PREDUZETNI^KE FINANSIJE Dr Blagoje Paunovi}

Finansiranje
u Biti uspe{an preduzetnik izme|u ostalog zna~i zna~i biti uspe{an u obezbe|enju finansijskih sredstava. u Bez odgovaraju}i sredstava malo preduze}e ne}e nikada uzleteti. u Novac koji je neophodan za otpo~injanje posla naziva se semenski novac, pustolovni kapital ili u{trcani kapital. u Vrste kapitala:
Fiksni kapital i Obrtni kapital.

Preduzetni~ke finansije
u Preduzetni~ke finansije vs. korporativne (administrativne) finansije.
Nov~ani tok i gotovina nov~ani tok je alfa i omega preduzetni~kih finsija, a ne prinos po akciji, poresko zakonodavstvo, pravila berze, pravila regulatornih organa i sl. Vreme i rokovi vreme je kriti~na dimenzija, mnogo kra}e, mnogo sabijenije i sa izrazitijim promenama. Tr`i{te kapitala nesavr{eno, nepristupa~no, neorganiozovano. Akcenat- za propulzivna mala preduze}a know-how, pomo} i sl. imaju nekad ve}i

Preduzetni~ke finansije
Strategija prikupljanja kapitala strategija postepenog uklu~ivanja u finansiranje Odnos rizik nagrada Metod evaulacije preduze}a manji zna~aj metoda diskonovanog nov~anog toka Konvencionalni finansijski pokazatelji manji zna~aj zbog ra~unovodstenog izve{tavanja Ciljevi kreiranje dugoro~ne vrednosti, nasuprot maksimiziranja kvartalnih rezultata.

Mogu}i izvori finasiranja

Red. broj Izvori Faze `ivotnog ciklusa Nasta Po~et Rast -nak . rada AKCIJSKI KAPIT. Individualni inve. Korporacije ESOP Smeli kapital Korp. za inves. u m.p Javna ponuda N M M N V M N M M N V/N M/V V V V V V/N N M N N M N N
Inicija.z relost

I. 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Mogu}i izvori finasiranja

Red. broj Izvori Faze `ivotnog ciklusa Nasta Po~et Rast -nak . rada KREDITNO FINAN. Komercijalne banke Osiguravaju}e komp. Vladini programi Agen.za razvoj MSP V N M N N M N V M N M N V N N
Inicija.z relost

II. 1. 2. 3. 3.1. 3.2.

Lokalne raz. kom. M

Mogu}i izvori finasiranja

Red. broj Izvori Faze `ivotnog ciklusa Nasta Po~et Rast -nak . rada OSTALI IZVORI Pokloni Poreske olak{ice Privatni fondovi Zajedni~ka ulaganja Penzioni fondovi V/N V/N V V M N V N N V V V V V V M V M M V
Inicija.z relost

III. 1. 2. 3. 4. 5.

Legenda: N-najverovatniji izvor, V- verovatan izvor,

Du`ni~ko finansiranje

Trgova~ki krediti (dobavlja~i) Kratkoro~ni krediti Lizing Dugoro~ni krediti

Vlasni~o finasiranje

Akcijski kapital Smeli kapital Poslovni andjeli Novac poro. i prijatelja Po~etni ulog

Finansiranje
u Vlasni~ko finansiranje nastaje li~nim investiranjem vlasnika i ponekad se naziva rizi~ni kapital, po{to ivestitor podnosi primarni rizik za ulo`ena sredstva u slu~aju neuspeha poslovnog poduhvata. u Me|utim, u slu~aju uspeha poslovnog poduhvata vlasnici u~estvuju u koristima, {to mo`e biti zna~ajno. u Osnovna prednost ovakvog finansiranja je u tome da se

Finansiranje
u Osnovni nedostatak vlasni~kog finansiranja je u tome {to se time preduzetnik odri~e dela vlasni{tva - ~esto ve}inskog, u korist drugih. Iako je 50% od ne~ega ve}e od 100% od ni~ega, davanje dela kontrole nad preduze}em mo`e biti opasno za preduzetnika. u Najve}e {anse odustajanje od dela vlasni{tva nad preduze}em su u po~etnoj fazi rasta i razvoja preduze}a.

Finansiranje
u Izvori vlasni~kog kapitala:
Li~na {tednja - (+) najjeftiniji izvor sredstava; (-) obi~no to su nedovoljna sredstva . Naj~e{}i izvor sredstava za osnivanje novih preduze}a je pul li~nih u{teda . Kao op{te pravilo o~ekuje se od preduzetnika da obezbedi barem 50% sopstvenih sredstava u strukturi osniva~kog kapitala. Prijatelji i ro|aci - (+) obi~no su najstrpljiviji me|u eksternim investitorima; (-) nerealna o~ekivanja i lo{e procenjeni rizici usled lo{eg razumevanja. S: Razmotriti uticaj

Finansiranje
Poslovni an|eli - privatni investitori, kao bogati pojedinci, ~esto i sami preduzetnici, koji investiraju u preduzetni~ke firme u po~etnom stadijumu razvoja u zamenu za suvlasni{tvo. (-) Kako na}i an|ela. U SAD tipi~ni an|eo je 47 - godi{njaka sa godi{njom zaradom od 100. 000 USA $ i neto imovinom vrednom 1 mili. USA $. Mnogi imaju zna~ajno poslovno islustvo i preferiraju investicije u preduze}a u po~etnom stadijumu razvoja. Uobi~ajeno prihvataju 30% od investicionih mogu}nosti i u proseku investiraju 2 puta svake tri godine.

Finansiranje
(+) idealni su strpljivi investitori , spremni da ~ekaju 7 i vi{e godina da bi unov~ili svoje investicije. Zara|uju svoj prinos kroz porast vrednosti, a ne preko dividendi ili kamate.Te`e godi{njem prinosu od 35 - 50%. S: Preduzetnicima kojima treba relativno mali iznos kapitala za otpo~injanaje posla idealni investitori su an|eli.

Finansiranje
Partneri - Stupanjem u partnerski odnos vlasnik se udru`uje sa drugim licima {ire}i tako bazu kapitala preduze}a. Ova lica postaju suvlasnici preduze}a i patneri (ortaci) vlasniku u poslu. Pre odluke o zaklju~enju partnerskog sporazuma vlasnik mora razmotriti posledice prepu{tanja dela li~ne kontrole nad poslovanjem preduze}a i deljenja profita sa jednim i vi{e

Finansiranje
Korporacije - Velike korporacije u novije doba ulaze u posao finansiranja malih preduze}a. Danas vi{e od 100 velikih korpracija imaju svoje fondove smelog kapital radi finansiranja projekata malih preduze}a. Ove kompanije tra`e mala preduze}a koja im mogu obezbediti nove proizvode ili sisteme koji }e u~initi njihove poslove efikasnijim. ^esto su korporacije

Finansiranje
Fondovi smelog kapitala (Venture Capital Funds) - privatni fondovi koji investiraju prvenstveno u propulzivne delatnosti, odnosno konjukturne industrijke grane, koje }e ostvarivati visoku stopu rasta u narednih nekoliko godina (energetika, genetski in`enjering, ra~unarska oprema, multimediji, telekomunikacije, ra~unarski programi, razvoju Internet mre`e i sl.). Ulaganja "smelog" kapitala nisu dugoro~na i prvenstveno su usmerena na finansiranje infrastrukture rasta

Finansiranje
Ideja je da se takvom strukturom ulaganja obezbedi dovoljan rast preduze}a i pobolj{anje boniteta preduze}a, kako bi ono {to lak{e moglo iza}i na institucionalno javno tr`i{e kapitala ili kako bi se {to lak{e moglo prodati korporacijama i tako obezbedio povra}aj investiranih sredstava uz visoke prinose. Stoga se mo`e re}i da "smeli" kapitalisti u su{tini kupuju udeo u preduzetni~kom poduhvatu, "prihranjuju" ga odre|eno vreme i onda ga napu{taju uz pomo} investicionih bankara.

Finansiranje
Proces prikupljanja i alociranja smelog kapitala

Finansiranje
Javna prodaja akcija (izlazak u javnost - otvaranje) - prikupljanje kaptala prodajom akcija na berzi. (-) Nije za svako malo preduze}e, po{to ovaj oblik finansiranja mo`e biti skup i dugotrajan proces. Inicijalna javna ponuda akcija preduze}a je slo`en i skup proces koji anga`uje brojne u~esnike, a posledice ovog procesa ne mogu se predvideti sa izvesno{}u.

Finansiranje
Uspe{no okon~anje ovog procesa podrazumeva da preduze}e ispuni niz veoma preciznih zahteva i kriterijuma. Tipi~ni preduzetnik ne mo`e samostalno uspe{no okon~ati proces otvaranje svog preduze}a na tr`i{tu kapitala, ve} taj proces zahteva koordinirani rad tima profesionalaca koji pored preduzetnika menad`era i "smelog" kapitaliste obi~no ~ine investicioni bankar, pravnici, ra~unovo|e, revizori i drugi stru~njaci.

Finansiranje
Faze:
Razmatranje odluke o IJP, Izbor investicionog bankara, Pripremna zahteva i dokumentacije za odobravanje emisije, Promocija preduze}a i pridobijanje finansijskih posrednika, Odre|ivanje cene po kojoj }e se akcije ponuditi na tr`i{tu kapitala, i Posledice.

Finansiranje
u Izvori tu|ih (pozajmljenih, kreditnih) sredstava. u Pozajmljena sredstava - sredstva koja mala preduze}a moraju vratiti o roku dospe}a i za ~ije kori{}enje moraju platiti kamatu. u Zbog manjeg rizika, cena pozajmljenih sredstava je ni`a od cene vlastitog kapitala. u Brojni izvori pozajmnjenih sredstava, od kojih su samo neki specifi~ni za MSP.

Finansiranje
u Izvori pozajmljenih sredstava:
komercijalne banke i druge depozitne FO, trgova~ki krediti, kreditne kompanije MSP i sl.

Problem kreditiranja malih i srednjih preduzea u Glavne prepreke za dobijanje

kredita
Nedostatak odgovarajuih sredstava obezbedjenja Nedostatak dokumentacije o poslovnom poduhvatu i preduzeu, kao i znanja u vezi prezentiranja potrebnih podataka kreditorima Kreditori usmereni veinom na finansiranje srednjih i velikih preduzea nemaju razvijene metode za ocenu malih projekata, pa je postupak ocenjivanja skup i previe komplikovan

u Sredstva obezbedjenja treba da zadovoljavaju sledee uslove: Vlasnitvo mora biti mogue lako dokazati (U Srbiji utvrdjivanje vlasnitva nad svojinom zajmoprimca moe predstavljati znaajnu potekou) Jednostavno konvertovanje u gotovinu (prodaja) ili neki drugi oblik Jednostavno uvanje i upravljanje Relativno fiksna vrednost tokom vremena Sredstava obezbedjenja niske novane vrednosti moraju imati visoku i konstantnu posebnu

Problem kreditiranja malih i srednjih preduzea

u Prinudna naplata potraivanja, pogotovo od siromanih preduzetnika, ima socijalne i politike implikacije u Samo mali broj mikro/malih i srednjih preduzea i preduzetnika u Srbiji moe da ponudi zajmodavcu sredstva obezbedjenja koja ispunjavaju navedene uslove

Problem kreditiranja malih i srednjih preduzea

Garancijski fondovi - koncept osnivanja i funkcionisanja

Zvanini GF postoje vie od 100 godina, a u nekim zemljama paralelno funkcionie vie garancijskih shema

Zemlje OECD i sl. Broj zemalja Broj ema 27 32

CentralnoIstona Evropa 11 12

Zemlje biveg SSSR 15 2

Bliski Istok 17 3

Latinska Amerika 21 37

Karibi

Azija

Afrika

Ukupno

10 6

31 22

45 32

117 146

Garancijski fondovi - koncept osnivanja i funkcionisanja

Osnivanje i pravna forma poslovanja u Garancijski fondovi osnivaju se na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou u Garancijski fond moe biti osnovan na vie naina: Deo javnog sektora GF je jedinica u okviru Centralne banke (Pakistan) GF je deo Vladine institucionalne infrastrukture pod nadlenou resornog ministarstva (Velika Britanija) Deo ireg programa namenjenog: Specifinim socijalnim grupama (nezaposleni, invalidi, raseljena lica) Specifinim regionima Specifinim aktivnostima (granski pristup)

Garancijski fondovi - koncept osnivanja i funkcionisanja

Kapitalizacija fonda Dve bazine sheme: Shema sa kapitalizacijom iz izvora: Centralne banke (Filipini) Komercijalnih banaka koje participiraju u shemi (J. Koreja) Bankarskih i nebankarskih institucija koje participiraju u shemi, ukljuujui i privatni i javni sektor, ministarstva, privredne komore, asocijacije MSP i preduzetnika i sl. Privatne i javne institucije od nacionalnog i/ili lokalnog znaaja Shema bez kapitalizacije, kada se budet u celini javlja kao kapital garantnog fonda (Alir, Tunis)

Garancijski fondovi - koncept osnivanja i funkcionisanja

Eksterni i interni faktori uspeha GF
u Eksterni faktori uspeha GF Postojanje dobrih projekata Postojanje pouzdanih preduzetnika Znaajno prethodno iskustvo kreditora (bez kvalitetne ocene projekata i zajmoprimaca stopa neuspeha je visoka, to moe da dovede u pitanje opstanak GF) Postojanje nezadovoljene tranje za kreditima (uzimajui u obzir i uticaj neformalnih izvora kreditiranja)

Garancijski fondovi - koncept osnivanja i funkcionisanja

u Interni faktori uspeha GF Nivo garancijskog pokria odraava stepen rizika Visina garancijske provizije odvraa banke od korienja garancija za zajmove za koje nisu neophodni, ali stimulie zajmoprimce Garancijske provizije i investicioni prihodi treba da pokriju trokove poslovanja fonda i gubitke neuspelih projekata Poverenje kreditora: brza isplata garancija pod jasno definisanim okolnostima i na jasno odredjen nain Odgovarajua podela rizika izmedju kreditora, zajmoprimca i GF U GF moraju biti zaposleni i njime moraju

Garancijski fondovi - koncept osnivanja i funkcionisanja

Tipovi GF u GF mogu biti osnovani u okviru drugih tela (ministarstava, razvojnih banaka, nevladinih organizacija, medjunarodnih donatorskih organizacija, Centralne banke) U ovom sluaju GF mogu da posluju i bez zasebnih fondova u Samostalni GF kao zasebni pravni subjekti imaju sopstvenu misiju, organe upravljanja i sredstva u Zajedniki (mutual) GF, iji lanovi mogu biti mikro/MSP i druge

Garancijski fondovi - koncept osnivanja i funkcionisanja

Modeli garancijskih fondova (Individualni vs Automatski / Portfolio) u Individualni model svaki pojedinani zahtev za kredit i garancije ocenjuje, pored kreditora, i GF kreditori nemaju pravo da proiruju garantovani kredit pre odobrenja GF u Automatski / Portfolio model GF prenosi ovlaenja kreditoru da prua garancije za sve kredite koji ispunjavaju ranije dogovorene

KREDITOR 2 KRAJ NE
OCENA ZAJMA

ZAJMOPRIMAC

GARANCIOJSKI FOND NE 5 KRAJ

Direktan pristup

Indirektan pristup

OCENA GARANCIJA

DA 3 KRAJ DA
DOVOLJAN ZALOG

NE

DA Zahtev poslat garancijskom fondu na razmatranje DOGOVOR SA ZAJMOPRIMCEM 6

IZDAVANJE FAKTURE ZA G. PROVIZIJU 7 UGOVOR O KREDITIRANJU 9 Poslato kreditoru

IZDAVANJE POTVRDE O GARANCIJAMA 8

ISPLATA KREDITA 10

OTPLATA GARANCIJSKE PROVIZIJE 11 NE KRAJ

Plaanje preneto na garancijski fond

Individualna shema

AKREDITOVAN KREDITOR NE KRAJ OCENA ZAJMA

ZAJMOPRIMAC

GARANCIOJSKI FOND

Obraa se kreditoru

DA DA Odobren kredit
DOVOLJAN ZALOG

Portfolio/automatska shema

NE UGOVOR O KREDITIRANJU ISPLATA KREDITA

MESENI IZVETAJ

alje se garancijskom fondu

IZDAVANJE FAKTURE ZA G. PROVIZIJU OTPLATA GARANCIJSKE PROVIZIJE NEMA ISPLATE KRAJ Poslato kreditoru Plaanje

IZDAVANJE POTVRDE O GARANCIJAMA

Garancijski fondovi - koncept osnivanja i funkcionisanja

Individualni vs Automatskiportfolio model: Prednosti i nedostaci
Individualni
Prednosti
Raspoloivost boljih informacija za kontrolu i nadzor Bolje informacije o sredstvima koja e posluiti za eventualnu prinudnu naplatu Komercijalna prednostgradi se lojalnost klijenata

Automatski/Portfolio
Nedostaci Prednosti Nedostaci
Gubitak kontrole Brz

Spor

Visoki transakcioni trokovi (takodje i za kreditora i za zajmoprimca) Visoki zahtevi u pogledu kadrova potrebnih za ocenu i praenje realizacije kredita

Nii transakcioni trokovi

Mogu biti ukljueni i zajmoprimci koji ne ispunjavaju uslove za dobijanje garancija

Kompletna kontrola ocene ocene kreditnog zahteva

Garancijski fondovi - koncept osnivanja i funkcionisanja

Funkcionisanje GF u Kriterijumi za ocenu kreditora: 1. Solventnost kreditora 2. Kvalitet kreditnog portfolia 3. Procedure za ocenu rizika koje kreditor primenjuje 4. Procedure odobravanja kredita 5. Prikupljanje ponovnih uplata 6. Administrativne procedure + Reputacija kreditora u Podnoenje zahteva za garancije : direktan vs indirektan pristup u Ocena kreditnih zahteva (kreditor vs kreditor + GF) Strana koja preuzima vei rizik treba vie da vodi rauna o oceni kreditnih zahteva

KREDITOR 1
DA LI DUNIK OTPLAUJE

GARANCIOJSKI FOND DA KRAJ 2 Poslato garancijskom fondu 3

IZDVAJANJE RIZINIH PORTFOLIA

Praenje kredita

NE

MESENI IZVETAJ

NEPOSREDNO PRAENJE 4 ZAJEDNIKE KONSULTACIJE

NEPOSREDNO PRAENJE 4

RAZMATRANJE NALAZA 5

RAZMATRANJE NALAZA 5

DA LI JE KREDIT POSLOVNO NAPLATIV

DA

6 RESTRUKTURIRANJE Ukoliko rade zasebno, kreditor treba da obavesti garancijski fond

NE POVLAENJE KREDITA VIDETI SLEDEI DEO

Garancijski fondovi - koncept osnivanja i funkcionisanja

u Uslovi koji treba da se steknu pre podnoenja zahteva za prinudnu naplatu zavise od zemlje do zemlje u Procedura za naplatu garancija Ukupan iznos potraivanja obuhvata glavnicu i pripadajue kamate, bez zatezne kamate, ako drugaije nije odredjeno ugovorom o garancijama Ishitrene isplate dovele su do neuspeha mnogih GF. GF pre isplate garancija treba da se uveri da se kreditor u potpunosti pridravao i potovao sve zakonske i ugovorene obaveze. Blagovremena isplata odobrenog zahteva od izuzetne je vanosti za izgradnju poverenja kreditora u GF

Garancijski fondovi - koncept osnivanja i funkcionisanja

u Isplata potraivanja treba da bude jasno uredjena u ugovoru izmedju GF i kreditora jednokratna isplata avans u visini od 50% po podnoenju zahteva sudu i ostatak nakon presude preuzimanje obaveza zajmoprimca od kreditora, pod identinim uslovima isplata po okonanju sudskog spora ili nakon prinudne naplate potraivanja avans od 30% po podnoenju zahteva sudu, ostatak nakon okonanja sudskog spora i prinudne naplate potraivanja Ako pravni sistem nije brz i efikasan, GF treba da se odlui za samo jednu mogunost, to sniava i operativne trokove

KREDITOR 1
OBRAUN UKUPNOG DUGOVANJA

GARANCIOJSKI FOND

3 KREDITOR DOBIJA REENJE SUDA 2

alje zahtev

OCENA ZAHTEVA
4

Obavetava kreditora o razlozima NE

DA LI JE ZAHTEV VALIDAN? DA

PRIMA UPLATU

ISPLATA 6

OBAVETAVA SUD O NADOKNADI FONDA 7

OBE STRANE POTRAUJU OBEZBEDJENJE

Pravno dejstvo

RASPODELA SUME

OTPIS SVIH PREOSTALIH RAZLIKA KRAJ

Upravljanje GF
u Da li }e Garancijski fond ispuniti planirane ciljeve i o~uvati svoj kapital u velikoj meri zavisi od toga kako se upravlja njegovim poslovanjem. u Ili konkretnije od toga kako se: organizuje GF i kako se upravljanje ljudskim resursima, upravlja rizikom, upravlja investicijama, kontroli{e i nadgleda poslovanje i sl.

Upravljanje GF
u Zbog specifi~ne misije i ciljeva, u vlasni{tvu i upravljanju GF trebalo da u~estvuju svi klju~ni stejkholderi, a obi~no su to: vlada, donatori, investitori, banke i druge finansijske organizacije, asocijacije finansijskih organizacija, preduzetnici i njihove asocijacije i sl.

Upravljanje GF
u Ovaj stav pravda se ~injenicom da su klju~ni stejkholderi zainteresovani za usluge koje im pru`a GF, a kao suvlasnici i za finansijske rezultate i druge performanse GF. u Me|utim, u praksi se ~esto de{ava da me|u osniva~ima GF nema svih klju~nih stejkholdera

Upravljanje GF
u Formalno struktura upravljanja garancijskim fondom je sli~na strukturi u ve}ini privrednih organizacija - vlasnici biraju upravni odbor, a upravni odbor bira direktora garancijskog fonda. u I pored formalne sli~nosti upravljanje garancijskim fondom se su{tinski razlikuje od upravljanja drugim privrednim organizacijama, pre svega po tome {to ~esto nema jasnu vlasni~ku strukturu.

Upravljanje GF
u Vlasnici mnogih garancijskih fondova su donatori, nevladine organizacije i vlade, organizacije koje svoje uloge u garancijskom fondu ne smatraju pravom investicijama, {to slabi njihovu zainteresovanost da se dugoro~nije anga`uju u radu fonda i doprinesu boljem upravljanju garancijskim fondom. u Stoga je jedna od pretpostavki obezbe|enja dugoro~no dobrih performansi garancijskog fonda promena vlasni~ke strukture smanjenjem u~e{}a u kapitalu vlade, donatora i drugih "kvazi" vlasnika. Time se pove}ava uloga u upravljanju garancijskim fondom onih vlasnika

Organizacija i kadrovi
u Organizaciona struktura i broj zaposlenih u GF prevashodno zavisi od modela garancijske sheme fonda. u Individualna garancijska shema podrazumeva slo`eniju organizacionu strukturu i ve}i broj zaposlenih.

Vlasnici (akcionari)

Eksterni revizori

Upravni odbor

Direktor
Ocena institucija i zaht eva za izdavanje garncija Izdavanje garancija i praenje garantovanih kr edita Obrada zaht eva za R aunovodstvo isplatu i garancije i finansije nadok nadu tet e

Mark ing et

Invest icije fonda

Adminis rat t ivna podr ka

Organizacija i kadrovi
u Tipi~ni poslovi u Garancijskom fondu:
direktor Fonda, pomo}nik direktora, savetnik za op{te i normativno - pravne poslove, savetni za razvoj informacionog sistema, savetnik za izdavanje, pra}enje i realizaciju garancija, ra~unovo|a, i knjigovo|a

Upravljanje rizikom
u Upravljanje rizicima sa kojima se sre}e GF podrazumeva adekvatno re{avanje nekoliko pitanja, od kojih su najzna~ajnija:
izbor strategija upravljanja rizikom, podela rizika izme|u GF i kreditora, podela prihoda od zaloge, i odre|ivanje visine garancijske provizije

Upravljanje rizikom
u Mogu}e strategije upravljanja rizikom: Prenos rizika - sam koncept garancijske sheme podrazumeva prenos rizika sa banaka na GF. Umanjenje rizika - sam GFumanjuje rizik izborom banaka sa kojim }e raditi, selekcijom projekata za koje }e izdati garancije, koriste}i pri tom jasne kriterijume.

Upravljanje rizikom
u Podela rizika - GF deli rizik sa bankama, tako {to svaka strana preuzima deo rizika za odobreni kredit, ~ime se u slu~aju neuspeha smanjuje gubitak svake strane. u Zadr`avanje rizika - kao strategija, imanentna je samoj misiji GF koji se i osnivaju da bi, svesno preuzimaju}i deo rizika, podstakli razvoj preduzetni{tva.

Upravljanje rizikom
u Kod podele rizika va`i na~elno pravilo da svi akteri u garancijskoj shemi u~estvuju u podeli rizika kako bi se aktivirali podsticajni mehanizmi za minimiziranje rizika od nastanka gubitka. gubitka u Dogovor o podeli rizika mora uzeti u obzir model garancije:
u automatskoj (portfolio) shemi rizik izme|u garancijskog fonda i kreditora obi~no se deli u srazmeri 50%:50%. u individualnom modelu garancije u~e{}e GF u ukupnom riziku obi~no se kre}e u

Upravljanje rizikom
u Za upravljanje rizikom va`no je da kreditor i GF imaju jasan dogovor o redosledu naplate potra`ivanja od korisnika kredita, po kome kreditor moga najpre poku{ati da naplati svoje potra`ivanje od zajmoprimca.

Upravljanje rizikom
u Prednosti ovog re{enja:
kreditor je stimulisan da svoja potra`ivanja realizuje naplatom od zajmoprimca ili njegovih jemaca, a ne od GF. takvim redosledom naplate potra`ivanja ve} na samom po~etku pokre}e se pravna procedura za prinudnu naplatu u kojoj sud utvr|uje osnovanost zahteva, visinu duga i druga relevantna pitanja
GF se osloba|a obaveze utvr|ivanja ~injenica relevantnih za garantovani kredit, zna~ajna u{tedu za GF, celo postupak je verodostojniji, manje potencijalnih problema do kojih bi moglo da do|e u neposrednom odnosu GF i kreditora

Garancijska provizija
u Cena koju garancijski fond napla}uje za izdate garancije. u Osnovni izvor prihoda iz redovnog poslovanja GF. u Visina garancijske provizije utrvr| uje se u visini koja omogu}ava pokrivanje: cene kapitala, operativnih tro{kova, i premije za rizik.

Garancijska provizija
u Operativni tro{kovi - Iskustva drugih zemalja ukazuju da je nerealno o~ekivati da operativni tro{kovi GF budu u potpunosti pokriveni garancijskom provizijom. u Tako na primer, ukupni operativni tro{kovi ameri~kog programa koji vodi Small Business Administration iznose 8,3% po~etne sume za obezbe|enje garancija i ne mogu se pokriti prihodom od garancijske

Investicije GF
u Prihodi od investicija, zajedno sa garancijskom provizijom, su najva`niji izvor prihoda GF. u Treba da budu {to: stabilniji i predvidljiviji.

Investicije GF
u Smernice za investicionu politiku GF: izme|u 20% i 30% kapitala GF treba da investira u kratkoro~ne dr`avne ili druge sigurne du`ni~ke hartije od vrednosti, treba izbegavati investicje u imovinu koja ne donosi prihod, kao npr. nepokretnosti, ma koliko sigurne bile takve investicije,

Investicije GF
nov~ana sredstva treba deponovati samo kod visoko rangiranih banaka i, po pravilu, kod banaka sa kojima GF sara|uje u garancijskoj shemi, u zemljama u kojima dolazi do zna~ajnijeg smanjenja vrednosti nacionalne valute GF treba da dr`i deo svog kapitala (do 50%) u stranoj valuti.

Kontrola i ocena performansi GF

u Najva`niji specifi~ni pokazateljii uspe{nosti GF su: leverid`, multiplikator, portfolio u riziku, aditivnost, i odr`ivost.

Kontrola i ocena performansi GF

u Leverid` se mo`e definisati kao odnos vrednosti izdatih garancija i kapitala GF. u Visina leverid`a ukazuje na uspe{nost GF - ve}i leverid` ukazuje na ve}u uspe{nost GF. u Ukoliko je leverd` GF manji od 1 fond ne ispunjava svoju misiju, ali i manja visina leverid`a od 2-3 mo`e ukazivati na visoku stopu neuspeha GF.

Kontrola i ocena performansi GF

u Multiplikator predstavlja odnos odobrenih kredita i iznosa datih garancija. u Portfolio u riziku predstavlja maksimalni ukupni gubitak koji GF mo`e podneti u odre|enom vremenskom trenutku. Izra~unava se kao odnos ukupnog garantovanog portfelja dospelog za naplatu i ukupnog garantovanog portfelja

Kontrola i ocena performansi GF

u Kako visina potencijalnog gubitka zavisi od zaka{njenja u naplati kredita to se portfolio u riziku mo`e izra~unati kao zbir mogu}ih gubitaka razli~ite delove portfelja prema stepenu zaka{njenja njihove naplate. u Aditivnost izra`ava doprinos GF kreditnoj aktivnosti i mo`e se izraziti brojem klijenata koji su dobili kredite zahvaljuju}i GF, ili brojem kredita ili iznosom kredita

Kontrola i ocena performansi GF

u Odr`ivost - tri nivoa:
osnovna operativna odr`ivost GF ostvaruje se kada provizije ostvarene razli~itim aktivnostima GF pokrivaju ukupne operativne tro{kove fonda, globalna operativna odr`ivost ostvaruje se kada provizije pokrivaju operativne tro{kove poslovanja i gubitke po osnovu izdatih garancija, finansijska odr`ivost ostvaruje se kada su ukupni tro{kovi GF potpuno pokriveni svim prihodima fonda.

Investicione kompanije MSP

u Investicione kompanije MSP specijalizovane finansijske institucije u privatnoj svojini. Obi~no se osnivaju pod pokroviteljstvom specijalizovanih institucija za podr{ku MSP. u U finansiranju MSP koriste sopstveni (privatni) kapital i kredite garantovane od GF.

Lokalne razvojne kompanije

u Lokalne razvojne kompanije privatne kororacije koje osnivaju gra|ani na odre|enoj teritoriji sa primarnim ciljem da potpomognu finansiranje razvoja MSP na odre| enoj teritoriji. u Osnivaju se li~nim sredstvima gra|ana - osniva~a. u U odr|enom procentu od investiranih sopstvenih sredstava lokalne razvojne kompanije dobijati kredite od

Kreditne kompanije
u Kreditne kompanije MSP specijalizovne kreditne institucije MSP u privatnoj svojini. u Uz garancije GF kreditne kompanije obezbe|uju srednjoro~ne i dugoro~ne kredite MSP.