Uvod Bolesti koje se karakteriu manje-vie progresivnim propadanjem viih integrativnih funkcija (pamenje, miljenje, rasuivanje, inteligencija) i poremeajima

ponaanja. Nastaju kao izraz i posljedica razliitih etiolokih inilaca (heredodegenerativna oteenja mozga, arterioskleroza cerebralnih krvnih sudova, toksina, infektivna, traumatska oteenja, tumori, itd.). Dijagnoza odmakle, razvijene klinike slike demencije ne zadaje tekoe ak ni laicima. Mnogo je tee dijagnostikovanje njenih poetnih i ranih formi. Za praktiara je posebno vano da ima na umu injenicu da se najvei broj demencija (bez obzira na etioloke inioce) u poetnim fazama (koje ponekad traju i godinama) ne ispoljava intelektualnim poremeajima, ve promeajima ponaanja i afektivnim poremeajima. To je i razumljivo, ako se uzme u obzir injenica da je najvulnerabilniji filogenetski najmlai dio - frontalni pol mozga, koji je odgovoran za strategiju ponaanja, tj. za procese usklaivanja dubljih (nagonskih) ovjekovih potreba sa zahtijevima i normama socijalne sredine. Stoga se i klinika slika oteenja frontalnog pola ispoljava fenomenima dezinhibicije socijalnog ponaanja, tj. oslobaanjem primarnih osobina i crta linosti od nadreenih instanci koje ih koe, kontroliu, modifikuju i preusmjeravaju. U ovim poetnim stadijumima izraeni su i afektivni poremeaji u vidu anksioznosti, depresije i razdraljivosti. Oni su izraz emocionalne reakcije bolesnika na poetno slabljenje mnestikih i intelektualnih funkcija, posljedica uvida u to i zabrinutosti koja iz toga proizlazi. Razvojem demencije, uvid se gubi, pa izostaju i ove emocionalne reakcije. Klinika slika se u poetku esto ispoljava tzv. pseudoneu-rastenikim sindromom". Poremeaj pamenja je jedan od najupadljivijih simptoma demencije. Postoji slabost upamivanja i nesposobnost sjeanja svjeijih dogaaja. Sjeanja iz dalje prolosti su obino dobro sauvana i vrlo iva. Tokom bolesti esto se moe pratiti propadanje pamenja od novijih ka sve starijim dogaajima. Opada sposobnost loginog rezonovanja, kao i sposobnost generalizacije, diferencijacije, sinteze i analize. Gube se apstraktni pojmovi. Bolesnik se sve tee snalazi u novim, neuobiajenim situacijama, pa je upadljiv po svom neprimjerenom, konfuznom ponaanju, po svojoj anksioznosti, a esto i razdraljivosti. Zbog poremeaja u miljenju javlja se preopiran govor u kome se ne razlikuje bitno od sporednog. Govor je esto prazan, isprekidan, sa perseveracijama, a u poodmaklom stadijumu moe biti i nerazumljiv. Bolesnik ne vodi rauna o drutvenim normama i moguim posljedicama. Uputa se u sumnjive poslove, esto na sopstvenu tetu ili tetu svoje porodice. Izrazito je sugestibilan. Obino, u poodmaklim stadijumima demencije strada orijentacija u vremenu, prostoru i prema drugim osobama. Upadljive su i promjene crta linosti, to okolina registruje relativno brzo. Premorbidne karakteristike linosti se potenciraju.

Tako, npr. tedljive osobe postaju prave tvrdice, a sumnjiave i podozrive sklone su razvoju paranoidnih ideja. U nekim sluajevima mogu je i razvoj u suprotnom smislu, postojee karakterne crte blijede. Karakteristino za demenciju je da dolazi do snienja i gaenja dotadanjih interesovanja. Na demenciju kao osnovni sindrom mogu da se superponuju i drugi sindromi kao to su depresivni i paranoidni sindrom, stanje akutne zbunjenosti i delirantno stanje. Za razliku od demencije koja ostaje i ispoljava tendenciju stalnog progrediranja, ovi nakalemljeni sindromi obino osciliraju po intenzitetu, mijenjaju se i povlae. Senilna demencija Nema znaaja za ocjenu radne sposobnosti, jer se javlja u ivotnoj dobi kada i inae prestaje radna aktivnost. Ipak, uz produenje ivotnog i radnog vijeka, treba imati u vidu da je senijum (kao uostalom i involutivni period ili presenijum) odreen ne samo kalendarski nego i biolokim iniocima starenja. U tom smislu senijum moe kod odreenih osoba (izrazito bioatrofiki stigmatiziranih) da nastupi i koju deceniju ranije od tipine kalendarske granice (oko 65. godina). Senium praecox se relativno esto sree u praksi, kao to se sreu i osobe koje su bioloki mnogo mlae" nego to pokazuje njihovo kalendarsko doba. Klinika slika se ispoljava psihopatolokim sindromom oteenja frontalnog renja uslijed izraenih atrofikih pramena koje se mogu potvrditi CT-om. Ovaj sindrom relativno brzo prelazi u globalnu demenciju. Senilna demencija sa depresivnim ili paranoidnim sindromom Pored demencije postoje i razliite sumanute ideje i halucinacije persekutivnog ili depresivnog sadraja. Senilna demencija sa akutnim konfuznim stanjem Uz demenciju javljaju se i nastupi akutne prolazne smetenosti. Arteriosklerotina demencija Organska demencija koja se razvija zbog evolutivne sistemske arterioskleroze krvih sudova mozga. Osnovna odlika ove demencije je, bar u poetku, njen lakunarni karakter i pseudoneurasteniki sindrom koji je prati. No, kako je frontalni dio mozga najvulnerabilniji, to se i ova vrsta demencije najprije ispoljava poremeajima socijalnog ponaanja i afektivnim poremeajima. U daljoj evoluciji, lakunarna demencija, sa arinim modanim oteenjima koja postaju sve izrazitija zbog sve vee redukcije

ouvanog modanog parenhima, razvija se u pravcu globalne demencije (modani mikroinfarkti). Tok moe biti sasvim postepen, kombinovan sa vaskularnim cerebralnim, krizama (videti Claudicatio cerebralis intermitens), ili, sa vaskularnim inzultima tipa tromboze sa ozbiljnijim sekvelama. Opisane su i posebne maligne klinike forme sa brzom evolucijom u pravcu globalne demencije (sa brojnim mikroinfarktima). To je tzv. Binswangerov tip arteriosklerotine demencije". Ponekad je teko razlikovati arteriosklerotinu demenciju od senilne (i presenilne) demencije, a postoje i mjeoviti oblici. Presenilna demencija Demencija koja se javlja prije 65. godina ivota u bolesnika sa relativno rijetkim oblicima difuzne ili lobarne atrofije mozga (ovde spadaju i Alzheimerova i Pickova bolest). U presenilne demencije se ubraja i Huntingtonova bolest opisana u poglavlju neurolokih oboljenja. Klasifikacija Amerikog psihijatrijskog udruenja (DSM-III od 1978. godine) zadrava podjelu na presenilne i senilne demencije prema dobu kada se javljaju (prije ili poslije 65. godine ivota). Sve demencije se dijele samo na dvije podgupe: 1) progresivnu idiopatsku, i 2) multiinfarktnu demenciju. Sve progresivne idiopatske demencije (i senilne i presenilne imaju patoloko-anatomski supstrat kakav se sree kod Alzheimerove bolesti (u izuzetnim sluajevima nalaze se promjene karakteristine za Pickovu bolest). Oboljeva priblino 2-4% opte populacije (ee ene) iznad 65. godine ivota. Postoji izvesna sklonost porodinog javljanja. Tok je u ovim sluajevima kontinuirano progredijentan. Kod multiinfarktne demencije u ijoj osnovi lei arterioskleroza modanih krvnih sudova poetak je obino raniji, a tok je intermitentan, vie u zavisnosti od modanih infarkta nego od samog stepena arterioskleroze. Ova demencija se karakterie skokovitom deterioracijom intelektualnih funkcija. Naroito u poetnim stadijumima, izvesne funkcije mogu ostati intaktne i postoje izraene oscilacije u psihikom stanju sa jasno omeenim epizodama konfuznosti izazvanim vjerovatno ponovljenim vaskularnim insultima u mozgu. Osim toga prisutni su i lokalni neuroloki znaci. Diferencijalno-dijagnostiki ove oblike senilnih i presenilnih demencija treba razlikovati od drugih organski izazvanih demencija od kojih se neke mogu lijeiti (subduralni hematom, hidrocefalus

sa normalnim pritiskom, modani tumori, intoksikacije i infekcije mozga kao to su encefalitisi i apscesi i somatska oboljenja od kojih su najea perniciozna anemija i hipertireoidizam). Ove demencije treba razlikovati i od, povrno gledajui, slinih klinikih slika koje se mogu videti kod poodmaklih oblika shizofrenije i tekih depresija. Alzheimerova demencija Ova je ea kod ena (poetak 4.-6. decenija). Karakterie se ranim pojavama arinih simptoma sa strane temporalnog renja meu kojima se kao est i tipian znak izdvaja logoklonija. Paralelno se razvija i frontalni tip demencije, koji tokom evolucije prelazi u globalnu demenciju. Radi se o degenerativnom oboljenju koje se ee javlja u odreenim porodicama i koje se karakterie atrofijom korteksa, proirenim suikusima i ventrikulima to se moe dokazati i CT-om. Patohistoloki nalaze se senilni plakovi, neurofibrilarni vorovi i granulovakuolarna degeneracija. Tok bolesti iznosi 3-4 godine. Pickova demencija Ona je mnogo rijei oblik demencije izazvan degenerativnim atrofikim promjenama koje zahvataju posebno frontalne i temporalne renjeve i uz odgovarajue neuroloke znake dovode do globalne demencije. Tok bolesti je dui i traje i do 10 godina.