Branko Popovic

1
, Marina Mifalkovic
2
, Bofan Milosevic
3
, Zarko Petrovic
4

PRIMENA TEOREMA ADAPTACI1E ZA ODREDIVAN1E
SIGURNOG GRANICNOG OPTERECEN1A LINI1SKIH
NOSACA
Rezime:
Primenom teorema granicne analize konstrukcija moguce je odrediti granicno
opterecenje linijskih sistema izlozenih opterecenju koje proporcionalno raste sve do
Iormiranja mehanizma loma. U slucaju kada su linijski sistemi izlozeni ponovljenom
opterecenju granicne teoreme ne daju adekvatna resenja, tako su se paralelno sa
njima razvijale i teoreme adaptacije koje su omogucile odredivanje sigurnog
granicnog opterecenja. U ovom radu bice prikazan postupak odredivanja granicnog
opterecenja kontinualnog nosaca na dva polja primenom teorema adaptacije kao i
promena granicne sile loma i sigurne granicne sile loma.
lfucne reci. granicna sila loma, inkrementalna sila loma, :aostali momenti
APPLICATION OF ADAPTATION THEOREM ON THE
CALCULATION OF LIMIT LOAD OF LINEAR GIRDERS
$:mmary:
appling the structural limit analsis theorem it is possible to determine the
ultimate load oI linear sstems exposed to proportionall incremental load until
Iailure mechanism is triggered. In the case when all the linear sstems are exposed
to repeated loads, limit theorems are ielding no adequate solutions, so
simultaneousl with the development oI limit theorems, also developed were
adaptation theorems enabling analsis oI girder behavior exposed to repeated loads.
This paper will present an analsis oI two-Iield continuous girder behavior, b
appling adaptation theorem, as well as change oI the limit Iorce oI Iailure and
incremental Iailure Iorce depending on the change oI Iield length.
ey words. limit failure force, incremental failure force, retained momentums

1
dr, redovni proIesor, Gradevinsko arhitrktonski Iakultet, Nis
2
dr, vanredni proIesor, Gradevinsko arhitrktonski Iakultet, Nis
3
dipl.ing.grad, Tehnicka skola '23. maj, Pancevo
4
dipl.ing.grad, ass.pripravnik, Gradevinsko arhitrktonski Iakultet, Nis
UVOD
Primena teorije adaptacije (shakedown theor pri proceni sigurnosti elasto-plasticnih
konstrukcija izlozenih dejstvu promenljivog, ponovljenog opterecenja je vazna a cesto i
nezaobilazna. U ovom kontekstu, "shakedown" termin, koji je uveo Prager, znaci da se nakon
pojave pocetnih plasticnih deIormacija, konstrukcija ponasa cisto elasticno u toku svog daljeg
zivota. Suprotno stanje koji vodi ka nesigurnosti konstrukcije se naziva "neadaptacija"
konstrukcije. Konstrukcija u tom slucaju dozivljava lom usled jednog ili oba vida loma,
nazvanih, alternativna plasticnost (alternating plasticit i inkrementalni lom (incremental
collapse. Prvi vid loma se javlja usled ponavljanja plasticnih deIormacija suprotnog znaka
(bez nagomilavanja plasticnih deIormacija, prouzrokujuci na taj nacin Ienomen nisko-
ciklicnog zamora (low ccle Iatigue. Drugi vid loma se javlja usled nagomilavanja plasticnih
deIormacija pri svakom ciklusu opterecenja (progressive deIormation, prouzrokujuci
smanjenje trajnosti konstrukcije.
Analiza adaptacije (shakedown analsis pripada klasi "pojednostavljenih" metoda kojima
se izbegava neophodnost pracenja celog toka odgovora konstrukcije na dato ponovljeno
opterecenje. Takode, ona predstavlja i znacajnu generalizaciju teorema granicne analize.
Najznacajniji alat za kontrolu plasticnog ponasanja konstrukcije jeste primena staticke i
kinematicke teoreme adaptacije (shakedown theorems predlozenih od strane Melana (1938 i
Koitera (1960. Ove dve teoreme su veoma uspesno primenjene kod velikog broja problema
(Maier 1969; Polizzoto 1982; Knig 1987; Kaliszk 1996; Weichert i Maier 2001.
Cilj ovog rada je da se prikaze primena staticke i kinematicke teoreme adaptacije pri
odredivanju sigurnog granicnog opterecenja kontinualne grede na dva polja izlozene dejstvu
dvoparametarskog opterecenja.
OSNOVNE POSTAVKE METODE ADAPTACI1E
U metodi adaptacije vaze sve pretpostavke koje su uvedene i u metodi granicne analize
konstrukcija, pri cemu je ova metoda omogucila analizu ponasanja konstrukcije koja je
izlozena ponovljenom opterecenju. U granicnoj analizi konstrukcija pokazano je da se usled
rasterecenja konstrukcije javljaju odredene zaostale deIormacije, koje za sobom povlace i
pojavu zaostalog momenta savijanja. Raspodela zaostalog momenta savijanja u elementima
konstrukcije je u ravnotezi kada je ona rasterecena. Kako granicnom analizom nije moguce
uvesti u proracun i zaostale momente savijanja, koji se javljaju u konstrukciji, to je omoguceno
primenom metode adaptacije.
Ako je konstrukcija izvedena od materijala u kome je pocetno naponsko stanje jednako nuli
(nekaljeni materijal, opterecenje naneseno na nju dovodi do naprezanja koje je u pojedinim
poprecnim presecima iznad granice elasticnosti, tada je moment savijanja izmedu momenta
elasticnog naprezanja M

i momenta pune plasticnosti poprecnog preseka M

p
. Kako se
konstrukcija nalazi u elastoplasticnoj oblasti u slucaju rasterecenja veza momentkrivina je
linearna sve dok je promena momenta savijanja poprecnog preseka 2M

.
Na dijagramu zavisnosti momentkrivina (Slika 1 uocava se da je velicina elasticnog
momenta rasterecenja 2M

. Ovakav dijagram zavisnosti momenta i krivine vazi u teoriji

adaptacije. Vrednosti momenta tecenja M

i momenta plasticnosti M
p
, imaju jednake vrednosti
kako pri zatezanju tako i pri pritisku. Osim toga, granica tecenja momenta savijanja u okviru
koje ce se javiti cisto elasticno ponasanje, ostaje 2M

bez obzira na prethodnu istoriju

opterecenja.
|3|














$lika 1 Zavisnost momentkrivina u teorifi adaptacife
Figure 1 Relation momentcurve in adaptation theory
TEOREME METODE ADAPTACI1E
Teoreme adaptacije imaju ulogu da postave glavne uslove pod kojima plasticno tecenje u
konstrukciji konacno prestaje, bez obzira koliko je cesto i kojim redosledom opterecenje
naneseno.
|5|
. Kao i u granicnoj analizi konstrukcija i u metodi adaptacije postoje staticka i
kinematicka teorema adaptacije na osnovu kojih je moguce odrediti sigurno granicno
opterecenje u zavisnosti od tipa promenljivog opterecenja.
Neka je moment savijanja posmatranog preseka f dat jednacinom:
j j
M
f
m M = + (1
gde je:
M
f
stvarni moment savijanja poprecnog preseka,
M
f
elasticni moment savijanja poprecnog preseka i
m
f
zaostali moment savijanja poprecnog preseka.
ilo koja raspodela zaostalog momenta savijanja, deIinisana na ovaj nacin, mora biti
staticki moguca u slucaju kada je konstrukcija rasterecena, jer momenti M
f
i M
f
, moraju biti u
ravnotezi sa spoljasnjim opterecenjem.
|4|
Tako se moze reci da se konstrukcija adaptirala pod dejstvom promenljivog ponovljenog
opterecenja, ako je u nekom trenutku zadovoljen uslov (1, a sva naredna opterecenja izazivaju
samo elasticnu promenu momenta savijanja. Tada je moguce odrediti i velicinu sigurnog
granicnog opterecenja, koje je u zavisnosti od karaktera ponovljenog opterecenja moze biti:
inkrementalno granicno opterecenje,
alternativno granicno opterecenje.
Na osnovu uslova (1 staticku teoremu adaptacije moguce je iskazati u sledecem obliku:
Ako postoji bilo koja raspodela zaostalog momenta savijanja m
f
u konstrukciji, a da je
raspodela staticki moguca u slucaju kada konstrukcija nije opterecena, i pritom zadovoljena za
svaki poprecni presek f, potrebno je da bude ispunjen jedan od uslova:

j p
j
M
max
f
m M 2 + (2

j p
j
M
min
f
m M 2 + > , (3


e
j
2 M
max min
f f
M M 2 . (4
Vrednost 2 bice jednaka ili manja od Iaktora sigurnog granicnog opterecenja 2
S
.
Konstrukcija tezi da se adaptira dejstu promenljivog ponovljenog opterecenja na najbolji
moguci nacin: tako, ako 2 prekoraci velicinu 2
S
, dolazi do neogranicenog plasticnog tecenja i u
tom slucaju nije moguca bilo koja raspodela zaostalog momenta, sto je neophodan uslov za
odredivanje sigurnog granicnog opterecenja. Slicno, pod dejstvom proporcionalnog opterecenja
doci ce do loma konstrukcije kada Iaktor opterecenja 2 dostigne vrednost 2
C
, iznad koga
konstrukcija nije sigurna, a pri tom se moze naci staticki moguca raspodela momenta savijanja.
U zavisnoti od sracunatog Iaktora opterecenja 2 moguce je na osnovu zadovoljenja neke od
jednacina (2 i (3 kao inkrementalnih uslova plasticnosti i jednacine (3 kao uslova
alternativne plasticnosti odrediti sigurno granicno opterecenje koje zavisi i od tipa
promenljivog ponovljenog opterecenja.
Staticku teoremu adaptacije prvi je postavio leich (1932, ali je ona vazila samo za ram
koji je dva puta staticki neodreden. Uopstenje njegove teoreme dao je Melan (1936, a primenu
Melanove teoreme za resavanje konkretnih problema dali su Smonds i Prager (1950 kao i
Neal (1951.
Primena staticke teoreme adaptacije moguca je samo ako je raspodela zaostalog momenta
savijanja vec poznata.
|6|
Primena staticke teoreme jedino je opravdana kod konstrukcija sa
nizim stepenom staticke nedredenosti.
Kako se primena kinematicke teoreme adaptacije bazira na pretpostavljenom mehanizmu
loma, ciji je oblik identican kao i u granicnoj analizi konstrukcija, to se moze reci da je ovaj
postupak jednostavniji prilikom odredivanja sigurnog granicnog opterecenja. Medutim, uocava
se da tako napisane jednacine u sebi ne sadrze velicinu zaostalog momenta savijanja.
Pod pretpostavkom da je posmatrani mehanizam loma poznat i da odgovara
inkrementalnom mehanizmu loma, moguce je u izvesnom broju karakteristicnih preseka uociti
rotacije Iormiranih plasticnih zglobova 7.
|6|
Ako je u bilo kom preseku pozitivno

, tada se
moze reci da ukupan moment savijanja tog zgloba tezi da dostigne vrednost M
P
, dok ako je
rotacija Iromiranog plasticnog zgloba negativna
-
, moment savijanja tezi da dostigne vrednost
-M
P
. Na osnovu uvedenih pretpostavki jednacine (2 i (3 moguce je napisati u obliku:

j p
j
M
max
f
m M 2 + = za
j
7
+
(5

j p
j
M
min
f
m M 2 + = za
j
7

. (6
Ako se jednacine (5 i (6 pomnoze odgovarajucom rotacijom Iormiranog plasticnog zgloba
u poprecnom preseku f, one se mogu napisati u obliku:

j j j p j
j
M
max
f
m M 7 2 7 7
+
+ = (7

j j j p j
j
M
max
f
m M 7 2 7 7

= (8
Sabiranjem jednacina (7 i (8 za sve plasticne zglobove koji su se Iormirali na
razmatranom mehanizmu loma dobija se:

j j j j p j
j
M
max max
f f
m M M 7 2 7 7 7
+
+ + =
|

(10
Kako je m raspodela zaostalog momenta koji je u ravnotezi kada je konstrukcija
rasterecena, a rotacija poprecnog preseka u kom se Iormirao plasticni zglob, na osnovu
principa virtuelnog rada moguce je napisati
j j
0 m7 =

. Osnovna jednacina inkrementalnog

loma moze se napisati u obliku:

j j p j
j
M
max max
f f
M M 2 7 7 7
+
+ =
|

(11
Na osnovu jednacine (11 kinematicku teoremu adaptacije moguce je iskazati: Vrednost
parametra 2 koji odgovara bilo kom pretpostavljenom mehanizmu loma (naizmenicnog 2
a
ili
inkrementalnog 2
I
, mora biti veca ili jednaka od vrednosti parametra sigurnog granicnog
opterecenja 2
S
.
Kinematicku teoremu adaptacije u ovom obliku prvi je postavio Koiter (1956, 1960, mada
se moze reci da je on to ucinio na osnovu rada P. S. Smodsa i . G. Neala, koji je objavljen na
prvom nacionalnom kongresu primenjene mehanike u Cikagu, 1951 godine. Oni su posli od
pretpostavke da je rad svih zaostalih momenata na mogucem mehanizmu loma jednaki nuli. U
ovom radu bice prikazan postupak proracuna inkrementalne sile loma primenom Smondsove i
Nealove metode.
SIGURNO GRANICNO OPTERECEN1E KONTINUALNE GREDE
NA DVA POL1A IZLOZENE DE1STVU PONOVL1ENOG
OPTERECEN1A
Primena teorema adaptacije bice prikazana na kontinualnom nosacu na dva polja koji je u
sredinama raspona opterecen koncentrisanim silama P
1
i P
2
, pri cemu se pretpostavlja da se
duzine polja mogu menjati u zavisnosti od velicina koeIicijenata - i ..





$lika 2ontinualni nosac na dva polfa opterecen koncentrisanim silama na polovini raspona
Figure 2 Continuous twospan beam loaded by concentrated forces in the middle of span
Ako se na kontinualnu gredu prvo nanese sila P
1
u prvom polju, a nakon toga sila P
2
u
drugom polju velicina elasticnog momenta savijanja prikazana je na slici 4. Kako je gredni
sistem jedanput staticki neodreden postoji samo jedna moguca raspodela zaostalog momenta
savijanja (Slika 3.



$lika3Moguca raspodela :aostalog momenta savifanfa
Figure 3Possible distribution of retained bending moment
Neka opterecenje koje deluje na kontinualni nosac ima vrednost koja se nalazi u sledecem
opsegu:

1 2
0 P P, 0 P P.

1
2
3
4
5
P
1
P
2
l
2
-

l
2
-

l
2
.

l
2
.

1
2 4
5
2m
m
3
m
















$lika 4Elasticni moment savifanfa kontinualnog nosaca na dva polfa
Figure 4Elastic bending moment of continuous twospan beam
Primenom staticke teoreme adaptacije na osnovu jednacina (2 i (3, kao inkrementalnih
uslova plasticnosti i jednacine (4 kao alternativnog uslova plasticnosti za presek 2, u prvom
polju grede, moguce je napisati sledeci sistem jednacina:



5 8
32
p
P l
m M
- - .
- .
+

+
, (12.1


2
3
32
p
P l
m M
.
- .
+
+
, (12.2



2
5 8
3
2
32 32
e
P l
P l
M
- - .
.
- . - .
+


+ +
' '
, (12.3
za presek 3, nad srednjim osloncem:


2 2
6 6
32 32
p
P l P l
2m M
- .
- . - .
+
+ +
, (13.1
0 2
p
m M + , (13.2


2 2
6 6
0 2
32 32
e
P l P l
M
- .
- . - .



+ +
' '
, (13.3
dok se za presek 4, mogu napisati sledece jednacine:



8 5
32
p
P l
m M
. - .
- .
+

+
, (14.1


2
3
32
p
P l
m M
-
- .
+
+
, (14.2
(a
1
2
3
4
5


1
5 8
32
Pl- - .
- .
+
+


2
1
6
32
Pl-
- . +


2
1
3
32
Pl-
- . +

(b
1
2
3 4
5


2
8 5
32
P l. - .
- .
+
+


2
2
6
32
Pl .
- . +


2
2
3
32
P l.
- . +




2
8 5
3
2
32 32
e
P l
P l
M
. - .
-
- . - .
+


+ +
' '
. (14.3
Resavanjem sistema jednacina (12.1 i (13.1 kao i jednacina (13.1 i (14.1 dobijaju se
velicine inkrementalnih granicnih sila koje dovode do Iormiranja mehanizma loma, kao i
velicine odgovarajucih zaostalih momenata savijanja. Merodavno granicno opterecenje
iskljucivo zavisi od odnosa koeIicijenata - i .. Tako, ako je - . > dolazi do Iormiranja
mehanizma loma u prvom polju, te je velicina inkrementalne sile loma i zaostalog momenta:


2 2
48
8 8 3
p
M
P
l
- .
- -. .
+
=
+ +
,


2 2
2 2
8 6
2 8 8 3
p
M
m
- -. .
- -. .
+
=
+ +
, (15
dok u slucaju kada je . - > dolazi do Iormiranja mehanizma u drugom polju, pa su
inkrementalna sila loma i zaostali moment:


2 2
48
3 8 8
p
M
P
l
- .
- -. .
+
=
+ +
,


2 2
2 2
8 6
2 8 8 3
p
M
m
. -. -
. -. -
+
=
+ +
. (16
Ako su polja jednakih duzina, dolazi do obostranog Iormiranja mehanizma loma u oba
polja istovremeno. Resenjem jednacina (12.3, (13.3 i (14.3 dobijaju se sile loma na osnovu
uslova alternativne plasticnosti. Kako su ove sile manje od sila dobijenih na osnovu uslova
inkrementalnog loma, ovaj uslov nije merodavan za odredivanje sigurnog granicnog
opterecenja
Primena kinematicke teoreme adaptacije pri odredivanju inkrementalnog granicnog
opterecenja bice prikazana primenom Smondsove i Nealove metode.














$lika 5Moguci mehani:mi loma kontinualnog nosaca na dva polfa
Figure 5Possible failure mechanism of continuous twospan beam
Za moguci mehanizam loma u prvom polju (Slika 5.a, moze se napisati sledeca jednacina:

2 3
2 0 m m 7 7 + = , (17.1






2 2
5 8
6 6
2 0
32 32 32
p p
P l
P l P l
M M
- - .
- .
7 7
- . - . - .
+
+ =

+ + +

| ' ' |
. (17.2
(a
(b
(c

1
2
3
4
5
P
1 P
2

2
l
2
-

l
2
-

l
2
.

l
2
.


1
2
3
4
5
P
1
P
2

2
1
2
3
4
5
P
2

P
1
2 2


Resenjem jednacine (18.2, dobija se:



2 2
48
8 8 3
M
P
l
- .
- -. .
+
=
+ +
. (18
Na osnovu mehanizma loma (Slika 5.b, moguce je napisati sledecu jednacinu:

3 4
2 0 m m 7 7 + = , (19.1






2 2
8 5
6 6
2 0
32 32 32
p p
P l
P l P l
M M
. - .
- .
7 7
- . - . - .
+
+ =

+ + +

' ' | |
. (19.2
Resenjem jednacine (19.2, dobije se:



2 2
48
3 8 8
M
P
l
- .
- -. .
+
=
+ +
. (20
Na osnovu mehanizma loma (Slika 5.c, moguce je napisati sledecu jednacinu:

2 3 4
2 2 2 0 m m m 7 7 7 + + = , (21.1









2 2
5 8
6 6
2 2
32 32 32
8 5
2 0.
32
p p
p
P l
P l P l
M M
P l
M
- - .
- .
7 7
- . - . - .
. - .
7
- .
+
+ +

+ + +

| ' ' |
+
+ =

+

|
(21.2
Resenje jednacine (21.2 je:



2 2
96
11 16 11
M
P
l
- .
- -. .
+
=
+ +
. (22
Granicna sila loma kontinualnog nosaca na dva polja na osnovu staticke teoreme je:

2 2
1 2 2 2 2
16 ( 2 ( 8 9
3 ( 3 (
p p
M M
P
l l
- . - -. .
- . - - .
+ +
= +
+ +
, (23.1

2 2
1 2 2 2 2
16 ( 2 (9 8
3 ( 3 (
p p
M M
P
l l
- . - -. .
- . . - .
+ +
= +
+ +
. (23.2
Primenom kinematicke teoreme dobijaju se velicine granicnog opterecenja:
1
6
p
M
P
l -
= za
mehanizam na Slici 5.a i
2
6
p
M
P
l .
= za mehanizam na Slici 5.b.
Za razlicite velicine koeIicijenata - i . dobijaju se razlicite velicine granicnog i
inkrementalnog opterecenja loma, pri cemu su i merodavni oblici mehanizama loma razliciti. U
Tabeli 1 su prikazane vrednosti granicnih sila, inkrementalnih sila loma, velicine zaostalih
momenta savijanja kao i razlika u velicinama ovih dveju granicnih sila.
U Tabeli 1 je sa G obelezena granicna sila loma, sa I inkrementalna sila loma, a sa Z
zaostali moment savijanja.


%abela 1 - Granicna sila loma, inkrementalna sila loma, :aostali moment savifanfa
%able 1 Limit failure force, incremental failure force, retained bending moment

5

r
a
z
-
l
i
k
a

1
,
2
3


4
,
1
0


7
,
7
8


1
1
,
7
6


1
5
,
7
8



1
,
2
0
M
p
/
l

1
,
1
8
M
p
/
l

0
,
0
1
8
M
p
/
l

1
,
2
0
M
p
/
l

1
,
1
5
M
p
/
l

0
,
0
5
3
M
p
/
l

1
,
2
0
M
p
/
l

1
,
1
1
M
p
/
l

0
,
0
5
9
M
p
/
l

1
,
2
0
M
p
/
l

1
,
0
6
M
p
/
l

0
,
0
4
8
M
p
/
l

1
,
2
0
M
p
/
l

1
,
0
1
M
p
/
l

0
,
0
2
6
M
p
/
l

4

r
a
z
-
l
i
k
a

1
,
8
4


5
,
8
8


1
0
,
7
5


1
5
,
7
8


1
1
,
7
6



1
,
5
0
M
p
/
l

1
,
4
7
M
p
/
l

0
,
0
3
1
M
p
/
l

1
,
5
0
M
p
/
l

1
,
4
1
M
p
/
l

0
,
0
5
9
M
p
/
l

1
,
5
0
M
p
/
l

1
,
3
3
M
p
/
l

0
,
0
5
2
M
p
/
l

1
,
5
0
M
p
/
l

1
,
2
6
M
p
/
l

0
,
0
2
6
M
p
/
l

1
,
2
0
M
p
/
l

1
,
0
6
M
p
/
l

0
,
0
4
8
M
p
/
l

3

r
a
z
-
l
i
k
a

3
,
0
3


9
,
0
9


1
5
,
7
8


1
0
,
7
5


7
,
7
8



2
,
0
0
M
p
/
l

1
,
9
4
M
p
/
l

0
,
0
4
5
M
p
/
l

2
,
0
0
M
p
/
l

1
,
8
2
M
p
/
l

0
,
0
5
7
M
p
/
l

2
,
0
M
p
/
l

1
,
6
8
M
p
/
l

0
,
0
2
6
M
p
/
l

1
,
5
0
M
p
/
l

1
,
3
4
M
p
/
l

0
,
0
5
2
M
p
/
l

1
,
2
0
M
p
/
l

1
,
1
1
M
p
/
l

0
,
0
5
9
M
p
/
l

2

r
a
z
-
l
i
k
a

5
,
8
8


1
5
,
7
8


9
,
0
9


5
,
8
8


4
,
1
0



3
,
0
0
M
p
/
l

2
,
8
2
M
p
/
l

0
,
0
5
9
M
p
/
l

3
,
0
0
M
p
/
l

2
,
5
3
M
p
/
l

0
,
0
2
6
M
p
/
l

1
,
5
1
M
p
/
l

1
,
4
1
M
p
/
l

0
,
0
5
9
M
p
/
l

1
,
5
0
M
p
/
l

1
,
4
1
M
p
/
l

0
,
0
5
9
M
p
/
l

1
,
2
0
M
p
/
l

1
,
1
5
M
p
/
l

0
,
0
5
3
M
p
/
l

1

r
a
z
-
l
i
k
a

1
5
,
7
8


5
,
8
8


3
,
0
3


1
,
8
4


1
,
2
3



6
,
0
0
M
p
/
l

5
,
0
5
M
p
/
l

0
,
0
2
6
M
p
/
l

3
,
0
0
M
p
/
l

2
,
8
2
M
p
/
l

0
,
0
5
9
M
p
/
l

2
,
0
0
M
p
/
l

1
,
9
4
M
p
/
l

0
,
0
3
1
M
p
/
l

1
,
5
0
M
p
/
l

1
,
4
7
M
p
/
l

0
,
0
3
1
M
p
/
l

1
,
2
0
M
p
/
l

1
,
1
8
M
p
/
l

0
,
0
1
8
M
p
/
l

.

G

I

Z

G

I

Z

G

I

Z

G

I

Z

G

I

Z

-

1

2

3

4

5


Promenu velicina granicne sile loma i inkrementalne sile loma moguce je prikazati i preko
graIika na kome se najbolje uocava njihova razlika, a na kome je takode moguce prikazati
promenu zaostalog momenta savijanja. GraIik se odnosi na slucaj kada je -2, dok je
1 . (Slika 6.
Uocava se da u slucaju kada je 2 . dolazi do Iormiranja mehanizma loma u prvom
polju, pri cemu se u tom trenutku odreduje velicina granicnog opterecenja kao i
inkrementalnog granicnog opterecenja kontinualnog nosaca na dva polja. Ako je 2 . do
Iormiranja mehanizma loma dolazi u drugom polju kontinualnog nosaca na dva polja. Ova
tacka karakteristicna je i po tome sto u slucaju kada je 2 . = dolazi do Iomiranja mehanizma
loma u oba polja istovremeno pri cemu je za ovaj odnos razlika izmedu granicne sile loma i
inkrementalne sile loma najveca, a velicina zaostalog momenta savijanja najmanja.



















$lika 6Promena granicne i inkrementalne sile loma :a -2,0
Figure 6Change of limit and incremental failure force for -2,0
ZAKL1UCAK
U radu su predstavljene staticka i kinematicka teorema adaptacije koje omogucavaju
analizu ponasanja linijskih sistema izlozenih promenljivom ponovljenom opterecenju, kao i
potrebni uslovi za njihovu primenu. Analiza ponasanja linijskih sistema prikazana je na
primeru kontinualnog nosaca na dva polja koji je opterecen u sredini polja koncentrisanim
silama ciji se intenzitet nalazi u prethodno deIinisanom opsegu. U razmatranom slucaju
opterecenje je uvek istog smera pa je moguce odrediti samo inkrementalno opterecenje loma.
Moze se zakljuciti da je primena metode adaptacije opravdana za odredene odnose
koeIicijenata - i . kontinualnog nosaca, dok je u nekim slucajevima sigurno granicno
opterecenje moze odrediti i primenom granicnih teorema jer je razlika granicne sile i
inkrementalne sile loma mala.
LITERATURA
|1|.aker, . Heman, Plastic Design of Frames, 1.Fundamentals, Cambridge Universit
Press, 1969, London
|2|Konig. A., $hakedown of Elastic-Plastic $tructures, Institute oI Iundamental
Technological Research, Polish Academi oI Sciences, Elsevier, 1987, Amsterdam-OxIord
|3|.G.Neal, %he Plastic Methods of $tructural Analysis, Chapman and Hall, 1977,London
|4|. Chakrabart, %heory of plasticity, Elsevier utterworth-Heinemann, 2006
|5|. Heman, Plastic Design of Frames, 2.Applications, Cambridge Universit Press, 1971,
London
|6|. Heman, Elements of the %heory of $tructures, Cambridge Universit Press, 1996,
London
2 3 4 5
1
2
3
4
5
6
.
p
M
l

granicna sila loma
sigurna granicna
sila loma
zaostali moment
1