MATEMATIKI FAKULET

BEOGRADSKI UNIVERZITET
MATEMATIKA INDUKCIJA
Profesor Student
Dr. Zoran Lui Bratislav Kalajdi
Prvi tragovi matematike indukcije mogu se nai jo u spisima Zenona,
Platona i Euklida, antikih filozofa. Meutim, o tome ko je prvi iskazao princip
matematike indukcije miljenja su podeljena. Prema A. Ostrovskom to je 1321.
uinio Levi Ben Gerson (1288. 1344.). Neki istoriari matematikih nauka, pak,
nalaze da su pronalazai principa matematike indukcije F. Moroliko (1494. 1575.)
i J. Bernuli (1645. 1705.), dok M. Kantor smatra je to B. Paskal, koji je, prema
najnovijim istraivanjima, najzasluniji za jasno formulisanje principa matematike
indukcije. Prioritet u ovome se, sa punom sigurnou, ne bi mogao dati samo jednoj
linosti. Period u kome je aksiom matematike indukcije precizno iskazan, a metod
matematike indukcije, zasnovan na aksiomu indukcije, pravilno primenjen, bio je
dug i sigurno je de su u tome uzeli uee i imali zasluga mnogi matematiari.
Empirijska indukcija
Indukcija je metod zakljuivanja koji polazi od stavova koji se odnose na
ogranien broj pojedinanih sluajeva iste vrste ka jednom optem stavu koji se
odnosi na sve sluajeve te vrste.
Prirodne nauke slue se esto ovim metodom pri emu se izvodi zakljuak (u
obliku hipoteze ili zakona) o tanosti jedne injenice za neogranieno mnogo
sluajeva iste vrste na osnovu toga to je prethodnim proveravanjem utvreno da je ta
injenica tana u konano mnogo sluajeva te vrste. Ova metoda zakljuivanja
poznata je kao emprijska ili fizika indukcija ili, jo, nepotpuna indukcija jer je
podlona promenama na osnovu budueg iskustva. Meutim, mogue je da je neka
pretpostavka tana u velikom broju primera, ali da postoje sluajevi za koji je netana,
kao u sledeim primerima:
Primer 1 .
Lajbnic je na osnovu empirijske indukcije iskazao stav koji je potom sam
ponitio kontraprimerom. Relacija
,... 2 , 1 , 0 ), ( | n n n k
k
primedba: za 0 a i b cele brojeve relacija
a
| b (a deli b) znai da se a sadri u b (bez ostatka)
tana je za
7 , 5 , 3
3 2 1
k k k
, pa je Lajbnic pretpostavio da vai uopteno za sve
neparne brojeve k i n=0,1,2... Meutim, u daljem proveravanju on je sam primetio da
relacija ne vai ve za k=9, jer je br. 17 5 3 2 510 2 2
9
nije deljiv sa 9.
Primer 2.
Fermaovi brojevi su brojevi oblika 1 2
2
+
n
n
F (n=0,1,2...). Brojevi
65537 , 257 , 17 , 5 , 3
4 3 2 1 0
F F F F F
su prosti, pa je Ferma izveo
pretpostavku da su svi brojevi n
F
prosti. Ovu hipotezu oborio je Ojler 1732.
dokazavi da je broj
6700417 641 4294967297
5
F
sloen broj.
Pored ovih postoje razne formule ije je tanost potvrena za veliki broj
sluajeva, ali se jo ne zna da li su (uvek) tane ili ne.
Npr. Goldbahov problem u teoriji brojeva, iako proveren za ogromni broj
sluajeva jo uvek nije dokazan.
2
Goldbah je izneo dve hipoteze:
1. Svaki paran broj ( 6) je zbir dva neparna prosta broja.
2. Svaki neparan broj ( 9) je zbir tri neparna prosta broja.
Ojler je ove hipoteze sveo na jednu obrazovao je razliku N p, (N=2k+1, p
je neparan prost broj manji od N) koja je paran broj. Iz toga sledi da, ako je istinita
prva Goldbahova hipoteza, onda je to sluaj i sa drugom. Posle dva veka od
postavljanja Goldbahovog problema, 1937. god. ruski matematiar Vinogradov je
dokazao da se svaki dovoljno veliki neparan broj moe predstaviti kao zbir tri prosta
broja. Meutim, jo uvek nije utvreno koliki je taj dovoljno veliki prirodan broj, a
prva hipoteza i dalje ostaje kao otvoreno pitanje.
Iako se empirijskom indukcijom moe doi kako do istinitih, tako i do
neistinitih stavova, ipak je njena uloga znaajna. Njenom primenom u biologiji, ali i u
matematici, posebno u teoriji brojeva, dolo se do vie vanih stavova. Meutim, tek
zakljuivanje izvedeno u matematici potpunom, tj. Matematikom indukcijom ima
neospornu tanost.

F e r m a t E u l e r
Princip matematike indukcije
Princip matematike indukcije glasi:
Neka osobina je istinita za svaki prirodan broj ako
1. je istinita za prirodan broj n
2. iz pretpostavke da je istinita za prirodan broj k ( 1) sledi da je istinita
za broj k+1.
Drugim reima, primenjen na skup prirodnih brojeva N i skup (M) svih
prirodnih brojeva za koje je data osobina istinita, princip matematike indukcije bi
glasio: ako M 1 i ako iz M n sledi M n +1 , tada je M=N.
Svojstvo 1. naziva se baza indukcije, a 2. induktivna hipoteza.
Princip matematike indukcije primenjuje se na niz konkretnih sluajeva za
koje dokazujemo da su svojstva 1. i 2. ispunjena, pri emu se ovaj nain dokazivanja
3
naziva metod potpune indukcije ili matematike indukcije, ili metod savrene
indukcije.
Primer 1.
Dokazati jednakost:
(1)
) 1 2 )( 1 (
6
1
... 3 2 1
2 2 2 2
+ + + + + + n n n n
1) Za n=1 jednakost je tana jer
6
6
1
1 3 2
6
1
1 ) 1 2 ( ) 1 1 ( 1
6
1
1
2
+ +
2) Pretpostavimo da je tano (1) za n=k
) 1 2 )( 1 (
6
1
... 2 1
2 2 2
+ + + + + k k k k

i dokaimo da je (1) istinito i za n=k+1, za koje jednakost ima oblik:
) 3 2 )( 2 )( 1 (
6
1
) 1 ( ... 3 2 1
2 2 2 2 2
+ + + + + + + + + k k k k k
Razvijanjem leve strane jednakosti dokazuje se tanost (1) za n=k+1
+ + + + + + + + + +
2 2 2 2 2 2
) 1 ( ) 1 2 )( 1 (
6
1
) 1 ( ... 3 2 1 k k k k k k
+ + + + )) 1 ( 6 ) 1 2 ( )( 1 (
6
1
k k k k + + + + ) 1 6 2 )( 1 (
6
1
2
k k k k
) 3 2 )( 2 )( 1 (
6
1
+ + + k k k
na osnovu ega sledi da je pretpostavka 2) tana.
Primer 2.
Bernulijeva nejednakost
(1) nh h
n
+ + 1 ) 1 ( ,
, R h N n h > , 1
1) Za n=1 nejednakost (1) je istinita jer ima oblik h h + + 1 1
2) Pretpostavimo da je (1) tano za n=k I da iznosi
(2) kh h
k
+ + 1 ) 1 (
i dokaimo za n=k+1 za koje nejednakost ima oblik
(3) h k h
k
) 1 ( 1 ) 1 (
1
+ + +
+
Razvijanjem leve strane nejednakosti (3) dobijamo
) 1 ( ) 1 ( ) 1 (
1
h h h
k k
+ + +
+
za koje vai
k k
h h h ) 1 ( ) 1 ( ) 1 ( + + +
jer je 1 > h , pa . 0 ) 1 ( 0 1 > + > +
k
h h Ako iskoristimo nejednakost (2) za
koju smo pretpostavili da je tana dobijamo dvostruku nejednakost:
(4) kh h h h
k k
+ + + + 1 ) 1 ( ) 1 ( ) 1 (
Mnoenjem relacije (2) h+1, (h+1>0) iz (4) dobijamo sledeu relaciju
(5) ) 1 )( 1 ( ) 1 ( ) 1 ( ) 1 ( ) 1 ( h kh h h h h
k k
+ + + + + +
pa nejednakost (5) moemo zapisati kao
) 1 )( 1 ( ) 1 ( ) 1 ( h kh h h
k
+ + + +
2 1
1 ) 1 ( kh kh h h
k
+ + + +
+
h k kh h k h
k
) 1 ( 1 ) 1 ( 1 ) 1 (
2 1
+ + + + + +
+
jer N k n i 0
2
h , pa 0
2
kh . Oba svojstva principa matematike
induksije su ispunjena, pa zakljuujemo da je Bernulijeva nejednakost, na
osnovu principa matematike indukcije, dokazana.
Primer 3.
4
U ravni je nacrtano n krunica proizvoljnih poluprenika u proizvoljnom
meusobnom poloaju. Dokazati da se tim krunicama odreena geografska karta
moe obojiti sa dve boje, npr. crnom i belom, tako da su svaka dva susedna podruja
obojena razliito. (Dva podruja su susedna ako imaju zajedniku granicu tj. u ovom
sluaju jedan ili vie krunih lukova.)
1) Za n=1 tvrenje je tano: moemo dati krug obojiti crno, a deo ravni izvan
krunice belo.
2) Pretpostavimo da je tvrenje tano za sve karte sa n=k krunica. Neka je G
proizvoljno odabrana karta odreena sa k+1 krunicom. Ako iz G udaljimo jednu
odabranu krunicu 0
k
dobija se karta
1
G
odreena sa k krunica koja se na osnovu
pretpostavke matematike indukcije moe propisano obojiti sa dve boje. Dodajmo
sada karti
1
G
krunicu 0
k
, da bismo ponovo dobili kartu G. Kartu G obojimo na
sledei nain: polazei od pravilno obojene karte
1
G
, ostavimo svim podrujima
izvan 0
k
onu boju koju si imala u
1
G
karti, a podrujima unutar 0
k
izmenimo boju
u surotnu od one koju su imama u
1
G
. Lako se uoava da je time karta G ispravno
obojena. Na osnovu principa matematike indukcije, tvrenje je dokazano.
Primer 4.
Teorema: U konveksnom mnogouglu sa n+2 stranice zbir unutranjih uglova
jednak je n
0
180 , n=(1,2,3,)
Dokaz:
1) Za n=1 teorema je istinita jer je zbir uglova trougla jednak
0
180 .
2) Pretpostavimo sada da teorema vai za konveksan mnogougao P sa (n=k)
k+2 stranice, gde je zbir unutranjih uglova mnogougla
0
180 k S
n
. Dokaimo da je
u mnogouglu sa jednom stranicom vie (n=k+1; k+3 stranice) zbir uglova jednak je
0
180 ) 1 ( + k . Ako konstruiemo nad jednom stranicom mnogougla P trougao sa
5
njegove spoljanje strane, dobiemo konveksan mnogougao
1
P
sa k+3 stranice u
kome je
0 0 0
180 ) 1 ( 180 180 + + k k S
n
to znai da teorema vai i za k+1, te na
osnovu principa matematike indukcije teorema vai i za sve prirodne brojeve.
Napomena: Zadatak je mogao da glasi i: Dokazati da u konveksnom
mnogouglu sa n stranica
n
S
iznosi
0
180 ) 2 ( n .
Napomena:
Iako princip matematike indukcije nije dokazan, smatra se da moe biti
prihvaen jer je detaljno objanjen i ilustrovan. Jedan od dokaza principa matematike
indukcije moe se izvesti koristei sledee tvrenje
1
koje se smatra evidentnim:
(1) U svakom nepraznom podskupu skupa prirodnih brojeva N postoji n
ajmanji broj.
Navedimo sada princip matematike indukcije:
Pretpostavimo da je
,...) ,..., , (
2 1 n
T T T
niz tvrenja za koje vai:
1)
1
T
je tano
2) Za svako N n , na osnovu tanosti tvrenja
n
T
proizilazi tanost tvrenja
1 + n
T
.
Dokaimo tanost svih tvrenja
,...) ,..., , (
2 1 n
T T T
:
Pretpostavimo suprotno, da postoji neko tvrenje u datom nizu koje nije
istinito. To znai da postoji skup prirodnih brojeva n za koje je tvrenje
n
T
netano.
Na osnovu (1) postoji i najmanji prirodan broj za koje je i p
T
netano. Na osnovu
prvog svojstva principa matematike indukcije zakljuujemo da je p>1. Meutim,
kako je p 1<p tvrenje 1 p
T
mora biti tano. Dake, p
T
je netano, dok je 1 p
T

tano, to je suprotno sa drugim svojstvom. Time je suprotna pretpostavka opovrgnuta
i dokaz zavren.
_
Kod primene matematike indukcije potreban je oprez kako bi dokaz izveden
matematikom indukcijom bio verodostojan. Zato se mora voditi rauna da su oba
svojstva principa matematike indukcije podrobno ispitana i proverena.
Evo primera koji ilustruje neopreznu primenu principa matematike indukcije:
Dokazati da su svi prirodni brojevi meusobno jednaki, tj. da su za svaku
skupinu
2
S koja sadri n (proizvoljan konaan broj) priridnih brojeva ti njeni
elemen-
1 Ako se prirodni brojevi zasnivaju pomou aksioma (npr. Peanovih aksioma), i princip
matematike indukcije i tvrenje (1), koje se naziva princip najmanjeg broja, dokazuju se
kao teoreme. Svojstvo (1) je osobina prirodnih brojeva. Takvu osobinu nemaju racionalni
brojevi, jer na primer podskup

'

,...
3
1
,
2
1
, 1
skupa Q nema najmanji element.
2 Namerno se govori o skupini, a ne o skupu, jer skup po definiciji ne moe sadrati
elemente mou kojima ima jednakih, to je ovde sluaj
ti meusobno jednaki.
1) Za n=1 tvrenje je istinito jer ako S sadri samo jedan element, on je sebi
identian.
6
2) Pretpostavimo da tvrenje vai za n=k prirodnih brojeva koji su elementi
bilo koje skupine S. Neka je
} {
1 2 1 0
,..., ,
+

k
n n n S
skupina od n=k+1 prirodnih
brojeva.
Dokaimo da tvrenje vai i za n=k+1 prirodnih brojeva. Po pretpostavci
indukcije stoji:
(1)
k
n n n ...
2 1
i
(2)
1 3 2
...
+

k
n n n
za n=k prirodnih brojeva;
iz (1) i (2) proizilazi
(3)
1 2 1
...
+

k
n n n
ime je potvrena istinitost tvrdnje za n=k+1 prirodnih
brojeva.
Poto su oba koraka principa matematike indukcije sprovedena zakljuujemo
da je tvrenje dokazano.
U emu je greka?
Odgovor: za k=1 relacije (1) i (2) glase samo
1
n
, tj.
2
n
pa nema
zajednikog elementa na osnovu ega bi proizila relacija (3).
Primenjen uz neophodan oprez, metod matematike indukcije omoguuje da u
mnogim sluajevima bude utvrena tanost ili netanost postavljena hipoteze. ta
vie, da bi bilo mogue primeniti matematiku indukciju na to vei broj razliitih
sluajeva, iz osnovnog principa matematike indukcije izvedene su jo neke
formulacije ovog principa.
Jo neki oblici matematike indukcije
1. Ukoliko osobina (tvrenje) nije istinita ili nema smisla za svako
N n

ve vai poev od
N k k >
0 0
, 1
onda se osnovni princip matematinke indukcije
svodi na sledee dokazivanje;
1) Proveri se istinitost osobine za
0
k n
2) Dokae se da za bilo koje
0
k k >
iz pretpostavke istinitosti tvrenja za n=k
sledi istinitost tvrenja za n=k+1. Tada je data osobina istinita za svaki prirodan broj
0
, k n n
.
Primer 1.
Dokazati stav: (1) proizvod n brojeva (
2 , n N n
) oblika 6p+1,
N p
, je
broj istog oblika.
1) Za n=2 imamo brojeve
N p N p p p + +
2 1 2 1
, , 1 6 , 1 6
. Njihov proizvod:
1 ) 6 ( 6 1 6 6 36 ) 1 6 )( 1 6 (
2 1 2 1 2 1 2 1 2 1
+ + + + + + + + p p p p p p p p p p
takoe je
broj oblika
1 6 + p
.
2) Pretpostavimo da je data osobina istinita za proizvod od k faktora, tj.
1 6 ) 1 6 ( ... ) 1 6 )( 1 6 (
? 2 1
+ + + + p p p p
k
i ispitujemo njenu istinitost za k+1
faktor.
N P P p p p p p p p p
p p p p p p
k k k k
k k k
+ + + + + + +
+ + + + + +
+ + + +
+ +
, 1 6 1 ) 6 ( 6 1 6 6 36
) 1 6 )( 1 6 ( ) 1 6 )( 1 6 ( ... ) 1 6 )( 1 6 (
? 1 1 ? ? 1 1 ?
1 ? 1 2 1
Poto je data osobina istinita za n=k+1 faktor, ako vai pretpostavka i za n=2,
to smo malopre dokazali, to na osnovu principa matematike indukcije sledi da je
stav (1) istinit.
7
Primer 2.
Dokazati da se
2 , n n
kvadrata mogu isei na delove tako da se iz njih moe
sastaviti novi kvadrat.
1) Za n=2 posmatrajmo dva kvadrata ABCD i ABCD ije su stranice x i y (
y x
). Na stranicama kvadrata ABCD uoimo take M,N,P i Q gde je
(1) |AM|=|BN|=|CP|=|DQ|=
2
y x +
i
(2) |MB|=|NC|=|PD|=|QA|=
2
y x
Dobijeni etvorougao MNPQ je kvadrat na osnovu:
2 2
2 2
| | | | | | | |
,
_

,
_

+

y x y x
NM PN QP MQ i
(Na osnovu stava o podudarnosti trouglova CCC, trouglovi AQM, QDP, PCN i
NBM su podudarni jer iz po dve jednake stranice (1) i (2) na osnovu Pitagorine
teoreme proizilazi jednakost hipotenuza ovih pravouglih trouglova)
NBM CNP QPD MQA
BNM NPC PQD AMQ
NMQ PNM QPN MQP


+

, (
90 90 180 ) ( 180
0 0 0 0
8
na osnovu podudarnosti trouglova AQM, QDP, PCN, NBM;
) 90 180 90
0 0 0
+ + +
Rascepimo kvadrat ABCD po dijagonalama MP i NQ kvadrata MNPQ ime se
dobijaju etiri podudarna etvorougla. Sastavljanjem ovih etvorouglova i kvadrata
ABCD dobija se kvadrat
1 1 1 1
D C B A
.
, 90 (
0
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
B A D A D C D C B C B A

je ugao
izmeu dijagonala kvadrata MNPQ;
d
QN MP
A D D C C B B A +
2 2
1 1 1 1 1 1 1
MP=QN=d, d je dijagonala
kvadrata MNPQ)
2) Pretpostavimo da je tvrenje tano za n=k ( 2 ) kvadrata
k
q q q ,..., ,
2 1
i
dokaimo tanost tvrenja za k+1 kvadrat
1 2 1
, ,..., ,
+ k k
q q q q
. Izdvojimo odatle bilo
koja dva, npr.
1
q
i
1 + k
q
. Iz njih se moe na osnovu stava 1) sastaviti jedan kvadrat
k
q
, tako da sada imamo kvadrate
k k
q q q q , ,..., ,
1 2 1
, ukupno k kvadrata za koje na
osnovu pretpostavke znamo da stoji tvrenje. Prema tome, ako se iz k kvadrata
njihovim isecanjem na delove moe sastaviti nov kvadrat, isti je sluaj i sa k+1
kvadrata. Poto se iz dva kvadrata moe sasataviti jedan kvadrat, iz tri kvadrata se
takoe moe sastaviti jedan kvadrat, itd. tako da zakljuujemo da je tvrenje istinito
za svako n, N n i . 2 n
2. Matematika indukcija se ponekad primenjuje po sledeoj emi:
1) Dokae se tanost tvrenja za n=1
2) dokae se da iz pretpostavke tanosti tvrenja za n=k 1 uvek sledi tanost
tvrenja za n=k.
Poto je tvrenje tano za n=1, na osnovu 1) i za n=2, iz 2) dobijamo da iz
tanosti tveenja za n=1 sledi i tanost tvrenja za n=2. Dalje, za n=3 iz 2) dobijamo
da tanost tvrenja za n=1 i n=2 povlai tanost tvrenja za n=3. Poto smo ve
dokazali tanost tvrenja za n=1 i n=2 zakljuujemo da je isti sluaj i sa n=3.
Nastavljajui ovaj postupak vidimo da je tvrenje tano za svako N n .
3. Regresivna indukcija
Istinitost jednog iskaza P(n) po metodu regresivne indukcije sledi iz:
1) P(n) je istinito za beskonano mnogo vrednosti n
2) Istinitost iskaza P(n), n>1, povlai za sobom istinitost iskaza P(n 1) za
svako N n
Evo jednog dokaza koji potvruje istinitost metoda regresivne indukcije:
Neka je
0
n
neki proizvoljno odreen prirodan broj. Pokaimmo da iz 1) i 2)
stava proizilazi tanost iskaza P(
0
n
). Poto je na osnovu 1) stava P(n) istinito za
beskonano mnogo prirodnih brojeva, postoje prirodni brojevi vei od
0
n
, za koje je
P(n) tano. Neka je c najmanji takav prirodan broj, gde je c>
0
n
i za koje je iskaz P(c)
istinit. Tada na osnovu 2) stava proizilazi da je iskaz P(c1) taan, zatim da je P(c2)
tano, itd. Nastavljajui ovaj postupak stiemo do iskaza P(
0
n
) koji onda, takoe,
mora biti istinit.
9
Definisanje pomou indukcije
Pored upotrebe principa matematike indukcije u dokazima metodom potpune
matematike indukcije, ona se upotrebljava i u definicijama.
Neka je S niz nekih matematikih objekata, tj. neka svakom prirodnom broju n
odgovara objekat
n
s
(broju 1 odgovara objekat
1
s
, broju 2 objekat
2
s
itd.). Niz S je
potpuno odreen ako je dat eksplicitan izraz za
n
s
. Meutim, dati niz S se moe
definisati i na taj nain to je
1
s
dato, a poznato je i u kakvom su odnosu
n
s
i
1 + n
s
,
odnosno
1 + n
s
se moe izraziti pomou
n
s
(za svaki prirodan broj), to se
matematiki predstavlja:
(1)
1 + n
s
= f (
n
s
), (n=1,2,3,...)
Sledi dokaz da je niz S potpuno odreen ovakvom definicijom:
Za n=1 iz (1) dobijamo (2)
2
s
= f (
1
s
), pa poto su
1
s
i finkcija dati, iz (2)
dobijamo
2
s
.
Za n=2 dobija se (3) 3
s
= f (
2
s
) ime se iz (3), poto su poznati
2
s
i
funkcija, dobija 3
s
. Nastavljajui ovaj postupak vidimo da je niz S potpuno odreen
ovakvim definisanjem, a taj postupak je ustvari definisanje pomou indukcije.
Defnisanje pomoiu indukcije se esto koristi za definisanje numerikih nizova
i pojmova. Rekurzivne definicije, koje predstavljaju uoptenja izloenog metoda, od
velike su vanosti u svim granama matematike, a posebno u matematikoj logici.
Primer 1.
Zbir n brojeva
n
x x x ,..., ,
2 1
moe se predstaviti i kao

n
k
k
x
1
tj.
n
n
k
k
x x x x + + +

...
2 1
1
Pomou indukcije ovu oznaku moemo definisati na sledei nain:

1
1
1
k
k
x x
,

+
n
k
n k
n
k
k
x x x
1
1
1
, (n=1,2,3,...)
Primer 2.
Pomou indukcije moemo definisati n! za svaki prirodan broj:
1!=1, (n+1)!=n!(n+1), (n=1,2,3,...)
Iz ove definicije redom proizilazi
, 2 2 1 2 ! 1 ! 2

, 6 3 2 3 ! 2 ! 3
i
u optem sluaju n n ... 3 2 1 !
napomena: Po definiciji se uzima da je 0!=1.
Princip matematike indukcije koristi se i za definisanje Fibonaijevog niza.
Fibonaijev niz
Fibonaijev niz
,... ,
2 1
a a
je beskonaan niz, nazvan po italijanskom
matematiaru XII i XIII veka, Fibonai Leonardu (napisao aritmetiku Knjiga o
raunaljkama). Niz se definie pomou jednakosti
1 2 2 1
; 1
+ +
+
n n n
a a a a a
, (n=1,2,).
10
Fibonaijev niz ine brojevi takvi da je svaki od njih jednak zbiru prethodna
dva. Pri tome su prva dva lana niza jednaka 1. Nekoliko prvih lanova ovog niza
glase:
1,1,2,3,5,8,13,21,34,55,88,144,
a opti lan ovog niza je:
N n a
n n
n

,
_

,
_

+
,
2
5 1
5
5
2
5 1
5
5
to se neposredno dokazuje npr. metodom diferencnih jednaina.
F i b o n a c c i
Sledei primer ilustruje primenu matematike indukcije u dokazivanju
razliitih relacija sa lanovima Fibonaijevog niza.
Primer 1.
Dokazati da za lanove Fibonaijevog niza vae jednakosti:
(1)

+
+ + + +
n
k
k n n
a a a a
1
2 2 2 1 2
1 ... 1
(2)

+ +
+ +
1
1
1 2 1 2 3 1 2 2
...
n
k
k n n
a a a a a
1) Za n=1 jednakosti imaju oblik:
(1)
2 3
1 a a +
i (2)
3 1 4
a a a +
.
koristei
n n
n
a

,
_

,
_

2
5 1
5
5
2
5 1
5
5
dobija se:
2 2 3 3
2
5 1
5
5
2
5 1
5
5
1
2
5 1
5
5
2
5 1
5
5

,
_

,
_

+
+

,
_

,
_

+
1 1
2
5 1
2
5 1
5
5
1
2
5 1
2
5 1
5
5
2 2

,
_

,
_

,
_

,
_

+
1
2
5 1
2
5 1
5
5
2
1 5
2
5 1
5
5
2 2

,
_

,
_

,
_

,
_

+
1
2
5 1
2
5 1
2
5 1
2
5 1
5
5
2

,
_

+
+

,
_

,
_

+
11
1
2
5 2
4
5 1
5
5

to je tano, i:

,
_

,
_

,
_

+
+

,
_

,
_

,
_

,
_

+
3 3 4 4
2
5 1
2
5 1
2
5 1
2
5 1
5
5
2
5 1
5
5
2
5 1
5
5

,
_

+ +

,
_

,
_

,
_

,
_

+
2
5 1 5 1
5
5
1
2
5 1
2
5 1
5
5
1
2
5 1
2
5 1
5
5
3 3
2 5
5 2 5
2
1 5
2
5 1
5
5
2
1 5
2
5 1
5
5
3 3

,
_

,
_

+
1
2
5 1
2
5 1
2
5 1
2
5 1
5
5
2 2

,
_

,
_

,
_

,
_

,
_

+
1
2
5 1 5 1
2
5 1 5 1
4
5 1
5
5

,
_

+ +

,
_

1 1
2
5 2
5
5
) 1 (

1=1
to je takoe tano.
2) Pretpostavimo da su jednakosti istinite za n=k za koje imaju oblik:
(3)
k k
a a a
2 2 1 2
... 1 + + +
+
, (4)
1 2 3 1 2 2
...
+ +
+ + +
k k
a a a a
i dokaimo da vae za n=k+1 za koje imaju oblik:
(5)
2 2 2 2 3 2
... 1
+ +
+ + + +
k k k
a a a a
, (6)
3 1 2 3 1 4 2
...
+ + +
+ + + +
ak k k
a a a a a
koristei relacije (3) i (4) dobijamo:
2 2 1 2 3 2 + + +
+
k k k
a a a
,
3 2 2 2 4 2 + + +
+
k k k
a a a
to se poklapa s definicijom lana Fibonaijevog niza kao zbirom dva lana
koja mu neposredno prethode. Kako iz pretpostavke da su jednakosti tane za n=k
proizilazi njihova tanost za n=k+1 i na osnovu svojstva 1) zakljuujemo da su date
relacije istinite na osnovu principa matematike indukcije za sve lanove
Fibonaijevog niza.

Metod matematike indukcije ima iroke i raznovrsne primene, kao to se

moglo naslutiti iz priloenog. Metod potpune indukcije omoguava da se sa
sigurnou utvrsi da li je neka pretpostavka osnovana ili ne, upravo stoga to je dokaz
zasnovan na ovom principu, bez obzira na termin indukcija, zapravo deduktivan.
Zakljuivanje se ovde ne vri od pojedinanog na opte, kao to je to sluaj sa
tipinom indukcijom (npr. empirijska). Metod matematike indukcije pretstavlja
ustvari sintezu dedukcije i indukcije iji je znaaj uvideo ruski matematiar Hinin po
kome: Onaj koji praktikuje indukciju ne odevajui je u formalna pravila (tj. ne vrei
njenu sintezu sa deduktivnom formom), prestaje da bude matematiar; on se bavi
empirijskim uoptavanjem bez ikakve veze sa metematikom naukom. Obratno,
vrei dedukciju neoploenu induktivnim sadrajem, matematiar prestaje da stvara,
zato to bez elemanata indukcije, tj. bez dobijanja optih zakljuaka na osnovu
pojedinanog materijala nema i ne moe biti naunog stvaralatva. Nauka poinje
tamo gde po prvi put sreemo uoptavanje.
12

Literatura:
1. Vladimir Devide, Razgovori o matematici: Matematika indukcija,
kolska knjiga, Zagreb, 1971.
2. Dr. Bojin Davidovi, Matematika za IV razred gimnazije prirodno-
matematikog smera, Zavod za izdavanje udbenika Socijalistike
Republike Srbije, Beograd, 1971.
3. Vene T. Bogoslav, Zbirka reenih zadataka iz matematike za IV razred
gimnazije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1974.
4. D. S. Mitrinovi, Metod matematike indukcije, NOLIT, Beograd, 1957.
5. http://en.wikipedia.org/
6. http://www.cut-the-knot.org/
13