Analiza funkcije projekta socijalnog stanovanja u Madridu studija .

Fabric u kontekstu predvidjene korisnicke grupe

M4.3_SEMINAR2_SOCIJALNO STANOVANJE_Prof.dr Eva Vanista Lazarevic student_Marija Kovljanic_M101/10

o projektu status: 2010 konkurs investitor: Empresa Municipal de la Vivienda y Suela budzet: 4,277,500 eur lokacija: Nuestra Senra de Los ngeles 1, Madrid, Spanija program: 100 apartments (40-80 m2) odgovori projaktant: Eric Frijters, Olv Klijn.. kao .FABRIC arhitektonski biro projektantski tim: Bas Driessen, Greta Mozzachiodi, Marie Rannou, Nuria Ripoll, Petter van Roermund, Iris Wijn, Ral Bentez Molina, Morgane Monfort

Kako je Spanija jedna od najugrozenijih zamalja EU u kontekstu posledica svetske ekonomske krize (jedna od zemalja clanica popularne grupe PIGS), interesantan je smer u kom se razvija i nastavlja njihova unutrasnja politika, socijalno i ekeonomski. Bez obzira na trenutno stanje u zemlji (sto svakako nije kratak vremenski period, sa sumnjivim tendencijama ka ikakvoj promeni) veliki broj akcija i inicijativa unutrasnje politike su ostale nepronenjene, ili su nastavile da egzistiraju u nekom promenjenom obliku. U oba slucaja postoje. Jedna od tih akcija je postojanje subvencionisanih stambenih kredita. Svaka opstina u zemlji zaduzana je za brigu o sopstvenim pitanjima u pogledu tih kredita. Tako opstinska kancelarija grada Madrida zaduzena za pitanja zemljista i stanovanja (u bukvalnom prevodu), redovno raspisuje konkurse za objekte socijalnog stanovanja, kako za nihovu izgradnju, tako i za potencijalne stanare kojima su omoguceni neki od subvencionisanih kredita (poslenji od zatvorenih konkursa bio je u decembru prosle godine, dok je aktuelni raspisan vec pocetkom januara 2011. godine). Grupe kojima je omoguceno apliciranje za kredite su razlicite, uglavnom sa varijacijama na broj godina, materijalno ili porodicno stanje. neki od uslova propisuju neophodnu minimalnu visinu zarade, koja je uglavnom 1.5 do 2 puta manja od prosecne plate u Spaniji, dok je za druge neohodno imati i do pet i po puta veci prihod u domacinstvu od prosecnog.

Projektima subvencionisanih kredita u Madridu zajednike su ipak inicijativa za olaksanje pristupa stanovima ugrozenim sektorima drustva i mladima koji vide problem u procesu emancipacije i nemogucnosti osiguravanja pristojnog smestaja po pristupacnim cenama. Isti teze da odgovore na probleme stanovanja kao i da stvore nove vrste istog, gde se ide ka poboljsanju uslova zivota i evoluciji domacinstva. Teze ka inovaciji u koriscenju materijala i ustedi energije, poboljsanju standarda uvodjenjem pitanja odrzivosti, a koristeci ekoloski efikasne sisteme koji uticu na kriterijume i sisteme postovanaj zivotne sredine. Jedan od najiteresantijih aspekata ovog sistema inicijative vlade Spanije i Madrida, na lokalnom nivou, jeste promovisanje grada u kontekstu savremene arhitekture, gde se ista stvorena, od strane svetski priznatih aritekata, prezentuje kao svakodnevna i dostupna, a ne ekskluzivna.

Ciljna grupa ovog projekta su mladi parovi (oni ispod trideset i pet godina),sa

varijacijom na temu porodicnog statusa (vencani , sa decom, bez dece), gde su uslovi da broj clanova domacinstva ne prelazi broj tri, i da ostvaruju odredjene uslove u pogledu prethodnog zajednickog stanovanja, da su porodicni prihodi velicine jedne ili pet i po prosecnih plata, da su kontinuirano registrovani kao stanovnici grada Madrida najmanje tri godine. Nakon zadovoljavana svih uslova, novi stanari se biraju putem lutrije. Postoje i posebni uslovi samog kredita koji se odnose na velicinu domacinstva, u ovom slucaju ne moze biti veca od sedamdeset kvadratnih metara, moze se izdati najvise na sedam godina, a nakon tog roka postoji mogucnost kupovine stambene jedinice, gde se od maksimalne prodajne cene odbija polovina iznosa koji je naplacen privremenim zakupom.
situacija, prizemna etaza objekta

porecni i poduzni presek kroz objekat

osnova tipske etaze objekta

detalj porecnog preseka kroz objekat

Projekat amsterdamskog studija .Fabric Ulica u visinu (Calles en Altura), za konkurs naslovljen kao Nasa Gospa od andjela 1, je resenje koje je osvojilo posebnu pohvalnu nagradu, i kao takav nije predvidjen za izvodjene. Sta je vrednost novih javnih prostora u najguscem naselju Madrida? Da li stambena zgrada moze da revitalizuje pacvork jednog od najsiromasnijih delova grada? U datom prostornom okviru nije bilo izgleda za pozitivan, a ambiciozan odgovor na ova pitanja. Zahtevi i uslovi za same stambene jedinice su bili strogi i striktni (obzirom na nacin njihove eksploatacije). Budzet je bio tesan, a sami prihodi ograniceni. Izazov jeste bio pronaci dodatne prostore koji bi zadovoljili potrebe mladog dela stanovnistva, i inovativno uticali na iste. to su oni prostori koji bi odgovorili na pitanja sa pocetka, i koji bi unapredili sam nacin stanovanja.

Resenje je nadjeno u tome da se uvede jedan nivo stanova koji su dupleksi, a obzirom da se dupleksi racunaju kao jedan sprat, bilo je moguce stvoriti volumen koji formalno ima sedam nivoa i time ostaje u granici visinskih ogranicenja, ali sadrzi kapacitet od sto jedanaest stanova sto je za dvanaest vise od broja stanova zahtevanih konkursnim zadatkom. Posledica su tih dvanaest stanova koji postaju dodatni prostor kom se tezilo na pocetku zadatka. Najveci luksuz koji arhitekta ovde moze da ponudi jeste prostor. Smicanjem nivoa konvencionalnog stambenog prostora, stvorene su velike galerije. Oduzimanjem zapremine dvanaest stanova od ukupnog volumena objekta, na njegovim krajevima stvoreni su spektakularni zajednicki prostori razlicitih sadrzaja, kolektivnih programa. Funkcija tih sadrzaja i sama organizacija stana (gde je dneva zona povucena ka galeriji, dok je zona spavanja sakrivena iza opsluzujucih funkcija) su ono sto je trebalo da pojaca kvalitet projekta, a istovremeno, odgovori na zahteve i postavljene uslove.

Naizmenicnost tih prostora u samom planu objekta je ono sto omogucava cirkulaciju kroz ceo objekat. Kombinacija malih stanova i velikih galerija koje su povezane zajednickim programima kao sto su vodeni vrt, basta, solarijum, fitnes studio, dnevna soba, pa cak i bioskop na otvorenom i decije igraliste kao posledicu treba da imaju nove mogucnosti u pogledu nacina zivljenja. Ono sto je uvek problem ovakvih prostora jeste pitanje svojine, u kontekstu brige o istim. Odgovor na pitanje i nacin, pa cak i samu mogucnost egzistencije ovakvih polujavnih prostora moze biti u mentalitetu stanovnistva, zivotnim navikama, kulturi stanovanja ili cak visini zivotnog standarda. Kako je poboljsanje situacije na bilo kom od ovih polja cilj cak i same vlade Spanije, postojanje ovakvih momenata u projektu, u ovom slucaju, ne izgledaju toliko utopijski kao inace, sto i jeste jedan od problema koji ih prate.

Kako su stambene jedinice formirane jezgrovito i sa teznjom ka unutrasnjosti objekta, fasade galeija su ostale siroko otvorene. Umsto klasicne zatvorene fasade od poda do plafona, galerije su zatvorene mrezom po kojoj je pustena da raste puzavica razlicitih vrsa biljaka. To treba da predstavlja kvalitet i otvorenost prostora koja ima za cilj da dnevne aktivnosti i svakodnevni zivot stanara sto vise iznese iz zatvorenosti stana. Kako nisu zatvorene vec naprotiv potpuno otvorene a ozelenjene, teznja je bila da se koriste kao ulice u vazduhu, sto jeste i ime samog projekta, a dosta govori o nacinu na koji je koncipiran. Visok stepen socijalizacje u pogledu komsijskog zivota, jeste nesto sto je karakteristicno za mentalitet Spanaca , i moze se naci u njihovom arhitektonskom nasledju kada je u pitanju forma koja prati takvu funkciju (galerije, zajednicka dvorista, cak i zajednicka predsoblja i ulazi u stanove).

U samom projektu izrazito je naglasen karakter kolektivnog, sto je osvezavajuci odgovor kada se uzme u obzir ciljna grupa, kao mladji deo stanovnistva sve vise sklon ka zatvorenosti i otudjenju (a u onom smislu samodovoljnosti uz kompjuter i internet), a posmatrano cak i na globalnom nivou u smislu novog i brzog nacina zivota. U projektu se oseca ono sto se slobodno moze nazvati teznja ka ostvarenju tradicionalnih vrednosti u skopu nekog drugacijeg, a opipljivog, nedigitalizovanog sistema.

koriscena literatura:
prof. Eva Vanita Lazarevic, Obnova gradova u novom milenijumu. Beograd, 2003. Vladimir A. Milic, Urbanisticki aspekti socijalnog stanovanja. Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2006. http://www.emvs.es http://www.fabrications.nl/ http://www.bustler.net/index.php/article/fabric_receives_honorable_menti on_for_daring_social_housing_project_in_madr/