PPU Project Preparation Unit Prof. Dr Ivan Greti GSM: +381 64 1600076 Phone: +381 11 3066270 E-mail: grzetic@ptt.

yu

REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO NAUKE I ZATITE IVOTNE SREDINE UPRAVA ZA ZATITU IVOTNE SREDINE I JEDINICA ZA PRIPREMU DREPR PROJEKTA PRIPREMILI SU PREVOD

Nitratne direktive

Prevod na srpski uradila Mala Medi, profesionalni prevodilac Serbia Danube River Enterprise Pollution Reduction Project (DREPR)
Under The World Bank GEF Investment Fund for Nutrient Reduction in the Black Sea/Danube Basin and coordination of the Ministry of Science and Environmental Protection Directorate for Environmental Protection Republic of Serbia

NITRATNA DIREKTIVA
Direktiva Vea br. 91/676/EEC od 12. decembra 1991. godine u vezi s zatitom voda od zagaenja izazvanog nitritima iz poljoprivrednih izvora
VEE EVROPSKIH ZAJEDNICA,

Imajui u vidu Sporazum kojim je uspostavljena Evropska ekonomska zajednica, a konkretno lan 130s tog sporazuma, Imajui u vidu prijedlog dobijen od Komisije (1), Imajui u vidu miljenje Parlamenta Evrope (2), Imajui u vidu miljenje Komisije za ekonomska i socijalna pitanja (3), Po kojem je koncentracija nitrata u nekim oblastima zemalja lanica u rastu i ve je visoka u poreenju sa standardima predvienim Direktivom Vea br. 75/440/EEC od 16. juna 1975. godine, i koja se odnosi na kvalitet koji se zahteva od povrinskih voda koje su namenjene za proizvodnju vode za pie u zemljama lanicama (4), uz izmene i dopune predviene Direktivom br. 79/869/EEC (5), i Dikertivom Vea br. 80/778/EEC od 15. jula 1980. godine u vezi s kvalitetom vode namenjene za ljudsku upotrebu (6), uz izmene i dopune predviene Aktom o pristupanju iz 1985. godine; U vezi s im je etvri program akcije Evropske ekonomske zajednice o ivotnoj sredini (7) ukazao na to da je namjera Komisije bila da pripremi predlog Direktive o kontroli i smanjenju stepena zagaenja voda koje je posledica irenja odliva otpada od uzgoja stoke i preteranog stepena koritenja ubriva; U vezi s im je politika reforme zajednikih praksi u poljoprivredi predstavljena u sklopu Zelene knjige Komisije 'Perspektive za zajedniku politiku poljoprivrede` ukazala na to da, iako je koritenje ubriva koja sadre azot i stajnjaka neophodno za poljoprivredu Zajednice, preterano koritenje ubriva predstavlja rizik po ivotnu sredinu, te da je neophodno poduzeti zajednike mere za kontrolisanje problema koji je posledica intenzivne proizvodnje stoke i da politika poljoprivrede mora da u veoj meri uzme u obzir politiku zatite ivotne sredine; U vezi s im Rezolucija Vea od 28. juna 1988. godine o zatiti Severnog mora i drugih voda u Zajednici (8) poziva Komisiju da podnese predloge za mere na nivou Zajednice; Pri emu je osnovni uzrok zagaenja iz razliitih izvora koje negativno utie na vode Zajednice u nitratima iz poljoprivrednih izvora; Pri emu je, dakle, da bi se sauvalo zdravlje ljudi, kao i ivi resursi i akvatiki ekosistemi i da bi se zatitili drugi legitimni naini koritenja voda, neophodno smanjiti stepen zagaenja voda koji je izazvan ili pojaan nitratima iz poljoprivrednih izvora i spreiti dodatna slina zagaenja; pri emu je za te namene vano poduzeti mere koje se odnose na uvanje i ubrenje zemljita svim jedinjenjima azota i u vezi s odreenim praksama upravljanja zemljitem; Pri emu je, poto takvo zagaenje voda izazvano nitratima u jednoj zemlji lanici moe da utie na vode u drugim zemljama lanicama, neophodna akcija na nivou Zajednice u skladu s lanom 103r;

Pri emu, kroz promociju dobre poljoprivredne prakse, zemlje lanice mogu obezbediti svim vodama opti nivo zatite od zagaenja u budunosti; Pri emu odreene zone, iz kojih dolazi do izlivanja u vode koje su ugroene zagaenjem od jedinjenja azota, zahtevaju posebnu zatitu; Pri emu je neophodno da zemlje lanice identifikuju ugroene zone i da usvoje i implementiraju akcione planove s ciljem smanjenja stepena zagaenosti voda od jedinjenja azota u ugroenim zonama; Pri emu takvi akcioni planovi treba da ukljuuju mere za ograniavanje ubrenja zemljita svim ubrivima koja sadre azot na zemljitu i, konkretno, odreivanje konkretnih ogranienja za primenu stajnjaka; Pri emu je neophodno pratiti vode i primenjivati referentne metode merenja jedinjenja azota s ciljem osiguravanja da su mere delotvorne; Pri emu se uzima u obzir da su hidroloke prilike u odreenim zemljama lanicama takve da bi moglo proi vie godina pre nego to mere zatite dovedu do unapreenja kod kvaliteta voda; Pri emu bi trebalo da se uspostavi Komitet koji bi pruao podrku Komisiji u vezi s pitanjima implementacije ove Direktive i njenog prilagoavanja naunim i tehnikim dostignuima; Pri emu bi zemlje lanice trebalo da usvoje i predstave Komisiji izvetaje o implementaciji ove Direktive; Pri emu bi Komisija trebalo da redovno izvetava o implementaciji ove Direktive u zemljama lanicama,

USVOJILO JE SLEDEU DIREKTIVU:

lan 1
Ova Direktiva ima sledei cilj: - smanjenje stepena zagaenosti voda prouzrokovanog ili poveanog nitratima iz poljoprivrednih izvora i spreavanje takvog zagaenja u budunosti.

lan 2
U kontekstu ove Direktive: (a) podzemne vode: predstavljaju sve vode koje su ispod povrine zemlje u oblasti zasienja i u direktnom kontaktu s zemljitem ili podzemnim slojem zemljita; (b) slatka voda: predstavlja vodu koja se skuplja prirodnim putem i koja ima nizak stepen koncentracije soli, to je esto prihvatljivo kao izvor povoljan za uzimanje i tretiranje s ciljem proizvodnje vode za pie; (c) jedinjenja azota: predstavljaju sva jedinjenja koja sadre azotne supstance osim molekularnog azota u gasovitom stanju; (d) stoka: predstavlja sve ivotinje koje se uzgajaju za koritenje ili ostvarivanje dobiti;

(e) ubrivo: predstavlja svaku supstancu koja sadri jedinjenje azota ili jedinjenja azota koja se koriste na zemljitu s ciljem unapreenja rasta vegetacije; moe da ukljuuje stajnjak, ostatke iz ribnjaka i kanalizacioni mulj; (f) hemijsko ubrivo: predstavlja svako ubrivo koje se proizvodi kroz industrijski proces; (g) stajnjak: predstavlja otpadne produkte koje isputa stoka ili meavinu stelje i otpadnih produkata koje isputa stoka, ak i u obraenom obliku; (h) ubrenje zemljita: predstavlja dodavanje materijala zemljitu, kako rasprivanjem na povrini zemljita, tako i injekcijom u zemljite, postavljanjem ispod povrine zemljita ili meanjem s povrinskim slojevima zemljita; (i) eutorfikacija: predstavlja obogaivanje voda jedinjenjima azota, to izaziva ubrzan rast algi i viih oblika biljnih organizama koje dovodi do neeljenog poremeaja ravnotee izmeu organizama koji su prisutni u vodi i kvaliteta voda o kojima se radi; (j) zagaenje: predstavlja isputanje, kako direktno tako i indirektno, jedinjenja azota iz poljoprivrednih izvora u aktvatiko okruenje, to dovodi do toga da izaziva rizike za zdravlje ljudi, oteuje ive resurse i akvatike ekosisteme, smanjuje korisnost ili predstavlja prepreku za druge legitimne naine koritenja voda ; (k) ugroene zone: predstavljaju dijelove zemljita odreene u skladu s lanom 3 (2).

lan 3
1. Vode koje su pod negativnim uticajem zagaenja i vode koje bi mogle biti pod uticajem zagaenja u sluaju da se ne poduzmu aktivnosti u skladu s lanom 5 identifikovae zemlje lanice u skladu s kriterijumima predstavljanim u Aneksu I. 2. Zemlje lanice e, u toku perioda od dve godine nakon primitka obavetenja o ovoj Direktivi, odrediti sve ugroene zone u svim poznatim oblastima zemljita na svojim teritorijama, sa kojih dolazi do izlivanja u vode koje s identifikovane u skladu s stavom 1 i koje doprinose zagaenju. One e o tom inicijalnom odreenju obavestiti Komisiju u roku od est meseci. 3. U sluaju da se bilo koje vode koje je neka zemlja lanica identifikovala u skladu s stavom 1 nau pod uticajem zagaenja iz voda neke druge zemlje lanice koje se izlivaju direktno ili indirektno u njih, zemlja lanica ije su vode pod uticajem moe da obavesti druge zemlje lanice i Komisiju o relevantnim injenicama. Zemlje lanice na koje se to odnosi e organizovati, zajedno s Komisijom ako je adekvatno, napore neophodne za identifikaciju izvora o kojima se radi i mere koje treba da budu poduzete da bi se zatitile vode koje su pod uticajem s ciljem osiguravanja potivanja ove Direktive. 4. Zemlje lanice e, ako je neophodno, promeniti ili proiriti odreenje ugroenih zona na adekvatan nain, te e, bar jednom u etiri godine, uzeti u obzir promene i faktore koji nisu mogli biti predvieni u vreme prethodnog odreenja. One e obavestiti Komisiju o svim promenama ili proirenjima odreenja u roku od est meseci. 5. Zemlje lanice bie osloboene obaveze da identifikuju konkretne ugroene zone, u sluaju da uspostave i primenjuju programe akcije koji se navode u lanu 5 u skladu s ovom Direktivom na cijeloj svojoj dravnoj teritoriji.

lan 4
1. S ciljem obezbeenja opteg stepena zatite od zagaenja za sve vode, zemlje lanice e, u okviru perioda od dve godine nakon primitka obavetenja o ovoj Direktivi: (a) uspostaviti Kodeks ili kodekse dobre poljoprivredne prakse, koje e farmeri primenjivati na dobrovoljnoj bazi i koji treba da sadre odredbe koje pokrivaju bar one stavke koje su navedene u sklopu Aneksa II A; (b) uspostaviti, ako je potreban, program za promociju kodeksa dobre poljoprivredne prakse, ukljuujui i obezbeenje obuke i informacija za farmere. 2. Zemlje lanice e podneti Komisiji detaljne preglede svojih kodeksa dobre poljoprivredne prakse a Komisija e informacije o tim kodeksima ukljuiti u izvetaj koji se pominje u lanu 11. U svetlu informacija koje budu primljene, Komisija moe dostaviti adekvatne predloge Veu, ako to smatra potrebnim.

lan 5
1. U okviru perioda od dve godine nakon inicijalnog odreenja koje se pominje u lanu 3 (2) ili nakon isteka jedne godine od svakog dodatnog odreenja koje se pominje u lanu 3 (4), zemlje lanice e, da bi realizovale ciljeve predviene u lanu 1, uspostaviti programe akcije u vezi s odreenim ugroenim zonama . 2. Program akcije moe se odnositi na sve ugroene zone na teritoriji zemlje lanice ili, u sluaju da zemlja lanica smatra da je to adekvatno, razliiti programi mogu biti uspostavljeni za razliite ugroene zone ili delove zona. 3. Programi akcije e uzeti u obzir sledee: (a) dostupne naune i tehnike podatke, najee u vezi s odgovarajuim poveanjima koncentracije azota koja potiu iz poljoprivrednih i drugih izvora ; (b) uslovima vezanim za zatitu ivote sredine u relevantnim regionima zemlje lanice o kojoj se radi. 4. Programi akcije e biti implementirani u roku od etiri godine od usvajanja i sastojae se od sledeih obaveznih mera: (a) mere navedene u Aneksu III; (b) one mere koje su zemlje lanice propisale u sklopu kodeksa dobre poljoprivredne prakse koji su usvojeni us skladu s lanom 4, osim onih koje su nadometene merama iz Aneksa III. 5. Zemlje lanice e, tavie, u sklopu programa akcije, poduzeti sve dodatne mere ili pojaane akcije koje budu smatrale neophodnim ako, kao rezultat ili u svetlu iskustava dobijenih u toku implementacije programa akcije, postane oigledno da mere koje se navode u stavu 4 nee biti dovoljne za postizanje ciljeva koji su odreeni u lanu 1. Pri izboru tih mera ili aktivnosti, zemlje lanice e uzeti u obzir njihovu delotvornost i njihovu cenu, u odnosu na druge mogue preventivne mere.

6. Zemlje lanice e pripremiti nacrt i implementirati adekvatne programe monitoringa s ciljem ocenjivanja delotvornosti programa akcije koji su usvojeni u skladu s ovim lanom. Zemlje lanice e na celoj svojoj dravnoj teritoriji implementirati lan 5 i vriti monitoring koncentracije nitrata u vodi (u povrinskim i podzemnim vodama) na izabranim takama merenja koje omoguuju odreivanje koncentracije nitratnog zagaenja iz poljoprivrednih izvora u vodama. 7. Zemlje lanice e revidirati i, ako je potrebno, izmeniti, svoje programe akcije, ukljuujui i sve dodatne mere poduzete u skladu s stavom 5, bar jednom u etiri godine. One e informisati Komisiju o svim promenama programa akcije.

lan 6
1. Za namene odreivanja i revidiranja odreenja ugroenih zona, zemlje lanice e: (a) u okviru dve godine od primitka obavetenja o ovoj Direktivi, vriti monitoring koncentracije nitrata u slatkoj vodi u toku perioda od jedne godine: (i) u stanicama za uzimanje uzoraka slatke vode, predvienim lanom 5 (4) Direktive 75/440/EEC i/ili drugim stanicama za uzimanje uzoraka koji su reprezentativni za povrinske vode zemalja lanica, bar jednom meseno, a u toku perioda poplava i ee; (ii) u stanicama za uzimanje uzoraka koji su reprezentativni za akvifere podzemnih voda u zemljama lanicama, u redovnim vremenskim intervalima i uzimajui u obzir odredbe Direktive 80/778/EEC; (b) ponavljati program monitoringa koji je ukratko predstavljen u (q) bar jednom u etiri godine, osim za one stanice za uzimanje uzoraka u kojim je koncentracija nitrata u svim ranije uzetim uzorcima bila nia od 25 mg/l, a nije dolo do pojave nijednog novog faktora za koji je verovatno da bi doveo do poveanja stepena koncentracije nitrata, u kom sluaju program monitoringa treba da se ponavlja samo jedno u osam godina; (c) vriti pregled eutropinog stanja svojih povrinskih slatkih voda, estuarskih i obalskih voda jednom u etiri godine. 2. Bie koritene referentne metode merenja koji su predstavljene u Aneksu IV.

lan 7
Smernice za monitoring koje se navode u lanu 5 i 6 mogu se pripremiti u skladu s procedurama koje su predstavljene u lanu 9.

lan 8
Aneksi ove Direktive mogu se prilagoditi tehnikim i naunim dostignuima u skladu s procedurom predstavljenom u lanu 9.

lan 9

1. Komisiji e podrku pruati Komitet sastavljen od predstavnika zemalja lanica kojim e predsedavati predstavnik Komisije. 2. Predstavnik Komisije e podneti Komisiji nacrt mera koje e biti poduzete. Komitet e dostaviti svoje miljenje o nacrtu u okviru vremenskog okruenja koje predsedavajui lan moe postaviti u skladu s stepenom hitnosti pitanja. Miljenje e usvojiti veina predviena u lanu 148 (2) Sporazuma EEC u sluaju da se radi o odluci za koju se od Vea zahteva da usvoji predlog Komisije. Glasovi predstavnika zemalja lanica u sklopu Komiteta ponderisae se na nain predvien tim lanom. Predsedavajui nee biti ukljuen u glasanje. 3. (a) Komisija e usvojiti mere koje su predviene ako su u skladu s miljenjem Komiteta. (b) U sluaju da mere koje se predviaju nisu u skladu s miljenjem Komiteta ili ako se ne dostavi miljenje, Komisija e, bez odlaganja, dostaviti Veu predlog vezan za mere koje treba poduzeti. Vee e odluivati kvalifikovanom veinom. (c) Ako nakon isteka perioda od tri meseca od dana dostave Veu, Vee ne usvoji odluku, predloene mere e biti usvojene od strane Komisije, osim u sluaju da je Vee donelo odluku protiv navedenih mera jednostavnom veinom glasova.

lan 10
1. Zemlje lanice e, u vezi s etverogodinjim periodom nakon dostave obavetenja o ovoj Direktivi i u vezi s svakim narednim etverogodinjim periodom, podneti izvetaj Komisiji koji e sadravati informacije ukratko predstavljene u sklopu Aneksa V. 2. Izvetaj u skladu s ovim lanom bie podneen Komisiji pre isteka est meseci od kraja perioda na koji se odnosi.

lan 11
Na osnovu informacija primljenih u skladu s lanom 10, Komisija e objaviti sumarne izvetaje u roku od est meseci nakon primitka izvetaja od zemalja lanica i dostavie ih Parlamentu Evrope i Veu. U svetlu implementacije Direktive, a konkretno odredbi Aneksa III, Komisija e Veu do 1. januara 1998. godine podneti izvetaj, praen, ako je adekvatno, predlozima za izmene ove Direktive.

lan 12
1. Zemlje lanice e staviti na snagu zakone, regulative i administrativne odredbe neophodne za potivanje ove Direktive u roku od dve godine od primitka obavetenja o njoj (1). One e nakon toga obavestiti Komisiju o tome. 2. Nakon to zemlje lanice usvoje te mere, one e sadravati reference na ovu Direktivu ili e biti praene takvim referencama u trenutku slubene objave. Metode za ukljuenje takvih referenci odredie zemlje lanice. 3. Zemlje lanice e Komisiji dostaviti tekst odredbi dravnih zakona koje e usvojiti u oblasti na koju se odnosi ova Direktiva.

lan 13
Ova Direktiva adresirana je na zemlje lanice. Pripremljeno u Briselu, 12. decembra 1991. godine U ime Vea, predsedavajui: J.G.M. ALDERS (1)OJ N C 54, 3. 3. 1989, str. 4 i OJ N C 51, 2. 3. 1990, str. 12. (2)OJ N C 158, 26. 6. 1989, str. 487. (3)OJ N C 159, 26. 6. 1989, str. 1. (4)OJ N L 194, 25. 7. 1975, str. 26. (5)OJ N L 271, 29. 10. 1979, str. 44. (6)OJ N L 229, 30. 8. 1980, str. 11. (7)OJ N C 328, 7. 12. 1987, str. 1. (8)OJ N C 209, 9. 8. 1988, str. 3. (1) Ova Direktiva je zemljama lanicama dostavljena 19. decembra 1991. godine.

ANEKS I: KRITERIJUMI ZA IDENTIFIKACIJU VODA POMENUTI U LANU 3 (1)

A. Vode koje se pominju u lanu 3 (1) bie identifikovane kroz koritenje sledeih kriterijuma, izmeu ostalih: 1. da li povrinske slatke vode, konkretno one koje se koriste ili za koje se namjerava da se koriste za proizvodnju vode za pie, sadre ili bi mogle da sadre, u sluaju da se ne sprovedu aktivnosti u skladu s lanom 5, koncentraciju nitrata viu od one predviene u skladu s Direktivom 75/440/EEC; 2. da li podzemne vode sadre vie od 50 mg/l nitrata ili bi mogle da sadre vie od 50 mg/l nitrata u sluaju da se aktivnosti u skladu lanom 5 ne sprovedu; 3. da li je utvreno da su prirodna jezera slatke vode, ili druge akumulacije slatke vode, estuari, obalne vode ili morske vode eutropine ili bi u bliskoj budunosti mogle postati eutropine u sluaju da se aktivnosti u skladu s lanom 5 ne sprovedu. B. Pri primeni tih kriterijuma, zemlje lanice e takoe uzeti u obzir i sledee: 1. fizike i ekoloke karakteristike voda i zemljita; 2. sadanje razumijevanje ponaanja jedinjenja azota u ivotnoj sredini (vodama i zemljitu); 3. sadanje razumijevanje uticaja aktivnosti sprovedenih u skladu s lanom 5.

ANEKS II. KODEKS (KODEKSI) DOBRE POLJOPRIVREDNE PRAKSE

A. Kodeks ili kodeksi dobre poljoprivredne prakse koji imaju za cilj smanjenje stepena zagaenja nitratima i koji uzimaju u obzir uslove u razliitim regionima Zajednice trebalo bi da sadri odredbe koje pokrivaju sledee take, do one mere do koje su relevantne: 1. periode u kojima je ubrenje zemljita ubrivom neadekvatno; 2. ubrenje zemljita koje je na strmim obroncima ubrivom; 3. ubrenje zemljita koje je zasieno vodom, poplavljeno, zamrznuto ili pokriveno snegom ubrivom; 4. uslove za ubrenje zemljita ubrivom u blizini vodotokova; 5. kapacitet i izgradnju sudova za skladitenje stajnjaka, ukljuujui mere za spreavanje zagaenja voda izlivanjem i curenjem tenosti koje sadre stajnjak ili izliva iz skladitenog biljnog materijala, kao to je silaa u podzemne vode i povrinske vode; 6. procedure za ubrenje zemljita, ukljuujui stepen i ujednaenost i hemijskih ubriva i stajnjaka, koje e zadrati izlive nutrijenata u vode na prihvatljivom nivou. B. Zemlje lanice mogu u svoj kodeks (kodekse) dobre poljoprivredne prakse ukljuiti i sledee stavke: 7. upravljanje koritenjem zemljita, ukljuujui koritenje sistema rotacije useva i odnos zemljinih oblasti posveenih uzgoju stalnih kultura i zemljinih oblasti posveenih uzgoju jednogodinjih kultura; 8. odravanje minimalne koliine pokrivenosti vegetacijom u toku (kiovitih) perioda, koja e upiti azot iz zemljita koji bi inae izazvao zagaenje voda nitratima; 9. uspostavljanje planova ubrenja pojedinano za svaku farmu i odravanje dokumentacije o koritenju ubriva; 10. spreavanje zagaenja voda kroz curenje i tokove voda nizvodno, van dosega korenja kultura u sistemima navodnjavanja.

ANEKS III. MERE KOJE TREBA DA BUDU UKLJUENE U PROGRAME AKCIJE, KAO TO SE NAVODI U LANU 5 (4) (a)
1. mere e ukljuivati pravila koja se odnose na sledee: 1. periode u toku kojih he ubrenje zemljita odreenim tipovima ubriva zabranjeno; 2. kapacitet sudova za skladitenje stajnjaka; taj kapacitet mora premaivati onaj koji je potreban za skladitenje u toku najdueg perioda u toku kojeg je zabranjeno ubrenje zemljita u ugroenoj zoni, osim u sluaju da se kompetentnim vlastima moe dokazati da e se svaka koliina stajnjaka koja prelazi stvarni kapacitet sudova otkloniti na nain koji nee dovesti do oteenja ivotne sredine;

3. ogranienja vezana za ubrenje zemljita ubrivima, konzistentna s dobrim poljoprivrednim praksama i takva da uzimaju u obzir karakteristike ugroenih zona o kojima se radi, konkretno: (a) uslove vezane za zemljite, tip zemljita i kosinu; (b) klimatske uslove, padavine i navodnjavanje; (c) koritenje zemljita i poljoprivredne prakse, ukljuujui sisteme rotacije kultura; te treba da budu zasnovane na sledeem i takve da postiu adekvatnu ravnoteu izmeu sledeeg: (i) nivoa azota za koji se moe predvideti da ga zahtevaju kulture, i (ii) obezbeenja azota kulturama iz zemljita i iz ubrenja, u skladu sa: - koliinom azota koja je prisutna u zemljitu u trenutku kad kulture poinju da ga koriste u znatnoj meri (preostala koliina na kraju zime), - obezbeenjem azota kroz neto mineralizaciju rezervi organskog azota u zemljitu, - dodatkom jedinjenja azota iz stajnjaka, - dodatkom jedinjenja azota iz hemijskih i drugih ubriva 2. Te mere e osigurati da, za svaku farmu ili jedinicu za uzgoj stoke, koliina stajnjaka kojom se ubri zemljite svake godine, ukljuujui i ono to izbace same ivotinje, nee prei odreenu koliinu po hektaru Odreena koliina po hektaru bie koliina stajnjaka koja sadri 170 kg azota. Meutim: (a) za prve etiri godine implementacije programa akcije zemlje lanice mogu dozvoliti koliinu stajnjaka koja sadri do 210 kg azota; (b) u toku i nakon prve etiri godine implementacije programa akcije, zemlje lanice mogu postaviti koliine koje su razliite od navedenih.te koliine moraju biti fiksirane kako ne bi ugrozile postizanje ciljeva predvienih lanom 1 i moraju biti argumentovane na osnovu objektivnih kriterijuma, na primer: - duge sezone razvoja, - kulture koje uzimaju visoke koliine azota, - visoke koliine padavina u ugroenoj zoni, - zemljita s izuzetno visokim kapacitetom za denitrifikaciju. U sluaju da zemlja lanica dozvoli razliitu koliinu u skladu s podstavom (b), ona e obavestiti Komisiju koja e istraiti argumentaciju u skladu s procedurom predvienom u lanu 9. 3. Zemlje lanice mogu izraunati koliine pomenute u stavu 2 na osnovu broja ivotinja.

10

4. Zemlje lanice e obavestiti Komisiju o nainu na koji sprovode odredbe stava 2. u svetlu informacija koje primi, Komisija moe, ako bude smatrala potrebnim, dostaviti adekvatne predloge veu u skladu s lanom 11.

ANEKS IV. REFERENTNE METODE MERENJA

Hemijska ubriva. Jedinjenja azota bie merenja koritenjem metode koja je opisana u Direktivi Komisije 77/535/EEC od 22. juna 1977. godine o aproksimaciji zakona zemalja lanica u vezi s metodima uzimanja uzoraka i analize za ubriva (1), u skladu s izmenama u Direktivi 89/519/EEC (2). Slatke vode, obalske vode i morske vode. Koncentracija nitrata bie merena u skladu s lanom 4a (3) Odluke Vea 77/795/EEC od 12. decembra 1977. godine koja uspostavlja zajednike procedure za razmenu informacija o kvalitetu povrinskih slatkih voda u Zajednici (3), u skladu s izmenama u Direktivi 86/574/EEC (4). (1)OJ N L 213, 22. 8. 1977, str. 1. (2)OJ N L 265, 12. 9. 1989, str. 30. (3)OJ N L 334, 24. 12. 1977, str. 29. (4)OJ N L 335, 28. 11. 1986, str. 44.

ANEKS V. INFORMACIJE KOJE E BITI SADRANE U IZVETAJIMA POMENUTIM U LANU 10

1. Izjava o preventivnim aktivnostima poduzetim u skladu s lanom 4. 2. mapa koja prikazuje sledee: (a) vode koje su identifikovane u skladu s lanom 3 (1) i Aneksom I ukazujui, za sve vode, koji od kriterijuma navedenih u Aneksu I je koriten za svrhe identifikacije (b) lokacije odreenih ugroenih zona, razlikujui postojee zone i zone koje su odreene u meuvremenu, od prethodnog izvetaja. 3. Saeti pregled rezultata monitoringa dobijenih u skladu s lanom 6, ukljuujui i izjavu o razmatranjima koja su dovela do odreivanja svake od ugroenih zona i do svake od izmena ili proirenja odreenja ugroenih zona. 4. Saeti prikaz programa akcije pripremljenih u skladu s lanom 5 i, konkretno: (a) mera koje se zahtevaju u skladu sa lanom 5 (4) (a) i (b); (b) informacija koje se zahtevaju u skladu s Aneksom III (4); (c) svih dodatnih mera ili pojaanih aktivnosti koje su poduzete u skladu s lanom 5 (5); (d) saeti prikaz rezultata programa monitoringa koji su implementirani u skladu s lanom 5 (6);

11

(e) pretpostavki koje su usvojile zemlje lanice u vezi s verovatnim vremenskim rasporedom u okviru kojeg se oekuje da e vode identifikovane u skladu s lanom 3 (1) reagovati na mere u programu akcije, zajedno s indikacijama o stepenu neizvesnosti koji je ukljuen u te pretpostavke.

12