Psihologija 1 Opta i psihologija linosti uvod 1. godina, 1.

semestar

Bojana korc Fakultet likovnih umetnosti Bskorc@yahoo.com Beograd, Rajieva 10

Lista pitanja koja nisu u skriptama, spremaju se iz V. Pani Razvoj, uenje i mera psihikog 33. Sloeni motivi R 34. Glad i e R 35. Roditeljski motiv R 36. Seksualni motiv R 39. Pojam mehanizma odbrane R 40. Osnovni odbrambeni mehanizmi R 42. Poremeaj navika R 43. Poremeaj spavanja R 44. Poremeaj apetita R 45. Neuroze R 46. Psihoze R

1. SMISAO NAUKE I PREDMET PSIHOLOGIJE Teko je, ako je uopte i mogue, okriti jasne poetke nauke zbog toga to se nauna misao razvila iz svog opteg, prednaunog korena, pa tako otra granica izmeu naunog i ne-naunog ne postoji. Uobiajeno otvaranje naunih tema poinje sa korenima koji seu u misao Antike Grke. Razlozi za to su u tome to je grka misao veoma rano beleena, to nam je geografski i kulturno bliska, to se njeni tragovi prepoznaju u savremenom miljenju i zato to se kasnija evropska misao oslanjala na nju i nadovezivala se na nju. Opte je uverenje da je u davnim vremenima postojala jedna univerzalna filosofija (pogled na svet) koja je u sebi sadrala sve klice iz kojih e se kasnije razviti posebne, specijalizovane grane ljudske misli. U optem sistemu, razumevanje oveka je bilo isto to i razumevanje vasione, prirode ili natprirodnih svetova. ak do srednjeg veka, ono to e kasnije biti nauka je bilo neraskidivo povezano sa alhemijom, astrologijom, mistikim uenjima, teologijom, umetnou, leenjem i drugim poljima misli i delatnosti. Postepeno razvijanje i specijalizacija je uspostavljala posebno polje interesovanja za svaku posebu oblast. Ono to bi u Antikoj Grkoj bilo uobiajeno na primer objanjavati bolest razumevanjem boijih zakona ili usklaivanjem sa harmonijom planeta, danas je sasvim nezamislivo. Ipak, mnogo toga je trajnog i univerzalnog u istoriji ljudske misli, kao to je tenja ka otkrivanju istine u okviru celine sveta, vasione, ivog sveta ili oveka. TA JE EMPIRIJSKA NAUKA U nedoumici oko toga kako da odredimo kriterijume istine, psihologija kao nauka se poziva na iskustveno opaanje empiriju. To znai da kada pristupamo ispitivanju sveta ili oveka, oslanjamo se na iskustveno proverive injenice. One ine osnov naunog saznanja na kome se gradi nauna graevina. Makoliko sloene naune konstrukcije

imamo stvorene danas, polazite bi im trebalo da bude iskustvena injenica, takoe, one se opet mogu svesti na injenino potvrdive posledice. To je sutinsko odreenje naune misli u okviru empirijske nauke. Osnovni instrument u traganju za istinom je eksperimentalna provera. Ovo je bilo neophodno uvesti u nauku o oveku jer empirijska zasnovanost nalaza je minimum oko koga se svi moramo slagati: injenica je injenica, a kako e se nae tumaenje nadovezati na tu injenicu je stvar teorije koju zastupamo.

POETAK PSIHOLOGIJE Psihologija se pojavljuje kao filozofska disciplina od samih poetaka filozofije kao nuke. Tanije, u poetku, u optem shvatanju, istraivanje oveka nije bilo odvojivo od istraivanja sveta. Psihologija je bila filosofska disciplina koja se bavila ljudskom duom - onim to se u njoj nalazi, procesima koji se odvijaju u njoj i oko nje, promenama, tenjama... U okviru filosofije nauka o dui koristila se postupcima koje je imala na raspolaganju - spekulativnim miljenjem i zakljuivanjem. Termin psiha je grkog porekla i vezan je za pojam due. Kao i njen latinski parnjak anima, psiha znai dah - treba znati da je prevod drevnih pojmova na savremeni jezik ogranien jer su znaenja drevnih jezika optija i potiu iz drugaijih iskustvenih okvira. Identifikovanje due sa neim lakim, prozranim, gasovitim ima drevne korene. Kulture stare Kine, starog Egipta, Mesopotamije, Grke i Rima, stara slovenska verovanja, mnogoboake religije i Hrianstvo, predstavljaju ljudsku duu na slian nain. Dua je na dvojnik za vreme ivota i naputa nas u izuzetnim situacijama kao vetar, para, dim ili leptir, muva, ptica (Slovenska mit.). Shvaena je kao jedan deo oveka koji se u budnom stanju i dok je ovek iv, nalazi vezan za telo ali nou dok sanjamo, u toku religioznih ekstaza, u toku smrti, u toku putovanja due dua kao laka koprena izlazi iz tela i kree se po svetu. Stari Kinezi ak ne preporuuju naglo buenje spavaa - moe se desiti da dua ne stigne na vreme da se vrati. Jedan psiholog figurativno govori Svi negde jurimo, toliko jurimo da naa dua nee moi da nas stigne pa emo ostati bez due (Savi iz Psiholoke novine, novembar, 2006). U simbolinom obliku dua se predstavlja kao vazduasti oblik, esto lebdea i sa krilima. Ona je povezana sa materijalnim svetom ali ima drugaije karakteristike prolazi kroz vrste predmete, leti, postupa prema duhovnim a ne fizikim zakonima i slino. U slovenskom predanju ponekad zadobija oblik malenog oveka prozirnog tela ili deteta sa krilima. Meu ivotinjama, nju simbolizuje leptir, lak, kratkog ivota ali bie koje prolazi kroz metamorfoze i koje je veito zbog svoje promenjivosti. U Hrianstvu e se leptir nai kao slika uskrsnua i besmrtnosti kroz promenjivost stadijuma ivot smrt - vaskrsenje, zbog ega se ponekad sree na ruci Hrista kao deteta (Slovenska mitologija). Shvatanja ta je dua su, naravno, veoma razliita, kako kroz epohe, tako i kroz ljudske zajednice. Ipak, postoje neka opta mesta koja se kao univerzalne ideje ponavljaju u veini ovih uverenja, kao to je to sluaj sa gasovitom prirodom due. Dua se shvatala kao sloena celina koja se sastoji iz razliitih elemenata staro jevrejsko verovanje deli duu na dve tenje: viu (nebesku) i niu (zemaljsku), dva principa (muki i enski) koje treba ujediniti u ruah (dah ili duh). Pitagora razlikuje psihu (ivotna snaga), osetljivost (ulno opaanje) i nus (intelekt). Aristotel govori o pasivnom intelektu i aktivnom

intelektu koji stremi logosu (ideja, plamen uma) ili Bogu. Pneuma (spiritus) je kod Rimljana princip ivota i misli predstavljen kao vazduh koji gori istom, nebeskom vatrom. Sveti Pavle govori o duhu (pneuma), dui (psihe) i telu (soma). Kod svetog Augustina sreemo duh i meso, tj. slojevitost due, ideju da su razliiti slojevi due poreani u nekakvom ureenom odnosu. U analizi simbolike boja Lier (Lier, M,) pominje plamen duha kao simbol koji ima bogato polje znaenja, on u jasnom plamenu izbija iz ljudskog uma i zrai svetlost. Zajedniki imenitelj teolokog razumevanja due bila je metafizika ono to je nepristupano naunom metodu ostajalo je u meama duhovnog sveta oko koga je podizan bedem oprezne bojaljivosti. Jedno od monih sredstava za odvraanje od promene, pa tako i novog, bilo je stavljanje radoznalosti na listu poroka u srednjem veku (Blumenberg, 1973/2004:253 iz Jovanovi, 2007). Zato je jedna od motivacionih pretpostavki novog veka bilo rehabilitovanje i opravdavanje radoznalosti. Privilegovan predmet radoznalosti novovekovnog oveka, postao je upravo sam ovek. (Jovanovi, 2007) Da bi se dalje gradila istraivaka delatnost, vidimo, nauka je morala da saeka promenu klime u kojoj napreduje ljudska misao da bi se psiha (dua, duh, logos, ideja) nala u njenom fokusu. Odvajanje psihologije od svoje majke filosofije je bio dug proces kome je teko odrediti poetnu ili krajnju taku. Zato je dogovorno prihvaeno da se roendanom psihologije smatra momenat otvaranja prve Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju u Lajpcigu, u Nemakoj, 1897. godine. Poetak samostalne psihologije je momenat kada je ona u svoje postupke uvrstila eksperiment ili empirijsku (iskustvenu) proveru svojih hipoteza. To u okvirima filosofije nije bilo mogue. Osniva prve laboratorije bio je Vilhelm Vundt, istraiva i osniva kole u psihologiji koja se naziva strukturalizam. Vunt je u istraivanje oveka uveo proveravanje, merenje, uredno beleenje. Psihologija ima dugu prolost, ali kratku istoriju Ebinghaus (Zimbardo, 1995), tanije, istorija interesovanja za unutranji ivot oveka je mnogo dua od istorije samostalne psihologije. Promene koje je otvaranje laboratorije donelo bile su mnogostruke objekat istraivanja postao je ovek sa konkretnim pojavama kao to su brzina reakcija, ulna osetljivost, refleksni odgovori i slino.

1. PREDMET PSIHOLOGIJE KAO NAUKE Danas je uobiajeno da se o psihologiji i istraivanju duha govori kao o dominantno eksperimentalnoj nauci koja svoja dostignua ili nalaze podvrgava neprekidnom proveravanju. Neprestana nauna sumnja u nalaze se, za razliku od istraivanja oveka u okviru drugih oblasti, u psihologiji smatra pokretakom energijom koja vodi nauku u potrazi za istinom o oveku i bogatstvu njegovog unutranjeg i spoljanjeg sveta. Psihologija je tako kroz svoj razvoj od teorijske i spekulativne nauke postala u dananjem trenutku dominanto eksperimentalna nauka ali ne naputajui svoje filozofske i uniterzalne korene. Nauke su podeljene meusobno na osnovu dva dominantna kriterijuma - toga ta prouavaju (predmet) i kako prouavaju neko polje (metod). Uopteno reeno, psihologija je nauka koja prouava psihiki ivot i psihike pojave na objektivan, proveriv i sistematian nain.

Mnogo razliitih pristupa i autora bavilo se izborom najvanijih predmeta psiholoke nauke. U skladu sa uverenjima naunika i njihovim sistemom znanja, moe se razlikovati vie krupnijih polja (pravaca) u psihologiji koji se nazivaju kole pomenuemo neke od vanijih. Takoe, razlikujemo nekoliko razliitih predmeta kojima se psihologija bavila ili se jo uvek bavi, od kojih e biti predstavljeni svest, nesvesno i ponaanje kao objekti istraivanja.

OPTI PREDMETI PSIHOLOGIJE Sprema se iz Nae namere i oseanja P. Ognjenovi, B. korc 1. Svest kao predmet psihologije Svest je enigma za istraivae kako pre a tako i posle uspostavljanja samostalnosti psihologije. Svest je holistiki (celovit) fenomen koji se predstavlja kao unutranje polje u kome se odvijaju mentalni dogaaji. Jedan od prvih i najpoznatijih istraivaa svesti u psihologiji kao samostalnoj nauci je bio Viljem Dejms. On je pokuavao da istrai procese i elemente iz kojih se svest sastoji. 2. Podsvest kao predmet psihologije Ova oblast psihologije ima svoju predistoriju u razvoju tretmana mentalno obolelih osoba a nastavila se radovima psihoanalitike kole. Iako Frojd nije bio prvi koji je otkrio podsvesno i nesvesno, bio je sigurno najznaajniji naunik u oblasti izuavanja zakona podsvesnog i njegove strukture. 3. Ponaanje kao predmet psihologije Uvoenje ponaanja i spolja merljivih, vidljivih pojava kao predmet posmatranja je nastalo iz tenje da se u nauku o oveku uvede to objektivnije, pozitivno znanje. Ovaj pravac je nastao kao reakcija na neempirijske, neproverive i univerzalne pretpostavke u psihologiji. Ideja bihejviorizma je u svom poetku bila direktno pod uticajem ruske fizioloke kole i Pavlovljevih nalaza. Ruska fizioloka kola je, kako znamo, svoja istraivanja refleksnih odgovora i uslovljavanja reagovanja, proirila preko granica fiziolokih nalaza i izvodila univerzalne zakljuke koji su teili da obuhvate psiholoko reagovanje. Vie se nije govorilo o refleksnoj reakciji nego o uenju na osnovu stvaranja asocijativnih puteva. Osnovnu ideju da je psihiki ivot oveka, njegovo iskustvo i uenje zasnovano na automatskom stvaranju refleksnih veza, ameriki naunici su sa entuzijazmom prihvatili i razradili u nove pristupe koji su stvaranje veza videli kao osnovu celokupnog ljudskog ponaanja. Poto je ponaanje definisano kao skup telesnih, merljivih promena, objekat nauke postaju ove promene. Mata, miljenje, snovi, moralno rasudjivanje i mnoge druge psiholoke pojave nisu u ovakvom koncetpu moge da ostanu objekat posmatranja, proglaene su tzv. mentalistikim pojmovima i proterani iz oblasti istraivanja.

2. PRAVCI U PSIHOLOGIJI Strukturalizam iji je osniva Vundt, je pravac koji tei da pronae osnovne elemente (strukturu) psihikog ivota, linosti, svesti i slino. Model otkrivanja istine putem okrivanja elemenata, grae neega je pozajmljen iz prirodnih nauka koje su u Vundtovo vreme beleile veliki prodor i uspeh. Vundt i njegovi savremenici u potrazi za strukturom koriste eksperiment i novu metodu nepoznatu prirodnim naukama introspekciju (samoposmatranje). Tu se od uesnika u istraivanju trai da svesno posmatraju svoje unutranje doivljaje i da na osnovu izvetavanja o njima ponude uvid u unutranju psihiku ravan. Cilj je bio otkrivanje sadraja normalne, budne svesti fundamentalnih elemenata mentalnog iskustva, a to znai strukture uma. Strukturalizam je pokuaj da se na ureen nain, kontrolisan nain, ue u svet psihikog. Funkcionalizam je pravac koji istrauje svest kao proces koji je u neprekidnom odnosu sa okruenjem u kome se nalazi. Funkcionalisti se interesuju za uenje, adaptaciju ogranizma na sredinu, praktine aspekte razumnog delovanja. Od osnovnog znaaja je uloga psihikih funkcija u zadatku prilagoavanja i opstanka. Funkcionalizam pokuava da sagleda oveka u odnosu prema okruenju i ne pridaje primarni znaaj grai, elementima i kontroli eksperimentalne situacije, tanije, nije vie pitanje ta su elementi koje otkrivamo. nego emu to slui. Funkcionalisti smatraju da je paljivo posmatranje vrednije od zbira testovnih rezultata. Predstavnici su Viljem Dejms, Tiener i Don Djui. Getalt psihologija je nastala kao kritika strukturalizma ali i konstruktivan nain prevazileaenja ogranienja strukturalistikog vidjenja procesa u oveku. Dok je strukturalizma zasnovan na ideji da je naa svest i procesi u njoj zasnovana na povezivanju kljunih elemenata na osnovu zakona povezivanja, i da je stoga dovoljno poznavati elemente procesa i naine njihovog vezivanja u celinu, getalt ideja polazi od suprotnog stava. Getalt zastupa ideju da je celina naih doivljaja neto kvalitativno drugaije od sume elemenata. Kao to hemijski elementi ine jedinjenja - stupajui u meusobne kombinacije, gube svoje pojedinane osobine i stvaraju nov zajedniki kvalitet, isti zakon vai i kod sloenih saznajnih procesa kao to je, na primer, miljenje ili opaanje. Na osnovu toga je kola i dobila ime (gestalt celina, raspored). Prema ovoj ideji, pokuaj da se psihike pojave analiziraju preko elemenata je unapred promaen poduhvat - tako se izgubi najvanija, sutinska odlika iskustva a to je celovitost, organizacija, sklop (sloaj). Getaltisti pokazuju da ni jedan doivljaj nije nepromenjiv i apsolutno dat u svesti oveka nego je uvek pod uticajem celine, odnosa izmeu elemenata. ovek i ivotnje opaaju u relacijama a ne u apsolutnim merama. Kako to znamo? Zamoimo ruku u mlaku vodu i na doivljaj e zavisiti od toga ta se desilo pre toga. Ukoliko smo izvesno vreme drali ruku u hladnoj vodi, mlaka e nam delovati kao topla, a ukoliko smo pre toga drali ruku u vruoj vodi, mlaka e nam delovati hladno. Ono to doivljavamo nije neutralan oseaj, nego odnos izmeu oseaja. Zamislimo oveka normalnog rasta na koarkakom terenu, meu profesionalnim koarkaima. A zatim tog istog oveka meu Pigmejima. U jednom sluaju e delovati kao kepec a u drugom kao div. Radi se, meutim, o istoj visini. Na doivljaj zavisi od odnosa, relacija u perceptivnom polju a ne od apsolutnih veliina oseta.

Najvei doprinos getalt psihologija daje u oblasti istraivanja vizuelnog opaanja - organizacije opaaja, odnosa izmeu figure i pozadine, zakona formiranja opaaja, kontrasta, forme, iluzija itd. Getalt je izvrio snaan uticaj na Bauhaus kolu u umetnosti. Biheviorizam je pravac u psihologiji koji tei da se bavi iskljuivo merljivim, vidljivim, spoljnjim psihikim pojavama kao to su miine i lezdane reakcije. Ime je dobio od rei behaviuor - ponaanje, jer je osnovni objekat istraivanja ljudsko ponaanje. Biheviorizam je dugo vremena bio dominantan pravac ali i nain shvatanja psihikog ivota iskljuivo kao ponaanja. Tako miljenje, svest, sanjanje, govor i druge funkcije postaju nelegitimni objekti za istraivaa jer se ne mogu direktno spolja opaziti. Prema osnivau i najpoznatijoj figuri ovog pravca, Donu Votsonu, oni aspekti individue koji se ne mogu direktno opaziti nisu od interesa za psihologiju a sva ponaanja su rezultat uenja uslovljavanjem. Sve to inimo, inimo zarad cilja, svako ponaanje je instrument da bi se do neega stiglo. Votsonov eksperiment sa uslovljavanjem (mali Albert) bie predmet poglavlja o emocijama. Njegov uticaj na savremenike je bio ogroman i sa velikim posledicama. On preporuuje majkama da ne grle, ne ljube decu, niti ih uzimaju na krilo: "Ako ba morate, poljubite ih u elo pre spavanja kada vam kau laku no. Rukujte se sa njima ujutru." (Votson, 1928) Iako vrlo problematine vrednosti u domenu socijalne i deije psihologije, bihejviorizam je najvei doprinos dao u oblasti istraivanja uslovljavanja i uenja kod ivotinja. Zbog svoje praktine primenjivosti, ovaj pravac i danas ima znatnog uticaja, posebno u amerikoj psihologiji, uprkos injenici da se svojim sredstvima i ciljevima esto odvajao od humanosti. Psihoanaliza spada u najpoznatiji i najire primenjivan pravac u psihologiji. Osnovao ju je Zigmund Frojd u Beu, krajem 19-og i poetkom 20-og veka. Iako je kao kola nastala u okviru medicine, psihoanaliza predstavlja pravi poetak i osnov savremene klinike psihologije. Osnovne svoje ideje psihoanaliza razvija u polju prouavanja podsvesti, strukture linosti, seksualnog razvoja, nastanka neuroza, analize umetnosti i slino. Frojdu pripadaju zasluge za uvoenje tema podsvesti, nagona, zabrana, potiskivanja, snova, psihoanalize umetnosti i drugih tema u oblast nauke. Sutinske ideje teorije su da je ovek pod daleko jaim uticajem nesvesnih tenji i nagona nego to se veruje, te da ovi unutranji sadraji i mehanizmi imaju svoje zakonitosti, funkcije u linosti i da zapravo dominiraju ovekovim ponaanjem i oseanjima. Frojdova teorija linosti ne samo da je nepovratno izmenila pogled na oveka, nego je i unapredila i postavila na humaniju osnovu pristup mentalnom oboljevanju, jer se ono prvi puta videlo kao logian odgovor na ivotne okolnosti u kojima je osoba rasla. Smatra se da ni jedan drugi pravac kao ni autor nije izvrio tako snaan uticaj na psihologiju i kompletan drutveni momenat u kome je delovala. Bez obzira na burne kritike i revizije koje je teorija istrpela, do danas je ostala sigurno najuticajniji psiholoki pristup - kako u oblasti psihologije i medicine, tako i u irokom polju socijalnih nauka i umetnosti. Kognitivna psihologija je u usponu od 50-ih godina 20. veka. Za ovaj pravac je karakteristino da je usko povezan sa praktinim istraivanjima i potrebama, kao i da koristi multidisciplinarne naune nalaze najee iz tehnikih nauka, medicinskih nauka i biolokih nauka. Centralni interes je istraivanje saznanja (saznajnih procesa ili

kognitivnih procesa) panja, miljenje, pamenje, oekivanje, reavanje problemsituacija, matanje i svest. Prema ovom konceptu, osoba reaguje na svet ne samo na objektivan nain, kao rezultat objektivnog odnosa sila u svetu, nego i u skladu sa objektivnom realnou unutar oveka, individualnim unutranjim svetom misli koji takoe ima zakonitosti zakoni miljenja, memorisanja, rekognicije, formalnog miljenja, prepoznavanja objekata, percepcije itd. Kognitivna psihologija koristi i razvija eksperimentalne pristupe i laboratorijska istraivanja saznanja. U potrazi za odgovorima na pitanja o oveku, kognitivna psihologija se koristi merljivim pojavama i objektivnimpostupcima. Savremena psihologija Savremena psihologija vie nije omeena kolama kako je to na poetku njene samostalnosti bilo. Svaka promena bila je obeleena dobrim i loim posledicama. Dobra strana osamostaljenja psihologije bila je uvoenje eksperimentacije i proveravanja, to je omoguilo veliki prodor znanja u do tada nepristupanu oblast. O looj strani se danas manje govori ali ona i dalje ostaje vidljiva: savremena psihologija koja je krenula u proces specijalizacije i rasparavanja znanja o oveku, sve vie pojedinanih informacija o oveku sve tee uklapa u celovitu sliku. Dogaa se da mnogo vrednih stvari otkrijemo u jednoj oblasti istraivanja ali to ne uspemo da uklopimo u celovitu teoriju linosti. Uvid u celovitost, bogatstvo ljudskog bia, bio je mogu sa stanovita filosofije ali je veoma otean sa stanovita na primer, psihologije propagande, psihologije marketinga, fizioloke psihologije i slino. Dominirajua slika oveka danas je fokusirana na neki od njegovih segmenata ali je celinu iza toga teko (ponekad i nemogue) videti. Kao reakcija na dominaciju i oboavanje kontrolisanja i metode u prouavanju oveka, krajem 20. veka se pojavljuje koncept kvalitativnih studija u psihologiji, tj. pokuaj uvaavanja predmeta koji se istrauje, uvaavanja subjektivne dimenzije oveka, realnog ivotnog okruenja oveka i okruenja u kome se izvodi istraivanje. Iako je jo uvek dominantan deo akademski priznate psihologije iskljuivo odreen metodom (kvalitativna istraivanja se uglavnom ne priznaju kao legitimni postupci), pokuaj uvoenja ireg, manje striktnog i otvorenijeg naunog postupka ne prestaje, i u ovom momentu u psihologiji kvalitative studije diu glavu, to e oznaiti poetak povratka optosti u psiholoko polje. Psiholoka istraivanja oveka i njegovog okruenja su specijalizovana i zbog toga koncept oveka zavisi od teorije u koju verujemo. Jedan od zadataka kursa psihologije je da ponudi uvid u vei broj razliitih teorija i nalaza, kako bi studenti imali mogunost da se upoznaju sa naukom a ne da se opredeljuju u okviru nje. to vie ideja susretnemo, otvorenije nam je polje razumevanja oveka. Pihologija u oblasti umetnosti Argumenti na kojima poiva kurs psihologije za studente umetnosti su viestruki. Jedan deo kursa se odnosi na upoznavanje oveka, linosti, zakona koji tu vladaju, odnosa koji postoje, razvojnih promena u vremenu. Ove oblasti su neophodne za budui rad u obrazovanju, za rad sa ljudima i ovladavanje neophodnim znanjem koje pomae u tom procesu. Nadalje, kako u ovom asu izgleda, obrazovne institucije se nalaze u promeni, novi oblici obrazovanja sve vie izlaze izvan okvira zvaninih institucija i zadobijaju vialternativne, fleksibilnije oblike. Novi pokuaji u obrazovanju imaju

vidljive karakteristike umetnikih pokuaja (All Star Talents Show u Americi, Teatar potlaenih, Forum teatar, performans art Meredit Monk i mnogi drugi). U tom procesu umetnost i umetnici e uvek imati znaajnu ulogu zbog manje obaveznosti prema klieima i unapred zadatim formama rada, zbog vee slobode u izrazu i pristupu i zbog vee otvorenosti i prilagodljivosti nego to postoje u zvaninim obrazovnim institucijama. To je vidljivo ve sada otvaraju se kole crtanja, keramike, fotografije, multimedijalnih izraza i mnoge druge, iji polaznici nisu nuno budui umetnici, a niti se tei vrhunskom postignui ve se razvijaju interaktivne, komunikacione uloge umetnosti. U takvim oblicima rada, neophodno je imati bazino znanje o ljudima. Drugi bitan razlog zbog koga kurs psihologije postoji u obrazovanju umetnika je taj to kroz znanje i razumevanje procesa unutar nas i unutar drugih ljudi, podstiemo lini razvoj, ne samo kao razvoj individue, nego i ue, kao umetnika. Upadljiv trend danas je da se pod imenom popularne psihologije nude i prodaju naini na koje se podrava samorazvoj. Ne treba posebno naglaavati da je veliki deo takve literature bezvredan, a u neku ruku moe imati i loe efekte. Sutinsko znanje o sebi i drugima jeste dragoceno, a posebno onda kada se ne shvata kao recept uspeha nego kao obogaivanje linog razumevanja oveka pa time i linog izraza koji e se dalje razvijati kroz itavu umetniku karijeru. Kognitivno, saznajno ovladavanje unutranjim procesima, prepoznavanje onoga to oseamo, to drugi oseaju i to nam se dogadja, je dragocen instrument samorazvoja. 4. Svest kao predmet psihologije sprema se iz Nae namere i oseanja 5. Nesvesno kao predmet psihologije sprema se iz Nae namere i oseanja 6. Ponaanje kao predmet psihologije sprema se iz Nae namere i oseanja

7. METODE I TEHNIKE U PSIHOLOGIJI Statistike pokazuju da je do punoletstva svako od nas bio podvrgnut bar jednom psiholokom testiranju. Testiranje, eksperimentacija, anketiranje javnog mnjenja i druge primene psiholokih postupaka su uobiajena pojava. 1969. je jedan od uglednih psihologa napisao delo pod nazivom Psihologija kao sredstvo za unapreenje dobrobiti ljudi u kome se iznosi ideja da psihologija nije ispunila svoju misiju ukoliko ne postane dostupna svim ljudima i ukoliko u najirem smislu ljudi ne mogu sami da je koriste (Miler iz Zimbardo, 1995). Ako ostanemo pri ovom stanovitu, metode i posebni postupci kojima se psihologija slui uvek moraju biti u slubi unapreenja ljudskog znanja i kvaliteta ivota. Korienjem metoda dolazimo do odreenih nalaza i rezultata. Tumaenje dobijenih rezultata bi trebalo da nam osvetli neki deo istine o psiholokim zbivanjima unutar oveka ili zbivanjima u interakciji izmeu oveka i sveta. Metode su opti pristupi koji u sebi sadre vie posebnih postupaka koje nazivamo tehnikama. Metode su optije od tehnika. U psihologiji postoje tri grupe metoda: neeksperimentalne, eksperimentalne metode i instrospekcija (ili samoposmatranje). Efikasnost metoda je najvea ako moemo da ih kombinujemo jer su slabosti jedne metode ujedno prednosti druge. Tako nam, na primer, subjektivnost neeksperimentalnih pristupa omoguava uvid u veoma sloene 9

pojave kao to su snovi, mata, apstraktno miljenje, koji se ne mogu direktno ispitivati eksperimentom. Sa druge strane, potrebna nam je objektivnost nalaza, dokaz da nalazi imaju objektivnu vrednost. Ovo moemo da postignemo samo uvoenjem eksperimenta tamo gde postoji bilo kakva prilika. Tako, na primer, iako ne moemo direktno da merimo ta je neko sanjao, moemo da uvedemo objektivne pokazatelje snevanja kao to su elektroencefalografski zapis o aktivnosti mozga i drugi objektivni pokazatelji snevanja. Tako da iako ne moemo da udjemo snevau glavu i snimimo san direktno, moemo indirektno prii blie samom procesu i pratiti ga preko fiziolokoh korelata a ne preko direktnog sadraja. U istoriji nauke i ljudske misli metode i tehnike su se koristile kombinovano jer je to davalo najveu verdostojnost istraivanjima.

8. NEEKSPERIMENTALNE METODE Neeksperimentalne metode su starije od eksperimentalnih, one su se pojavile veoma rano, pre pojave tzv. pozitivne nauke. Odvijaju se u prirodnim situacijama u kojima se posmatrane pojave dogadjaju. Za oblast umetnikih istraivanja, neeksperimentalne metode imaju daleko vei znaaj jer se oslanjaju na prirodno odvijanje dogadjaja oko nas i imaju optost u pristupu. Eksperimentalne metode, nasuprot tome, remete prirodni tok dogadjaja time to interveniu u nekim ispitivanim situacijama da bi se videle i izmerile posledice tih intervencija. Nadalje, eksperiment je fokusiran na unapred zadate oblasti posmatranja i nema irinu pristupa. Zato se na oblast umetnosti mnogo ee primenjuju neeksperimentalni pristupi. Opservacija, posmatranje je esto koriena metoda. Ona se sponatno koristi i izvan naunog okvira ali tada je ne smatramo metodom. Ako imamo unapred zadatu ideju ta emo posmatrati i svesni smo procesa posmatranja, onda govorimo o tome kao o metodi. a Slobodno posmatranje - Posmatranje moe biti slobodno ako nemamo unapred zadat fokus posmatranja nego posmatramo celovitost pojava. Na primer, antropolog posmatra ponaanje pripadnika nekog plemena. On nije sebi zadao plan ta e da posmatra, nego prati pojavu u celini i belei je onako kako se javlja. Umetnik na primer, posmatra proces stvaranja dela i pokuava da ga objektivno belei. Pikaso je, na primer, bio poznat po tome to je imao veliko poverenje u budua istraivanja umetnosti pa je ostavio za sobom veliki i bogat dokumentacioni materijal koji prati procese stvaranja dela. Na osnovu toga je danas istraivaima mogue da korak po korak prate stvaranje Gernike, na primer, sa varijacijama koje su se u potrazi za reenjima pojavljivale. b - Kontrolisano posmatranje se javlja kada imamo unapred zadat cilj sa kojim vrimo posmatranje, pa se fokusiramo na taj segment pojave. Ako elimo da posmatramo grupu dece u igri, na primer, moemo imati unapred zadat cilj, na primer, da ustanovimo, da li se mlaa deca razlikuju od starije u stepenu pridruivanja zajednikim igrama. Najpre registrujemo decu koja su u mladjoj i nasuprot njima starijoj grupi i posmatramo ih u prirodnoj igri. Tada izvodimo kontrolisano posmatranje. Umetnik, na primer, pokuava da posmatra svoje stvaranje pod razliitim okolnostima, kada je smiren, kada je uznemiren, kada nema vremena, kada je slobodan, kada su ljudi prisutni i kada nisu i slino. U ovim situacijama postoji jednostavan nacrt ta e se i pod kojim okolnostima posmatrati.

10

Opservacija, iako deluje jednostavno kao metodloki model, naime, potrebno je samo otvoriti oi, nije tako jednostavna za kvalitinu primenu iz prostog razloga to se ljudi veoma mnogo razlikuju izmedju sebe po tome ta primeuju u situaciji, tanije, ta iz situacije izdvajaju kao bitno. Zbog razlika u vidjenjima stvari i procesa, opservacija poiva na kapacitetu posmatraa da uoava. Dobar posmatra je onaj koji svojim uvidom zahvata sutinu posmatranog (bitne odlike pojave), a lo posmatra je onaj koji ne pravi razliku izmedju bitnog i nebitnog, tako da se iz materijala ne moe izdvojiti nita korisno. Zbog toga se dogadja da jednu istu pojavu u istom vremenskom periodu, vide svi posmatrai ali samo jedan izmedju njih svoju opservaciju usmerava prema razvojnom toku ljudske misli i postaje zaetnik novih ideja. Frojd je, na primer, nasledio znanje svog vremena ali je u psihopatolokim pojavama video pravilnosti i sadraje koje njegovi savremenici nisu uoili. Studija sluaja je istraivaki nacrt koji spada u neeksperimentalne metode a koji se zasniva na dubljem posmatranju i praenju nekog procesa. Fokus je na sloenosti pojave koja se posmatra. Naziv je poreklom iz klinike psihologije gde se kao jedna od najstarijih metoda pojavilo praenje jednog pojedinanog sluaja, ali takvo praenje koje ulazi u dubinu i sloenost posmatranog procesa. Tako na primer, posmatramo pojavu mentalne bolesti, razvoj bolesti, uspostavljanje procesa leenja, tok procesa leenja, promene tokom procesa i finalni ishod. Psiholog mora ire predstaviti situaciju u kojoj se ovek sa kojim radi nalazi, koji su kljuni faktori uestvovali, iz kakve sredine i sa kakvom linom istorijom ovek stupa u proces leenja i slino. Najvei deo Frojdovog opisa rada su bile studije sluaja, na primer, poznati sluaj Ane O. koji se bavi najdubljim elementima procesa psihoanalize (kreativnu i matovitu obradu sluaja Ane O. moete proitati u knjizi Kada je Nie plakao Irvina Jaloma). U umetnosti je studija sluaja najee zastupljena u opisu priprema izlobi, kao magistarski rad (narativni deo rada) posmatra se stvaranje umetnikog koncepta, razvoj koncepta, njegovo opredmeenje u delo, selekcija i modifikovanje segmenata dela, proces unutranjeg vrednovanja sopstvenog dela, praenje linih procesa koji su bili ukljueni, objanjavanje zavrnice i odluka umetnika ta i kako e se prezentovati. Izrada umetnikog koncepta izlobe, zavrnog rada, uvek zahvata ire polje nego to je sam finalni ishod, ono to se prikazuje publici. Umetnik sam prati i opisuje proces koji je poput levka u poetnim fazama ukljuivao ire polje ideja i proizvoda i postepeno se svodio na ono to je na kraju procesa, tj. prikazani produkt. U neeksperimentalne metode spadaju i voenje dnevnika, prigodno posmatranje (primenjivo samo u toku odvijanja neke pojave) i drugo. Prednost pristupa Prednost neeksperimentalnih pristupa je u tome to se oni prirodno uklapaju u ivotne situacije, mogue ih je primenjivati tamo gde eksperiment nije mogue i to je kod njih otvorena mogunost ukljuivanja novih, kvalitativnih injenica koje se pojavljuju tokom izvoenja posmatranja. Za razliku od njih, eksperimentalni nacrt unapred propisuje koje injenice se ispituju i nita novo izvan tog opsega nije mogue registrovati. Slabost ove grupe metoda je u tome to su daleko manje objektivne od eksperimentalnih nacrta, a podaci koje dobijamo su zavisni od posmatraa, ne postoji 11

kontrola uslova u kojima se ispitivanje dogaa, tako da ne moemo sa sigurnou tvrditi ta je sve bilo od uticaja u posmatranoj pojavi. Takoe, posmatrane pojave su neponovljive i jedinstvene tako da zakljuci koje izvlaimo moraju naknadno da se proveravaju. U nauci je pravilo da neeksperimentalne metode prethode eksperimentalnim proverama, naime, prvo se neto primeti, testira se opta ideja, a zatim se pokuava sa posebno objektivnim psotupcima provere. U umetnosti je ovaj proces razliit u smislu to je umetnost kao duhovna delatnost slobodnija od zahteva empirijske provere, tako da umetniki opisi najee ostaju na nivou kvalitativnih opisa. Dobra osobina kvalitativnih opisa u umetnikim istraivanjima je njihova irina i otvorenost, a mana je nedovoljna objektivnost to ih ini vie umetnikim nego univerzalnim instrumentima misli.

9. EKSPERIMENTALNE METODE Eksperimentom se pod kontrolisanim uslovima izaziva i varira neka pojava. Kod eksperimentalnih metoda postoji unapred zadata situacija u kojoj tragamo na ureen nain, za odnosom izmeu dve ili vie pojava. Eksperiment se postavlja tako da bude proveriv, dostupan svakome i ponovljiv. To znai da eksperimentator kontrolie posmatrane pojave (varjable). Ono to se dobije kao rezultat ovog ureenog postupka se smatra naunom injenicom. Na primer, ako elimo da ustanovimo da li veba utie na postignue na testu znanja, izabraemo dve grupe ispitanika sa istim poetnim nivoom znanja. Jednoj emo dopustiti da veba a drugoj neemo. Zatim emo posle izvesnog vremena dati novi test znanja i uporediti rezultate izmeu grupa. Ovakvi nalazi potvrdjuju da postoji jasan pozitivan uticaj vebe na svaku oblast delatnosti. Jedan istraiva je, na primer, jednoj grupi dao zadatak da u mislima vebaju gadjanje stralama iz luka a drugoj nije. Obe grupe su posle toga gadjale strelama iako nikada pre to nisu pokuale. Ona grupa koja je u mislima vebala je imala bolje postignue, a to svedoi o tome da je i misao aktivnost iako nije praena fizikim pokretima tela. Ovo je jednostavan oblik eksperimenta a broj moguih eksperimentalnih nacrta je neogranien i moe da bude vrlo sloen. Na primer, jednog istraivaa je zanimalo da li je sadraj snova povezan vie sa emotivnim, socijalnim ili kognitivnim razvojnim fazama i zato je izveo 14-godinju studiju praenja dece od novoroeneta do kraja osnovne kole. Upotrebio je sve poznate vrste testova, intervjue i ankete, kao i fizioloko praenje modanih talasa u snu (Foulkes, 1973). Ovo je primer ekstremno sloenog istraivanja koje je imalo veliki broj posmatranih varijabli. U oblasti psihologije umetnosti eksperimentalno istraivanje je samo izuzetno mogue koristiti zbog toga te se sutinske odrednice umetnosti ne mogu namerno izazivati kao to je to mogue se, na primer, refleksnom reakcijom na svetlost. Neki od nacrta koji se koriste eksperimentom su istraivanja neuroloke reakcije na umetnost, merenja fiziolokog, telesnog, odgovora na umetniku stimulaciju, ispitivanje promene stepena svianja kod manipulacije umentikim objektima i slino. Eksperiment je idealno primeniti kada god je mogue. U mnogim situacijama to nije mogue i to je osnovni nedostatak ove metode nekada je eksperiment neizvodiv a nekada je izvodiv ali se iz etikih razloga to ne ini. Neke od najinteresantnijih pojava u psihologiji ne mogu da se ispituju eksperimentom, kao to je na primer matanje,

12

stvaralatvo, snovi, predstave, halucinacije i slino. One su subjektivne i odvijaju se na unutranjem planu za koji ne postoji objektivni pokazatelj. Kada ispitujemo snove, na primer, to uvek podrazumeva verovanje na re onome ko govori o svom doivljaju. Pored toga, neke pojave u psihologiji nije moralno eksperimentalno ispitivati, na primer, kako odbacivanje deteta utie na njegov razvoj, kako se izgladnjivanje odraava na emocije, kako bi izgledali odnosi izmeu ljudi kada bismo ih prisilno izolovali na due vreme (pokuaj postoji u emisiji Veliki brat), kako fizika oteenja mozga utiu na psihiki ivot i slino. Eksperimenti ove vrste se ne izazivaju, ali se dogaa da se sticaj okolnosti pokae prirodnim eksperimentatorom. To nazivamo prirodnim eksperimentom u kome posmatramo i prouavamo pojave koje ne bismo smeli da izazivamo. Dogaa se u prirodnim okolnostima da roditelji odbace dete ili ga dre u potpunoj izolaciji. Kada se takvo dete pronae, ono je izvor informacija do kojih mi ne bismo smeli da doemo namernim putem. Ponekad je i istorijski momenat pogodovao neetikim eksperimentatorima, poznato je da su tokom drugog svetskog rata nad zatvorenicima u logorima vreni neetiki eksperimenti roman Hajnriha Bela Zmijsko jaje se na zanimljiv nain bavi ovim pitanjem.

10. INTROSPEKCIJA - SAMOPOSMATRANJE Kad posmatramo ono to se dogaa u naoj svesti, pamenju, oseanjima, ponaanjima, vrimo introspekciju. Poreklo rei znai pogled unutra. To znai da posmatramo sami sebe i da smo sami sebi objekat istraivanja. Po svojim osobinama introspekcija je blia neeksperimentalnim metodama jer ne postoji sistematsko variranje uslova pod kojima se neto pojavljuje i veoma je snaan uticaj subjektivnog. Postoje pokuaji da se ona priblii eksperimentalnim metodama tako to se ispitanici vebaju u samoposmatranju a onda im se zadaje neki unapred odreen zadatak. Dok se reava taj zadatak, istovremeno posmatramo ta se dogaa u naoj svesti. Introspekcija nas stavlja u posebno interesantnu situaciju da istovremeno budemo u dve razliite uloge posmatraa i posmatranog. Dok se neto odvija (uloga subjekta) usredsreeni smo na posmatranje toga to se odvija (uloga objekta ili posmatranog). Introspekcija se spontano dogaa kad god pokuamo da se setimo ta nam je bilo u glavi pri nekom dogaaju, tada svesno tragamo za sadrajima misli i svesti, analiziramo sebe same i otkrivamo sadraje koji su tekli automatski ali ih nismo bili svesni. Individualne razlike i introspekcija Ljudi se veoma mnogo razlikuju u sposobnosti samoposmatranja i opisivanja onoga to su doiveli. Prema Jungovoj tipologiji, introvertne linosti e biti daleko spremnije na samoposmatranje, osetljivije na unutranje sadraje i davae bogatije opise onoga to se dogaalo u unutranjem svetu od ekstrovertnih linosti. Astenini tip e biti skloniji introspekciji nego pikniki tip linosti. Umetnici su po pravilu osetljivi na unutranje sadraje i veti samoposmatrai, tako da se to esto vidi na delu i u opisu dela. Introspektivni sadraji se uvek provlae kroz stvaranje i esto su prepoznatljivi snovi, mata, vizije, predstave, halucinacije, uspomene, apstraktne zamisli sve su dole iz bogatog, unutranjeg prostora umetnika. Da bismo ih izvukli i postavili u akt stvaranja, morali smo prethodno da budemo dovoljno radoznali i osetljivi da ih uoimo i uhvatimo, a to se dogaalo na planu introspekcije kada smo sami sebi bili istovremeni akteri i svedoci. 13

Voena i slobodna introspekcija Ako imamo unapred zadat plan po kome emo vriti samoposmatranje onda govorimo o voenoj introspekciji. Danas se u terapiji i najirem psiholokom radu koristi metod voena fantazija a to je oblik introspekcije u kome se osoba dovede u neku zamiljenu situaciju i tada treba da posmatra ta se dalje odigrava na unutranjem planu. Na preimr, zamisli se da osoba odlazi na neko mesto na kome se osea prijatno. Tada ona posmatra koje je to mesto i ta se na njemu odigrava. U terapijama se ponekad osoba vodjenom fantazijom dovede u neku izmiljenu kritinu situaciju i tada se posmatra ta se deava na unutranjem planu, na primer, mora da se oprosti od nekoga, mora da ode odnekuda zauvek, dobila je sav novac na svetu i ta sa njim radi i slino. Unutranji sadraji su posmatrani od strane same osobe jer se pretpostavlja da daju koristan podsticaj za lini razvoj. Ako nas zanima ta se dogaa bez uplitanja u sadraj dogadjaja, onda je to slobodna introspekcija iji je cilj da uhvati ono to se spontano deava u unutranjem prostoru. Ovde treba naglasiti da je introspekcija nauna metoda i da je ne treba meati sa posebnim postupcima koji se zasnivaju na introspekciji kao jednom od elemenata, dok se posmatramo dolazimo do veoma vanih podataka o naem unutranjem svetu. A ta emo sa tim podacima uraditi, je odvojeno pitanje. Introspekcija je, bez obzira na svoju subjektivnost, ostavila koristan trag u psihologiji i umetnosti. Kljuni deo linih preispitivanja tokom faze izrade nekog koncepta i dela su upravo introspektivni podaci odnose se na unutranji svet umetnika, njegove misli, dileme, oekivanja, nezadovoljstva, krizne situacije, bojazni, zadovoljstva, iznenadjenja i slino. Posmatranje i iznoenje tih misli pred publiku predstavlja integralni deo dela, on prati i dodaje sadraj izloenom. Introspekcija se u dananjim klasifikacijama, esto vie i ne pominje kao posebna metoda. Zajedno sa neeksperimentalnim metodama, ona se nalazi na margini naunog interesa. Dok je savremena nauka koncetrisana na eksperimentalne pristupe, mesto za kvalitativne, subjektivne metode ostalo je vie u polju umetnosti i filozofije gde je sloboda kretanja misli vea.

11. TEHNIKE U PSIHOLOGIJI Tehnike su posebni postupci koji se koriste u naunim pristupima oveku. Dok su metode podrazumevale opte pristupe, tehnike su konkretni, praktini naini na koje se dolazi do podataka. Tehnika ima veliki broj i dele se na razliite naine. Ovde e biti predstavljene one tehnike sa kojima se najee susreemo i koje su direktno povezane sa buduom praksom u obrazovnom sistemu. Tehnike su objektivni postupci ija primena se zasniva na uspostavljenim pravilima primene. Svaki postupak se primenjuje na isti nain da bi se poveala objektivnost podataka koje dobijamo. Tehnike su u veoma irokoj upotrebi danas. One imaju svoje prednosti ali i orgranienja. Da bi se nalazi dobijeni praktinim postupcima smatrali verodostojnim, neophodno je tehniku primeniti na uredjen nain i izbei zamke koje se u tom procesu pojavljuju. esti propusti koji se danas ine u upotrebi tehnika u psihologiji su: slaba

14

kontrola situacije koja se ispituje, preuveliavanje objektivnosti tehnika, preslobodno tumaenje nalaza, biranje neadekvatnog uzorka i slino. Ipak, njihova praktina primena i korist su izvan dileme i svako od nas je tokom kolovanja bar jednom bio subjekt u nekoj situaciji ispitivanja. INTERVJU Razgovor izmedju dvoje ljudi koji bi se odvijao i u prirodnim, spontanim okolnostima, postaje psiholoka tehnika onda kada ga primenjujemo sa ciljem da dodjemo do zakljuka o osobi sa kojom razgovaramo. U tom sluaju imamo unapred zadat cilj zbog koga vodimo razgovor. Intervju je mnogo vie od jednostavne razmene rei. Istraivanja pokazuju da osobe koje su ukljuene u komunikaciju samo jednim manjima delom (25%) razmenjuju rei, a veim delom u komunikaciji uestvuje neverbalni faktor boja glasa, izraz lica, nain na koji gestikuliramo, poloaj tela, telesni izgled, boje koje nosimo, odea koju nosimo, nain na koji sluamo ili ne sluamo sagovornika, nain na koji posmatramo sagovornika, tikovi i pokreti miia lica i slino. Ovaj segment razmene spada u neverbalnu razmenu i oslanja se na nesvesne, intuitivne naine formiranja opteg utiska o nekome. Dok sa nekim razgovaramo istovremeno prikupljamo mnogo razliitih podataka o sagovorniku a kojih ne moramo biti svesni. Na odgovor na drugog oveka je uvek do izvesne mere intuitivan i obojen oseanjima. Zakljuci koje izvodimo ne moraju nikada dospeti do svesnog dela ali se time njihova snaga ne umanjuje, snano utiu na dalju komunikaciju i razvoj odnosa. Socijalni psiholozi pokazuju da se opti, intuitivni utisak o nekome stvara veoma brzo, ve tokom prvih reenica u dijalogu i ima relativnu trajnost. To znai da nain na koji brzo i nesvesno delujemo jedni na druge ima znaaja za uspostavljanje trajnijeg utiska. Ovaj prvi utisak se naziva prva impresija, i najee ima formu blagog i nejasnog pozitivnog ili negativnog stava koji prema nekom formiramo. Ako je na kontakt sa nekim vrlo kratak, na primer, brzi intervju od par minuta, na sagovornik e formirati prvu impresiju koja e trajati u vremenu i posle prestanka razgovora. Razliiti ljudi su u razliitom stepenu spretni u uspostavljanju kontakata sa sagovornicima, kao i u ostavljanju utiska. Pojedine osobe imaju sklonost da izazivaju esto blagi pozitivni a druge blagi negativni utisak kod sagovornika. Istraivanja, medjutim pokazuju jo neto prva impresija nije odluujua za na stav prema nekome. Ako je naa prva impresija bila veoma povoljna a kasnije se upoznamo bolje i svoj stav ublaimo, na doivljaj te osobe e postati negativniji nego da smo u poetku bili ravnoduni. I u obrnutom smeru se pojavljuje slino pravilo ako smo neku osobu procenili blago negativno a kasnije popravimo svoj stav, onda emo tu osobu doiveti jo pozitivnijom nego da smo u poetku bili ravnoduni. Zato, pokazuje socijalna psihologija, sa brzim i povrnim poetnim utiscima treba biti oprezan, jer oni vremenom mogu da se preokrenu i tada e teiti da se pretvore u svoj negativ. Znamo iz sopstvenog iskustva da kada nas neko brzo fascinira i opini, ukoliko dodje do razoaranja, ono e biti vee i jae nego ako smo se razoarali u nekoga prema kome smo imali umeren stav.

15

35 30 25 20 15 10 5 0 prva impresija kasnija impresija pozitivna neutralna negativna

Danas postoje posebni postupci koji se bave obukom ljudi za uspeno vodjenje odreenih segmenata komunikacije. Sadraj obuke je vebanje spoljanjih tehnika komunikacije kako da izgovaramo rei (vebe dikcije), kako da gestikuliramo (vebe mimike), da se kreemo (motorike vebe), kako da se obuemo (stiling), pa i specifino - kome da se obraamo, kako da odgovorimo ako nam sagovornik kae ovo ili ono... Obuka ove vrste moe biti korisna jer pomae ljudima da osveste i kontroliu neke aspekte svog ponaanja i komunikacije, da razumeju svoje postupke, emocije ili namere. Isto tako, obuka ove vrste moe biti i tetna ukoliko se iskljuivo koncentrie na spoljanje (formalne) aspekte komunikacije ili ako se organizuje zbog bolje trgovake manipulacije ljudima, ukoliko joj cilj nije poboljanje komunikacije nego poboljanje prodaje neke robe, poveanje broja vernika, poveanje broja biraa, uticanje na sagovornika da bi se neto sekundarno dobilo od njega i slino. Pored verbalnog i nesvesnog, intervju ima jo jedan segment komunikacije koji se naziva empatiki i podrazumeva da se tokom razgovora dve osobe nalaze u emocionalnom kontaktu. Svaki uesnik donosi svoj deo emocije i stavlja je u interakciju sa sagovornikom. Ljudi najee nisu svesni emocija koje indukuju drugima i ovaj segment komunikacije najee ostaje nevidljiv. Nastavnik koji ulazi nervozan na as, profesor koji namrgodjen zapoinje ispitivanje, osoba na alteru koja nas namrteno gleda, su osobe koje vidljivo indukuju svoja oseanja na okolinu. ak i kada su nam oseanja slaba i manje vidljiva, postoji tendencija da se prenose na sagovornika i na sve druge uesnike u komunikaciji. Zbog toga nam neki ljudi prijaju kao sagovornici a neki ne, neki ljudi vae za mrgude u svom okruenju, svaki ovek pronalazi prijatelja koji je njemu odgovarajai a sa nekim drugim, iako osea da je ta osoba u redu, ne moe da ostvari kontakt.

ANKETA Kada koristimo neku od postojeih tehnika na unapred odreenom uzorku ljudi ili situacija, nazivamo ih anketa. Bez obzira u kom obliku se sprovodi (direktnim susretom, pismeno, telefonski, internetom) anketa tei da objektivno pokrije neku tematiku. Da bi se to postiglo, anketa mora da se primeni na unapred odabranoj grupi. Sutinski je bitno da odabrana grupa koju pitamo predstavlja pravi pokazatelj za grupu koja nas interesuje da bude reprezentativan. Ako ne odredimo unapred i na osnovu injenica koga emo i u kolikom broju pitati, neemo moi da garantujemo verdostojanost rezultata. U praksi se relativno esto deava da zbog neadekvatno odabrane grupe, zakljuak koji tako formiramo bude pogrean. Zamislimo da pitanje koje nas zanima, na

16

primer: Koliko je umetnost vana u Vaem ivotu? postavimo razliim grupama studentima umetnosti, slubenicima, predkolskoj deci ili drugima. Odgovori koje emo dobiti bie veoma razliiti. Ako na osnovu istraivanja elimo da formiramo strategiju za razvoj umetnosti, na primer, onda nam deiji odgovori nee biti relevantni. Ako elimo da znamo opti stav u drutvu prema umetnosti, na primer, onda nam odgovori studenata nee biti relevantni jer e biti visoko pozitivni i nee odraziti opti stav. Istraivanja javnog mnjenja koja sprovode raziite marketinke kue, dolaze ponekad do oprenih rezultata. Pogledajmo procenu najgledanijih programa u Srbiji i videemo da prema marketinkoj kui ova procena varira. Ista je situacija sa procenama prihvatanja politikih programa ili linosti. Ovo se dogadja zbog toga to od grupe koju ispitujemo zavisi kakav emo odgovor dobiti ako pitamo grupu slinih ljudi iz slinih ivotnih okruenja, dobiemo jedinstvene odgovore (koji se visoko slau). Ako na zakljuak tei da se proiri i uopti, onda emo morati dobro da upoznamo kako ono to istraujemo, tako i grupu koja nas interesuje. Evaluacije nastave koje se rade sa studentima takodje pokazuju da je za dobijanje opte slike stanja nastave vano ukljuiti to vei broj studenata svih smerova i to u proporciji u kojoj se oni pojavljuju u celovitoj grupi. Samo takvi zakljuci e imati valjanost i omoguiti poboljanje procesa nastave.

12. PROJEKTIVNI TESTOVI Projekcija je mehanizam odbrane koji postoji u svakoj osobi a koju je otkrio i prouavao Frojd. Ovaj mehanizam se aktivira nesvesno, mimo nae volje i svesti i cilj mu je da unutranje, potisnute sadraje koji se nalaze u nesvesnom delu linosti, ispolji ali na takav nain da osoba ne ugrozi sopstveno samopotovanje i sliku o sebi. Projekcija znai izbacivanje nesvesnih sadraja u spoljanju sredinu, projektovanje sopstvenih unutranih tenji tako da se one pripiu neemu spolja. Na primer, osoba koja se projektuje e ono to ne eli samoj sebi da prizna videti u drugima, u dogadjajima ili procesima u kojima to, zapravo, ne postoji. Projekciju izazivaju situacije koje nisu sasvim odredjene, koje imaju viak neodredjenog znaenja, nedoreenosti. Ovaj mehanizam deluje svakodnevno, are od kafenog taloga, iako besmislene, vide se kao simboli simbole koristi osoba koja ita i govori ih drugoj osobi. Projekcija pretpostavlja da se ita zapravo projektuje, izbacuje nesvesne sadraje koje druga osoba tumai kao predvidjanje. Na slian nain postoje rituali predvidjanja kod mnogih naroda gledanje u zrna pasulja, gledanje u listove aja, gledanje u kapljice rastopljenog olova, kristalnu kuglu, ivotinjsku utrobu, prirodne oblike, let ptica, oblik oblaka itd. Ono to je zajedniko je da oblici nisu potpuno zaokrueni, nego imaju deo sluajnog u sebi. Frojd je ovu pojavu opisao i time postavio osnov za primenu u dijagnostici i proceni unutranjih, nesvesnih sadraja kod ljudi. Danas, projektivne tehnike se koriste veoma iroko. Rorahov test Najpoznatija i najea projektivna tehnika je Rorahov test mrlja. Mrlje od tua su napravljene tako da nemaju odreen oblik nego su besmislene i presavijene po uspravnoj osi. Od velikog broja mrlja koje su u poetku koriene, odabran je jedan manji

17

broj koji ima najjae projektivno dejstvo. Od ispitanika se trai da opie ta vidi na toj slici. Najee, ljudi govore o tome na ta im mrlja lii. Prepoznavanje simbola u besmislenoj mrlji, dolazi iz nesvesnog i govori o osobi. Drugi esto korien projektivni test je TAT, koji se sastoji od realistino nacrtanih scena na kojima se prepoznaju likovi i njihovi odnosi. Likovi i znaenja scena su nedoreeni ali su dizajnirani tako da imaju blago provokativno dejstvo na primer, mlada ena se gleda u ogledalo a starica iza nje neto govori sa neprijatnim izrazom lica, mlad ovek lei na krevetu a stariji na vratima neto govori, dete sedi na pragu kolibe i slino. Zadatak ispitanika je da sastavi priu na osnovu slike. Sadraj prie odslikava unutranji nesvesni svet. Ako u tom polju postoji neka velika tenzija ili konflikt, on e se ispoljiti kroz priu. Projektivni testovi, iako su veoma popularni, imaju ozbiljan nedostatak orijentisani su iskljuivo na patoloke sadraje i rezultati koji se dobijaju zavise od procene ispitivaa. Njihova objektivnost u poredjenju sa drugim psiholokim tehnikama je veoma niska. Zato se projektivne tehnike koriste u poetnim fazama terapije kada je korisno bolje upoznati unutranji svet klijenta ali nisu objektivno dijagnostiko sredstvo. U polju umetnosti projekcija je prisutna mnogo vie nego to se vidi na prvi pogled. Mi ne znamo ta je umetnik nameravao ali stvaramo sopstveno tumaenje. Kada nae tumaenje dolazi iz nepriznatih, nesvesnih delova projektujemo se u umetniko delo i govorimo zapravo o sebi, govorei o delu. Naravno, nije svako tumaenje umetnosti projekcija. Projekcija se dogadja kada je tumaenje i prihvatanje nekog dela od strane publike (ili kritiara) proizvod konflikata i problema koji dolaze iz samog posmatraa. Tokom istorije razvoja umetnosti dogaalo se da posmatrau smeta neto na delu runoa, nemoralnost, religioznost, nereligioznost, ostraenost, politizovanost, pornografski element dela... Razumevanje dela kao takvog ipak, potie od posmatraa. Kritiari koji se projektuju su prepoznatljivi po tome to u veini dela vide isto i reaguju na jednu vrstu dela a na ostalo ne. To znai da postoji unutranja tenzija koja se izraava kroz kritiku.

13. SOCIOMETRIJSKI POSTUPAK Praktina primena postupka je korisna u radu sa grupama dece i ljudi. Osnovni cilj postupka je da se dobije uvid u mreu i vrstu odnosa koji u grupi postoje. Kada nas interesuje i vano je da znamo kako funkcionie grupa, upotrebiemo sociometrijski postupak. On je jednostavan za primenu. Ako nas interesuje, na primer, stepen prihvatanja ili odbacivanja lanova grupe, postaviemo celoj grupi ista pitanja na primer, sa kime bi voleo da bude u drutvu a sa kime ne bi voleo. Deci se postavljaju pitanja sa kim bi voleli da se igraju, sa kime vole da ue, sa kime bi ili na izlet i slino. Kada svako odgovori na pitanja, odgovori se sabiraju za svakog lana grupe dobije se broj prihvatanja i broj odbijanja. U psihologiju je ovu tehniku uveo istraiva po imenu Moreno koji je istovremeni i osnova pravca u psihoterapiji koji se naziva psihodrama. Moreno je svoj profesionalni angaman posvetio pomaui ljudima kroz grupni rad, pojedinac se menja

18

kroz svoj rad u grupi i zbog toga je bilo vano unaprediti razumevanje odnosa koji u grupi postoje. Ovaj naoko jednostavan postupak je veoma dragocen uvid u grupnu strukturu. Individualno posmatrano, lanovi grupe mogu biti neutralni (jednak broj pozitivnih i negativnih izbora), prihvaeni (vei broj pozitivnih, malo ili nita negativnih) ili odbaeni (vei broj negativnih, malo ili nita pozitivnih). Posmatrano sa nivoa grupe, grupa moe biti razbijena (biraju se parovi ili trijade izmedju sebe), koherentna demokatina (lanano i umnoeno biranje svih prema svima) koherentna autokratina (postoji zvezda oko koje se sumira vei broj izbora, ili svi biraju jednog). Mogunosti i naini na koje se formiraju odnosi u grupi su neogranieni, a opta slika mree odnosa se dobija na osnovu odgovora uesnika. Ovaj postupak se primenjuje u kolama (na razredima), u formalnim institucijama i svuda gde ja vano pratiti naine funkcionisanja odnosa u grupi. Na osnovu nalaza koji se dobijaju je mogue videti na koji nain se strukturira unutranja mrea prihvatanja ili neprihvatanja lanova izmedju sebe. Ako radimo sa razbijenom grupom, treba imati u vidu da se radi zapravo sa vie grupa istovremeno. esto se pojavljuje rivalstvo izmeu podgrupa. Zadatak vaspitaa je tada da neguje koheziju u grupi, na primer, podrava zajednike aktivnosti. Ako imamo demokratinu atmosferu, lanovi e se ee kofrontirati ali i ee saradjivati izmedju sebe, rezultati rada sa takvom grupom su bolji ukoliko imamo neki kreativan zadatak. Zadovoljstvo lanova grupe je vee ukoliko postoji ovakva atmosfera. Kod autokratske atmosfere u grupi postoji zvezda osoba sa najveim bojem izbora, koja je ujedno i vodja. Treba skrenuti panju da kod takvih grupa esto postoji i negativna zvezda odbaeni lan koji ima najvei broj negativnih izbora. Vodja u deijim grupama je najee dete iz vieg socio-ekonomskog sloja, fiziki spretnije dete, bolji uenik, uspenije, lepe obueno. Nasuprot tome, treba naglasiti da veu verovatnou da postane negativna zvezda ima dete iz niih socio-ekonomskih slojeva, dete bez roditelja, jedinad i deca iz porodica sa velikim brojem dece, deca nacionalnih manjina (kod nas posebno Romska deca). Sociogram, slika mree odnosa u grupi je promenjiv isto tako kako su promenjivi i dinamini odnosi unutar grupe. Ono to se dobije kao nalaz u jednom trenutku, ne mora vaiti u sledeem vremenskom preseku. Istraivanja socijalnih odnosa u grupama pokazuju da ak i sasvim mala intervencija, kao to je, na primer, ispitivanje statusa jednog lana, poveava stepen njegovog prihvatanja u grupi. Na primer, ako se pojave u razredu ispitivai koji posmatraju jedno dete iz grupe i ako se tada uradi sociometrijsko ispitivanje, nivo prihvatanja tog deteta e biti vii nego to je bio pre ispitivanja sam interes ispitivaa je pomerio poloaj deteta. Treba imati u vidu da je uticaj koji vaspita, profesor ili nastavnik ima na grupu, daleko moniji i samo se moe pretpostaviti koliko je velika i odgovornost koja uz to ide.

14. INTELIGENCIJA

19

Uobiajena definicija je da je inteligencija opta intelektualna sposobnost koja poiva na kognitivnim (saznajnim) mentalnim funkcijama a koja se odraava u svim naim aktivnostima. Ova sposobnost je pod snanim uticajem mnogih faktora: naslednog faktora, uenja, aktivnosti i socijalnih uticaja kao to su porodica, grupa, obrazovanje, naslee, kultura i slino. Ne postoje slaganja oko toga ta inteligencija stvarno jeste. Na poetku istraivanja inteligencije, 1921. godine je asopis za psihologiju obrazovanja organizvao simpozijum sa idejom da se 17 najpoznatijih naunika iz ove oblasti dogovore oko definicije inteligencije. Rezultat simpozijuma je bio novih 17 definicija inteligencije (Thorndike, 1921). Ovaj raskorak postoji i danas. Istraivanja pokazuju da je do studentskog uzrasta, svako bar jednom proao kroz testiranje inteligencije a velika veina ljudi ak vie puta u ivotu. Ponekad su rezultati koje testovi pokazuju odluujui ili veoma vani za odluke koje neko donosi o budunosti neke osobe. Druga polovina 20-og veka obeleena je velikim brojem istraivanja inteligencije i davanjem velikog znaaja ovoj sposobnosti. Danas su u upotrebi mnogi testovi inteligencije koji su se pokazali dobrim metodama predvianja neijih razvojnih kapaciteta, mogunosti i postignua. Svi oni su slini u tome to zahtevaju objektivnu testovnu situaciju, a to znai da svi subjekti prolaze kroz iste zadatke pod istim uslovima. Testosi su standardizovani, a to znai da pokazuju realne, empirijski potvrene, validne i objektivne rezultate. Pre nego to se prihvate u iroj upitrebi, testovi se podvrgavaju mnogim proverama. Meutim, pria sa testiranjem inteligencije ipak nije tako jasna i zaokruena, to emo videti u daljem tekstu najee zbog toga to se ponekad preuveliava znaaj testovnih rezultata a zanemaruje uticaj mnogih drugih faktora koji utiu na razvoj i merenje inteligencije. Poetak merenja inteligencije Zato bi se takvo neto kao to je "pamet" uopte merilo? Razlozi su veoma praktini i proizilaze iz jedne vane tekovine graanske kulture a to je demokratizacija obrazovanja. U trenutku kada je osnovno obrazovanje postalo otvoreno (obavezno) za svu decu, pokazalo se da izmeu intelektualnih mogunosti dece postoje razlike. Deca koja nisu mogla da prate nastavu su usporavala grupni proces obrazovanja do te mere da je negde napredovanje cele grupe bilo dovedeno u pitanje. Obrazovni proces se morao postaviti tako da odgovara deijim kapacitetima i omoguava razvoj grupi. Zbog toga je bilo potrebno izdvojiti decu koja oteano ue da bi im se ponudio odgovarajui obrazovni program. Na zahtev francuskog Ministrastva prosvete 1905. godine je konstruisana prva skala za merenje inteligencije Bine-Simonova skala. Sa sadanje pozicije, ovaj dogaaj oznaava poetak pokreta mentalnog testiranja koji je oznaio 20. vek. Prvi test inteligencije i mentalni uzrast Njaznaajniji i najuspeniji pokuaj merenja inteligencije je izveo francuski lekar Alfred Bine. Iako nije bio prvi pionirski pokuaj, Bine-Simonov test je jo uvek u upotrebi. On se zasniva na jednostavnom principu da dete odreenog uzrasta treba da odgovori na proseno teke zadatke koje deca tog uzrasta reavaju. Pitanja su poreana po teini tako da se pone od lakih (ispod deijeg uzrasta) i zavrava tamo dokle dete moe da ih rei. Brojani odnos izmeu mentalnog skora (mentalni uzrast) i kalendarskog skora (godine i meseci starosti deteta) pomnoeni sa 100, daju kolinik intelektualne sposobnosti ili IQ :

20

IQ =

Mentalni uzrast Kalendarski uzrast

h 100

Iz kolinika je jasno da ukoliko mentalni uzrast prednjai, tj. neko reava zadatke koje njegovi vrnjaci jo uvek ne mogu, tada je indeksna vrednost via i njegov IQ prelazi vrednost 100. Danas je uobiajeno da se IQ = 100 smatra objektivnom merom intelektulane sposobnosti koja predstavlja prosek. Primer zadataka: Da li si ti deko ili devojica? Koliko ima godina? Koje su ove etiri boje? Daj mi tri kocke sa ove gomile. Ponovi za mnom brojeve... Koja je re suprotna od veliki? Testovi inteligencije za odrasle Inteligenciju moemo da merimo na veliki broj naina. Testovi prema vrsti materijala koji koriste mogu biti figuralni, numeriki, slikovni, verbalni, logiki... Prema testovnoj situaciji mogu biti testovi brzine i testovi snage. Testovi brzine su oni koje radimo za vreme unapred zadatog, kratkog vremenskog intervala. Ispitanicima se kae koliko vremena imaju i da se ne oekuje da urade test do kraja. Testovi snage obino nemaju vremensko ogranienje koje je presudno. Zadaci su poreani po teini tako da ispitanik stigne do nekog nivoa posle koga ne moe dalje koliko god vremena da mu se da. esto je u upotrebi Vekslerova skala koja ima dve podgrupe testova verbalnu i manipulativnu. Verbalni deo se oslanja na rei a manipulativni na rasporeivanje, premetanje i slino. Svaka osoba ima sklonost ka odreenom materijalu u svojoj praksi. Tradicionalno, studenti umetnosti e imati vie skorove na slikovnom i figuralnom materijalu, a nie na numerikom. Osobe koje rade sa tehnikom e biti uspenije na numerikim testovima, studenti drutvenih nauka e imati vie postignue na verbalnim testovima nego na ostalim, itd. Svako od nas ima odreenu vrstu materijala koji mu vie odgovara od ostalih. Kada se vre testiranja, vodi se rauna o tome da zadatak koji se pojavljuje na testu ima veze sa onim to e se u realnoj situaciji zahtevati od ljudi.

16. Raspodela inteligencije

Normalna inteligencija Inteligencija se kao i mnoge druge psihike sposobnosti rasporeuje na poseban nain koji se naziva Gausova kriva ili normalna raspodela. Ovo je zvonasta kriva koja pokazuje da se veina nas nalazi u oblasti proseka (intervalu izmeu 80 - 120 IQ). 85% oveanstva se nalazi izmeu ovih mera. Ispod vrednosti IQ od 80 se nalaze osobe koje su kategorisane kao intelektualno zaostale a iznad IQ vrednosti 120 se nalaze intelektualno darovite osobe. U psihologiji se mnogo polemisalo (pa i svaalo) na temu imenovanja ovih kategorija - da li su nazivi kategorija uvredljivi ili ne, da li je neophodno kategorisanu decu izdvajati iz vrnjake grupe itd. Ista pitanja se u ogledalu

21

mogu preneti i na drugi kraj krive: da li je dobro izdvajati intelektualno darovitu decu i podsticati razvoj intelekta drugaije nego kod prosene grupe? Treba umati u vidu da merenje inteligencije, kao i sam koncept IQ vrednosti ima ozbiljnih ogranienja preko kojih se olako prelazi. Jedno od osnovnih ogranienja je da je IQ relativna mera. Ona je nastala na osnovu odnosa izmeu skorova jedne grupe, tako da ne postoji univerzalno proseno inteligentna osoba. Prosek je uvek proizvod praktino postojeih mera. Istraivanja i merenja inteligencije e ve na poetku pokazati da se inteligentna osoba jedne grupe moe pokazati kao mentalno zaostala u drugoj. Ovo je stoga to je inteligencija odraz praktine delatnosti neke grupe i njena brojana vrednost se pravi na osnovu velikog broja skorova. Iz njih se izraunava srednja vrednost a ne na osnovu neke apsolutno date vrednosti. Koliko smo "pametni" dakle, nikad nije merljivo merljivo je gde se mi kao osoba nalazimo u kontekstu svoje grupe. Intelektualna darovitost Smatra se da je neka osoba intelektualno darovita ako vrednost IQ mere prevazilazi 140 jedinica. Mnoge studije u psihologiji su tragale za odgovorima na pitanja kakve su razlike u ivotnim postignuima, motivima, uspenosti i drugim parametrima izmedju ove grupe ljudi i grupe prosenih. Mentalna ometenost Kategorizacija stepena mentalne ometenosti poinje od 80 IQ poena nanie. Treba imati u vidu da osoba sa nultom inteligencijom ne postoji (ne bismo je mogli smatrati osobom) jer skale koje predstavljaju model psihikih osobina, nisu jednake matematikim skalama nemaju nule i nemaju maksimalne vrednosti jer se sve mere smatraju relacionim i stavljaju se u odnos jedna prema drugoj.

17. Struktura inteligencije Od naina na koji shvatamo inteligenciju, razumevanja njene strukture zavisi kako emo posmatrati razvoj ove sposobnosti. to se tie strukture inteligencije, postoje mnoga pitanja koja nisu definitivno odreena, kao to su: Da li postoji jedna opta ili vie posebnih sposobnosti koje su relativno nezavisne? Da li je inteligentno ponaanje neto to se prostire na sve oblasti intelektualnog ponaanja kod jedne linosti ili postoje razliite sposobnosti u okviru istog oveka? Istraiva po imenu Spirman utvruje 1927. da se kod postignua na svakom testu radi o dve grupe uticaja. Jedan je opta intelektualna sposobnost (g faktor) a druga grupa uticaja proizilazi iz specifinosti zadataka (specifine sposobnosti). Zato on smatra da postoji jedna opta sposobnost koja se ispoljava u svim ivotnim i testovnim zadacima. Pored nje, specifine sposobnosti se vide na posebnim ivotnim poljima. G (opti faktor)

22

S (posebne intelektualne sposobnosti)

Drugi istraiva po imenu Terston (1938) govori da intelektualna sposobnost nije tako jedinstvena kao to se moe pomisliti naprotiv, radi se o nekoliko primarnih mentalnih spsobnosti. Podrvgnuvi veliki broj ljudi velikom broju testova, utvrdio je da se rezultati kod jedne linosti nalaze u ureenim odnosima i da sainjavaju tzv. profile. Svako od nas, misli on, moe se opisati na osnovu profila postignua na zadacima: numerike sposobnosti brzo, tano operisanje brojevima, rezonovanje - sposobnost nalaenja pravilnosti, otkrivanja odnosa i pravila, nalaenje logikih sledova, verbalna fluentnost biti spretan sa reima, reit prostorni odnosi vuzializovanje i manipulacija objektima i prostoru i zamiljenom prostoru percepcija brzo i tano zapaanje perceptivnih stimulusa pamenje zapamtiti simbole i odnose verbalno shvatanje razumevanje znaenja rei Jedan jo kasniji model, Gilfordov (1967), potpuno negira postojanje opte sposobnosti. On misli da se inteligencija sastoji od velikog broja relativno nezavisnih sposobnosti, tanije, njegova faktorska analiza pokazuje da tu imamo 4 vrste sadraja, 5 vrsta operacija i 6 vrsta produkata. Kada se sve to sklopi u mogue kombinacije, dobijamo kocku u trodimenzionalnom prostoru od 120 faktora koji opisuju inteligenciju. Svaki od njih je nezavistan ili relativno nezavistan od svih ostalih. Gilford je verovao da su vremena raunanja jednog IQ skora zauvek otila u istoriju i da e svaki ovek imati vei broj nezavisnih mera koje oznaavaju njegove intelekturalne sposobnosti. Iako su poetni elan i oduevljenje otkriem opte intelektualne sposobnosti splasli, praktina primena merenja inteligencije je jo uvek veoma korisna. Istraivai nakon Gilforda su nastavili da lome optu sposobnost na sve vei broj manjih dok su istraivai skloni optem profilu ostali na toj putanji. Danas moemo rei da i jedna i druga struja imaju argumenata za svoje uverenje. Ipak, uobiajeno je shvatanje inteligencije kao opte sposobnosti koja se ispoljava na svim specifinim sposobnostima. To znai da visoko inteligentan ovek tei da se ponaa tako u svim zadacima. Ali i ovo pravilo ima izuzetke neki ljudi imaju ak ekstremno visoko razvijenu jednu grupu sposobnosti dok su im druge sasvim zakrljale setimo se likova iz filmova: naunik koji izuzetno barata atomskom fizikom nikada ne zna gde mu je kiobran ili lako zaluta na putu do kue. esto su intelektualno visoko daroviti ljudi poznati kao asocijalni, oni koji 23

ne vole da se drue, povlae se od ljudi, imaju slabo razvijen verbalni faktor i slino. Vidljivo je esto da umetnici iako imaju vrhunska postignua u umetnosti imaju tekoa u verbalnom opisu onoga to rade. To nam pokazuje da grupe intelektialnih sposobnosti mogu biti relativno nezavisne.

18. UTICAJI NA INTELIGENCIJU Inteligencija i nasledni faktor Fransis Golton, jedan od zaetnika nauke je uinio pokuaj 1884. godine da ubedi naunu i iru javnost u tezu o postojanju superiornih predispozicija kod odredjene grupe ljude, tj. da postoje genetski odabrani ljudi ija je inteligencija direktno povezana sa superiornim perceptivnim i fizikim osobinama. On je izvrio veoma opsena merenja irokog spektra fizikih i mentalnih sposobnosti na vie od 9000 subjekata. Bio je siguran da e fizike osobine kao to su oblik glave, snaga miia, otrina vida biti direktno povezane se intelektualnim kapacitetima. Tako, ako znamo kako neko fiziki izgleda i iz kakve porodice dolazi, moemo sa sigurnou da pretpostavimo i kolika mu je inteligencija. Veza izmedju fizikih osobina i inteligencije, koju je oekivao se nije pojavila, na njegovo veliko iznenaenje. Sa dananjeg stanovita oigledno je da su ovakve hipoteze naivne, jer je opta intelektualna sposobnost, kao i mnoge druge visokosloene sposobnosti pod uticajem velikog broja faktora koje ne deluju nezavisno nego se sklapaju u sistem uticaja. I pored toga, mnogi istraivai u psihologiji i dalje idu Goltonovim tragom, na primer Jensen 1970 pokuava da pokae da su nia postignua crnake dece na testovima inteligencije, odraz njihove genetske inferiornosti (Crider). Naravno, ovakve neutemeljene i tetne hipoteze, izazivaju burne reakcije, ne samo javnosti, nego i psihologa koji se bave ovom temom, a koji dokazuju da se nii skorovi pojavljuju kao posledica slabije motivacije, slabije fizike i drutvene nege, slabije ifnormisanosti, veeg straha i nesigurnosti tokom testiranja, i slino. Uticaj naslednog faktora, genetske predispozicije je nesumnjivo veliki najvee podudarnosti u vrednostima IQ mera se pojavljuju kod jednojajanih blizanaca koji imaju najslinije genetske konstitucije (0.87). Ova podudarnost ostaje visoka ak i kada se blizanci odvajaju po rodjenju i rastu u razliitim okolnostima (0.75). Kako se udaljava stepen srodstva, tako se i smanjuje podudarnost u vrednostima IQ (deca-roditelji 0.50, braa sestre 0.50, braa-sestre odgajani odvojeno 0.35)). Studije koje ispituju decu koja posmatraju decu iz iste porodice koja su kasnije odgajana odvojeno su od velikog znaaj za istraivae zato to pokazuju kombinaciju uticaja gena i sredine. Iako je nedvosmisleno jasan uticaj genetskog faktora, on se danas posmatra kao PREDISPOZICIJA da se sposobnost razvije, a da li e se ona razviti i u kolikoj meri zavisie od sloenog sklopa okolnosti kao i od aktiviteta same osobe. Ni najbolja genetska predodreenost nee se moi maksimalno ispoljiti u razvojno loim ivotnim uslovima, kao ni ako osoba sama ne bude aktivirala svoje potencijale i razvijala ih. Kako su pokazali prirodni eksperimenti, deca koja su i pored urednih genetskih predispozicija bivala teko razvojno oteena (naputanje od roditelja, ivot u potpunoj izolaciji, ivot u nesocijalnoj zajednici, na primer, divljini itd.) nisu uspevala da aktiviraju svoje

24

predispozicije. Isto tako, ukoliko se sposobnost ne aktivira i ne veba, ona nee moi da se razvije. Sredinski uticaji na inteligenciju Dve najvee i najznaajnije psiholoke kole (iz vajcarske i SSSRa) se nisu sloile oko toga koliko na razvoj inteligencije kod dece treba uticati posebnim programima ili ne. Dok je jedna aktivno radila sa decom i vrila uticaj na sazrevanje inteligencije, druga je razvila svoje argumente da na decu ne treba uticati jer je razvoj inteligencije suvie sloen i osetljiv proces koji svoje najznaajnije momente ostvaruje u sprezi sa fizikim sazrevanjem. Naslee i sazrevanje se nalaze i neprestanoj interakciji. Najznaajniji sredinski uticaji su oni koje se aktiviraju odmah po rodjenju (porodica) i koji se smatraju ranim uticajima. Sa odrastanjem, dete se postepeno od svoje prodice orijentie ka drugim socijalnim mreama uticaja (vrnjaci, braa, sestre, ira porodica, kola, kultura) i do kraja ivota e razvijati svoje intelektualne sposobnosti. Pokuaji da se inteligencijom manipulie su mnogobrojni. Jedan od pominjanih je pokuaj da se visokointeligentni roditelji povezuju, ime se oekuje visokointeligentan porod (slino ideji o arijevskoj rasi). Istraivanja pokazuju da postoji visoka povezanost izmeu inteligencije dece i roditelja a takoe i da ta povezanost nije dovoljno visoka da bismo je genima objasnili. Najvea slinost izmeu mera inteligencije postoji kod jednojajanih blizanaca, neto je nia ako su oni odgajani odvojeno ili ako su dvojajani blizanci, jo je nia povezanost izmeu blizanaca razliitog pola, zatim brae i sestara, roditelja i dece. Niska povezanost je izmeu roditelja i usvojene dece, dece koja nisu u srodstvu, a odgajana zajedno i slino. Meutim treba imatu u vidu da je skor na testu inteligencije osetljiv na porodicu tamo gde se neguje i razvija komunikacija izmeu deteta i sredine, vrnjaka, kulture, umetnosti, pojavljuju se inteligentnija deca nego u porodicama u kojima je to redukovano. Moemo rei da predispozicija za pojavu i razvoj inteligencije jeste nasledna. Da li e se predispozicija razviti u visoko sloenu sposobnost ili ne, zavisie od mnogih drugih faktora od kojih su najvaniji porodica, odnos sa roditeljima, razvijena razmena i komunikacija sa sredinom i drugi. Istraivanja su pokazala da deca koja imaju vie razvojno podsticajnih medija knjige, asopisi, televizija, internet, posete kulturnim institucijama, posete umetnikim dogadjajima, pokazuju znaajno vie postignue na testovima inteligencije. Inteligencija i vebanje Iako je naslonjena na prirodnu predispoziciju, inteligenciju je mogue vebom razvijati i uticati na nju. U prirodnim ivotnim okolnostima se upravo to i dogaa, neprekidno vebamo i ispoljavamo svoju sposobnost da se pomou uma i razuma prilagodimo, razvijemo i stvaramo ne samo sebe kao osobu nego i svoje okruenje. Uobiajeno je da se pri istraivanju uticaja na inteligenciju pravi jedna greka postignue na testu se izjednaava sa pravom sposobnou. Ove dve stvari su nekada podudarne a nekada nisu. Ako je test inteligencije osetljiv, objektivan, standardizovan i korektno primenjen onda e vrednost skora biti odgovarajua naoj pravoj sposobnosti. Naalost, veoma esto to nije sluaj. Tako se dogaa da veliki broj dece iz drugih kulturnih sredina zbog nepoznavanja jezika na samom poetku obrazovnog procesa bude prepoznato kao mentalno zaostalo. Oteenje sluha kod dece, koje je esto veoma teko

25

otkriti, a koje se ispoljava na govoru, esto biva prepoznato kao niska inteligencija. To su takozvane pseudozaostalosti koje su izazvane grekom merenja. Poto smo utvrdili da inteligencija ima svoje podstrukture ili specifine sposobnosti, moemo da pretpostavimo da su one razliito osetljive na vebanje, na fiziloke promene, starenje i slino. Postoje intelektualne sposobnosti koje ranije dostiu maksimum i rano ponu sa opadanjem, kao to je na primer, neposredno memorisanje koje pone da opada sa 17 godina. Nasuprot tome, neke vrlo fine i sloene sposobnosti kao to su na primer verbalna inteligencija, socijalna inteligencija, sposobnost evaluativnog miljenja, vremenom i vebom se sve vie razvijaju. Dok jedinstvena mera inteligencije pokazuje slabo opadanje posle 30 godine ivota, posebne sposobnosti unutar nje se ponaaju razliito verbalna inteligencija ostaje ista dok manipulativna opada (Jones, Conrad, 1933). Isto tako, ako se iz testova ukoni zahtev za ogranienim vremenom (slobodno vreme za rad), opadanje se ne pojavljuje. Istorija i tradicija prepoznaju ovaj kvalitet intelektualnih sposobnosti pa se tako smatra da su stari ljudi obdareni drugaijim intelektualnim sposobnostima od mladih na primer, za odluke koje su od ogromnog znaaja za zajednicu se konsultuje vee mudraca, vee staraca i slino. Vrhunski verski poglavari se biraju doivotno, jer je u osnovi izbora pretpostavka da su najvanije intelektualne funkcije u razvoju tokom itavog ivota. Drugi uticaji na inteligenciju Inteligencija i socijalni poloaj roditelja - Sva istraivanja o vezi inteligencije dece sa roditeljskim postignuem, pokazuju visoku povezanost. Postignue na testovima inteligencije je znaajno vie kod dece iz viih socio'ekonomskih slojeva. Istraivanja pokazuju da to je ovaj uticaj sredine raniji, to je jai. Na primer, deca iz porodica Crnaca u Americi, dosledno pokazuju nia postignua na testovima od dece iz belakih porodica. Ako bela porodica uvoji crno dete, njegovo postignue na testu se znaajno poveava i dostie vrednosti kao kod bele dece. Na osnovu toga jasno vidimo da je inteligencija, iako se oslanja na nasledni faktor, znaajno zavisna od uticaja sredine. Nalazi ak pokazuju da uzrast deteta koje se usvaja ima znaaja rano usvojena crnaka deca od strane belaih porodica imaju vii stepe postignua od kasnije usvojene dece. To pokazuje da je stimulacija za razvoj koja dolazi iz sredine najjaa kada se pojavi rano, a slabi joj uticaj tokom odrastanja deteta. Mada, naravno, uvek ima naina da se deluje na inteligenciju. Kako smo videli ova povezanost je samo delimino poreklom iz genetske predispozicije a delimino je odreena drugim jakim uticajima koji dolaze od roditelja. Istraivanja koja se bave tanou procena koje odrasli daju za decu, pokazala su da su subjektivne procene nivoa inteligencije od strane nastavnika nepouzdane (orevi, 1979, Smiljani, 1992) u skoro 50% sluajeva. Nastavnici seoskih sredina su objektivniji od nastavnika gradskih sredina a procene uenika izmeu sebe su pouzdanije od procena nastavnika i seoskih i gradskih sredina! Osnovna greka u proceni kojoj su nastavnici bili skloni je da izjednaavaju kolski uspeh i optu intelektualnu sposobnost, pa ako je dete uspean uenik, prirpisuje mu se visok intelektualni skor, a ove dve mere se ne nalaze u direktnoj vezi. Istraivanja inteligencije i njene veze sa drugim aspektima linosti se nastavljaju u mnogo razliitih smerova. Ovo polje istraivanja se sa pravom smatra jednim od najplodnijih polja psihologije.

26

Literatura Psychology, Crider A, Goethals, G, Kavanaugh, R., Solomon, P. (1986) Scott, Foresman and Company, Illinois.

20. PSIHOLOGIJA LINOSTI Svi smo linosti, svi smo osobe. Ako psihologija pokua iz korisnih razloga da nas ralani, pokazae se da postoji veliki broj osobina, crta, sklonosti, stavova, uspomena koje nas sainjavaju. Svi ljudi imaju mnogo zajednikog i mnogo toga to svakoga od nas ini jedinstvenom pojavom koja se nikada u prirodi nee ponoviti na isti nain. Linost je ureen, organizovan skup kvaliteta koji su relativno trajni i koji karakteriu individuu. Kako se linost razvija, iz ega se sastoji, koje osobine su osnovne i sutinske a koje su manje vane, su neka od pitanja na koja psihologija ne moe da da jedinstven odgovor. Teorija linosti u koju verujemo e odrediti nain na koji linost vidimo. Poto je teorija mnogo i veoma se razlikuju izmeu sebe, polje linosti se obino otvara tako to se obrauju neke od teorija linosti za koje postoji opte slaganje da su dale vaan doprinos izuavanju oveka. To naravno, nipoto ne znai da smo dali fiksan odgovor na najsloenije pitanje kojim se psihologija bavi ta je ovek i ime je odreen. Pojmovi iz oblasti psihologije linosti kojima emo se baviti su crte, tipovi, osobine, temperament i karakter. Teorije linosti koje su najee citirane i najpoznatije su Frojdova i Jungova teorija linosti. One e biti obraene u posebnim poglavljima. TEORIJE CRTA Teorije crta pretpostavljaju da se linost sastoji od veeg broja osnovnih jedinica crta. Kombinacije, sloene celine koje nazivamo linost, su prema ovom uverenju konstrukcija sastavljena iz veeg broja crta. To su najjednostavnije jedinice na koje se svako od nas moe razloiti i analizirati. Najpoznatiji autori iz ovog pravca psihologije linosti su Olport i Katel. Olport govori da je linost dinamika organizacija u okviru individue i njenog psihofizikog sistema koja odreuje njene osobine, misli i ponaanje. Crta tako nije samo osoben nain ponaanja nego sadri i motive i predispozicije u osobi koje izazivaju i vode odreeno ponaanje. Zajednike crte su one koje imaju svi ljudi. Individualne crte su one koje karakteriu neku osobu. Najvanije su, veruje Olport, centralne crte koje su dovoljne da se pomou njih opie svaka osoba, a njihov broj je ogranien i predstavljaju konstantan, nepromenjiv deo linosti. Centralne crte su, prema njemu: svadljivost (sumnjiavost), samo-centriranost, nezavisnost, dramatinost, artizam (sklonost umetnosti), agresivnost, cinizam i sentimentalnost. Znamo li koliko od svake crte ima u nekome, tada smo uspeli da opiemo linost. Katel je u svom pokuaju da opie linost preko crta upotrebio obimna statistika istraivanja i rezultate protumaio kao faktore. Kada se ogroman broj podataka koji su dobijeni na testovima linosti kod velikog broja ljudi podvrgne faktorskoj analizi, cilj je da se pokae da li postoje neke pravilnosti u rasporeivanju rezultata faktori. Tako se

27

pokazalo da postoje dve vrste crta povrinske (ispoljene) i izvorne koje lee ispod povrinskih. Linost se tada opisuje preko liste crta koje zajedniki odgovaraju nekoj osobi. Olportov i Katelov pokuaj dao je znaajan doprinos razumevanju oveka ali se ubrzo pokazalo da se preteranim razlaganjem linosti gubi celovitost. Istraivanje crta je posluilo kao uvod u istraivanja sloenijih struktura linosti skupova crta, ili tipova. Moe se rei da diskusija o tome ta su crte i koje su crte sutinske za opis osobe, nije zavrena.

20. TIPOVI I TIPOLOGIJE Razliite crte se ne ponaaju nezavisno jedna od druge, nego neke tee da se grupiu i da se kod veine ljudi javljaju zajedno. Grupa crta se organizuje u tip. Tip je sloeniji konstrukt nego crta i zahvata ire oblike ponaanja. Prve teorije tipova se pojavljuju znatno pre nego eksperimentalni nalazi koji ih istrauju. Opisi linosti preko tipa se nazivaju tipologije. Osnovna ideja je da se svakoj linosti moe odrediti tip kome pripada. Tako smetanje ljudi u tipove pomae ljudima da opiu i procene neku linost. Kremerova klasifikacija Jedan od esto pominjanih pokuaja klasifikovanja ljudi je Kremerova podela prema telesnoj konstituciji. Prema njemu se svi ljudi mogu podeliti na piknike (horizontalna graa) i astenike (vertikalna graa tela). Pikniki tip linosti se odlikuje telesnom graom koja se razvija u irinu i oni su ee atletski ili bucmasti tipovi. Astenini tip grae znai da se telo znatnije razvijalo u visinu nego u irinu i ova telesna konstitucija je vitka, uskih zglobova, izduenih ekstremiteta i duguljastog lica. U ekstremnom obliku deluju asketski. Kremer je pretpostavio da telesna graa odslikava razlike u linosti.

piknik

astenik

Piknici su ljudi koji su skloni prijatnosti i uivanju, rado jedu i piju, skloni su gojenju, vole drutvo, konkretni su i veseli. Astenini tipovi su dugaki i suvonjavi, skloni su razmiljanju, apstrahovanju, nisu praktini ni drueljubivi. Ova dva tipa se kao celina esto sreu u literaturi, oni su dobri prijatelji koji se nadopunjavaju, kao, na primer, Don Kihot i Sano Pansa, erlok Holms i Don Votson i drugi... U tom paru, oni su

28

razliiti ali se nadopunjuju tako to dok jedan konkretno operie i vodi brigu o svom prijatelju, ovaj drugi razmilja, filosofira, dedukuje i analizira... U osnovi klasifikacije na osnovu tipova je verovanje da smo svi kao linosti skloni nekoj od opisanih kategorija ali retko ko meu nama je ist tip onako kako se u tipologijama opisuje. Najee, mi smo meavine tipova, i nain na koji reagujemo e zavisiti od konkretne ivotne situacije u kojoj smo se nali. Zato se opisi linosti pomou tipova ili klasa, sve ree sreu u savremenoj psihologiji i oni se koriste vie u opisne svrhe nego kao sistemi objanjenja.

Ajzenkova tipologija Na Jungovu podelu istraiva po imenu Ajzenk se nadovezao jo jednom, dodatnom dimenzijom linosti koju je nazvao stabilnost/nestabilnost. Pored otvorenosti/zatvorenosti, svaka osoba se nalazi na nekoj vrednosti ose stabilnosti. Na primer, ekstrovert moe biti stabilan ili nestabilan.

Introverzija Pasivan Paljiv Misaon Miroljubiv Kontrolisan Pouzdan Ravnoduan Smiren Stabilnost Voa Bezbrian ivahan Easygoing Osetljiv Priljiv Otvoren Drutven Ekstroverzija Tih Nedrutven Rezervisan Pesimistian Trezven Krut Anksiozan Neraspoloen Nestabilnost Dirljiv Neumoran Agresivan Razdraljiv Promenjiv Impulsivan Optimistian Aktivan

29

22. Jungova tipologija Karl Gustav Jung je u psihologiji poznat po svojoj sloenoj, neobinoj i za svoje savremenike intrigantnoj teoriji linosti. Ovde emo pomenuti jednu od poznatih Jungovih podela linosti na osnovu odnosa prema sredini podelu na introvertne i ekstrovertne linosti. Introvertna linost je okrenuta prema svojim unutranjim procesima dok je ekstrovertna linost okrenuta prema spolja, tanije prema socijalnom polju. Introvertnu linost opisujemo kao zatvorenu, onu koja teko stupa u razgovor, tei da se povue od ljudi, stidljiva je i u socijalnim situacijama deluje neupadljivo. Introvertna linost lako podnosi usamljenost, sklona je da se preda razmiljanju i matanju, ume da bude nerealna, u oblacima, utljiva. Interesovanja su joj duboka i zahtevaju posveenost. Nezainteresovana je za ulna zadovoljstva. Osobe ovog tipa teite daju unutranjim aktivnostima, dok prema spoljanjim kriterijumima mogu da pokau pasivnost. Ako bira okruenje teie prirodi, tiini, umerenoj i diskretnoj stimulaciji. Ekstrovertna linost je otvorena, lako razvija komunikaciju, uiva u razgovoru, razmeni i zajednikim aktivnostima, u socijalnoj komunikaciji je otvorena i lako ju je uoiti. U ivotnom okruenju je aktivna, potrebni su joj stimulacija, ulna prijatnost, dinamika i kretanje. Ako bira okruenje teie aktivnoj, bunoj i dinaminoj sredini koja obavezno podrazumeva druge ljude. Opta orijentisanost ka unutranjim i apstraktnim ili spoljanjim i konkretnim sadrajima razlikuje ove grupe. Ekstroverti vie vole jaku stimulaciju, jake zvuke i ive boje dok e introverti vie voleti tihe zvuke i blage, pastelne boje. Njihova otvorenost za line doivljaje je razliita: introverti su zainteresovani za unutranje dogaaje kao to su uspomene, utisci, doivljaji, razmiljanje, snovi i mata. Ekstroverti se manje interesuju za ove dogaaje a vie za konkretnu razmenu sa drugima. Jedno istraivanje pokazuje da je veina osoba koje tvrde da ne sanjaju ekstrovertna. Oni nemaju interes za snove pa ih zbog toga ne pamte. Podela na dva osnovna tipa ne znai da je svako od nas jednak profilu koji taj tip opisuje. Naprotiv, podrobnija istraivanja strukture linosti su pokazala da veina nas poseduje crte i jednog i drugog tipa, tanije, nalazimo se negde na sredini skale intovert estrovert a ne na ekstremnim takama. U odreenim ivotnim okolnostima ili pod uticajem porodice i grupe, vaspitanja ili dominantne vrednosti koje kultura neguje, mi teimo da naglasimo jedan od polova u svom ponaanju. Pogledajmo jedan instrument koji nam pokazuje kome tipu smo blii introvert sluam malo misaone ljude ozbiljan linija retko ne razmiljam ekstrovert govorim. mnogo. ivahne ljude. veseo. boja. obino da. - da. uestvujem.

U drutvu radije.... Imam prijatelja.... Vie volim.... Ja sam..... Na slici me privlai... Tuim planovima se prikljuujem Uivam da sretnem nepoznate Po prirodi...

30

Kod kue sam priljiv...

slabo

prilino.

Kada neka osoba odgovara na ovaj upitnik, primetie da odgovori skoro nikada nisu smeteni samo na jednu stranu. Na isti nain naa linost nikada nije ekstremna nego se nalazi u odreenoj zoni izmeu polova. Uticaj nagrade i kazne na decu razlitih tipova je razliit. Dok ekstrovertna deca pozitivno reaguju na kritiku jer ih kritika pokree na jo bolje postignue, introvertna deca se od kritike povlae u sebe jer je doivljavaju kao udarac na svoju linost. Ista namera iza postupka prema detetu, moe doneti sasvim razliite efekte ukoliko ne prepoznamo o kakvom se detetu radi. Intovertna deca koja su pohvaljena pozitivno reaguju na pohvalu jer je doivljavaju kao podsticaj, dok pohvala na ekstrovertno dete nema jai uticaj. Ovo treba shvatiti kao opti nalaz naelnu podelu koja moe da pomogne u procesu rada sa decom ne postoji apsolutna vrednost nagrade i kazne, nego je ona relativna u odnosu na svako pojedino dete/osobu. Tako da ako su roditelji, na primer, prema svojoj deci postupili jednako, posledice postupka nee biti jednake nego relativne u odnosu na svako dete, pa se tako esto uje da roditelji ne znaju na koga je dete takvo jer su prema svima postupali jednako. Povrno posmatrano postoji jednakost tretmana, ali na nivou individue ne postoji, jer se sve to se odvija u neijem ivotu doivljava subjektivno, prelomljeno na unutranji nivo znaenja o kome moemo ali ne moramo znati dovoljno.

23. TEMPERAMENT Najstarija teorija tipova koja se danas koristi je iz medicine antikog vremena, sainio ju je Hipokrat, a kasnije nasledio Galen. To je podela ljudi na etiri osnovna tipa temperamenta koja oslikavaju etiri elementa materije zemlju, vodu, vatru i vazduh. Hipokrat je, budui da se bavio telom i zdravljem, verovao da kod svakog oveka postoji jedan organ koji je dominantan u sistemu i da ponaanje i oseanja te osobe zavise od dominantne telesne zone. On je verovao da postoji direktna veza izmeu telesne grae i psihikih osobina, spremnosti na reagovanje, brzine reagovanja i slino. Te etiri osnovne telesne oblasti su po njemu: jetra, crna slezina, sluz i . Na toj osnovi je postavljena podela na etiri tipa temperamenta: sangvinik, kolerik, melanholik i flegmatik. Ove etiri grupe ljudi se razlikuju po spremnosti da reaguju, jaini reakcije, brzini kojom se smiruju, tj. trajanju reakcija. Tako moemo da razlikujemo one koji se brzo pale, brzo dolazi do reagovanja sangvinici i kolerici, i one koji se sporo pale, tj. sporo dolazi do reakcija melanholici i flegmatici. Prema jaini reakcija, mogu da budu snane kolerici i melanholici, i slabeflegmatici i sangvinici. Prema trajanju reakcija, tj. brzini gaenja, imamo one koji imaju dugotrajne reakcije melanholik i kolerik, i one koji imaju kratke reakcije flegmatik i sangvinik. Kada se naini, profili reagovanja sloe u profil temperamenta, dobijamo etiri osnovna temperamenta. Temperament Brzina Snaga Uestalost Gaenje

31

Kolerik Sangvinik Flegmatik Melanholik

brzo brzo sporo sporo

jako slabo slabo jako

esto esto retko retko

sporo brzo brzo sporo

Kolerini temperament ima jake reakcije, brzo reaguje i dugotrajno reaguje. Njega je, kad je temperament naglaen, lako izazvati, a teko smiriti. Ume da bude borben i svadljiv. Kao i sangivnik, lako sklapa poznanstva jer je brz u reagovanju. Za razliku od sangvinika, poznanstva su trajnija i dublja. Poto su emocije burne, ovaj temperament lako upada u oi u komunikaciji, pokretljiv je i brz ali zbog trajnosti reakcija ume da pree u nametljivost. Kolerini temperamenti su privlani drutvu, odani su i zanimljivi. Sangvinika, koji brzo i slabo reaguje, esto reaguje ali brzo zaboravlja. To je ivahna osoba tipa to na um, to na drum koja je vesela i ne zlopamti, pokretljiva je, i zbog svog profila, tei da ponekad upadne u povrnost. Lako sklapa poznanstva i lako ih zavrava, ima veliki broj kontakata, ali oni ne moraju da budu trajni ni duboki. U reakcijama je brza i spremna na preokrete, dobro podnosi i uspeh i neuspeh. Flegmatina osoba sporo i retko reaguje, a kada reaguje, reakcija je slaba. Nazivamo je mrtvom-hladnom osobom. Nain na koji reaguje moe da je uini manje zanimljivom i prihvaenom u drutvu ali su ove osobe superiorne kada dodje do kritinih situacija u kojima svi drugi temperamenti gube glavu (imaju jake reakcije). Flegmatina osoba, kada svoj temperament uklopi sa jakim racionalnim kontrolama, ima veliki uspeh u poslovima u kojima drugi temperamenti ne mogu da se iskau tamo gde postoji visok nivo rizika ili velika odgovornost u odluivanju. Zbog svoje hladne glave, ovi temperamenti su uspene vodje grupa koje rade pod rizikom. Melanholini temperament je spor i snaan u reagovanju i teko se obuzdava kada jednom ve dodje do reakcije. Osobe ovog tipa je teko izazvati ali kada su konano izazvane njihova reakcija ume da bude burna i iznenadjujua (princip kap koja je prevrila meru). Melanholici spadaju u tihe ljude koji ipak umeju da iznenade ispadima. Dugo pamte i dobro i zlo. Zahvalnost za dobro koje im je neko uinio, kao i mrnju za zlo, umeju da nose kroz ceo ivot (sporo gaenje). ivotopisi pesnika ukazuju na to da medju njima ima veliki broj melanholika oni ne reaguju kada drugi ljudi reaguju (kasne), a reaguju kada drugi ljudi ne reaguju (jaka emocija) i ponekad tre iz svoje sredine. Zbog osobine da nose u sebi koju ima i kolerini temperament, poveava se rizik od neodmerenih i naknadnih reakcija. Kako vidimo, svi temperamenti imaju svoje karakteristike koje su posebni kvaliteti i nema poeljnog ili nepoeljnog temperamenta. Temperamentalne razlike su najvie uoljive u emocionalnom reagovanju, gde e vrui temperamenti kolerik i melanholik imati burna oseanja, a hladni temperamenti sangvinik i flegmatik, umerena oseanja. Kada voze, na primer, kolerik i sangvinik e biti superiorni zbog svoje brzine reagovanja, ali e se kolerik, oekivano, vie nervirati. Flegmatik i melanholik e imati odloene reakcije i moda nee uvek reagovati na vreme, ali e reagovati. Kod izbora partnera, primeuje se da se partneri retko biraju prema istom temperamentu, a ee po nekom komplementarnom principu tako da sreemo jednog nervoznog, a drugog smirenog u paru, jednog brbljivog a drugog utljivog, jednog brzog a drugog sporog i slino.

32

Temperament je delimino nasledjen a delimino razvijen pod uticajem sredine, tako da sredinski uticaji ine da se odreeni temperamenti ee pojavljuju u odreenim podnebljima, kulturama i etnikim grupama. Socijalna psihologija uvodi pojam etnikog stereotipa struktura linosti se povezuje sa kulturnim uticajima, tako da govorimo o hladnom Englezu (flegmatik), vruem Balkancu (kolerik), slovenskom melanholiku, prostodunom Amerikancu (sangvinik) i slino. Istraivanja nisu saglasna u tome da li etniki stereotipi imaju utemeljenja u realnosti, tj. da li je stvarno dominantni tip temperamenta karakteristian za celu zajednic. Ostaje uobiajeno uverenje koje poiva na zdravom razumu, istrajno je ali nije nauno potvrdjeno.

24. KARAKTER Karakter je funkcionalni deo linosti koji se zaduen za usaglaavanje u prihvatanje moralnih i vrednosnih normi. On, naravno, ne postoji kao anatomska celina (organ) nego kao funkcionalna celina koja je zaduena sa saobraavanje osobe sa nekim aspektom realnosti. Karakter je najuoljiviji u domenu regulisanja odnosa sa drugim ljudima prihvatanje i uvaavanje vrednosti, potreba i prava drugih osoba. Karakter je okosnica drutvenog funkcionisanja linosti. Pored emocionalnih sadraja koje karakter ima, tu su i motivacioni i voljni aspekt. Da bi smo istrajali u nekoj vrednosti i ubedjenju, moramo biti spremni da trpimo pritisak i neprijatnost. I to, ukoliko je vrednost u koju verujemo nama vanija, vei je stepen upornosti i istrajnosti sa kojom smo spremni da je branimo. Najdublja ljudska ubeenja, opta ubedjenja, branie se ak i sopstvenim ivotom o emu svedoe tolike prie iz istorije. Podudarnost izmedju linih vrednosti i vrednosti koje neguje zajednica, naravno, nikada nije potpuna kod normalnih ljudi uvek e postojati jedan deo koji se ne uklapa u vrednosti zajednice i to je oekivano jer ljudsko bie nije prosta refleksija grupe iz koje potie. Problemi e, medjutim, nastati kada nepoklapanje postane veliko ili kada vrednosti u koje neko veruje direktno ugroavaju nekog drugog. Kada bi poklapanje izmedju vrednosti zajednice i vrednosti pojedinca bile potpune, onda se ljudi izmedju sebe ne bi uopte razlikovali. Ovo bi naliilo potpunom totalitarnom sistemu u kome svi veruju u identine vrednosti. Takva zajednica ne bi mogla da se menja i napreduje, a to je i vidljivo na osnovu tolikih istorijskih primera, ukoliko pritisak koji zajednica vri na svoje lanove postane prevelik, ukida se sloboda i razliitost i otvaraju se veoma opasni drutveni procesi. Sa druge strane, zajednica u kojoj ne bi bilo dovoljno podudaranja u vrednostima, ne bi bila zajednica uopte, ve bi se raspala na onoliko mikrostruktura koliko razliitih vrednosti bismo imali. Takva haotina situacija bi verovatno bila najblia rasulu i haosu u kome bi postojao stalni sukob izmedju razliitih vrednosti esta tema naunofantastinih zapleta. Vrednosti pojednica i zajednice moraju da se razvijaju u neprekidnom uzajamnom gradjenju gde ekstremi (podudaranje ili potpuno odstupanje) nikada ne bi smeli da se pojave, zato svako od nas delimino reflektuje svoju zajednicu a delimino je i gradi u onim oblastima vrednosti u kojima veruje da nije dovoljno razvijena pribliavanje i udaljavanje deluju u ravnotei. Karakter moe biti prema jaini slab ili jak. Slab karakter je onaj koji ima manji stepen istrajnosti. Jak karakter je onaj na koji je teko uticati jer je vrst.

33

Prema kvalitetu, karakter moe biti dobar ili lo. Dobar karakter je saobraen sa vrednostima sredine (zajednice) i ini da osoba postupa konstruktivno i u interesu sebe i drugih ljudi. Lo karakter je onaj koji znatnije odstupa od vrednosti zajednice. Osoba loeg karaktera nije svesna da ugroava svojim postupcima druge ljude. Kombinacije izmedju vrsti karaktera su dobar/slab, dobar/jak, lo/slab, lo/jak. Dobar a slab karakter je onaj koji, na primer, svako vee ostavlja duvan a svako jutro pali novu cigaru, dri dijetu nekoliko dana a onda odjednom popusti i anulira sve. Ova osoba dobro zna ta treba da uini, ali joj nedostaje istrajnosti. Dobar a jak karakter je socijalno najpoeljnija linost, to je osoba koja razlikuje vrednosti i ima dovoljan stepen istrajnosti da svoje ponaanje uskladjuje sa tim, ak i kada je to bolno ili neprijatno. Ako dri dijetu, istrajae u tome. Lo a slab karakter ima neuskladjene vrednosti sa zajednicom ali zbog toga to nema snagu istrajavanja ova osoba ne mora da naini tetu zajednici. Ona postaje opasna samo kada i ako pronadje lidera koji ima isti vrednosni sistem a jainu istrajnosti. Tada se ona pridruuje ali zaklanja iza lidera. Zbog svoje slabosti i nemogunosti da istraje, ova vrsta karaktera nikada ne mora da aktivira negativne vrednosti, ukoliko pronadje dobar karakter za lidera loe vrednosti nikada ne moraju da se ispolje. Lo i jak karakter se smatra poremeajem karaktera, sociopatijom ili psihopatijom. Ova vrsta poremeaja ne spada u psihika oboljenja a osoba se smatra uraunjivom i odgovornom. Poremeaj vrednosti, naalost, zbog naina na koji je steen, teko moe da se koriguje i ove osobe itavog ivota ostaju u uverenju da su u pravu a da zajednica grei. Tei poremeaji karaktera se oituju u tome da osoba ne uvidja razliku izmedju dobra i zla, sve je dozovljeno, tj. ide preicom u ivotu ak i ako ta preica podrazumeva ubijanje, kradju, zlostavljanje ili neki drugi postupak koji ugroava druge. Istraivanje koje je na istraiva na Institutu za psihologiju uradio 2007. godine pokazuje da se kod poinilaca ubistava u Srbiji naelno razlikuju dve grupe poinilaca oni koji su to uradili u afektu (jaka emocija) i oni koju su poremeenog karaktera (psihopatija). Dok je do skora proporcija prvih bila vea od drugih, poslednjih godina se proporcija drugih uveava. Prvi poine zloin zbog unutranjeg emocionalnog razloga (osveta, uvreda, neuzvraena ljubav) a drugi ubijaju hladne glave iz neke koristi (ekonomske, zadobijanje moi, zastraivanje). Pojaana tendencija medija u Srbiji da neguju lik estokog momka a to je profil sociopate, naalost, poveava broj ljudi koji se saobraavaju ovoj vrednosti i toleriu njihove postupke u naoj zajednici. Istraivanje profila linosti sociopate pokazuje da su u znaajnom broju sluajeva ljudi koji zlostavljaju druge i sami u detinjstvu bili rtve zlostavljanja. To ukazuje da se sociopatija stie kroz poremeene odnose u porodici i da e preventivne mere uvek biti vezane za rad na ojaavanju porodice i porodinih odnosa.

TEORIJE LINOSTI Sistematska, sveobuhvatna objanjenja linosti se nazivaju teorijama linosti. Za razliku od teorija tipova, teorija crta, temperamenata, teorije linosti imaju veu ambiciju: da objasne linost u celini. One to ine sa razliitih polazita i na razliite naine, zato se u dananjem prosecu uenja psihologije vri izbor izmeu mnogih alternativnih teorija u skladu sa tim koji deo ili funkcija linosti se smatra najvanijim i u skladu sa realnim potrebama studenta za znanjem iz odreene obalsti.

34

U tom smislu emo prikazati neke od postojeih teorija linosti prema kriterumu vanosti i uticaja teorije (Frojd, Jung)

25. FROJDOVA TEORIJA LINOSTI Stvaranje teorije linosti Teorija linosti Sigmunda Frojda je po optem miljenju, izvrila najjai i najiri uticaj na srodne oblasti, kao i na itavo drutveno okruenje svog vremena. Taj uticaj je dominantan i danas u donekle izmenjenom obliku, ali moe se prepoznati u psihologiji, filozofiji, medicini, humanistikim naukama kao i u umetnosti. Teorija se nije sluajno pojavila u vreme kada su fizioloka istraivanja svesti, nervnog sistema, naina funkcionisanja sinapse (neuralne mree), refleksa i druga, bila u punom procvatu. Obrazovan iz oblasti fiziologije, Frojd je ubrzo uvideo da ovo vredno, pozitivno znanje, nije mnogo mono kada se primeni na oblast linosti, konkretne osobe sa njenom linom istorijom i patolokim poremeajima. Pokuaji leenja mentalnih bolesti sa druge, medicinske strane hipnozom, medikametnima, fizikim tretmanima, izolacijom koji su bili na raspolaganju krajem 19. veka, takoe su pokazivali ograniene rezultate. Drutvo 19. veka bilo je time zadovoljno, ali nedostaci takvog stanja odigrali su odluujuu ulogu u stvaranju nove teorije linosti koja je izmenila shvatanje oveka. Podsvest i nesvesno Pomenuemo samo neke od osnovnih ideja na kojima poiva ova teorija linosti bez ambicije da se da kompletan prikaz teorije. Moe se rei da je posle zasnivanja teorije, svaki od tumaa imao svoju viziju ta je od svega toga najvanije, jer je teorija ponudila mnogo otvorenih pitanja i dilema. Jedna od zanimljivih ideja je Frojdovo vienje odnosa izmeu svesti i nesvesnih struktura linosti. Iako pojam podsvesti nije Frojdov izum, ipak je on prvi koji je ukazao na njen znaaj i uticaj na linost. Svaka osoba ima svesne i podsvesne strukture i sadraje u sebi. Dok su svesni sadraji na povrini svesti, nesvesni se nalaze u dubinama linosti i do njih je teko, a u sluaju duboko skrivenih sadraja, i nemogue doi. svest

podsvest

ovek je kao santa leda koja pliva u vodi, veruje Frojd jedan mali deo je osveen, a velika veina sadraja nee nikada dospeti u svest. Iako su nedostupni svesti, zbog snage koju nesvest ima i zbog ivotne energije koja dolazi uglavnom iz podsvesnih struktura

35

linosti, oni igraju odluujue vanu ulogu u organizaciji naeg psihikog ivota i funkcionisanja. Put u nesvesno ak i kada ne elimo da priznamo nesvesne tenje i sadraje, ne moemo da ih uklonimo. Oni se sa novom snagom transformiu, maskiraju, oubliavaju i izbijaju na povrinu svesti kao omake, sluajni propusti, zaboravljanje, prisilne misli, neurotini simptomi, slike sna, strahovi ili odbrambena ponaanja - mehanizmi odbrane i na druge naine. U osnovi ovih dogaaja su nesvesne tenje i potrebe koje pokuavaju da se probiju u svest. Svest, sa druge strane, ima veliku mo iskljuivanja takvih sadraja i tada se oni sputaju na nivo nesvesnog, ispod povrine vode. Putevi kojima se na Id (Ono) pojavljuje u svesti, mogu biti razliiti. Do njih se moe najee stii putem - hipnoze, kada zavaravamo cenzuru u naoj linosti. Znaaj hipnoze je postepeno bivao sve manji u Frojdovom razvoju teorije, sve vie je postajala pomona metoda ili ispomo u pripremi za analizu, - slobodnih asocijacija, pomou kojih se direktno pojavljuje skrivena znaenja iz Ida, - tumaenja snova, to je kraljevski put u nesvesno smatra Frojd jer se tokom sna formira povrna (manifestna) radnja sna a ispod nje lei skrivena (latentna) radnja sna koja je izraz podsvesti, - interpretacije linih simbola, simboli jezika se direktno, skokom, dovode u vezu sa sadrajima Ida, - proputenih postupaka, omaki, zaborava koji se iznenada pojavljuju na povrini svesti, - humora, jer se kroz smeh i ono to nam je smeno, esto izraava podsvesno znaenje u maskiranom obliku koji je lako otkriti. Struktura linosti Svako od nas se sastoji, prema ovoj teoriji, od vie segmenata, funkcionalnih delova koji se nazivaju instance linosti. Tri instance koje ine linost su Id, Ego i Superego. Kod funkcionalne linosti, mentalno uravnoteene, ove tri instance se nalaze u dinamikoj ravnotei i svaka od njih je odgovorna za jedan deo funkcionisanja linosti u celini. Struktura linosti

Superego moral, savest, vrednosti, ideali

Ego odnos sa realnou, razumski deo

Id seksualno agresivna ivotna energija - libido

36

Faze razvoja Frojd je verovao da dete kroz razvoj tei postizanju zadovoljstva a oslobadjaju od tenzije, odredjenih telesnih zona. U zavisnosti od toga, koja je telesna zona razvojno najvanija, on pretpostavlja postojanje faza nazvanih to telesnoj regiji: oralna, analna, falusna, latentna, genitalna. U oralnoj fazi u prvih 18 meseci ivota, id pokuava da zadovolji tenziju nastalu o ovoj telesnoj regiji, to je povezano sa hranjenjem i panjom koja uz to dolazi od roditelja. U analnoj fazi, posle 18 meseci se sredite zadovoljstva pomera prema analnoj regiji kada se dete navikava na istou. Suvie otre mere roditelja u ovoj fazi (zahtev za zadravanjem), kao i preterano odsustvo mera kojima se dete ui istoi (zahtev da se izbacuje), moe da izazove razvojne posledice u kasnijim ivotnim fazama. Oko 4 godine, sredite se pomera na polni organ i u toj fazi, otre intervencije roditelja mogu da donesu negativne razvojne posledice. U toj fazi je Frojd verovao da se razvijaju Edipov ili Elektrin kompleks tj. oblik nesvesne ljubomore prema roditelju istog pola. U periodu latencije koji traje od kasnog detinjstva do puberteta, dete je orijentisano na uenje o spoljnjem svetu i ne trpi posebne pritiske iz ida. Genitalna faza predstavlja finalnu fazu u kojoj osoba prvi put doivljava zrelu seksualnu potrebu, to se dogadja u pubertetu. Ego mora da pronadje nain da ouva ravnoteu izmedju zahteva ida i onoga to se u realnosti dozvoljava ili zabranjuje. Usled neadekvatnog stava roditelja ili iz drugih razloga, ponekad osoba ne uspe da prevazidje neku od razvojnih faza. Ona ostaje zaglavljena u nekoj od njih, i to se naziva fiksacija. Na primer, osoba fiksirana u oralnoj fazi e biti preterano okuprana ustima, vakae vakae gume, vrh olovke, gristi nokte, preterano jesti i slino. Crte koje e dobiti kao odrasla osoba su: optimizam, zavisnost, irokogrudost, zahtevnost, sarkazam. Isto tako, fiksiranost u oralnoj ili analnoj fazi moe uzrokovati da takva osoba preterano tei sticanju neega (novca, stvari, znanja), koje se uzima kao zamena za hranu i zadovoljstvo, pa se ponaa preterano sakupljaki i krto (na pr. Baja Patak koji spava na novcu). Osoba fiksirana na analnu fazu moe biti ekstremno uredna, tana, tvrdoglava, buntovna., dok osoba u falinoj fazi postaje preterano ponosna, samouverena, hvalisava. Poremeaj i leenje Frojdu se pridaje zasluga za humanizaciju pristupa mentalnoj bolesti. Istorijat shvatanja mentalnih oboljenja je istorijat surovih, ponekad smrtonosnih mera kojima je ljudska zajednica tokom istorije pokuavala da rei problem osoba koje su izale iz margina normalnosti. Jedna od osobina Frojdovog pristupa je to je pokuao da mentalnom poremeaju pristupi dinamski, sa stanovita ravnotee linosti, a ne kao drutvenom problemu. Samim tim, njegova aktivnost terapije svodila se na razgovor, tumaenje postupaka, oseanja, simptoma i time je bila daleko manje invazivna (povredjivaka) prema ljudima. Takodje, psihoanaliza pokuava neto sutinsko, a to je da pomogne osobi ne da ukloni simptom, nego da razume simptom u celovitosti line istorije i time otkrije uzrok. Otkrivanje uzroka, jedini nain izleenja, uvek je tei i neizvesniji put od uklanjanja simptoma. Ako neka osoba kompulsivno pere ruke i pati od straha od nehigijene, simptomatsko leenje bi bilo ukidanje simptoma lekovima za umirenje, zabranjivanjem ili nekako drugaije. Leenje uzroka podrazumevalo bi, za razliku od toga, otkrivanje simbola koji pranje ruku nosi za ti osobu, na primer, potisnuto, veoma jako oseanje krivice. Frojd bi radio sa krivicom da bi, kroz rad na celini osobe, promenio u durgom koraku i simptom. On polazi od simptoma ali ne zavrava na njemu, (kao to to, naalost, i danas radi veina psihijatrijskih pristupa).

37

Snovi i simboli Frojd je odmah uoio da put u podsvest nije direktan to nije materijal koji je direktno dostupan, ve postoje indirektni naini kako se dolazi do unutranjih sadraja. Ovi naini mogu biti raznovrsni, smatra Frojd, na primer, omake koje ovek ini, simptomi koje neki poremeaj nosi, snovi. Poseban znaaj de davao znaenju snova. Verovao je da je to kraljevski put u nesvesno koji se koristi nesvesnim simbolima. Nou, dok spavamo, na unutranji cenzor je zavaran simbolima koje stvara sneva. Simboli su nosici naeg unutranjeg znaenja i kroz njih se iskazuju skriveni sadraji. Ti sadraji nisu direktan izraz nesvesne tenje, nego i sami bivaju obueni u takvo ruho da mogu da prodju cenzuru a da ipak ostanu izraz neke potisnute tenje. Oblaenje simbola u nove oblike Frojd je nazvao rad sna stapanje, kontrast, prekrivanje likova i drugo. Zato san ima dva nivoa znaenja otkriveni (manifestni) i skriveni (latentni). Do latentnog sadraja stiemo kada ono to je sneva doiveo analiziramo i redefiniemo ga na nov nain koji odrava pravi sadraj podsvesti. Otkrivanje latentne poruke sna je od velikog pozitivnog uticaja na tok leenja i uspostavljanje ravnotee u linosti.

26. TEORIJA KARLA GUSTAVA JUNGA Karl Gustav Jung je tvorac jedne od najintrigantnijih teorija linosti iji je doprinos danas, iako do izvesne mere dovoen u pitanje, ipak nesumnjivo dragocenog uticaja na znanje o oveku. Osnovne karakteristike Jungovog sistema koje ga ine zanimljivim su da on pokuava da sagleda celovitost psihe, potuje ideju univerzalnosti ljudskog bia a takoe psihikom ivotu priznaje status realnih dogaaja koji zasluuju centralno mestu i psiholokom istraivanju. STRUKTURA PSIHE Dodirne take izmeu Frojdovog i Jungovog modela linosti su sutinske i mnogobrojne. Psiha se u Jungovom modelu takoe deli na dve oblasti svest i nesvest, pri emi svest ini manji deo psihe. Svest je tokom evolucije izronila iz okeana nesvesti i ona odrava na oseaj Ja (oseaj celovitosti i identiteta). Shvatanje nesvesnog je kod Junga znaajno bogatije nego kod Frojda. On razlikuje vie slojeva nesvesnog, od ega svaki sloj ima vie posebnih struktura i funkcija. Nesvesni slojevi kao koncentrini krugovi obavijaju centar Ja. Prvi sloj nesvesnog je onaj koji zbog ogranienog kapaciteta svesti nije mogao da ostane svestan. To su sadraji koje moemo pomou priseanja da prizovemo u svest zaboravljeno, neprijatno, na ivici opaanja. Ovaj sloj se naziva lino nesvesno i pripada inidividui i njenom iskustvu. Jo dublji sloj nesvesnog je kolektivno nesvesno koje se ne zasniva vie na naem iskustvu i naoj linoj istoriji nego na zajednikoj istoriji grupe, naroda, vrste. Jung je verovao da nam je kolektivno nesvesno genetski dato i da je to opteljudski kapacitet sa kojim se raamo. Kolektivno nesvesno je univerzalno vaee za sve ljude, nezavisno od razliitih kultura i tradicija.

38

Nesvest, iako nije uoljiva, znaajno utie na svest i na nae svakodnevno ponaanje i ona se odraava na celokupno svesno stanje. Funkcije i svest Kod svakoga od nas, veruje Jung, postoje etiri osnovne funkcije kojima svest odgovara na realne ivotne dogaaje u svetu izvan nas. Funkcija svesti je da nam omogui fiziki opstanak i snalaenje u ivotnom okruenju. etiri osnovne funkcije se smetaju u krstolik model po kome svaka funkcija ima svoju suprotnost na drugom kraju dui:

miljenje

oset

intuicija

oseanje

Ne moemo istovremeno koristiti vie funkcija jer se one iskljuuju. Svako od nas ima dominantu funkciju kojoj je najskloniji i koju najee koristi u ivotu a ostale zanemaruje u manjoj ili veoj meri. Idealan ovek bi bio onaj ko je uspeo da osvesti i koristi sve funkcije, a to bi znailo da mu je polje nesvesnog potpuno osveeno. Poto se to ne dogaa, ovek bi trebalo da tei da osvesti to vei broj svojih funkcija, da ih prepozna u svom ponaanju da bi ih koristio a ne da bi one koristile njega i vladale njegovim postupcima. Ono to nismo osvestili, izdiferencirali, odvojili od ostalih sadraja nesvesnog, tei da se iznova pojavljuje u provokativnim situacijama i tada moemo da izgubimo kontrolu nad svojim oseanjima i nad svojim ponaanjem. Kada ovek koristi samo jednu od para funkcija, na primer, potencira misao, onda njegov oseajni deo trpi i teie da se ispolji u razliitim oblicima. Isto vai i za drugi par funkcija, onaj ko je orijentisan samo na oset (ulno doivljavanje bez analiziranja, razumevanja i vrednovanja) potisnue intuiciju, oblik doivljaja koji se ne zasniva na opipljivom i ulno datom, nego na iracionalnom doivljaju. Umetnik i delo Veza izmeu umetnika i njegove nesvesti je snanija nego kod ostalih ljudi ali je umetnike teko svrstati u tipove, veruje Jung, ve zbog toga to stvaraju na razliit nain. Neko kompenzuje (nadoknauje) svoje funkcije i linost kroz stvaranje i tada delo predstavlja zapravo drugu, nedostajuu polovinu linosti. Neko, opet, kroz stvaranje pokuava da izgradi svoje vie bie i tada se linost umetnika poklapa sa karakteristikama dela. Materijal koji se preoblikuje u umetnosti moe dolaziti iz spoljanjeg sveta (ekstravertno stvaranje) ili iz unutranjeg nesvesnog (introvertno stvaranje). Stvaralaka fantazija je sposobnost koju umetnici imaju a ona je nezavisna od navedene etiri funkcije, tanije, pojavljuje se u svakoj od njih, ona je izvor ideja i

39

podsticaja. Umetnost e se bolje razumeti ako posmatramo stvaranje nego ako se koncetriemo na produkt stvaranja delo. Energija koju nesvest ima je i energija stvaranja i ona treba da bude to slobodnija, zato je vano znati da mentalni poremeaji predstavljaju prepreku ovoj energiji. To znai da je uticaj mentalne bolesti na stvaranje iskljuivo negativan a da izleenje ima za posledicu oslobaanje jo vee kreativne energije. Jung pokuava da umetniko stvaranje sagleda u optem znaenju - Onaj ko govori u praslikama, taj govori sa hiljadu glasova, on iz neponovljivog i prolaznog zahvata, savlauje i ujedno u sferu stalnog bivstvovanja podie ono to oznaava, on uzdie linu sudbinu na nivo sudbine oveanstva i time u svima nama oslobaa one dobre sile koje su oveanstvu postepeno omoguavale da se spase od svih opasnosti i da prebrodi i najdui no... To je tajna umetnikog delovanja. (iz J. Jacobi, 2000, 41. str.).

STRUKTURA SVESNOG prema Jungu Svesni i nesvesni domeni linosti se dalje raslojavaju na posebne podstrukture. Svaki od ovih manjih delova ima svoj zadatak i svoje karakteristike koje uestvuju u delovanju linosti kao celine. Ja je deo linosti koji zahvata delom svesnu a delom nesvesnu sferu i kroz njega prolaze svi opaajni procesi. Ja je centar naeg individualnog znaenja. Persona je na nain ponaanja prema socijalnom okruenju. Ona je deo Ja koji je okrenut spolja i koji nas saobraava socijalnim vrednostima to su nae forme ponaanja i postupanja prema drugim ljudima, nae dranje, hod, odea, nain na koji se druimo. Persona u sebi sadri sliku toga kakav ovek lino smatra da treba da bude i sa druge strane, kakvog oveka okolina eli. Osoba koja pretera u jednom ili drugom segmentu Persone ili se suvie saobraava (konformira) okolini, do mere do koje gubi line vrednosti a prihvata sve spoljnje, ili u suprotnom, postaje osobenjak koji ne haje za zahteve okoline nego postupa iskljuivo po sopstvenim normama. Persona nam omoguava laku socijalnu komunikaciju u normalnih osoba. Kada Persona dobije preveliku energiju ona postaje naa maska iza koje se skriva prava linost, prirasta za linost koja vie ne moe da odvoji pravu sebe od svoje socijalne uloge, na primer, profesora, lekara, kriminalca, muenika... Persona mora da sauva propustljivost izmedju socijalne sredine i unutranjeg sveta naeg ja. Ova propustljivost nam pomae da opstanemo u zajednici ali nas do izvesne mere i formira. Kada Persona pone da oduzima suvie energije u dinamici sila u osobi i kada postane nedovoljno porpustljiva, linost prirasta za svoju socijalnu masku i gubi autentinost. Sve vie i vie energije ulagae u odravanje socijalne slike o sebi a sve manje e imati kontakt sa unutranjim sadrajima i stanjima. Tako se stvaraju osobe koje vie nisu u stanju da izadju iz uloga a Persona postaje Maska koju okreemo drugima.

STRUKTURA NESVESNOG Nesvesno ima vie slojeva a dva osnovna dela su lino i kolektivno nesvesno. Ono to smo potisnuli, budui da ima energiju, nikada ne iezava ve se u podsvesnim strukturama transformie, zadobija drugaije oblije i ponovo tei da izbije u svest u 40

izmenjenim oblicima kao slika sna, omaka u govoru, neuravnoteena reakcija na neto, neurotini simptom ili u nekom drugom obliku. Komunikaciju sa nesvesnim i istraivanje unutranjih sadraja je mogue izvesti pomou vie metoda koristei asocijacije koje ovek ima u vezi sa nekim sadrajem (pojmom); analizom simptoma koji se u ponaanju pojavljuju; potragom za realnim poreklom nekog poremeaja u porodinim odnosima i analizom nesvesnog. Lino nesvesno se odnosi na linu istoriju i iskustva koje smo zaboravili. U stvarnim ivotnim okolnostima, ona se teko razdvaja od drugih aspekata bilo svesti, bilo nesvesnih slojeva. Do ovog sloja se moe doi koncentracijom i prizivanjem u seanje naih uspomena. Kolektivno nesvesno je deo nesvesnih slojeva koji prevazilazi nae lino iskustvo i koji see do dubokih slojeva koji nikada nee moi da dopru do svesti. Shema dubinskih slojeva od spoljanjeg prema unutranjem bi ila ovim redom: jedinka porodica pleme nacija etnika grupa ljudski prapreci ivotinjski prapreci centralna (ivotna) sila Kolektivno nesvesno predstavlja snanu duhovnu naslednu energiju koja se raa sa svakim od nas u i kojoj je zabeleena kompletna istorija vrste. Arhetipovi U kolektivnom nesvesnom nalaze se praslike - arhetipovi koji potiu iz instinktivnih, drevnih korena svesti. To su duboki, opti sadraji koji su u dubokim nesvesnim slojevima smeteni u ureen poredak. Oni se na putu prema svesnom menjaju i deformiu tako da njihovu pravu energiju doivljavamo posredno. Njihova snaga je tolika da utiu na kompletan ivot oveka a u istom obliku se pojavljuju samo u izuzetnim ivotnim situacijama (na primer: veliki bol, teki problemi) i ako uspostave kontakt sa sveu imaju snaan isceliteljski efekat. Praslike su najuoptenija iskustva koja u sebi sadre znaenjska jezgra koja je veoma teko reima opisivati, one prevazilaze pojedinano iskustvo i pojavljuju se u ozmenjenim oblicima na svakom nivou svesti i nesvesti. Evo kako, na primer, arhetip enskog menja formu kroz razliite slojeve nesvesnog, zadobija razliite simboline prezentacije ali se zapravo odnosi na istu arhetipski osnovu: Arhetip enskog adaja, pauk prapredak no voda vetica, vila baba zemlja kua uma rua upljina maka

roena majka

41

U ovakvom znaenjskom poretku prepoznajemo transformaciju iste simboline osnove od opteg prema pojedinanom pri emu se dogaa presvlaenje simbola iz jednog oblika u drugi. Animus i Anima Psiha je celovita, a to znai da u sebi sadri osobine oba pola - mukog i enskog. Muki deo linosti se naziva Animus a enski Anima. Budui da osoba pripada polu na osnovu svoje telesne konstitucije, deo psihe koji je potisnut, bie suprotnog pola. Zbog toga se u enskim snovima, likovi nepoznatih mukaraca razumevaju kao Animus koji se ispoljava iz nesvesnog, a u mukim snovima je obrnuto. Praslika dvopolne due je veoma stara i danas je u tragu prepoznatljiva na primer u horoskopskom znaku blizanaca (gde se simboliki muki i enski deo due nalaze unutar iste linosti), kao i u mitovima u kojima se pojavljuju dvopolna bia (androgin) koja su savrenija od raspoluenih (polnih) ljudskih bia. Senka je simbol nae druge strane koja se nalazi u nesvesnom i ije osveivanje ima pozitivan uticaj na mentalnu stabilnost. Ona se pojavljuje u snovima kao praslika ili u svesnom ivotu svoje mrane delove moemo pripisati nekoj osobi iz nae okoline. Senka koja pripada kolektivnom nesvesnom simbolizovana je u starcu-mudracu. Senka nas stalno prati i suprotstavljanje njoj je ustvari, suprotstavljanje sopstvenim porivima. Kod terapeutskog rada, osveivanje sadraja Senke je uvek praeno otporom i odbacivanjem to je ono to verujemo da ni sluajno nismo, niti emo ikada postati. Kada se izborimo sa sopstvenim senkama, oslobaamo se projektovanja svojih problema na druge osobe i na taj nain dobijamo ansu da preuzmemo odgovornost za svoje ponaanje i bolje ovladamo sopstvenim ivotom. Simbolika sna San ima kompenzatornu funkciju (funkciju nadoknade) jer se kroz simbole ispoljava nesvesni segment linosti koji je u svesnom stanju potisnut. Na taj nain teimo da ouvamo celovitost i ravnoteu linosti. U tom smislu se ovaj stav razlikuje od Frojdovog. Dok je Frojd verovao da se u simbolikom obliku pojavljuju u snu samo neprijatni i zabranjeni sadraji, funkcija sna je kod Junga daleko ira tu se ispoljava celovita linost, ne samo lini sadraji nego i sadaji koji prevazilaze pojedinca kao to su univerzalne ljudske dileme, opta istorijska mesta, sadraji koji mogu imati ogroman znaaj ne samo za snevaa nego i za njegovu grupu, porodicu, narod. Jung se jedini usudio da pokrene neke od odbaenih tema u psihologiji, na primer, proroanske snove i predikciju (predvianje) u snovima. Svaki lik i svaki objekat (jer i objekti u snu imaju status likova) je izraz nas samih i nekog od glasova nesvesnog, stoga u snu svi likovi govore: ne samo uobiajeni likovi nego i kua u kojoj se scena odvija, soba, orman, krevet, prozori, ivotinje, zvuci ... sve smo to mi. Poruka snova je dragocena zbog toga to nam se sopstvena nesvest obraa simbolima pa su uvidi koji se tumaenjem snova dobijaju veoma vani za snevaa. Jung, na primer, opisuje jednu ekstremno trvdoglavu pacijentkinju koja ne dozvoljava da se na nju utie. Njen san joj se obraa na sledei nain: sanjala je da je na vanom skupu i domaica joj govori da je svi njeni prijatelji ekaju, otvara vrata i uvodi je u talu punu krava. Poruke koje dobijamo od nesvesnih struktura linosti treba shvatiti ozbiljno i pridati im znaaja,

42

jer je analiziranje snova daleko vie od zabave ponekad moe da odlui o tome da li emo ostati mentalno zdravi ili ne, pa ak i da li emo sauvati ivot ili ne. Jung navodi primer snevaa, oveka veoma sklonog riziku, koji sanja da je zakoraio u prazno i pao sa litice. Zanemarivi poruku ovog sna, sneva zaista kasnije svojom grekom pada sa litice i gine. Jung se bavi snovima koji predviaju budunost ali to ne smatra nikakvim udom istorija naih ivotnih dogaaja, kriza i rizinih ponaanja, je dugaka istorija nesvesnog koja se, ako smo dovoljno otvoreni da je primetimo, korak po korak primie finalnom dogaaju. Pre nego to nam se neto dogodi u realnosti (obino nevidljivom naom zaslugom) naa nesvest je to ve osetila i poslala nam je znake upozorenja. Preporuena literatura ovek i njegovi simboli K. G. Jung, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1973. Psihologija Karla Gustava Junga uvod u celokupno delo, . kobi, Dereta, Beograd, 2000.

27. TEORIJA LINOSTI ALFREDA ADLERA Adler je pripadao takozvanom Bekom krugu, grupi teoretiara psihoanalize okupljenoj oko Frojda. Uei uz Frojda proveo je 9 godina, vie vodei polemike sa njim nego slaui se. 1912. godine dolazi do konanog razilaska izmeu Adlera i Frojda i od tada nastaje izdvojena teorija linosti ije emo osnovne ideje izneti. Kao teoretiar i psiholog bio je veoma aktivan neprestano irei krug svojih sledbenika, ukljuujui i sopstvenu porodicu i osnivajui Adlerov institut u Americi koji je aktivan i danas. Adlerova psihologija se naziva individualistikom jer poiva na razvoju pojedinca. Osnovni pokreta razvoja oveka je osnovno oseanje nepotpunosti i inferiornosti sa kojom se ovek bori celog ivota pokuavajui da je prevazie. Cilj svakog oveka je prema njemu, postizanje viih vrednosti a postupci preko kojih to postuemo oznaavaju na ivotni stil. ivot oveka je odreen njegovim oseanjem nie vrednosti koje moe biti prirodno dato ili steeno. Zbog ovog oseanja ovek deluje u pravcu tenje za postizanjem savrenstva i prevazilaenja inferiornosti. Kao i Frojd, Adler je verovao da se najvaniji razvojni tokovi odigravaju do pete godine ivota i da je do tada ovek uglavnom formirao svoj celokupni ivotni stil. Sprema se iz Razvoj, uenje i mera psihikog

28. Fromova teorija linosti Erih From se smatra autorom teorije linosti koja je osobena po tome to pokuava da u koncept ukljui i kombinuje Frojdovu teoriju psihoanalize sa jedne, i Marksovu teoriju linosti koja se smatra socijalnom teorijom. Frojd je, kako je ranije pomenuto, razradio ideju podsvesti, kao unutranjeg mehanizma ispunjenog linim sadrajima od kljune vanosti za osobu. Sa druge strane, Karl Marks, koji je izvrio znaajan uticaj na politika previranja dvadesetog veka, manje je poznat kao tvorac socijalne teorije linosti koja formiranje linosti, kao i bitne uticaje, vidi u socijalnoj sredini u kojoj dete raste i

43

razmenjuje sa drugim ljudima. Dotadanja psihologija (izuzev uticaja ruskih psihologa), imala je tendenciju da ne prepozna pun znaaj (ponegde, kao kod Frojda uopte ne prepozna) uticaje koje u formiranju sadraja podsvesti, kao i osobina linosti ima drutvo. Kombinovanjem ove dve teorije, From iznosi neke nove ideje, na primer, da je ovek bie ljubavi, da ga pokree i motivie potreba za ljubavlju, kako uzimanjem, tako i davanjem. Prvo oseanje, sa kojim se dete radja je oseanje straha, neizvesnosti i odvajanja od majinog tela. Jednom odvojeni, na bazini oseaj e nas pratiti kroz itav ivot i autori su ga nazvali oseaj podvojenosti. ovekova potreba da se zbliava sa drugim ljudima, emocionalno daje i dobija, predstavlja po Fromu osnovnu, fundamentalnu potrebu, a to je potreba za ljubavlju. Takodje, Fromov doprinos je u tome to ulaz i razumevanje simbola i nesvesnog jezika, trai kako u linoj istoriji neke osobe (ideja od Frojda), tako i u socijalnoj istoriji grupe (zajednikom simbolizovanom jeziku koji smo stekli bivanjem u zajednici). On veruje da svaki unutranji sadraj i znak, ima ovu dvostruku osnovu. Njegove analize sadraja snova, pokazuju da u svakom simbolu koji se pojavljuje oba ova izvora mogu da se prepoznaju. Za bajke, mitove, legende, narodnu epiku, on govori da su to kolektivne nesvesne poruke. One se prenose kao bajkovit sadraj, ali su zapravo obradjene, vane ideje koje neka zajednica uva. Crvenkapa je tako u stvari , pria-poruka o devojici koja seksualno sazreva (crvena kapica) i o tome kakve je opasnosti (vuk) ekaju na tom putu ako ne bude paljiva (skretala sa staze i priala sa nepoznatima). Ivica i Marica nose poruku o osamostaljivanju i gubitku sigurnosti itd (preporuujem Zaboravljeni jezik od ovog autora kao zabavan. From se bavio kvalitetom ovekovog ivota, nainom na koji ljudi grade veze, nainima na koje se organizuju ljubavne veze, drutveni odnosi, nauka i mnoge druge teme. U svojoj knjizi Umee ljubavi iznosi analizu naina na koje otudjeni, psiholoki osiromaeni ljudi dananjice stupaju u ljubavne veze. Veinu veza koje postoje, on smatra kupoporodajnim odnosom, koji poiva na principu trgovine - ako pogledamo ljubavne i brane parove, u meri u kojoj je jedan partner lepi, u toj meri je onda onaj drugi bogatiji. Ovo se dogadja zbog kupoprodajnih odnosa u kojima ljudi umesto da unose svoju ljubav, unose robu za trampu novac, lepotu, ljubaznost, socijalni poloaj, autoritet i drugo. Konstruktivna ljubav je ona koja prihvata ljude i koja je slobodna od principa trgovine. Jedan deo svog rada je posvetio kritici tadanje psihologije, gde je najkorisniji doprinos dao svojom kritikom i borbom da psihologija i ljudi koje je nose ne potpadnu i sami pod kupoprodajne odnose. Tada, umesto da pomae i slui ljudima, psihologija postaje sredstvo za zadobijanje drutvene moi (leenjem, davanjem dijagnoza, procenjivanjem ljudi, istraivanjem i gradnjom nauke). Moe da se sprema se iz Razvoj, uenje i mera psihikog

29. Levinova teorija polja

44

Kurt Levin je svoju teoriju postavio u skladu sa idejama getalt kole u psihologiji. Ova kola je nastala kao reakcija na molekularni pristup i rasparavanje psiholokih pojava. Ona je ideju da se celina sastoji iz delova (strukturalizam) preokrenula u spurotnu ideju da je celina primarna, a da su delovi u relaciji, neto to ide posle celine. To bi na primer, na planu percepcije izgledalo ovako: prema strukturalizmu, opaamo da je neto zeleno, hladno, glatko, mirie, okruglog oblika, sjajne povrine i to se u nekom finalnom opaajnom centru sabira u percept jabuka. Prema getalt koli, situacija je orbuta, opaa se primarna forma jabuka a tek posle toga njeni elementi kao to su boja, miris ili tekstura. Polazei od sline ideje, Kurt Levin je istraiva koji linost, njeno ponaanje i motive, sagledava u celovitosti, tj. u polju u kome se ovek nalazi, zbog ega se njegova teorija nazvala teorija polja. On pretpostavlja da je ponaanje neke osobe rezultanta polja sila koje u okruenju postoje. Te sile se nalaze u medusobnim odnosima slaganja, ometanja, dopunjavanja i stvaraju osnov po kome moe da se posmatra neije ponaanja. Na primer, on pretpostavlja da sile privlaenja i odbijanja (elimo ili izbegavamo neto) rezultiraju u konanom ponaanju oveka. Tako, on razlikuje tri grupe konfilakata u koje neko moe da upadne: dvostruko privlaenje, dvostruko odbijanje i ambivalencija. Dvostruko privlaenje se dogadja kada nas dva objekta podjednako privlae i borimo se sa saznanjem da emo izborom jednog, izgubiti onaj drugi objekat ili cilj. Na primer, izborom izmedju dva partnera, posle izvesnog vremena pone da nam se ini da je onaj drugi bio bolji (lepo je meni govorila mama) ili kao to narod kae tudja voka lepe rodi, ne zato to je zaista tako, nego zato to nam se izbor izmedju dve privlanosti ini tekim i to sa sobom povlai gubitak drugog cilja. Ono to nismo birali, tada deluje privlanije. Dvostruko odbijanje je situacija u kojoj moramo da pravimo izbor izmedju dva odbojna cilja, situacija manjeg zla. Na primer, osoba koja ne eli da trpi bolove ali ne eli ni na operaciju, bira izmedju dva nepoeljna cilja. Osoba koja dri dijetu bira izmedju gladovanja i loeg izgleda, gde su obe situacije neprijatne. U naoj bajci Tamni vilajet, u jednom trenutku junaci se nalaze u potpunoj tami i tada im glas govori:Ko uzme, kajae se, ko ne uzme, kajae se. Ambivalencija je situacija u kojoj nas jedan isti cilj istovremeno privlai i odbija. Ovo je esto situacija u odnosu deteta prema roditelju istovremeno postoji i ljubav, ljubomora, neprihvatanje i druga oseanja suptornih polova. Ambivalencija se teko podnosi jer situacija nije sasvim jasna onome ko se u njoj naao.

30. EMOCIJE (OSEANJA) Emocije (oseanja) su vaan deo ivota. Prema Kantu, pored konativnog i kognitivnog bloka spada u jedan od tri osnovna dela linosti. Stav neke osobe prema svojim i tuim emocijama moe da varira od apsolutne prevlasti emocionalnog ponaanja do poricanja i neprihvatanja ovog dela linosti. Naravno, veina nas je negde izmeu. U umetnosti, pridavanje vanosti emocionalnom aspektu izraza karakteristian

45

je, na primer, za periode romantizma, dok je poricanje i potiskivanje emocija karakterstino za hladan, precizan i tehniki usavren stil. Stavovi koje zajednica u kojoj se umetnik razvija i iskazuje neguje prema oseajnom delu oveka, modelovae i oblik izraza. Emocije spadaju u drevni, stariji oblik ponaanja. To je vidljivo po tome koliko su znaajne (jer to je neto vanije, ranije se pojavilo) a vidi se i na osnovu mesta u centralnom nervnom sistemu na kome se emocije obradjuju, a koje spada u stariji deo modane kore (limbiki korteks). Tokom doivljavanja oseanja u svakome od nas dogaaju se odreene promene na vie nivoa: 1 fizioloke promene (pobuenost) u organizmu, unutranji oseajni doivljaj i izraz oseanja ove promene ine celinu i odvijaju se spontano. Fizioloka podloga emocija odraava stepen u kome nae telo reaguje to je emocija snanija, jae su fizioloke promene koje je prate. Svakodnevni govor esto sadri opise ovih fizikih promena, na primer: noge su mi se odsekle, imam knedlu u grlu, pao mi je mrak na oi i slino. Promene koje se u telu odvijaju su brze, snane, i preko aktivnosti vegetativnog nervnog sistema (simpatikus i parasimpatikus kao antagone sile u telu) zahvataju organizam u celini. Dugotrajni uticaj negativnih oseanja moe pogubno da se odrazi na organe i sisteme organa koji su povezcani sa fiziolokim doivljajem, i tada osoba koja je provela mnogo vremena u strepnji, zabrinutosti, napetosti ili nekom drugom oseanju, moe da se razboli. Menaderska bolest, na primer, nije postojala pre stotinak godina a za nju je karakteristino da usled dugotrajnog stresa u poslu, pone da strada cirkulatorni sistem krvni sudovi i srce. 2 Emocionalno ponaanje osoba koja doivljava emocije preduzima i radnje u skladu sa doivljajem, uplaen bei, besan napada, tuan plae, veseo uzvikuje i slino. Proces vaspitanja dece podrazumeva u jednom segmentu i vaspitanje ispoljavanja emocija, detetu se vrlo brzo zabrani da napada kada je ljuto, besni kada osea bes, pobegne kada mu je dosadno i slino. Dete se ui da iako ima oseanje, odlae reakciju koju to oseanje izaziva. Ovo naueno odlaganje reakcije je veoma korisno postignue za dete ono postaje drutvenije i bolje uklopljeno u sredinu. Istovremeno, ako se sa vaspitavanjem pretera i ako se detetu zabrani svako spontano ispoljavanje emocija, doi e do gubljenja kontakta izmeu deteta i njegovih oseajnih delova i tada na emocionalni deo nee biti vie pomo u ivotu nego problem koji ne umemo da reimo. Postoji opasnost da se takva osoba osea nezadovoljno i neispunjeno a da ne zna razlog, pogreno reaguje kada je potrebno ispoljiti oseanja, ne prepoznaje svoje unutranje potrebe i time zatvara krug iz koga ne ume da izae. Sa druge strane, kada dete ne savlada odlaganje emotivne reakcije, kao odrastao ovek imae problema u komunikaciji sa ljudima, bie eksplozivne naravi i ljudi e ga izbegavati. Konstruktivno ovladavanje svojim oseanjima, svest o tome koje oseanje imamo i ta treba ili ne treba da inimo sa njim, je uslov emocionalne zrelosti linosti. 3 - Subjektivna sadrina oseanja se odnosi na to o kome oseanju se radi i to je ono to jezik opisuje razliitim kvalitetima (imenima), na primer: radost, ljutnja, strepnja... Svaki jezik kojim ljudi govore sadri veliki broj imena za oseanja. Lingvisti nalaze da se jezici izmeu sebe mogu veoma mnogo razlikovati po broju termina koje imaju za oseanja, neki su bogatiji izrazima a neki manje bogati. Razlike proistiu

46

verovatno, ne iz toga to ljudi razliito oseaju, nego iz toga to su im oseanja razliito diferencirana, neki jezici poznaju optija a neki vrlo veliki broj finijih, diferenciranih, meanih oseanja. Znaaj oseanja Period dvadesetog veka i poetak dvadesetprvog, obeleen je kao period pozitivne nauke i dominacije tehnoloke kulture. Neguje se vrednosni model sticanja, uenja i ovladavanja prirodom koji funkcisanje i efikasnost vie vrednuje od misaonosti i oseajnosti. Model oveka koji je orijentisan na fiziku realnost, postignue i kontrolu nad njom i koji nema emocije, u literaturi se sree pod nazivom homo faber (ovek maina). Ideal ovog pogleda na svet je postignut kada ovek ovlada svojim oseajnim delom toliko da ga vie nema, energija koja bi se ulagala u oseanja sada se ulae u rad, ovek postaje efikasan i bezoseajan. Ipak, psihologija pokazuje da je oseajnost neraskidiva i duboka odlika ljudske prirode. Jedna od poznatih studija koja to jasno demonstrira je tzv. Spicova studija koja je izvedena u Francuskoj da bi se utvrdilo na koji nain treba organizovati deije bolnice da bi se smanjila smrtnost novorodjenadi. Primeeno je u bolnicama da postoji problem sa visokim stepenom smrtnosti novorodjenadi koja se nije mogla pripisati jasnim uzrocima posebno je visoka stopa bila kod naputene novorodjene dece. U nameri da unapredi fiziku sredinu za razvoj, grupa istraivaa je dobila zadatak da posmatra i varira fizike odlike sredine u kojoj su novorodjenad ivela buka, temperatura, sastojci hrane, osvetljenje... Posle opsenih ispitivanja primeeno je da u jednom odeljku bebe imaju znaajno manji stepen smrtnosti nego u svi ostalim, manje su se razboljevale. Paljivim ispitivanjem se pokazalo da ne postoji jasan profil po kome se taj odeljak razlikuje od bilo kog drugog. Istraivai su bili zbunjeni. Naknadnom proverom, utvrdilo se da postoji samo jedan faktor razlike sestra koja je negovala bebe u tom odeljku se nije pridravala uputstava nego je bebe milovala, govorila im je i dodirivala ih je rukama. I to je najjae uticalo na ostajanje u ivotu. Kako vidimo, ovek se radja sa velikim oseajnim kapacitetom i ako ne dobije ansu da ga ispolji to je mnogo tee od fizike uskraenosti. ovek mora da ivi i deli svoja oseanja sa drugima. Ova potreba je fundamentalna. Ona je mnogo vie od luksuza kojim nas je priroda obdarila a koji moemo ili ne moramo da aktiviramo. Na oseajni svet je snaan i bogat i lei u samoj osnovi ivota. Neki savremeni psiholozi (Newman, LD) istiu da je veina ljudi u dananjem svetu emocionalno nedovoljno razvijena, a to znai da nije u stanju da svoja oseanja stavlja u slubu linog razvoja, tako da emocionalnost umesto energije za ivot, postaje breme koje je teko nositi. On ak preporuuje igru stvaranja novih emocija na nain na koji ljudi mogu da se igraju stvaranja novih boja meanjem postojeih, stvaranjem novih zvukova meanjem postojeih. Podela oseanja Pozitivna i negativna oseanja su podeljena prema stavu koji osoba ima prema oseanjima. U pozitivna bi spadali radost, ljubav, zadovoljstvo, srea i slino, dok bi negativna bila strah, ljutnja, tuga, gadjenje i slino. Svi teimo pozitivnim doivljajima a izbegavamo negativne, pa je tako i sa oseanjima. Linosti koje su sklone pozitivnim oseanjima generalno oseaju vie dobrog u svetu i imaju manje problema u

47

komunikaciji sa drugima od onih koji su skloniji negativnim oseanjima (Izard, 1971 iz Crider). Kako vidimo, mnogo ee nego to mislimo, nain na koji smo spremni da sagledavamo dogadjaje u ivotu postnu i kreator tih dogadjaja a da to ne primetimo. Tako osoba koja je sklona da vidi loe i nesreu, takva oseanja i dobija iz istih dogadjaja iz kojih neko drugi moe da doivi humor, ili da ostane neutralan. Osnovna i meovita oseanja su podeljena prema stepenu jednostavnosti ili sloenosti koja oseanja imaju. Smatra se, na primer, da je ljubav prostije a ljubomora sloenoije oseanje. Naini na koji se oseanja meaju i kombinuju su bezgranini, pa tako postoje i vrlo sloene meavine za koje ni sam ovek koji ih doivljava ne ume da pronae ime. Suprotna oseanja su ona koja se mogu svrstati u parove (polove), na primer, ljubav nasuprot mrnji, radost nasuprot alosti. Dugo se verovalo da u jednom trenutku ista osoba ne moe imati dva razliita oseanja, a pogotovo ne dva suprotna. Psihoanalitika istraivanja su ubedljivo demonstrirala, a kasnije studije potvrdile, da osoba moe u istom trenutku oseati i dva suprotna oseanja prema jednom objektu. Naa oseanja koja imamo prema roditeljima, na primer, esto su opisiva istovremeno kao ljubav, mrnja, potovanje, odbijanje i mnoge druge, tee opisive komponente. Ljubavni parovi, na primer, mogu oseati jedno prema drugom istovremenu ljubav, strah, ljubomoru, potovanje... a da jedno oseanje ne iskljuuje drugo. Postojanje suprotnih oseanja u istom momentu se naziva ambivalencija. Ambivalentna oseanja su karakteristina po tome to su i samoj osobi nejasna, a kada ih imenujemo jednim imenom imamo oseaj da to nije prava re. Snana i slaba oseanja su razliita u odnosu na stepen doivljaja. Tako strah, na primer, moemo opisati kao nelagodu, strepnju, zabrinutost, uplaenost, jezu, paniku, uas... svi ovi opisi se odnose na razliite stepene doivljaja istog oseanja. Snana oseanja se javljaju u odreenim ivotnim okolnostima kod svakog. Ljudi se izmeu sebe ipak, razlikuju po stepenu kontrole svojih oseanja, kao i po procenama kada treba i u kolikoj meri reagovati, tj. pustiti oseanjima na volju, a kada treba odloiti reakciju.

31. Afekat i afektivni ton Pojmovi psihologije emocija Afekat kada emocija doraste do najvieg intenziteta i potpuno nas obuzme, govorimo o afektu. Afekat je stanje u kome je osoba izgubila kritinost prema realnosti i potpuno je u vlasti oseanja. Afekti se pojavljuju naglo i praeni su jakim psiholokim i fiziolokim odgovorom. Telesne promene koje su komponenta oseanja, kod afekta su izrazito jake, pa se posle prestanka stanja afekta javlja iznemoglost i telesna slabost. Psiholoko stanje afekta praeno je suenjem svesti, gubi se realistinost u procenama. Afekat se smatra stanjem smanjene uraunjivosti. Moe postojati i kod pozitivnih i kod negativnih oseanja, ali dok je afekat kod pozitivnih oseanja relativno prihvatljiv sa stanovita drutvene zajednice (setimo se kako izgledaju veseli svatovi ili ta rade navijai kada njihov tim pobedi), negativan afekat po pravilu je okolini neprijatan a esto i opasan. U

48

sudskoj medicini i praksi, itavi timovi strunjaka imaju zaduenje da se bave procenom emocionalnog stanja aktera neke ljudske drame. Presuda i dalja sudbina ljudi zavisie od toga da li su neto poinili u afektu ili u stanju ouvane svesti. Afekat se deava svim ljudima u izuzetnim ivotnim okolnostima, ali postoje razlike izmeu ljudi u tome koliko su skloni da doive emociju i da je zaborave. Individualne razlike u emocionalnim doivljajima su objanjene u odeljku koji govori o temperamentima. Afektivni ton je blaga i dugotrajna ali slaba emocionalna pobudjenost koja je karakteristina za svaku osobu. Afektivni ton nije diferencirana emocija, nego opta sklonost neke osobe da reaguje i doivljava spoljanje dogadjaje u neko smeru. Afektivni ton moe biti pozitivan i negativan, ali moe postojati neogranieno mnogo afektivnih tonova koji su meavina razliitih osnovnih oseanja. Ako su oseanja u afektivnim tonu meana, govorimo o ambivalentnom afektivnom tonu. U svakodnevnom komunucarnju sa ljudima primeuje se da izvesne osobe imaju tendenciju da uvek pozitivno ili uvek negativno reaguju, bez obzira na vrstu dogadjaja koji su reagovanje izazvali. Zato nekoga u svakodnevnom govoru nazivamo pozitivnom osobom ili negativnom osobom. Postoji opta, slaba, dugotrajna i unapred odredjena oseajnost koja prati osobu kroz vreme, a koju nazivamo afektivnim tonom. Afektivni ton se naziva i raspoloenje. Raspoloenje je trajno oseanje koje odreuje smer u kome emo reagovati. Ono je vie opta spremnost da osoba emotivno reaguje u pozitivnom ili negativnom smeru. Kada se desi neto neoekivano, vidimo da ljudi reguju razliito onaj ko ima pozitivno raspoloenje reagovae tako, a onaj ko ima negativno, tako e i reagovati. Ljudi se esto opisuju kao dobrice, mrgudi, veseljaci, baksuzi i slinim izrazima koji se odnose na trajnu spremnost da se osea u jednom smeru a koja se vidi u mnogim situacijama. Osnovna oseanja - Smatra se da ovek ima etiri osnovne ili primarne emocije radost, gnev, strah i alost. 1Radost je povezana sa postizanjem nekog cilja i smanjenjem tenzije. Ovo je opti opis ali postoje brojne varijante radosti koje ne proizilaze iz cilja (radost igre, religiozna ekstaza, radost istraivanja). Radost postoji i kod ivotinja. Svako ko ima kunog ljubimca zna kako izgleda radost kada se gazda vrati kui, kada se ide u etnju, igra sa loptom ili prinosi hrana. 2Gnev (bes) se uobiajeno pojavljuje kada postoji neka prepoznatljiva prepreka do cilja, a esto je to i drugi ovek. Gnev se usmerava prema onome to se ili ko se doivljava kao prepreka. Gnev podrazumeva napadako ili agresivno ponaanje koje je u funkciji nekog cilja. Danas je veoma aktuelna analiza i istraivanje napadakog ponaanja grupe. U osnovi gneva je uskraenost, pa tako velike grupe ljudi koje ne mogu da se iskau i emancipuju u postojeim drutvenim formama, izraz nalaze u agresivnom ponaanju. Grupe navijaa rue i razbijaju, fiziki napadaju, ponekad i ubijaju. To je znak da su postojee forme kroz koje ljudi uestvuju u zajednici nedostupne ovim grupama, te oni svoj gnev iskazuju u obliku koji sami stvaraju a koji je tetan po zajednicu. 3Strah je bioloki veoma vano oseanje jer je na instrument za opstanak. Veoma je vano uplaiti se pravih stvari u pravo vreme da bismo mogli da se zatitimo. Izreka kae da je onaj ko savlada svoj strah hrabar a onaj koji nema straha lud. Bioloki gledano, to je istina jer je funkcija straha zatitna. U razvoju deteta, razliiti strahovi se pojavljuju

49

utvrdjenim redosledom prvo strah od smicanja podloge, jakog zvuka, jakog svetla, naputanja i tako dalje. 4Tuga se javlja neto kasnije od ostalih primarnih oseanja. Tuga spada u pasivne emocije jer ne nagoni na akciju. Uobiajeno, povezuje se sa gubitkom neega, pa onda to izaziva alost. Ali tugu, kao ni ostala oseanja, ne moemo da objasnimo spoljanjim uzrocima, na primer objektom koji je izgubljen, jer svako oseanje dolazi iz oveka. Tako da se esto, isti stepen gubitka sasvim razliito doivljava kod razliitih ljudi nekoga obuzima tuga u koju tone i ne moe da se oporavi a neko iz istog dogaaja pokuava da izbvue neko dobro, ili da se reorganizuje tako da to nadoknadi. Kod istraivanja uzroka stresa, pojavljuju se kulturalne razlike, na primer, najjai stres u amerikoj populaciji je smrt suprunika a zatim smrt deteta, dok je u evropskoj populaciji obrnuto. Razvod kao izvor stresa ima mnogo jai znaaj u Americi nego u Evropi. Ljudi razliito reaguju na iste spoljanje okolnosti tako da vidimo da su oseanja uvek deo unutranjeg sveta i ne mogu se svesti samo na objektivne okolnosti. Ovaj nalaz je i optimistian jer pokazuje da ljudi ak i u veoma tekim objektivnim okolnostima mogu mnogo da uine svojim stavom i nainom na koji reaguju. Svako od osnovnih oseanja ima veoma vanu ulogu u prilagodjavanju deteta na socijalnu sredinu u kojoj se radja, kao i za dalji razvoj deteta. I odrastao ovek se u svakom trenutku ivota upravlja oseanjima. Prema jednoj od teorija razvoja emocija, od dve osnovne emocije (osnovno oseanje prijatnosti, nasuprot osnovnom oseanju neprijatnosti) koje po rodjenju oveka ine dva pola u kojima se nalaze zaeci svih ostalih emocija, kasnije postaju sve emocije koje odrastao ovek ima.

32. inioci emocionalnog razvoja i deije emocije

Dominantan vrednosni model neke kulture diktira i stav te kulture prema emocionalnosti. Posmatrano sa opte take, postoje grupe univerzalnih uticaja na emocionalni razvoj. One se razliito ispoljavaju u razliitim kulturama, ali postoje opta mesta koja su nezavisna i koja se sreu svuda. Od ega sve zavisi kako e se emocije razvijati? Genetska osnova emocionalnosti podrazumeva postojanje biolokog aparata kroz koji e se emocije pojavljivati. Kod oveka se to odnosi na telesne predispozicije koje su dobijene od predaka. Fizioloke promene koje su komponenta emocija odigravaju se u sloenoj i finoj ravnotei izmedju fiziolokih struktura, primarno izmedju parasimpatikog i simpatikog vegetativnog nervnog sistema. Rano iskustvo se odnosi na emocionalnu razmenu i komunikaciju izmedju novorodjeneta i majke (ili osobe sa ulogom majke). Neka istraivanja su pokazala da se emocionalni kontakt sa majkom pravi ve intrauterino (u stomaku majke) kroz primanje i reagovanje na telesne promene majke. Nain na koji majka reaguje, kree se, postupa prema sebi i nerodjenom detetu, utie na emocionalnost deteta. Po redjenju, rano emocionalno liavanje, ukoliko do njega dodje, ima teke posledice po itav kasniji razvoj deteta. Istraivai iznose pretpostavku da nam rano iskustvo prua prvu optu sliku

50

o svetu, da li se radi o prijatnom ili neprijatnom mestu (Danov i Primalni krik) i da se razvija prema tome opte oseanje sigurnosti ili nesigurnosti. Kod teih mentalnih tekoa i poremeaja, skoro redovno se u osnovi nalaze rana emocionalna liavanja ili traume i to po principu, to ranije, to tee posledice. Mnogi terapijski pristupi zbog toga upravo razvijaju postupke kojima se dolazi do ranih seanja. Uenje i iskustvo sa sazrevanjem i odrastanjem dete se emocionalno povezuje sa sve veim brojem osoba i sve irim krugovima kontakata. Kroz njih dete stie i razvija naine i sadraje emocionalne komunikacije. Lino iskustvo i uenje imaju znaajnu ulogu u sticanju emocionalne linosti. Konstruktivna oseajnost Poznato je da burne, spontane emocije mogu da naprave tetu u medjuljudskim odnosima. Ne moemo ni da zamislimo kako bi diplomatija izgledala kada bi ljudi govorili ono to zaista misle ili ele. Zbog slinih argumenata postoje uverenja prema kojima oseanja treba potpuno iskljuiti. Psihologija pokazuje da se oseanja ne mogu iskljuivati. Ono to se moe je kanalisanje i kontrolisanje izraza, iskazivanja oseanja. Ali sama oseanja ostaju u nama, bilo da smo im dali izraza ili ne. Frojd je bio prvi koji je jasno pokazao da je potiskivanje oseanja samo odlaganje tenzije na neki dublji nivo u podsvesti, a to nikako nije reenje unutranje tenzije. Potisnuta oseanja tamo ostaju, neprepoznatljiva za osobu koja ih nosi ali sa velikom energijom koja ne moe da nestane pod pritiskom. Ona se u transformisanim i maskiranim oblicima stalno vraa osobi u obliku snova, sluajnih omaki i postupaka, naina na koji organizujemo odnose sa drugim ljudima... to se izraza oseanja tie, prvi je Darvin izradio studiju izraza emocionalnosti kod oveka i ivotinja. Vaspitavanje izraza, sa kojim se poinje u najranijem detinjstvu, uslovie jainu i nain ispoljavanja emocija. Novorodjene ima potpuno spontan izraz ali je taj izraz relativno siromaan, prema Suzani Langer, svodi se na prijatno i neprijatno. Ve u prvom kontaktu sa majkom, novorodjene intenzivno razvija komunikaciju i na taj nain i vaspitava svoj izraz. Ovo je veoma fini i sloen proces koji traje kroz itav ivot.

Karakteristike deijih emocija Emocionalni deo linosti, emocionalni funkcionalni blok se razvija zajedno sa svim ostalim segmentima linosti. Pri posmatranju i diskusiji emocionalnog razvoja treba uvek imati na umu da je linost celovita i da se razvoj bilo kog funkcionalnog bloka mora odraziti na razvoj u celini. Emocionalno vezivanje poinje odmah po rodjenju deteta, mada neki istraivai demonstriraju postojanje emocionalne veze izmedju majke i deteta pre nego to se ono rodi. Fiziko odvajanje od majke, rodjenje, predstavlja uvodno stanje i poetak razvoja mnogostrukih sloenih relacija. Osobine deijih emocija su: Jednostavnost deca su sklonija prostim emocionalnim izrazima nego sloenim. Ovo je u skladu sa teorijom razvoja emocionalnosti koja razvoj emocija posmatra kao sve veu diferencijaciju i izdvajanje posebnih emocija iz optih. Spontanost mehanizam potiskivanja ili kontrolisanja emocionalnih izraza se javlja i razvija postepeno. Deije emocije su slobodne u svom javljanju.

51

Kratkotrajnost javljanje izraza nije dugotrajno, nego je vie u obliku epizoda koje brzo smenjuju jedna drugu. esto ispoljavanje u poredjenju sa odraslim osobama deca ee emocionalno reaguju. Snaga oseanja oseanja kod dece su jaa nego kod odraslih ljudi. Ukoliko odrastao ovek pokuava da se seti neega i da se to vernije vrati u detinjstvo, njegovo seanje e dobiti jaku emocionalnu komponentu. Isto tako, kada se odrastao ovek iznenada susretne sa nekim objektom koji je bio vezan za detinjstvo, doivee emocionalni odgovor. Neto slino se pojavljuje u poznatom filmu Gradjanin Kejn, gde se zaplet filma formira oko objekta koji je vezan za rano seanje i jaka oseanja. Preokretanje deija oseanja lako i brzo menjaju smer. Iz negativnog se u trenutku moe prei u pozitivno, dete koje plae jer neto eli, u trenutku kada to dobije u ruku, prelazi u smeh. Spontanost deija oseanja ne podleu filterima zabrana i potkrepljenja koje stiemo tokom ivota i vaspitavanja oseanja. Zato se ona ispoljavaju u izvotnom, autentinom, sirovom obliku.

Takodje je vano znati da se emocionalni odgovor deteta svkodnevno modeluje kroz iskustvo, sredina pohvaljuje ili kanjava ispoljavanje odredjenih emocija kao i neke od naina na koji se emocije iskazuju. Dete vrlo rano mora da ovlada odlaganjem i kontrolisanjem emocionalnih izraza. Ukoliko se ove vetine ne savladaju, osoba e itavog ivota imati problema u ostvarivanju ciljeva i saradnji sa drugim ljudima. Odlaganje i kontorlisanje izraza ne znai da smo emociju uklonili i da je ona nestala, nego da smo nain ispoljavanja stavili u slubu naeg razvoja. Tako, na primer, dete koje ne naui da savlada bes ukoliko neto to eli ne dobije odmah, kasnije prenosi svoju nestrpljivost na ozbiljnije i sloenije ivotne ciljeve nego to su dobiti igraku, i time ugroava svoje ivotno postignue. Sve to se ne moe dobiti lako bie naputeno kao cilj i time e najvaniji ciljevi kao to su postii stepen obrazovanja, izabrati adekvatnog partnera i iveti u zajednici, tolerisati neuspeh, biti nedostini. to se tie ispoljavanja oseanja, postoje implicitne vrednosti koje dete prihvata i kasnije integrie u svoje ponaanje. Za nau sredinu je, na primer, karakteristino da devojice nemaju slobodu iskazivanja besa, a deaci iskazivanja tuge. Ako devojica pobesni ili deko zaplae, rizikovae negativne odgovore u svojoj okolini.

33. Teorije emocija

Teorije emocija se izmedju sebe razlikuju po tome kako vide nastanak emocija unutar ljudskog organizma, tanije, kako vide odnos izmedju spoljanje drai koja izaziva emociju, perifernog odgovora koji organizam daje i centralnog nervnog odgovora (svesti) na emocionalnu situaciju. U psihologiji postoje dva teorijska pokuaja koja su najpoznatija i oba nose dvostruke prezime u imenu, zbog toga to su dva para naunika lansirali teoriju istovremeno.

52

Dems Langeova je nastala krajem 19. veka. Teorija smatra da je emocija zasnovana na perifernom telesnom doivljaju koji polazei sa periferije organizma stie do kore velikog mozga i tu postane svesna. To znai da se nae telo u odreenoj situaciji uplai, informacija o telesnim promenama (povien miini tonus, povien krvni pritisak, povien puls, povien nivo adrenalina u krvi itd.) stie do mozga i mi tada to stanje deifrujemo kao strah. Dokaze za svoju pretpostavku nalaze u realnim ivotnim situacijama kada ovek reaguje emocionalno i pre nego to je stigao da razmisli, trgnuemo se i pobei pre nego to shvatimo i razmislimo ta je prasnulo, pobeiemo od medveda im ga nae telo spazi, a pre nego to razumemo da smo pobegli. Ova teorija naglasak stavlja na telesne promene. Kenon Bardova teorija je nastala neto kasnije, poetkom 20. veka. Ona polazi od suprotne pretpostavke, a to je da je emocija primarno centralni nervni fenomen a tek posle se prevodi u fiziku promenu na periferiji tela. To bi znailo da prvo spazimo objekat koji deifrujemo kao medveda i dajemo se u beg. Iako oni ne spore vanost fiziolokih promena na organima, primarni znaaj daju centralnom nervnom sistemu u kome se integriu i obradjuju sve informacije i to posebno nekim regijama kore velikog mozga. Informacije koje se dobijaju iz organa, prema ovim naunicima, ne odredjuju emociju nego predstavljaju samo sirovu energiju koja e uticati na intenzitet oseanja ali nikako na njen kvalitet. Prema ovoj teoriji emocionalni doivljaj i telesne promene se dogadjaju istovremeno i potiu iz modanih centara.

34. Kognitivni faktori i emocije Postojanje neprestanog dijaloga unutar svakoga od nas izmedju razumnog i emocionalnog dela linosti je tema mnogih knjievnih i filozofskih dela. Ljudi se prema jednoj od poznatih podela, dele na one koji su kognitivno kontrolisani i one koji su emocionalno kontrolisani. Prve bismo nazvali razumnim a druge emotivnim tipom. Iako u mnogim ivotnim situacijama ove dve sile u nama nisu u saglasnosti, na primer, neko nas nervira ali nam je koristan saradnik, rado bismo obilno jeli ali znamo da to nije po nas dobro, oseamo simpatiju prema nekome ali znamo da nije dozvoljeno to pokazivati i slino, one ipak deluju unutar iste osobe. U svakoj od ovih situacija jedna od opcija e biti odabrana dok e druga potreba ostati uskraena. Moemo, na primer, udaljiti saradnika koji nas nervira i time sebi emocionalno olakati ali time izgubiti efikasnost rada grupe. Moemo potisnuti sopstvenu emociju i razumno razvijati odnose sa takvim saradnikom pri emu na emocionalni deo uti i mora da se pretvara. Treba napomenuti da su ovakve dileme dovele do opteg uverenja da se razum i oseajnost nalaze u sukobu, a koja nije tana. One su ponekad u sukobu, ali budui da obe potiu iz iste osobe, ovaj sukob nije realan nego fiktivan. Razdor izmedju srca i glave, koji je tako esto mesto umetnosti, ne uzima u obzir bitnu injenicu silu celovitosti, gravitacionu silu linosti koja je dri na okupu kao celinu, a koja ne priznaje podele na segmente. Odnos izmedju emocija i razumnog (kognitivnog) dela linosti je predmet novijih istraivanja. Istraiva po imenu ahter je izveo seriju ogleda sa ciljem da utvrdi uticaj kognitivnih faktora na oseanja. U jednom od poznatih ogleda on je ispitanicima davao dozu adrenalina sa objanjenjem da je to preparat za popravak vida i da ispitanici treba da procene koliko im je preparat popravio vid. Adrenalin, kao to znamo, predstavlja prateu

53

materiju u naem organizmu koja je karakterstina za emocionalno uzbudjenje. ahter je, zapravo, telesno izazvao emocionalno uzbudjenje, a da ispitanici to nisu znali. Dve grupe ispitanika je podvrgao razlitim socijalnim situacijama demonstratori, saradnici u ogledu su bili postavljeni u ekaonicu i imali su razliite zadatke. Jedan je izazivao nervozu, ljutnju i negativna oseanja a drugi prijatna oseanja i veselje. Kada su ispitanici kasnije zamoljeni da na skali emocionalnosti procene svoja emotivna stanja, procene (doivljaji) su zavisili od situacije u ekaonici ispianici koji su ekali sa nervoznim demonstratorom su svoj doivljaj opisali kao negativna oseanja. Ispitanici sa veselim demonstratorom su imali pozitivna oseanja. Oseanje koje nam je indukovano od strane drugih, doivljavamo na samo kroz intenzitet (koliinu adrenalina) nego i kvalitet (vrsta intervencije demonstratora). To znamo i na drugim primerima iz svakodnevice, osobe koje se opijaju uvek zapadaju u slina ili ista oseanja, ratoboran ovek postae jo ratoborniji a veseo jo veseliji, iako su uneli u telo potpuno istu materiju, tj. alkohol. Emocionalnost podrazumeva ne samo telesne promene i svest, nego i socijalno tumaenje tih promena u kontekstu u kome se odigravaju. Nalaz ukazuje na to da nain na koji kognitivno tumaimo, razumemo oseanje, utie na to oseanje. Oseanje se ne dogadja izvan socijalnih okvira u kojima se neko nalazi, pa tako taj okvir nudi nain na koji tumaimo svoja oseanja. Nalaz je optimistian jer pokazuje da svaki ovek moe mnogo da uradi na razumevanju oseanja i prihvatanju ivotnih dogadjaja i okolnosti u kojima se njegov ivot odvija. Jedan kliniki psiholog kae (Scrips people play) da ne moemo da uvredimo nekoga, moemo ga samo pozvati da se uvredi, a on taj poziv prihvatiti ili ne. Skori krizni i traumatini dogadjaji koji su zahvatili nae drutvo u celini (rat, kriza, ekonomsko propadanje) pokazali su da je nain na koji se krizne situacije vide odredjivao stav ljudi prema svom ivotu neko je proao kroz veoma teka iskustva i uspeo da sauva mentalno zdravlje i optimizam, a nekom se dogodilo neto relativno banalno, a prouzrokovalo je teak stres i razvojnu tetu. Naravno da je nae iskustvo zasnovano na realnim dogadjajima koji su se odigrali, ali nae taktike koje razvijamo i stav prema ivotu se zasnivaju na naem tumaenju a ne na univerzalnim istinama koje postoje nezavisno od ljudi. To je ujedno i prostor u kome je svakome data prilika da se gradi, jednako kroz pozitivne kao i kroz i negativne (krizne) dogadjaje.

35. MOTIVACIJA

Kauzalnost (uzronost) ponaanja

Psihologija motivacije se bavi pitanjem pokretaa i uzroka ljudskog ponaanja. Veruje se da postoje pokretai i uzroci koji deluju na nae misli, namere, oseanja i postupke i da se bez takvih pokretaa nai postupci ne bi dogodili. Ovde je korisno uoiti razliku izmeu pokretaa i uzroka nekog ponaanja ili unutranjeg stanja. Dok pod uzrokom smatramo okolnosti koje su izazvale odreeno ponaanje ili stanje i koje ga u potpunosti objanjavaju, pokreta je sklop okolnosti iji uticaj na nas moe biti slabiji ili jai i koji uvek deluje u sadejstvu sa drugim elementima u situaciji. Pokreta ne moe potpuno da objasni ponaanje. Konkretno, za razumevanje oveka i njegovih postupaka, opravdanije je govoriti o pokretaima nego o uzrocima jer uzroni odnos u istom smislu

54

kod oveka ne vai suvie smo sloeni, promenjivi i pod meudejstvom velikog broja unutranjih i spoljanjih uticaja a da bi se to moglo objanjavati jednim uzrokom. Uprkos tome, vei deo psihologije a i zdravorazumskih shvatanja sledi ovaj put pokuava da objasni oveka uzrokom. To je jednostavniji put i kada bi odgovarao istini, tada bismo razumevanjem uzroka mogli da objasnimo naa unutranja stanja kao i postupke koje inimo, i ovaj put se moe opisati kao mehanicistiko shvatanje oveka.

UZROK PONAANJA

POSLEDICA
PONAANJA

Kauzalni model ponaanja je efikasan kada je u pitanju jednostavna potreba, na primer: gladni smo, pa smo zato jeli, neto nas je ubolo, pa smo trgnuli ruku, ali nije dobar model za razumevanje sloenih oblika ponaanja a posebno ne onih najviih oblika ponaanja koji su karakteristini za oveka na primer, teko je ovim modelom opisati altruizam (ljubav prema ljudima). Neki od modela objaanjavanja postupaka i unutranjih stanja: Mehanicistika objanjenja vide oveka kao proizvod spoljanjih promena, prilagoavajui se na promene spoljanje sredine nai postupci su odgovor na njih. ovek je produkt spoljanjih sila. U tom smislu je dovoljno da upoznamo spoljanje uslove dovoljno dobro, da bismo potpuno predviali i razumeli ljudske postupke. Biologistika objanjenja istiu kao najvaniji uticaj potreba i nagona. Prema njima, ovek reaguje na njih, tei ka zadovoljenju i namirenju svojih unutranjih potreba i to objanjava njegovo ponaanje. Postoje, u okviru ovih objaenjenja, i drugi pokretai (svesni ciljevi, namere) ali su motivi i nagoni najjai i najvaniji. Frojdova teorija linosti, na primer, spada u ovakva objanjenja. Humanistika psihologija odbacuje ovakva reenja i ukazuje na prirodu oveka i njegovu potrebu za rastom i razvojem ovek tei neprekidnom razvoju i njegovi postupci i unutranja stanja su u skladu sa tim. Ova grupa objanjenja sagledava ovekovo ponaanje kao sloen proces u kome se prepliu unutranje (individualne) i spoljanje (drutvene, porodine) sile i uprkos svojoj izloenosti silama, ovek povrh svega ima mo samoizgraivanja i samokreiranja, ime postaje aktivan a ne samo pasivan proizvod sila. Pokuaji koji idu za razumevanjem uzronosti su mnogobrojni ali istini za volju, treba istai da ista uzronost u polju ljudskog ivota ne postoji. Frojd je, na primer, verovao da je ovek kauzalno (uzrono odredjeno) bie i da stoga sve to ini biva izazvano onim to je prethodilo. Tako je dete otac oveka prema njemu, zbog toga to su sve nae ivotne odluke, traume, potisnuti sadraji, zaokrueni do pete godine vota i tima odredjen na budui ivotni skript. Mdjutim, bogatstvo naeg ja, sloenost i slojevitost oveka, neprekidna promenjivost polja u kome ivimo i sa kojim razmenjujemo, relativizuje pitanje uzronosti. Znamo to i iz linog iskustva na pitanje: 55

Zato je to uinio? kao da oekujemo jedan odgovor, ali istovremeno znamo da taj odgovor nikada ne moe biti potpun. Uvek e ostati momenata koji nisu doreeni, dogaaja koji su takoe uestvovali u nekoj odluci ali nam nisu poznati. Ako pogledamo nain na koji nas novinari izvetavaju o neijim postupcima, pogotovo ako su postupci bili ekscesni nasilja, sukobi, ubistva, samoubistva obavezan deo izvetaja se odnosi i na uzroke ponaanja: to je uinjeno nakon kratke i estoke svae, pod dejstvom alkohola, kao posledica dugogodinjeg sukoba, zbog gubitka voljene osobe.. i slino. Tu se najee koristi pojam uzrok ali se misli na pokretaa, a ne na uzrok. U protivnom bi svaka osoba pod istim okolnostima postupila na isti nain, a dobro znamo da nije tako. Ljudsko ponaanje je bogatije nego to se to uzrok posledica modelom moe opisati. Sada kad smo napravili tu ogradu, moemo se detaljnije baviti psihologijom motivacije.

36. Homeostazis Homeostazis, povratak u ... ili osvajanje ravnotee

Homeostazis je termin preuzet iz kibernetike ali je naao primenu u polju objanjenja motivacije. Homeostazis je stanje ravnotee, nulto stanje, stanje organizma (ili maine) koje iskljuuje akciju, aktivnost, odgovor. U stanju homeostazisa organizam ili linost se nalazi u stanju umirenosti jer su sve potrebe zadovoljene, sve materije se nalaze u optimalnim koliinama i svi procesi teku na optimalan nain. Naruavanje homestazisa je pokreta na aktivnost, bilo da neega u organizmu nema dovoljno ili ga ima previe. Na primer, kada smo siti, nalazimo se u stanju ravnotee. Kada nivo eera u krvi opadne ispod odreene granice, javljaju se signali za akciju ravnotea je poremeena i mi emo stupiti u akciju da bismo je ponovo uspostavili. Tenja da ponovo uspostavimo izgubljenu ravnoteu nas nagoni na aktivnost i ona je osnovni motivator kod velikog broja osnovnih potreba glad, e, umor itd. Na psiholokom planu tenja za uspostavljanjem ravnotee se u nekom od oblika javlja i u mnogim teorijama linosti. Erih From, na primer, govori o tome da je ovek od momenta raanja i odvajanja od majke u neprekidnom oseanju podvojenosti od prirode, od drugih ljudi, od svoje sutine. Ceo ovekov ivot, govori From, je potraga za izgubljenom potpunou i ostvarenjem. U Frojdovoj teoriji ovek je pokrenut nesvesnim potrebama i eljama koje tee da se zadovolje i da se time unutranja tenzija u linosti vrati u ravnoteu. Kod Junga, delovi nesvesnog i svesnog u osobi se nalaze u stalnom dijalogu koji je pokuaj uspostavljanja ravnotee na nivou linosti. U Marksovoj teoriji, ovek je sticajem drutvenih okolnosti primoran da se odvoji (otui) od svoje sutine i razotuenje (vraanje oveku njegovog bia) je uslov za osloboenje i uravnoteenje svakog oveka. Sve ove, i mnoge druge teorije poivaju na zajednikoj optoj pretpostavci da se ovek nalazi izvan stanja zaokruenosti (ravnotee) i da je ivotni napor uloen u to da se ovo stanje postigne. Ista opta ideja se u simbolizovanom obliku pojavljuje u mnogim ljudskim tvorevanama, u mitologiji, filosofiji, konceptu sveta, humanim naukama i umetnosti. Drevna legenda koja se pojavljuje na vie razliitih kontinenata govori o tome kako su ljudi u davna vremena bili savrena bia ali su onda pali sa neba, razbili se na dva 56

komada (muki i enski) i od tada se ta dva nesavrena komada neprekidno trae lutajui po zemlji, ne bi li se ponovo sklopili u jedno zaokrueno bie. Setiemo se predstave Bude koji mirno sedi, oi su mi sklopljene, telo oputeno, a lice bez izraza treba da prikae onoga koji je sasvim umiren i osloboen fizikog sveta. Slika rajskih vrtova u Bibliji se u simbolici oslanja na savrenu ravnoteu pre nego to su proterani, Adam i Eva su iveli u idealnom skladu u kome borba i zadovoljenje nisu postojali. Sve to se ljudskom rodu kasnije dogaalo, prema ovom simbolu, je pokuaj povratka u raj (vraanje u ravnoteu). Slika idealne ravnotee je esto simoblizovana i u predstavi deteta koje spava poto je sito, isto, toplo mu je - ono bezazleno spava dubokim i istim snom. Setiemo se da je simbol ravnotee i njenog gubljenja poetak veine filmskih zapleta, knjievnih zapleta i bajki koje su visoko simbolizovane tvorevine Pepeljugi je bilo savreno dobro dok nije dola maeha, Crvenkapa je bila sretna dok nije srela vuka, Ivica i Marica su isterani u umu, a kraljevi iz bajki esto nau razlog da proteraju svoje najmlae sinove. Svi ovi junaci izlaze iz svojih kua (uloga) a zaplet dalje tee oko povratka u njih. Gubitak osnovne ravnotee je poetak pustolovina i borbe za ponovno njeno dostizanje. Naravno, odmah je jasno da pravi homeostazis, onaj o kome govore kibernetiari, nije dovoljan da opie ovekovu linost. U naem psihikom svetu se odvijaju istovremene, sloene i veoma razliite promene, tako da idealna ravnotea koja zaokruuje jednu osobu u savrenu celinu ne moe da postoji, ali ono to postoji je stalno traganje za savrenstvom i celovitou koje je karakteristino za nauku ali je posebno vidljivo u umetnosti.

37. PODELA MOTIVA

Bioloka motivacija - instinkti, nagoni, potrebe

Teorija instinkata objanjava ponaanje koje je uzrokovano prirodno zadatim potrebama i modelima ponaanja koja se na osnovu njih grade. Odranje ivota, razmnoavanje i opstanak jedinke i vrste se ovde vide kao osnovni motivatori. Istorija nae vrste je akumulirala jedan oblik potreba i spremnosti na sklop ponaanja koji dovodi do zadovoljenja. Instinktivno ponaanje spada u bioloki zasnovana ponaanja. On se opisuje kao utvreni sklop aktivnosti koji nije nauen ve je u karakteristinom obliku nasleen i vezan za odreenu vrstu. O pitanju koliko instinkata kod oveka postoji, a posebno kako se oni organizuju nije dat konaan odgovor. Uobiajeno je da se kod oveka govori o etiri bazina nagona umesto instinkta. Neki istraivai nalaze 10 osnovnih instinkata (McDugall, 1908) koji se mogu svesti na tri osnovna ponaanja: agresija, reprodukcija i beanje, a neki opet pominju i 20 osnovnih instinkata. Istraivai uroenih i biolokih potreba esto ispituju ponaanje ivotinja. Pretpostavlja se da na osnovu ovih nalaza moemo saznati vane stvari i o oveku i njegovim bazinim, automatskim i nesvesnim oblicima ponaanja. Tako su mnoga

57

istraivanja vrena na pticama, majmunima, insektima, posmatrano je njihovo instinktivno ponaanje. Instinkt se aktivira u prisustvu takozvane specifine stimulacije koja predstavlja poseban znak na koji jedinka neke vrste (ili ovek) biva pobuen da reaguje. Ovaj specifini znak je ifrovana poruka koja stie samo odreenoj grupi u okviru jedne vrste, i esto moe biti sasvim nevaan i neuoljiv za sve ostale. Jedna vrsta leptira je u stanju da nanjui svoju enku sa razdaljine od preko 20km, ptica grabljivica ima posebno osetljivo oko za sitne, pokretne predmete na tlu, mujak majmuna sasvim tano zna koja je enka spremna za parenje prema tonu crvene boje na njenom telu, ribe i ptice umeju da izvode neobino komplikovane plesove koji daju jasnu informaciju partnerima kada i kako e se obaviti oplodnja, odreena vrsta ribe e napadati sve objekte koji imaju crvenu taku ak i kad nemaju oblik ribe jer je to znak polne zrelosti mujaka-konkurenta. Kod odraslog, gladnog oveka e instinkt gladi da bude aktiviran u prisustvu hrane, ponekad samo slike hrane ili mirisa hrane, seksualni instinkt u prisustvu specifinih drai kao to su sekundarne polne odlike suprotnog pola i slino. Instinkti su vani za bioloki opstanak i to je posebno vidljivo kod novoroenadi u odreenom trenutku moraju da se pojave odreena ponaanja bez kojih bi opstanak bio ugroen, kao to su sisanje, kijanje, pla, povlaenje od uzroka bola itd. Ova ponaanja se oslanjaju na unapred zadate eme sa kojima se raamo.

Podela na unutranju i spoljanju motivaciju Podela motiva na unutranje i spoljanje je takoe relativna (jer ne moemo pouzdano tvrditi gde prestaje unutranje a poinje spoljanje) ali uobiajena u psihologiji pa e ovde biti dalje razmatrana.

1. Spoljanja motivacija Teorije k tee da razumeju oveka kao rezultat snanog dejstva motiva iz sredine (u slabijoj meri i iz njega samog) pozivaju sa na razliite motivatore nagrada, kazna, zadovoljenje, oekivanje zadovoljenja, odravanje ravnotee, preivljavanje itd. Zajedniko im je da naglaavaju sredinske motivatore koji dolaze iz prirodne ili socijalne sredine: porodice, vrnjaka, grupe, kole, kulture i slino. 2. Unutranja (intrinsika) motivacija Postoje ponaanja koja se ne mogu objasniti ni spoljanjim uticajima, ni unutranjim nagonima i potrebama. Odreena ponaanja ne zavise od sredine u kojoj se ovek nalazi, a nezavisna su i od njegovih nagonskih potreba. Ona najkarakteristinija za oveka na primer: radoznalost, sklonost istraivanju, kreativnost, slobodna igra, eksperimantisanje sa razliitim medijima, altruizam (ljubav prema ljudima) i slino je teko objasniti spoljanjim uticajima. Psihologija pretpostavlja da ova sloena ponaanja proizilaze iz posebnog polja motiva unutar linosti intrinsike motivacije. Za raziku od spoljanje motivacije ili unutranje nagonske, u instrinsikoj motivaciji je potreba trajno stanje, a zadovoljavanje tee neprekidno. Tu nalazimo princip pozitivne povratne sprege to vie zadovoljavamo intrinsike motive, to su oni jai i

58

dominantniji. Dok je kod bioloke motivacije na snazi negativna povratna sprega zadovoljenje izaziva smirivanje potrebe, kod intrinsike motivacije je obrnuto - sam proces zadovoljenja nikada nije zavren i uvek se nadograuje neim novim. Nije teko zamisliti primere neto nas svrbi (gubljenje ravnotee) eemo se (instrumentalno ponaanje) da bismo smanjili oseaj svraba (cilj nagona). Kod nenagonske motivacije ovaj ciklus je drugaiji, zamislimo da smo radoznali da ovladamo crtanjem perom (nenagonski motiv) ulaemo energiju u vebanje to vie vebamo, bolje ovladavamo - to bolje ovladavamo, to vie vebamo (pozitivna povratna sprega). Nagonska motivacija odrava se kroz nizove zatvorenih ciklusa a ne-nagonska kroz neprekidno proirenje aktivnosti. Posmatranja malih impanzi pokazuju da su mladunci u neprekidnom procesu istraivanja okoline (eksplorativno ponaanje). ak i kad se u okolini pojave signali opasnosti, mladunad e i dalje imati nesavladivu potrebu da priu novim objektima, da ih dodirnu, manipuliu njima i igraju se. Postoji snana., skoro nesavladiva radoznalost. ovek e biti u stanju u odreenim ivotnim okolnostima da uini herojska dela da bi pomogao ili spasao sasvim nepoznate ljude koje nikada nije sreo i nita o njima ne zna. Umetnik e biti u stanju da provede veliki deo svog ivota stvarajui dela koja moda nikada nee zavriti ili koje moda drutvo nee prihvatiti. Pa ipak, on e provoditi dane i noi obuzet idejama i igrajui se razliitim oblicima stvaranja bez obzira na posledice svega toga. Posmatrajmo decu dok se igraju: njihova sposobnost da kreiraju, imitiraju, nadograuju i menjaju je neiscrpna. Sva ova ponaanja se ne mogu opisati uzrocima koji lee u prirodnom ili socijalnom okruenju, niti uzrocima koji lee u motivima i potrebama. Pitanje intrinsikih motiva je usko povezano sa razumevanjem linosti, nainom na koji sagledavamo oveka, sistemom vrednosti u koje neko veruje. Istraivai su pokazali da nain na koji neto sagledavamo utie na nae postupke neuspeni studenti pripisuju svoj neuspeh unutranjim, trjanim razlozima. Kada se obue da neuspeh sagledaju kao posledicu navikavanja na novu sredinu, uspeh se znatno popravljao (Carlson, 1990). Zbog toga je psihologija intrinsike motivacije vezana za humanistiku psihologiju i ovde e biti pomenuta jedna od poznatijih humanistikih teorija motivacije teorija Abrahama Maslova.

38. Glad i e NAGONI

, . , , , , u, . () .

59

 , . , , i neguje.

, . (ventromedijalni hipotalamus). , - , . to se organske osnove ovom nagona tie, razaranje odgovornih regija hipotalamusa kod pacova, pokazuje da se kao posledica javlja nesposobnost ivotinje da oseti sitost. Ona jede, dok god ima hrane u svojoj okolini. Pacovi kojima je razorena ova regija, ubrzo dostii trostruku, etvorostruku teinu u odnosu na svoje nromalno stanje. Slinu stvar primeuju neurofiziolozi kod ljudi kojima su morale da budu odstranjene ove regije postajali su prodrljivi. Zbog ovoga mnogi istraivai nagona gladi pretpostavljaju da je organska regija odgovorna za uspostavljanje sitosti, tj. odluku da se prestane sa jelom, a ne za glad. Kasnija istraivanja su pokazala da se ipak, u blizini nalazi ragija koju pri razaranju karakterie prestanak uzimanja hrane paovi bi potpuno prestajali da jedu. Tako da je zakljueno da glad/situost odnos funkcionie pomou povratnih uticaja jednih na druge. Neka istraivanja na ljudima (ahter) pokazuju da u ovome ima istine ljudi koji su gojazni imaju problema sa tim da osete sitost. Oni zanemaruju informacije koje dobijaju iz svog tela o tome da im nije potrebna hrana. U jednom istraivanju, postavljena je kamera u poznatom kineskom retoranu. Posmatralo se da li e postojati razlike u tome koji e pribor gojazne i negojazne osobe birati evropski escajg ili kineske tapie. Pokazalo se da negojazne osobe biraju ravnopravno i jednu i drugu vrstu pribora. Ali, gojazne osobe biraju skoro uvek evropski escajg njime se za krae vreme moe uneti mnogo vie hrane, sa mnogo manje truda. Izgleda kao da je gojaznim osobama faktor vremena bitan, slabije toleriu glad i zato one jedu bre od negojaznih. Jo jedno istraivanje pokazuje strukturu motiva jela istraivai su izabrali grupu koja se sastojala iz gojaznih i negojaznih subjekata. Reeno im je da e uestvovati u istraivanju kvaliteta nove vrste ipsa. Podeljeni su na dve grupe koje su bile metovite (i gojazni i negojazni). Obe grupe su namerno dugo ekale na istraivanje (dok nisu svi bili gladni). Zatim je jednoj grupi dat sendvi koji je bio dovoljan da ih zasiti, a drugoj grupi nije. Tada su pristupili proceni kvaliteta ipsa. Posmatrano se da li sendvi koji su prethodno pojeli utie na to koliko e ipsa probati da bi ga procenili. Utvrdjeno je da kod grupe koja je prethodno pojela sendvi, negojazni subjekti jedu manje ipsa od negojaznih koji nisu jeli sendvi. Ali, gojazni subjekti su jeli istu koliinu ipsa bilo da je to bilo posle sedvia ili ne. Tako, gojazni subjekti su zapravo oni koji zanemaruju poruku iz tela da im ne treba hrana, a privueni su samim izgledom hrane. Slino naem pacovu iz prvog dela, oni jedu zato to ima jela i to ono privlano izgleda. Negojazni subjekti jedu jer im se jede a prestaju kao se osete siti, bez obzira na to koliko privlano deluje

60

neko jelo. Na osnovu toga ahter zakljuuje da je jedan od osnovnih faktora razlike izmedju gojaznih i negojaznih nain na koji deifrujemo klju za reagovanje iznutra svog tela (siti smo i ne gledamo u hranu) ili izvan svog tela (siti smo, ali zanemarimo to kada vidimo lepu hranu). , 40 . , . , , . . . . ( ). . Gojaznost, koja je sa ekspanzijom trita brze hrane, preplavila svet, sloen je i mnogostruk fenomen. Najee, gojaznost je posledica neuravnoteenog odnosa izmedju kretanja i ishrane. Smanjenje jednog, a poveanje drugog, najee uklanja problem. Dugotrajnost problema, medjutim, proizilazi i iz drugih izvora, ponekad je ovek zatvoren u etiri zida, obavlja statine, neprijatne i repetitivne stvari, nezadovoljan je sobom i drugima, sputan je u iskazivanju oseanja, postoji potisnuta autoagresija, ima slabu kontrolu ponaanja ili neki drugi izvor. Preterana gojaznost, najee, ukazuje na postojanje emocionalnih tegoba. Istraivanja pokazuju da je veina ukupnog oveanstva nezadovoljna svojim izgledom, tanije, svojom telesnom teinom. Poreklom iz istog izvora, iako po izgledu simptoma sasvim drugaije, anoreksija i bulimija su posledice emocionalnih tegoba. Anoreksija je stanje organizma u kome je, usled dugog gladovanja, dolo do poremeaja metabolikih funkcija i ravnotee razmene materija, to uslovljava pojavu pozitivne povratne sprege to se manje jede, osoba je manje gladna i tako u krug, dok na kraju ne dodje do potpunog gubitka kontakta sa potrebom. Iako potpuno nouhranjena, takva osoba i dalje veruje da je debela! I nastavlja sa dijetom. Posledice mogu da budu (naalost esto jesu) ak i tragine, zato to osoba nije svesna da je uhvaena u krug iz koga ne moe da izadje, ne osea normalan ciklus gladi, niti uvidja da joj je zdravlje ugroeno. Sa psiholokog stanovita, neobino je da ovakva osoba moe i dalje zadrati sliku sebe (subjektivnu sliku) kao debele, otromboljene, masne osobe, jer sopstena slika o nama samima ne mora uopte biti istinita (najee i nije objektivna, nego je obojena naim unutranjim vidjenjem sebe). Tako se dogadja da neka mlada devojka, i pored jasne slike u ogledalu koja je pokazuje kao veoma mravu, i dalje dri dijetu jer sebe vidi kao debelu. Sa druge strane bulimija, potreba da prejedanjem, ne mora da stvori gojaznu osobu. Ove osobe imaju napade jela kada ne mogu da prestanu sa unoenjem hrane. esto se desi da, kada osete da vie ne mogu da jedu, izazivaju povraanje, da bi mogle da nastave da jedu. Bulimine osobe

61

takodje, u osnovi poremeaja, kriju emocionalni uzrok. Osoba koja ima bulimiju ne mora biti gojazna, jer je obino svesna poremeaja pa se trudi da ne zadrava viak hrane u telu. Ono to je simptomatino je nesposobnost da se zaustavi u uzimanju hrane i pored nedvosmisleno jasnih signala iz tela. Psiholoke osnove veih poremeaja nagona gladi preterana gojaznost, bulimija i anoreksija, kriju u svojoj osnovi problem ljubavi i sigurnosti koju smo morali da steknemo u ranim fazama dobijanja hrane. Fetus u majnoj utrobi svoju glad zadovoljava automatski, preko krvotoka majke. Posle rodjenja, posebno u prvim mesecima ivota, primorani smo da razvijemo sloeni sistem komunikacije sa okolinom, posebno sa majkom koja je izvor hrane i time uslov preivljavanja. Kada se u ovoj sloenoj komunikaciji koja ima veliku emocionalnu teinu, dogodi neki oteavajui faktor, posledice mogu pogoditi itav kasniji ivot deteta. Tako, na primer, majka koja svoju ljubav iskazuje hranom, moe preterati i izazvati otpor prema hrani kod deteta, tako da dok se ona goji, dete slabi. Tako da se esto, hrana ili gladovanje doivljavaju ne kao to to jesu, nego kao simbol neega drugoga panino ustraena osoba, koja nije na vreme hranjena kao beba, itav ivot e brinuti o tome ta ima za jelo, da li ima dovoljno za jelo i da li e uvek imati dovoljno za jelo... Anorektina osoba moe biti ponosna to je izborila bitku protiv niskog poriva svog tela (iza ega se nazire oseaj krivice) i slino.

40. Seksualni motiv (nagon)

Seks spada u jedan od najjaih motivatora u ljudskom ponaanju. On takodje nosi i veliku bioloku teinu pomae u preivljavanju i irenju vrste. Kod oveka, aktiviranje ovog nagona se deava pod mnogostrukim uticajima gena, hormona, linog iskustva i sredine u kojoj se ovek kree. Genetski, oko osme nedelje po zaeu, formira se jedan od osnovnih polnih ograna enski ili muki. Embrion ima jasan pol. Istraivai su pokuali da uvide uticaj hormona za razvoj polnih odlika u jednom eksperimentu je enka impanze nosila enske mladunce. Tokom trudnoe su joj ubrizgani jaki muki hormoni. Rodile su se genetske enke, ali sa razvijenim polnim organima oba pola (Crider). Pored gena i hormona, kod ovek snaan uticaj igraju socijalni faktori kao i lino iskustvo. Rano emocionalno povezivanje i uspostavljanje toplih odnosa sa majkom (prvo) a zatim i sa drugim osobama u porodici, bie osnov za razvoj svih kasnijih kontakata i emocija. U tom smislu su rana liavanja i rani konflikti, veoma opasni za dalji razvoj, ne samo seksulanog ponaanja nego i emocionalnosti u celini. U jednom istraivanju (Harlov) su mladunci impanza, enka i mujak, drani u potpunoj socijalnoj izolaciji. Imali su sve optimalne fizike uslove ali bez socijalnih uslova ljubavi, razmene i pravljenja odnosa sa drugima. Kada su kao zrele jedinke stavljene zajedno u kavez, nisu se prepoznali kao potencijalni seksualni partneri. Nisu ak ni mogli da uspostave pozitivne odnose, nego su pokazivali neprijateljstvo u stupali u borbu. Kliniki nalazi kod oveka pokazuju neto slino, jaki seksualni i emocionalni poremeaji esto vuku korene u ranom iskustvu, neemu to se dogodilo u ranom detinjstvu i to je ostavilo negativan trag kroz ceo ivot. Kultura i zajednica interveniu u seksualnom nagonu tako to postavljaju direktne (eksplicitne) i indirektne (implicitne ili prikrivene) zabrane ili pohvale za ovakva ponaanja. Posmatrano kroz razliite zajednice, stav prema seksualnosti je veoma razliit od potpuno liberalnog (neke plemenske zajednice nemaju nikakve inhibicije seksualngo

62

ponaanja), do potpuno konzervativnog. Isto tako, prema epohama, moemo da primetimo velike razlike u stavovima od potisnute seksualnosti (viktorijansko doba, religijska uverenja) do liberalizacije (na primer, hipi-pokret koji je doneo prvu masovnu seksualnu revoluciju). Istorijska istraivanja pokazuju, npr da je do 1917. godine u americi ispod 30% enske populacije imalo predbrani seks a istovremeno preko 80% muke populacije seks je bio drutveno daleko prihvatljiviji za mukarce, nego za ene. U sledeoj dekadi 1918 1927 enski procenat je porastao za 5% a muki za 10%. Istraivanja su takodje pokazala da enski deo populacije ima ee probleme sa postizanjem zrelih seksuanih odnosa, nego muki, to je verovatno posledica vekovnih zabrana koje su implicitno sauvane u vaspitanju. Isto tako, osobe koje imaju pozitivan stav prema seksu imaju due, bogatije i kvalitetnije seksualne veze, nego osobe koje su vaspitane unegativnom stavu prema seksu. Fromiranje polne uloge je veoma sloen razvojni proces koji poinje po samom rodjenju. Bebe se oblae u unapred zadate boje, prema svom polu. Formiranje polne uloge poiva na uspostavljanju emocionalnih odnosa sa roditeljima, kasnije vrnjacima i partnerima. Istraivai (Donsonova studije 1972) smatraju da je za seksualnu ulogu osnovno uspostaviti kvalitetan odnos sa roditeljem suprotnog pola, jer se na osnovu ove bazine veze, kasnije razvijaju posebne zrele veze. Ako iz nekog razloga roditelj suprotnog pola ne uspe da uspostavi blisku vezu punu ljubavi i sigurnosti (bude hladan, udaljen, preterano otar, preterano zahtevan, kanjava, kontrolie, odbacuje...), dete se tada okree roditelju koji je adekvatniji (istog pola) i time nastaje homoseksualni osnov za budue veze. Poremeaj seksualnog nagona Danas je seksualni nago, naini ispoljavanja i zadovoljavanja, veoma liberalizovan, tako da neka ponaanja ( na primer,masturbacija) koja su ranije smatrana nastranaim, sada legitimna. U tom smislu, poremeaj seksualnog nagona moe biti onaj koji odstupa od bioloke funkcije ili povredjuje i nanosi fiziku ili psiholoku tetu nekome od partnera. Na primer, studije homoseksualnog ponaanja pokazuju relativno stabilne procente homoseksualnosti u razliitim vremenima 4% kod mukaraca i 3% kod ena. Osoba koje su imale najmanje jedno homoseksualno iskustvo u ivotu ima znatno vie, oko 37% mukaraca i 28% ena. Do 1973. godine se homoseksulanost tretirala kao psiholoki poremeaj ali je te godine, usled liberalizacije kriterijuma normalnosti u seksualnom ponaanju, uklonjena sa liste.

40. Roditeljski motiv (nagon) Spada u osnovne motive koji su odgovorni za opstanak vrste. Po jaini, ovaj motiv spada u najjae, jer su ljudi i ivotinje u svojim roditeljiskim ulogama spremni da rtvuju svoje ivote radi zatite svog potomstva. Istraivanja pokazuju da prihvatanje roditeljske uloge zahteva promenu cele linosti. Ova promena se odigrava prirodnim putem, dobijanjem potomstva, ali i socijalnim, na primer usvojenjem ili prihvatanjem brige o tudjoj deci. Koliko je briga o potomstvu bitna svedoe i primeri iz ivotinjskog sveta, kategorija usvajanja postoji kod mnogih vrsta ovaca, pasa, vukova, impanzi... mladine koje jo

63

nije sposobno za ivot, a izgubi roditelja, preuzima neka od majki iz grupe (opora, krda) i stara se o njemu kao o svom potomku. Poznati su sluajevi da su roditelji bili u stanju da urade nezamislivo teke stvari, da bi spasili decu koja su u opasnosti u trenutku podignu automobil, savladaju daleko jau osobu od sebe, smisle brza reenja tamo gde drugi ljudi ne mogu da ga vide. Istraivai koji se bave graninom psihologijom su pokazali da je emocionalna veza izmedju roditelja i deteta bogatija nego to se mislilo, u trenutku kada su joj ubijali mladunce, majka-miica je pokazivala emocionalni ok, ak i ako su bili udaljeni stotine kilometara od njenog stanita. Silina sa kojom majka-miica skae na pregradu sa jakom strujom je bila najvea kada su sa druge strane bili mladunci koji trae hranu, a mnogo manja kada je i sama bila gladna ili uplaena. Istraivanja su pokazala takodje da tip porodinih odnosa koji se neguje, a koji poiva na velikoj emocionalnoj bliskosti, predstavlja najjai preventivni uticaj protiv svih poremeaja (studija kod nas pokazuje, na primer, negativnu vezu izmedju bliskosti sa majkom i bolesti zavisnosti). Na alost, sa drutvenim promenama se pojavilo i propadanje porodice kao tradicionalne drutvene celine, to je uslovilo svuda u svetu, zastraujui porast osoba koje su neadekvatne u svojim roditeljskim ulogama. Na primer, prema proceni Evropskog centra za trafiking, oko 150 000 dece godinje se prokrijumari u regionalni centar za trgovinu decom, Be. To su uglavnom deca sa Balkana koju su roditelji dali, prodali ili napustili, a koja nemaju adekvatnu socijalnu zatitu jer potiu iz najsiromanijih slojeva i iz raspadnutih porodica. Filipini spadaju u svetski centar zloupotrebe dece i deije prostitucije, gde se usled drutvenih okolnosti, smanjila kontrola drave nad ovim problemom a paralelno porastao profit koji se nelegalno izvlai. U uslovima u kojima bi se porodici omoguilo da funkcionie, a roditeljima da ostvare svoje uloge, ovakve pojave ne bi mogle da se dogode. Usko povezan pojam sa roditeljskim nagonom je altruistiki nagon, ili spremnost da se podri i pomogne druga osoba ili ivo bie. Altruizam podrazumeva vodjenje brige o drugima, svest o tome da pojedinac treba da uestvuje u zajednikoj podeli odgovornosti i pomaganju slabijima. Preporuka za itanje o nagonima: Govorio je sa ivotinjama, Konrad Lorenc

Poremeaj spavanja

Poremeaj apetita

41. Hijerarhija motiva (Maslov) HIJERARHIJA MOTIVA MASLOVLJEVA TEORIJA Kada se ljudi posmatraju kao jednistvena grupa, na pitanje o tome ta im je osnovni motivator u ivotu, ljudi daju razliite odgovore. Izmeu velikog broja odgovora

64

ukazuju se klase ili grupe odgovora koji su meusobno slini, tako da ljude moemo prema dominantim vrednostima da svrstamo u tipove ekonomski tip, estetiki tip, politiki tip, religiozni tip i slino. Svako od nas ima svoje motivaciono polje vrednosti prema kojima teimo da upravimo svoje ponaanje i koje utie na nae postupke, misli i oseanja. Na prvi pogled deluje kao da je slika motiva jasna i da se ljudi jednostavno svrstavaju u kategorije motiva, ali to nije tako. ovek tokom ivota prolazi kroz razliite razvojne procese i faze i ono to nam predstavlja snanu motivaciju u jednom trenutku ivota, ve u sledeem ne mora uopte da igra ulogu ovek je procesno bie pa tako i njegove vrednosti evoluiraju zajedno sa njim. Abraham Maslov u svojoj teoriji motivacije shvata motiv kao razvojno promenjiv. U svojoj teoriji Maslov razrauje ideju da linost prolazi kroz faze razvoja motiva i da te faze imaju kod svih ljudi isti redosled. Svi smo krenuli istim putem ali do koje e se faze ovek razviti, ta e mu biti dominanto i najvanije u tom trenutku, zavisi od konkretne linosti koju posmatramo. Svaka faza ima svoj dominanti motiv. Kako linost zadovolji dominanti motiv, ona ga prevazilazi i na taj nain aktivira motiv sledeeg (vieg) hijerarhijskog nivoa. To znai da se motivi ne tretiraju statino kao jednom zauvek zadati nego dinamino, jer prevazilaenje jedne grupe motiva otvara polje vioj motivaciji da se pojavi. Ovo smo znali iz linog iskustva ako smo gladni, teko nam je da se usredsredimo na bilo ta drugo to nije u slubi gladi. U svemu emo videti aluzije na hranu. Glad je hijerarhijski nii motiv, bioloki motiv i kada ga zadovoljimo moemo da aktiviramo sledei razvojni nivo potreba. Da bi se, na primer, aktivirao motiv postignua i da bi se elja za postignuem aktivirala, svi prethodni motivi moraju biti zadovoljeni ne moemo biti gladni, edni, u borbi za opstanak. Moe se desiti da se linost zaglavi na nekom stepenu razvoja motiva i da zbog toga nije u mogunosti da aktivira druga motivaciona polja. Na alost, ivotne okolnosti esto pokazuju da je tako ljudi koji provedu itav ivot borei se protiv gladi i bede (prema procenama meunarodnih institucija to je skoro 5/6 ljudske zajednice), nee biti u situaciji da u punoj meri aktiviraju i razviju motiv aktuelizacije ili neki od viih motiva. Redosled (hijerarhija) motivacionih polja po Maslovu izgleda ovako:
snaga motiva

ivotni tok bioloki motivi motivi sigurnosti drutveni afirmacija samoaktuelizacija motivi

Prevazilaenje prethodnog motivacionog nivoa ne znai zauvek napustiti tu grupu potreba, naravno, ako smo siti neemo to biti zauvek. Potreba e se ritmiki pojavljivati

65

kao motivator u naem ivotu. Ono to je prevazieno je strah od toga da potrebu neemo moi da zadovoljimo i vezanost za nju. Bioloki motivi su najstariji motivacioni mehanizam, odgovorni su za fiziki opstanak oveka, za nagonski deo linosti i zadovoljenje bazinih nagona. Motiv sigurnosti se javlja ve kod novoroeneta i ogleda su u vezanosti za majku (osobu koja se brine o bebi), plau kada majka izae iz vidokruga, strahu od jakih zvukova, smicanja podloge, naglih promena u prostoriji i slino. Drutveni motiv se naziva i gregarni i ogleda se u ovekovoj potrebi za pripadanjem grupi (porodici) i emotivnom vezivanju za druge ljude. ovek ima snanu potrebu da uestvuje u zajednici, razmenjuje sa njom u razvija se u okviru nje. Afirmacija podrazumeva isticanje linosti, ispoljavanje njenih kvaliteta u okviru neke grupe. Afirmacija je zasnovana na potrebi da se istaknemo kao linosti, individue, sa svojim kvalitetima, mogunostima i postignuima. Ovaj nivo se naziva i motiv postignua i on je esto bio ptredmet istraivanja u psihologiji. Hijerarhijski najvii nivo je motiv samoaktuelizacije ili samoostvarenja do koga se najtee i dolazi, jer kako vidimo treba prei dug put kroz motive, zadovoljenje i prevazilaenje motiva i transformisanje linosti prema novom motivacionom sistemu. Samoaktielizovan (samoostvaren) ovek je onaj koji razvija sve svoje kapacitete u punoj meri, on je celovita linost ija su dela visokog kvaliteta bez obzira na to ime se bavi. Samoaktuelizovan ovek se razlikuje od afirmisanog po tome to je nezavisniji u svom stvaranju i ponaanju. U shvatanju hijerarhije motiva treba da imamo na umu da prelazak sa polja na polje nije sasvim linearan i jednostavan. Tu se ne radi o naglim prelazima nego o postepenim promenama linosti koje nisu upadljive. Takoe, kada se zadovolje motivi prethodnog nivoa oni nisu naputeni i dalje postoje i zadovoljavaju se, ali nemaju vie dominantnu mo u linosti. Onaj motiv koji je najkasnije razvijen i koji ima najviu poziciju u hijerarhiji ne ukida svoje prethodnike ali ih stavlja u nov kontekst umetnik koji je obuzet procesom stvaranja (samoaktuelizacija) ima toliko jak motiv da je u stanju da se odrekne drugih motivatora u stanju je da se osami, odupre pritisku grupe, istrpi izolaciju, kritiku, ponienje, a nekada ak radi umetnike vizije ugrozi i svoje telo. To je mogue zato to je samoostvarenje najvii i najjai motivacioni faktor ukoliko do njega uopte i stignemo i on povratno utie na sve prethodne motivacione nivoe. Maslov veruje da veina ljudi nikada ne stigne do samoostvarenja i da vrlo mali broj ljudi postie ovaj nivo. Klinike studije neuroza donekle potvruju ovaj stav ukoliko nismo uspeli da prevaziemo oseanje straha, nemoi, tuge ili neko drugo jako oseanje ono e se uvek aktivirati u slinim ivotnim okolnostima i tada emo teko razviti samostalnost, uravnoteenost, tolerantnost, samopotovanje i druge osobine emancipovane linosti. Mnogi budistiki koncepti se sa ovim slau, iako oni to govore drugim jezikom ukoliko nam je dua zakaena za neku elju ili oseanje, neemo moi dalje duhovno da napredujemo, pa je jedan od najvanijih razvojih zadataka oveka da se oslobodi svojih demona pomou uzdravanja, odricanja od elja ili preko zadovoljenja elja koje nas uvodi u sledeu razvojnu fazu. Maslov u opisu samoostvarenih ljudi govori da su to tolerantne linosti, neupadljive u izgledu i komunikaciji, koje ne naginju politikim ili estetskim otrim opredeljenjima, ne upadaju u kompeticiju sa drugim ljudima, imaju nesalomiv kreativni potencijal ali se ne sukobljavaju i slino. Jo jedna ideja moe da nam bude od koristi samoaktuelizovan ovek stvara u skladu sa svojim humanim vrednosnim sistemom i

66

nezavistan je od posledica toga. Samoaktuelizovan ovek ne ivi u izolaciji (nije otiao u pustinju ili manastir) nego ivi sa ljudima ali u okviru ljudske zajednice deluje na poseban nain. Umetnik koji je prestao da stvara zato to ga publika ne prihvata, umetnik koji stvara u skladu sa onim to mu publika sugerie, umetnik koji ima ideju da svojim delom prodrma, zaprepasti uspavanu sredinu, umetnik koji stvara da bi prodao delo ili dobio nagradu sigurno nije samoaktuelizovan ovek. On je ostao u domenu odnosa afirmacije i njegovo stvaranje zavisi od grupe kojoj pripada, bilo da je u skladu sa njom ili u otporu prema njoj, jer otpor nije znak slobode nego znak vezanosti u obrnutom smeru. Neobino snaan glas samoaktuelizovanog oveka uemo u pesmi Bertolda Brehta Zato da se pominje moje ime? Prema Maslovu, veoma mali broj ljudi uspeva u tome da zadovolji svoje bazine motive i time aktivira sledee stepenice razvoja. Samoostvarena osoba je zadovoljila sve ostalo i sada tei samo tome da se menja, razvija, stie nova iskustva i uiva u njima. On je pokuao da u svojoj studiji izvedenoj 1968. godine, objasni osobine onih koji su stigli do samoaktualizacije. Zakljuuje da zdrave, ostvarene osobe imaju sledee karakteristike: superiornu percepciju sveta oko njih (vide ono to drugi ne primeuju), veliko prihvatanje sebe i drugih ljudi, vei stepen spontanosti u oseanjima i aktivnostima, veu usredsredjenost na probleme i zadatke oko sebe (ne na one u sebi), veu distancu od svakodevnog i elju za privatnou, veu autonomiju i vei otpor prema pritisku da se konformiraju, otvorenost i divljenje za svet oko njih, poveanu identifikovanost sa oveanstvom, jaku i intimnu povezanost sa ljudima, vei znaaj daju jednakosti i odbijaju predrasude, imaju sloen i duboko usadjen sistem vrednosti. Maslova je posebno interesovalo kako se samoostvarene osobe ponaaju u gradjenju odnosa sa ljudima, posebno u ljubavi. Zakljuuje da takve osobe vole radi toga to su ljudi vredni ljubavi, a ne radi toga da bi dobile ljubav zauzvrat (M, 1962), da su manje vezane za ljubav ali vie uivaju u njoj, seksualne odnose smatraju delom ljubavne veze, nisu vezani za seks i redje ga trae od neaktualizovanih osoba, ali u njemu vie i dublje uivaju. Takve osobe tee da budu u drutvu sebi slinih i tada grade vesele, zabavne, pozitivne veze. Preporuke za itanje Abraham Maslov Teorija motivacije

34. Kriterijumi normalnosti

NORMALNO I NENORMALNO Istorija pitanja Pitanje o tome gde lei i kakva je granica izmedju normalnog i nenormalnog u ljudskom ponaanju je stara koliko i ljudska zajednica. Kako smo videli

67

tokom prouavanja pitanja predmeta psihologije, tokom najveeg dela istorije ljudske zajednice postojalo je uverenje da je granica izmedju ove dve oblasti jasno odredjena, objektivna, a najee ak i fiziki merljiva preko fiziolokih i biolokih parametara. Sve do skora (sredine devetnaestog veka) nauke o oveku, a posebno medicina, verovale su u to da preko fizikih, spoljnjih parametara moemo lako i nedvosmisleno utvrditi da li je neko normalna ili nenormalna osoba. Frenologija je, na sistematin nain pokuala da dokae da se odredjene oblasti ljudskog tela, a najvie oblik lobanje, odnose na psihike osobine linosti, te da ako dovoljno dobro poznajemo topologiju lobanje, zatim paljivo opipamo neiju glavu, sa sigurnou moemo tvrditi da je osoba normalna, ili da ne pripada toj kategoriji. Naravno, kasnija provera je pokazala da nema osnova takvim prepostavkama i frenologija se danas smatra jednim od naivnih pokuaja koje je nauka inila u svom razvoju. Ipak, verovanje da su psihike osobine (vrline i mane) direktno vidljive ilavo istrajava. Pogledajmo prikaz likova u stripovima, na primer, negativan lik je uvek nekako i ruan, grub, hladan, dok je pozitivan lik uvek lep, skladan, uravnoteen... Istorija tretmana nenormalnosti je duga ali ima zajednike karakteristike koje se provlae kroz vreme odbojnost zajednice prema onima koji su preli normiranu granicu, grubost u pristupima i leenju, uverenje da nenormalnost poiva na istim osnovama kao i fizika bolest pa se treba leiti istim sredstvima i tako dalje. Da je odstupanje od normalnosti u psiholokom smislu neto drugo nego dobiti zaraznu bolest, na primer, tekovina je tek skoranje civilizacije. Neke od osobina granice izmedju normalnog i nenormalnog treba napomenuti. Relativnost kriterijuma Kada bi postojala univerzalna mentalno zdrava osoba, tada bi sve zajednice na svetu i sve istorijske spohe imale isti kriterijum. Oigledno je da ono to je vailo za normalno ak u tako bliskoj prolosti kao to je jedan vek, ne mora vaiti i danas iako ivimo u toj istoj zajednici. Relativnost kriterijuma se vidi u svim domenima, na primer, razvedena ena je bila nenormalna pre sto godina, oduzimanje dece pravnim putem bilo bi nezamislivo, seksualno iskustvo devojaka pre braka bilo bi devijantno ponaanje i slino. Isto tako se zajednice izmedju sebe razlikuju u modelima normalnosti pa samim tim i u koracima kojima modele neguju. Neke plemenske zajednice tokom podizanja deaka namerno izazivaju jarost i bes jer se veruje da deak mora da bude dobar ratnik. Majke koje doje deake, poto ih ponude hranom, kad dete pone da sisa naglo sklanjaju dete i ponu da ga tresu. Kod deteta to izaziva jak bes, ponekad ak i fras. Roditelji veruju da je to dobro za dete jer e ono postati snaan ratnik koji e umeti da titi svoju zajednicu. U naoj zajednici bi se to smatralo zlostavljanjem. Kriterijum normalnosti nije univerzalan nego ga grade ljudi kroz pravila zajednice. Zato on zavisi od drutva i od istorijskom momenta u procesu njegovog razvoja. Relativnost dijagnostikovanja nenormalnog Tokom razvoja ljudske zajednice verovalo se da je granica izmeu psihiki normalnog i nenormalnog stanja i ponaanja jasna i da je praviti razliku izmeu ova dva pola jednostavan posao. Istorija pokazuje da je odnos zajednice prema onome to smatra nenormalnim bio dominantno odbrambeni, i da su osobe koje na bilo koji nain nisu odgovarale kriterijumima normalnog bile podvrgavane kaznenim postupcima koji su ponekad izazivali fiziko oboljevanje pa i smrt. Dovoljno je pogledati istoriju

68

pshijatrijskih tretmana karakteristinih za veinu drutvenih ureenja izolacija, vezivanje, kanjavanje, isterivanje demona, fizika prisila, teki fiziki rad, bievanje, zatvaranje u prostorije sa istim takvim bolesnicima i slino pa da primetimo da je tretman psihikih oboljenja do 19. veka bio izjednaen sa tretmanom zaraznih bolesti. Verovalo se da je mentalno obolela osoba napadnuta nekim nepoznatim organizmima, da je treba leiti sredstvima kojima ondanja medicina raspolae i ako to ne bi uspelo, izolovati ili ubiti. Normalnom osobom danas nazivamo onu osobu koja uspeva da adekvatno funkcionie u svojim socijalnim ulogama, koja uspeva da razvije zrele odnose sa drugim ljudima, koja prihvata odgovornost za svoj ivot i ivot onih koji od nje zavise, koja je u stanju da tolerie (izdri) odreeni stepen frustracije bez gubitka psihike ravnotee i koja ne odstupa znaajno od kriterijuma svoje sredine. Sve ovo to je reeno jo uvek nije dovoljno da se u potpunosti opie normalna linost i zato se ona ee opisuje negativnom definicijom normalna osoba je ona koja nije znaajno odstupila od uobiajenog, prihvaenog naina ponaanja u nekoj zajednici. Socijalni eksperiment koji je izveo Rozenhan 1973. godine, ubedljivo ocrtava relativnost kriterijuma normalnosti. Rozenhan se dogovorio sa svojim saradnicima koji su prethodno potvreni kao psiholoki normalne osobe, da se prijave u nekoliko poznatih psihijatrijskih klinika. Trebalo je da kau da ponekad uju glasove, a da sve testove i intervjue izvedu na normalan nain. Svi subjekti su bili zadrani u bolnici kao psihotini pacijenti. Po prijemu u bolnicu, svi subjekti su se ponaali na uobiajen nain. Ni jedan nije otputen iz bolnice i ni jednom od njih nije revidirana dijagnoza. Reakcije koje su nastupile u javnosti su bile veoma burne. U sledeem koraku, Rozenhan je javno objavio da e ponoviti eksperiment i nije nita uinio, ve je pratio promenu broja zadranih pacijenata u duevnim bolnicama. Utvrio je da se u vreme kada je objavio da e poslati svoje subjekte, prijem u bonice smanjio za 20%. Ovaj eksperiment ima i dublji znaaj ukazuje na potrebu za preispitivanjem naina na koji drutvo krasifikuje i prepoznaje nenormalnost. Danas, sa boljim i dubljim poznavanjem psihologije, kao i sa boljim poznavanjem raznovrsnih oblika ljudskih zajednica koje postoje, znamo da otra granica izmeu onoga to spada u normalno i nenormalno ne moe sa sigurnou da se povue. Jedna osoba moe biti prepoznata kao normalna u jednoj a nenormalna u nekoj drugoj zajednici. Isto tako, svaka osoba se nalazi u razvojnom toku pa tako oblik ponaanja u nekom trenutku moe prelaziti okvire normalnog a u nekom sledeem biti u okviru njih. Gotovo da nema nikoga meu nama ko barem jednom nije izgubio glavu, mislio sve najcrnje, digao ruke od svega, naao krivca za sve svoje ivotne probleme, trao meu ljudima kao crna ovca i slino. U toku svog ivota se kreemo i menjamo pa tako i dijagnostikovanje ljudi na normalne i nenormalne nije nikada konano i nepromenjivo.

Kulturalna uslovljenost normalnosti Antropoloka posmatranja pokazuju da ponaanje koje je u nekoj kulturnoj zajednici normalno, u drugoj moe biti prepoznato kao nenormalno ili ak ugroavajue i opasno. Na primer, roditelji koji su ostavili dete u kolicima napolju, dok oni u restoranu

69

piju kafu, smatra se normalnim ponaanjem u nordijskim zemljama. Kada je jedan par to uinio u Severnoj Americi, javnost se do te mere alarmirala, da im je zapretilo oduzimanje deteta. Glasnoa govora, jaina gestikuliranja, facijalna ekspresija se razlikuje izmeu kultura. Kod nas je uobiajeno da nastavnik trai od deteta da ga gleda u oi dok govori. U Japanu bi to bilo prepoznato kao neposlunost i drskost. ovek koji glasno govori i mlati rukama u jednom sluaju predstavlja normalnu osobu a u drugom nekoga ko je izgubiio ivce i treba ga smiriti. Zajednice se, takoe, izmeu sebe razlikuju i po stepenu u kome toleriu/sankcioniu ponaanja izvan utvrenih normi. Tamo gde je tradicionalno ureenje dominantno, manji je stepen tolerancije prema odstupanju. Uticaj epohe Ne samo da se drutva u jednom vremenskom preseku razlikuju izmeu sebe, nego se i ista zajednica u toku vremena razvija i menja kriterijume normalnog, kao i svoj stav prema odstupanju. Ono to je dozvoljeno nama, pitanje da li bi bilo dozvoljeno naim prabakama. Nai potomci e iveti u drugaijim zahtevima od onih u kojima smo mi. Mentalno zdravlje danas Iz prethodno objanjenog je lako primetiti da kada danas pokuamo da definiemo ta je to mentalno zdravlje, dobija se daleko oprezniji i relativniji odgovor, nego to je to ranije bio sluaj. Danas se, opreza radi, mentalno zdravlje definie veoma liberalno kao sposobnost efikasnog mentalnog funkcionisanja u ivotnim okolnostima. Smatramo mentalno zdravima osobe koje uspevaju da efikasno upravljaju svojim postupcima, oseanjima i motivima da bi postigli pun kvalitet psihikog ivota.

OSNOVNA PODELA PSIHOPATOLOKIH POREMEAJA Klinika psihologija je oblast koja se bavi psihopatolokim poremeajima kao predmetom posmatranja i tretmana. U mnogim segmetnima, ona se oslanja na nalaze medicine, fiziologije i biologije. Postoje razliite vrste podela psihikih poremeaja, od kojih emo pomenuti podelu prema poreklu, prema vrsti i prema sadraju poremeaja. Prema poreklu mentalne tekoe se dele na organski uzrokovane (imaju izazivaa materijalnog porekla) i psihogene (uzroci su u dinamici linosti). Kako iskustvo u svetu pokazuje, psiholoki poremeaji i tekoe retko kada imaju organske uzroke ijim se uklanjanjem osoba lei. Mnogo ee, sluaj je da psihike tegobe imaju dinamski karakter, to jest, da su poreklom iz dinamike odnosa u porodici iz koje osoba potie. Tako, na primer, psihotini napad izazvan trovanjem alkoholom ili ugljenmonoksidom, na primer, spadaju u organski uzrokovane. Napadi straha i panike bez vidljivog uzroka, spadaju u psihogene. Prema vrsti se poremeaji mogu razvrstati u dve velike kategorije, od kojih je svaka zapravo skup veoma razliitih klinikih slika, na neuroze i psihoze. Razlikuju se prema stepenu teine poremeaja, uestalosti javljanja, strukturi poremeaja (poremeaju ravnotee u linosti) i slino. Prema sadraju postoji veoma mnogo razliitih podela. Ovim podelama se opisuje funkcionalni deo linosti na koji se poremeaj odnosi. Na taj nain govorimo o

70

afektivnim poremeajima (poremeaj oseanja), poremeaju ponaanja, poremeaju nagona i slino. 38. NEUROZE Neuroze spadaju u lake i uestalije oblike mentalnih poremeaja. Najee su simptomi neuroze vidljivi pri komunikaciji osobe sa drugima, jer tu esto dolazi do konflikata i ispada. Neurotini poremeaj ne donosi destrukciju linosti, niti nuno unitava postignue neurotine osobe, ali znaajno ometa njeno normalno, efikasno ponaanje u odredjenim provokativnim ivotnim okolnostima. Frojd je, na primer, verovao da su svi ljudi do izvesne mere neurotizovani ali da postoje razlike u stepenu izraenosti neuroza kod nekoga one zahvataju mali deo linosti, izazivaju slabije emocije i mogu se zanemariti, dok kod nekoga zahvataju vei deo linosti i nose snanu emocionalnu teinu, ime smetaju osobi da uobiajeno fukcionie u svakodnevnim okolnostima. Ponekad se neopravdano koristi izraz neurotina osoba, poreklom iz starije psihologije. To podrazumeva uverenje da neka osoba moe biti potpuno zdrava ili potpuno neurotina i da ne postoje stepeni izmedju ova dva stanja. Danas se opravdano koristi izraz neurotina ponaanja ili neurotini simptom koji zahvata samo jedan segment linosti ali ne i linost u celini. Time se ukazuje na jednu bitnu odliku neurotinih poremeaja, a to je da oni ne zahvataju celovitu linost, ne odraavaju se na svaki trenutak njenog ivota, sve to misli, ini, osea, nego samo na ogranieni deo funkcionisanja. Frojd je objanjavao neurozu kao unutranji sukob izmedju nepomirljivih zahteva super-ega i ida. Dok id sadi potrebe, nagone, impulse koji su pokretai ponaanja, superego, kao steena i dobijena struktura poinje da nas optereuje krivicom, unutranjim zabranama, kontrolom, procenjivanjem sebe i svojih postupaka, uporedjivanjem nas samih sa zamiljenim idealima i slino. Sadraji iz ida bivaju odbaeni od super-ega kao opasni, neprihvatljivi ili sramni. Poto ovek nije svestan ove unutranje svadje jer se ona odvija na podsvesnom polju, u situacijama koje provociraju njegov konflikt, teie da se ispoljava neurotinim ponaanjem. Tako neurotino ponaanje spada u na naivni pokuaj da se zatitimo od bolnih uvida na neadekvatan nain. Na primer, osoba sa jakom krivicom e uvek unapred da se pravda i osea da je napadnuta, osoba koja nema poverenja u ljude e teiti da izabere takve ljude koji e da opravdaju njeno nepoverenje, osoba koja se osea odbaenom e u svakoj komunikaciji videti negativne elemente i slino. Naini na koje ljudi mogu da ispolje svoje neurotine simptome su otvoreni i neogranieni, poneki put ak neobino matoviti. To su naini na koje naa podsvest nalazi izraza u svakodnevnom ivotu i zato je svaki oblik neuroze ne samo izraz patolokog, nego i kreacija za sebe. Bez poznavanja osobe i njene line istorije, simbola, verovanja, motiva, oseanja, teko moemo da razumemo neurotine simptome. Neki od oblika neurotinih poremeaja su opsesije (osoba ima fiksaciju ili vezanost za neki cilj i sve podreuje tome), kompulzivna ponaanja (ritualizovana, kruta ponaanja od kojih osoba ne moe da odstupi), poremeaji straha (anksioznost, napadi panike), somatoformni poremeaji (pronalaenje bolesti u nekom delu tela bez ikakvog organskog pokazatelja) i druge.

71

Na primer, osoba optereena unutranjom krivicom moe da se ispolji preteranim pranjem i higijenom, osoba optereena seksualnim konfliktom e svoje potisnute nagone videti u drugima, osoba koja ima oseaj inferiornosti e teiti da se istakne u svakoj situaciji i tako dalje. 39. PSIHOZE Psihoze spadaju u tee i redje oblike mentalnih poremeaja. Za razliku od neuroza kod kojih osoba, iako je upala u poremeeno ponaanje, uspeva da ouva kontrolu i svest o sebi, kod psihoza dolazi do poremeaja opaanja realnosti. To se naziva distorzijom (deformisanjem) realnosti. U tom stanju, osoba gubi oseaj za granicu izmedju sebe i spoljanjeg sveta, pa esto pokazuje bizarna ponaanja, ili kri drutvene konvencije i norme, a da toga nije svesna. Psihotini poremeaji zahvataju celokupno ponaanje linosti i zato su uoljivi za sredinu u kojoj osoba ivi. Neki od najee prouavanih oblika su shizofrenija, manino-depresivna psihoza, reaktivna psihoza i paranoidna psihoza. Shizofrenija spada u tee oblike poremeaja jer podrazumeva dublje cepanje i konfuziju svesti. U shizofrenoj epizodi osoba nije u stanju da saobraa sa realnou, ona ima ubedljive halucinacije koje ne moe da razlikuje od realnih dogadjaja. Dolazi do stapanja realnog i irealnog, svest o sebi se menja. Tokom trajanja napada, veoma je teko ostvariti komunikaciju sa osobom. Na sreu, periodi napada se smenjuju sa periodima u kojima osoba dolazi sebi pa je tokom tog perioda mogue izvoditi terapiju. Manino- depresivnu psihozu odslikava postojanje faza kada je osoba prepuna energije (manija), ne moe da se smiri, stalno je u pokretu, nadiru joj ideje, puna je inicijative, previe govori, svuda odlazi. Tokom manine faze, nije redak sluaj da se osoba preterano kiti, stavlja previe detalja, ukrasa, boja, razgovara sama sa sobom jer nije u stanju da uti. U sledeoj fazi nastupa suprotno stanje osoba gubi interes, energiju, postaje teko pokretna, ne reaguje na podsticaje, ponekad prestaje da govori, ne uzima hranu, ne komunicira, ne vodi rauna o higijeni i drugo. Ova faza (depresivna) je kritino mesto kada se osoba osea na dnu i kada joj je potrebna posebna pomo. Reaktivna psihoza nije pravi i tei oblik poremeaja, ve nastaje kao vrsta emocionalnog odgovora na neki realno teak stresni doivljaj. U osnovi poremeaja se nalazi reakcija na oseajni ok. Sa proticanjem vremena, uz pomo porodice, vrnjaka, prijatelja ili terapeuta, osoba uspeva da prevazidje psihiku krizu i da se nikada vie u nju ne vrati. Ponekad, deca koja su bila izloena tekim ratnim razaranjima i traumama tokom raspada Jugoslavije, pokazivala su sklonost da prestanu da se igraju, prestanu da govore, prestanu da uzimaju hranu ili spavaju. Iako po slici koja se stvara to podsea na psihotini poremeaj, moe se zapravo smatrati emocionalnom reakcijom na realno teke ivotne okolnosti. Iznenadna smrt bliske osobe se moe nalaziti u osnovi ovog poremeaja, nesposobnost da se osoba uhvati u kotac sa velikom koliinom bola, uslovljava povlaenje od drugih, iskrivljavanje realnosti i izlaenje izvan konvencionalnog ponaanja. Paranoidna psihoza se karakterie postojanjem izmatanog vieg znanja, svesti o zaveri, spoznaji koja nije dostupna drugima, otkrivanja urote protiv osobe. Paranoidna osoba iskreno veruje da zna bolje od drugih ljudi ta se deava, bilo sa njom ili u njenoj okolini. Ona moe biti samo oprezna pred opasnostima, ako je laki oblik, a

72

moe i naneti povrede drugima verujui da je napadnuta, ukoliko je naglaen oblik paranoidnog poremeaja. Postoji itava skala paranoidnog ponaanja. Za oblik psihoze je karakteristino da osoba postaje potpuno neosetljiva na realnost nije je mogue ubediti realnim dokazima jer ona zna, osea, obavetena je o neemu to ne postoji. Ne samo struna literatura, ve i knjievnost, poezija, dramska umetnost, filmska umetnost, novine i javni mediji, prepuni su opisa psihiki poremeenih osoba. Drutvenoj zajednici, ova grupa ljudi predstavlja se kao velika i realna opasnost. Kao odgovor, zajednica preduzima niz kaznenih i kontrolnih mera kojima tei da stavi pod kontrolu ili izoluje ove ljude. Istina je da postoje pojedinci koji predstavljaju pretnju zajednici, medjutim realno, teina njihovih dela kao i broj, ne predstavlja nikakvu posebnu opasnost u poredjenju sa globalnim zagrevanjem, zagadjenjem, uticajem genetski modifikovane hrane ili osiromaenog uranijuma, ije je vreme poluraspadanja 10 000 godina. Isto tako, moe se primetiti na osnovu studija u Srbiji 2007 (Psiholoke novine, struktura poinilaca zloina), teke zloine sve ee ine osobe koje nisu prepoznate kao psihiki poremeene, nego kao osobe poremeenog sistema vrednosti (sociopatija). Moe se slobodno rei da stepen demokratinosti drutvene zajednice od najranijih oblika do danas, moe da se posmatra kroz tretman osoba koje odstupaju od normi, kao to kae Artemidor Sveci i ludaci oblae se u uto (Pongratz, Santner). Afektivni poremeaj Depresija je oblik poremeaja koji karakterie odsustvo energije, pad aktiviteta i gubitak motivacije. Osoba gubi interes za stvari oko sebe, druge ljude, sve joj predstavlja napor, povlai se u sebe. esto prestaje da se kree, zatvara se u sobu, lei u krevetu okrenuta prema zidu, ne osea glad i e. Depresija je u osnovi prikriven izraz tuge. Zbog toga osoba stie uverenje da ivot ne vredi, da ona sama nema vrednosti kao ni ljudi oko nje. Svakodnevni dogadjaji joj izgledaju bezvredni, napori uzaludni, ne prihvata podrku i pohvalu od osoba oko sebe. Depresija ima tendenciju da samu sebe odrava kroz sve veu izolaciju. Osobi koja pati od depresije je mogue pomoi tako to e se podsticati da se aktivira. U poetku uz pomo malih zaduenja i zadataka koje moe i ima snage da obavi, a kasnije ukljuivanjem u sredine koje podravaju, pronalaenjem interesa i aktivnosti koje donose zadovoljstvo i slino. Depresija je najei povod suicidu. Da bi osoba uinila zlo sebi (time i svojim bliskim osobama) mora da se dogodi jaka lina kriza iz koje se ne vidi izlaz. Statistike pokazuju da u svetu stepen samoubistava raste sa ekonomskim statusom zajednice najvei je u ekonomski visokorazvijenim sredinama kao to je Japan ili SAD. U kriznim vremenima, uzrast na kome se pojavljuje suicidno ponaanje se sputa prema niim goditima. Dok je u vreme ekonomske stabilnosti najnii uzrast bio 16 godina, sa poveanjem drutvene krize se spustio na 14 godina. Samoubilake tendencije znaajno su ee kod ena nego mukaraca, ali je broj uspenih samoubistava znaajno vei kod mukaraca.

40. MENTALNA HIGIJENA I TERAPIJA Koncept mentalnog zdravlja

73

Definicija mentalnog zdravlja pati od iste bolesti kao i definicija zdravlja uopte negativna je, tanije, definisana je preko onoga to ono nije a ne preko onoga to jeste. Dok se zdravlje tela definie kao odsustvo bolesti, mentalno zdravlje je opisano kao efikasnost u mentalnom funkcionisanju u svakodnenim ivotnim okolnostima. To znai da pri proceni mentalnog zdravlja neke osobe obraamo primarno panju na to kako se ona ponaa, kakva oseanja ima, kakve motive i vrednosti, ukratko, da li je funkcionalna u svojim ivotnim ulogama. Ako osoba funkcionie dovoljno efikasno da njeni ivotni problemi ne iziskuju profesionalne intervencije, govorimo o mentalno zdravoj osobi. Ovo je praktina definicija zdravlja i ona ne zalazi u unutranja stanja osobe dok god ona ne predje izvan socijalno zadatih margina. Svaka socijalna zajednica ima svoj set ponaanja koja odgovaraju odredjenim ulogama zna se, na primer, ta bi trebalo, ta mora, a ta nikako ne sme da ini jedna majka, svetenik, lekar, suprug i tako dalje. Ukoliko osoba ne moe da funkcionie u svojim ivotnim ulogama, govorimo o mentalnom poremeaju. Orijentacija na dinamske pravce Mentalni poremeaji i tekoe su iroka grupa razliitih sadraja, koji se klasifikuju na neuroze, psihoze, poremeaje i tekoe. Tekoe su najlaki oblik mentalnih problema i najee se reavaju savetovanjem. Savetovanje je postupak slian psihoterapiji ali razliit u smislu to se bavi lakim problemima, kod funkcionalnih osoba. Savetovanje podrazumeva davanje podrke i razvijanje ivotnih strategija reavanja, i moe da ga vri ne samo psihoterapeut, nego i savetnik (u nekim zemljama su savetnici ei od terapeuta i zakonom obavezni na intervenciju u odredjenim okolnostima kao to su razvodi, line krize, profesionalne krize i drugo). U naoj zajednici tradicionalno ulogu savetnika imale su osobe kao to su svetenici, uitelji, lekari, stari ljudi, rodjaci i slino. Sa nastupanjem profesionalizacije se uloga savetnika pridaje obuenim osobama, mada je znaaj linih savetnika i dalje ostao ogroman. Vrste terapije Postoji nekoliko uobiajenih postupaka kojima se organizuje i izvodi pomo u prevazilaenju psihikih tekoa i oboljenja. Stepen angamana i nain rada, najpre zavise od teine problema to je jai poremeaj, zahvaen je vei deo linosti i time je potreban radikalniji zahvat da bi se pomoglo. Kod najteih oboljenja kao to su psihotina, potrebno je upotrebiti to vie sredstava individualnu terapiju, porodinu terapiju, grupnu terapiju i medikamente. Terapija medikametnima iako spada u este, posebno se neguje u psihijatrijskom radu, treba naglasiti da medikamenti lee samo one psihike poremeaje koji su izazvani fizikim uzrocima, to je manji procenat. Veina psihikih oboljenja se ne lei medikamentima, ve oni samo ublaavaju simptome poremeaja. Na primer, ako neka osoba ima ponovljene pokuaje samoubistva, korisno je umiriti je lekovima do granice do koje se uklanja opasnost od ispada. Ali za psihologa to nije kraj, nego poetak terapijskog rada, jer terapija poiva na promeni linosti koja mora biti svesna. Veina medikamenata ima simpotmatsko delovanje i po prestanku uzimanja, aktiviraju se isti oni problemi koji su bili prekriveni delovanjem leka. Individualna psihoterapija podrazumeva postupak uspostavljanja odnosa klijent terapeut, u kome se kroz dijadno gradjenje odnosa aktiviraju, prepoznaju i raspliu

74

osnove linog problema. Ovaj individualni oblik rada je poznat odavno, iako je u iu javnosti dospeo tek Frojdovim radom. Postoji razgranato polje psihoterapijskog rada od kojih su najpoznatiji pristupi psihoanalitiki, humanistiki, kognitivni, bihejvioralni i niz drugih koji spadaju u meavine postojeih. Sutina terapije je uverenje da e klijent kroz niz razgovora, analiza i suoavanja, uspeti da sagleda sebe, svoje probleme i oseanja i time rekonstruie svoj ivot na efikasniji nain. Porodina terapija podrazumeva da u procesu leenja uestvuje itava porodica. Ovaj pristup ima osnova u nalazima da je koren psihikog poremeaja uvek poreklom iz bliskih porodinih odnosa, posebno odnosa sa roditeljima. Zato terapija, ukoliko tei da bude efikasna, mora da promeni itav porodini sklop odnosa, a ne samo jednu osobu. Porodina terapija poiva na nalazu klinike psihologije da se odelo cepa po avovima, tj. porodica je dinamina celina u kojoj se razboli ne onaj koji je najvie poremeen, nego onaj koji je emocionalno najslabiji. Leenje najslabijeg lana bez leenje celine koja ga je proizvela, ne daje nuno dobre rezultate. Rad sa porodicom je znaajno efikasniji oblik rada iako ga nije uvek lako izvoditi, ve i zbog injenice da porodica u kojoj se radja patologija, nejee ni sama nije u stanju da se sa tim suoi, pa odbaci svog obolelog lana kao da je on strano telo u njoj. Grupna terapija je oblik rada u kome se grupa formira u cilju medjusobnog pomaganja, podrke i promene. Grupa ima svog terapeuta ija je uloga manje direktivna i vie demokratina nego u individualnoj terapiji. Idealno je ako ovaj oblik terapije moe da se kombinuje sa ostalim oblicima. Poznato je da je ovek veoma osetljiv na druge ljude (setimo se Aovog ogleda gde je troje oevidaca dovoljno da osobu ubedi da je kraa linija dua). Grupa terapija ima za cilj da kroz razvoj odnosa izmedju lanova i podrku njihovom medjusobnom radu, dovede do pozitivne promene linosti. esta je praksa da se grupe formiraju prema zajednikom problemu alkoholiari, narkomani, suicidne osobe, osobe sa poremeajima ponaanja i slino. Savremena praksa pokazuje da su najefikasnije meovite grupe koje nisu birane po principu zajednikog problema, jer raznolikost osoba doprinosi bogatijem sadraju rada (Newman, LD).

75