ZAKON

O IZVRENJU KRIVINIH SANKCIJA

("Sl. glasnik RS", br. 85/2005 i 72/2009)

Deo prvi OPTI DEO

Glava prva OSNOVNE ODREDBE
Sadrina zakona lan 1
Ovim zakonom ureuje se, ako posebnim zakonom nije drukije ureeno, postupak izvrenja krivinih sankcija prema punoletnim licima, prava i obaveze lica prema kojima se izvravaju sankcije, organizacija Uprave za izvrenje krivinih sankcija, nadzor nad njenim radom, izvrenje sankcija izreenih za privredne prestupe i prekraje, oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivinim delom i privrednim prestupom i primena mere pritvora. Ako je zakonom o potvrivanju meunarodnog ugovora ureeno neko pitanje iz stava 1. ovog lana, primenjivae se odredbe tog zakona.

Svrha izvrenja sankcija lan 2

Svrha primene krivinih sankcija jeste suzbijanje dela kojima se povreuju ili ugroavaju ovek i druge osnovne drutvene vrednosti. Ova svrha se ostvaruje putem izvrenja pravnosnanih i izvrnih sudskih odluka.

Primena ovog zakona na izvrenje odluka stranih sudova lan 3

Odredbe ovog zakona primenjuju se i prilikom izvrenja krivinih sankcija koje izreknu strani sudovi, kad je to odreeno posebnim zakonom i meunarodnim ugovorom.

Pristupanje izvrenju sankcije lan 4

Izvrenju sankcije pristupa se kad odluka kojom je sankcija izreena postane pravnosnana i kad za izvrenje sankcije nema zakonskih smetnji. Izuzetno, kad je to zakonom posebno odreeno, sa izvrenjem sankcije moe se otpoeti i pre nego to je postala pravnosnana odluka kojom je ona izreena.

Odlaganje i prekid izvrenja sankcije lan 5

Izvrenje sankcije moe se odloiti i prekinuti pod uslovima odreenim ovim zakonom.

Osnovne odredbe o poloaju lica prema kome se izvrava sankcija lan 6

Sankcija se izvrava na nain kojim se jami potovanje dostojanstva lica prema kome se ona izvrava. Zabranjeni su i kanjivi postupci kojima se lice prema kome se izvrava sankcija podvrgava bilo kakvom obliku muenja, zlostavljanja, poniavanja ili eksperimentisanja. Kanjiva je prinuda prema licu prema kome se izvrava sankcija ako je nesrazmerna potrebama njenog izvrenja.

lan 7
Lice prema kome se izvrava sankcija ne sme biti stavljeno u neravnopravan poloaj zbog rase, boje koe, pola, jezika, vere, politikih i drugih uverenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, imovnog stanja, obrazovanja, drutvenog poloaja ili drugog linog svojstva.

lan 8
Lice prema kome se izvrava sankcija ima pravo na zatitu osnovnih prava propisanih Ustavom, potvrenim meunarodnim ugovorima, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i ovim zakonom. Lice prema kome se izvrava sankcija moe biti ogranieno u osnovnim pravima samo u meri neophodnoj za izvrenje sankcije i u postupku propisanom ovim zakonom.

lan 9
Protiv pojedinanih akata kojima se reava o pravima i obavezama lica prema kome se izvrava sankcija dozvoljena je sudska zatita, u skladu sa ovim zakonom. Za podneske, slubene radnje i reenja u vezi sa primenom odredaba ovog zakona ne plaa se taksa, ako zakonom nije drukije odreeno.

Voenje evidencija lan 10

O licima prema kojima se izvravaju sankcije i pritvor vode se odgovarajue evidencije. Blie propise o evidencijama donosi ministar nadlean za pravosue.

Sredstva za izvrenje sankcija lan 11

Sredstva za izvrenje sankcija obezbeuju se u budetu Republike Srbije. Lice prema kome se izvrava sankcija ne plaa trokove izvrenja, osim ako zakonom nije drukije odreeno.

Glava druga UPRAVA ZA IZVRENJE KRIVINIH SANKCIJA

I DELATNOST UPRAVE ZA IZVRENJE KRIVINIH SANKCIJA
lan 12
Uprava za izvrenje krivinih sankcija (u daljem tekstu: Uprava) organizuje, sprovodi i nadzire izvrenje kazne zatvora, maloletnikog zatvora, kazne rada u javnom interesu, uslovne osude sa zatitnim nadzorom, mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog leenja narkomana i obaveznog leenja alkoholiara, kao i vaspitne mere upuivanja u vaspitno-popravni dom (u daljem tekstu: krivine sankcije). Uprava je organ uprave u sastavu Ministarstva pravde Republike Srbije. Uprava vodi jedinstvene evidencije o licima prema kojima se izvravaju krivine sankcije. Uprava preduzima mere u cilju stalnog strunog obrazovanja i usavravanja zaposlenih. Struno osposobljavanje i obuka obavljaju se u Centru za obuku i struno osposobljavanje Uprave za izvrenje krivinih sankcija (u daljem tekstu: Centar). Uprava ostvaruje saradnju sa odgovarajuim ustanovama, udruenjima i organizacijama koje se bave problemima izvrenja krivinih sankcija. Unutranje ureenje, organizaciju i delokrug organizacionih jedinica u sastavu Uprave, propisuje Vlada uredbom.

II UREENJE UPRAVE

1. Zavodi Vrste zavoda lan 13

U Upravi postoje sledee vrste zavoda: 1) kazneno-popravni zavod i okruni zatvor - za izvrenje kazne zatvora; 2) kazneno-popravni zavod za ene - za izvrenje kazne zatvora i maloletnikog zatvora izreene enama; 3) kazneno-popravni zavod za maloletnike - za izvrenje kazne maloletnikog zatvora; 4) Specijalna zatvorska bolnica - za leenje osuenih i pritvorenih lica, za izvrenje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog leenja alkoholiara i obaveznog leenja narkomana; 5) vaspitno-popravni dom - za izvrenje vaspitne mere upuivanja u vaspitno-popravni dom. 6) (brisana)

Tipovi zavoda lan 14

Prema stepenu obezbeenja i nainu postupanja sa osuenima, zavodi mogu biti otvorenog, poluotvorenog, zatvorenog i zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem. U zavodima otvorenog tipa ne postoje prepreke za bekstvo. U zavodima poluotvorenog tipa sluba za obezbeenje predstavlja osnovnu prepreku za bekstvo. U zavodima zatvorenog tipa, pored slube za obezbeenje postoje i druge prepreke za spreavanje bekstva. U zavodima zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem postoje posebne prepreke za spreavanje bekstva i posebna panja se posveuje postupanju sa osuenima.

lan 15
Kazneno-popravni zavod za ene, okruni zatvor i vaspitno-popravni dom su poluotvorenog tipa. Specijalna zatvorska bolnica i kazneno-popravni zavod za maloletnike su zatvorenog tipa.

Samo kazneno-popravni zavod moe biti zavod zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem.

Odeljenja u zavodima lan 16

U zavodima mogu postojati otvorena, poluotvorena i zatvorena odeljenja.

Osnivanje zavoda lan 17

Zavod i Centar osnivaju se aktom Vlade. Aktom o osnivanju zavoda odreuje se vrsta, tip i sedite zavoda, odnosno delatnost i sedite Centra.

2. Slube u zavodima Vrste slubi lan 18

U zavodima mogu postojati sledee slube: 1) sluba za tretman; 2) sluba za obezbeenje; 3) sluba za obuku i upoljavanje; 4) sluba za zdravstvenu zatitu; 5) sluba za opte poslove. Za dva ili vie zavoda mogu se obrazovati zajednike slube. Sluba za obezbeenje je jedinstvena formacija Uprave. Zavod mora raspolagati posebnom prostorijom za izdvajanje obolelih osuenih. Zavod za ene mora raspolagati posebnom opremom za leenje trudnica, porodilja i bolesti ena.

Sluba za tretman lan 19

Sluba za tretman primenjuje metode i postupke kojima se na osuene utie da ubudue ne ine krivina dela. Sluba za tretman utvruje program postupanja prema osuenom i usklauje rad ostalih slubi i drugih uesnika na njihovom sprovoenju.

Sluba za obezbeenje lan 20

Sluba za obezbeenje stara se o sigurnosti ljudi i imovine u zavodu, sprovodi osuena i pritvorena lica, uestvuje u utvrivanju i sprovoenju programa postupanja prema osuenom i obavlja druge poslove odreene zakonom. Sluba za obezbeenje sprovodi osuena i pritvorena lica u slubenim vozilima koja su opremljena ureajima za davanje posebnih svetlosnih i zvunih signala, propisanom ventilacijom i osvetljenjem.

lan 21
Sluba za obezbeenje je naoruana i uniformisana. Pripadnici slube za obezbeenje, zaposleni u organizacionoj jedinici Uprave nadlenoj za nadzor, bezbednost, kao i naelnici i zamenici naelnika odeljenja u seditu Uprave, upravnici zavoda i njegovi zamenici mogu po nareenju direktora Uprave ili upravnika zavoda vriti dunost u civilnom odelu. Pripadnici slube za obezbeenje, zaposleni u organizacionoj jedinici Uprave nadlenoj za nadzor, bezbednost, kao i naelnici i zamenici naelnika odeljenja u seditu Uprave, upravnici zavoda i njegovi zamenici imaju slubenu legitimaciju, iju sadrinu i izgled propisuje ministar nadlean za pravosue.

Sluba za obuku i upoljavanje lan 22

Sluba za obuku i upoljavanje obuava osuene za rad, organizuje njihov rad i obavlja druge poslove odreene zakonom, saglasno programu postupanja prema osuenom. Osueni se obuavaju i rade u zavodima ili izvan zavoda. Rad Slube za obuku i upoljavanje se obavlja u okviru zakonom dozvoljenih delatnosti i u skladu sa optim propisima za svaku pojedinu delatnost. Na predlog upravnika zavoda, direktor Uprave daje saglasnost za obavljanje delatnosti. Proizvodi i usluge iz rada Slube za obuku i upoljavanje mogu se koristiti za funkcionisanje Uprave, sopstvene potrebe zavoda i za potrebe drugih zavoda.

Zavod moe da prodaje na tritu proizvode i usluge nastale u toku obuke i rada osuenih. Prihod od prodaje proizvoda i usluga iz obuke i rada osuenih koristi zavod, na osnovu finansijskog plana zavoda donetog uz saglasnost direktora Uprave. Prihodi se koriste za pokrie izdataka nastalih radom osuenih, naknade za rad i nagrade za rad osuenih, tehnoloko unapreenje rada i poboljanje uslova ivota i rada osuenih. Postizanje prihoda od obuke i rada osuenih ne sme tetiti ostvarenju svrhe obuke i upoljavanja. Blii propis o organizaciji rada Slube za obuku i upoljavanje donosi ministar nadlean za pravosue.

Sluba za zdravstvenu zatitu lan 23

Sluba za zdravstvenu zatitu vri zdravstvenu prevenciju, lei osuena i pritvorena lica, nadzire higijenu i kvalitet hrane i vode i uestvuje u utvrivanju i sprovoenju programa postupanja prema osuenom. Sluba za zdravstvenu zatitu ima najmanje jednog lekara i jednog medicinskog tehniara, a mora omoguiti usluge i jednog lekara psihijatra. Kad je bolniko leenje organizovano u zavodu, zavod mora imati lekara i bolniko osoblje sa propisanom strunom spremom i raspolagati odgovarajuim bolnikim prostorijama i biti snabdeven medicinskim materijalom, priborom, ureajima i lekovima. Zdravstvenom radniku koji pregleda i lei osuenog garantuje se i obezbeuje puna profesionalna nezavisnost, saglasno zakonu i etikom kodeksu.

Sluba za opte poslove lan 24

Sluba za opte poslove obavlja pravne, administrativne, raunovodstvene, finansijske, evidencijske i druge poslove od opteg znaaja za zavod i prua pravnu pomo osuenim i pritvorenim licima.

3. Akt o kunom redu zavoda lan 25

Nain ivota i rada osuenih blie se ureuje aktom o kunom redu zavoda. Akt o kunom redu zavoda donosi ministar nadlean za pravosue.

4. Rukovoenje u Upravi

Direktor Uprave lan 26

Upravom rukovodi direktor Uprave. Direktora Uprave, na obrazloen predlog ministra nadlenog za pravosue, postavlja Vlada Republike Srbije, na pet godina. Direktor Uprave predstavlja Upravu i odgovoran je za zakonito i pravilno izvrenje krivinih sankcija u Republici Srbiji. Za direktora Uprave moe biti postavljeno lice koje ima visoku kolsku spremu i najmanje devet godina radnog iskustva posle steenog visokog obrazovanja na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od etiri godine.

Upravnik zavoda lan 27

Zavodom rukovodi upravnik zavoda. Upravnika zavoda, na obrazloen predlog direktora Uprave rasporeuje ministar nadlean za pravosue. Upravnik zavoda zastupa zavod i odgovoran je za zakonit i pravilan rad u zavodu. Upravnik zavoda moe imati zamenika koga, na obrazloen predlog direktora Uprave, rasporeuje ministar nadlean za pravosue. Za upravnika zavoda i zamenika upravnika moe biti rasporeeno lice koje ima sedam godina radnog iskustva na poslovima izvrenja sankcija, u pravosuu, advokaturi, vojsci ili policiji, posle steenog visokog obrazovanja na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od etiri godine.

Naelnik slube lan 28

Slubom u zavodu rukovodi naelnik slube. Naelnika slube, na obrazloen predlog upravnika zavoda, rasporeuje direktor Uprave. Za naelnika slube moe biti rasporeeno lice koje je steklo visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike

akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od etiri godine i koje ima pet godina radnog iskustva na istim ili odgovarajuim poslovima.

III JAVNOST RADA UPRAVE

lan 29
Rad Uprave je javan. Ministar nadlean za pravosue i direktor Uprave, neposredno ili preko lica koje ovlaste, obavetavaju javnost o izvrenju sankcija, pod uslovom da se time ne povreuje slubena tajna, ozbiljno ne ugroava bezbednost ili odravanje reda u zavodu u kome se izvrava sankcija. Blie propise o slubenoj tajni i nainu njenog uvanja donosi ministar nadlean za pravosue.

lan 30
Pojedinane i grupne posete zavodu moe da odobri direktor Uprave. Posebno e se voditi rauna da se omogui poseta predstavnika domaih i stranih institucija i udruenja koja se bave zatitom ljudskih prava, predstavnika sredstava javnog informisanja, naunih radnika koji se bave prouavanjem kriminaliteta, kao i studenata odgovarajuih fakulteta. Direktor Uprave moe licima koja poseuju zavod odobriti razgovor sa osuenim licima ili odreenim osuenim licem, uz prisustvo ili bez prisustva ovlaenog slubenog lica.

Deo drugi IZVRENJE KRIVINIH SANKCIJA

Glava trea IZVRENJE KAZNE ZATVORA
I OPTE ODREDBE
lan 31
Svrha izvrenja kazne zatvora je da osueni tokom izvrenja kazne, primenom odgovarajuih programa postupanja, usvoji drutveno prihvatljive vrednosti u cilju lakeg ukljuivanja u uslove ivota posle izvrenja kazne kako ubudue ne bi inio krivina dela.

lan 32

Sa osuenim se postupa na nain koji u najveoj meri odgovara njegovoj linosti i ostvarivanju programa postupanja. Radi ostvarivanja programa postupanja vri se razvrstavanje osuenih lica.

lan 33
Osueno lice ne moe u okviru slube zavoda obavljati dunost koja sadri disciplinska ovlaenja.

lan 34
Osueni izdravaju kaznu po pravilu zajedno. Kad to zahteva program postupanja, zdravstveno stanje osuenog ili kad je to predvieno ovim zakonom, moe se odrediti da osueni izdrava kaznu odvojeno od ostalih osuenih. Osuena muka i enska lica izdravaju kaznu odvojeno.

lan 35
Radi podsticanja linih napora za ukljuivanje u ivot van zavoda, osuenom, za koga se osnovano moe oekivati da e se ubudue ponaati saglasno zakonu, omoguava se uslovni otpust.

lan 36
Licu otputenom sa izdravanja kazne prua se neophodna pomo radi njegovog lakeg ukljuivanja u ivot van zavoda.

II UPUIVANJE I RASPOREIVANJE OSUENIH U ZAVODE

Upuivanje osuenih u zavode i nain izvrenja kazne zatvora u prostorijama u kojima osueni stanuje lan 37
Osueni se upuuje na izdravanje kazne zatvora saglasno rasporednom aktu ministra nadlenog za pravosue. Izuzetno, na molbu osuenog, direktor Uprave moe iz opravdanih razloga odstupiti od rasporednog akta i promeniti mesto izvrenja kazne. Protiv reenja direktora Uprave iz stava 2. ovog lana, dozvoljena je alba ministru nadlenom za pravosue, u roku od tri dana od dana prijema reenja. alba ne odlae izvrenje reenja.

Kada sud donese odluku kojom se odreuje da se kazna zatvora izvri u skladu sa lanom 45. stav 5. Krivinog zakonika, odluka se dostavlja nadlenoj organizacionoj jedinici Uprave. Osueni kome je odreeno izvrenje kazne zatvora na nain propisan stavom 4. ovog lana, ne sme naputati prostorije u kojima stanuje. Izuzetno od stava 5. ovog lana, osueni moe napustiti prostorije u kojima stanuje u sledeim sluajevima: 1) pruanje hitne medicinske pomoi osuenom ili lanu njegovog porodinog domainstva; 2) radi redovnog odlaska na posao, ukoliko krivino delo za koje je osuen nije u vezi sa radom; 3) zbog odlaska na polaganje ispita; 4) teke i akutne bolesti, zbog odlaska na redovne zdravstvene preglede; 5) zbog svog venanja ili smrti bliskog lica; 6) zbog sezonskih poljoprivrednih radova, ukoliko se osueni bavi poljoprivredom kao stalnom delatnou. Odluku o naputanju prostorija u kojima osueni stanuje, u sluajevima iz stava 6. ovog lana, donosi rukovodilac nadlene organizacione jedinice Uprave. U sluaju da osueni samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje u trajanju od najmanje 12 asova, ili dva puta u trajanju od najmanje po est asova, nadlena organizaciona jedinica Uprave o tome, bez odlaganja, obavetava sud. Prema osuenom kome je odreeno izvrenje kazne zatvora na nain propisan stavom 4. ovog lana, mogu se primeniti mere elektronskog nadzora, koje sprovodi nadlena organizaciona jedinica Uprave, u saradnji sa policijom. Nain izvrenja kazne zatvora propisan stavom 4. ovog lana, blie se ureuje aktom koji donosi ministar nadlean za pravosue.

Rasporeivanje osuenih u zavode lan 38

Osueni kojem je izreena kazna zatvora ije trajanje ili ostatak trajanja posle uraunatog pritvora i drugog lienja slobode u vezi s krivinim delom ne prelazi jednu godinu, rasporeuje se, po pravilu, u okruni zatvor. Osueni kojem je izreena kazna zatvora ije trajanje prelazi jednu godinu po pravilu se rasporeuje u kazneno-popravni zavod.

Osuena ena se rasporeuje u kazneno-popravni zavod za ene.

lan 39
Osueni koji je uinio krivino delo iz nehata i lice koje je prvi put osueno na kaznu zatvora do jedne ili, izuzetno, do tri godine, rasporeuje se u zavod otvorenog ili poluotvorenog tipa. Ostali osueni rasporeuju se u kazneno-popravne zavode zatvorenog tipa.

Naknadno rasporeivanje u zavode lan 40

Direktor Uprave moe naknadno rasporediti osuenog u drugi zavod, ukoliko se prilikom ispitivanja linosti osuenog utvrdi da bi se program postupanja uspenije realizovao u drugom zavodu. Protiv reenja direktora Uprave iz stava 1. ovog lana dozvoljena je alba ministru nadlenom za pravosue u roku od tri dana od dana prijema reenja. alba na reenje o naknadnom rasporeivanju ne odlae izvrenje reenja.

III POSTUPAK UPUIVANJA NA IZDRAVANJE KAZNE ZATVORA

Radnje koje prethode upuivanju osuenog u zavod lan 41
Ako sud koji je doneo prvostepenu odluku nije nadlean za upuivanje osuenog na izdravanje kazne zatvora, duan je da izvrnu odluku, s podacima o linosti osuenog pribavljenim tokom krivinog postupka, dostavi nadlenom sudu za upuivanje na izvrenje kazne u roku od tri dana od dana kada je odluka postala izvrna. Nadleni sud je duan da u roku od tri dana od prijema odluke pristupi upuivanju osuenog na izdravanje kazne. U postupku upuivanja osuenog na izdravanje kazne zatvora sud sarauje sa Upravom. Pri odreivanju dana javljanja osuenog radi izdravanja kazne zatvora, sud je duan da zatrai izvetaj Uprave o broju raspoloivih mesta u zavodima i da vodi rauna o prioritetu izvrenja, s obzirom na prirodu krivinog dela, izreenu kaznu i rok zastarelosti izvrenja kazne. Blii propis o postupku upuivanja lica lienih slobode donosi ministar nadlean za pravosue.

Nadlenost za upuivanje na izdravanje kazne

lan 42
Za upuivanje osuenog na izdravanje kazne zatvora nadlean je osnovni sud prema prebivalitu, odnosno boravitu osuenog u vreme kada je odluka kojom je kazna izreena postala pravnosnana. Isti sud zadrava nadlenost i ako se prebivalite ili boravite osuenog docnije izmene.

lan 43
Kad su prebivalite i boravite osuenog nepoznati, za upuivanje osuenog na izdravanje kazne zatvora nadlean je osnovni sud koji je doneo prvostepenu odluku, a ako je tu odluku doneo vii sud, za upuivanje je nadlean osnovni sud u mestu sedita tog vieg suda. Osuenog koji je u pritvoru na izdravanje kazne zatvora upuuje osnovni sud na ijem podruju je sedite zavoda u kome je osueni pritvoren.

Nalog za izdravanje kazne lan 44

Nadleni sud pismeno nalae osuenom da se odreenog dana javi na izdravanje kazne zatvora. Rok izmeu prijema naloga i dana javljanja ne moe biti krai od osam ni dui od petnaest dana. Nadleni sud obavetava zavod o datumu kada osueni treba da se javi i uz obavetenje dostavlja izvrnu odluku s podacima o linosti osuenog pribavljenim tokom krivinog postupka.

Poetak izvrenja kazne lan 45

Zavod obavetava nadleni sud da li se osueni javio na izdravanje kazne zatvora. Poetak izvrenja kazne rauna se od dana kada se osueni javio u zavod na izdravanje kazne.

lan 46
Ako se osueni koji je uredno pozvan radi izvrenja kazne zatvora ne javi u zavod, sud nareuje njegovo dovoenje, a ako se osueni krije ili je u bekstvu, sud nareuje izdavanje poternice. Tada se poetak izvrenja kazne zatvora rauna od dana kada je osueni lien slobode.

Trokovi prevoza lan 47

Zavod nadoknauje osuenom trokove prevoza javnim saobraajem od prebivalita, odnosno boravita do sedita zavoda. Trokove dovoenja u zavod snosi osueni.

IV ODLAGANJE IZVRENJA KAZNE ZATVORA

1. Odlaganje izvrenja kazne zatvora na molbu osuenog Razlozi i trajanje odlaganja izvrenja kazne zatvora lan 48
Izvrenje kazne zatvora moe se odloiti: 1) ako je osueni oboleo od teke akutne bolesti - dok bolest traje ili zbog teke hronine bolesti, ako se stanje osuenog znatno pogora, a nema uslova za leenje u zavodu ili Specijalnoj zatvorskoj bolnici; 2) ako je osuena ena navrila esti mesec trudnoe ili ima dete mlae od jedne godine - najdue do navrene tree godine ivota deteta; 3) zbog smrti ili teke bolesti branog druga, deteta, usvojenika, roditelja ili usvojitelja osuenog - najdue tri meseca od dana odlaganja; 4) ako je supruga osuenog na tri meseca pred poroajem ili je od njenog poroaja proteklo manje od est meseci, a nema drugih lanova domainstva koji bi joj pomogli najdue est meseci od dana odlaganja; 5) ako su zajedno sa osuenim na izdravanje kazne pozvani njegov brani drug ili drugi lan zajednikog domainstva ili je neko od njih ve u zatvoru - najdue est meseci od dana odlaganja; 6) ako je osuenom odlaganje potrebno zbog neodlonih poljskih ili sezonskih radova ili radova izazvanih kakvim udesom, a u porodici osuenog nema potrebne radne snage najdue tri meseca od dana odlaganja; 7) ako je osueni obavezan da zavri zapoeti posao usled ijeg neizvrenja moe nastati znatna teta - najdue tri meseca od dana odlaganja; 8) ako je osuenom odlaganje potrebno zbog zavretka kolovanja - najdue est meseci od dana odlaganja; 9) ako je osuenom odlaganje potrebno za polaganje ve prijavljenog ispita - najdue dva meseca od dana odlaganja.

Danom odlaganja izvrenja kazne zatvora smatra se dan kada je doneto reenje o odlaganju.

Postupak odlaganja izvrenja kazne zatvora lan 49

Molbu za odlaganje izvrenja kazne zatvora podnosi osueni. U molbi se navode razlozi za odlaganje, prilau se dokazi koji potvruju navedene razloge i naznaava vreme za koje se odlaganje trai.

lan 50
Molba za odlaganje izdravanja kazne zatvora podnosi se u roku od tri dana od prijema naloga za izdravanje kazne. Ako je teka akutna bolest osuenog ili smrt njegovog branog druga, deteta, usvojenika, roditelja ili usvojitelja usledila posle isteka roka od tri dana, molba se moe podneti do dana kada osueni treba da se javi na izdravanje kazne.

lan 51
Molba za odlaganje izvrenja kazne zatvora podnosi se predsedniku nadlenog osnovnog suda. Kad uz molbu nisu priloeni dokazi, predsednik osnovnog suda nalae osuenom da ih dostavi u roku od osam dana i upozorava ga da e se u suprotnom molba odbaciti.

lan 52
Predsednik osnovnog suda je duan da povodom molbe za odlaganje izvrenja kazne zatvora donese reenje u roku od tri dana od prijema molbe. Neblagovremenu molbu, molbu koju podnese neovlaeno lice i molbu uz koju nisu blagovremeno priloeni dokazi, predsednik osnovnog suda odbacuje.

lan 53
Osueni moe protiv prvostepenog reenja izjaviti albu predsedniku nadlenog vieg suda. alba se podnosi u roku od tri dana od prijema reenja. Predsednik vieg suda je duan da o albi odlui u roku od tri dana od njenog prijema.

lan 54

Molba za odlaganje izvrenja kazne zatvora zadrava izvrenje kazne do pravnosnanosti reenja o molbi. Predsednik nadlenog osnovnog suda, koji prilikom odbijanja drugi put podnete molbe utvrdi da se pravo na molbu zloupotrebljava, odluie da alba ne zadrava izvrenje kazne.

lan 55
Osueni kome je izvrenje kazne zatvora odloeno zbog teke akutne bolesti duan je da jednom u tri meseca, a na zahtev nadlenog suda i ee, sudu podnosi izvetaj ustanove u kojoj se lei o svom zdravstvenom stanju.

Opoziv i obustava odlaganja izvrenja kazne zatvora lan 56

Predsednik nadlenog osnovnog suda opoziva odlaganje izvrenja kazne zatvora ako naknadno utvrdi da nisu postojali ili su prestali razlozi zbog kojih je odlaganje odobrio ili osueni odlaganje koristi protivno odobrenoj svrsi. Ako je odobreno odlaganje izvrenja kazne trudnici, a dete se rodi mrtvo, odlaganje se obustavlja kad istekne est meseci od poroaja, a ako je dete umrlo posle poroaja odlaganje se obustavlja kad istekne est meseci od smrti deteta. Ako je odlaganje izvrenja kazne odobreno majci deteta mlaeg od jedne godine a dete umre, odlaganje se obustavlja kad istekne est meseci od smrti deteta.

lan 57
Protiv reenja o opozivu i obustavi odlaganja izvrenja kazne zatvora osueni ima pravo albe pod istim uslovima kao protiv reenja kojim je odlueno o molbi za odlaganje. alba odlae izvrenje reenja.

2. Odlaganje izvrenja kazne zatvora povodom vanrednih pravnih sredstava lan 58

Sud koji odluuje o zahtevu za ponavljanje krivinog postupka podnetog u korist osuenog moe odloiti izvrenje kazne zatvora i pre pravnosnanosti reenja o dozvoli ponavljanja postupka. Sud koji odluuje o zahtevu za vanredno preispitivanje pravnosnane presude moe, zavisno od sadrine zahteva, odloiti izvrenje kazne zatvora.

lan 59

Odlaganje izvrenja kazne zatvora uvek se dozvoljava na zahtev nadlenog javnog tuioca do donoenja odluke o upotrebljenom pravnom sredstvu. Odluka o odlaganju izvrenja kazne prestaje da vai ako javni tuilac pravno sredstvo ne upotrebi u roku od trideset dana od prijema odluke o odlaganju.

V PRIJEM I RAZVRSTAVANJE OSUENOG U ZAVODU

Prijem osuenog lan 60
Prilikom stupanja u zavod najpre se utvruje identitet osuenog, obavlja lekarski pregled i otvara zdravstveni karton. Osueni se prilikom stupanja u zavod upoznaje s pravima i obavezama koje ima za vreme izdravanja kazne. Tekst ovog zakona i akt o kunom redu zavoda dostupni su osuenom sve vreme izdravanja kazne, na jeziku koji je u upotrebi, prema Zakonu o slubenoj upotrebi jezika i pisma. Osueni koji je nepismen, ne moe da ita ili je gluvonem, ili ne poznaje jezik, o pravima i obavezama bie upoznat usmeno ili uz pomo tumaa.

lan 61
Zavod je duan da omogui osuenom da se odmah po prijemu javi porodici ili licu koje osueni odredi. Ako osueni ima maloletnu decu ili lice o kome se iskljuivo stara, zavod o tome izvetava nadleni organ starateljstva.

lan 62
Line stvari osuenog, koje prema aktu o kunom redu zavoda osueni ne sme posedovati, stavljaju se na polog ili se predaju, odnosno dostavljaju licu koje on odredi, o emu se izdaje potvrda. Kvarljive stvari se unitavaju, o emu se sastavlja zapisnik iji primerak se uruuje osuenom. Aktom o kunom redu zavoda ureuje se koje stvari osueni moe zadrati.

Razvrstavanje osuenog lan 63

Nakon stupanja u zavod, osueni se upuuje u prijemno odeljenje.

U prijemnom odeljenju osueni se moe zadrati najdue trideset dana. U prijemnom odeljenju se upoznaje linost osuenog radi utvrivanja programa postupanja i njegovog razvrstavanja. Razvrstavanje osuenog vri se na osnovu vrste krivinog dela, visine izreene kazne, oblika krivice, odnosa osuenog prema krivinom delu, ranije osuivanosti i drugih kriterijuma utvrenih pravilnikom o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osuenih. Tokom izvrenja kazne zatvora mogue je naknadno razvrstavanje osuenog, zavisno od potreba ostvarivanja svrhe izvrenja kazne i izmena programa postupanja. Odluku o programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju donosi upravnik zavoda na obrazloen predlog strunog tima, koji se zasniva na oceni ispunjenosti uslova propisanih pravilnikom o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osuenih. Struni tim sastavljen je od predstavnika slubi zavoda. Pravilnik o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osuenih donosi ministar nadlean za pravosue.

lan 64
Trudnice, porodilje i majke koje neguju decu smetaju se odvojeno od ostalih osuenih ena.

VI POLOAJ OSUENOG
1. Prava osuenog Pravo na oveno postupanje lan 65
Svako mora potovati dostojanstvo osuenog. Niko ne sme ugroziti telesno i duevno zdravlje osuenog.

Smetaj lan 66
Osueni ima pravo na smetaj koji odgovara savremenim higijenskim uslovima i mesnim klimatskim prilikama. Razvrstavanje osuenog u prostorije za zajedniki boravak i spavaonice sprovee se uz briljivu ocenu svih okolnosti i podataka evidentiranih u prijemnom odeljenju, posebno imajui u vidu uzrast, line osobine i sklonosti, kao i druga svojstva od kojih zavisi

pozitivan meusobni uticaj i odusustvo opasnosti od meusobnog fizikog i psihikog ugroavanja. Osueni sa posebnim potrebama ima pravo na smetaj primeren vrsti i stepenu njegovih posebnih potreba.

Prostorije u kojima osueni ive i rade lan 67

Prostorije u kojima osueni ive i rade moraju biti iste, suve, provetrene, zagrejane i dovoljno osvetljene, kako prirodnim, tako i vetakim svetlom koje omuguava itanje i rad bez smetnji za vid. Spavaonica mora biti toliko prostrana da na svakog osuenog doe najmanje osam kubnih metara i etiri kvadratna metra prostora. Prostorije moraju imati primerene sanitarne ureaje i sredstva za linu higijenu. Svaki osueni ima pravo na zaseban leaj.

Slobodno vreme osuenog lan 68

Osueni ima pravo da izvan zatvorenih prostorija, u slobodno vreme, provede najmanje dva asa dnevno. Osueni, kome godine i telesne sposobnosti to dozvoljavaju, ima pravo u slobodno vreme na organizovanu fiziku aktivnost, ukljuujui i pravo da zajedno sa drugim osuenicima koristi sportske terene, ureaje i opremu.

Higijena u zavodu lan 69

Osueni moraju odravati linu higijenu i higijenu odee i prostorija u kojima borave. Zavod je duan da obezbedi pribor i sredstva za odravanje higijene. U zavodima se redovno kontroliu higijena osuenih i prostorija u kojima borave.

Ishrana lan 70
Osueni ima pravo na ishranu podobnu da odri njegovo dobro zdravlje i snagu, na tri obroka dnevno ija ukupna vrednost ne sme biti manja od 12.500 dula. Osueni koji radi na teim poslovima, bolesnik, trudnica i porodilja ima pravo na ishranu koju im odredi lekar.

Osuenom se obezbeuje ishrana vodei rauna o njegovim verskim uverenjima, a prema mogunostima zavoda. Lekar ili drugo struno lice proverava, pre deobe obroka, kvalitet ishrane i nalaz unosi u odgovarajuu knjigu.

lan 71
Osuenom u svako doba mora biti dostupna voda za pie. Zdravstvena ispravnost hrane i vode u zavodima redovno se nadziru. Blii propis o ishrani osuenih donosi ministar nadlean za pravosue.

Odea, rublje i obua lan 72

Osueni ima pravo na besplatno rublje, odeu i obuu koji su prilagoeni mesnim klimatskim prilikama. Kad to zahteva posao koji obavlja, osueni ima pravo na posebnu radnu odeu, obuu i opremu. Blii propis o odei, obui, rublju i posteljini donosi ministar nadlean za pravosue.

lan 73
Odea osuenog ne sme delovati omalovaavajue ni poniavajue. U zavodu otvorenog i poluotvorenog tipa i otvorenom i poluotvorenom odeljenju zavoda zatvorenog tipa osueni ima pravo da nosi sopstvenu odeu i obuu.

Podnesci lan 74
Osueni ima pravo da nadlenim organima upuuje podneske. Strani dravljanin se moe podneskom obratiti diplomatsko-konzularnom predstavniku zemlje iji je dravljanin, odnosno drave koja titi njegove interese, a osueni ije interese ne titi nijedna drava moe se podneskom obratiti nadlenim organima Republike Srbije i nadlenim meunarodnim organizacijama. Osueni podneske prima i upuuje preko zavoda.

Dopisivanje

lan 75
Osueni ima neogranieno pravo na dopisivanje o svom troku. U zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem, zavodu zatvorenog tipa i zatvorenom odeljenju zavoda, na predlog upravnika zavoda ili direktora Uprave, prvostepeni sud u seditu zavoda moe, ako to nalau zahtevi odravanja reda, sigurnosti i bezbednosti, spreavanja krivinih dela i zatita oteenih, doneti odluku da se, na odreeno vreme, tekst pisama nadzire. Iz istih razloga sud moe uskratiti dopisivanje. Protiv odluke suda iz stava 2. ovog lana, osueni ima pravo albe u roku od tri dana neposredno viem sudu. alba ne odlae izvrenje odluke. U sluaju sumnje na slanje i primanje nedozvoljenih stvari putem pisma, pismo upueno osuenom, kao i pismo koje on upuuje, otvorie se u njegovom prisustvu i pregledati. Nedozvoljene stvari e se oduzeti. Osueni ima pravo na dopisivanje bez nadzora sa braniocem, Zatitnikom graana ili drugim dravnim organima i meunarodnim organizacijama za zatitu ljudskih prava.

Telefonski razgovor lan 76

Osueni ima pravo na telefonski razgovor u skladu sa odredbama akta o kunom redu, o svom troku. Odredbe lana 75. st. 2, 3. i 5. shodno se primenjuju i na nadziranje telefonskog razgovora.

Pravna pomo lan 77

Osueni ima pravo na pravnu pomo u vezi sa izvrenjem kazne zatvora, a zavod je duan da mu takvu pomo prua. Zavod upuuje osuenog na nain ostvarivanja drugih oblika pravne pomoi.

Posete lan 78
Osueni ima pravo na posetu branog druga, dece, roditelja, usvojenika, usvojitelja i ostalih srodnika u pravoj liniji i u pobonoj liniji do etvrtog stepena krvnog i tazbinskog srodstva, kao i hranitelja, hranjenika i staratelja: 1) jednom nedeljno - u zavodu ili odeljenju otvorenog tipa;

2) dvaput meseno - u zavodu ili odeljenju poluotvorenog tipa; 3) jedanput meseno - u zavodu ili odeljenju zatvorenog tipa i u zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem. Upravnik zavoda moe osuenom odobriti i posete drugih lica.

lan 79
Osueni ima pravo da ga poseti branilac ili punomonik koji ga zastupa, ili koga je on pozvao radi davanja punomoja o zastupanju. Poseta punomonika moe se nadzirati samo posmatranjem a ne i sluanjem.

lan 80
Strani dravljanin ima pravo na posetu diplomatsko-konzularnog predstavnika zemlje iji je dravljanin, odnosno drave koja titi njegove interese, a osueni ije interese ne titi nijedna drava ima pravo na posetu nadlenih organa i organizacija Republike Srbije i nadlenih meunarodnih organizacija. Diplomatsko-konzularnom predstavniku strane drave i predstavniku nadlene meunarodne organizacije, posetu odobrava direktor Uprave.

lan 81
Poseta traje najkrae jedan as. Za vreme izdravanja disciplinske mere upuivanja u samicu osueni nema pravo na posete, osim posete branioca ili punomonika koji ga zastupa ili koga je on pozvao radi davanja punomoja. Vreme, trajanje, nain posete i izgled prostorije za posetu ureuju se aktom o kunom redu.

Boravak u posebnoj prostoriji lan 82

Osueni ima pravo da jednom u tri meseca boravi s branim drugom, decom ili drugim bliskim licem tri asa u posebnim prostorijama zavoda. Nain ostvarenja prava lica iz stava 1. ovog lana, izgled posebne prostorije i odreivanje kruga bliskih lica blie se ureuju aktom o kunom redu.

lan 83

Za vreme izdravanja disciplinske mere upuivanja u samicu osueni nema pravo na boravak u posebnoj prostoriji.

Prijem paketa lan 84

Osueni ima pravo na prijem paketa: 1) jednom nedeljno - u zavodu ili odeljenju otvorenog tipa; 2) dvaput meseno - u zavodu ili odeljenju poluotvorenog tipa; 3) jedanput meseno - u zavodu ili odeljenju zatvorenog tipa i u zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem. Paketi se pre uruenja pregledaju u prisustvu osuenog. Teina i doputena sadrina paketa ureuju se aktom o kunom redu.

Prijem novanih poiljki lan 85

Osueni ima pravo na neogranien prijem i slanje novanih poiljki. Aktom o kunom redu odreuje se meseni iznos novca kojim osueni moe slobodno raspolagati, kao i iznos koji mu se ostavlja na tednju.

Rad i prava na osnovu rada lan 86

Rad osuenog je sastavni deo programa postupanja. Svrha rada je da osueni stekne, odri i povea svoje radne sposobnosti, radne navike i struno znanje.

lan 87
Rad osuenih mora biti svrsishodan i ne sme biti poniavajui. Postizanje ekonomske koristi od rada osuenih ne sme tetiti ostvarenju svrhe tog rada.

lan 88
Vrsta posla odreuje se prema psihikim i fizikim sposobnostima, strunim kvalifikacijama, izraenim eljama osuenog i prema mogunostima zavoda.

Psihike i fizike sposobnosti osuenog za rad procenjuje struni tim zavoda.

lan 89
Osueni se upoljava u zavodu ili izvan zavoda. Ureenje i nain rada u zavodu treba da su to sliniji ureenju i nainu rada izvan zavoda. Zavodu pripada trina naknada za rad osuenih izvan zavoda.

lan 90
Na molbu lica koje je prvi put osueno na kaznu zatvora do est meseci, direktor Uprave moe odobriti da za vreme trajanja kazne obavlja poslove na radnom mestu na kome je bilo zaposleno u vreme prijema naloga za izdravanje kazne, ako za to postoje opravdani razlozi, a krivino delo za koje je osueno nije u vezi s tim poslovima.

lan 91
Radno vreme osuenog moe trajati do etrdeset sati nedeljno, a izuzetno moe trajati i due, pod uslovima odreenim zakonom. Osueni koji pohaa nastavu opteg ili strunog obrazovanja radi srazmerno krae radno vreme. Osueni moe izvan radnog vremena da se uposli najvie dva asa dnevno na odravanju istoe i drugim tekuim poslovima u zavodu.

lan 92
Rad osuenog ne uraunava se u radni sta. Kad se shodno optim propisima i samo vreme provedeno na radu priznaje za sticanje strune kvalifikacije, priznaje se za tu kvalifikaciju i vreme provedeno na istoj vrsti posla tokom izdravanja kazne zatvora.

lan 93
Osueni ima pravo na naknadu za rad, koja se isplauje jednom meseno. Naknada za rad iznosi najmanje 20% od najnie cene rada u Republici Srbiji, s tim da se za rad dui od punog radnog vremena uveava za 50%.

lan 94
Upravnik zavoda moe osuenog novano nagraditi za uspehe u radu.

Najvii iznos naknade i nagrade za rad odreuje direktor Uprave.

lan 95
Osueni moe slobodno raspolagati sa 70% naknade i nagrade za rad, a ostatak mu se ostavlja na tednju. Upravnik zavoda osuenom moe odobriti troenje sredstava sa tednje ako je novac neophodan osuenom ili njegovoj porodici.

lan 96
Osueni uiva zatitu na radu shodno optim propisima. Osueni koji je bez svoje krivice privremeno nesposoban za rad ima pravo na naknadu shodno optim propisima. Zavod podmiruje najnunije potrebe osuenog koji bez svoje krivice ne radi, a nema sopstvenih sredstava.

lan 97
Osueni ima pravo na dnevni, nedeljni i godinji odmor shodno optim propisima. Godinji odmor koristi se u posebnim prostorijama zavoda. Za vreme godinjeg odmora osueni prima naknadu za rad kao da radi.

lan 98
Osuena ena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoe, poroaja i materinstva, shodno optim propisima.

lan 99
Za dela iz oblasti intelektualne svojine stvorena za vreme izdravanja kazne zatvora, osuenom pripadaju prava shodno optim propisima.

lan 100
Blii propis o radu osuenog i njegovim pravima na osnovu rada donosi ministar nadlean za pravosue.

Zdravstvena zatita lan 101

Osueni ima pravo na zdravstvenu zatitu prema optim propisima o zdravstvenoj zatiti i odredbama ovog zakona. Osueni kome se u zavodu ne moe pruiti odgovarajua zdravstvena zatita upuuje se u Specijalnu zatvorsku bolnicu ili drugu zdravstvenu ustanovu, a trudnica radi poroaja u porodilite. Vreme provedeno na leenju uraunava se u kaznu zatvora.

lan 102
Leenje osuenog se sprovodi uz njegov pristanak. Prisilno hranjenje osuenog nije dozvoljeno. Izuzetno, ako osueni odbijanjem leenja ili hrane ozbiljno ugrozi svoje zdravlje ili ivot primenie se medicinske mere koje odredi lekar. Zdravstveni pregled osuenog vri se samo u prisustvu zdravstvenog radnika, osim ako zdravstveni radnik drukije ne zatrai. Osueni ima pravo da bude upoznat sa nalazima o njegovom zdravstvenom stanju i sadrinom njegovog zdravstvenog kartona, osim u sluajevima predvienim optim medicinskim propisima. Osuenom se mora omoguiti da koristi usluge zubnog lekara. U zavodu se moe obrazovati posebno odeljenje za odvikavanje od psihoaktivnih supstanci. Blii propis o radu i sprovoenju programa odeljenja za odvikavanje od psihoaktivnih supstanci donosi ministar nadlean za pravosue.

lan 103
Lekar u zavodu duan je da: 1) pregleda svakog osuenog odmah nakon prijema u zavod, po povratku u zavod sa privremenog odsustva i pre otputanja iz zavoda; 2) prilikom prijema u zavod i kasnije, uvek kada je to potrebno, ustanovi da li je osueni fiziki ili duevno oboleo i njegovu radnu sposobnost; 3) odmah pregleda osuenog koji se ali da je bolestan ili postoje znaci da je bolestan; 4) svakodnevno pregleda osuenog koji je bolestan ili odbija hranu ili vodu, a redovno, u intervalima ne duim od tri meseca, ostale osuene;

5) kontrolie smetaj, ishranu, higijenu, sanitarne i druge uslove od kojih zavisi zdravlje osuenih; 6) vodi posebnu evidenciju o povredama osuenih i obavetava upravnika zavoda o bilo kom znaku ili indikaciji da se sa osuenim postupa nasilno; 7) nadzire rad apoteke i medicinskog osoblja koje evidentira, izdaje i daje propisanu terapiju osuenom. Lekar u zavodu duan je da upravniku zavoda u pismenoj formi: 1) podnosi periodine izvetaje o zdravstvenom stanju osuenih; 2) podnese izvetaj uvek kada ustanovi da je fiziko ili duevno stanje osuenog narueno ili ugroeno zbog produenja ili naina izdraavanja kazne i da preporui mere za postupanje sa tim licem, ukljuujui i mogunost prekida izvrenja kazne; 3) daje nalaze i preporuke o koliini i kvalitetu hrane za osuene; 4) daje nalaze i preporuke o poboljanju higijene u zavodu i kod osuenih, stanju sanitarnih uslova i ureaja, grejanja, osvetljenja i provetravanja u prostorijama u kojima borave osueni; 5) daje nalaze i preporuke u vezi sa neophodnim fizikim aktivnostima osuenih. Upravnik zavoda duan je da bez odlaganja preduzima mere iz stava 2. ovog lana koje mu preporui lekar.

lan 104
Na zahtev osuenog, upravnik zavoda moe odobriti specijalistiki pregled osuenog, ako takav pregled nije odredio lekar. Trokove pregleda tada snosi osueni, ako upravnik zavoda drukije ne odredi.

lan 105
O ozbiljnoj ugroenosti zdravlja ili ivota osuenog, ili o njegovom premetaju u zavodsku bolnicu ili drugu zdravstvenu ustanovu, zavod e odmah obavestiti njegovog branog druga, decu, usvojenike ili lice sa kojim je do odlaska na izdravanje kazne iveo u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, a ako ih osueni nema tada njegove roditelje, usvojitelja, brau, sestre ili dalje srodnike.

Prava osuene ene koja ima dete lan 106

Osuena ena koja ima dete moe zadrati dete do navrene prve godine ivota, posle ega roditelji deteta sporazumno odluuju da li e dete poveriti na uvanje ocu, ostalim srodnicima ili drugim licima. Kad se roditelji ne sporazumeju ili je njihov sporazum na tetu deteta, o poveravanju deteta odluuje sud nadlean prema prebivalitu, odnosno boravitu majke u vreme osude.

lan 107
Osuena ena koja ima dete ima pravo na pomo strunog osoblja zavoda. U odsustvu neposredne majine brige, detetu se omoguuje smetaj u posebnu prostoriju zavoda i struna nega, koje odgovaraju standardu deijih jasli. Podatak da je dete roeno u zavodu ne sme biti naveden u izvodu iz matine knjige roenih i drugim javnim ispravama.

lan 108
Poroaj osuene ene, njena nega i smetaj i nega deteta u zavodu su besplatni.

Obavetavanje lan 109

Osueni ima pravo da koristi dnevnu i periodinu tampu i druga sredstva javnog obavetavanja. Osueni moe da ita knjige iz biblioteke zavoda i knjige koje sam pribavi.

Obrazovanje lan 110

Osueni ima pravo na osnovno i srednje obrazovanje, koje se shodno optim propisima organizuje u zavodu. Zavod organizuje i druge vidove obrazovanja osuenih.

lan 111
Upravnik zavoda moe osuenom odobriti vanredno kolovanje. Trokove vanrednog kolovanja snosi osueni.

lan 112

Iz isprave o sticanju obrazovanja ne sme biti vidljivo da je obrazovanje osuenog steeno za vreme izdravanja kazne. Blii propis o obrazovanju osuenih donose sporazumno ministar nadlean za pravosue i ministar nadlean za obrazovanje.

Verska prava lan 113

Osueni ima pravo: 1) na verski obred; 2) da dri i ita versku literaturu; 3) da ga poseti sveteno lice. Ako u zavodu postoji dovoljan broj osuenih iste veroispovesti, na njihov zahtev upravnik zavoda e dozvoliti svetenom licu te veroispovesti da ih redovno poseuje ili da u zavodu ima redovnu slubu ili nastavu. Na osuenog se ne moe vriti pritisak da prisustvuje verskom obredu ili poseti svetenog lica. Verski obred obavlja se u posebnoj, prikladnoj prostoriji zavoda. Vreme, trajanje i nain korienja prava iz ovog lana blie se ureuju aktom o kunom redu.

Podnesak, prituba i alba lan 114

Osueni se moe, radi ostvarivanja svojih prava, podneskom obratiti naelniku ili drugom ovlaenom licu iz odgovarajue slube zavoda. Lice iz stava 1. ovog lana duno je da u roku od pet dana od dana predaje podneska, pismeno i obrazloeno odgovori na podnesak osuenog. Osueni ima pravo pritube upravniku zavoda zbog povrede prava ili drugih nepravilnosti koje su u zavodu uinjene prema njemu. Upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti duan je da ispita pritubu osuenog i da u roku od 15 dana donese reenje. Osueni koji ne dobije odgovor na pritubu ili nije zadovoljan donetim reenjem ima pravo da u roku od osam dana, od dana prijema reenja podnese albu direktoru Uprave.

Direktor Uprave duan je da o albi odlui u roku od 30 dana od dana prijema albe.

lan 114a
Ako osueni smatra da je njegovo pravo povreeno postupanjem upravnika, moe podneti pritubu direktoru Uprave. Ako direktor Uprave ili lice koje on ovlasti utvrdi da prituba nije podneta iz razloga navedenog u stavu 1, pritubu e dostaviti nadlenom organu i o tome e obavestiti osuenog. Direktor Uprave ili lice koje on ovlasti moe da ispita osnovanost pritube i neposrednim uvidom u svu relevantnu dokumentaciju zavoda, razgovorom sa upravnikom i zaposlenima u zavodu, razgovorom sa osuenim koji je podneo pritubu i drugim osuenima, bez prisustva zaposlenih u zavodu. Ako se utvrdi da je prituba osnovana, direktor Uprave e naloiti da se otkloni povreda prava osuenog. Ako smatra da je do povrede prava osuenog dolo usled postupanja zaposlenog, direktor Uprave obavestie pismeno upravnika zavoda i lice ovlaeno za vrenje nadzora, a ako smatra da je do povrede prava osuenog dolo usled postupanja upravnika obavestie lice ovlaeno za vrenje nadzora.

lan 114b
Osueni ima pravo da se bez prisustva zaposlenih lica u zavodu pritui ovlaenom licu koje nadzire rad zavoda. Sadrina pritube predstavlja tajnu.

2. Posebna prava osuenog lan 115

Osuenom koji se posebno dobro vlada i zalae u ostvarivanju programa postupanja upravnik zavoda moe dodeliti sledea posebna prava: 1) proireno pravo na prijem paketa; 1a) proireno pravo na broj poseta; 2) proireno pravo na krug lica koja mogu posetiti osuenog (dalji srodnici, prijatelji i drugi); 3) pravo na prijem poseta bez nadzora u prostorijama za posete; 4) pravo na prijem poseta u posebnim prostorijama, bez prisustva ostalih osuenih;

5) pravo na prijem poseta izvan zavoda; 6) pravo na pogodniji smetaj; 7) pravo na slobodan izlazak u grad; 8) pravo na posetu porodici i srodnicima o vikendu i praznicima; 9) pravo na nagradno odsustvo iz zavoda do sedam dana u toku godine; 10) pravo na vanredno odsustvo iz zavoda do sedam dana; 11) pravo na korienje godinjeg odmora izvan zavoda. Odluku iz stava 1. ovog lana upravnik zavoda donosi na obrazloen predlog strunog tima, u skladu sa pravilnikom o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osuenih. U sluaju da osueni prestane da ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana, struni tim zavoda moe upravniku predloiti oduzimanje nekih od dodeljenih posebnih prava.

3. Premetaj osuenog lan 116

Na molbu osuenog ili predlog upravnika zavoda, kad za to postoje opravdani razlozi, direktor Uprave moe osuenog premestiti iz jednog zavoda u drugi zavod. Direktor Uprave moe, iz razloga bezbednosti, osuenog premestiti po slubenoj dunosti. Protiv odluke direktora Uprave iz st. 1. i 2. ovog lana osueni ima pravo albe ministru nadlenom za pravosue u roku od tri dana od prijema odluke. alba na odluku direktora Uprave ne odlae izvrenje reenja.

lan 117
Zavod u koji je osueni premeten duan je da odmah posle premetaja osuenom omogui da se javi porodici ili licu koje on odredi, o troku zavoda. Osueni kome je molba za premetaj odbijena ne moe podneti novu molbu dok ne istekne est meseci od donoenja odluke direktora Uprave po ranijoj molbi.

4. Prekid izvrenja kazne zatvora Prekid izvrenja kazne odlukom direktora Uprave lan 118

Na molbu osuenog ili predlog upravnika zavoda, direktor Uprave moe odobriti prekid izvrenja kazne zatvora ako nastanu razlozi zbog kojih bi se njeno izvrenje moglo odloiti. Protiv odluke direktora Uprave iz stava 1. ovog lana dozvoljena je alba ministru nadlenom za pravosue u roku od tri dana od prijema odluke. alba na odluku direktora Uprave iz stava 1. ovog lana ne odlae izvrenje reenja.

lan 119
Kad je osueni upuen u zavod pre pravnosnanosti reenja o molbi za odlaganje izvrenja kazne, a docnije se utvrdi da je molba bila osnovana, prekida se izvrenje kazne zatvora, odlukom direktora Uprave, a saglasno odluci suda o odlaganju izvrenja kazne. U tom sluaju vreme izdrane kazne zatvora ne uraunava se u trajanje prekida.

Prekid izvrenja kazne zatvora povodom vanrednih pravnih sredstava lan 120
Sud koji odluuje o zahtevu za ponavljanje krivinog postupka podnetog u korist osuenog moe prekinuti izvrenje kazne zatvora i pre pravnosnanosti reenja o dozvoli ponavljanja postupka. Sud koji odluuje o zahtevu za vanredno preispitivanje pravnosnane presude moe, zavisno od sadrine zahteva, prekinuti izvrenje kazne zatvora.

lan 121
Prekid izvrenja kazne zatvora uvek se dozvoljava na zahtev nadlenog javnog tuioca do donoenja odluke o upotrebljenom pravnom sredstvu. Odluka o prekidu izvrenja kazne prestaje da vai ako javni tuilac pravno sredstvo ne upotrebi u roku od trideset dana od prijema odluke o prekidu.

Opoziv prekida izvrenja kazne zatvora i sprovoenje osuenog na dalje izdravanje kazne lan 122
Direktor Uprave opoziva prekid izvrenja kazne zatvora ako naknadno utvrdi da nisu postojali ili su prestali razlozi zbog kojih je prekid odobrio ili osueni prekid koristi protivno odobrenoj svrsi. Ako se osueni posle isteka ili opoziva prekida izvrenja kazne ne javi u zavod, zavod o tome odmah obavetava policiju, koja osuenog sprovodi na dalje izdravanje kazne.

Dejstva prekida izvrenja kazne zatvora lan 123

Vreme prekida izvrenja kazne zatvora ne uraunava se u izdranu kaznu. Za vreme prekida izvrenja kazne osuenom ne pripadaju prava predviena ovim zakonom.

Shodna primena odredaba o odlaganju izvrenja kazne zatvora lan 124

U svemu ostalom na prekid izvrenja kazne zatvora shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojim se ureuje odlaganje izvrenja kazne zatvora.

5. Smrt osuenog lan 125

U sluaju smrti osuenog odmah se obavetavaju policija i istrani sudija, a zatim njegov brani drug, deca i usvojenik, a ako ih osueni nema - njegovi roditelji, usvojitelj, brat, sestra, dalji srodnici ili lice koje je on odredio. O smrti osuenog obavetava se i sud koji je doneo prvostepenu odluku i matiar.

lan 126
Posmrtni ostaci osuenog i njegove line stvari predaju se porodici osuenog ili licu koje je on odredio. Ako osueni nema porodicu, ili porodica, odnosno lice koje je on odredio, ne prihvati posmrtne ostatke, posmrtni ostaci osuenog sahranjuju se o troku zavoda.

VII MERE ZA ODRAVANJE REDA I BEZBEDNOSTI

1. Opte odredbe lan 127
Tokom izvrenja kazne zatvora osueni je duan da se ponaa u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona, kao i po nalozima slubenih lica, osim kada bi izvrenje naloga bilo protivpravna radnja. U cilju odravanja reda i bezbednosti u zavodu, prema osuenom se mogu primeniti samo one mere za odravanje reda i bezbednosti koje su utvrene ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona i samo u meri u kojoj je to neophodno.

U primeni mera za odravanje reda i bezbednosti ne sme se primeniti stroa mera od neophodno potrebne s obzirom na prirodu potrebe njene primene i sadrinu mere. Mere za odravanje reda i bezbednosti su mere prinude i posebne mere.

2. Mere prinude Uslovi za primenu mere prinude lan 128

Mere prinude prema osuenom se mogu primeniti samo kada je neophodno da se sprei: 1) bekstvo osuenog; 2) fiziki napad na drugo lice; 3) nanoenje povrede drugom licu; 4) samopovreivanje; 5) prouzrokovanje materijalne tete; 6) aktivan i pasivan otpor osuenog. Pod aktivnim otporom podrazumeva se svako suprotstavljanje osuenog zakonitim slubenim merama, radnjama i nalozima slubenog ili ovlaenog lica koje se vri zaklanjanjem ili dranjem za lice ili predmet, otimanjem, stavljanjem u izgled da e se lice napasti ili preduzimanjem sline radnje. Pod pasivnim otporom podrazumeva se svako suprotstavljanje osuenog zakonitim slubenim merama, radnjama i nalozima slubenog ili ovlaenog lica koje se vri ogluivanjem ili zauzimanjem kleeeg, sedeeg, leeeg ili slinog poloaja. Mera prinude se moe primeniti i prema licu koje protivpravno oslobaa osuenog ili protivpravno ulazi u prostorije zavoda. Ovo lice se zadrava do dolaska ovlaenih lica policije.

Vrste mera prinude lan 129

Mere prinude su: 1) upotreba fizike snage; 2) vezivanje;

3) izdvajanje; 4) upotreba gumene palice; 5) upotreba mrkova sa vodom; 6) upotreba hemijskih sredstava i 7) upotreba vatrenog oruja. Prilikom primene mere prinude koristi se ona mera koja najmanje ugroava ivot i zdravlje lica prema kome se primenjuje, i kojom se uspeno savlauje otpor i srazmerna je opasnosti koja preti.

Primena mere prinude i lekarski pregled lan 130

O nameri primene mere prinude usmeno i jasno se upozorava lice prema kojem e se mera primeniti, osim ako se radi o istovremenom ili neposredno predstojeem protivpravnom napadu. Upotrebu mrkova sa vodom i hemijskih sredstava moe narediti samo upravnik zavoda. Neposredno nakon primene mere prinude, izuzev mere vezivanja, obavezan je lekarski pregled osuenog prema kome je mera primenjena i koji se ponavlja izmeu dvanaestog i dvadesetetvrtog sata od primene mere. Pismeni izvetaj slube obezbeenja i izvetaji o obavljenim lekarskim pregledima dostavljaju se upravniku bez odlaganja. Izvetaj lekara sadri i navode lica prema kome je mera prinude primenjena o nainu nastanka povreda i miljenje lekara o povezanosti primenjene mere i nastalih povreda. Upravnik zavoda obavetava direktora Uprave o upotrebi mera prinude i prosleuje izvetaje u roku od 24 sata od vremena primene mere prinude.

Upotreba vatrenog oruja lan 131

Vatreno oruje dozvoljeno je upotrebiti samo ako se drugim merama ne moe: 1) odbiti istovremen ili neposredno predstojei protivpravni napad kojim se ugroava ivot osuenog, zaposlenog ili drugog lica zateenog u zavodu; 2) onemoguiti bekstvo osuenog iz zavoda zatvorenog tipa; 3) onemoguiti prilikom sprovoenja bekstvo osuenog koji izdrava kaznu zatvora od deset godina ili teu kaznu ili bekstvo lica kome je odreen pritvor za krivino delo za koje se moe izrei kazna zatvora preko 10 godina.

Vatreno oruje se nee upotrebiti ako bi se time ozbiljno ugrozio ivot drugog lica. Ako se slubena radnja preduzima pod neposrednim rukovodstvom upravnika zavoda ili rukovodioca slube obezbeenja, vatreno oruje se moe upotrebiti samo po njihovom nareenju.

Dunost obavetavanja o upotrebni vatrenog oruja lan 132

Upravnik zavoda je duan da odmah dostavi obavetenje o upotrebi vatrenog oruja i zapisnik o lekarskom pregledu osuenog lica direktoru Uprave i nadlenom javnom tuiocu.

Postupanje prilikom bekstva osuenog lan 133

Pripadnik slube obezbeenja bez odlaganja preduzima radnje da osuenog onemogui u bekstvu. O svakom pokuaju bekstva i bekstvu osuenog, pripadnik slube obezbeenja odmah obavetava upravnika zavoda, koji je duan da o tome obavesti direktora Uprave. U sluaju bekstva osuenog, upravnik zavoda obavetava policiju i sud koji ga je uputio na izdravanje kazne zatvora, nareuje izdavanje poternice i preduzima druge radnje koje su neophodne da se osueni u bekstvu lii slobode. Za vreme bekstva osuenom ne tee izvrenje kazne zatvora.

Korienje saobraajnih sredstava i sredstava veze lan 134

U cilju liavanja slobode neposredno odbeglog osuenog pripadnik slube obezbeenja se moe posluiti dostupnim prevoznim sredstvom i sredstvom veze. O upotrebi ovih sredstava izdaje se potvrda.

Pretres stana lan 135

U sluaju neposrednog bekstva osuenog iz zavoda ili prilikom sprovoenja osuenog, pripadnik slube za obezbeenje je duan da bez odlaganja obavesti policiju i obezbedi mesto za koje pretpostavlja da se osueni krije.

3. Posebne mere Uslovi za primenu i vrste posebnih mera

lan 136
Prema osuenom za koga postoji opasnost od bekstva, nasilnikog ponaanja, samopovreivanja ili ugroavanja reda i bezbednosti druge vrste, koji se na drugi nain ne mogu otkloniti, izuzetno se mogu narediti posebne mere. Posebne mere su: 1) oduzimanje i privremeno zadravanje stvari ije je dranje inae dozvoljeno; 2) smetaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari; 3) smetaj pod pojaan nadzor; 4) usamljenje; 5) testiranje na zarazne bolesti ili psihoaktivne supstance. Primenu posebne mere odreuje upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti. Prema osuenom mogue je primeniti i vie posebnih mera istovremeno. Izvrenje mere iz stava 2. ovog lana odmah se obustavlja ako su prestali razlozi za njenu primenu.

lan 137
(Brisano)

Smetaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari lan 138

Smetaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari moe trajati najdue do etrdeset i osam sati odjednom. Ova mera se odreuje uz prethodno miljenje lekara. Uz meru iz stava 1. ovog lana primenjuje se mera pojaanog nadzora.

Smetaj pod pojaan nadzor lan 139

Smetaj pod pojaan nadzor moe se primeniti samo u zavodima zatvorenog tipa, odnosno u zatvorenim odeljenjima zavoda. Na reenje o smetaju pod pojaani nadzor osueni ima pravo albe direktoru Uprave u roku od tri dana od prijema reenja. alba ne odlae izvrenje reenja.

Mera iz stava 1. ovog lana preispituje se svaka tri meseca. Na reenje o produenju trajanja ove mere osueni ima pravo albe u roku od tri dana od prijema reenja. alba ne odlae izvrenje reenja.

Usamljenje lan 140

Osuenom koji svojim ponaanjem uporno remeti red, ugroava bezbednost i predstavlja ozbiljnu opasnost za druge osuene, moe se reenjem izrei mera usamljenja u neprekidnom trajanju najdue do tri meseca. Tokom kalendarske godine ova mera se moe primeniti najvie dva puta. Usamljenjem se osuenom onemoguava veza s drugim osuenim izdvajanjem iz zajednikog naina izvrenja kazne i zajednikih aktivnosti. Usamljenje se odreuje uz prethodno miljenje lekara. Usamljenje se izvrava u prostoriji koja ima uslove propisane u lanu 152. stav 1. ovog zakona. Osuenom se za vreme izvrenja mere usamljenja mora osigurati boravak van prostorije na sveem vazduhu u trajanju od najmanje jedan sat dnevno. Osuenom se za vreme izvrenja mere usamljenja omoguava rad u prostorijama u kojima se mera primenjuje, a tokom primene moe koristiti line stvari, itati tampu i knjige, dopisivati se, sluati radio i pratiti televizijski program. Na reenje iz stava 1. ovog lana osueni ima pravo albe u roku od tri dana od prijema reenja. alba ne odlae izvrenje reenja. Mera iz stava 1. obustavie se kada strune slube ocene da ona vie nije neophodna.

Testiranje na zarazne bolesti ili psihoaktivne supstance lan 141

U sluaju osnovane sumnje u postojanje zaraznih bolesti ili uzimanja opojnih droga ili psihoaktivnih supstanci, mogue je od osuenog uzimati uzorke krvi i mokrae u meri neophodnoj za ispitivanje prema pravilima medicinske struke, odnosno korienje odgovarajueg testa. U sluaju testiranja na virus HIV-a i virus hepatitisa C, potreban je pristanak osuenog.

Ostale odredbe o posebnim merama lan 142

Smetaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari, smetaj pod pojaan nadzor, usamljenje i testiranje na zarazne bolesti ili psihoaktivne supstance primenjuje se pod nadzorom lekara.

lan 143
Blii propis o merama za odravanje reda i bezbednosti donosi ministar nadlean za pravosue. Izuzetno, policija moe biti ukljuena u odravanje reda i bezbednosti u zavodima, kao i prilikom sprovoenja lica lienih slobode, saglasno posebnom sporazumu izmeu ministra nadlenog za pravosue i ministra unutranjih poslova.

VIII DISCIPLINSKI PRESTUPI, MERE I POSTUPAK I MATERIJALNA ODGOVORNOST OSUENOG

1. Disciplinski prestupi Pretpostavke za primenu disciplinskih mera lan 144
Disciplinski prestupi su tee i lake povrede pravila reda i bezbednosti, kao i povrede drugih pravila ponaanja osuenog utvrenih ovim zakonom i aktom o kunom redu zavoda. Tei disciplinski prestupi ureuju se ovim zakonom, a laki aktom o kunom redu zavoda. Prema osuenom se primenjuje disciplinska mera i ako za vreme izdravanja kazne uini krivino delo za koje je propisana novana kazna ili kazna zatvora do jedne godine, ili kazna zatvora do jedne godine i novana kazna. Prema osuenom se ne moe vie puta primeniti disciplinska mera za istu radnju disciplinskog prestupa.

Tei disciplinski prestupi lan 145

Tei disciplinski prestupi su: 1) bekstvo ili pokuaj bekstva iz zavoda; 2) podstrekavanje na pobunu ili bekstvo; 3) pripremanje pobune ili bekstva;

4) neovlaeno naputanje zavoda; 5) nasilje prema drugom licu; 6) pravljenje, posedovanje ili korienje opasne stvari ili sredstva za komunikaciju na daljinu; 7) izrada ili unoenje u zavod sredstva podobnog za napad, bekstvo ili vrenje krivinog dela; 8) spreavanje pristupa u bilo koji deo zavoda slubenom licu ili licu koje se ovlaeno nalazi u zavodu, odnosno ulazi u njega; 9) ugroavanje, oteenje ili unitenje imovine veeg obima; 10) odbijanje izvrenja zakonitog naloga ovlaenog lica usled ega je nastupila ili mogla nastupiti tea tetna posledica; 11) namerno ili grubom nepanjom ugroavanje tueg zdravlja; 12) proizvodnja, posedovanje ili korienje opojnih droga ili psihoaktivnih supstanci; 13) grubo zanemarivanje line higijene; 14) bavljenje igrama na sreu; 15) namerno ugroavanje svog zdravlja radi onesposobljavanja za izvrenje obaveze; 16) otpor zdravstvenom pregledu ili merama za spreavanje opasnosti od zaraze; 17) podstrekavanje lica lienog slobode na tei disciplinski prestup; 18) zanemarivanje radne obaveze koje je izazvalo ili je moglo izazavati teu tetnu posledicu; 19) obuavanje sebe ili drugog o nainu izvrenja krivinog dela na osnovu linog ili tueg iskustva; 20) tea zloupotreba dobijenih posebnih prava iz lana 115. stav 1. ovog zakona; 21) ponavljanje lakih disciplinskih prestupa.

2. Disciplinski mere lan 146

Za uinjene disciplinske prestupe izriu se disciplinske mere.

Disciplinske mere su: 1) ukor; 2) ogranienje ili zabrana primanja paketa do tri meseca; 3) oduzimanje dodeljenih posebnih prava iz lana 115. stav 1. ovog zakona; 4) ogranienje ili zabrana raspolaganja novcem u zavodu do tri meseca; 5) upuivanje u samicu u slobodno vreme ili tokom celog dana i noi. Mera upuivanja u samicu i ogranienje ili zabrana raspolaganja novcem u zavodu moe se izrei samo za tee disciplinske prestupe. Ukidanje dodeljenih posebnih prava iz lana 115. stav 1. ovog zakona i upuivanje u samicu mogu se izrei kumulativno.

Uslovno odlaganje disciplinske mere lan 147

Disciplinsku meru, izuzev disciplinske mere ukora, mogue je uslovno odloiti do tri meseca. Ukoliko osueni u roku za koji je odloeno izvrenje disciplinske mere uini tei disciplinski prestup, uslovno odloena disciplinska mera e se opozvati, a ukoliko uini laki disciplinski prestup disciplinska mera se moe opozvati. Odluku o opozivu iz stava 2. ovog lana donosi organ koji je doneo odluku o disciplinskoj meri.

Sticaj disciplinskih prestupa lan 148

Za sticaj disciplinskih prestupa izrie se jedinstvena disciplinska mera, na osnovu ocene teine prestupa u sticaju i drugih okolnosti koje utiu na izricanje mere.

lan 149
Ukor se izrie kad osuenog zbog uinjenog disciplinskog prestupa treba samo prekoreti. Disciplinske mere iz lana 146. stava 2. ta. 2, 3. i 4. ovog zakona izriu se kao samostalne mere kad nema osnova ili nije opravdano izrei meru upuivanja u samicu, a ukorom se ne moe postii svrha disciplinske mere.

Izvrenje disciplinske mere upuivanja u samicu lan 150

Disciplinska mera upuivanja u samicu izrie se izuzetno, samo za tee disciplinske prestupe i ne moe trajati due od 15 dana. Meru upuivanja u samicu do 30 dana mogue je izrei za sticaj disciplinskih prestupa.

lan 151
Disciplinska mera upuivanja u samicu predstavlja iskljuenje osuenog iz zajednikih aktivnosti s drugim osuenima u slobodno vreme ili tokom celog dana i noi. Pre izvrenja disciplinske mere upuivanja u samicu obavezan je lekarski pregled.

lan 152
Prostorija u kojoj se izvrava disciplinska mera upuivanja u samicu mora imati najmanje etiri kvadratna metra i deset kubnih metara prostora. Prostorija mora biti prozrana, osvetljena dnevnim i vetakim osvetljenjem, zagrejana u skladu sa klimatskim uslovima, opremljena krevetom i posteljinom, stolom i stolicom. Osuenom se mora osigurati neogranien pristup vodi za pie i sanitarnim ureajima. Tokom izvrenja disciplinske mere upuivanja u samicu osueni moe itati i pisati, i ima pravo da boravi van prostorije na sveem vazduhu u trajanju od najmanje jedan sat dnevno.

lan 153
Tokom izvrenja disciplinske mere upuivanja u samicu obavezna je lekarska kontrola osuenog najmanje jednom u toku dana, a upravnik zavoda i vaspita su obavezni da ga posete najmanje jednom u toku sedam dana. Nalazi i zapaanja lekara i drugih ovlaenih lica unose se u knjigu izvrenja disciplinske mere upuivanja u samicu.

lan 154
Ukupan boravak osuenog u prostoriji u kojoj se izvrava disciplinska mera upuivanja u samicu ne moe trajati due od est meseci u toku jedne kalendarske godine.

lan 155
Upravnik zavoda obustavlja izvrenje disciplinske mere upuivanja u samicu ako oceni da je disciplinska mera postigla svoju svrhu i pre njenog isteka.

Upravnik zavoda obavezno prekida izvrenje disciplinske mere upuivanja u samicu ako po pismenom miljenju lekara dalji boravak u samici ugroava zdravlje osuenog.

3. Disciplinski postupak Nadlenost i pokretanje postupka lan 156

Postupak za tee disciplinske prestupe vodi i odluku donosi disciplinska komisija, a za lake disciplinske prestupe upravnik zavoda ili lice koje on odredi, s tim da to lice ne moe biti predlaga. Predlog za pokretanje disciplinskog postupka podnosi rukovodilac organizacione jedinice zavoda ili lice koje on odredi. Za tee disciplinske prestupe predlog za pokretanje postupka moe podneti i upravnik zavoda ili lice koje on odredi. Predlog za pokretanje disciplinskog postupka iz stava 2. ovog lana podnosi se u roku od dvadeset i etiri sata od saznanja za uinjeni prestup. Disciplinsku komisiju od tri lana iz stava 1. ovog lana imenuje direktor Uprave, na predlog upravnika zavoda.

Uslovi za izdvajanje osuenog lan 157

Od momenta saznanja za uinjeni tei disciplinski prestup i tokom disciplinskog postupka, upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti moe odluiti da se osueni izdvoji iz bezbednosnih razloga od ostalih osuenika, do etrdeset osam sati. Vreme izdvajanja se uraunava u disciplinsku meru upuivanja u samicu.

Dokazi u disciplinskom postupku lan 158

Osueni protiv koga se vodi disciplinski postupak se obavezno sasluava, a navodi koje istakne proveravaju se i izvode se i drugi dokazi. O toku disciplinskog postupka vodi se zapisnik.

Odmeravanje disciplinske mere lan 159

Pri izricanju disciplinske mere vodi se rauna o ponaanju osuenog tokom izdravanja kazne i zalaganju na radu, a uzimaju se u obzir i sve druge injenice bitne za pravilno odmeravanje mere.

Zastarelost lan 160

Disciplinska mera ne moe se izrei niti se izreena mera moe izvriti, ako je od uinjenog disciplinskog prestupa proteklo vie od est meseci.

Pravo osuenog na strunu pravnu pomo lan 161

Osueni protiv koga se vodi disciplinski postupak ima pravo na strunu pravnu pomo. O pravu iz stava 1. ovog lana osueni mora biti obaveten pre utvrivanja injenica u postupku.

Reenje i alba u disciplinskom postupku lan 162

Disciplinski postupak se okonava reenjem. Protiv reenja osueni moe izjaviti albu u roku od tri dana od dana prijema reenja i o albi se mora odluiti u roku od tri dana. alba ne odlae izvrenje reenja. O albi odluuje direktor Uprave.

Ovlaenje ministra nadlenog za pravosue lan 163

Blie odredbe o disciplinskim prestupima, merama i postupku donosi ministar nadlean za pravosue.

4. Materijalna odgovornost lan 164

Osueni je duan da nadoknadi tetu koju namerno ili grubom nepanjom prouzrokuje zavodu. O naknadi tete u iznosu do 10.000 dinara odluuje prvostepeni disciplinski organ na zahtev predlagaa, a za iznos tete preko 10.000 dinara zavod ostvaruje svoje pravo u parninom postupku.

Naknadu tete o kojoj je odluio prvostepeni disciplinski organ zavod neposredno naplauje iz sredstava kojim osueni slobodno raspolae, a ako je to nedovoljno i iz tednog uloga osuenog.

IX SUDSKA ZATITA
Pravo osuenog na sudsku zatitu lan 165
Protiv konane odluke kojom je osuenom tokom izvrenja kazne zatvora ogranieno ili povreeno neko pravo utvreno ovim zakonom osueni ima pravo na sudsku zatitu. Sudska zatita iz stava 1. ovog lana ostvaruje se u upravnom sporu.

Tuba za sudsku zatitu lan 166

Tuba za sudsku zatitu se podnosi u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke. O tubi iz stava 1. ovog lana nadleni sud odluie u roku od 30 dana od dana prijema tube.

X OTPUTANJE OSUENOG SA IZVRENJA KAZNE ZATVORA

Otputanje zbog isteka kazne lan 167
Osueni se otputa iz zavoda onog dana kada mu je istekla kazna. Ako istek kazne pada u subotu, nedelju ili u dane dravnih praznika, osueni se otputa poslednjeg radnog dana koji prethodi tim danima. Zavod je duan da u roku od osam dana nakon otputanja osuenog o tome obavesti sud koji ga je uputio na izvrenje kazne, kao i policiju.

Opte odredbe o otputanju osuenog lan 168

Pre otputanja, lekar pregleda osuenog i nalaz unosi u zdravstveni karton. Teko bolesno lice, koje je otputeno sa izvrenja kazne zatvora i otputeno lice koje je zbog bolesti nesposobno za put, zavod smeta u najbliu odgovarajuu zdravstvenu ustanovu. Trokove leenja za prvih trideset dana snosi zavod.

lan 169
Osuenom se prilikom otputanja iz zavoda izdaje otpusni list. Otpusni list, pored ostalog, sadri i datum otputanja i datum do kada otputeno lice treba da se javi policiji. Otpusni list slui otputenom licu i kao dokaz o identitetu do prispea u mesto prebivalita, odnosno boravita.

lan 170
Osuenom se prilikom otputanja predaju stvari i predmeti koje mu je zavod uvao, uteevina i novac koji je primio za vreme izdraavanja kazne, a nije ga potroio u zavodu. Pri otputanju osuenog, zavod mu obezbeuje rublje, odeu i obuu, ukoliko osueni nije u mogunosti da ih pribavi. Lice se smatra otputenim kada napusti prostor zavoda.

lan 171
Trokove prevoza otputenom licu do mesta prebivalita, odnosno boravita snosi zavod. Otputenom strancu plaaju se trokovi prevoza do graninog prelaza, ako posebnim propisom nije drukije odreeno.

Otputanje zbog amnestije i pomilovanja lan 172

U sluaju da se osueni otputa iz zavoda na osnovu zakona o amnestiji, zavod je duan da ga otpusti najdocnije dvadeset etiri asa nakon prijema reenja o amnestiji, ako zakonom o amnestiji nije drukije odreeno. U sluaju da se osueni otputa iz zavoda na osnovu odluke o pomilovanju, zavod je duan da ga otpusti istog dana po prijemu odluke o pomilovanju, a najdocnije u roku od dvadeset etiri asa.

Prevremeno otputanje lan 173

Direktor Uprave moe, zbog dobrog vladanja osuenog i postignutih rezultata u programu postupanja, na predlog upravnika zavoda, prevremeno otpustiti osuenog sa izdravanja kazne, najvie tri meseca do isteka kazne, ako je izdrao devet desetina kazne.

Predlog iz stava 1. ovog lana podnosi upravnik zavoda, na osnovu prethodno pribavljenog miljenja strunog tima.

XI PRIPREMA ZA OTPUTANJE OSUENOG I POMO NAKON OTPUTANJA

lan 174
Zavod je duan da pre otputanja osuenog sa izvrenja kazne zatvora, u okviru programa postupanja, utvrdi program pruanja pomoi nakon otputanja. U ostvarivanju pruanja pomoi iz stava 1. ovog lana zavod sarauje sa organizacionom jedinicom u sastavu Uprave nadlenom za tretman i alternativne sankcije, organom starateljstva nadlenim prema mestu poslednjeg prebivalita, odnosno ukoliko osueni nije imao prebivalite, prema mestu poslednjeg boravita osuenog pre upuivanja na izvrenje kazne zatvora, policijom ili odgovarajuom organizacijom ili udruenjem. Zavod je duan da pre otputanja osuenog o tome obavesti policiju u mestu prebivalita, odnosno boravita, kao i sud koji je izrekao kaznu zatvora. Blii propis o pripremi za otputanje i pomo nakon otputanja donosi ministar nadlean za pravosue.

Glava etvrta IZVRENJE NOVANE KAZNE

Nadlenost i postupak za izvrenje novane kazne lan 175
Za izvrenje novane kazne nadlean je sud koji je doneo prvostepenu presudu.

lan 176
Rok za plaanje novane kazne odreuje se presudom. Rok iz stava 1. ovog lana ne moe biti krai od 15 dana niti dui od tri meseca. U opravdanim sluajevima sud moe dozvoliti da osueni plati novanu kaznu u ratama, s tim da rok isplate ne moe biti dui od jedne godine.

lan 177
Ako osueni ne plati novanu kaznu u odreenom roku, sud e novanu kaznu zameniti kaznom zatvora.

Zamena novane kazne kaznom zatvora vri se tako to se za svakih zapoetih hiljadu dinara novane kazne odreuje jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne moe biti dua od est meseci. Ako je izreena novana kazna u iznosu veem od sedamsto hiljada dinara, kazna zatvora ne moe biti dua od jedne godine.

lan 178
Ako osueni plati samo deo novane kazne, sud e ostatak kazne srazmerno zameniti kaznom zatvora. Ako osueni isplati ostatak novane kazne, izvrenje kazne zatvora e se obustaviti, na osnovu odluke suda.

lan 179
Neplaena novana kazna moe se, umesto kaznom zatvora, zameniti kaznom rada u javnom interesu. Zamena novane kazne kaznom rada u javnom interesu vri se tako to se za svakih zapoetih hiljadu dinara novane kazne odreuje osam asova rada u javnom interesu, s tim da rad u javnom interesu ne moe biti dui od tristaezdeset asova.

lan 180
Posle smrti osuenog novana kazna nee se izvriti.

lan 180a
Odredbe ovog zakona kojima se ureuje izvrenje novane kazne izreene za krivino delo shodno se primenjuju na izvrenje novane kazne izreene za privredni prestup i prekraj, ako zakonom nije drukije odreeno.

Glava peta IZVRENJE KAZNE RADA U JAVNOM INTERESU

Nadlenost i postupak izvrenja kazne rada u javnom interesu lan 181
Sud koji je odluivao u prvom stepenu pokree postupak za izvrenje kazne rada u javnom interesu pred organizacionom jedinicom u sastavu Uprave nadlenom za tretman i alternativne sankcije. Sud koji je doneo prvostepenu odluku duan je da izvrnu odluku, s podacima o linosti osuenog pribavljenim tokom krivinog postupka, dostavi organizacionoj jedinici u sastavu Uprave nadlenoj za tretman i alternativne sankcije, u roku od tri dana od dana kada je odluka postala izvrna.

Za izvrenje kazne rada u javnom interesu nadlean je poverenik. Poverenika reenjem odreuje direktor Uprave, u roku od osam dana od prijema izvrne presude.

Poslodavac, vrsta i program rada lan 182

Rad u javnom interesu obavlja se kod pravnog lica (u daljem tekstu: poslodavac) koje se bavi poslovima od javnog interesa, a naroito humanitarnim, zdravstvenim, ekolokim ili komunalnim delatnostima. Ministarstvo nadleno za pravosue zakljuuje ugovor o saradnji sa izabranim pravnim licem o obavljanju rada u javnom interesu. Izbor poslodavca, vrstu posla i program rada utvruje poverenik. Direktor Uprave zakljuuje ugovor sa poslodavcem za svakog osuenog kojim se odreuju meusobni odnosi u vezi sa obavljanjem rada u javnom interesu. Za sluaj nesree na radu, Uprava osigurava ivote osuenih na kaznu rada u javnom interesu. U izvrenju kazne rada u javnom interesu poverenik sarauje sa osuenim, sudom, slubom za zapoljavanje, organom starateljstva, organima jedinice lokalne samouprave i policijom.

Praenje izvrenja i obavetavanje lan 183

Tokom ostvarenja programa poverenik je obavezan da najmanje dva puta izvesti sud i organizacionu jedinicu u sastavu Uprave nadlenu za tretman i alternativne sankcije o obavljanju rada u javnom interesu. Poverenik prati izvrenje programa obavljanja rada u javnom interesu, predlae izmene programa i obavetava sud i Upravu o nastanku okolnosti koje onemoguavaju izvrenje programa. Ako poverenik utvrdi da osueni ispunjava sve svoje obaveze vezane za rad u javnom interesu, moe predloiti sudu da duinu izreene kazne rada u javnom interesu umanji za jednu etvrtinu.

lan 184
Blii propis o izvrenju kazne rada u javnom interesu donosi ministar nadlean za pravosue u saradnji sa ministrom nadlenim za rad.

Glava esta IZVRENJE KAZNE ODUZIMANJA VOZAKE DOZVOLE

lan 185
Radi oduzimanja vozake dozvole, sud koji je odluivao u prvom stepenu dostavlja izvrnu odluku o izreenoj kazni oduzimanja vozake dozvole policiji u mestu prebivalita, odnosno boravita osuenog u vreme kada je odluka kojom je izreena kazna postala pravnosnana.

Glava sedma IZVRENJE USLOVNE OSUDE SA ZATITNIM NADZOROM

Nadlenost za izvrenje uslovne osude sa zatitnim nadzorom lan 186
Sud koji je odluivao u prvom stepenu pokree postupak za izvrenje uslovne osude sa zatitnim nadzorom pred organizacionom jedinicom u sastavu Uprave nadlenom za tretman i alternativne sankcije. Za izvrenje uslovne osude sa zatitnim nadzorom nadlean je poverenik. Poverenika reenjem odreuje direktor Uprave, u roku od osam dana od prijema pravnosnane presude.

lan 187
Sud koji je doneo prvostepenu odluku duan je da izvrnu odluku, s podacima o linosti osuenog lica pribavljenim tokom krivinog postupka, dostavi organizacionoj jedinici u sastavu Uprave nadlenoj za tretman i alternativne sankcije u roku od tri dana od dana kada je odluka postala izvrna.

Dunosti i prava poverenika i osuenog lica lan 188

Poverenik je duan da u roku od tri dana posle prijema odluke otpone pripreme za njeno izvrenje i da uspostavi saradnju sa policijom, ustanovama zdravstvene i socijalne zatite, poslodavcem i drugim ustanovama, organizacijama i udruenjima. Poverenik je duan da u roku od 15 dana posle prijema odluke izradi program izvrenja zatitnog nadzora i da sa njim upozna osueno lice.

Program iz stava 2. ovog lana poverenik dostavlja nadlenom sudu i odgovarajuem organu, ustanovi, organizaciji, odnosno poslodavcu iz stava 1. ovog lana. Na program iz stava 2. ovog lana osueno lice ima pravo na prigovor nadlenom sudu u roku od tri dana od dana upoznavanja sa programom. Tokom izvrenja zatitnog nadzora poverenik je duan da sarauje sa porodicom osuenog lica.

lan 189
Osueno lice je duno da se pridrava programa izvrenja zatitnog nadzora. Poverenik prati i proverava da li se program izvrenja zatitnog nadzora primenjuje. Osueno lice ima pravo prigovora direktoru Uprave na rad poverenika.

Dunost obavetavanja suda lan 190

Poverenik je duan da najmanje jednom u est meseci obavetava sud koji je odredio zatitni nadzor o rezultatima izvrenja zatitnog nadzora. U sluaju da izvrenje zatitnog nadzora ne otpone u roku od 30 dana posle prijema izvrne odluke ili osueni ne prihvati izvrenje zatitnog nadzora, poverenik je duan da odmah o tome obavesti sud koji je odredio zatitni nadzor. Na osnovu ostvarenog uspeha u izvrenju zatitnog nadzora poverenik e u izvetaju predloiti sudu da zameni ili ukine pojedine obaveze osuenog. Ako na osnovu ostvarenih rezultata smatra da je u potpunosti ispunjena svrha zatitnog nadzora, poverenik e u izvetaju predloiti sudu da se osuenom ukine zatitni nadzor pre isteka roka proveravanja. Ako osueni tokom sprovoenja programa ne ispunjava obaveze koje su mu odreene, poverenik e o tome obavestiti sud i organizacionu jedinicu u sastavu Uprave nadlenu za tretman i alternativne sankcije, uz navoenje razloga. Kad poverenik oceni da je svrha zatitnog nadzora ostvarena o tome obavetava nadleni sud.

lan 191
Blii propis o izvrenju uslovne osude sa zatitnim nadzorom donosi ministar nadlean za pravosue.

lan 191a

Blii propis o izboru i nainu rada poverenika nadlenog za izvrenje kazne rada u javnom interesu i uslovne osude sa zatitnim nadzorom donosi ministar nadlean za pravosue.

Glava osma IZVRENJE MERA BEZBEDNOSTI

I OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LEENJE I UVANJE U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI
Nadlenost i postupak za izvrenje mere obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi lan 192
Upuivanje lica na izvrenje mere obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi vri sud koji je izrekao meru u prvom stepenu. Mera iz stava 1. ovog lana izvrava se u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, a izuzetno u drugoj zdravstvenoj ustanovi. Kad je mera iz stava 1. ovog lana izreena uz kaznu zatvora, lice prema kojem se ona primenjuje prvo se upuuje na izvrenje mere bezbednosti. Na predlog Specijalne zatvorske bolnice, odnosno druge zdravstvene ustanove u kojoj se mera iz stava 1. ovog lana izvrava, sud moe u toku trajanja mere odluiti da se lice prema kojem se mera izvrava premesti iz jedne u drugu zdravstvenu ustanovu.

lan 193
Mera obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi moe sadrati samo ona ogranienja kretanja i ponaanja koja su neophodna radi leenja i uvanja lica prema kojem se ova mera primenjuje i radi odravanja reda i discipline. Lice prema kome se izvrava mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi ima ista prava i obaveze kao i lice koje izdrava kaznu zatvora, ako potrebe leenja drukije ne zahtevaju.

Dovoenje i sprovoenje u zdravstvenu ustanovu lan 194

Ako se lice kojem je izreena mera obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi nalazi na slobodi, a ne javi se ustanovi radi izvrenja mere, sud nareuje njegovo dovoenje ili izdavanje poternice. Naredbu izvrava policija na ijem podruju se lice nalazi. Ako se takvo lice nalazi u pritvoru sprovoenje vre ovlaena lica.

Dovoenje i sprovoenje lica iz stava 1. ovog lana vri se uz pratnju zdravstvenog radnika.

Dunost obavetavanja zdravstvene ustanove lan 195

Zdravstvena ustanova, odnosno odeljenje u koje je upueno lice radi leenja i uvanja, obavezna je da najmanje jedanput godinje obavetava sud koji je izrekao meru, o stanju zdravlja lica prema kojem se primenjuje. Na predlog Specijalne zatvorske bolnice ili druge zdravstvene ustanove u kojoj se mera izvrava, sud moe u toku trajanja mere odluiti da se mera obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u psihijatrijskoj ustanovi obustavi ili izrei meru obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi. Kad se zavri leenje, zdravstvena ustanova iz stava 1. ovog lana obavetava o tome sud koji je meru izrekao. Ako se radi o licu ije je leenje zavreno, a kome jo nije istekla kazna, policija na ijem podruju se nalazi zdravstvena ustanova, na zahtev suda iz stava 1. ovog lana, sprovee osueno lice na izvrenje kazne, pod uslovom da mu sud nije odredio uslovni otpust.

Nadzor nad izvrenjem mere lan 196

Zakonitost izvrenja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi nadzire sud koji je izrekao meru u prvom stepenu. Strunost rada u izvrenju mere bezbednosti iz stava 1. ovog lana, nadzire ministarstvo nadleno za zdravstvo.

lan 197
Blii propis o izvrenju mere bezbednosti obaveznog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi donosi ministar nadlean za pravosue u saradnji sa ministrom nadlenim za zdravstvo.

Pomo posle otputanja iz zdravstvene ustanove lan 198

Posle otputanja iz zdravstvene ustanove brigu o licu prema kome je izvrena mera bezbednosti preuzima organ starateljstva nadlean prema prebivalitu, odnosno boravitu lica u vreme kada je odluka kojom je mera bezbednosti izreena postala pravnosnana.

II OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LEENJE NA SLOBODI

Nadlenost i postupak za izvrenje mere obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi lan 199
Mera obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi izvrava se u zdravstvenoj ustanovi koju odredi sud koji je izrekao ovu meru. Sud koji je izrekao meru iz stava 1. ovog lana upuuje lice kojem je izreena mera, u zdravstvenu ustanovu u roku od osam dana od pravnosnanosti odluke kojom je mera izreena. Lice kojem je izreena mera obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi obavezno je da se u roku koje odredi sud, a najkasnije u roku od 15 dana od dostavljanja odluke o upuivanju na leenje, javi zdravstvenoj ustanovi radi leenja. Sud dostavlja prepis pravnosnane sudske odluke zdravstvenoj ustanovi.

Obaveza obavetavanja zdravstvene ustanove lan 200

Ako se upueno lice ne podvrgne leenju u roku koji odredi sud ili leenje samovoljno napusti ili i pored leenja postane toliko opasno za okolinu da je potrebno i njegovo uvanje u psihijatrijskoj zdravstvenoj ustanovi, zdravstvena ustanova e o tome obavestiti sud koji je izrekao meru.

lan 201
Zdravstvena ustanova je obavezna da najmanje svakih est meseci obavetava sud koji je izrekao meru o stanju zdravlja lica koje je na leenju. Ustanova je obavezna da sud obavesti i o zavretku leenja.

III OBAVEZNO LEENJE NARKOMANA I OBAVEZNO LEENJE ALKOHOLIARA

Nadlenost i postupak za izvrenje mere obaveznog leenja narkomana, odnosno mere obaveznog leenja alkoholiara lan 202
Upuivanje lica na izvrenje mere obaveznog leenja narkomana, odnosno mere obaveznog leenja alkoholiara vri sud koji je izrekao meru u prvom stepenu, a ako se lice nalazi u pritvoru osnovni sud u ijem seditu se pritvor izvrava.

O upuivanju na izvrenje mera iz stava 1. ovog lana sud obavetava ustanovu u koju se lice kojem je mera izreena upuuje. Ako se lice iz stava 1. ovog lana ne javi ustanovi na leenje ili samovoljno napusti zapoeto leenje, ustanova e odmah o tome obavestiti nadleni sud koji nareuje njegovo dovoenje, odnosno izdavanje poternice.

Dunost obavetavanja ustanove lan 203

Ustanova u kojoj se izvrava mera obaveznog leenja narkomana, odnosno mera obaveznog leenja alkoholiara najmanje jednom u est meseci obavetava nadleni sud o njenom izvravanju. Ustanova iz stava 1. ovog lana obavetava sud o zavretku leenja.

Upuivanje osuenog na izdravanje ostatka kazne zatvora lan 204

Posle izvrene mere obaveznog leenja narkomana, odnosno mere obaveznog leenja alkoholiara, lice prema kome je odnosna mera izvrena, upuuje se na izdravanje ostatka kazne zatvora.

lan 205
Blie odredbe o izvrenju mere bezbednosti obaveznog leenja narkomana, odnosno mere obaveznog leenja alkoholiara, donosi ministar nadlean za pravosue u saradnji sa ministrom nadlenim za zdravstvo.

IV ZABRANA VRENJA POZIVA, DELATNOSTI I DUNOSTI

Nadlenost i postupak za izvrenje mere bezbednosti zabrane vrenja poziva, delatnosti i dunosti lan 206
Sud koji je u prvom stepenu izrekao meru bezbednosti zabrane vrenja poziva, delatnosti i dunosti dostavlja pravnosnanu odluku organu, preduzeu ili organizaciji u kojoj je lice kojem je mera izreena zaposleno, organu nadlenom za izdavanje dozvole ili odobrenja za vrenje odreenog poziva ili samostalne delatnosti, kao i nadlenom inspekcijskom organu. Pravnosnana odluka iz stava 1. ovog lana dostavlja se i policiji u mestu prebivalita, odnosno boravita lica prema kojem se ova mera primenjuje radi upisa u kaznenu evidenciju.

lan 207
Kada je vrenje poziva, delatnosti i dunosti vezano za dozvolu nadlenog organa, ova mera se izvrava oduzimanjem dozvole ili zabranom njenog izdavanja, za vreme na koje je mera izreena. Meru iz stava 1. ovog lana izvravaju nadlene inspekcije preduzimanjem radnji kojima se lice prema kojem se mera primenjuje onemoguava da se bavi vrenjem odreenog poziva, delatnosti i dunosti. O izvrenju mere nadlena inspekcija obavetava sud koji je meru izrekao u prvom stepenu.

Promena prebivalita ili boravita lan 208

Kada lice prema kome se mera primenjuje promeni prebivalite ili boravite, a vreme za koje je mera bezbednosti izreena nije isteklo, policija u mestu ranijeg prebivalita, odnosno boravita ovog lica, obavetava o tome policiju u mestu novog prebivalita ili boravita tog lica.

V ZABRANA UPRAVLJANJA MOTORNIM VOZILOM

Nadlenost i postupak za izvrenje mere zabrane upravljanja motornim vozilom lan 209
Sud koji je u prvom stepenu izrekao meru zabrane upravljanja motornim vozilom dostavlja pravnosnanu odluku na izvrenje policiji u mestu prebivalita, odnosno boravita lica kojem je mera izreena u vreme kada je odluka kojom je mera izreena postala pravnosnana. Meru iz stava 1. ovog lana prema licu koje ima stranu vozaku dozvolu izvrava policija u mestu izvrenja krivinog dela.

Promena prebivalita, odnosno boravita lan 210

Organizaciona jedinica policije koja je oduzela vozaku dozvolu, a tu dozvolu nije izdala, obavetava o oduzimanju dozvole organizacionu jedinicu policije koja je vozaku dozvolu izdala. Ako lice kome je izreena mera oduzimanja vozake dozvole promeni prebivalite, odnosno boravite, a vreme za koje je mera izreena nije isteklo, policija u mestu ranijeg prebivalita, odnosno boravita lica o tome odmah obavetava policiju u novom mestu prebivalita, odnosno boravita tog lica.

VI ODUZIMANJE PREDMETA
lan 211
Meru bezbednosti oduzimanja predmeta izvrava sud koji je tu meru izrekao u prvom stepenu. Zavisno od prirode oduzetih predmeta, sud odluuje da li e ih prodati prema odredbama Zakona o izvrnom postupku, ustupiti dravnom organu, ustanovi ili dobrotvornoj organizaciji, unititi ih ili s njima postupiti u skladu s posebnim propisima. Ukoliko je zakonom odreeno obavezno unitavanje oduzetih predmeta sud donosi odluku o nainu i organu, organizaciji, odnosno ustanovi koja e izvriti unitavanje predmeta. Sredstva ostvarena prodajom predmeta prihod su budeta Republike Srbije.

VII PROTERIVANJE STRANCA IZ ZEMLJE

lan 212
Sud koji je u prvom stepenu izrekao meru proterivanja stranca iz zemlje dostavlja pravnosnanu odluku na izvrenje policiji. Mera iz stava 1. ovog lana izvrava se prema propisima koji ureuju kretanje i boravak stranaca u zemlji.

VIII JAVNO OBJAVLJIVANJE PRESUDE

lan 213
Sud koji je odluivao u prvom stepenu, dostavlja izvrnu odluku o javnom objavljivanju presude putem sredstava javnog informisanja uredniku sredstva javnog informisanja, radi njenog objavljivanja. Trokove javnog objavljivanja presude snosi osueni.

Deo trei IZVRENJE SANKCIJA IZREENIH ZA PREKRAJ

Glava deveta IZVRENJE KAZNE ZATVORA
1. Opte odredbe

Primena odredaba ovog zakona lan 214

Kazna zatvora izreena za prekraj izvrava se prema odredbama ovog zakona, ako posebnim zakonom nije drukije odreeno.

Rasporeivanje kanjenih lan 215

Kanjeni se rasporeuje na izvrenje kazne zatvora u posebnom odeljenju zavoda, odvojeno od osuenih. Kanjena ena rasporeuje se na izvrenje kazne zatvora u kazneno-popravnom zavodu za ene, odvojeno od osuenih ena. Maloletni kanjeni odvajaju se od punoletnih.

2. Postupak upuivanja na izdravanje kazne Nadlenost za upuivanje na izdravanje kazne lan 216
Za upuivanje kanjenog na izdravanje kazne zatvora nadlean je prekrajni sud koji je doneo prvostepenu presudu. Kanjeni se upuuju na izdravanje kazne zatvora u skladu sa rasporednim aktom ministra nadlenog za pravosue. Kad prekrajni sud koji je doneo prvostepenu presudu odlui da se kazna izvri prema prebivalitu ili boravitu kanjenog, dostavlja izvrnu presudu prekrajnom sudu ije je sedite u mestu prebivalita, odnosno boravita kanjenog.

Nalog za izdravanje kazne lan 217

Nadleni prekrajni sud pismeno nalae kanjenom da se odreenog dana javi na izdravanje kazne. Kanjeni se u nalogu upozorava da e molba za odlaganje izvrenja kazne biti odbaena ako se odmah uz molbu ne priloe dokazi o postojanju razloga za odlaganje. Rok izmeu prijema naloga i dana javljanja ne moe biti krai od osam niti dui od petnaest dana.

Nadleni prekrajni sud obavetava zavod o datumu kada kanjeni treba da se javi na izdravanje kazne.

Poetak izvrenja kazne lan 218

Zavod izvetava nadleni prekrajni sud da li se kanjeni javio na izdravanje kazne zatvora. Poetak izvrenja kazne zatvora rauna se od dana kada se kanjeni javi u zavod na izdravanje kazne.

lan 219
Ako se kanjeni koji je uredno pozvan ne javi u zavod, prekrajni sud nareuje njegovo dovoenje, a ako se kanjeni krije ili je u bekstvu, prekrajni sud nareuje izdavanje poternice. U sluaju iz stava 1. poetak izvrenja kazne zatvora rauna se od dana kada je kanjeni lien slobode, a trokovi dovoenja padaju na teret kanjenog.

3. Odlaganje izvrenja kazne zatvora Razlozi za odlaganje izvrenja kazne lan 220
Izvrenje kazne zatvora izreene za prekraj moe se odloiti iz istih razloga kao i izvrenje kazne zatvora izreene za krivino delo.

Trajanje odlaganja izvrenja kazne lan 221

Kanjenoj eni u estom mesecu trudnoe i kanjenoj majci koja ima dete mlae od jedne godine izvrenje kazne se odlae dok dete ne navri jednu godinu, a kanjenom koji je oboleo od teke akutne bolesti - sve dok bolest traje. U ostalim sluajevima odlaganje izvrenja kazne traje najdue 60 dana.

Postupak odlaganja izvrenja kazne lan 222

Molbu za odlaganje izvrenja kazne zatvora podnosi kanjeni. U molbi se navode razlozi za odlaganje, prilau se dokazi koji razloge potvruju i naznaava vreme za koje se odlaganje trai.

lan 223
Molba za odlaganje podnosi se u roku od tri dana od prijema naloga za izdravanje kazne. Ako je teka akutna bolest kanjenog ili smrt njegovog branog druga, deteta, usvojenika, roditelja ili usvojitelja usledila posle isteka roka od tri dana, molba se moe podneti do dana kada kanjeni treba da se javi na izdravanje kazne.

lan 224
Molba za odlaganje podnosi se predsedniku prekrajnog suda koji je doneo prvostepenu presudu. Predsednik prekrajnog suda iz stava 1. ovog lana je duan da povodom molbe donese reenje u roku od tri dana od prijema molbe. Neblagovremenu molbu, molbu koju je podnelo neovlaeno lice i molbu uz koju nisu priloeni dokazi, predsednik prekrajnog suda iz stava 1. ovog lana odbacuje.

lan 225
Kanjeni moe protiv prvostepenog reenja izjaviti albu predsedniku Vieg prekrajnog suda. alba se podnosi u roku od tri dana od prijema prvostepenog reenja. Predsednik Vieg prekrajnog suda duan je da o albi odlui u roku od tri dana od njenog prijema.

lan 226
Molba za odlaganje zadrava izvrenje kazne do pravnosnanosti reenja o molbi. Predsednik prekrajnog suda koji prilikom odbijanja drugi put podnete molbe utvrdi da se pravo na molbu zloupotrebljava, odluie da alba ne zadrava izvrenje kazne.

Opoziv i obustava odlaganja izvrenja kazne lan 227

Predsednik prekrajnog suda opoziva odlaganje izvrenja kazne ako naknadno utvrdi da nisu postojali ili su prestali razlozi zbog kojih je odlaganje odobrio ili kanjeni odlaganje koristi protivno odobrenoj svrsi. Ako je odobreno odlaganje kanjenoj trudnici, a dete se rodi mrtvo, odlaganje se obustavlja kad istekne dva meseca od poroaja, a ako je dete umrlo posle poroaja, odlaganje se obustavlja kad istekne dva meseca od smrti deteta.

Kad je odlaganje odobreno kanjenoj majci deteta mlaeg od jedne godine, a dete umre, odlaganje se obustavlja posle isteka dva meseca od smrti deteta.

lan 228
Protiv reenja o opozivu i obustavi odlaganja izvrenja kazne zatvora, kanjeni ima pravo albe pod istim uslovima kao protiv reenja kojim je odlueno o molbi za odlaganje. alba odlae izvrenje reenja.

4. Prekid izvrenja kazne zatvora izreene za prekraj lan 229

Izuzetno, na molbu kanjenog, direktor Uprave moe iz opravdanih razloga odobriti prekid izvrenja kazne zatvora. Prekid izvrenja kazne traje najdue deset dana, a prekid odobren zbog bolesti kanjenog traje do njegovog izleenja. Za vreme prekida izvrenja kazne zatvora kanjenom ne pripadaju prava predviena ovim zakonom.

lan 230
Na prekid izvrenja kazne zatvora izreene za prekraj shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojim se ureuje prekid izvrenja kazne zatvora izreene za krivino delo.

5. Otputanje kanjenog lan 231

Kanjeni se otputa iz zavoda onog dana kada mu je istekla kazna.

Glava deseta IZVRENJE ZATITNIH MERA IZREENIH ZA PREKRAJ

lan 232
Odredbe ovog zakona kojim se ureuje izvrenje mera bezbednosti izreenih za krivino delo shodno se primenjuju i na izvrenje zatitnih mera izreenih za prekraj, ako posebnim zakonom nije drukije odreeno.

Deo etvrti

Glava jedanaesta IZVRENJE ZATITNIH MERA IZREENIH ZA PRIVREDNI PRESTUP

Shodna primena odredaba o izvrenju mera bezbednosti lan 233
Odredbe ovog zakona kojim se ureuje izvrenje mera bezbednosti shodno se primenjuju i na izvrenje zatitnih mera izreenih za privredni prestup, ako posebnim zakonom nije drukije odreeno.

Izvrenje zatitne mere javnog objavljivanja presude lan 234

Odredbe lana 213. ovog zakona shodno se primenjuju u postupku izvrenja zatitne mere javnog objavljivanja presude. Trokove objavljivanja presude snosi lice osueno za privredni prestup.

Deo peti IZVRENJE OSTALIH MERA

Glava dvanaesta PRIMENA MERE PRITVORA
Prijem u pritvor lan 235
U pritvor se prima lice protiv koga je reenjem suda odreen pritvor. Uz reenje o odreivanju pritvora zavodu se dostavlja i pismeni nalog za prijem pritvorenika. U postupku sa pritvorenicima primenjuju se odredbe Zakonika o krivinom postupku i odredbe ovog zakona.

lan 236
Zavod izdaje pismenu potvrdu o prijemu pritvorenika. U potvrdu se, pored ostalog, unose datum, sat i minut prijema.

Smetaj pritvorenika lan 237

Pritvorenik se smeta u posebno odeljenje zavoda, organizovano kao odeljenje zatvorenog tipa, odvojeno od osuenih, u skladu sa rasporednim aktom ministra nadlenog za pravosue. Prilikom smetaja pritvorenika vodi se rauna o ranijoj osuivanosti, zdravstvenom stanju, linim sklonostima, jeziku koji govori i razume i vrsti krivinog dela koje mu se stavlja na teret. Odvojeno se smetaju i pritvorenici koji su zajedno uestvovali u izvrenju krivinog dela.

Pregled pritvorenika lan 238

Neposredno posle prijema u zavod, pritvorenika pregleda lekar. Lekarski nalaz unosi se u zdravstveni karton pritvorenika.

Poloaj pritvorenika lan 239

Pritvorenik boravi u zavodu pod istim uslovima kao i osueno lice, ako Zakonikom o krivinom postupku nije drukije odreeno.

lan 240
Pritvorenik koji radi ima pravo na naknadu i druga prava na osnovu rada koja su ovim zakonom priznata osuenom licu.

lan 241
Pritvorenik se moe, samo po nalogu suda koji je odredio pritvor ili kad to zahteva hitna medicinska pomo, izvesti iz zavoda i sprovesti drugim organima, odnosno u zdravstvenu ustanovu.

lan 242
Kad pritvorenik povredi akt o kunom redu zavoda ili uini drugi disciplinski prestup zavod odmah o tome obavetava sud pred kojim se vodi postupak.

Primena prinude prema pritvorenicima

lan 243
Prinuda se prema pritvoreniku primenjuje shodno odredbama ovog zakona koje ureuju primenu prinude prema osuenim licima. O primeni prinude odmah se obavetava sud pred kojim se vodi postupak.

Premetaj pritvorenika lan 244

Pritvorenik se iz razloga bezbednosti moe premestiti iz jednog zavoda u drugi. Reenje o premetaju donosi direktor Uprave, uz saglasnost suda. Protiv odluke direktora Uprave pritvorenik ima pravo albe ministru nadlenom za pravosue, u roku od tri dana od dana prijema odluke. alba na odluku direktora Uprave ne odlae izvrenje reenja.

Nadzor nad primenom mere pritvora lan 245

Primenu mere pritvora nadzire predsednik vieg suda na ijem je podruju sedite zavoda u kome se izvrava pritvor.

Otputanje pritvorenika lan 246

Pritvorenik se otputa iz zavoda na osnovu reenja o ukidanju pritvora i naloga za putanje iz pritvora, donetih od suda pred kojim se vodi postupak. Pritvorenik se odmah otputa i kad istekne vreme za koje je odreen pritvor. Pritvorenika pre otputanja iz zavoda pregleda lekar.

Smrt pritvorenika lan 247

U sluaju smrti pritvorenika zavod odmah obavetava policiju, njegovog branog druga, decu i usvojenika, a ako ih pritvorenik nema njegove roditelje, usvojitelja, brata ili sestru, odnosno dalje srodnike. O smrti pritvorenika obavetava se i sud pred kojim se vodi postupak, predsednik suda koji vri nadzor nad pritvorenicima i matiar.

lan 248
Posmrtni ostaci pritvorenika i njegove line stvari predaju se porodici pritvorenika. Ako pritvorenik nema porodicu ili porodica ne prihvati posmrtne ostatke, posmrtni ostaci pritvorenika sahranjuju se o troku zavoda.

Ostale odredbe o primeni mere pritvora lan 249

Pritvorenik koji se na osnovu Zakonika o krivinom postupku, na sopstveni zahtev, pre pravnosnanosti presude upuuje na izvrenje kazne zatvora, izjednaava se u pravima i dunostima sa osuenim licem.

lan 250
Akt o kunom redu za primenu mere pritvora donosi ministar nadlean za pravosue.

Glava trinaesta ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI

lan 251
U postupku izvrenja oduzimanja imovinske koristi pribavljene krivinim delom i privrednim prestupom shodno se primenjuju odredbe Zakona o izvrnom postupku. Sredstva ostvarena oduzimanjem imovinske koristi prihod su budeta Republike Srbije.

Deo esti RADNI ODNOSI, NADZOR I KONTROLA RADA

Glava etrnaesta RADNI ODNOSI
1. Opte pravilo lan 252
Na direktora Uprave i zaposlena lica u Upravi primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuju radni odnosi u dravnim organima, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

2. Posebni uslovi lan 253

O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa zaposlenih u Upravi, upravnika i zamenika upravnika odluuje direktor Uprave, osim ako ovim zakonom nije drukije odreeno. O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa unutar zavoda odluuje upravnik zavoda.

Uslovi i nain zasnivanja radnog odnosa lan 254

Radni odnos u Upravi zasniva se putem javnog konkursa. Uprava oglaava i sprovodi javni konkurs za popunjavanje radnih mesta. U radni odnos ne moe se primiti lice koje je osueno zbog krivinog dela koje se goni po slubenoj dunosti, lice protiv koga se vodi krivini postupak za krivino delo koje se goni po slubenoj dunosti, lice koje je osueno na kaznu zatvora u trajanju duem od tri meseca i lice koje ne ispunjava zahteve bezbednosne provere. Blii propis o sprovoenju javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta donosi ministar nadlean za pravosue.

Posebni sluajevi prestanka radnog odnosa lan 255

Radni odnos prestaje: 1) kad se utvrdi da su podaci koji su navedeni prilikom zasnivanja radnog odnosa netani; 2) kad sud dostavi pravnosnanu presudu kojom je zaposleni osuen za krivino delo koje se goni po slubenoj dunosti ili pravnosnanu presudu kojom je izreena kazna zatvora dua od est meseci.

Pripravniki sta u slubi za obezbeenje lan 256

Za pripravnika u slubi za obezbeenje moe se primiti lice koje, pored zakonom utvrenih ispunjava i sledee uslove: da ima srednju strunu spremu, da je mlae od dvadeset i pet godina, da je odsluilo vojni rok sa orujem i da je psihiki i fiziki sposobno za vrenje slube. Utvrivanje psihofizikih sposobnosti obavlja komisija koju imenuje direktor Uprave. Za pripravnika u slubi za obezbeenje moe se primiti i lice do dvadeset osam godina ivota, ako ima visoko odnosno vie obrazovanje.

lan 257
Pripravniki sta se obavlja u okviru obuke za pripravnike, na osnovu programa pripravnikog staa. Program pripravnike obuke u slubi za obezbeenje donosi ministar nadlean za pravosue.

lan 258
Pripravnik stie odgovarajue zvanje, ako po zavrenom pripravnikom stau poloi struni ispit. Pripravniku prestaje radni odnos, ako u propisanom roku ne poloi struni ispit, izuzev ako je do toga dolo zbog bolesti ili iz drugih opravdanih razloga. Pripravniku u slubi za obezbeenje koji samovoljno napusti Upravu ili svojom krivicom bude iskljuen iz obuke, prestaje radni odnos i duan je da nadoknadi trokove obuke.

Zvanja i ocenjivanje zaposlenih u Upravi lan 259

Zaposleni u Upravi stiu zvanja u zavisnosti od steenog obrazovanja, radnog iskustva, strunih znanja, osposobljenosti za obavljanje poslova radnog mesta i ocene rada zaposlenih. Vlada propisuje zvanja zaposlenih u Upravi. Struno usavravanje, obuka i polaganje strunih ispita za zvanja radi obavljanja poslova radnog mesta u Upravi sprovode se na osnovu pravilnika koji donosi ministar nadlean za pravosue. Zaposleni u slubi za obezbeenje izuzeti su od obaveze polaganja dravnog strunog ispita.

lan 260
Zaposleni se ocenjuju jedanput godinje, najkasnije do 1. marta tekue godine za prethodnu godinu. Rad se ocenjuje pozitivnom ili negativnom ocenom. Pozitivne ocene su: "dovoljan" - 2, "dobar" - 3, "vrlo dobar" - 4 i "odlian" - 5. Negativna ocena je "nedovoljan" - 1.

Ako je zaposleni ocenjen negativnom ocenom, vanredno se ocenjuje posle tri meseca. Ako je na vanrednom ocenjivanju zaposleni ocenjen negativnom ocenom, direktor Uprave moe doneti reenje o prestanku radnog odnosa. Blii propis o ocenjivanju donosi ministar nadlean za pravosue.

Prava i dunosti zaposlenih u Upravi lan 261

Zaposlena lica moraju svojim vladanjem i izgledom u svakoj prilici pruati dobar primer licima prema kojima se izvrava sankcija. Akt o izgledu i vladanju zaposlenih u Upravi donosi ministar nadlean za pravosue. Zaposlena lica ne mogu se baviti poslovima koji su nespojivi sa poslovima u Upravi. Koji su poslovi nespojivi sa poslovima u Upravi, odreuje ministar nadlean za pravosue.

lan 262
Uprava osigurava ivote zaposlenih i snosi trokove sahrane zaposlenog koji izgubi ivot u vrenju ili povodom vrenja slube. Porodici lica iz stava 1. ovog lana Uprava dodeljuje jednokratnu novanu pomo u visini 12 mesenih plata, obraunatih prema mesecu u kome je zaposleno lice izgubilo ivot.

lan 263
Direktoru Uprave i zaposlenima sta osiguranja moe se raunati u uveanom trajanju, tako da se svakih 12 meseci efektivno provedenih u obavljanju poslova rauna najvie do 16 meseci staa osiguranja. Licima iz stava 1. ovog lana koeficijent se srazmerno stepenu uveanja staa osiguranja uveava do 30%. Visinu koeficijenata za obraun i isplatu plata u Upravi utvruje Vlada. Radna mesta na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem sporazumno utvruju ministar nadlean za pravosue i ministar nadlean za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja.

lan 264
Zaposleni kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem tako da se svakih 12 meseci efektivno provedenih u obavljanju poslova rauna najvie do 16 meseci staa osiguranja, upuuju se na zdravstvenu kontrolu jednom u tri godine, a direktor Uprave moe, na sopstvenu inicijativu ili na predlog upravnika, odluiti da se zdravstvena kontrola ili testiranje na psihoaktivne supstance i alkohol obavlja i ranije.

Direktor uprave moe odluiti da se izvri provera psihofizikih sposobnosti zaposlenih u slubi za obezbeenje. Proveru psihofizikih sposobnosti obavlja komisija koju imenuje direktor Uprave.

lan 264a
Po potrebi slube, licu kome se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem, moe reenjem ministra nadlenog za pravosue prestati radni odnos s pravom na starosnu penziju i pre ispunjenja optih uslova za sticanje prava na starosnu penziju. Licu iz stava 1. pripada, po ostvarenom pravu na penziju, otpremnina u petostrukom iznosu plate primljene za poslednji mesec pre odlaska u penziju.

lan 265
Kad potrebe slube to zahtevaju, zaposleno lice obavezno je da radi due od punog radnog vremena. Direktor Uprave i upravnik zavoda mogu, po potrebi slube, zaposlenom licu odloiti ili prekinuti godinji odmor. Zaposleno lice moe, zbog poveanog obima posla ili drugih potreba slube, bez svoje saglasnosti biti privremeno upueno na odgovarajue radno mesto u drugu organizacionu jedinicu Uprave, najdue jednu godinu. Reenje o privremenom upuivanju zaposlenog lica donosi direktor Uprave. Protiv reenja o privremenom upuivanju moe se izjaviti alba ministru nadlenom za pravosue, u roku od osam dana od prijema reenja. alba ne odlae izvrenje reenja. Zaposleno lice koje je upueno na radno mesto u drugu organizacionu jedinicu ima pravo na trokove prevoza, smetaja i ishrane, u skladu sa optim propisima.

Povrede radnih obaveza i dunosti lan 266

Za lake i tee povrede radnih obaveza i dunosti zaposleni u Upravi odgovaraju disciplinski. Pored lakih povreda radnih obaveza i dunosti utvrenih zakonom kojim se ureuju radni odnosi u dravnim organima, lakom povredom radnih obaveza i dunosti smatra se svako ponaanje protivno propisima o nainu obavljanja poslova u Upravi. Pored teih povreda radnih obaveza i dunosti utvrenih zakonom kojim se ureuju radni odnosi u dravnim organima, teom povredom radnih obaveza i dunosti smatra se i: 1) prijem poklona od osuenih i njihovih roaka;

2) trgovina i razmena robe sa osuenima; 3) unoenje ili iznoenje iz zavoda zabranjenih stvari za raun osuenih; 4) dogovaranje sa osuenim upravljeno na pomaganje njegovog bekstva ili oteavanje istrage; 5) neprijavljivanje dogovora osuenih za organizovanje pobune, bekstva ili drugih oblika povrede akta o kunom redu; 6) nepreduzimanje radnji prema osuenom koji pokuava da pobegne; 7) odavanje dravne ili slubene tajne; 8) bavljenje poslovima koji su nespojivi sa slubenom dunou; 9) izdavanje ili izvrenje nareenja kojim se oigledno ugroava sigurnost osuenih i imovine; 10) prekoraenje ovlaenja u primeni sredstava prinude; 11) nedolino, nasilniko ili uvredljivo ponaanje prema rukovodiocu, saradnicima ili strankama; 12) neovlaeno udaljenje sa radnog mesta ili naputanje lica prilikom sprovoda; 13) neovlaeno davanje podataka ili obavetenja u vezi sa vrenjem slube ili rada zavoda; 14) dolazak na rad pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci ili konzumiranje alkohola ili psihoaktivnih supstanci u toku rada; 15) nepostupanje po naredbi rukovodioca. Za sve tee povrede radnih obaveza i dunosti moe se izrei mera prestanka radnog odnosa. Za laku povredu radne obaveze koja se odnosi na ponaanje protivno propisima o nainu obavljanja poslova u Upravi, direktor Uprave, na predlog upravnika ili sopstvenu inicijativu, moe izrei novanu kaznu po sprovedenom disciplinskom postupku u visini do 30% od osnovne plate primljene za mesec pre izricanja.

Disciplinski postupak lan 267

Disciplinski postupak protiv zaposlenih unutar zavoda vodi disciplinska komisija koju imenuje upravnik zavoda. O disciplinskoj odgovornosti odluuje upravnik, na predlog disciplinske komisije.

Disciplinski postupak protiv upravnika i zaposlenih u seditu Uprave vodi disciplinska komisija koju imenuje direktor Uprave. O disciplinskoj odgovornosti odluuje direktor Uprave, na predlog disciplinske komisije. Protiv prvostepene odluke donete u disciplinskom postupku moe se izjaviti alba ministru nadlenom za pravosue, u roku od osam dana od dana prijema odluke.

Nagraivanje zaposlenih lan 268

Direktor Uprave donosi odluku o nagraivanju zaposlenih, na predlog upravnika ili sopstvenu inicijativu, za izuzetno zalaganje na radu u visini do 30% od osnovne plate primljene za mesec pre nagraivanja.

Ostale odredbe lan 269

Pored akata predvienih ovim zakonom ministar nadlean za pravosue donosi akte kojima se ureuju: 1) unutranje ureenje i sistematizacija radnih mesta u Upravi; 2) voenje evidencija o osuenima; 3) uniforma, oznake, sveano odelo, naoruanje, specijalna vozila i druga oprema u slubi za obezbeenje; 4) struno usavravanje, obuka i ispiti u Upravi; 5) slubena tajna i nain uvanja podataka koji predstavljaju slubenu tajnu; 6) nain obavljanja poslova u slubi za obezbeenje.

Glava petnaesta NADZOR I KONTROLA RADA

Nadzor nad radom zavoda uopte lan 270
Nadzor rada Uprave vri ministarstvo nadleno za pravosue. Nadzor rada zavoda obavlja organizaciona jedinica u sastavu Uprave nadlena za nadzor u Upravi, preko ovlaenih lica. Nadzor u zavodu obuhvata:

1) status i zatitu prava lica lienih slobode; 2) tretman lica lienih slobode; 3) obezbeenje zavoda i bezbednost zavoda; 4) materijalno-finansijsko poslovanje zavoda; 5) obuku i upoljavanje lica lienih slobode; 6) upravljanje zavodom i rad zaposlenih; 7) bezbednost lica lienih slobode. Za nadzor nad strunim radom mogu se angaovati naune i strune ustanove i pojedinci.

Prava i dunosti lica ovlaenog za vrenje nadzora lan 271

Ovlaeno lice ima pravo da sa osuenim razgovara bez prisustva zaposlenih lica u zavodu. Upravnik zavoda je duan da ovlaenom licu omogui nesmetan rad i stavi mu na raspolaganje sve podatke potrebne za vrenje nadzora.

lan 272
O izvrenom nadzoru ovlaeno lice sastavlja zapisnik. Ovlaeno lice iz stava 1. ovog lana moe naloiti mere i odrediti rokove za otklanjanje uoenih nedostataka. Ako ovlaeno lice u vrenju nadzora smatra da je upravnik zavoda uinio povredu radne dunosti, pokrenue disciplinski postupak protiv njega pred disciplinskom komisijom Uprave. Ako smatra da je drugi zaposleni u zavodu povredio radnu dunost, a ovlaeno lice nije pokrenulo disciplinski postupak, pokrenue disciplinski postupak pred disciplinskom komisijom zavoda. Ako postoje osnovi sumnje da je uinjeno krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti ili privredni prestup, ovlaeno lice iz stava 1. ovog lana duno je da podnese krivinu prijavu nadlenom javnom tuiocu. Zapisnik sadri mere za otklanjanje uoenih nedostataka u funkcionisanju zavoda. Zapisnik moe sadrati i predlog mera za poboljanje rada zavoda.

lan 273
Zapisnik se dostavlja upravniku zavoda, direktoru Uprave i ministru nadlenom za pravosue. Upravnik zavoda duan je da postupi po naloenim merama i o tome obavesti direktora Uprave i ministra nadleanog za pravosue.

Pravo upravnika zavoda na prigovor lan 274

Upravnik zavoda moe ministru nadlenom za pravosue izjaviti prigovor protiv naloenih i predloenih mera, u roku od osam dana od prijema zapisnika. Prigovor ne zadrava izvrenje naloenih mera. Ministar nadlean za pravosue moe shodno navodima iz prigovora obustaviti ili odrediti due rokove za izvrenje naloenih mera, ili naloiti druge mere za otklanjanje uoenih nedostataka.

Ostale odredbe o nadzoru nad radom zavoda lan 275

Kada zavod ne ispunjava propisane zdravstvene i higijenske uslove ili je ugroena bezbednost u zavodu, ministar nadlean za pravosue moe doneti reenje o premetaju osuenih u drugi zavod.

lan 276
Struni rad Specijalne zatvorske bolnice i zdravstvenih slubi u zavodima nadzire ministarstvo nadleno za zdravstvo.

lan 277
Blie odredbe o nadzoru nad radom zavoda donosi ministar nadlean za pravosue, na predlog direktora Uprave.

Skuptinska kontrola lan 278

U cilju kontrole izvrenja krivinih sankcija ureenih ovim zakonom, Narodna skuptina Republike Srbije formira, na predlog odbora za pravosue i upravu, komisiju od pet lanova.

Komisija iz stava 1. ovog lana je sastavljena od lica koja poznaju probleme izvrenja krivinih sankcija a nisu zaposleni u Upravi. Komisija je nazavisna u svom radu i Uprava je duna da komisiji obezbedi sve podatke od znaaja za njen rad. Komisija ima sva ovlaenja koje ima i ovlaeno lice iz l. 270. i 271. ovog zakona. Uprava jednom godinje dostavlja izvetaj o radu komisiji iz stava 1. ovog lana. Komisija iz stava 1. ovog lana podnosi izvetaj o stanju izvrenja krivinih sankcija ureenih ovim zakonom najmanje jedanput godinje i dostavlja ga Narodnoj skuptini Republike Srbije i ministru nadlenom za pravosue.

Deo sedmi
Glava esnaesta KAZNENE ODREDBE
lan 279
Novanom kaznom do 10.000 dinara kaznie se za prekraj lice koje prekri zabranu vrenja poziva, delatnosti ili dunosti. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se za prekraj preduzetnik novanom kaznom do 50.000 dinara.

lan 280
Novanom kaznom do 100.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice koje omogui vrenja poziva, delatnosti ili dunosti licu kojem je izreena mera bezbednosti zabrane vrenja poziva, delatnosti ili dunosti. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom do 50.000 dinara. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom do 10.000 dinara.

Deo osmi
Glava sedamnaesta PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 281

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o izvrenju krivinih sankcija ("Slubeni glasnik RS", br. 16/97 i 34/01). Propisi predvieni ovim zakonom bie doneti u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do donoenja propisa predvienih ovim zakonom primenjuju se propisi doneti prema odredbama Zakona o izvrenju krivinih sankcija ("Slubeni glasnik RS", br. 16/97 i 34/01), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

lan 282
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2006. godine.

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvrenju krivinih sankcija

("Sl. glasnik RS", br. 72/2009)

lan 121
Propisi predvieni ovim zakonom donee se u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 122
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba l. 25, 27, 95. do 102, 109. i 119. ovog zakona koje e se primenjivati danom poetka primene Zakona o ureenju sudova ("Slubeni glasnik RS", broj 116/08).