti drastine mere tednje u vezi sa izdacima za poslovodstvo i upravu Republikog zavoda. Suoiti se sa rairenom korupcijom i klijentelizmom. Sainiti sveobuhvatan popis svih dugova Republikog zavoda prema osiguranicima i osiguranim licima i odmah pristupiti isplatama naknada potujui red prvenstva po starosti potraivanja. U to kraem periodu organizovati slubu Republikog zavoda da zapone sprovoenje sveobuhvatne kontrole ispravnosti obrauna i plaanja doprinosa za zdravstveno osiguranje. (Izvriti izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju koja bi omoguila gubljenje prava iz zdravstvenog osiguranja usled neuplaivanja doprinosa za zdravstveno osiguranje). Uvesti obavezno sveobuhvatno procentualno uee osiguranika i osiguranih lica u trokovima svih zdravstvenih usluga.

109

Pristupiti uvoenju dvojezinosti u obrascima koji se koriste u radu Republikog zavoda a u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja u svim dvonacionalnim i vienacionalnim sredinama. Preduzeti mere da osiguranici i osigurana lica iz sastava nacionalnih manjina mogu u ostvarivanju svojih osiguranikih prava koristiti svoj jezik i pismo. Preduzeti mere da se na odgovarajua radna mesta postave radnici sa potrebnim kvalifikacijama i radnim iskustvom, imajui u vidu injenicu da se sadanje devijantno funkcionisanje Republikog zavoda vrilo uz saradnju i doprinos pojedinih delova slube Republikog zavoda. Uspostaviti poslovno-finansijsku samostalnost u autonomiju Republikog zavoda, onako kako je ona ureena Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Otvoriti devizni raun i obezbediti da se devizne uplate inostranih nosilaca zdravstvenog osiguranja uplauju direktno na raun Republikog zavoda. 2.2.2. Mere za konstituisanje Republikog zavoda kao savremene organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja U cilju priprema za buduu denacionalizaciju, indentifikovati sve pravne prethodnike Republikog zavoda (misli se prvenstveno na bolesnike kase koje su ukinute posle 1945. godine i ija imovina je prela na novo uspostavljanje organizacije socijalnog osiguranja). Indentifikovati sve zdravstvene ustanove u ijoj izgradnji su uestvovali pravni prethodnici Republikog zavoda, visinu sredstava i zahtevati stvaranje pravnog osnova da se po tom osnovu uspostave vlasnika prava Republikog zavoda u tim ustanovama. Redefinisati nain formiranja upravljakih organa Republikog zavoda polazei od injenice da doprinos za zdravstveno osiguranje uplauju zaposleni i poslodavci (sindikati, poslodavake komore, Skuptina Srbije eleminisati dominantan uticaj lekarsko-farmaceutskog interesnog lobija na upravljanje Republikim zavodom i na voenje njegovih poslova). Pristupiti uspostavljanju ugovorenih ustanovama u nedravnoj svojini. odnosa sa zdravstvenim

Striktno sprovesti naelo da Republiki zavod ne finansira one zdravstvene ustanove i one zdravstvene programe koji su Zakonom o zdravstvenoj zatiti definisani kao poslovi iz domena drave, odnosno ministarstva zdravlja i socijalne zatite (najmanje polovina programa koje sprovode zavodi za zatitu zdravlja ima karakter programa od opteg interesa za Republiku, a Republiki zavod ovu vrstu zdravstvenih ustanova finansira u celini). Uvesti dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Otpoeti poveanje prikupljanja godinjeg iznosa doprinosa za zdravstveno osiguranje penzionera i zemljoradnika, kako bi ove

110

kategorije osiguranika svoje trokove zdravstvene zatite pokrile sa barem 50% uplaenog doprinosa. Redefinisati sistem osnovica i stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje kako bi se nekorienje prava iz zdravstvenog osiguranja u odreenom vremenskom periodu odrazilo na visinu osnovice doprinosa ili visinu stope doprinosa. Prilikom redefinisanja zdravstvenog osiguranja koristiti se iskustvima odgovarajuih sistema u Nemakoj, Austriji i Holandiji, kao komparativnom zdravstvenom osiguranju sistemu u Srbiji. Navedenim merama i aktivnostima treba da se postignu osnovni i najznaajniji ciljevi u oblasti zdravstvene zatite, kao to su:
ouvanje i unapreenje zdravlja ljudi i biolokih sposobnosti nacije; smanjenje obolevanja i iskorenjivanje bolesti; poveanje nataliteta; produenje oekivanog trajanja ivota; poboljanje kvaliteta ivota; unapreenje i poboljanje uslova ivotne sredine; obezbeenje vee socijalne sigurnosti graana putem garantovanja prava u oblasti zdravstvene zatite; obezbeivanje normalnih uslova rada i primanja zdravstvenih radnika.

Vlada strunjaka e izvriti neophodnu reformu zdravstvene slube i zdravstvenog osiguranja tako da se Srbija standardom priblii ili ujednai sa razvijenim zemljama sline veliine i snage. 2.3. TELEMEDICINA 2.3 OPIS PROJEKTA CILJEVI: Osnivanje Centra koji bi pruio telemedicinske usluge pojedinim kategorijama stanovnitva i medicinskim strunjacima u zemlji i svetu (SAD). PROIZVOD / USLUGE NOVOFORMIRANOG CENTRA:
Usluge telemedicine iz svih oblasti medicine, sa naglaskom na telepatologiji, telelaboratoriji, telekardiologiji, telehirurgiji i sl. Omoguavanje izdavanja nezavisnog medicinskog miljenja uvidom u raspoloivu medicinsku dokumentaciju, davanjem strunih konsultacija i za zainteresovane korisnike, tkz. second opinion Direktna video komunikacija sa pacijentom u cilju obavljanja prvog pregleda, pa sve do praenja toka leenja i konanog ishoda terapije, bez obzira na udaljenost i geografsku lokaciju pacijenta. Telekonferensing i on line prezentacija i razmena strunih iskustva sa zainteresovanim domaim i inostranim klinikama i zdravstvenim centrima. Plasman proizvedenog softvera iz oblasti telemedicine, kao i pratee dokumentacije, pruanje konstaltinga iz ove oblasti i pomo pri osnivanju slinih organizacija u drugim zemljama (know how).

POZITIVNE STRANE PROJEKTA

111

Savremena medicina je, izmeu ostalog, i ekonomska kategorija. U mnogim zemljama je njen ekonomski karakter predimenzioniran, ali je injenica da se veliki procenat iz nacionalnog dohotka odvaja za ovu delatnost i da stoga svaka uteda ili ostvarivanje dobiti ima uticaja na standard celokupne zajednice. U poslednjih nekoliko godina dolo je do znaajnog pada cena informatike telekomunikacione opreme i usluga. U sledeih pet godina ne oekuje se bitno smanjenje opreme, dok se oekuje drastian pad cena telekomunikacionih usluga. To moe veoma da pogoduje razvoju telemedicine i da dovede do naglog porasta agencija i organizacija koje bi se bavile ovom delatnou. Povoljni uslovi za otpoinjanje rada ovakvog Centra postoje i u empirijskoj injenici da su cene zdravstvenih usluga u SAD-u vee za 10 puta od naih, da postoji veliko poverenje ciljne grupe naih iseljenika u SAD u nae lekare, da naprotiv mnogi izraavaju sumnju u objektivnost amerikih lekara, jer u veini sluajeva oni rade za osiguravajue kompanije. Takoe postoji velika potreba za second opinion i nezavisnim strunim miljenjem naih lekara. Ne treba zaboraviti i problem komunikacije koji postoji izmeu naih iseljenika i zdravstvenog osoblja u amerikim klinikama, o emu svedoe mnoge izjave naih iseljenika da se tamo oseaju kao pacijenti drugog reda. Svi ovi pokazatelji ukazuju na pravovremenost ovog projekta, ali takoe treba uzeti u obzir i potencijalna ogranienja, nereena pravna i etika pitanja, problem privatnosti i zatite podataka o pacijentu, problem neadekvatne komunikacione infrastrukture kod nas, nedovoljne tehnike kulture potencijalnih korisnika. Ciljna trita Obzirom da telemedicina brie granice izmeu trita, podruja primene su u okviru odreene bolice / zdravstvene ustanove, preko saradnje izmeu srodnih kompatibilnih institucija, pa do meunarodnih. Telemedicina i pratee zdravstveno osiguranje mogu ciljnoj grupi naih graana u rasejanju da prue dodatnu kvalitetnu zdravstvenu zatitu, po, za njih, prihvatljivoj ceni. Pilot lokacija bi mogla da se instalira u Norwalk bolnici na Yale University, obzirom da su se oni ve izjasnili da bi podrali ovakav projekat. Po alanogiji sa projektom u Norwalk bolnici mogli bi da se prave ugovori sa ministarstvima zdravlja pojedinih zemalja (preteno onih sa kojima ve imamo potpisane ugovore o poslovno-tehnikoj saradnji, kao i sa tkz. nesvrstanim) o video pregledima njihovih pacijenata i ponudom kvalitetnijih terapijskih procedura nego to oekuju u njihovim zemljama, a po ceni znatno konkurentnijoj nego u zemljama razvijenog sveta. Ponuda bi obuhvatila i osnivanje njihovog centra za telemedicinu. Korisnici bi mogli da budu i pretplatnici Interneta irom sveta, koji bi mogli da se ukljuuju na sajt medicinskih ustanova i da stupe u kontakt sa pojedinim specijalnostima.

112

Potencijalni korisnici telemedicine:

dravne bolnice, privatne bolnice, klinike, hitna sluba, kuno leenje, industrijska medicina (medicina rada), sportska medicina, civilna zatita (elementarne nepogode), ordinacije lekara opte medicine... satelitska antena, televizija zatvorenog kruga (CCTV), PC, PC skener, odgovarajui server, veza sa Internetom, laserski i brzi matrini tampa, digitalna kamera i stil kamera, kancelarijska oprema i sl. dobijanje saglasnosti za izradu projekta, formiranje projektnog tima, obezbeenje uslova za rad, organizovanje informatike podrke i tehnike podrke, izrada detaljnog plana i naina rada, metodoloka obuka. definisanje strategije razvoja, izrada preporuka za dalji razvoj, definisanje preduslova za plasman proizvoda/usluga, plan i nain prodaje proizvoda/usluga, prezentacija i usvajanje rezultata projekta.

OPREMA:

Najvanije aktivnosti potrebne za izvoenje projekta:

Definisanje strategija:

ZAKLJUAK: Mrea telemedicine bi u budunosti trebalo da pokriva celu Evropu. Za ostvarivanje ovog plana potrebno je:
Ostvariti ujednaen sistem kompjuterske i telefonske mree prema regionima, Sistem komunikacije mora biti lako primenljiv, Sistem mora da zadovolji standarde u uslovima rastue pokretljivosti Evrope, Standardi se moraju zadovoljiti u svakom posebnom problemu uz mogunost primene kreativnosti ordinarijusa, Mora da zatiti podatke.

3. POLITIKA ZATITE IVOTNE SREDINE 3.1. ZATO JE VANA IVOTNA SREDINA ?

Znaaj zatite ivotne sredine ogleda se u sledeim injenicama:

113

Svi bioloki, socioloki, privredni i ekonomski procesi odvijaju se u konkretnoj ivotnoj sredini od ijeg kvaliteta zavisi i kvalitet i intenzitet tih porcesa; ivotna sredina je izuzetno sloen i dinamian sistem ive i neive prirode u kome vladaju konkretne ekoloke zakonitosti; Zagaena ivotna sredina onemoguava efikasno funkcinisanje biolokih procesa stanovnika te sredine, pa samim tim onemoguava i efikasno funkcionisanje sociolokih, privrednih i ekonomskih sistema; Degradirana (naruena) ivotna sredina onemoguava efikasno funkcionisanje privrednih i ekonomskih procesa, pa samim tim onemoguava i efikasan razvoj drutva u celini. Dakle, bez nezagaene i nenaruene ivotne sredine nema zdravog ivota graana i uspenog napretka drutva.

3.2. STANJE IVOTNE SREDINE U SRBIJI

U odnosnu na izvorno stanje, kvalitet ivotne sredine u naoj zemlji je u znaajnoj meri naruen. Naravno, situacija varira od mesta do mesta, i u direktnoj je negativnoj korelaciji sa gustinom naseljenosti, stepenom industrijalizacije i intenzitetom ljudskih aktivnosti. Glavni razlozi znaajnog naruavanja kvaliteta ivotne sredine u Srbiji su: dosadanja praksa primene otvorenih (tzv. prljavih) tehnologija i njihov razvoj baziran gotovo iskljuivo na profitabilnosti; neracionalno i ekoloki nedovoljno osmiljeno korienje prirodnih resursa (zemljita, vode, drvne mase i dr.); i unitavanje indistrijskih postrojenja i korienje radioktivnih i ostalih nedozovoljenih ratnih sredstava tokom NATO agresija na nau zemlju, zbog ega je na nekim mestima situacija postala ekoloki dramatina (Panevo, Novi Sad, Kragujevac, Bor i dr.); Bez efikasne integralne zatite ukupne ivotne sredine i svake pojedinane organske vrste, kao i sanacije svih do sada nanetih ekolokih teta naoj prirodi, nije mogue oekivati uspean razvoj naeg drutva i ukljuivanje u svetske drutvene, privredne i ekonomske tokove;

3.3. REENJA U OBLASTI ZATITE IVOTNE SREDINE U SRBIJI

A) Strateka reenja: Zatita ukupne ivotne sredine i svake pojedinane organske vrste u Srbiji mora biti integralna, efikasna i centralizovana; dakle mora biti planirana na fundamentalno ekolokim, a ne ekonomskim ili politikim principima; Neophodno je formirati Nacionalni program integralne zatite ivotne sredine, koji bi imao multidisciplinarni pristup i koji bi drava definisala kao svoj strateki program; Pored ovog opteg Nacionalnogh programa potrebno je usvojiti i seriju konkretnih Programa koji bi se bavili pojedinim segmentima ivotne sredine; Koordinacija izrade optih i specifinih Programa zatite ivotne sredine bie poverena paljivo izabranoj ekipi strunjaka koji bi, u najkraem roku, uz maksimalno razumevanje i sagledavanje itave problematike na regionalnom i lokalnom nivou, dala celovite akcione programe kratkoronog, srednjoronog i dugoronog karaktera. Ekipu eksperata bi angaovala Vlada ili Ministarstvo, a sainjavali bi je najeminentniji

114

strunjaci iz oblasti biologije, tehnologije, rudarstva, agronomije, umarstva, arhitekture, urbanizma, mainstva, geografije, hemije i sl. Sve aktivnosti u zatiti ivotne sredine moraju biti usklaene sa meunarodnim kriterijumima i standardima; Razvoj preciznih procesnih tehnologija, odnosno prelazak na sistem iste racionalne proizvodnje mora se prihvatiti kao osnovni koncept budueg tehnolokog razvoja, a samim tim i ukupnog razvoja drutva (odrivi razvoj); Pored favorizovanja i razvoja preciznih procesnih tehnologija, neophodno je investirati i u razvoj svih vidova tehnologija za preiavanje i sanaciju ve nastalih ekolokih teta, kao i reciklau svih vrsta otpada. U ovom segmentu delovanja potrebno je posebno insistirani na razvoju biotehnologija u zatiti ivotne sredine; Korienje prirodnih resursa (zemljite, voda, drvo i dr.) mora biti racionalno i planirano na fundamentalno ekolokim osnovama (usklaen razvoj); Neophodno je uspostaviti dobro organizovan sistem praenje stanja kvaliteta ivotne sredine (fiziki, hemijski i bioloki monitoring), iji e izvetaji biti javno publikovani i svima dostupni; Javnost mora biti u potpunosti informisana o stanju ivotne sredine. Ne sme biti prikrivanja podataka o ekolokim incidentnima, ve se oni pre svih moraju objavljivati, a ugroena populacija evakuisati ili informisati o nainima na koji se ekoloke posledice mogu prevazii; Bez intenzivnijeg i preciznije usmerenog finansiranja fundamentalne nauke (pre svega prirodnih nauka) s jedne, i edukacije kvalitetnih strunjaka i itave populacije s druge strane, teko je oekivati sutinski pomak u oblasti zatite ivotne sredine; Znaajniji deo naunog potencijala naa fundamentalne i aplikativne nauke treba usmeri ka formiranju posebnih projekata ili tema iji e rezultati imati primenu u saniranju ekolokih teta i efikasnoj zatiti ivotne sredine u Srbiji;

B) Prioritetna reenja: Evidentirati i objaviti podatke o podrujima sa eventualno poveanom dozom radioaktivnosti kao posledica NATO bombardovanja i dati precizna uputstva o ponaanju ljudi u njihovoj blizini; Evidentirati i objaviti rezultate hemijskih analiza na kritinim lokacijama kao posledica NATO bombardovanja i dati precizna uputstva o ponaanju ljudi u njihovoj blizini; Napraviti urgentni plan za radioaktivnu i hemijsku dekontaminaciju ugroenih podruja; Opasne materije koje se jo uvek uvaju u neadekvatnim i nesigurnim privremenim skladitima, odloiti u novoformirane sigurne deponije opasnog materijala, kako bi se izbegle eventualne ekoloke katastrofe; Krenuti sa potpunom primenom relativno dobre aktuelne zakonske regulative u oblasti zatite ivotne sredine, koja se danas u praksi u potpunosti ne primenjuje;

3.4. ORGANIZACIJA I FUNKCIONISANJE U OBLASTI ZATITE IVOTNE SREDINE U SRBIJI:

Pored rada Ministarstva zdravlja, socijalne zatite i zatite ivotne sredine koje e se baviti pitanjima zakonodavstvu u oblasti zatite ivotne sredine; koordinacijom realizacije Nacionalnog programa integralne zatite ivotne sredine; ueem u radu i kontroli rada ostalih Ministarstava ija delatnost ima

115

veze sa ivotnom sredinom; kao i komunikacijom i praenjem rada ostalih organizacija koje se bave zatitom ivotne sredine; posebni programi e biti realizovani kroz rad: 1. Agencija za zatitu ivotne sredine (reciklaa, otpad, praenje kvaliteta ivotne sredine, bidoverzitet, zatiena prirodna dobra, studije uticaja na ivotnu sredinu, informisanje u oblasti zatite ivotne sredine, opta edukacija u oblasti zatite ivotne sredine, ) sa osnovnim fukcijama u: realizaciji pojedinanih poslova i projekata u odgovarajuim delovima optih aktivnosti u oblasti zatite ivotne sredine; komunikaciji sa Ministarstvom i Zavodom za zatitu prirode i realizacijom njihovih osnovnih dokumenata vezanih za odgovarajue aktivnosti u oblasti zatite ivotne sredine; komunikaciji sa meunarodnim Agencijama u oblasti zatite ivotne sredine; obezbeivanju sredstava za realizaciju svojih aktivnosti; 2. Nevladinih organizacija sa osnovnim fukcijama u: realizaciji pojedinanih poslova i projekata u odgovarajuim delovima optih aktivnosti u oblasti zatite ivotne sredine; komunikaciji sa Ministarstvom i Zavodom za zatitu prirode i realizacijom njihovih osnovnih dokumenata vezanih za odgovarajue aktivnosti u oblasti zatite ivotne sredine; komunikaciji sa meunarodnim nevladinim organizacijama u oblasti zatite ivotne sredine; obezbeivanju sredstava za realizaciju svojih aktivnosti; 3. Javnosti sa osnovnim fukcijama u: javnoj kontroli rada institucija i organizacija koje se bave zatitom ivotne sredine; spreavanju zatakavanja i neobjavljivanja podataka o ekolokim incidentima; ueu u realizaciji pojedinanih akcija razliitih institucija i organizacija koje sebave zatitom ivotne sredine;

3.5. FINANSIRANJE U OBLASTI ZATITE IVOTNE SREDINE U SRBIJI:

Sredstva za realizaaciju aktivnosti u oblasti zatite ivotne sredine obezbeivae se iz: Dela budeta predvienog za aktivnosti u zatiti ivotne sredine; Posebnih taksi (ekoloki dinar); Srpskih fondova za zatitu ivotne sredine; Svetskih fondova za zatitu ivotne sredine; Naplate ratne ekoloke tete nastale usled NATO agresije Jugoslaviju.

na

Najvei deo saredstava za realizaciju projekata u oblasti zatite ivotne sredine bie realizovan iz posebnih taksi, fondova i naplate ratne ekoloke tete. Sredstva ostvarena iz domaih i inostranih ozvora, bie namenski utroena, tako da e omoguiti uspenu realizaciju svih programa u oblasti zatite ivotne sredine, a samim tim i uspoean razvoj drutva i ukljuivanje u svetske tokove.

116

4. OBRAZOVANJE, NAUKA I TEHNOLOKI RAZVOJ Promena kolskog sistema neophodna je zbog:

obimnog programa neprilagoenog uzrastu uenika i studenata; slabe povezanosti nastavnih sadraja; zastarelosti programa; loeg upravljanja kolom; izuzetno potcenjenog rada nastavnika i profesora; neodgovarajue opremljenosti predkolskih ustanova, kola univerziteta; nezainteresovanosti uenika za sticanje znanja.

Najnovije analize pokazuju da uenici tokom osnovnog kolovanja prime oko 15.000 informacija, koje ne mogu usvojiti, i na taj nain vri se nasilje nad intelektualnim razvitkom i onemoguava bilo kakvo istinsko znanje. ta je cilj nove kole? Cilj nove kole je razvoj linosti koja ume da misli, primenjuje i proiruje steena znanja. Ta linost treba da bude:
stvaralaka; sigurna u sebe; samostalna; preduzimljiva; odgovorna; komunikativna; vredna; obrazovana; vaspitana.

Kako e izgledati nova kola? To e biti kola volje i za uenike i za nastavnike. Pored obaveznog dela programa, uenicima e biti omogueno individualno dokazivanje sposobnosti i talenata. Umesto pedagogije usvajanja znanja, nova kola e afirmisati pedagogiju osvajanja znanja i permanentnog obrazovanja. Nova kola treba da oformi linosti irokih vidika i shvatanja, sposobne da razumeju probleme savremenog sveta, a ne strunjake suenih i ogranienih pogleda. S obzirom na veoma loe stanje u kojem se nalazi obrazovno-vaspitni sistem u Srbiji, neophodno je pri ministarstvu za obrazovanje osnovati Savet za unapreenje obrazovanja, koji bi se iskljuivo bavio problemima i reorganizacijom obrazovno-vaspitnog sistema u saradnji s ve postojeim institucijama. On bi organizovao empirijska istraivanje i snimanje postojeeg stanja, sakupljanje stranih iskustava, istraivanje mogunosti njihove primene u naim uslovima, organizovanje skupova i permanentnog obrazovanja celokupnog nastavnog kadra u Srbiji i sl. Na taj nain bi se postiglo da reforma obrazovno-vaspitnog sistema u Srbiji, iji su samo osnovni pravci

117

naznaeni u daljem tekstu, bude postepena, promiljena i efikasna, bez eksperimentisanja in vivo (kako se to do sada neprestano inilo), zasnovana na najboljim svetskim iskustvima i prilagoena domaim uslovima. 4.1. PREDKOLSKO VASPITANJE I OBRAZOVANJE Cilj predkolskog obrazovanja je razvoj zdravog i socijalizovanog deteta i formiranje polaznih osnova za razvoj linosti. Igra kao glavni oblik upoznavanja deteta sa svetom primarna je u komunikaciji vaspitaa i dece od tri do est godina. 4.1.1. Osnovni zadaci predkolskog vaspitanja i obrazovanja
postavljanje osnova zdrave fizike konstitucije; oplemenjivanje emocionalnog ivota; stvaranje oseaja za lepo i dobro.

4.1.2. Obrazovni sadraji

priroda i drutvo; maternji jezik (bogaenje renika); osnovni raunski pojmovi; strani jezik; slobodne aktivnosti (sport, muzika, pevanje, crtanje, gluma).

4.1.3. Vaspitna uloga

navikavanje dece na utvren reim ivota; privikavanje na ivot i rad u zajednici; podsticanje ljubavi prema porodici, zaviaju i veri; formiranje osnovnih radnih navika i kulturnog ponaanja.

U aktuelnom sistemu predkolskih ustanova ve postoji prilino dobar vaspitno-obrazovni model rada s decom u uzrastu od 3 do 6 godina (tzv. Model B), ali se on, naalost, primenjuje sporadino, nesistematino i bez mnogih nunih materijalno-tehnikih preduslova. Ovaj model je potrebno u vrlo maloj meri modifikovati, obezbediti materijalne uslove za njegovu primenu i organizovati edukaciju vaspitaa za njegovu primenu. Podrati dalje stvaranje privatnih predkolskih ustanova koje e raditi po programu nadlenog ministarstva, a o svojoj unutranjoj organizaciji i finansiranju brinue se sami. Vlada e obezbediti uslove da se socijalno ugroenoj deci besplatno omogui boravak u ovakvim ustanovama. 4.2. OSNOVNO OBRAZOVANJE Osnovnokolski sistem, koji bi i dalje ostao obavezan za celokupnu populaciju u trajanju od osam godina neophodno je temeljno reformisati, pri emu osnovni cilj mora biti humanizacija celokupnog sistema, pre svega uloge uenika u sistemu, njegovih odnosa prema nastavnicima i kolskim obavezama, ukljuivanje kole u ivot lokalne zajednice i sl.

118

Osnovno obrazovanje mora biti zaista besplatno za socijalno ugroene slojeve (npr. za decu iji su roditelji osloboeni plaanja poreza na dohodak moraju se obezbediti besplatni udbenici i sva druga nastavna sredstva, besplatna ishrana u koli, eventualni produeni boravak, ekskurzije i sl., dok bi ostali sve to plaali srazmerno visini poreza).

4.2.1. Organizacija rada kole

broj uenika u odeljenju od 18 do 22; kolski as za uenike prvog i drugog razreda trajae 35 minuta; koristiti igru kao oblik sticanja znanja, naroito u mlaem uzrastu; obavezne uniforme kao znak pripadnosti odreenoj koli; oplemeniti prostor kole estetskim i tehnikim inovacijama.

4.2.2. Nastavni kadar

odgovarajue obrazovan; visokomoralan; osposobljen da se slui tehnikim sredstvima i strunom literaturom; motivisan dobrom zaradom i besplatnim strunim usavravanjem.

4.2.3. Nastavni program

smanjiti postojee nastavno gradivo najmanje za 30%; prilagoditi nastavne sadraje uzrastu dece, usaglasiti nastavne programe sa programima u svetu; osavremeniti programe; redovno pratiti kulturne aktivnosti (posete pozoritima, muzejima itd.); osposobiti uenike za svakodnevni ivot; organizovati dodatan program za nadarenu i talentovanu decu; na poetku kolovanja uvesti strani jezik i informatiko obrazovanje; poveati broj asova fizikog vaspitanja; uvesti veronauku u kole, kao neobavezan predmet.

4.2.4. Vaspitna uloga kole Svojom organizacijom rada, dobrim nastavnim kadrom, kvalitetnijim nastavnim programom, pravilnim ocenjivanjem i razvijenim odnosom uenik nastavnik i roditelj nastavnik, kola e uticati na formiranje osnovnih moralnih normi i osobina linosti.

4.2.5. Upravljanje kolom

upravljanje kolom mora biti u skladu sa principima modernog menadmenta; kandidati za direktora kole moraju biti odgovarajue obrazovani i uvaeni, i moraju imati bogato iskustvo rada u prosveti; opremiti kole informacionim sistemima.

Osnovni zadaci direktora-menadera su adekvatno planiranje i organizovanje rada u koli, motivacija i kontrola rada zaposlenih u koli.

Glavni upravni organ je kolski odbor sainjen od 5 lanova (tri zaposlena koji se biraju tajnim glasanjem i dva roditelja, koji se takoe biraju tajnim glasanjem, iji mandat traje jednu kolsku godinu i moe se ponoviti najvie dva puta uzastopce). Osnovni zadatak kolskog odbora je da kontrolie rad direktora i sve sfere ivota u koli.

119

Vlada e podrati formiranje i otvaranje privatnih osnovnih kola koje e morati da rade po programu i osnovnim kriterijumima ministarstva, dok e unutranju organizaciju i finansiranje same sprovoditi. 4.3. SREDNJA KOLA Cilj srednje kole je proirivanje steenog obrazovanja, znanja i osposobljavanje uenika za konkretna zanimanja.

4.3.1. Organizacija rada kole

pored opte gimnazije, neophodne su klasina, matematika i filoloka gimnazija u trajanju od etiri godine; srednje strune kole delie se na trogodinje i etvorogodinje, sa odreenim smerovima; strune zanatske kole povratie znaaj starim zanatima; obavezne uniforme kao znak pripadnosti odreenom tipu kole; omoguiti uenicima izvoenje praktine nastave u privredi.

Prilikom upisa u srednje kole vrie se testiranje steenih znanja, opte inteligencije i individualnih sposobnosti. Testiranje e se sprovesti pismeno i usmeno.

4.3.2. Nastavni kadar

visokoobrazovan za potrebe gimnazija i srednjih kola; kreativan; ugledan; sposoban za izvoenje praktine nastave.

4.3.3. Nastavni program

prilagoen savremenim potrebama; usaglaen sa nastavnim programima u svetu; multidisciplinaran (povezanost nastavnih sadraja); praktian i prilagoen odreenim zanimanjima; uvesti predmet Istorija religija u gimnazije; poveati fond asova stranih jezika; uvesti Filozofiju kao etvorogodinji predmet u gimnazijama.

4.3.4. Odnos uenik profesor

izgraditi meusobno poverenje; razviti slobodniji odnos koji e omoguiti i ueniku i profesoru kreativnost u sprovoenju nastavnog programa; omoguiti uenicima da ocenjuju rad profesora.

Vlada e podrati otvaranje privatnih srednjih kola koje e morati da rade po programu ministarstva dok e unutranju organizaciju i finansiranje same sprovoditi. Vlada e osnovati posebnu fondaciju za stipendiranje talentovane dece, koja e deo svog kolovanja provesti u inostranstvu, sa obavezom da se vrate u zemlju nakon zavretka kolovanja. Takoe e podsticati (poreskim olakicama i na druge naine) stvaranje i rad domaih i stranih fondacija koje e stipendirati pojedine kategorije uenika (uenike u odreenim strukama, siromane uenike i sl.). Vlada e omoguiti (kroz program denacionalizacije) oivljavanje rada tradicionalnih institucija ovog tipa (npr. udruenja "Privrednik").

120

4.4. VISOKO OBRAZOVANJE Univerzitet je autonomna, obrazovna i nauno-istraivaka ustanova. Drava jemi univerzitetu akademske slobode u obrazovanju i nauno-istraivakom radu. Drava kao osniva univerziteta mora imati jasnu predstavu o svojim potrebama i perspektivu naunog, obrazovnog, kulturnog, tehnolokog, industrijskog razvoja drutva i u tom smislu daje odreene smernice razvoja univerziteta i obezbeuje sredstva za ostvarivanje ovih potreba. 4.4.1. Obaveze univerziteta Univerzitet prema drutvu ima sledee obaveze:
unapreuje steena znanja; kritiki traga za istinom; predvia i uestvuje u drutvenim promenama; transformie trenutno stanje drutva ka pravim i potpunim slobodama; aktivno deluje u oblikovanju drutva; omoguava nastavnicima i saradnicima da bez straha od odmazde objavljuju rezultate svoga rada; stvara, ispituje, procenjuje i zavetava kulturu i duhovnost naroda; da ima moralnu i intelektualnu nezavisnost od politikih i ekonomskih monika.

4.4.2. Neposredni zadaci univerziteta u obrazovanju i tehnolokom razvoju Ovi zadaci sprovode se kroz sledee uslove rada i oblasti delovanja:
akademske slobode i autonomija univerziteta; zakon, statute i pravilnike autonomnog univerziteta; povezanost fakulteta i instituta, povezanost univerziteta i privrede, univerziteta i zdravstva (medicina, farmacija, stomatologija, veterina), univerziteta i kulture, univerziteta i drave (meusobne obaveze i odgovarajui efekti); multidisciplinarnost u univerzitetskom obrazovanju i istraivanju; sledljivost i integraciju fundamentalnih, razvojnih, primenjenih istraivanja za potrebe privrede; obezbeenje svetskih standarda u nastavi; uee univerziteta u meunarodnim komunikacijama; andragoki odnos profesor student; slobodno i od svih dravnih struktura nezavisno delovanje studenskih organizacija na univerzitetu; obezbeenje studentskog standarda i standarda zaposlenih u obrazovanju; meunarodnu razmenu studenata i profesora; povezanost univerzitetskog obrazovanja sa osnovnim i srednjim obrazovanjem; podsticanje razvoja virtuelnog univerziteta i obrazovanja na daljinu; stalno prilagoavanje potrebama drutva; autoritativno vrednovanje naunih projekata i projekata tehnolokog razvoja.

121

4.4.3. Nain reavanja sadanjih problema na univerzitetu Reenja sadanjih problema na univerzitetu moraju se uskladiti sa ispunjenjem uslova za integraciju demokratizovane zemlje u Evropsku uniju i svet. Predlau se sledea reenja:
neophodno usklaivanje sa potrebama privrede; izabranim predmetima i slobodnim izborom smerova studiranja omoguuje se studentima da sami uspeno utiu na svoj profil strunosti; strateki ciljevi drutva i potrebe privrede su glavni kriterijumi za istraivake programe koje treba usklaivati sa meunarodnim programima istraivanja; standardizacija u nastavi i istraivanju i potovanje deklaracije univerziteta su osnovni zadaci u ispunjavanju uslova za prijem u Evropsku uniju; postojei Zakon o univerzitetu i Zakon o nauno-istraivakoj delatnosti moraju trenutno da se suspenduju i donesu novi koji e biti usaglaeni sa kriterijumima Evropske unije i meunarodnim poveljama i aktima o visokom obrazovanju.

4.4.4. Materijalni poloaj univerziteta Univerzitet mora da bude finansijski obezbeen, tako da zadovolji nesmetano ostvarivanje svoje funkcije i potreba nastavnika, saradnika i studenata. To podrazumeva:
denacionalizaciju nekadanjih zadubina i legata univerziteta i podsticanje stvaranja i rada fondacija i zadubina (stranih i domaih) spremnih da uloe sredstva u rad univerziteta; odgovarajue zarade koja omoguuju samostalnost profesora i saradnika; stipendiranje najboljih studenata; opremljene labaratorije i sredstva za eksperimente i izvoenje nastave; dovoljno prostora za izvoenje nastave i vebi; informaciono-komunikacione sisteme i banke podataka; opremljene biblioteke; redovne pretplate za strane asopise (knjige i publikacije); finansiranje studijskih boravaka i uee na naunim skupovima u inostranstvu; poboljanje studentskog standarda; da se dugoronom politikom obezbedi za svakog brucoa smetaj u studentskom kampusu.

4.5. NAUKA I TEHNOLOKI RAZVOJ Tehnoloki razvoj privrede savremenog demokratskog otvorenog prema Evropi i svetu obuhvata tri programa:
Program tehnolokog razvoja privrede; Program naunih istraivanja; Program istraivanja u okviru meunarodnih programa.

drutva

122

Program tehnolokog razvoja privrede polazi od razvojnih potreba privrede koje se transformiu u prioritete istraivanja za period od tri godine. Istraivanja ovog Programa su fundamentalna (osnovna), razvojna i primenjena. Program naunih istraivanja polazi od stratekih potreba drutva i privrede koje se takoe transformiu u prioritete za period od tri godine. Istraivanja ovog Programa su fundamentalna i razvojna. Program istraivanja u okviru meunarodnih programa usaglaen je sa postojeim programima istraivanja Evropske unije i sveta (na primer, ESPRIT, TEMPUS i dr.) u kojima su ukljueni fakulteti i instituti. Obuhvata sve oblasti istraivanja ukljuujui i obrazovanje. Nastava i nauka na univerzitetima moraju biti povezane tako da se profesorima koji su vodei autoriteti u pojedinim oblastima omogui da uine univerzitet prepoznatljivim i na taj nain privuku ugledne predavae i studente iz drugih gradova i drava. Ovim se stvara neraskidiva veza, pre svega meu evropskim i svetskim univerzitetima. Tako bi i nae nastavno iskustvo postalo deo globalnog edukativnog procesa. U narednom periodu razvoja Srbije teie se da se na delu univerziteta omogui izvoenje nastave i na stranom jeziku. Pored dravnog univerziteta zakonom e se predvideti koje uslove moraju ispuniti privatni univerziteti da bi mogli da izvode nastavu i izdaju validne diplome. Stvorie se povoljni uslovi za saradnju sa stranim i naroito meunarodnim akademskim institucijama. Podsticae se rad alternativnih oblika visokokolskog obrazovanja. Izvrie se racionalizacija mree visokog kolstva prema istinskim potrebama drutva i specifinostima regiona. Autonomnost univerziteta stvorie poseban vid autoriteta koji e omoguiti Srbiji da osmiljava strategiju svog dugoronog privrednog i duhovnog razvoja. 5. INFORMISANJE I MEDIJI Bitan inilac demokratskog preporoda Srbije je institucionalizovana javnost i sloboda informisanja. Pod institucionalizovanom javnou podrazumevaju se:
norme koje osiguravaju da delovanje dravnih organa bude otvoreno u vidu publike (javnost parlamentarnih i sudskih rasprava, mogunost provere ispravnosti delovanja izvrne vlasti putem javnog postupka); postojanje institucija autonomnog saobraanja javnosti (sloboda javnog okupljanja i udruivanja, sloboda tampe i ostalih vidova javnog komuniciranja, osiguranje tajnosti privatnog komuniciranja); odgovarajua politika prava graana (slobodni, opti, neposredni i tajni izbori, uz jednako pravo glasa, opoziv, referendum i plebiscit).

Javno informisanje u Srbiji je slobodno. Sloboda informisanja podrazumeva otvorenost i dostupnost, pod ravnopravnim uslovima, sredstava javnog informisanja svim aktivnim politikim snagama i svim uesnicima u politikom ivotu zemlje.

Slobodom javnog informisanja obuhvaeni su, naroito, sloboda izraavanja misli, sloboda prikupljanja, istraivanja, objavljivanja i

123

irenja informacija, sloboda tampanja i rasturanja tampe i drugih javnih glasila, proizvodnja i emitovanje radijskog i televizijskog programa, sloboda primanja ideja i informacija, kao i sloboda osnivanja pravnih lica koja obavljaju delatnost javnog informisanja. O povredama slobode javnog informisanja odluuje sud po hitnom postupku. Javno informisanje slui iznoenju, primanju i razmeni stavova i miljenja, ostvarenju slobodnog demokratskog poretka i drutvenog mira, dostizanju istine i slobodnog razvoja linosti. Svako ima pravo da bude obaveten o javnim stvarima. Svi, a naroito tampa, programi radija i televizije i novinske agencije slobodni su da iznose injenice i stavove o svemu onome o emu graani imaju opravdani interes da znaju. Javno informisanje ne podlee cenzuri. Stoga:
niko ne sme, ni na posredan nain, da ograniava slobodu javnog informisanja, naroito zloupotrebom dravne ili privatne kontrole nad sredstvima za tampanje ili ureajima za emitovanje, radiofrekvencijama i TV kanalima, kao ni drugim nainom podesnim da ogranii slobodan protok stavova i miljenja; niko ne sme na bilo koji nain da spreava javna glasila da dou do saznanja o javnim stvarima; niko ne sme na bilo koji nain da spreava javna glasila da iznose injenice i stavove o javnim stvarima.

Budui da je postojei Zakon o javnom informisanju Republike Srbije omoguio grubo naruavanje i poricanje slobode informisanja, neophodno je po hitnom postupku doneti novi Zakon o javnom informisanju. Taj Zakon e poivati na pomenutim naelima slobode informisanja, a afirmisae, izmeu ostalog, sledee principe zakona o medijima koji su opteprihvaeni u savremenim demokratskim zemljama:

jednakost u javnom informisanju; zabrana monopola u javnom informisanju; zabrana ometanja javnog informisanja; obaveznost pravila novinarske etike; zabrana objavljivanja protivpravno pribavljenih informacija; jamenje prava osnivaa; javna glasila osnivaju se slobodno, bez dozvole, uz prijavu nadlenom organu.

U savremenim politikim sistemima informacije i uopte ideoloke injenice se esto pojavljuju kao znaajnije od institucionalnih, jer je pristanak vaniji i delotvorniji od prinude. U Srbiji tokom protekle decenije, oblikovanje svesti, naroito politikih vrednosti i stavova graana i javnog mnjenja ostvarivano je putem manipulativnog delovanja masovnih medija. Ti mediji su postali jedna od najuticajnijih i najmonijih politikih snaga u politikom sistemu Srbije. Stoga je njihova otvorenost, autonomija i sloboda bitna za uspostavljanje demokratskog poretka.

124

6. KULTURA Nemogue je izvriti uspean preporod srpske drave ako istovremeno ne doe do duhovnog preobraaja naeg naroda. Jedino tako moe da se prekine sadanja vladavina unda, kia i neukusa u naem kulturnom ivotu. Reim je namerno sruio sve znaajne duhovne tekovine nae kulture, blatio moralne vrednosti i gazio ljudsko dostojanstvo. Obezvredio je sve ono to nije mogao da dosegne, to mu je smetalo i ega se plaio. Vremenom je stvorio klimu podanitva, licemerja i nezameranja. Jeftinom potroakom kulturom veto je zloupotrebljavao nacionalni mit za svoje politike potrebe. Guio je duhovni integritet pojedinca i izazvao nesigurnost i strah, irio beznae, dok nas, na kraju, potpuno nije odvojio i zatvorio od ostalog sveta. Tendenciozno su se obesmiljavale sve druge kulturne vrednosti, sem onih koje je reim nametao i koje su mu sluile da manipulie probuenim narodnim oseanjima. Tako smo dobili zatvoreno drutvo u kome su vladali primitivci olieni u novokomponovanim bogataima: biznismenima i instantpolitiarima. Svakako najvei moralni pad doivela je srpska inteligencija, koja je podaniki poela da slui i da se dodvorava nosiocima vlasti. Vei deo srpske inteligencije, potkupljen i medijski promovisan, izgubio je svaki smisao za realnost; zadovoljan panjom reima, nije mogao uplaenom narodu da pokae viziju nacionalne strategije i onda, nemoan da prizna svoje sluenje reimu, optuio je narod za primitivizam. Pored toga, ne mali broj srpskih intelektualaca nacionalistikim strastima i politikim odlukama pribavio je moralni autoritet, te tako postao promoter mrnje i rata. Tako je dolo do izdaje intelektualaca u Srbiji. Ulazei u politiku arenu i politiki se angaujui, oni su izgubili svaki ugled. Sve to nam se posle toga dogodilo, u velikoj meri je posledica ovakvog ponaanja nadobudne i sujetne srpske inteligencije. Ima li jo drugih Srba osim onih to se nadmeno epure u naem javnom ivotu? Ima. To su oni pripadnici nae inteligencije koji do sada nisu imali pravu priliku da kau ta misle, jer se od galame dobro plaenih, profesionalnih Srba, nije mogao uti njihov glas. Srpski kulturni preporod poee kada ti pripadnici nae inteligencije, sputani u svojoj otadbini i rasuti svuda po svetu, dobiju mogunost da iznesu svoja miljenja i predloge o srpskom nacionalnom interesu. Srpski kulturni preporod sprovodie nova dravna politika koja e negovati slobodan duh, pravo na suprotno miljenje, toleranciju i pravo ljudi da se udruuju radi ostvarivanja kulturnih potreba. Stvaranjem novog politikog duha i smenom reima, omoguie se slobodan protok ideja, izraavanje linih stavova, traganje za novim

125

estetskim formama i pruie se prilika svakom pojedincu da utie na promene u drutvu. Zbog sadanjeg izuzetno potcenjenog odnosa prema kulturi, nova dravna uprava e izvriti rekonstrukciju i zatitu kulturnih dobara i obezbediti sigurno i trajno finansiranje sledeih ustanova od nacionalnog znaaja:
Narodno pozorite; Opera; Balet; Narodni muzej; Narodna biblioteka i Arhiv Srbije; Muzej kinoteke; SANU; Dravna televizija i radio; pojedina deija pozorita.

Svi trokovi ovih institucija padae na teret budeta drave i Vlada e u sve njih, osim u SANU, postavljati upravnike koji e direktno sprovoditi usvojenu kulturnu politiku. Ministarstvo za kulturu imae sledee zadatke:
odredie dugoronu strategiju nacionalne kulture; odobravae programe od nacionalnog znaaja; kontrolisae odobreni budet za kulturu; odobravae fondacije koje e drava finansirati; obezbeivae razvoj kultura nacionalnih manjina; brinue o sprovoenju politike finansiranja talenata; odreivae ta se smatra undom.

Da bi se to pre promenilo sadanje katastrofalno stanje u kulturi, Drugi kanal RTS-a kao i Drugi program radija bie potpuno posveeni kulturi, nauci i obrazovanju. Na ovim programima nee biti komercijalnih reklama i drava e forsirati one programe koji presudno mogu da pomognu u brem preporodu zemlje. Za sve donatore koji pomau kulturne vrednosti od nacionalnog znaaja, drava e smanjiti poreska optereenja i pomagae drugim merama njihov donatorski rad. Ujedno e drava uvesti progresivno oporezivanje tiraa na sva ona izdanja koje Ministarstvo kulture proglasi undom. SANU Obustavlja se do daljnjeg prijem lanova u SANU. Projekti Drava e finansirati projekte u kulturi na bazi javnog konkursa. Ministarstvo kulture kontrolisae usaglaenost projekata koji se finansiraju iz dravnog budeta sa strategijom nacionalne kulturne politike. Kulturni centri u inostranstvu Izvrie se racionalizacija postojeih kulturnih centara, tako da e ostati samo oni centri koji se nalaze u vanijim kulturnim prestonicama sveta.

126

Preko kulturnih centara drava e finansirati prevode naih knjiga na strane jezike, gostovanje naih umetnika u inostranstvu, izdavanje CD-a, kaseta itd. za masovna trita. Regije Regionalna podela Srbije omoguie lokalnim vlastima, regionima i optinama da, u zavisnosti od svojih finansijskih mogunosti i potreba i mimo drave, vre izdvajanja za kulturu u svom regionu ili optini. Zakljuak Drava Srbija e se starati o ouvanju nacionalne kulture i njenom savremenom predstavljanju u svetu, i negovanju onih kulturnih dobara koja u svetu predstavljaju optecivilizacijsku vrednost.

127

UMESTO ZAKLJUKA, KOJI SU INTERESI? Na putu ostvarenja ovog Programa stoje brojni i teko reivi problemi. Pre svega, to je srpska istorijska nesloga nesposobnost Srba da se kao narod okupe oko jednog osnovnog nacionalnog, graanskog, dravnog i politikog projekta. Stalno su se cepali i usitnjavali na svim linijama i na svim pokretima, to je slabilo i unitavalo njihovu snagu. Uprkos tome, Nadstranaka vlada strunjaka veruje da e srpski narod i njegove vodee politike snage prihvatiti ovaj Program za spas Srbije. To uverenje je zasnovano na zajednikim interesima svih delova srpskog drutva. Interesi lanova Vlade:
da Vlada radi uspeno i zemlju izvue iz propasti; da se profesionalno dokau na najteem poslu; da ive u graanskom drutvu. da da da da da da da da da da da da da da da da da da da da da se izbegne graanski rat i novo stradanje Srba i svih graana Srbije; bolje ive; Srbija postane ugledna zemlja u svetu; koluju decu u zemlji i inostranstvu; mogu mirno da planiraju budunost sebi i svojim potomcima; dobiju pasoe s kojima e slobodno putovati po svetu; dobiju pravnu sigurnost i zatitu; imaju to jeftiniju dravu; vrate osmeh na lica. ne uestvuje u graanskom ratu, ne uestvuje vie ni u kakvom ratu; se oslobodi svih politikih uticaja; slui dravi i narodu; bude dobro plaena; se uspostavi profesionalna vojska; oficirski kor povrati ugled u narodu. ne uestvuje u graanskom ratu; ne brani reim ve dravu i graane; se oslobodi politikog uticaja; se smanji broj policajaca i poveaju plate; se zemlja oslobodi kriminaliteta;

128

Interesi graana:

Interesi vojske:

Interesi policije:

da osea pravnu sigurnost i zatitu; da vidi perspektivu za sebe i svoje potomke; da se drava uzda u njenu profesionalnost.

Interesi politikih stranaka:

da da da da da da da da da da da da da da da da da da Nadstranaka vlada strunjaka spase zemlju od graanskog rata; Nadstranaka vlada strunjaka uvede Srbiju u Evropu; se Nadstranaka vlada strunjaka posle zavretka mandata povue; se pripreme slobodni i fer izbori; oni pobede na tim izborima. ne bude graanskog rata; nikad vie u njenoj budunosti ne bude rata; se ukljui u svetske tokove; se drava obogati; drava stekne ugled i potovanje; se oslobodi zabluda iz prolosti; graani postanu razumni, tedljivi i radni; drava postane pravna; se napravi strategija razvoja u narednih pedeset godina; se povrate u konfederalni odnos one teritorije koje su izgubljene; se oslobodi neodgovornih politiara; se raseljeni Srbi vrate kui; neguju pravoslavni duh i sabornost.

INTERESI SRBIJE:

Danas je sasvim izvesno da od uspeha u savladavanju zadataka iz ovog Programa i postavljanja temelja nove Srbije, zavisi da li emo se pribliiti modernom drutvu ili emo se sunovratiti u pretpolitiko stanje despotizma i samodravlja. Bez obzira na brojne stranputice, put naznaen u ovom Programu vodi izlazu iz istorijskog orsokaka ka modernoj, slobodnoj i demokratskoj Srbiji. anse za to jo uvek postoje. Vreme da konano i odluno krenemo tim putem ubrzano istie. Zato je neophodno da Nadstranaka vlada strunjaka realizuje ovaj Program za spas Srbije i da srpskom narodu ponudi bolju budunost.

Dosta je bilo ponienja! Dosta rata! Vreme je da mislimo o Srbiji! I graanima! Svim! Zato AKCIJA! Vreme je za SPAS SRBIJE!

129

AUTORI: U izradi ovog Programa uestvovali su:

prof. dr Jovan Rankovi prof. dr Jovica Trkulja prof. dr Zora Zaki prof. dr arko Spasi prof. dr Stojan Babi prof. dr Koji-Beker Zorica Hajdelberg doc. dr Dmitar Lakui doc. dr Dana Popovi van. prof. dr Boris Begovi dr Boidar Raievi dr Slobodan Samardi dr Petar Popovi dr Srboljub Anti doc. dr Vojko uki mr Zoran Dragii Georgije Mari, pravnik Nikola Dokmanovi, saob. inenjer Zaharije Trnavevi, novinar Ivan Marii, ekonomista dr Predrag Golubovi, pravnik van. prof. dr Vladimir Cvetkovi dr Vladimir Kovin dr eljko Pavlovi mr Mirko Petrovi mr Petar Stanojevi Vigor Maji prof. dr Radoslav Lazi. dramaturg Vinko uri, marketing analitiar Miroslav uti, marketing analitiar Zoran Petrovi - Piroanac, novinar Jaa upi, inenjer

bilansi privrede; politiki i pravni sistem; poljoprivreda; tehnoloki razvoj; monetarna politika; zatita ivotne sredine; zatita ivotne sredine; makroekonomska politika; telekomunikacije; fiskalni sistem; politki sistem; industrija, mala i srednja preduzea; energetika; zdravstvo; odbrana i bezbednost; zdravstveno osiguranje; saobraaj; poljoprivreda; finansije i berza; politiki sistem; politiki sistem; telemedicina; telemedicina; pravni i politiki sistem obrazovanje; obrazovanje;

130

Mile Jelovac, bankarski konsultant Marinko Vuini, publicista Rade Mrvo, biznismen Dejan Simonovi, pisac Slobodan irovi, pravnik Toronto Vladimir Stojanovi, el. ing. London Petar Stepi, pravnik Goran Popovi, programer Branko Draga, bankar
E-mail: spassrba@Eunet.yu , tel: 456-810, fax: 430-622

Napomena Deo ekonomskog programa uraen je u saradnji sa strunjacima koje je angaovalo Vee za demokratske promene. Ovim putem im se zahvaljujemo na saradnji, kao i naim prijateljima iz Vea za demokratske promene.

LITERATURA 1. akademik Miodrag Jovii, Ustav ujedinjenih srpskih zemalja, nacrt, Vajat, Beograd,1997. 2. akademik Miodrag Jovii, Regionalna drava, ustavnopravna studija, Vajat, Beograd, 1996. 3. Model zakona o poslanicima i odbornicima, Model zakona o politikim strankama, Model zakona o finansiranju politikih stranaka, CESID, Beograd, 1999. 4. prof. dr Lidija Basta i saradnici, Ustavne predpostavke demokratske Srbije, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1998. 5. prof. dr Vladimir Vodineli i saradnici, Pravo medija, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1998. 6. prof. dr Vladimir Goati i saradnici, Izbori u Srbiji, CESID, Beograd, 1999. 7. prof. dr Miroslav Milosavljevi i saradnici, Socijalna politika u tranziciji, Centar za prouavanje alternativa, Socijalna misao, Beograd 1998. 8. MAGNA KARTA: Dekalaracija univerziteta Evrope, Bolonja, 1988. 9. Barrows, L.C., Academy Freedom and University Autonomy: Two Perspectives, UNESCO, ISBN 92-9069-134-4, Bucharest, 1995.

131

10. UNESCO: Recommendation concerning the Status of HigherEducation Teaching Personal, Report of the Commision, 29 C/12, Geneve, 1997. 11. EUROPEAN UNION: Changing the Way We Work Shaping the ICT-solution for the Next Century, European Commision DG IIIESPIRIT, IOS Press, Amsterdam, 1998. 12. ICDE: 19th World Conference on Open Learning and Distance Education, Proceedings, Vienna, 1999.

132