1 Pojacavaci Velikih Signala (1 Od 2) 08a

POJAAVAI VELIKIH SIGNALA Da se podsetimo: Izlazne karakteristike bipolarnog tranzistora koji radi u konfiguraciji sa zajednikim emiterom
IC IB9 IB8 IB7 IB6 IB5 IB4 IB3 IB2
Pojaavai malih signala koriste samo najlinearniji deo karakteristika tranzistora
POJAAVAI VELIKIH SIGNALA
IB1
VCE
17. novembar 2008.
Pojaavai velikih signala
17. novembar 2008.
To se postie izborom jednosmerne radne take, odnosno jednosmernom polarizacijom tranzistora

IC

Rc
IC=1.5mA
R1
IB=60A VBE=0.6V
T1
VCE=5V
2
VCC
VCE
Npr. u RT sa IB=60A Bie Ic=1.5mA i Vce=4.5V

3 17. novembar 2008.
R2
17. novembar 2008.
Pobuda malim naizmeninim signalom prko Cs izazvae na Rc promenu od Rc(iB), tako da e na potroau da se javi naizmenina komponenta Vp=RpIP
R1 Cs
IB=(60 20)A

IC
Rc
Cs
IP VP
IC=1.5mA0.5mA
T1 V =5V CE
2V
VCC
VCE
2
+ - Vin
R2
Rp
17. novembar 2008.
17. novembar 2008.
POJAAVAI VELIKIH SIGNALA Realno, karakteristike BJT nisu linearne
POJAAVAI VELIKIH SIGNALA Od pojaavaa velikih signala oekuje se da koristi se to veu oblast rada tranzistora!
IC ICmax Pdmax IB9 IB8 IB7 IB6 IB5 IB4 IB3 ICmin VCEmin IB2
Oblast rada tranzistora ograniena je sa ICmax ICmin VCEmax=BVCE VCEmin=VCEzas Pdmax Sekundarni proboj
IB1 VCEmax VCE
17. novembar 2008.
17. novembar 2008.
Pojaavai koji koriste to veu radnu oblast nazivaju se pojaavaima snage Zato je dobro da se definie pojam snaga vezan za pojaavae. Da bi pojaava radio potebno je da se napaja iz izvora VCC. Pojaava crpi snagu iz izvora napajanja. Snaga koju izvor za napajanje daje, predstavlja ukupnu utroenu snagu i ona iznosi
17. novembar 2008.
PCC=VCC*ICC
R1 Cs
Rc
Cs
ICC
1
T1
VP
VCC
2
+ - Vin
R2
Rp
PCC=VCC*ICC Pojaavai velikih signala
17. novembar 2008.
10
Korisna snaga je ona koja se ostvari na potroau ona iznosi
PP=VP*IP
Rc
Stepen iskorienja, , predstavlja odnos korisne snage na potroau, Pk =VPIP i ukupne snage koju predaje izvor za napajanje PCC=VCCIC
R1 Cs
Cs
T1 V CE
IB
IC
VCC
max =
Pk PCC
+ - Vin
R2
IP
Rp
VP
17. novembar 2008.
11
17. novembar 2008.
12
Osim na potroau, snaga izvora za napajanje troi se i na: aktivnim elementima (tranzistori) na pasivnim elementima pojaavaa (Rb, RC,...)
Termika snaga tranzistora (tranzistor se greje) koja se troi na tranzistoru zove se Snaga disipacije ona iznosi
R1 Cs
Pd=VCE*IC
Rc Cs
IC
T1
VCE
Rp
VCC
2
+ - Vin
R2
17. novembar 2008.
13
17. novembar 2008.
14
Snaga na aktivnom elementu (tranzistoru) predstavlja snagu koja se utroi na tranzistoru da bi se obezbedio eljeni poloaj radne take i u odsustvu korisnog signala Pd=VCE IC (za bipolarni tranzistor) Pd=VDS ID (za FET/MOSFET) Snaga na aktivnom elementu ne sme da premai maksimalnu snagu disipacije koja je tehnoloki parametar i nalazi se u katalozima Pdmax inae e tranzistor da pregori.
17. novembar 2008. Pojaavai velikih signala 15
Zato je radna oblast tranzistora ograniena hiperbolom disipacije definisanom sa Pdmax=IC*VCE

IC Pdmax IB9 IB8 IB7
IC IC
Za svako dato VCE postoji maksimalna struja IC=Pdmax/VCE i za svaku datu IC postoji maksimalni napon VCE VCE=Pdmax/IC
16
IB6 IB5 IB4 IB3 IB2
IB1
VCE
17. novembar 2008.
VCE
Idealni pojaava snage bio bi onaj koji ima stepen iskorienja =100% (PK=PCC) snaga izvora za napajanje bez gubitaka doe do potroaa) neizoblien signal na potroau Takvi pojaavai NE POSTOJE
17. novembar 2008.
17
17. novembar 2008.
18
Kao mera kvaliteta pojaavaa slui poreenje sa idealnim. Snage PCC i PK moemo da izraunamo/merimo i odredimo stepen iskorienja . Kako odrediti i kvantifikovati izoblienje signala?
Izoblienje se meri veliinom koja se naziva klir faktor i oznaava se sa k. Klir faktor n-tog harmonika signala x, definie se kao odnos amplitude n-tog i amplitude osnovnog harmonika kn= Xnm/X1m Ukupan klir faktor
k = Xim X1m
i =2 N
17. novembar 2008.
19
17. novembar 2008.
20
Sa karakteristika tranzistora oigledno je da e vei signali biti vie izoblieni. Stepen izoblienja zavisi od poloaja radne take. Ovo se najbolje vidi sa prenosnih karakteristika tranzistora i pojaavaa
R1 Cs Rc Cs
IP
1
Prenosna karakteristika tranzistora
IB
R2
IC
T1
VCE VP
VCC
2
+ Vin 17. novembar 2008.
Rp
21
17. novembar 2008.
22
Prenosna karakteristika pojaavaa VCmax VCC VC= VCC-IC*RC
Poloaj RT na prenosnoj karakteristici tranzistora i pojaavaa C B A C B AB AB A
VCmin VCEs
17. novembar 2008. Pojaavai velikih signala 23 17. novembar 2008. Pojaavai velikih signala 24
Klasa A, B ili AB za irokopojasne pojaavae
Klasa A, B ili AB za irokopojasne pojaavae
AB
AB
Klasa C za uskopojasne,
selektivne, pojaavae
17. novembar 2008. Pojaavai velikih signala 25 17. novembar 2008.
Klasa C za uskopojasne,
selektivne, pojaavae
Pojaavai velikih signala 26
Klasa A, B ili AB za irokopojasne pojaavae Klasa C za uskopojasne, selektivne, pojaavae Kako izabrati aktivni element, elemente kola, veliinu ulaznog signala, otpornost potroaa Da bi se dobilo eljena snaga na izlazu minimalna izoblienja, dozvoljena disipacija na aktivnom elementu
(B/fs)=(fv-fn)/fs
opseg od 10 kHz ija je srednja frekvencija 7 kHz irokopojasni opseg od 10 kHz ija je srednja frekvencija 1 MHz selektivni
17. novembar 2008.
28
Pojaavaki stepen sa bipolarnim tranzistorom
Kompromis: Izoblienja korisna snaga (prvog harmonika)

Cs Rb1 r
Rp
4 8
n:1
1
T1
VCC Ce
2
+ - Vin
Rb2
Re
Pojaava snage u klasi A sa bipolarnim tranzistorom

Pojaava snage u klasi A sa bipolarnim tranzistorom

Statika radna prava ~ 1/Re
Rb1
T1 Rb2 Re
2
VCC
ema za JS Pojaava snage u klasi A sa BJT

17. novembar 2008. Pojaavai velikih signala 31 17. novembar 2008. Pojaavai velikih signala CC
32
Za NS RP se preslikava u kolo kolektora kao r = n2RP VCC ' = n Vp

1 5
Rb1
n2Rp
Rb1 Cs
r
4 8
Rp n:1
1
I C = I P /n
VCC
T1
+ - Vin
Rb2
Re
Ce
n Vp V r = CC ' = IC I P /n r = n2 Vp IP = n2R p
T1
+ - Vin
Rb2
r odreuje dinamiku radnu pravu

ema za NS pojaavaa snage u klasi A sa BJT

Pojaava snage u klasi A sa bipolarnim tranzistorom Dinamika radna prava
17. novembar 2008.
Pojaavai velikih signala CC
VCEmax > VCC
(a)Izlazne i (b) ulazne karakteristike tipinog tranzistora u sprezi sa zajednikim emitorom

35 17. novembar 2008. Pojaavai velikih signala 36
Naponska pobuda
Rb1 Rg Cs
r
4 8
Rp n:1 VCC Ce
1 2
T1
+ - Vg
Rb2
Re
(a)Izlazne i (b) ulazne karakteristike tipinog tranzistora u sprezi sa zajednikim emitorom

(mali signali)
Naponska pobuda
Naponska pobuda
(mali signali)
(mali signali)
Efekat VELIKIH signala
Efekat VELIKIH signala
JBm=0,3mA
JCm=20mA -JCm=19mA
-JBm=0,2mA
VELIKI signali
VELIKI signali
-UCEm=5V
UCEm=6,7 V
42
Pojaavaki stepen sa bipolarnim tranzistorom Talasni oblici pri naponskoj pobudi
Pojaavaki stepen sa bipolarnim tranzistorom Gde postaviti radnu taku da bi se dobio maksimalni neizoblieni signal na izlazu?
a) Ulazni napon
b) Ulazna struja
Ogranienje ICmax d) Izlazni napon
17. novembar 2008.
c) Izlazna struja
43
17. novembar 2008.
44
Ogranienje VCEmax
Simetrini signal
17. novembar 2008.
45
17. novembar 2008.
46
Pojaavaki stepen sa bipolarnim tranzistorom U idealnom sluaju najvei neizoblieni signal dobie se za RT definisanu sa VCEM= VCC = VCEmax/2 i ICM= ICmax /2 Amplituda struje iznosi Icm=ICM, a napona VCEm=VCC Tada se oekuje najvei stepen iskorienja. Koliko on iznosi?
17. novembar 2008. Pojaavai velikih signala
Pojaavaki stepen sa bipolarnim tranzistorom Tada je maksimalna korisana snaga
ICmax ICm ICM ICm VCEm VCEm VCEM= VCC VCEmax=2VCC

47
1 Pk = VCE m I Cm = 2 1 I = VCC CM 2 2 1 = VCC I CM 4
ICmax ICm ICM ICm VCEm VCEm VCEM= VCC VCEmax=2VCC
17. novembar 2008.
48
Pojaavaki stepen sa bipolarnim tranzistorom Dok je ukupna snaga koju daje baterija
Najvea mogua vrednost stepena iskorienja pojaavaa snage koji rade u klasi A Teoretski
ICmax JCm ICM JCm VCEm VCEm VCEM= VCC VCEmax=2VCC
PCC = VCC I CM
ICmax Tako da je ICm ICM ICm VCEm VCEm VCEM= VCC VCEmax=2VCC
max
1 VCEm I Cm Pk = =2 PCC VCC I CM 1 VCC I DM = = 0.5 2 VCC I DM
max=50%
Praktino
< 40%
17. novembar 2008.
Ukupan stepen iskorienja
Minimalna izoblienja P
kmax
= tranzistora transformatora
Zavisnost korisne snage i klir faktora od veliine kolektorske otpornosti

Disipacija u funkciji T
VCE VCC /2
VCE=VCC-REIC ICM ICM
TS TO = R th Pd
17. novembar 2008.
53
17. novembar 2008.
VCEM
54
1. Odredimo ICM=ICM-ICM 2. Izaberemo RC=22k (kompromis snaga/izoblienja); RP je poznato, a n se podeava 3. Izraunamo VCEM: 4. Izraunamo ICM
6. Izraunamo IBM
I BM = I CM /
7. Izraunamo RE za
VCEM = Pdmax R C
IE IC
RE =(VCC-VCEM)/ICM
VCC VCEM + R E I C
8. Izraunamo RB1 i RB2
ICM = Pdmax /VCEM

5. Izraunamo ICM
I CM = ICM I CM
Radna prava za naizmenini signal

I C I CM = 1 (VCE VCEM ) RC
Aproksimacija strujnog zasienja IC=VCE/Ron
Proveriti da li je ICmax > od dozvoljene
Proveriti da li je VCEmax > BVCE0

Pojaavaki stepen sa FETom i BJTom

UP JP
Porenje
D UDD JD D
Porenje
D UDD JD D
UP
JP
FET < BJT

VCEmin < VDSmin
Nelinearnija ulazna karakteristika BJT
17. novembar 2008.
60
Porenje
D VDD ID D
VP
IP
Simetrina sprega u klasi A
17. novembar 2008.
61
17. novembar 2008.
62
Treba obezbediti minimalna nelinearna izoblienja i maksimalnu korisnu snagu Jedno od reenja za smanjenje nelinearnih izoblienja i poveanje stepena iskorienja nudi
SIMETRINA SPREGA je: specijana sprega dva aktivna elementa identinih karakteristika, koja omoguava dobijanje dvostruko vee korisne snage uz znatno manje nelinearnih izoblienja u odnosu na stepen sa jednim aktivnim elementom
simetrina sprega
17. novembar 2008.
63
17. novembar 2008.
64
Simetrina sprega u klasi A sa bipolarnim 17. novembar 2008. Pojaavai velikih signala trazistorima
Simetrina sprega u klasi A sa FET trazistorima

Analiza upotrebom simetrinog pojaavaa sa uoptenim aktivnim elementom
Na ulazu simetrine povratne sprege nalazi se transformator T1 Sekundar ovog transformatora ima simetrina tri izvoda Tako se dobija da su ulazini signali aktivnih elemenata iste amplitude i suprotne faze
17. novembar 2008.
67
17. novembar 2008.
68
Potroa je, takoe, prikljuen preko simetrinog transformatora koji ima tri izvoda
Za prostoperiodinu pobudu vai: i1= I + I1m cos t +I2m cos2 t +I3m cos3t +.. i2 =I + I1m cos[t+]+I2m cos2[t + ]+ + I3m cos3[t +]+ i2 =I I1m cost + I2m cos2t I 3mcos3t +
17. novembar 2008.
69
17. novembar 2008.
70
Struja u sekundaru transformatora T2 dobija se iz: n2 i1 n2 i2 = ip ip = n2 (i1 i2 )=n2 (2I1m cost + 2I3m cos3t+) Struja potroaa ne sadri jednosmernu komponentu ni parne harmonike! Poniteni su primenom simetrine sprege
Pojaavae snage u klasi A karakterie: vrlo mali klir faktor velika disipacija snage na aktivnom elementu (u najpovoljnijem sluaju oko 60% od ukupne uloene snage) Izrada pojaavaa velikih snaga u klasi A zahteva sukupe i komplikovane komponenete za hladjenje
17. novembar 2008.
71
17. novembar 2008.
72
Poloaj RT na prenosnoj karakteristici tranzistora
B Pojaavai snage u klasi B
17. novembar 2008.
73
17. novembar 2008.
74
Pojaavai snage u klasi B
Simetrina sprega u klasi B
Radna taka aktivnog elementa nalazi se u taki gde prestaje da tee izlazna struja granica zakoenja. Primenom samo jednog aktivnog elementa dolazi do velikih izoblienja izlaznih signala. Izlazni signal ini povorka pozitivnih ili negativnih implusa sinusoidnog oblika
Primenom simetricne sprege ovaj nedostatak se uklanja.
17. novembar 2008.
75
17. novembar 2008.
76
Simetrina sprega u klasi B Struktura kola simetrinog pojaavaa u klasi B:
Razlika u odnosu na simetrinu spregu u klasi A odnosi se na polarizaciju ulaznih prikljuka. Radna taka nalazi se na granici praga provoenja aktivnih elemenata. U odsustvu signala oba aktivna elementa su zakoena. Jedan aktivni element poinje da vodi im signa postane vei od 0, a drugi im signal bude manji od 0. 17. novembar 2008. Pojaavai velikih signala
Svaki aktivni element provodi struju u jednoj poluperiodi. Tako da struje kroz potrosa sadri kompletan talasni oblik.
Simetrina sprega u klasi B Struktura kola simetrinog pojaavaa u klasi B sa uoptenim aktivnim elementom (BJT ili FET):
Simetrina sprega pojaavaa u klasi B moe da se analizira pomou jednog aktivnog elementa.
17. novembar 2008.
79
17. novembar 2008.
80
Simetrina sprega u klasi B xu je ulazni signal Izazna struja i napon su oznaceni sa i1, odnosno v1
Simetrina sprega u klasi B Pri pojavi pozitivne poluperiode radna taka se kree po radnoj pravoj iji je nagib -1/R gde je R=n22 Rp
V1m=V0-Vmin
Simetrina sprega u klasi B U svakoj poluperiodi vodi samo jedan tranzistor, tako da se ukupna otpornost preslikava u kolo svakog aktivnog elementa. Ukupna KORISNA snaga koju predaje svaki aktivni element odnosi se na jednu poluperiodu i iznosi Pk1 =(1/2)* [(1/2)(I1m V1m )] =1/4*I1m *[V0 Vmin ] Korisna snaga koju daju oba aktivna elemnta je Pk = 2*Pk1 =1/2*J1m [V0 Vmin ]
Simetrina sprega u klasi B Snaga izvora za napajanje koja se predaje jednom aktivnom elamentu je P1 =V0* I0 (I0 jednosmerna komponenta struje - impulsna) Razvijanjem talasnog oblika izlazne struje jednog aktivnog elementa u Fourieov red, dobija se za jednosmernu struju (srednja vrednost) I0 =J1m / Odakle sledi da se po jednom aktivnom elementu troi P1 = P2 = (1/)* V0*I1m
Simetrina sprega u klasi B Ukupna snaga koju daje baterija iznosi P=(2/) *V0 * I1m Stepen iskorisenja simetrine sprege po aktivnom elementu jednak je stepenu iskorienja celog pojaavaa =Pk1 / P1 = Pk / P = /4 *(V0 Vmin )/V0
Simetrina sprega u klasi B Disipirana snaga na jednom aktivnom elementu je Pd1=P1 Pk1 = V0 I1m / -1/4*V1m I1m Pd1 =V0 I1m /-(1/4)RI1m2 Maksimalna vrednost disipacije je za I1m = (2/) (V0 /R) Pd1max = (1/2 )(U02 / R) Poreenjem sa korisnom snagom Pk1 =(2 / 4)Pd1max ~2.5 Pd1max
=0.785*(1-Vmin /V0)
Stepen iskorienja pojaavaa snage u klasi B u idealnom sluaju (Vmin=0) je =78.5%.

Simetrina sprega u klasi B Primer
Simetrina sprega u klasi B Ako se eli pojaava kod koga je izlazna snaga na potrosau 20W, svaki element treba da da po 10W. U klasi B e se na svakom elementu disipirati po 4W, a u klasi A po 10W. U odsustvu signala na aktivnim elementima u pojaavau klase B nee se disipirati snaga, a u pojaavau klase A disipirae se itavih 20W. Komponente koje se ugrauju u pojaava klase B, mogu da imaju dva i po puta manju snagu disipacije od onih koje se koriste u klasi A, a da pojaava obezbeuje istu korisnu snagu potroau.Pojaavai velikih signala 17. novembar 2008.
Korisna snaga aktivnog elementa pojaavaa sa simetrinom spregom u klasi B vea je 2,5 puta od disipirane snage
17. novembar 2008.
87
88
Poreenje karakteristika pojaavaa snage klase A i B Pojaava u klasi B daje veu korisnu snagu (78,5% : 50%) Disipacija na aktivnim elementima pojaavaa u klasi B, 2,5 puta je manja od disipacije u klasi A Pojaava u klasi B ima vea izoblienja od pojaavaa u klasi A Jednosmerna komponenta aktivnog elementa nije konstantna i moe da ugrozi ostali deo kola
Vea korisna snaga zahteva veu dinamiku signala koja se postie poveanjem napona napajanja u prethodnim stepenima koristi se manji napon napajanja.
Pad napona DC AC smetnje
Izvoenjne napajanja kola koja sade pojaavae snage u izlaznom stepenu

Obrtai faze
Ulazni trnsformator slui da generie dva signala ije su amplitude jednake, a faze suprotne. Transformator vie doprinosi amplitudskim i faznim izoblicenjima i na niskim i na visokim frekvencijama nego to to ine aktivni elementi Obrtai faze Zato se umesto transformatora koriste elektronska kola koja obezbeuju signale istih amplituda a suprotnih faza. Ona se nazivaju faznim obrtaima.
Obrtai faze Diferencijalni pojaava sa nesimetrinim ulazom.

Rb1 Rc Rc Rb1 Cs T1 T1
Obrtai faze
Pod uslovom da je kolo simetrino i da je RE >>h 11E vai:

V2 = A 11V1 = h 21E R C V1 2h11E
V '2 = A 12V1 = + h 21E R C V1 2h11E
Cs
Cs
VCC
+ - V1
Rb2
Re
Rb2
V2
V2
V2 = -V2
Tana analiza daje
V2 = A11V1 = h21ERC (1 + h21E + h11E/RE ) V1 2h11E(1 + h21E + h11E/(2RE ))
h21ERC (1 + h21E ) V1 2h11E(1 + h21E + h11E/(2RE ))
94
Napon
17. novembar 2008.
V '2 = A12V1 = +
Pojaavai velikih signala 93 17. novembar 2008.
Struja
Obrtai faze
Obrtai faze
Izlazne impedanse nisu jednake!!!
Osnovni pojaava kao obrta faze

Napon Struja
Cs T1 Cs VCC
1
Primer primene obrtaa faze kao zamena za ulazni transformator:
Rb1
Rc Cs
+ - V1
Rb2
Re
V2
V2
Poloaj radne take (klasa A B ili C) podeava se padom napona na otporniku R1 (izborom vrednosti R1). Nedostatak: a) primena transformatora na izlazu
17. novembar 2008.
Za RC =RE
V2 = V '2 V1
95
b) temperaturski nestabilno
96
Simetrina sprega sa komplementarnim parom
Komplementarni tranzistori identinih karakteristika Nema izlaznog trafoa!!!
17. novembar 2008.
97
17. novembar 2008.
98
Komplementarni tranzistori identinih karakteristika DC signal Baze razdvojene
Komplementarni tranzistori identinih karakteristika DC struja kroz potroa IP=0
17. novembar 2008.
99
17. novembar 2008.
100
Komplementarni tranzistori identinih karakteristika AC signal
Komplementarni tranzistori identinih karakteristika
Napon Struja
17. novembar 2008.
101
17. novembar 2008.
102
Simetrina sprega sa komplementarnim parom Gde vezati masu potroaa?
Simetrina sprega sa komplementarnim parom Masa u voru 1 Pojaavai sa zajednikim emitorom
17. novembar 2008.
103
17. novembar 2008.
104
Masa u voru 1 konfiguracija sa zajednikim emitorom Negativna povratna sprega preko RB Ni jedan kraj baterije nije vezan za masu!!! Neutralizacija negativne povratne sprege
Masa u voru 2 Konfiguracija sa zajednikim kolektorom Potreban je vei ulazni signal jer je pojaanje manje
Izlazna otpornost je manja

Sledee nedelje
Masa u voru 2 Konfiguracija sa zajednikim kolektorom
Pojaavai velikih signala nastavak Idealni operacioni pojaavai Povratna sprega 1/2
Izborom vrednosti RB kontrolie se poloaj radne take (A, B, AB ili C)


1 Pojacavaci Velikih Signala (1 Od 2) 08a

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1 Pojacavaci Velikih Signala (1 Od 2) 08a

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

POJAAVAI VELIKIH SIGNALA Da se podsetimo: Izlazne karakteristike bipolarnog tranzistora koji radi u konfiguraciji sa zajednikim emiterom

IC IB9 IB8 IB7 IB6 IB5 IB4 IB3 IB2

Pojaavai malih signala koriste samo najlinearniji deo karakteristika tranzistora

POJAAVAI VELIKIH SIGNALA

17. novembar 2008.

Pojaavai velikih signala

17. novembar 2008.

Pojaavai velikih signala

POJAAVAI VELIKIH SIGNALA

POJAAVAI VELIKIH SIGNALA

To se postie izborom jednosmerne radne take, odnosno jednosmernom polarizacijom tranzistora

To se postie izborom jednosmerne radne take, odnosno jednosmernom polarizacijom tranzistora

Npr. u RT sa IB=60A Bie Ic=1.5mA i Vce=4.5V

17. novembar 2008.

Pojaavai velikih signala

Pojaavai velikih signala

POJAAVAI VELIKIH SIGNALA

POJAAVAI VELIKIH SIGNALA

To se postie izborom jednosmerne radne take, odnosno jednosmernom polarizacijom tranzistora

17. novembar 2008.

Pojaavai velikih signala

17. novembar 2008.

Pojaavai velikih signala

POJAAVAI VELIKIH SIGNALA Realno, karakteristike BJT nisu linearne

17. novembar 2008.

Pojaavai velikih signala

17. novembar 2008.

Pojaavai velikih signala

POJAAVAI VELIKIH SIGNALA

POJAAVAI VELIKIH SIGNALA

PCC=VCC*ICC Pojaavai velikih signala

17. novembar 2008.

Pojaavai velikih signala

POJAAVAI VELIKIH SIGNALA

POJAAVAI VELIKIH SIGNALA

Korisna snaga je ona koja se ostvari na potroau ona iznosi

17. novembar 2008.

Pojaavai velikih signala

17. novembar 2008.

Pojaavai velikih signala

POJAAVAI VELIKIH SIGNALA

POJAAVAI VELIKIH SIGNALA

17. novembar 2008.

Pojaavai velikih signala

17. novembar 2008.

Pojaavai velikih signala

POJAAVAI VELIKIH SIGNALA

POJAAVAI VELIKIH SIGNALA

Zato je radna oblast tranzistora ograniena hiperbolom disipacije definisanom sa Pdmax=IC*VCE

IB6 IB5 IB4 IB3 IB2

Pojaavai velikih signala

POJAAVAI VELIKIH SIGNALA

POJAAVAI VELIKIH SIGNALA

17. novembar 2008.

Pojaavai velikih signala

17. novembar 2008.

Pojaavai velikih signala

POJAAVAI VELIKIH SIGNALA

POJAAVAI VELIKIH SIGNALA

17. novembar 2008.

Pojaavai velikih signala

17. novembar 2008.

Pojaavai velikih signala