1.

BEINE LOKALNE MREE

Iako se Ethernet danas koristi u najveoj meri, preti mu konkurencija. Beine lokalne mree (engl. wireless LANs) postaju sve popularnije i njima se oprema sve vie poslovnih zgrada, aerodroma i drugih javnih objekata. Beine lokalne mree mogu da rade u jednoj od dve konfiguracije (slika 1-35): s baznom stanicom i bez nje. Shodno tome, standard za beine lokalne mree (802.11) uvaava obe konfiguracije, kao to ete se ubrzo i sami uveriti. U odeljku 1.5.4 izneli smo osnovne podatke o mrei 802.11. Sada emo se malo vie pozabaviti njenom tehnologijom. U narednim odeljcima pretreemo njen skup protokola, tehnike radio prenosa u fizikom sloju, protokol MAC podsloja, strukturu okvira i usluge. Detaljnije informacije o mrei 802.11 moete nai kod Crowa i sa-radnika (1997), Geiera (2002), Heegarda i saradnika (2001), Kappa (2002), O'Hare i Petricka (1999) i Severancea (1999). Ako elite da se obavestite na samom izvoru, pogledajte standard 802.11.

1.2. SKUP PROTOKOLA MREE 802.11

Protokoli koji se koriste u svim mreama tipa 802, ukljuujui i Ethernet, strukturno su slini. Delimian pregled skupa protokola 802.11 prikazanje na slici 4-25. Fiziki sloj prilino dobro odgovara fizikom sloju prema modelu OSI, ali sloj veze podataka u svim protokolima 802 razbijen je na dva ili vie podslojeva. U mrei 802.11, MAC podsloj upravlja nainom dodele kanala, odnosno odreuje redosled emitovanja. Iznad njega je LLC podsloj koji miri razliite varijante mree 802 i mrenom sloju uvek prosleuje podatke istog formata. Taj podsloj smo obradili u vezi sa Ethernetom, pa je izlino da o njemu dalje govorimo.

Slika 4-25. Delimian skup protokola mree 802.11. Godine 1997, standardom 802.11 propisane su tri tehnike prenosa u fizikom sloju. Prenos infracrvenim zraenjem uglavnom se zasniva na tehnologiji koja se ve koristi za daljinsko upravljanje TV prijemnikom. Za druge dve tehnike (FHSS i DSSS) koriste se radio-talasi kratkog dometa i to u podruju za koje nije potrebno traiti odobrenje (ISM podruje na 2,4 GHz). Ureaji za daljinsko otvaranje vrata takode rade u ovom podruju, tako da va prenosivi raunar moe da se sukobi s vratima vae garae. Ovo podruje koriste i fiksni beini telefoni, kao i mikrotalasne rerne. Brzina prenosa je u svim sluajevima 1 ili 2 Mb/s, a domet je dovoljno mali da se ureaji uglavnom meusobno ne ometaju. Godine 1999. uvedene su dve nove tehnike da bi se poveao propusni opseg: uz tehniku OFDM on moe da bude i 54 Mb/s, a uz HR--DSSS do 11 Mb/s. Godine 2001. uvedena je i druga OFDM modulacija, u drugom frekventnom podruju. Sada emo ih sve ukratko opisati. Njihov opis bi formalno trebalo da se nae u 2. poglavlju, ali poto su ove tehnike u tesnoj vezi sa svim lokalnim mreama, kao i sa MAC podslojem, smestili smo ga ovde. 4.4.2 Fiziki sloj mree 802.11 Pomou svake od pet dozvoljenih metoda prenosa moe se poslati MAC okvir od jedne stanice drugoj. Tehnike se, meutim, izmeu sebe razlikuju po tehnologiji i brzini prenosa. Detaljno opisivanje tehnologije prevazilazi okvire ove knjige, ali nee smetati da o svakoj kaemo nekoliko rei i upoznamo vas s terminologijom kako bi itaoci koji ele vie informacija lake mogli da ih pronau na Internetu i u drugim izvorima. Za prenos u infracrvenom podruju koristi se difuzan (dakle, neusmeren) snop zrakova talasne duine 0,85 ili 0,95 um. Propisane su dve brzine prenosa: 1 Mb/s i 2 Mb/s. Pri brzini 1 Mb/s, koristi se takav sistem kodiranja (Grejev kod, engl. Gray co-de) kod koga se grupe od po 4 bita pretvaraju u 16-bitne kodne rei sastavljene od 15 nula i jedne jedinice. Takvim kodiranjem se postie da malo odstupanje od sinhroni-zacije proizvodi samo jednobitnu greku. Pri brzini 2 Mb/s, kodiranju se grupe od po 2 bita u 4-bitne kodne rei, koje takoe sadre samo po jednu jedinicu, naime: 0001, 0010, 0100 ili 1000. Infracrveno zraenje ne prolazi kroz zidove, tako da su elije koje se nalaze u zasebnim prostorijama dobro izolovane jedne od drugih. Pa ipak, zbog malog propusnog opsega (i injenice da suneva svetlost stvara smetnje pri komunikaciji pomou infracrvenih zrakova), ovaj nain prenosa nije stekao veliku popularnost. Kod skokovitog frekventnog irenja spektra (engl. Frequency Hopping Spread Spectrum, FHSS) koristi se 79 kanala irine 1 MHz, koji se redaju od donje granice ISM podruja na 2,4 GHz. Redosledom skakanja s jedne na dragu frekvenciju upravlja generator pseudosluajnih brojeva. Dokle god sve stanice koriste istu klicu pseudosluajnog niza brojeva koje proizvodi generator i dokle god su vremenski sin-hronizovane, one e istovremeno prelaziti s jedne frekvencije na drugu. Vreme boravka (engl. dwell time) na pojedinanim frekvencijama moe se podeavati, ali mora biti krae od 400 ms. Sluajan nain biranja frekvencija koji se koristi pri pri-meni ove tehnike omoguava ravnomerno (ili ravnopravno) korienje spektra u ovom inae neregulisanom ISM podruju. On u izvesnoj meri i obezbeuje vezu jer niko ne moe da prislukuje prenos ako ne zna redosled menjanja frekvencija i vreme boravka. Na duim rastojanjima moe doi do slabljenja signala zbog razliitih putanja, ali FHSS ima naina da se s tim izbori. Tehnika FHSS takode je srazmerno neosetljiva na radio smetnje, zbog ega je omiljena za uspostavljanje veze izmeu zgrada. Glavna mana joj je mali propusni opseg. Trea tehnika modulacije, direktno sekvencijalno irenje spektra (engl. Direct Sequence Spread Spectrum, DSSS), takoe je ograniena na brzine 1 ili 2 Mb/s. Sistem koji se koristi ima izvesnih slinosti sa sistemom CDMA o kome smo govorili u odeljku 2.6.2, ali mu nije identian.

Svaki bit se prenosi u l i podintervala kao Barkerova sekvenca (engl. Barker seguence). Koristi se modulacija faznim pomakom pri 1 Mbodu i prenosi 1 bit po bodu kada se radi brzinom 1 Mb/s, a 2 bita po bodu pri brzini 2 Mb/s. FCC je godinama zahtevala da svi beini ureaji u SAD koji rade u ISM podruju koriste irenje spektra, ali je maja 2002. to pravilo naputeno jer su se pojavile nove tehnologije. Prva od lokalnih beinih mrea velike brzine, 802.11a, koristi multipleksiranje sa ortogonalnom podelom frekvencija {Orthogonal Frequency Division Multiple-xing, OFDM) za prenos brzinama do 54 Mb/s u irem ISM podruju na 5 GHz. Kao to i naziv tehnike ukazuje, koriste se 52 razliite frekvencije - njih 48 slui za prenoenje podataka, a 4 za sinhronizovanje, to podsea na ADSL. Poto se prenos podataka istovremeno odvija na vie frekvencija, tehnika se svrstava u metode irenja spektra, ali se razlikuje od tehnika CDMA i FHSS. Cepanje jedinstvenog podruja na vie uskih podruja za prenos signala, donosi izvesne sutinske prednosti, ukljuujui veu otpornost na smetnje i mogunost korienja nesusednih uskih podruja. Kodiranje je sloeno i zasnovano na modulaciji faznim pomakom do brzina 18 Mb/s i na sistemu QAM iznad toga. Pri brzini prenosa 54 Mb/s, grupe od 216 bitova podataka kodiraju se u 288-bitne simbole. Deo privlanosti sistema OFDM lei u njegovoj kompatibilnosti sa evropskim sistemom HiperLAN/2 (Doufexi i sar., 2002). Tehnika dobro iskoriava frekventni spektar (u smislu broja bitova prenesenih po hercu) i otporna je na slabljenje signala zbog razliitih putanja. Sledecom tehnikom, visokobrzinskim direktnim sekvencijalnim irenjem spektra (engl. High Rate Direct Secjuence Spread Spectrum, HR-DSSS), generie se 11 miliona podintei vala u sekundi da bi se u podruju na 2,4 GHz postigla brzina prenosa 11 Mb/s. Standard je nazvan 802.11b, ali nije izveden iz standarda 802.11a. U stvari, on je prvi nastao i prvi se pojavio na tritu. Dozvoljene brzine prenosa podataka po standardu 802.11b iznose: 1,2,5,5 i 11 Mb/s. Prenos dvema manjim brzinama ostvaruje se uz 1 Mbod (sa 1, odnosno sa 2 bita po bodu), a koristi se modulacija faznim pomakom (zbog kompatibilnosti sa sistemom DSSS). Prenos dvema veim brzinama odvija se uz 1,375 Mbodova (4, odnosno 8 bitova po bodu) i kodiranje po Vol--Hadamardu (engl. Walsh-Hadamard). Brzina prenosa podataka moe se tokom rada dinamiki podeavati da bi se postigao optimum u uslovima aktuelnog saobraaja i uma. Radna brzina prenosa sistema 802.1 lb u praksi je skoro uvek 11 Mb/s. Iako je mrea 802.11b sporija od mree 802.11a, njen domet je oko 7 puta vei, to je u mnogim situacijama odluujue. IEEE je posle mnogo politiziranja o tome iju e patentiranu tehnologiju upotre-biti, novembra 2001. prihvatio poboljanu verziju standarda 802.11b, mreu 802.11g. U njoj se koristi OFDM modulacija iz standarda 802.11a, ali ona radi u uskom ISM podruju na 2,4 GHz uporedo s mreom 802.1 lb. Brzine koje se teorijski u njoj mogu postii doseu 54 Mb/s. Jo uvek nije jasno da li se one mogu ostvariti i u praksi. Ipak, jasno je daje komitet za mreu 802.11 defmisao tri razliite visokobrzinske beine lokalne mree: 802.11a, 802.11b i 802. llg (da i ne pominjemo tri sporije beine mree). Moemo se s pravom upitati da li tako treba da radi komitet za standardizo-vanje. Moda je tri njihov srean broj. 4.4.3 Protokol MAC podsloja mree 802.11 Vratimo se sada sa elektrotehnike ponovo raunarskim naukama. Protokoli MAC podsloja za mreu 802.11 i Ethernet potpuno su razliiti jer je beini sistem po prirodi mnogo sloeniji od kablovskog. Na Ethernetu stanica samo eka da saobraaj utihne, a onda poinje da emituje. Ako ne primi povratni rafalni um tokom prva 64 bajta prenosa, to znai daje okvir gotovo sigurno ispravno isporuen. U beinom sistemu takav scenario je neostvarljiv. Ponimo od problema skrivene stanice koji smo ranije opisali, a sada ponovo ilu-strovali slikom 4-26(a). Poto nisu sve stanice jedna drugoj u dometu, prenos koji se odvija u jednom delu elije moda nee biti opaen u njenom drugom delu. U prikazanom primeru, stanica C alje podatke

stanici B. Ako stanica A oslukuje kanal, ona nee nita uti i pogreno e zakljuiti da moe da poalje podatke stanici B. Postoji i problem suprotan opisanom, problem izloene stanice, ilustrovan slikom 4-26(b). Ovde stanica B eli da poalje podatke stanici C i zato oslukuje kanal. Kada zauje emisiju, pogreno zakljuuje da ne sme da alje podatke stanici C, dok u stvari to A moda alje podatke stanici D (koja nije prikazana). Osim toga, stanice veinom rade u poludupleksnom reimu, to znai da ne mogu istovremeno na istoj frekvenciji da emituju i da oslukuju rafalni um. Zbog svega toga se u mrei 802.11 ne koristi protokol CSMA/CD, kao kod Etherneta.
Stanica A eli da poalje okvir stanici B, ali ne moe da uje da je stanica B zauzeta Stanica B eli da poalje okvir stanici C, ali pogreno zakljuuje da prenos nee uspeti

(a)

(b)

Slika 4-26. (a) Problem skrivene stanice, (b) Problem izloene stanice. U cilju razreavanja opisanih problema, u mrei 802.11 podrana su dva reima rada. U prvom, gde se koristi distribuirana koordinativna funkcija (engl. Distrlbuted Coordination Function, DCF), nema centralizovanog upravljanja (to je slino Ethernetu). U drugom, gde se koristi jedinstvena koordinativna funkcija (engl. Point Coordination Function, PCF), bazna stanica upravlja svime to se dogaa u eliji. Sve realizacije moraju da obuhvate DCF, dok je reim PCF neobavezan. Ispitajmo ih, jedan za drugim. Kada se primeni DCF reim, mrea 802.11 radi uz protokol CSMA/CA (CSMA uz izbegavanje sukoba, engl. CSMA with Collision Avoidance). Prema tom protokolu, oslukuje se i fiziki i virtuelni kanal. Protokol CSMA/CA podrava dva naina rada. Po prvom, kada stanica eli da emituje, ona najpre oslukuje kanal. Ukoliko na njemu nema saobraaja, stanica poinje da emituje. Ona tokom emitovanja ne oslukuje kanal, ve emituje itav okvir koji moe da propadne zbog sukobljavanja kod primaoca. Ako je kanal zauzet, poiljalac se povlai dok se kanal ne oslobodi, a zatim poinje da emituje. Ako doe do sukobljavanja, sukobljene strane posle vremenskog intervala izabranog algoritmom binarnog eksponencijalnog odustajanja (Ethernet), ponovo pokuavaju da emituju. Drugi nain rada zasniva se na protokolu MACAW uz oslukivanje virtuelnog kanala (slika 4-27). U prikazanom primeru, stanica A eli da poalje okvir stanici B. Stanica C je u dometu stanice A (verovatno i u dometu stanice B, ali to nije bitno). Stanica D je u dometu stanice B, ali ne i u dometu stanice A. Protokol poinje time to stanica A poeli da poalje podatke stanici B. Ona svoju elju saoptava tako to stanici B alje RTS okvir traei dozvolu da joj poalje podatke. Kada stanica B primi zahtev, ona moe da ga prihvati, u kom sluaju odgovara stanici A okvirom CTS. Po prijemu CTS okvira, stanica A alje okvir s podacima i aktivira ACK tajmer. Kada primi okvir s podacima u ispravnom stanju, stanica B odgovara ACK okvirom, ime se razmena zavrava. Ako se ACK tajmer automatski iskljui pre nego to stigne potvrda o prijemu (ACK), ceo protokol se ponavlja. Pogledajmo kako opisanu razmenu vide stanice C i D. Stanica C je u dometu stanice A, pa moe da primi njen RTS okvir. Ako ga primi, zna da e neko ubrzo slati i podatke, pa se zbog opteg dobra uzdrava od emitovanja sve dok se ta razmena ne zavri. Na osnovu informacija iz RTS zahteva, ona

moe da odredi trajanje razmene, ukljuujui i vrerne potrebno za stizanje potvrde o prijemu, tako da sebi stavlja zabranu korienja virtuelnog kanala pomou vektora za dodelu mree (engl. Neftvork Al-location Vector, NAV), prikazanog na slici 4-27. Stanica D ne uje okvir RTS, ali uje okvir CTS, pa i ona postavlja svoj NAV. Imajte na umu da se signali NAV ne emituju - to su samo interni podsetnici da stanica treba da se tokom izvesnog vremena utia. RTS Podaci CTS NAV ,NAV Vreme Slika 4-27. Oslukivanje virtuelnog kanala u protokolu CSMA/CA. Za razliku od kablovskih mrea, beine mree su bune i nepouzdane, stoje u znatnoj meri uzrokovano radom mikrotalasnih penica koje koriste isto neregulisano ISM podruje. Zbog toga se s duinom okvira smanjuje verovatnoa da on na odredite stigne neoteen. Ako je p verovatnoa da bilo koji pojedinaan bit bude pogrean, onda verovatnoa isporuke n-bitnog okvira u potpuno ispravnom stanju iznosi (1 - p)n. Na primer, kada je p = IO"4, verovatnoa primanja Ethernet okvira (12.144 bitova) u potpuno ispravnom stanju iznosi manje od 30%. Ako je p = 10"5, od 9 okvira jedan e biti oteen. ak ikadajep = 10"6, bie oteeno vie od 1% okvira, tj. oko deset u sekundi, a jo i vie ako se ne koriste okviri maksimalne duine. Sve u svemu, ako je okvir predugaak, male su anse da stigne neoteen i verovatno mora da bude ponovo poslat. Da bi se izilo na kraj s bunim kanalima, u mrei 802.11 dozvoljava se deljenje okvira u manje fragmente, svaki sa svojim kontrolnim zbirom. Fragmenti se pojedinano obeleavaju i potvruju pomou protokola stani i ekaj" (poiljalac ne srne da poalje fragment k + 1, sve dok ne dobije potvrdu o prijemu fragmenta /<). Kada se posle razmene okvira RTS i CTS kanal konano rezervie za prenos, moe se slati vie fragmenata u nizu (slika 4-28); to je bujica fragmenata (engl. fragment burst). Fragmentacijom se poveava protok podataka jer se ponovo alju samo oteeni fragmenti, a ne celi okviri. Veliina fragmenta nije propisana standardom; to je parametar svake pojedinane elije koji odreuje odgovarajua bazna stanica. Mehanizam NAV signala uspeva da uutka stanice do sledee potvrde o prijemu, ali se za neometano slanje bujice fragmenata koristi drugi mehanizam
Bujica fragmenata RTS Frag 1 Frag 2 Frag 3

ACK

CTS
ii

ACK
1

ACK

ACK

NAV NAV

Vreme

(koji opisujemo u nastavku). Slika 4-28. Bujica fragmenata. Sve to smo naveli vai za DCF reim mree 802.11. U njemu nema centralizova-nog upravljanja i stanice se nadmeu za kanal, kao na Ethernetu. Drugi reim je PCF, u kome bazna stanica poziva

4.4 Beine lokalne mree

raunare iz elije da alju okvire. Poto ovde redosle-dom emitovanja u potpunosti upravlja bazna stanica, ne postoji mogunost sukobljavanja. Standard propisuje mehanizam pozivanja, ali ne i uestalost, odnosno redosled pozivanja, pa ni to da sve stanice moraju da budu usluene na isti nain. U naelu, bazna stanica 10 do 100 puta u sekundi difuzno emituje signalni okvir (engl. beaconframe). Taj okvir sadri sistemske parametre, kao to su redosled skakanja s jedne na drugu frekvenciju i vreme boravka za FHSS, parametre za sinhroni-zaciju itd. On sadri i poziv novim stanicama da se prijave za uslugu pozivanja. Kada se stanica prijavi za pozivanje odreenom uestalou, time joj se garantuje odgovarajui deo propusnog opsega, to njoj omoguava da garantuje kvalitet slanja okvira. Vek baterija uvek predstavlja problem kod pokretnih beinih ureaja, tako da se u mrei 802.11 posveuje panja napajanju. Konkretno, bazna stanica moe da uspava" pokretnu stanicu sve dok joj sama ne uputi izriit poziv ili je ne probudi korisnik. Time.to moe da uspava pokretnu stanicu, bazna stanica preuzima odgovornost da sauva svaki okvir koji tokom mirovanja pokretne stanice stigne na njenu adresu. Okvire e joj isporuiti kada se probudi. Mehanizmi PCF i DCF mogu da postoje u istoj eliji. Teko je zamisliti u prvi mah da istovremeno moe da postoji centralizovano i distribuirano upravljanje, ali se u mrei 802.11 to postie tanim definisanjem vremenskog intervala izmeu uzastopnih okvira. Poto neko poalje okvir, mora da proe odreeno mrtvo" vreme pre nego to bilo ko poalje sledei. Definiu se etiri razliita intervala, svaki za odreenu svrhu (slika 4-29). Najkrai interval nosi odgovarajue ime: kratak razmak izmeu okvira (engl. Short InterFrame Spacing, SIFS). On omoguava dijalog izmeu stanica, tj. slanje CTS odgovora na RTS okvir, slanje potvrde o prijemu fragmenta ili celog okvira i slanje bujice fragmenata bez potrebe da se ponovo alje RTS zahtev. Uvek postoji samo jedna stanica koja je ovlaena da odgovori posle intervala SIFS. Ako ona propusti tu ansu, a proe i PCF razmak izmeu okvira (engl. PCF InterFrame Spacing, PIFS), bazna stanica moe da poalje signalni okvir ili okvir s pozivom za slanje. Taj mehanizam omoguava stanici koja alje okvir ili niz fragmenata s podacima da neometano dovri slanje, ali dozvoljava i baznoj stanici da ugrabi kanal kada primeti daje poiljalac zavrio posao i da se ne takmii za pristup s dragim spremnim korisnicima. Posle ovog intervala moe se poslati f kontrolni okvir ili sledei fragment SIFSPIFS-- / Posle ovog intervala mogu se slati PCF okviri DIFSPosle ovog intervala mogu se slati DCF okviri Posle ovog intervala mogu se ponovo slati okviri koji su stigli oteeni - EIFS ACK Vreme Slika 4-29. Razmaci izmeu uzastopnih okvira u mrei 802,11, Ako bazna stanica nema ta da ernituje, a proe DCF razmak izmeu okvira (engl. DCF InterFrame Spacing, DIFS), svaka stanica moe pokuati da zauzme kanal da bi poslala nov okvir. Tu se primenjuju uobiajena takmiarska pravila, a za sluaj sukobljavanja moe se predvideti algoritam binarnog eksponencijalnog odustajanja. Poslednji, produeni razmak izmeu okvira (engl. Extened InterFrame Spacing, EIFS), koristi za izvetavanje samo ona stanica koja je primila oteen ili nepoznat okvir. Tom dogaaju je dat najnii prioritet jer primalac koji ne zna o emu se radi treba strpljivo da saeka zavretak tekueg dijaloga izmeu dve stanice.

Poglavlje 4: Podsloj za upravljanje pristupom medijumima

4.4.4 Struktura okvira u mrei 802.11 Standard 802.11 definie tri klase okvira za beini prenos: okvire za podatke, kontrolne okvire i upravljake okvire. Zaglavlje okvira svake klase sadri vie polja koja se koriste u MAC podsloju. Osim toga, postoje i zaglavlja koja se koriste u fizikom sloju, ali ona se uglavnom tiu naina modulacije, pa ih ovde neemo razmatrati. Format okvira s podacima prikazan je na slici 4-30. Najpre dolazi Upravljako polje okvira, koje sadri 11 potpolja. Prvo od njih je Verzija protokola i ono omoguava da se u istoj eliji istovremeno izvravaju dve verzije protokola. Zatim dolaze potpolja Tip (podaci, kontrola ili upravljanje) i Podtip (na primer, RTS ili CTS). Bitovima Ka DS i Od DS naznaava se da li se okvir upuuje ka meuelijskom dis-tribucionom sistemu (npr. Ethernetu) ili od njega. Bitom JF naznauje se da sledi jo fragmenata. Bit P oznaava ponovno slanje ranijeg okvira. Bit Mapajanje) koristi bazna stanica da bi uspavala, odnosno probudila primaoca. Bitom JO naznauje se da poiljalac ima jo okvira za primaoca. Bit W znai daje telo okvira ifrovano algoritmom WEP (privatnost kao u kablovskoj mrei, engl. Wired Eauivalent Privacy). Na kraju, bit R saoptava primaocu da sekvencu okvira u kojima ovaj bit ima vrednost 1 mora da obradi drei se redosleda.

4.4 Beine lokalne mree

Bajtovi

2 6

0-2312

3itovi |

Upravljako polje okvira

Upra Traja Adre Adre Adre Re Adre Podaci Kontro vlja nje sa 1 sa 2 sa 3 d. sa 4 lni zbir ko br polje oj okvir a 2 2 4 1 1 >> i 1 f Verzi Tip Podti K O JF P N J0 V R ja p a d V D D S S Slika 4-30. Okvir podataka u mrei 802.11 Drugo polje, Trajanje, ukazuje na to koliko e okvir i potvrda za njega zauzimati kanal. To polje postoji i u kontrolnim okvirima; na osnovu njega druge stanice odreuju duinu svog NAV intervala. U zaglavlju okvira su etiri adrese, sve u standardnom formatu IEEE 802. Jasno je da su tu adrese poiljaoca i primaoca, ali ta predstavljaju druge dve adrese? Setite se da okvir moe da ue u eliju i da iz nje izie preko bazne stanice. Druge dve adrese koriste bazne stanice izvorita i odredita za saobraaj izmeu elija. Polje Redni broj omoguava numerisanje fragmenata. Od 16 raspoloivih bitova, njih 12 identifikuju okvire, a 4 bita oznaavaju fragmente. Polje Podaci sadri do 2312 bajtova korisnikih podataka, a zatim sledi uobiajeni Kontrolni zbir. Upravljaki okviri imaju format slian opisanom, nedostaje im samo adresa jedne bazne stanice jer je njihovo korienje ogranieno na eliju. Jo krai su kontrolni okviri: oni imaju samo jednu do dve adrese, nemaju Podatke i Redni broj. Najvaniji podaci se nalaze u potpolju Podtip (obino RTS, CTS ili ACK). 4.4.5 Usluge Prema standardu 802.11 svaka beina lokalna mrea mora da obezbedi devet usluga koje su svrstane u dve kategorije: pet distribucionih i etiri za potrebe radnih stanica. Distribucione usluge upravljaju pripadnou stanica elijama i komunikacijom izmeu stanica u razliitim elijama. One druge bave se iskljuivo aktivnostima unutar elije. Pomou pet distribucionih usluga bazne stanice prate svoje pokretne srodnike dok prelaze iz elije u eliju i predaju" ih jedna drugoj. To su sledee usluge: 1. Usluga povezivanja (Association). Pomou ove usluge pokretne stanice se povezuju s baznim stanicama. Ona se obino aktivira kada pokretna stanica doe u domet bazne stanice. Stanica se tada predstavlja i otkriva svoje mogunosti, saoptavajui brzine prenosa za koje je sposobna, potrebu za PCF uslugama (tj. za pozivanjem) i zahteve za upravljanje napajanjem. Bazna stanica moe da prihvati ili da odbije pokretnu stanicu. Ako pokretna stanica bude prihvaena, morae da potvrdi svoj identitet.

Poglavlje 4: Podsloj za upravljanje pristupom medijumima

2. Usluga razvezivanja (Disassociation). Vezu moe da raskine ili bazna ili pokretna stanica. Pokretna stanica treba da iskoristi ovu uslugu pre nego to se iskljui ili napusti eliju, ali je moe aktivirati i bazna stanica pre nego to se povue radi odravanja sistema. 3. Usluga ponovnog povezivanja (Reassociation). Pokretna stanica pomou ove usluge moe da promeni svoju podrazumevanu baznu stanicu. Usluga je potrebna pokretnim stanicama koje menjaju elije. Ako se izvri ispravno, tokom preuzimanja upravljanja nee doi do gubljenja podataka. (Meutim, mrea 802.11, kao i Ethernet, radi samo najbolje to moe, a ne bez greke.) 4. Usluga distribuiranja (Distribution). Okviri koje prima bazna stanica us-meravaju se ovom uslugom. Ako je odredite u okviru iste elije, okviri se mogu poslati beinim putem. U suprotnom, moraju se uputiti kablom. 5. Usluga integrisanja (Integration). Ako okvir treba poslati kroz neku drugaiju mreu koja podrava drugi format adrese ili okvira, onda ova usluga prevodi format mree 802.11 u format odredine mree. Ostale etiri usluge tiu se aktivnosti unutar elije. One se mogu koristiti posle povezivanja. 1. Usluga provere identiteta (Authentication). Poto neovlaene stanice beinim putem mogu lako slati i primati poruke, stanica mora da se podvrgne proveri identiteta pre nego to dobije dozvolu da alje podatke. Nakon to se pokretna stanica pridrui odgovarajuoj baznoj stanici (bude prihvaena u njenu eliju), bazna stanica joj alje specijalan probni okvir da bi pro-verila da li pokretna stanica zna tajni klju (lozinku) koji joj je dodeljen. Pokretna stanica to dokazuje tako to kljuem ifruje probni okvir i vraa ga baznoj stanici. Ako to uradi ispravno, stanica se u potpunosti prihvata u eliju. U standardu kakav je sada, bazna stanica ne mora da se identifikuje pokretnoj stanici, ali je ispravka ovog propusta u toku. 2. Brisanje identiteta (Deauthentication). Kada stanica koja se prethodno uspeno identifikovala eli da napusti eliju, bazna stanica brie njen identitet iz svog internog spiska. Posle toga, pokretna stanica ne moe vie da koristi mreu dok se ponovo ne identifikuje i ne dobije odobrenje za pristup. 3. Privatnost (Privacv). Da bi se odrala privatnost podataka koji se alju beinom lokalnom mreom, oni se moraju ifrovati. Uslugom privatnosti obez-beduje se njihovo ifrovanje i deifrovanje. Sifrovanje se obavlja algoritmom RC4 koji je napisao Ronald Rivest s Masausetskog tehnikog instituta. 4. Isporuka podataka (Data deliverv). Na kraju krajeva, sve se vrti oko isporuke podataka, pa je prirodno da standard 802.11 obezbeduje i nain za slanje i primanje podataka. Postoje mrea 802.11 modelovana prema Ethernetu, a Ethernet ne garantuje sasvim pouzdano slanje podataka, ni isporuka podataka mreom 802.11 nije 100% pouzdana. Vii slojevi treba da vode rauna o otkrivanju i ispravljanju greaka. elija mree 802.11 ima nekoliko parametara koji se mogu proveriti i - u nekim sluajevima podesiti. Oni se odnose na ifrovanje, rad tajmera, brzinu prenosa podataka, uestalost signaliziranja itd. Beine lokalne mree po standardu 802.11 poele su da se postavljaju po poslovnim zgradama, aerodromima, hotelima, restoranima i univerzitetima irom sveta. Oekuje se njihovo brzo irenje. Neka iskustva sa ovom mreom steena na Univerzitetu Karnegi-Melon (Pitsburg, Pensilvanija) moete nai kod Hillsa (2001). 4.5 IROKOPOJASNI BEINI PRENOS Previe smo se zadrali unutra". Zato izaimo i pogledajmo ta se dogaa napolju. Ispostavlja se da tamo sve vri, a neto od toga odnosi se i na tzv. poslednji kilometar. Uporedo s prelaskom

4.4 Beine lokalne mree

10

dravnih telefonskih kompanija u privatne ruke, novim vlasnicima je u mnogim zemljama dozvoljeno da nude lokalne usluge prenosa glasa i brzog povezivanja na Internet. Izvesno je da se takve usluge mnogo trae. Problem je, meutim, u tome to je razvlaenje optikog ili koaksijalnog kabla do miliona domova i poslovnih prostorija, pa i upredene parice 5. kategorije, izuzetno skupo. ta u takvoj situaciji investitor treba da radi? Pravi odgovor je irokopojasna beina veza. Postavljanje velike antene na brdu izvan grada i instaliranje korisnikih antena po krovovima mnogo je lake i jeftinije od kopanja kanala i razvlaenja kablova. Na taj nain, konkurentske telefonske kompanije nalaze veliki interes u obezbeivanju visokobrzinske usluge beinog prenosa glasa, Interneta, videa na zahtev itd. Kao to smo videli na slici 2-30, usluga LMDS stvorena je upravo za ove svrhe. Meutim, donedavno je svaki vlasnik telefonske kompanije imao svoj sopstveni sistem. Takav nedostatak standarda znai da se potreban hardver i softver nisu mogli masovno proizvoditi, zbog ega su cene bile visoke, a zainteresovanost za uslugu mala. Mnogi privrednici su shvatili da standard za irokopojasni beini prenos predstavlja onu kljunu nedostajuu kariku", pa je IEEE zamoljen da oformi komitet od predstavnika glavnih kompanija i univerziteta, i da standardizuje ovu oblast. Naredni raspoloiv broj u sistemu mrea 802 bio je 802.16, tako daje standard dobio tu oznaku. Posao je zapoet jula 1999, a standard je usvojen aprila 2002. Standard se zvani-no zove Interfejs za fiksne pristupne irokopojasne beine sisteme" (engl. Air Interface for Fixed Broadband Wireless Access Svstems). Mnogi ga, meutim, zovu beina gradska mrea (engl. wireless MAN) ili beina lokalna linija (engl. wire-less local loop), Koristiemo sve navedene nazive u istom znaenju. Slino drugim standardima serije 802, i mrea 802.16 je pod velikim uticajem OSI modela, to obuhvata (pod)slojeve, terminologiju, osnovne uslune operacije i drugo. Naalost, kao i OSI model, i ona je prilino sloena. U narednim odeljcima daemo kratak prikaz glavnih karakteristika mree 802.16, izvesno nepotpun i bez mnogih de-talja. Dopunska obavetenja o irokopojasnom beinom prenosu uopte, potraite kod Bolcskeia i saradnika (2001) i Webba (2001), a direktno o mrei 802.16 kod Eklunda i saradnika (2002). 4.5.1 Poreenje mrea 802.11 i 802.16 Moda se sada pitate emu nov standard. Zato i nadalje ne bismo koristili mreu 802.11 ? Za to ima dobrih razloga, a prvi je to to se mreama 802. I l i 802.16 reavaju razliiti problemi. Pre nego to preemo na samu tehnologiju mree 802.16, moda treba da objasnimo zato je uopte bilo potrebno stvarati nov standard. Okruenja u kojima rade mree 802.11 i 802.16 na neki nain su slina, naroito zato to obe mree treba da obezbede beinu komunikaciju velikog propusnog opsega. One se, meutim, i razlikuju s vie aspekata. Najpre, mrea 802.16 opsluuje zgrade, a zgrade (najee) nisu pokretne, tj. ne sele se esto iz jedne elije u drugu. Vei deo mree 802.11, s druge strane, usmeren je upravo na pokretnost korisnika i taj deo nema nieg zajednikog s mreom 802.16. Zatim, u zgradama moe da bude vie raunara, stoje situacija potpuno drugaija od one kada krajnji korisnik ima samo jedan prenosivi raunar. Poto su vlasnici zgrada u odnosu na vlasnike prenosivih raunara voljni da potroe vie novca za hardver, radio ureaji su im kvalitetniji. To znai da se u mrei 802.16 moe koristiti potpun dupleksni reim - neto to se u mrei 802.11 izbegava zbog poveanih trokova. Poto se mrea 802.16 prostire preko dela gradskog podruja, razdaljine se mere kilometrima, pa snaga signala koju od raunara prima bazna stanica moe iroko da varira. To variranje utie na odnos signala i uma, pa je neophodno koristiti vie tehnika modulacije signala. Isto tako, otvoreno komuniciranje gradskim podrujem po-drazumeva obavezu zatite privatnosti poruka. Osim toga, oekuje se da u svakoj eliji mree 802.16 bude mnogo vie korisnika i da ti korisnici zauzmu mnogo vei propusni opseg, nego u tipinoj eliji mree 802.11. Retko ete nai kompaniju

11

Poglavlje 4: Podsloj za upravljanje pristupom medijumima

koja e u istoj prostoriji okupiti 50 saradnika s pre-nosivim raunalima samo da bi utvrdila da e tih 50 saradnika zasititi mreu 802.11 gledajui istovremeno 50 razliitih filmova na svojim raunarima. Zbog takvih situacija, potreban je vei propusni opseg nego to moe da obezbedi ISM podruje, pa je mrea 802.16 prisiljena da radi na mnogo viim frekvencijama: izmeu 10 i 66 GHz - u jedinoj oblasti koja jo uvek nije zauzeta. Meutim, ti milimetarski talasi imaju drugaija svojstva od duih talasa iz ISM podruja, zbog ega je fiziki sloj potrebno projektovati sasvim drugaije. Milimetarske talase snano apsorbuje voda (naroito kine kapi, ali u izvesnoj meri i sneg, grad, ak i gusta magla). Zbog toga je ispravljanje greaka u prenosu ovde mnogo vanije nego u prenosu kroz enterijer. Milimetarski talasi mogu se usmeriti u snop (mrea 802.11 zrai difuzno), tako da razmiljanja vezana za razliite putanje signala u mrei 802.11 ovde nemaju praktinog znaaja. Razlika postoji i u kvalitetu usluga. Iako mrea 802.11 u izvesnoj meri podrava saobraaj u realnom vremenu (u reimu PCF), ona u stvari nije projektovana za tele-foniju i veliki promet multimedijskog sadraja. Nasuprot tome, od mree 802.16 oekuje se da potpuno podri ove primene jer je namenjena kako privatnim, tako i poslovnim korisnicima. Ukratko, mrea 802.11 predstavlja Ethernet namenjen pokretnim korisnicma, dok mrea 802.16 treba da bude beina, ali stacionarna kablovska televizija. Pomenute razlike su tolike, da se i standardi za ove dve mree veoma razlikuju jer pokuavaju da optimizuju razliite stvari. Vredi izneti i sasvim kratko poreenje sa sistemom mobilne telefonije. U njoj pokretne stanice male snage za prenos govora koriste uzak opseg mikrotalasa srednje talasne duine. Niko na GSM mobilnom telefonu (jo uvek) ne gleda dvoasovni film u visokoj rezoluciji. ak ni sistem UMTS nema anse da to izmeni. Ukratko, gradske beine mree postavljaju mnogo vie zahteva od sistema mobilne telefonije, pa su za njih neophodni sasvim drugaiji sistemi. Zanimljivo pitanje je da li e se mrea 802.16 u budunosti koristiti i za pokretne ureaje. Ona za njih nije optimizovana, ali takva mogunost ipak postoji. Trenutno je usmerena na fiksne beine veze. 4.5.2 Skup protokola mree 802.16 Na slici 4-31 prikazanje skup protokola mree 802.16. Njegova opta struktura odgovara mreama serije 802, osim to ovde ima vie podslojeva. Krajnji donji podsloj upravlja prenosom koji se ostvaruje klasinim uskopojasnim radio-ureajima uz korienje uobiajenih tehnika modulisanja. Iznad fizikog prenosnog sloja nalazi se podsloj konvergencije, koji od sloja veze podataka skriva razliite tehnologije. U stvari, i mrea 802.11 ima slian mehanizam kome, meutim, u standardu nije dato posebno ime u stilu modela OSI. Gornji slojevi Podsloj konvergencije specifian za usluge Zajedniki deo MAC podsloja Bezbednosni podsloj Podsloj konvergencije Podsloj zavistan od fizikog prenosa medijuma QPSK QAM-16 QAM-64 Sloj veze podataka Fiziki sloj

Slika 4-31. Skup protokola mree 802.16. Iako ih nismo prikazali na slici, u toku je rad na dva nova protokola fizikog sloja. Standard 802.16a treba da podri OFDM u podruju frekvencija izmeu 2 i 11 GHz, a standard 802.16b rad u ISM podruju na .5 GHz. Oba protokola predstavljaju pokuaj pribliavanja mrei 802.11.

4.5 irokopojasni beini prenos

12

Sloj veze podataka deli se na tri podsloja. Najnii je zaduen za privatnost i bez-bednost, stoje mnogo vanije za javni spoljni saobraaj nego za privatni razgovor u enterijeru. U njemu se razmenjuju ifre i ifruju, odnosno deifruju poruke. Srednji podsloj je zajedniki deo MAC podsloja. U njemu su smeteni glavni protokoli, npr. protokol za rad s kanalima. Model predvia da bazna stanica upravlja celim sistemom. Ona moe vrlo efikasno da rasporeuje kanale za saobraaj ka korisnicima, a glavni je dispeer" i za kanale kojima joj korisnici upuuju poruke. Za razliku od drugih mrea serije 802, ovaj MAC podsloj je potpuno usmeren na uspostavljanje direktne veze jer mu je glavni cilj da obezbedi kvalitetne telefonske i multimedijske usluge. Podsloj konvergencije specifian za usluge zamenjuje podsloj za upravljanje logikom vezom u drugim 802 protokolima. On treba da obezbedi interfejs ka mrenom sloju. Situacija je dodatno iskomplikovana time to mrea 802.16 treba da potpuno neprimetno integrie protokole za prenos datagrama (npr. PPP, IP i Ethernet) i ATM. Problem je u tome to protokoli za prenos paketa ne uspostavljaju direktnu vezu, dok je ATM uspostavlja. To znai da svaka ATM veza treba da se preslika u neku vezu mree 802.16, to je u principu jasno. Ostaje nejasno to u koju e se vezu mree 802.16 preslikati dolazni IP paket, to u stvari reava ovaj podsloj. 4.5.3 Fiziki sloj mree 802.16 Kao to smo ve istakli, za irokopojasni beini prenos potreban je veliki opseg, a on se jedino moe nai u podruju izmeu 10 i 66 GHz. Milimetarski talasi iz tog podruja imaju zanimljivo svojstvo koje nemaju dui talasi: oni se ne prostiru u svim pravcima kao zvuk, ve pravolinijski - kao svetlost. Zbog toga bazna stanica mora da ima vie antena usmerenih u razliite pravce, kao na slici 4-32. Svaki sektor okolnog terena koji pokriva jedna antena ima svoje korisnike koji su srazmerno nezavisni od korisnika u susednim sektorima - neto to ne postoji u mobilnoj radiotelefoniji gde baza emituje u svim pravcima.

OAM-64 {8 bita po bodu) QAM-16 (4 bita po bodu! QPSK(2 bita po bodu) Slika 4-32. Podruje mree 802.16. Poto jaina signala u milimetarskom podruju naglo opada s rastojanjern od bazne stanice, zajedno s njom opada i odnos signala i uma. Zbog toga se u mrei 802.16 koriste tri tehnike modulacije, zavisno od udaljenosti korisnika od bazne stanice. U neposrednom okruenju koristi se sistem QAM-64 sa 6 bitova po bodu, na srednjim udaljenostima sistem QAM-16 sa 4 bita po bodu, a modulacija za najudaljenije korisnike je po sistemu QPSK sa 2 bita po bodu. Na primer, ako se iskoristi deo spektra od tipino 25 MHz, uz QAM-64 dobiemo 150 Mb/s, uz QAM-16 100 Mb/s, a uz QPSK - 50 Mb/s. Dragim recima, to je pretplatnik, dalje od bazne stanice, sporiji je prenos podataka (slino sistemu ADSL sa slike 2-27). Konstelacioni dijagrami za tri pomenute tehnike modulacije prikazani su na slici 2-25. Kada su dobili zadatak da razviju irokopojasni sistem prenosa, projektanti mree 802.16 morali su se dobro potruditi da uz navedena fizika ogranienja to bolje iskoriste raspoloivi spektar

13

Poglavlje 4: Podsloj za upravljanje pristupom medijumima

frekvencija. Pri tome nisu bili oduevljeni nainom na koji rade sistemi GSM i DAMPS, tj. korienje dva frekventna podruja jednake irine za prenos podataka ka korisniku i od njega. Pri prenosu govora, saobraaj je verovatno priblino jednak u oba smera, ali kada je u pitanju Internet, saobraaj ka korisniku najee je mnogo vei od saobraaja ka baznoj stanici. Zbog toga se u mrei 802.16 predvia mnogo elastiniji nain dodeljivanja propusnog opsega pomou dve tehnike: dvosmernog prenosa podelom frekvencije (engl. Frequency Division Duplexing, FDD) i dvosmernog prenosa podelom vremena (engl. Time Division Duplexing, TDD). Druga od dve tehnike prikazana je na slici 4-33. Tu bazna stanica periodino emituje okvire podeljene u vremenske intervale. Prvi intervali su predvieni za saobraaj ka korisniku, zatim dolazi zatitna margina vremenski interval u kome stanica menja smer prenosa, a onda dolaze intervali predvieni za saobraaj ka baznoj stanici. Broj vremenskih intervala rezervisanih za jedan ili drugi smer moe se menjati dinamiki, u zavisnosti od konkretnog saobraaja. Okvir l Okvir 2 Okvir 3 / Ka korisniku Od korisnika Zatitna Vremenski vremenska margina interval Slika 4-33. Okviri i vremenski intervali u dvosmemom prenosu podelom vremena. Saobraaj ka korisniku preslikava u vremenske intervale bazna stanica zato stoje ona iskljuivo odgovorna za taj smer. Sloeniji saobraaj od korisnika (ka baznoj stanici) zavisi od zahtevanog kvaliteta usluge. Ubrzo emo se ponovo vratiti na dodelji-vanje vremenskih intervala kada budemo opisivali MAC podsloj. Fiziki sloj ima i zanimljivu sposobnost da u jedinstvenom fizikom prenosu podataka vie MAC okvira pakuje jedan uz dragi. Na taj nain se bolje iskoriava spektar frekvencija jer se smanjuje broj preambula i zaglavlja okvira fizikog sloja. Treba naglasiti da se u fizikom sloju koristi Hamingov kod za ispravljanje greaka u hodu. U skoro svim drugim mreama, otkrivanje greaka se preputa kontrolnom zbiru i tada se zahteva ponovno slanje neispravnog okvira. Meutim, u irokopojasnom prenosu podataka na veem podruju oekuje se toliko greaka da se one ispravljaju ne samo u viim slojevima pomou kontrolnog zbira, ve i u fizikom sloju. Zbog viestrukog ispravljanja greaka kanal izgleda bolje nego u stvarnosti (u istom smislu kao to CD-ROM izgleda veoma pouzdano) ali samo zato to je vie od polovine bitova namenjeno ispravljanju greaka u fizikom sloju. 4.5.4 Protokol MAC podsloja mree 802.16 Sloj veze podataka podeljen je u tri podsloja (slika 4-31). Poto se kriptografijom neemo baviti sve do 8. poglavlja, teko je u ovom trenutku objasniti kako radi podsloj za bezbednost. Bie dovoljno ako kaemo da se nepovredivost svih prenetih podataka postie njihovim ifrovanjem. Pri tome, u svakom okviru se ifruju samo korisniki podaci, a ne i zaglavlje. To znai da onaj ko prislukuje moe da utvrdi ko s kim razgovara, ali ne moe da otkrije sadraj konverzacije. Ako ve neto znate o kriptografiji, sledei pasus e vam ukratko objasniti rad podsloja za bezbednost. Ako o kriptografiji ne znate ba nita, sledei pasus nee na vas ostaviti utisak (ali ete mu se moda ponovo vratiti kada proitate 8. poglavlje). Pri uspostavljanju veze izmeu pretplatnika i bazne stanice, dve strane meusobno proveravaju identitete ifrujui poruke javnim kljuem pomou algoritma RSA i sluei se sertifikatima X.509. Na korisnike podatke se primenjuje simetrian klju, bilo ulanavanjem blok-ifara po sistemu DES

4.5 irokopojasni beini prenos

14

ili trostrukim DES sistemom uz dva kljua. Uskoro e najverovatnije biti dodat napredniji sistem ifrovanja AES (Rijnda-el). Integritet poruka proverava se algoritmom SHA-1.1 nije bilo tako strano, zar ne? Obratimo sada panju na zajedniki deo MAC podsloja. MAC okviri zauzimaju odreeni (ceo) broj vremenskih intervala fizikog sloja. Svaki okvir sadri vie pod-okvira, a prva dva su mape za saobraaj ka korisniku i od njega. U mapama je naznaeno ta se u kom vremenskom intervalu nalazi i koji su intervali slobodni. Mapa za saobraaj ka korisniku sadri i razne sistemske parametre za obavetavanje korisnika koji su se tek ukljuili. Kanal za prenos ka korisniku radi prilino jednostavno. Bazna stanica odluuje ta e da stavi u koji podokvir. Kanal za prenos ka baznoj stanici sloeniji je jer se za njega nezavisno nadmee vie korisnika koji ne znaju jedan za drugog. Njegovo dode-ljivanje usko je vezano za kvalitet usluge, koji se razvrstava u etiri klase: 1. Usluga s konstantnom brzinom prenosa. 2. Usluga s promenljivom brzinom prenosa u realnom vremenu. 3. Usluga s promenljivom brzinom prenosa koja se ne izvrava u realnom vremenu. 4. Najbolja mogua usluga. Sve usluge u mrei 802.16 izvravaju se sa uspostavljanjem direktne veze, a vezi se pridruuje jedna od navedenih klasa tek kada se veza uspostavi. To je potpuno drugaije nego kod mree 802.11 ili Etherneta, gde se u MAC podsloju ne uspostavlja veza. Usluga s konstantnom brzinom namenjena je prenosu nekomprimovanog govora, slino prenosu kanalom TI. Ona treba da poalje odreenu koliinu podataka sluei se vremenskim intervalima koji se unapred dodeljuju vezi ovog tipa. Kada se na taj nain obezbedi potreban propusni opseg, vremenski intervali su automatski raspoloivi - nije potrebno zahtevati ih pojedinano. Prenos promenljivom brzinom u realnom vremenu koristi se za komprimovan multimedijski sadraj i druge interaktivne, ali nezahtevne aplikacije, jer se u takvim sluajevima potreba za propusnim opsegom neprestano menja. Usluga se realizuje tako to bazna stanica periodino poziva korisnika da bi saznala koliki mu je propusni opseg potreban sledeeg trenutka. Prenos promenljivom brzinom koji se ne izvrava u realnom vremenu rezervisan je za dugotrajno slanje, npr. za slanje dugakih datoteka. Tokom ove usluge bazna stanica esto poziva korisnika, ali ne u nekim strogo propisanim intervalima. Pretplatnik na uslugu slanja konstantnom brzinom moe u jednom od tih okvira podesiti odgovarajui bit i tako zahtevati poziv za slanje dodatnih podataka (promenljivom brzinom). Ako korisnika stanica ne odgovori na poziv k puta uzastopce, bazna stanica e je skinuti s liste stanica koje se pojedinano pozivaju i svrstati u grupu za viesmerno pozivanje. Kada takva grupa dobije poziv, svaka stanica iz nje moe da odgovori -sve ravnopravno konkuriu za uslugu. Na taj nain, dragoceni individualni pozivi ne troe se na stanice koje retko alju i/ili primaju podatke. Poslednja, najbolja mogua usluga koristi se za sve ostalo. Pozivi se ne alju i za propusni opseg se ravnopravno takmie svi pretplatnici na ovu uslugu. Oni svoje zah-teve smetaju u za to predviene vremenske intervale u mapi saobraaja ka baznoj stanici. Ako zahtev bude prihvaen, bazna stanica e to naznaiti u sledeoj mapi saobraaja ka korisnicima. U suprotnom, korisnici kojima zahtev nije prihvaen morae kasnije ponovo da ga poalju. Da bi se proredilo sukobljavanje, koristi se Ethernet algoritam binarnog eksponencijalnog odustajanja. Standard predvia dva naina dodeljivanja propusnog opsega: po stanici i po vezi. U prvom sluaju, korisnika stanica prikuplja potrebe svih korisnika u zgradi i ispostavlja kolektivan zahtev. Kada dobije traeni propusni opseg, ona ga po svom nahoenju deli drugim korisnicima. U drugom sluaju, bazna stanica direktno upravlja svakom vezom. 4.5.5 Struktura okvira u mrei 802.16

15

Poglavlje 4: Podsloj za upravljanje pristupom medijumima

Svi MAC okviri poinju zaglavljem iste stmkture, a iza njega mogu da slede korisniki podaci i kontrolni zbir (CRC), kao stoje prikazano na slici 4-34. Korisniki podaci se ne oekuju, na primer, u sistemskim okvirima pomou kojih se zahteva vremenski interval. Ne treba da vas iznenadi ni to to kontrolni zbir takoe nije obavezan: greke se ispravljaju u fizikom sloju, a na prenos u realnom vremenu niko jo nije pokuao da primeni ponovno slanje okvira. Ako nema ponovnog slanja, ta e nam kontrolni zbir? Sledi kratko objanjenje polja iz zaglavlja sa slike 4-34(a). Bit naznauje da li su korisniki podaci ifrovani. Polje Tip odreuje vrstu okvira, a najee to da lije pri-menjeno pakovanje ili fragmentiranje. Bit UKZ oznaava da li postoji ukupan kontrolni zbir (za ceo okvir). U polju K naznaava se eventualni klju za ifrovanje. Duina je duina okvira ukljuujui zaglavlje, a Identifikatorom veze okvir se pridruuje odgovarajuoj vezi. Na kraju dolazi Kontrolni zbir zaglavlja izraunat pomou polinoma x8 + x2 + x + 1.

4.6 Bluetooth

16

Bitovil 1
Tip Duina

6 U KK Z 6 (b)

112 1

16 Identifikator veze

Kontrol Podaci CRC ni zbir zaglavlja

Bitovi 1 1
Tip

16 Potreban broj bajtova

16 Identifikator veze

Kontrolni zbir zaglavlja

Slika 4-34. (a) Opta struktura okvira, (b) Okvir sa zahtevom za doclelu propusnog opsega Na slici 4-34(b) prikazano je drugaije zaglavlje, za okvir koji zahteva propusni opseg. Ono poinje bitom 1 umesto bitom 0 i ima strukturu slinu normalnom zaglavlju, osim to drugi i trei bit obrazuju 16-bitni broj kojim se saoptava propusni opseg potreban za prenos odreenog broja bajtova. Okviri sa zahtevom za dodelu propusnog opsega ne sadre korisnike podatke, niti ukupan kontrolni zbir. Svata bi se jo moglo rei o mrei 802.16, ali ne na ovom mestu. Ako elite dopunska objanjenja, potraite ih u tekstu samog standarda.

4.6 BLUETOOTH Godine 1994, kompanija Ericsson poelela je da bez kablova povee svoje mobilne telefone s drugim ureajima (npr. sa LDP raunalima). Tada je sa etiri drage kompanije (IBM, Intel, Nokia, Toshiba) formirala konzorcijum - Specijalnu interesnu grupu (SIG) za standardizovanje veze izmeu raunara i komunikacionih ureaja, ostvarene radio-talasima kratkog dometa i male snage. Projekat je dobio ime Bluetooth po Ha-raldu Blaatandu II (940-981), vikinkom kralju koji je ujedinio (tj. pokorio) Dansku i Norveku, takoe bez kablova". (Blaatand bukvalno znai plavi zub", engl. Bluetooth, a logotip Bluetootha su inicijali HB, ispisani nordijskim ranama. Prim. prev.) Prvobitna zamisao je podrazumevala samo uklanjanje kablova izmeu ureaja, ali se ideja ubrzo otela kontroli i proirila na podruje beinih lokalnih mrea. Iako je to proirilo mogunost primene standarda, Bluetooth je kao glavnog konkurenta dobio mreu 802.11. Jo gore, ta dva sistema su se elektrino ometala. Treba pomenuti i to da je pre nekoliko godina Hewlett-Packard razvio beinu mreu za povezivanje periferijskih komponenata raunara, zasnovanu na talasima iz infracrvenog podruja, ali ona nikada nije bila ire prihvaena u praksi. Grupu SIG sve to nije obeshrabrilo i ona je jula 1999. na 1500 strana podnela specifikaciju prve verzije (VI.0) Bluetootha. Ubrzo posle toga, razmatrajui line beine mree 802.15, IEEE je prihvatio dokument Bluetooth kao osnovu i poeo da ga razrauje. Iako standardizovanje neega za ta ve postoji detaljna specifikacija i to ne zahteva usaglaavanje nekompatibilnih realizacija moe izgledati udno, istorija pokazuje da nezavisna institucija, kao stoje IEEE, pri razradi standarda esto promovie i upotrebu odreene tehnologije. Jasnoe radi, naglasimo da Bluetooth predstavlja specifikaciju za itav sistem, od fizikog sloja do sloja aplikacija. IEEE komitet za