RESTRUKTURIRANJE ELEZNICA SRBIJE PRILIKA ZA QMS

Nena M. Tomovi i prof. Dr. Sneana Peji Tarle Centar za odrivi razvoj, eleznice Srbije, Nemanjina 6, Beograd Saobraajni fakultet, vojvode Stepe 305, Beograd Srbija; nena.tomovic@srbrail.rs; s.tarle@sf.bg.ac.rs;
Rezime: Imajui u vidu injenicu da je kvalitet najznaajniji strateki faktor uspeha organizacije, namera ovog rada je, da ukae na mogunost da se istovremeno sa restrukturiranjem eleznice Srbije sprovede i proces uvoenja sistema upravljanja kvalitetom (QMS). Restrukturiranje treba da omogui znaajne promene u ukupnom funkcionisanju Preduzea, ali nee dati adekvatne rezultate ukoliko QMS, kao superioran metod za unapreenje konkuretnosti i efikasnosti, smanjenja trokova poslovanja i dugoroan odrivi razvoj organizacije, ne bude sastavni deo tih promena. Kljune rei: restrukturiranje, QMS, odriv razvoj organizacije Abstract: Bearing in mind the fact that the quality of the most important strategic factor for the success of the organization, the intention of this paper is to point out the possibility that while the restructuring of the Serbian Railways and implement the process of introducing quality management systems (QMS). The restructuring should enable significant changes in the overall functioning of the Company, but will not give adequate results if the QMS, as a superior method for improving the competitiveness and efficiency, reduce operating costs and long-term sustainable development of the organization, not an integral part of these changes. Key Words: restructuring, QMS, sustainable development organizations

1.

UVODNA RAZMATRANJA
Transport je danas sa svim svojim kompleksnim aspektima dominantni kohezioni faktor na prostoru Evrope, pa se kao veoma vano namee pitanje na koji nain koristei pozitivne efekte evropskih integracionih procesa integrisati transportni sistema Srbije u Evropski. U poreenju sa evropskim zemljama na transportni sistem je nekompletan, slabo razvijen, neefikasan i skup. Njega karakterie nedovoljna drutvena racionalnost, nizak tehniki nivo i tehnoloko zaostajanje, ekonomska iscrpljenost i nedovoljna trina orjentisanost. Kako iskoristiti intenzivne promene koje se deavaju na tritu transportnih usluga i na koji nain prevazii teku situaciju u kojoj se nalaze eleznice Srbije je jedno od najznaajnijih pitanja i moe se rei da je svaka vrsta istraivanja na ovu temu dobrodola, jer moe da ukae na mogunost kvalitetnijeg reavanja nagomilanih problema. U cilju uspenog odgovora na sasvim jasne zahteve savremenog poslovnog okruenja, eleznica mora jasno definisati svoje opredeljenje u pravcu poveanja efikasnosti funkcionisanja preduzea, odnosno prihvatanja logike trita, primenom savremenih metoda upravljanja i stalno merenje uspeha, to ini sutinu filozofije sistema upravljanja kvalitetom-QMS. Kvalitet je danas, u savremenim organizacijama, postao najznaajniji strateki faktor uspeha organizacije, faktor obezbeivanja i poveanja konkurentske pozicije na tritu transportnih usluga. U tom smislu, primena koncepta QMS predstavlja proces promena u rukovoenju, organizovanju, motivaciji i odnosu prema korisnicima transportnih usluga. QMS oznaava novi stil upravljanja svim poslovima u organizaciji. To je veoma sloen i

relativno dug proces, baziran na uvaavanju specifinosti koje se odnose na organizaciju i primeni sledeih sistemskih standarda: Kvaliteta Zatite ivotne sredine, Zatite i brige o zdravlju i bezbednosti zaposlenih, Upravljanja rizikom, Bezbednosti informacija. Brze promene u poslovnom svetu i sve otrija konkurencija na tritu nameu velikim poslovnim sistemima, pa i eleznici, potrebu da imaju visok stepen adaptivnosti uslovima koje namee trite. U tom smislu, savremen poslovni sistem mora biti fleksibilan i podloan prilagoavanju, a pravi odgovor na izazove koje namee novi nain poslovanja je implementacija QMS u kome je posebno naglaena vanost procesnog pristupa poslovanju, odnosno definisanje procesa u ukupnim poslovnim aktivnostima eleznice kao sistema. Uvaavajui navedene principe i potrebu da se povea konkurentnost eleznice na tritu transportnih usluga sve razvijene evropske eleznike uprave su jo pre petnaestak godina zapoele restrukturiranje svojih organizacija, u cilju kreiranja efikasnog, konkurentnog i bezebednog transportnog sistema. Restrukturiranje eleznikog sektora je proces koji je poeo na eleznicama Srbije 2001. godine. Predstavlja sa jedne strane ansu za ukljuivanje u evropske integracione procese i znaajnije uee na transportnom tritu a sa druge strane jedinstvenu priliku da se u sklopu organizacionih promena struktuiraju, definiu i standardizuju menadment sistemi organizacije. QMS je superioran metod za unapreenje konkuretnosti i efikasnosti, smanjenje trokova i dugoroan odrivi razvoj organizacije, pa je ovaj rad

prilika da se ukae na mogunosti implementacije na eleznicama Srbije.

njegove

2. CILJ I DOSADANJI REZULTATI NA

RESTRUKTURIRANJU ELEZNICE SRBIJE
Restrukturiranje eleznice podrazumeva reformu eleznikog preduzea, institucija drave u transportnom sektoru (posebno eleznikom) i restruktuiranje odnosa izmeu drave i eleznice, sa osnovnim ciljem stvaranja finansijski sposobnog i trino orijentisanog eleznikog preduzea, koje moe pruiti kvalitetan i bezbedan prevoz putnika i robe. To je proces u kome drava ima veoma znaajnu ulogu, jer se od nje oekuje da: preuzme ulogu kooordinatora i regulatora na transportnom tritu (pre svega na zakonodavnom nivou); podstie razvoj transportnog trita; obezbeuje nediskriminatorski pristup uesnika u saobraaju; omogui racionalno troenje svojih finansijskih resursa u transportnoj privredi; preuzme aktivnu ulogu u onim oblastima gdje je prisustvo drave neophodno i logino; Prvi pravni okvir za restrukturiranje evropskih eleznica bile su direktive Evropske Komisije (EC), koje su predstavljale preporuke dravama o buduem ustrojstvu eleznica i odnosima sa dravom. Uloga direktiva je bila da se restrukturiranje evropskih eleznica izvri na zajednikim osnovama kako bi u konanom eleznice na celom evropskom prostoru funkcionisale bez zastoja. Putevi i modeli restrukturiranja se mogu razlikovati meu dravama, ali je bitno da dou do istog cilja jedinstveno transportno elezniko trite kao deo sveobuhvatnog transportnog trita Evrope. Restrukturiranje eleznice Srbije je proces koji je poeo 2001. godine i odvija se u nekoliko segmenata: organizacione promene, restrukturiranje radne snage, razvoj ljudskih resursa, raunovodstveno razgranienje, redukcija nerentabilnih usluga, razvojna i investiciona politika i ostalo. Restrukturiranje preduzea podrazumeva izmeu ostalog, promenu organizacione strukture u cilju stvaranja uslova za poslovanje na trinim principima privreivanja. Znaajne organizacione promene sprovedene su polovinom 2005. godine kada je preduzee podenjeno na dve osnovne celine: 1. Direkcija za infrastrukturu 2. Direkcija za prevoz U Preduzeu se obavljaju i zajedniki poslovi, a izvravanje poslova se organizuje u okviru niih organizacionih oblika (sektor, centar, sekcija, stanica, operativno odeljenje i dr.). U toku 2009. godine Vlada Republike Srbije i nadlena ministarstva su formirali Radnu grupu, koja je u u saradnji sa Direkcijom za eleznicu i eleznicama Srbije intenzivirala proces

organizacionog restrukturiranja eleznica Srbije sa ciljem da: Izradi predlog ciljne organizacione strukture Definie aktivnosti u cilju finansijskog konsolidovanja Preduzea Definie aktivnosti na nastavku zapoetog procesa modernizacije voznih sredstava i infrastrukture Definie aktivnosti u pogledu regulisanja pitanja svojine Pripremi eleznicu za liberalizaciju trita Radna grupa je na osnovu iskustava pojedinih evropskih eleznikih uprava i znaaja i specifinosti eleznica Srbije predloila da ciljni organizacioni oblik eleznica Srbije bude Holding kompanija. Proces restrukturiranja ima znaajne posledice na sve segmente funkcionisanja preduzea, ali se pre svih kao najznaajnije mogu istai promene u organizaciji saobraaja, u kojoj je sada prevoz putnika i robe, kao i odravanje voznih sredstava odvojeno od upravljanja infrastrukturom. Takav pristup nametnuo je potrebu da se na kvalitetan nain unaprede i redefiniu poslovi i odnosi unutar organizacionih jedinica. Uspeh reformi u narednom periodu, nakon uspostavljanja odgovarajue organizacione strukture, uglavnom e zavisiti od naina na koji e eleznice Srbije upravljati svojim poslovanjem, odnosno procesima unutar sistema. Ovo je karakteristino i za ostala javna preduzea u oblasti saobraaja, i to ne samo kod nas, zbog ega je neophodno integrisati procese restrukturiranja i uvoenja sistema kvaliteta i to kao deo nacionalne strategije za kvalitet u Srbiji.

3. POSTUPAK UVOENJA QMS NA

ELEZNICE SRBIJE 3.1. Priprema organizacije za promene
Iskustva iz prethodnog perioda ukazuju da restrukturiranje organizacije omoguava znaajna poboljanja u poslovanju, uz prihvatljive trokove, ali i da se u tim pokuajima esto prave znaajne greke, zbog toga to organizacije nisu bile pripremljene za izazove na polju transformacija. Analize transformacionih poduhvata u velikom broju organizacija iz tzv. razvijenih trinih privreda, ukazuju da je za uspenu promenu potrebno slediti odgovarajui logiki redosled koji se sastoji iz 8 faza (slika 1). Prve etiri faze u procesu transformacije su neophodne da bi se omekao okamenjeni status quo. Promene nisu laka stvar i zato se i javlja potreba za razvijanjem svesti o nephodnosti promene, odnosno sprovoenjem aktivnosti koje mobiliu zaposlene i pomau im da aktivno uestvuju u transformacionim procesima. Od pete do sedme faze uvode se mnogi novi oblici prakse. Poslednja faza odnosi se na usaivanje promene u kulturu organizacije. Uspena promena je rezultat promena koje se deavaju prolaskom kroz svih osam faza, obino po 2

izloenom rasporedu. Uobiajeno je da se paralelno deluje u nekoliko faza, ali ako se preskoi ak i jedan jedini korak ili se ode suvie daleko bez solidne osnove, gotovo uvek se dolazi do problema. Tek kada se ue duboko u prvu fazu, koja se odnosi na svest o neophodnosti promene, stvaraju se preduslovi
1. RAZVIJANJE SVESTI O NEPHODNOSTI PROMENE Ispitivanje trita i konkurentske realnosti Identifikovanje i preispitivanje kriza,

potencijalnih kriza ili znaajnih ansi

2. STVARANJE VODEE KOALICIJE Okupljanje grupe koja poseduje dovoljno moi da vodi promenu Usmeravanje grupe na nain koji podrazumeva timski rad 3 . OBLIKOVANJE VIZIJE I STRATEGIJE Ostvarenje vizije koja pomae u usmeravanju promene Razvijanje strategija za ostvarenje te vizije 4 . PROMOVISANJE VIZIJE PROMENE Korienje svih moguih sredstava komunikacije radi konstantnog irenja nove vizije i strategije Imati model uloge vodee koalicije, kao uzora ponaanja, koje se oekuje od zaposlenih

1: Proces kreiranja promena da se sve akcije promene odvijaju paralelno u vie faza, ali po planiranim, iniciranim postupcima u okviru izloenog modela promena od osam faza. Detaljnom analizom svake faze moe da se uoi da se ve od tree faze u kojoj se oblikuje vizija i strategija stvaraju uslovi za implementaciju i primenu principa QMS. Uz pripremu organizacije za promene mogue je realizovati i odreene korake koji su sastavni deo postupka za uvoenje QMS: 1. Pripremne aktivnosti - upoznavanje rukovodstva preduzea sa zahtevima standarda ISO 9001:2008, ciljevima i oekivanim efektima projekta, kao i sa predlogom programa uspostavljanja sistema. Uz pomo konsultanata izvriti analizu postojeeg stanja u preduzeu (organizaciona struktura,sistematizacija radnih mesta, interna i eksterna dokumentacija....). 2. Identifikacija poslovanja - definisanje i klasifikacija poslovanje preduzea na osnovu analize postojeeg stanja. 3. Definisanje osnovnih zahteva QMS odnoci se na definisanje misije, vizije i politike kvaliteta preduzea 4. Definisanje procesa je osnovni princip QMS a
zahteva usvajanje procesnog pristupa u organizaciji, odnosno upravljanje brojnim aktivnostima grupisanim i razvrstanim u procese. Veoma je vano na pravi nain

5 . OSAMOSTALJIVANJE ZAPOSLENIH ZA IROKU AKCIJU Odstranjivanje prepreka Promena struktura koje ugroavaju promene Podsticanje rizika i netradicionalnih ideja, aktivnosti i akcija 6 . OSTVARIVANJE KRATKORONIH USPEHA Planiranje u pravcu vidljivih poboljanja performansi ili uspeha Kreiranje tih uspeha Vidljiva priznanja i nagraivanje ljudi koji su omoguili ove uspehe 7. KONSOLIDOVANJE OSTVARENIH PREDNOSTI I POKRETANJE DALJIH PROMENA Korienje poveanog kredibiliteta za promene svih sistema, struktura i modela koje se ne uklapaju meusobno i koji se ne uklapaju u viziju transformacije Angaovanje, unapreenje i razvijanje ljudi koji su u stanju da realizuju viziju promene 8. USAIVANJE NOVIH PRISTUPA U KULTURU Ostvarivanje boljih performansi kroz ponaanje orijentisano na potroaa i produktivnost, izraenije i kvalitetnije liderstvo i efektivniji menadment Artikulisano povezivanje izmeu novog potroaa i uspeha organizacije Razvijanje mehanizama koji obezbeuju razvoj i promenu lidera

identifikovati, popisati, klasifikovati procese i definisati njihove meusobne veze. eleznice Srbije e u narednom preiodu funkcionisati kao holding kompanija u kojoj je identifikovano i definisano pet osnovnih poslovnih procesa koji su ematski prikazani na slici 2.

Vua i odravanje

Prevoz putnika

Korporativni poslovi

Prevoz robe

Upravljanje infrastrukturom

Slika 2: Osnovni poslovni procesi Na taj nain je stvorena se mogunost za definisanje, analizu i odreivanje meusobnih veza izmeu i unutar procesa, nakon ega moe da se pree 3

na sledee korake koji predstavljaju definitivno opredeljenje eleznice Srbije za uvoenje i poslovanje po principima i zahtevima QMS. Cilj ovakvog pristupa je uspostavljanje transparentnosti svih poslova u organizaciji i njihova transformacija u lanac poslovnih procesa.

3.2 Uvoenje QMS na eleznice Srbije

Uvoenje QMS uorganizaciju je prilika da se u svakom trenutku zna: ko, kako, kada i gde obavlja aktivnosti vezane za optimalno funkcionisanje poslovnog sistema. Sledei koraci koji predstavljaju nastavak aktivnosti koje su uraene u sklopu priprema za promene su: 5. Dokumentovanje procesa - u skladu sa rezultatima prethodno obavljenih aktivnosti, izrauju se i usvajaju odgovarajui dokumenti QMS-a, ija struktura je piramidalna i ine je: a) dokumentovane izjave o politici kvaliteta i ciljevima kvaliteta; b) poslovnik o kvalitetu; c) dokumentovane procedure koje se zahtevaju ovim meunarodnim standardom; d) dokumenti potrebni organizaciji da bi osigurala efektivno planiranje i izvoenje svojih procesa, kao i upravljanje tim procesima; e) zapisi o kvalitetu. Obim dokumentacije zavisi od veliine i vrste organizacije/aktivnosti i sloenosti procesa. Odravana dokumentacija, kao i sam QMS podrazumeva da je sve opisano, da se doslovno primenjuje i da se, ako se ukae potreba, izmeni. Onda ta izmena mora biti verifikovana i vie se ne moe vraati na stari dokument bez ponovne izmene i njene
verifikacije.

8. Sertifikacija QMS-a predstavlja proveru uspostavljenog Sistema menadmenta kvalitetom koje vri izabrano sertifikaciono telo. Prema prikupljenim podacima preduzee bira sertifikaciono telo, kome se prijavljuje uz pomo konsultanta. Certifikacija kao konaan cilj uvoenja QMS je skup proces i relativno dugotrajan, ali ako se uzmu u obzir koristi: smanjenje ukupnih trokova poslovanja vei profit obezbeenje zadovoljstva korisnika usluga bolje trine mogunosti poveavanje poverenja korisnika usluga kontrola svih procesa vea odgovornost zaposlenih bolja osposobljenost i edukacija zaposlenih realizacija timskog rada poveanje svesti zaposlenih o kvalitetu bolja iskorienost vremena i resursa stalno unapreenje kvaliteta i efikasnosti moe da se izvede zakljuak da je to dugorono isplativa investicija. 4. ZAKLJUAK QMS danas najraireniji savremeni nain upravljanja poslovnim sistemima a prednosti uvoenja ovog sistema su viestruke. Njegova sutina je orijentisanje na nain proizvodnje proizvoda/usluge, a ne na sam proizvod/uslugu, pri emu se mora ceo postupak rada dokumentovati, uz utvren sistem odgovornosti i stvaranje uslova za kontinuirano poboljavanje poslovnih procesa. Kao takav predstavlja adekvatan alat koji moe da se iskoristi u procesu restrukturiranja eleznice Srbije, sa osnovnim ciljem stvaranja savremenog, efikasnog, racionalnog i trino orjentisanog poslovnog sistema. Imajui u vidu injenicu da se eleznice Srbije nalaze u prilino tekoj situaciji i da su za njenu revitalizaciju potrebna znaajna finansijska sredstva, promena poslovne filozofije se namee kao uslov opstanka preduzea. Novi pristup zahteva dramatine promene u kojima vodeu ulogu treba da imaju drava i menadment eleznice, pri emu ni uloga zaposlenih radnika nije zanemarljiva. Dolazi novo vreme, sve evropske eleznike uprave se ve godinama spremaju za bitku za prostor na tritu transportnih usluga, a pitanje koje se neminovno namee je: Da li e u tom novom vremenu biti mesta za eleznice Srbije?

6. Implementacija QMS-a - usvojena reenja i dokumenta QMS-a se prezentuju na odgovarajui nain zaposlenima, u obliku obuka i prezentacija koje su neophodne za funkcionisanje i razumevanje standarda ISO 9001, koji su sutina QMS. U okviru realizacije definisanih aktivnosti, s obzirom na niz radnji, posebna panja se posveuje: upravljanju dokumentima, odgovornostima rukovod-stva, definisanju ciljeva, sprovoenju obuke, upravljanje resursima (zaposleni, infrastruktura, radna sredina), merenju i analizi i poboljanju. 7. Sprovoenje interne provere - interna provera se vri sa ciljem da se proveri stanje poslovnog sistema u skladu sa zahtevima standarda ISO 19011:2002. Osposobljeni proverivai QMS-a iz poslovnog sistema, obavljaju jednu ili vie internih provera sistema kako bi se utvrdio stepen efektivnosti Sistema menadmenta kvalitetom. Po sprovedenoj internoj proveri, moe se ustanoviti da li je preduzee spremno za sertifikaciju ili je neophodno preduzeti korektivne mere, koje su identifikovane na internoj proveri.

5. REFERENCE
[1] ., , Zbornik radova, , , 26. 27. 2004. , [2] ISO 9000:2005 - Quality Management [3] Heleta M., Menadment kvaliteta, knjiga, Univerzitet "Singidunum", Beograd, 2008.

[4] Heleta M., Cvetkovi D., Osnove inenjerstva i savremene metode u inenjerstvu, knjiga, Univerzitet "Singidunum", Beograd, 2009. [4] ., , Zbornik radova, , , 19. 20. 2006. , [5] Majstorovi, V., Upravljanje kvalitetom proizvoda I, Univerzitetski udbenik, Mainski fakultet, Beograd, 2001. [6] Mai B., Strategijski menadement, BK Institut, Beograd, 1998. [7] , , 2005.