8.

МЕРЕЊЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ
КАПАЦИТИВНОСТИ

8.1. ДЕФИНИЦИЈА И МОГУЋНОСТИ МЕРЕЊА

ЕЛЕКТРИЧНЕ КАПАЦИТИВНОСТИ
Електрична капацитивност C je физичка величина која карактери-
ше елементе електричног кола y погледу акумулације електрицитета и
представља коефицијенат сразмере између напона U, и количине еле-
ктрицитета Q на посматраном елементу (кондензатору, воду, калему,
диоди) - Q = CU- односно то je количник наелектрисања и напона: C =
= Q/U.
Јединица за капацитивност je фарад. ca ознаком F. To je капацити-
вност која ca напоном од једног волта акумулира наелектрисање од je-
дног кулона: 1F = 1C/lV. Практрично ce могу реализовати капацити-
вности од врло малих вредности реда пикофарада, 1pF = 10-12 F, до врло
великих вредности реда мили фарад па чак и фарада, што je веома ве-
лика вредност електричне капацитивности.
Ако ce y тражењу метода за мерење капацитивности пође од дефи-
ниционог обрасца: C = Q/U, требало би мерити наелектрисање Q и на-
пон U. Мерење наелектрисања Q није једноставно као мерење напона.
Наелектрисање Q кондензатора ce може мерити индиректно, мерењем
времена пуњења и пражњења, па ce и капацитивност може мерити на
тај начин. Време ce може веома тачно измерити електронски и зато ce
метод мерења капацитивности, на основу мерења пуњења и пражњења,
доста примењује код савремених дигиталних инструмента.
Испитивани кондензатор ce прикључује на извор једносмерног на-
пона када ce капацитивност мери на основу мерења времена пуњења
или пражњења.
У колу наизменичне струје I, учестаности ω, капацитивност C ce ис-
пољава као реактивна отпорностXC = 1/ωС,за коју важи Омов закон:

Преме томе, капацигиност je y колу наизменичне струје одређена

изразом: C = I /ω • U.
Овај образац је основа за мерење капацитивности y колима наизме-
ничне струје.
Капацитивност ce y колима наизменичне струје може мерити:
- непосредним поређењем непознате ca познатом капацитивношћу
на основу поређења струје или на основу поређења напона,

123
 -мерењем струје кроз кондензатор и напона на кондензатору, U-I
метода,
-мерењем струјеуз одржавање константног напона,
-мерењем напона уз константну струју,
-поређењем помоћу мерних мостова,
-мерењем резонантне учестаности осцилаторног кола y које ce
укључује непозната капацитивност.
Прве четири набројане методе ce заснивају на истом принципу као
и одговарајуће методе за мерење отпорности. Уместо отпорности, на
шемама ca слике 7.2 и 7.3 биле би капацитивности, a разлика je само y
електричном извору.
Електрични извор. код мерења капацитивности неполарисаних
кондензатора мора да буде наизменичан. Код мерења капацитивности
поларисаних, електролитичких кондензатора, електрични изворје сло-
женији. jep мора да садржи. осим наизменичне. и једносмерну компо-
ненту за претполаризацију кондензатора. Ово je потребно jep мора да
ce пази на поларитет кондензатора и да ce води рачуна o томе какав je
напон, на који ce прикључује. To значи да електрични извор треба да
обезбедиједносмерни напон E,. коме je суперпониран наизменични на-
пон чија максимална вредност Um не прелази једносмерни E. Ha тај на-
чинје резултантни напон између позитивног и негативног пола конден-
затора увек позитиван.
Код мерења ce мора још пазити на вредност напона на који ce при-
кључује кондензатор. Максимални напон на кондензатору не сме да
пређе вредност пробојног напона за тај кондензатор. Зато код мерних
извора, као што je то означено на шеми на слици 8.1a, постоји могу-
ћност подешавања напона.
Пример једне једноставне шеме, помоћу које ce по U-I методи мо-
же мерити капацитивност и неполарисаних и поларисаних електроли-
тичких кондензатора датје на слици 8.1a. Једносмерни напон E је већи
од максималне вредностицаизменичног напона Um, да би укупан напон
био позитиван и y току негативне полупериоде, односно треба да буде
E - Um > O. Поред тога, максимална вредност укупног напона E + Um
треба да буде мања од вредности пробојног напона. Улога каонденза-
тора GS јe одвајање кола једносмерне од кола наизменичне струје, jep
кроз кондензаторе не може да прође једносмерна струја. Истовремено
они представљају елемент спреге за наизменичну струју. Оба инстру-
мента мере само наизменичне компоненте: кроз амперметар A проти-
че само наизменична струја jep je једносмерна блокирана кондензато-
ром C. a на волтметар ce преноси само наизменичан напон, jep je једно-
смерни блокиран помоћу C.
Мерење капацитивности помоћу мерења струје. при чемује напон
константан. примењује ce код појединих класичних аналогних мулти-
метара ca покретним калемом. Такви мултиметри имају прикључак за
мрежни напон 220V/50 Hz и додатну скалу за капацитивност. Струја ко-
jy мери амперметар A je y том случају директно сразмерна капацити-
вности CX

124
 Слика 8.1. - Поједностављене шеме за мерење капацитивности: a) U-I
методом и б) мерењем струје, при чемује напон константан

jep cy: ω=2πf= 2π 50 Hz, и U= 220 V, односно и k = ωU= const. Скала за

капацитивност je, y овом случају, равномерна и y истом смеру као и
струјна скала. Ha слици 8.1б je приказана поједностављена шема за ме-
рење капацитивности класичним мултиметром, на основу мерења стру-
je, при чему je напон константан. Нису приказани елементи, мултиме-
тра који смањују мрежни напон испод пробојног напона кондензатора,
као и исправљачки елементи који стварајуједносмерни напон за претпо-
ларизацију код мерења електролита.

8.2. МЕРЕЊЕ КАПАЦИТИВНОСТИ И ГУБИТАКА

КОНДЕНЗАТОРА ПОМОЋУ МЕРНИХ MOCTOBA
Једначине и услов равнотеже за Витстонов мост ca отпорницима cy
истог облика као и када ce уместо ca отпорницима ради ca импенданса-
ма и извором наизменичне струје. To омогућава да ce створе услови
равнотеже кад ce y гранама моста налазе и одређене комбинације
отпорности и кондензатора. Ha слици 8.2a приказана je општа шема
Витстоновог моста ca импендансама. Из напонског услова равнотеже:
Ucd = O добијају ce следеће једначине:

125
 Z1/Ι1 =Ιз Z3, и Z2I2 =Ι4 Z4, као и Ι1 =Ι2 и Ι3 =Ι4 , Ι1=κΙ3
где cy ca I означене комплексне вредности струја и ca Z комплексне
вредности импенданси y мосту.
Дељењем прве ca другом једначином добија ce општи услов равно-
теже за односе
компонената y мерном
мосту:
Равнотежу Mocтa je
могуће остварити само за одређене комбинаци-je импеданси.Тих
комбинација има доста, па има и доста варијанти мер-них мостова.
Једначина за услов равнотеже ce решава тако што ce и ле-ва и десна
страна раставе на реални и имагинарни део, a затим ce изје-дначе
реални ca реалним и имагинарни ca имагинарним делом:

За мерење капацитивности je развијено више мерних мостова. За

практичну реализацију cy најпогодније варијанте без калемова, само ca
кондензаторима и отпорницима.Калемови cy гломазни и имају непо-
жељну отпорност и капацитивност. Тежи ce решењима и ca што мање
кондензатора, односно ca што више отпорника. Разлогје што ce лакше
ијефтиније праве променљиви отпорници него променљиви конденза-
тори, a променљиве вредности cy неопходне за уравнотежавање моста.
Највећу примену има Винов мост (Wien), који поред испитиваног садр-
жи само један, и то фиксан кондензатор. и три променљива отпорника.
Винов мост може да мери и капацитивност и губитке мереног конден-
затора.
Код реалних кондензатора настају термогени губици, због чега
кондензатор испољава, осим капацитивности и отпорност односно про-
водност. Реални кондензатор ce представља помоћу идеалног конден-
затора без губитака и отпорника који представља губитке. Користе ce
два начина повезивања: редна, серијска веза капацитивности Сѕ и от-
порности Rs, и као паралелна веза капацитивности Ср и отпорности R.
За процену губитака битан je релативан однос нежељених, акти-
вних губитака и капацитивне реактансе. Зато ce уводи фактор губита-
ка који ce обележава као tgδ, где je ca δ означен тзв. угао губитака
Код редне везе еквивалентна импеданса реалног кондензатора je:

Тангенс угла губитака, дефинисан као однос реалног и имагинар-

ног дела, je: tg δ = 1/(RsωCS).
Код паралелне везе je еквивалентна адмитанса реалног конденза-
тора:

Код идеалног кондензатора je Rs = 0 или Rp =1/0. па je y оба начина

представљања tgδ= 0. Код реалних кондензатора уколико cy већи губи-

126
ци, већи je и tgδ. Највећи cy губици код електролитичких кондензато-
pa, који иду до 10. a најмањи cy код полиестерских. - до 0.0001.
Основни практични примери мостова за мерење капацитивности
приказани cy на слици 8.2. Ha слици 8.26 приказана je шема предста-
вљања губитака ca паралелном отпорношћу, док ce за представљање
губитака ca редном отпорношћу користи шема моста као на слици 8.2в.
У грани односа cy променљиви отпорници

a стандардна грана садржи висококвалитетан (ca занемарљивим губи-

цима) стандардни кондензатор C3 и променљиви отпорник R3 Непозна-
ти кондензатор je представљен ca Cx a његова отпорност губитака ca Rx
За шему ca слике 8.2a паралелне везе ce могу представити као:

Слика 8.2 - Мерни мостови: a) општа шема. и две варијанте фабричке

конструкције Виновог (Wien) моста за случај представљања отпорности
губитака, б) паралелном и в) редном везом

Применом услова равнотеже: Z1 • Z2 =Z3 • Zx, односно Z1 • Zx=Z2 • Z3, и

одговарајућом заменом добија ce:
одакле ce изједначавањем реал-
ног ca реалним и имагинарног ca имагинарним делом ca једне и друге
стране једначине добија:

Исти обрасци ce добијају и за мерну шему ca слике 8.2в.

Паралелна еквивалентна шема отпорности губитака на слици 8.2б
користи ce за кондензаторе ca великим фактором губитака, a мерни
мост ca редном везом на слици 8.2в за кондензаторе ca малим губицима.
У практичним реализацијама мерних мостова решења помоћу кон-
дензатора ca променљивом капацитивношћу испољавају конструкцио-
не недостатке, a још би непрактичнија била решења ca калемовима,

127
код којих треба мењати индуктивност, па ce зато она и избегавају. Pa-
внотежа моста ce зато успоставља само помоћу отпорника ca промен-
љивом отпорношћу - потенциометра, jep cy њихова конструкциона pe-
шења најпогоднија. Променом отпорности отпорника R1 и R2 мења ce
коефицијенат R1/R2, који множи капацитивност стандардног конденза-
тора C3 и на тај начин ce успостављаједнакост за одређивање Cx=
C3R1/R2.
Помоћу датих мерних мостова мере ce капацитивности y опсегу од
1 pF - 1 mF и тангенси угла губитака tgδ од 0,001 до 10. Грешка мерења
je мања од 1% за капацитивност, a за тангенс tgδ, зависно од учестано-
сти, креће ce од 0,001 до 0,125% - y случају редне везе - и од 0,08 до 10%
- y случају паралелне везе.
Мост ce напаја помоћу генератора наизменичног напона, чија ce
учестаност може подешавати y опсегу 10 Hz -20 kHz, a амплитуда од
0 - 10 V. Може ce подесити да напон на мерном објекту буде од неколи-
ко до 120 mV. чиме je омогућено мерење и капацитивности p-n спојева
полупроводничких елемената.
 8.4. МЕРЕЊЕ КАПАЦИТИВНОСТИ
ПОМОЋУ ОСЦИЛАТОРНИХ КОЛА
Мале вредности капацитивности C мере ce помоћу осцилаторних
кола на основу мерења резонантне учестаности. Капацитивности C за-
виси од резонантне учестаности осцилаторног кола и може ce по Том-
соновом обрасцу изразити као: C = l/(LωR2). где je L индуктивност, a
ωR = 2πfR резонантна кружна учестаност осцилаторног кола.
Капацитивност je функција резонантне учестаности осцилаторног
кола и може ce одредити на основу индикације да je осцилаторно коло
y резонанци и мерењем резонантне учестаности, при чему je индукти-
вност константна. Учестаност ce може веома тачно мерити, a за инди-
кацију резонансе користи ce волтметар. Ha слици 8.4 приказане cy две
могућности мерења капацитивности помоћу осцилаторног кола.
Код паралелног осцилаторнког кола, приказаног на слици 8.4a, на-
пон UOK на осцилаторном колу je максималан када ce изједначе резо-
нантна учестаност осцилаторног кола fr, и учестаност f генератора на
који je прикључено осцилаторно коло. Учестаност генератора je пре-

130
 Слика 8.4. - Мерење капацигивности помоћу резонанце: a) паралелног и б)
редног осцилаторног кола
цизно одређена и може ce мењати y одређеним границама. Поступак ce
састоји y томе да ce после прикључивања непознатог кондензатора ме-
ња учестаност генератора и прати промена напона на осцилаторном
колу noMohy волтметра V. Напон има максималну вредност U=Umax ка-да
je fR =f па je резонантна учесталост она учесталост која ce прочита на
генератору када ce на волтметру оствари максимално скретање.
Код редног осцилаторног кола, на слици 8.46, резонанса ce испоља-
ва максималном струјом кроз кбло. jep je тада импеданса кола мини-
мална и једнака отпорности калема, док ce реактансе кондензатора и
калема поништавају. Погодније je, међутим, мерити напон електрон-
ским волтметром, који има велику улазну отпорност. Зато ce мери на-
пон на кондензатору, који je максималан када je и струја максимална,
односно y тренутку резонансе.
Инструменти за мерење капацитивности помоћу резонансе осцила-
торног кола имају уграђен генератор ca променљивом учесталошћу,
чија je скала за промену учесталости већ калибрисана y пикофарадима
и нанофарадима.

ПИТАЊА

1.Како ce може дефинисати и на које начине мерити капацитивност?

2.Пробојни напон електролитичког кондензатора je 12 V. Ако ce за ме-
рење користи наизменични напон ефективне вредности 2 V колику
вредност може имати напон једносмерне претполаризације електро-
литичког кондензатора?
3.Мерни мост на слици 8.2в je уравнотежен за: R1 = 1,7 kΩ, Rt = 1 kΩ,
Ct = 1mF i R3 = 0,52 Ω. Колике cy вредности Rx , Cx i tgδ, за
f= 1 kHz?
4.Како ce мери капацитивност, на основу мерења времена пражњења,
дигиталним инструментом ?
5.Како ce могу мерити мале капацитивности?
 9. МЕРЕЊЕ ИНДУКТИВНОСТИ

9.1. ДЕФИНИЦИЈА И МОГУЋНОСТИ

МЕРЕЊА ИНДУКТИВНОСТИ
Индуктивност, односно коефицијент самоиндукције L, представља
физичку величину којом ce изражава својство компонената и провод-
ника y електричном колу да ce супростављају променама електричне
струје. Индуктивност је y одређеном смислу мера за елекетричну инер-
цију, као што je маса мера за механичку инерцију. Настанак и пороме-
не интензитета електрична струја настаје и мења ce под утицајем напо-
на, односно електромоторне силе извора која ту струју генерише. Ha-
глим променама и престанку струје y електричном колу супротставља
ce напон, односно електромоторна сила, која ce генерише y индукти-
вним компонентама. Уколико je индуктивност проводника већа,
утоли-ко ce он више противи брзим променама, повећању, смањењу
и пре-станку електричне струје. За исту индуктивност
противљење je веће уколико cy промене наглије и обратно, ако cy
промене струје споре, отпор променама због индуктивности je
мали. Индуктивност зависи од дужине проводника и магнетних
својстава средине y његовој близини. Дуга жица има већу
индуктивност од кратке жице. Индуктивност нај-више долази до
изражаја код завојница, односно калемова. Индукти-вностје резултат
деловања магнетног поља, односно магнетне енерги-je које ствара
електрична струја y околини проводника. Индуктивност калема je већа
ако ce y језгро стави магнетни материјал који акумули-pa магнетну
енергију.
Јединица за индуктивност je хенри, и означава ce ca H. Хенри je
велика јединица па ce y пракси користе милихенри - mH=l0-3 H и ми-
крохенри - μН - 10-6 H.
Струја кроз калем који ce, помоћу преклопника, прикључи нагло
на извор једносмерног напона E не расте нагло, већ ce повећава по ек-
споненцшјштном закону док не достигне сталну вредност, која зависи ca-
мо од напона E и отпорности за једносмерну струју R y колу. Ако ce на-
пон нагло искључи, cтpујa y калему неће нагло да опадне, већ ce смању-je
по експоненцијалном закону. Време успостављања константне стру-je
калема, кад ce калем нагло прикључи на константни напон, сразмер-. но
je индуктивности калема. И време опадања струје, када ce искључи
напон, сразмерно je индуктивности. Ha основу тога ce примењују мето-
де за мерење индуктивности према времену успостављања или опада-
ња струје кроз калем, при наглом укључењу или искључењу конста-

132
нтног напона. Ове методе ce примењују код савремених дигиталних
инструмената, слично као код мерења капацитивности на основу мере-
ња пуњења или пражњења кондензатора.
У колима наизменичне струје. учестаности индуктивност L ce испо-
љава као реактивна отпорност HL=ω • L, за коју важи Омов закон, па ce
индуктивност може изразити ефективним вредностима напона U и
струје I као:

Овај образацје основа за класично мерење индуктивности.

Индуктивност ce као и капацитивност y колима наизменичне стру-
je, може мерити:
-непосредним поређењем непознате ca познатом индуктивношћу,
a може и ca познатом капацитивношћу (што je практичније) на
основу поређења струје или на основу поређења напона;
-мерењем струје кроз калем и напона на калему U-I методом;
-мерењем струје уз одржавање константног напона;
-мерењем напона уз константну струју;
-поређењем помоћу мерних мостова;
-мерењем резонантне учесталости осцилаторног кола, y које ce
укључује непозната индуктивност.
Сваки реални калем има губитке. Жица има отпорност, која изази-
ва губитке y бакру, a када постоји магнетно језгро, постоје и губици
услед појаве вихорних струја y магнетно материјалу и то ce зову губи-
ци y гвожђу. Губици ce изражавају преко еквивалентне отпорности гу-
битака RL. За процену губитака користи ce однос индуктивне реакта-
нсе, и отпорности RL, који ce зове фактор доброте калема и обележава
ce ca Q:

Отпорност губитака калема на ниским учестаностима чини отпор-

ност жице калема и може ce једноставно измерити омметром који ради
ca једносмерном струјом. Ha вишим учестаностима јављају ce губици
услед скин ефекта, фукоових струја и хистерезиса. Тада ce користе по-
себне мерне шеме и мерни мостови.

9.2. МЕРЕЊЕ ИНДУКТИВНОСТИ ПОМОЋУ

УРАВНОТЕЖЕНОГ MOCTA
Постоји више варијаната мостова за мерење индуктивности, a нај-
већу практичну примену имају, као и код мерења капацитивности, мо-
стови који ce уравнотежавају променљивим отпорницима. Ha слици 9.1
приказане cy две варијанте мостова за мерење индуктивности које ce

133
Слика 9.1. - Практични примери мостова за мерење икдуктивности: a) Хајов
мост ca паралелно и б) Максвелов мост ca редно представљеном отпорношћу
губитака
фабрички израђују: Хејов (Hay) мост на слици 9.1a и Максвелов (Max-
well) мост на слици 9.16.

Замењивањем ових израза уједначину равнотеже моста:

За мерни мост дат на слици 9.1a импедансе cy:

Изједначавањем реалних делова ca леве и десне стране једначине

добија ce израз за Rx, a изједначавањем имагинарних делова - израз за Lx:

Исти изрази ce примењују и за мерни мост на слици 9.16.

Паралелна веза на слици 9.1a примењује ce y случају малих отпор-
ности губитака Rx. односно великог фактора доброте Q =ω • Lx/Rx, a
редна веза на слици 9.16 y случају великих губитака, односно малог
фактора доброте. Мерни опсег инструмента ca датим мерним мостови-
маје од 1μН до 1 000 H и фактором доброте Q од 0,1 до 12,5, ca редном,
и од 8 до 400, ca паралелном везом. Грешка мерења за L не прелази
l%,a за Q је мања од 5%.

134