1

1.1 1. 1. OSNOVE EXCEL-a.......................................................................................................................................................................................8 1.2 Osnovni pojmovi prilikom rada sa tabelama..........................................................................................................................................................8 1.2.1 Koraci planiranja kreiranja tabele .................................................................................................................................................................10 1.3 Pokretanje Excela..................................................................................................................................................................................................11 1.3.1 Zaustavljanje Excela......................................................................................................................................................................................12 1.3.2 Windowsov interfejs......................................................................................................................................................................................12 1.3.3 Linija za naslov..............................................................................................................................................................................................12 1.3.3.1 Korisenje sistema komandi...................................................................................................................................................................12 1.3.4 Meni linija......................................................................................................................................................................................................12 1.3.5 Toolbar linija..................................................................................................................................................................................................13 1.3.5.1 Padajue palete........................................................................................................................................................................................14 1.3.5.2 Funkcije alata sa palete Standard............................................................................................................................................................15 1.3.5.3 Toolbar Drawing.....................................................................................................................................................................................15 1.3.5.4 Linija za formatiranje..............................................................................................................................................................................16 1.3.6 Radni prozor...................................................................................................................................................................................................17 1.3.6.1 Linija za oznaavanje kolona tabele.......................................................................................................................................................18 1.3.6.2 Izgled linije za unoenje podataka..........................................................................................................................................................18 1.3.6.3 Palete alatki - brzi pristup komandama...................................................................................................................................................18 1.3.6.4 Prikazivanje naziva alatki.......................................................................................................................................................................19 1.3.6.5 Premetanje paleta sa alatkama...............................................................................................................................................................19 1.3.6.6 Rad sa prirunim menijima.....................................................................................................................................................................19 1.3.6.7 Ubrzavanje rada pomou preica na tastaturi.........................................................................................................................................20 1.3.6.8 Komande sa potvrdom............................................................................................................................................................................20 1.3.6.9 Komande koje ekaju unos.....................................................................................................................................................................20 1.3.6.10 Okviri za dijalog sa karticama...............................................................................................................................................................20 1.3.7 Prikazivanje grafikona...................................................................................................................................................................................20 1.3.8 Podeavanje izgleda elija..............................................................................................................................................................................21 1.3.9 Spaavanje i tampanje radnih knjiga............................................................................................................................................................21 1.3.10 Kreiranje tabele............................................................................................................................................................................................22 1.3.10.1 Otvaranje nove tabele............................................................................................................................................................................22 1.3.10.2 Upisivanje podataka u tabelu................................................................................................................................................................22 1.3.10.3 Proces unoenja podataka.....................................................................................................................................................................23 1.3.10.4 Izmena podataka u eliji........................................................................................................................................................................23 1.3.11 Snimanje dokumenata..................................................................................................................................................................................25 1.3.11.1 Zatvaranje tabele...................................................................................................................................................................................25 1.3.11.2 Otvaranje postojee tabele....................................................................................................................................................................25 1.3.12 Ureivanje i oblikovanje tabela...................................................................................................................................................................25 1.3.12.1 Formatiranje elija................................................................................................................................................................................25 1.3.12.2 Unoenje formata..................................................................................................................................................................................26 1.3.12.3 Uravnavanje teksta................................................................................................................................................................................26 1.3.12.4 Dimenzije elija....................................................................................................................................................................................27 1.3.12.5 Poravnavanje podataka u elijama........................................................................................................................................................27 1.3.13 Imenovanje elija.........................................................................................................................................................................................28 1.3.13.1 Imenovanje grupe elija........................................................................................................................................................................28 1.3.14 Brisanje sadraja elija.................................................................................................................................................................................28 1.3.15 Kopiranje i pomeranje elija........................................................................................................................................................................28 1.3.16 Promena duine elija..................................................................................................................................................................................29 1.3.16.1 Prozor za promenu duine elije (kolone)............................................................................................................................................29 1.3.17 Radne sveske................................................................................................................................................................................................29 1.3.17.1 Izrada novih radnih svezaka..................................................................................................................................................................29 1.3.17.2 Otvaranje postojeih radnih svezaka.....................................................................................................................................................30 1.3.17.3 Kopiranje i premetanje radnih listova.................................................................................................................................................32 1.3.18 U drugu radnu svesku - laki nain..............................................................................................................................................................33 1.3.18.2 Korienje smislenih imena za radne listove........................................................................................................................................33 1.3.18.3 Promena broja radnih listova ...............................................................................................................................................................33 1.3.19 Unoenje datuma..........................................................................................................................................................................................34 1.3.20 Rad sa formulama........................................................................................................................................................................................34

1.3.20.1 Ispravljanje formula..............................................................................................................................................................................35 1.3.20.2 Alati za rad sa formulom.......................................................................................................................................................................36 1.3.20.3 Funkcija Wizard....................................................................................................................................................................................36 1.3.21 Rad sa funkcijama........................................................................................................................................................................................36 1.3.21.1 Umetanje funkcija.................................................................................................................................................................................37 1.3.22 Rad sa apsolutnim adresama........................................................................................................................................................................38 1.3.23 Fascikle........................................................................................................................................................................................................38 1.3.23.1 Promena karakteristika fascikle............................................................................................................................................................39 1.3.23.2 Rad sa grupama stranica........................................................................................................................................................................39 1.3.24 Rad sa grupama elijama.............................................................................................................................................................................39 1.3.25 Ubacivanje i brisanje redova i kolona..........................................................................................................................................................40 1.4 Baze podataka.......................................................................................................................................................................................................40 1.4.1 Osnovni pojmovi............................................................................................................................................................................................40 1.4.2 Kreiranje baze................................................................................................................................................................................................41 1.4.3 Kreiranje baza podataka- napomena..............................................................................................................................................................42 1.4.4 Smetanje datoteka.........................................................................................................................................................................................42 1.4.5 Navigacija u Excel prozom............................................................................................................................................................................43 1.4.6 Radsa radnim listovima..................................................................................................................................................................................43 1.4.7 Rad sa podacima............................................................................................................................................................................................44 1.4.8 A utomatsko popunja vanje i liste..................................................................................................................................................................44 1.4.9 tampanje.......................................................................................................................................................................................................45 1.4.10 Stilovi i abloni............................................................................................................................................................................................47 1.4.11 Dijalog Forme..............................................................................................................................................................................................48 1.4.12 Sumiranje podataka......................................................................................................................................................................................50 1.4.13 Zatita podataka...........................................................................................................................................................................................50 1.4.14 Statusna linija...............................................................................................................................................................................................52 1.4.15 Radne sveske................................................................................................................................................................................................52 1.4.16 Otvaranje datoteka napravljenih u ranijim verzijama Excela......................................................................................................................52 1.4.16.1 Radni listovi u okviru radnih svezaka...................................................................................................................................................53 1.4.17 Rad sa celijama............................................................................................................................................................................................53 1.4.17.1 Reference elija ....................................................................................................................................................................................53 1.4.17.2 Aktivna elija........................................................................................................................................................................................53 1.4.18 Dijagrami i graficki elementi.......................................................................................................................................................................53 1.4.19 Pomoc u toku rada........................................................................................................................................................................................54 1.4.19.1 Meni Help..............................................................................................................................................................................................54 1.4.19.2 Korienje Office Assistanta.................................................................................................................................................................54 1.4.19.3 Pretraivanje indeksa pomoi...............................................................................................................................................................54 1.4.19.4 Dobijanje pomoi u skladu sa kontekstom............................................................................................................................................54 1.4.19.5 Ostale vrste pomoi...............................................................................................................................................................................54 1.4.19.6 Traenje pomoi na odreenu temu u programu Help..........................................................................................................................55 1.4.20 Sta je novo u Excelu 8..................................................................................................................................................................................55 1.4.21 Excel i Internet...........................................................................................................................................................................................56 1.4.22 Rad sa prozorima u Excelu..........................................................................................................................................................................57 1.4.22.1 Prikazivanje radne sveske u vise prozora..............................................................................................................................................57 1.4.22.2 Rasporeivanje prozora.........................................................................................................................................................................57 1.4.22.3 Rasporeivanje samo aktivne radne sveske..........................................................................................................................................58 1.4.22.4 Kretanje izmeu prozora.......................................................................................................................................................................58 1.4.22.5 Zatvaranje prikazanih prozora...............................................................................................................................................................58 1.4.22.6 Sakrivanje prozora................................................................................................................................................................................58 1.5 Promena prikaza na ekranu...................................................................................................................................................................................58 1.5.1 Kontrola prikaza radne povrine....................................................................................................................................................................58 1.5.1.1 Sakrivanje linije za formule i statusne linije...........................................................................................................................................58 1.5.1.2 Prikazivanje preko celog ekrana.............................................................................................................................................................58 1.5.2 Kontrola prikaza radne sveske ili prozora......................................................................................................................................................59 1.5.2.1 Horizontal scroll bar/Vertical scroll bar .................................................................................................................................................59 1.5.2.2 Sheet tabs ...............................................................................................................................................................................................59 1.5.2.3 Kontrola prikaza radnog lista..................................................................................................................................................................59

1.5.2.4 Rovv & column headers .........................................................................................................................................................................59 1.5.2.5 Gridlines Color .......................................................................................................................................................................................59 1.5.2.6 Page breaks .............................................................................................................................................................................................59 1.5.2.7 Zero values .............................................................................................................................................................................................59 1.5.3 Podela prozora na okna..................................................................................................................................................................................59 1.5.3.1 Zamrznuta okna ......................................................................................................................................................................................60 1.5.3.2 Uklanjanje podele ...................................................................................................................................................................................60 1.5.3.3 Zumiranje................................................................................................................................................................................................60 1.5.4 Rad sa radnim listovima.................................................................................................................................................................................60 1.5.4.1 Sve o celijama.........................................................................................................................................................................................60 1.5.4.2 Aktivna elija..........................................................................................................................................................................................61 1.5.4.3 Biranje vie elija u isto vreme...............................................................................................................................................................61 1.5.4.4 Tipovi elijskih podataka........................................................................................................................................................................61 1.5.5 Unoenje podataka u eliju............................................................................................................................................................................62 1.5.5.1 Unoenje brojeva.....................................................................................................................................................................................62 1.5.5.2 Unoenje brojeva kao teksta....................................................................................................................................................................62 1.5.5.3 Unoenje datuma i vremena....................................................................................................................................................................63 1.5.5.4 Izmena sadraja elije.............................................................................................................................................................................63 1.5.5.5 Ponitavanje unosa i izmena sadraja elije............................................................................................................................................63 1.5.5.6 Brisanje sadraja elije............................................................................................................................................................................63 1.5.6 Kretanje kroz radne listove pomocu mia......................................................................................................................................................64 1.5.6.1 Odlazak na poetak ili kraj bloka elija..................................................................................................................................................64 1.5.6.2 Direktan odlazak do odreene elije.......................................................................................................................................................64 1.5.6.3 Odlazak do elije komandom Go To......................................................................................................................................................64 1.5.7 Kretanje kroz radne listove pomocu tastature................................................................................................................................................64 1.5.7.1 Kretanje kroz skup elija.........................................................................................................................................................................64 1.5.8 Biranje elija pomou mia............................................................................................................................................................................64 1.5.8.1 Biranje velikog skupa bez povlaenja ....................................................................................................................................................65 1.5.8.2 Druge mogunosti biranja miem ..........................................................................................................................................................65 1.5.9 Biranje elija pomou tastature......................................................................................................................................................................65 1.5.10 Kopiranje i premetanje celija......................................................................................................................................................................66 1.5.10.1 Premetanje i kopiranje elija pomou mia.........................................................................................................................................66 1.5.10.2 Korienje prirunog menija za povlaenje i putanje..........................................................................................................................66 1.5.10.3 Premetanje elija pomou komandi iz menija.....................................................................................................................................66 1.5.10.4 Kopiranje elija pomou komandi iz menija........................................................................................................................................66 1.5.11 Umetanje i brisanje elija.............................................................................................................................................................................67 1.5.11.1 Umetanje elija......................................................................................................................................................................................67 1.5.12 Umetanje elija pomou komandi iz menija................................................................................................................................................67 1.5.12.1 Umetanje pomou mia.........................................................................................................................................................................67 1.5.12.2 Brisanje elija........................................................................................................................................................................................67 1.5.12.3 Promena visine reda i irine kolone......................................................................................................................................................68 1.5.13 Razlika izmeu brisanja elije i brisanja sadraja elije..............................................................................................................................68 1.5.14 Zadavanje irine kolone...............................................................................................................................................................................68 1.5.14.1 Promena irine kolone po meri podataka..............................................................................................................................................68 1.5.14.2 Visina reda............................................................................................................................................................................................68 1.5.15 Pretraivanje i zamena.................................................................................................................................................................................69 1.5.15.1 Pronalaenje vrednosti..........................................................................................................................................................................69 1.5.15.2 Definisanje oblasti pretraivanja...........................................................................................................................................................69 1.5.15.3 Korienje dokera................................................................................................................................................................................69 1.5.16 Koricenje formula i funkcija.......................................................................................................................................................................70 1.5.16.1 Izraunavanje pomou formula.............................................................................................................................................................70 1.5.16.2 Korienje alatke AutoSum...................................................................................................................................................................70 1.5.16.3 Runo unoenje formule.......................................................................................................................................................................70 1.5.17 Ureivanje formula......................................................................................................................................................................................70 1.5.17.1 Formatiranje formula sa prelomom reda radi bolje itljivosti..............................................................................................................71 1.5.17.2 Aritmetiki operatori u formulama.......................................................................................................................................................71 1.5.17.3 Redosled izraunavanja.........................................................................................................................................................................71

1.5.17.4 Promena redosleda raunskih radnji.....................................................................................................................................................71 1.5.17.5 Spajanje teksta.......................................................................................................................................................................................71 1.5.17.6 Kada formule kao rezultat daju greku.................................................................................................................................................72 1.5.18 ta su krune reference ...............................................................................................................................................................................72 1.5.19 Zamrzavanje vrednosti.................................................................................................................................................................................72 1.5.20 Reference elija............................................................................................................................................................................................72 1.5.21 Stilovi referenci u Excelu.............................................................................................................................................................................73 1.5.22 Razlikovanje vrsta referend..........................................................................................................................................................................73 1.5.22.1 Apsolutne reference..............................................................................................................................................................................73 1.5.22.2 Relativne reference................................................................................................................................................................................74 1.5.23 Upotreba apsolutne i relativne reference?....................................................................................................................................................74 1.5.24 Kombinovane reference...............................................................................................................................................................................74 1.5.25 Pozivanje na vie elija................................................................................................................................................................................75 1.5.25.1 Unoenje referenci elija miem...........................................................................................................................................................75 1.5.25.2 Pozivanje na druge radne listove u okviru iste radne sveske................................................................................................................75 1.5.25.3 emu pozivanje na druge listove?........................................................................................................................................................76 1.5.26 Spoljne reference:.........................................................................................................................................................................................76 1.5.26.1 Pozivanje na radni list u okviru druge radne sveske.............................................................................................................................76 1.5.27 ta se deava sa referencama pri premetanju elija?..................................................................................................................................76 1.5.28 Prednosti korienja veza.............................................................................................................................................................................76 1.5.29 Reference stila R1C1....................................................................................................................................................................................77 1.5.30 Prepoznavanje veznih putanja......................................................................................................................................................................77 1.5.31 Promena veze...............................................................................................................................................................................................77 1.5.32 Otvaranje zavisne radne sveske...................................................................................................................................................................77 1.5.32.1 Izbegavanje velikih datoteka radnih svezaka kada se koriste spoljne veze..........................................................................................78 1.5.33 Hiperveze.....................................................................................................................................................................................................78 1.5.33.1 Izbegnite upozorenje o auriranju veza.................................................................................................................................................78 1.5.33.2 Koricenje funkcija radnog lista............................................................................................................................................................78 1.5.33.3 Uparivanje zagrada u formulama..........................................................................................................................................................78 1.5.34 Reference no obicnom jeziku.......................................................................................................................................................................79 1.5.35 Reference preseka reda i kolone..................................................................................................................................................................79 1.5.36 Podrazumevani presek.................................................................................................................................................................................79 1.5.37 Preraunavanje radnog lista.........................................................................................................................................................................79 1.5.38 Reimi preraunavanja.................................................................................................................................................................................79 1.5.38.1 Automatsko preraunavanje..................................................................................................................................................................79 1.5.38.2 Automatsko preraunavanje iskljuujui tabele....................................................................................................................................80 1.5.38.3 Runo preraunavanje ..........................................................................................................................................................................80 1.5.38.4 Preciznost prema prikazanim vrednostima...........................................................................................................................................80 1.5.38.5 Proirivanje formule SUM da obuhvati umetnute redove.....................................................................................................................80 1.6 Formatiranje radnih listova...................................................................................................................................................................................80 1.6.1 Rad sa fontovima............................................................................................................................................................................................81 1.6.2 Primena formata fontova................................................................................................................................................................................81 1.6.2.1 Promena standardnog fonta radne sveske...............................................................................................................................................81 1.6.3 Dodavanje okvira elijama.............................................................................................................................................................................82 1.6.3.1 Linije mree nisu isto to i linije okvira..................................................................................................................................................82 1.6.4 Alat za uokvirivanje.......................................................................................................................................................................................82 1.6.5 Primena rafura i boja....................................................................................................................................................................................82 1.6.6 Alatke za bojenje i rafiranje..........................................................................................................................................................................83 1.6.7 Poravnavanje stavki u celijama......................................................................................................................................................................83 1.6.7.1 Kontrola horizontalnog poravnavanja.....................................................................................................................................................83 1.6.8 Popunjavanje elije jednim istim znakom......................................................................................................................................................83 1.6.8.1 Centriranje preko selekcije......................................................................................................................................................................83 1.6.8.2 Centriranje i spajanje...............................................................................................................................................................................83 1.6.8.3 Kontrola vertikalnog poravnavanja.........................................................................................................................................................84 1.6.8.4 Ponovljeno centriranje preko vie elija.................................................................................................................................................84 1.6.9 Promena izgleda teksta opcijama Text control..............................................................................................................................................84 1.6.9.1 Wrap Text ...............................................................................................................................................................................................84

1.6.9.2 Shrink to fit ............................................................................................................................................................................................84 1.6.9.3 Merge cells .............................................................................................................................................................................................84 1.6.10 Orijentacija teksta u eliji.............................................................................................................................................................................84 1.6.10.1 Rad sa alatkama za poravnavanje.........................................................................................................................................................85 1.6.11 Formatiranje brojeva....................................................................................................................................................................................85 1.6.11.1 Korienje formata brojeva...................................................................................................................................................................85 1.6.12 Simboli formata............................................................................................................................................................................................85 1.6.13 Simboli za formatiranje datuma i vremena..................................................................................................................................................85 1.6.13.1 Formati brojeva prilagoeni korisniku..................................................................................................................................................86 1.6.13.2 Definisanje novih formata brojeva........................................................................................................................................................86 1.6.13.3 Namensko formatiranje brojeva za proteklo vreme..............................................................................................................................86 1.6.13.4 Primena novih formata brojeva.............................................................................................................................................................86 1.6.13.5 Brisanje novih formata brojeva.............................................................................................................................................................86 1.6.13.6 Uslovno formatiranje............................................................................................................................................................................86 1.6.13.7 Tri naina za skrivanje nula na radnom listu........................................................................................................................................86 1.6.14 Korienje alatke format Painter..................................................................................................................................................................87 1.6.15 Prednosti automatskog formatiranja............................................................................................................................................................88 1.6.15.1 Primena opcije AutoFormat..................................................................................................................................................................88 1.6.15.2 Formiranje stilova prema primeru.........................................................................................................................................................88 1.6.15.3 Uinite da elije izgledaju trodimenzionalno........................................................................................................................................89 1.6.15.4 Eksplicitno formiranje stilova...............................................................................................................................................................89 1.6.15.5 Promena definicije stila.........................................................................................................................................................................89 1.6.15.6 Primena stila..........................................................................................................................................................................................90 1.6.15.7 Brisanje stila..........................................................................................................................................................................................90 1.6.16 Kombinovanje stilova razliitih radnih svezaka..........................................................................................................................................90 1.6.16.1 Kopiranje formata i stilova u drugu radnu svesku................................................................................................................................90 1.6.17 Formatiranje pozadine radnih listova...........................................................................................................................................................90 1.6.18 Izmena ugraenih stilova.............................................................................................................................................................................91 1.6.19 Saveti o dizajniranju radnih listova..............................................................................................................................................................91 1.7 Stampanje radnih listova.......................................................................................................................................................................................93 1.7.1 Priprema radnih listova za tampanje............................................................................................................................................................93 1.7.2 Definisanje izgleda tampanih strana.............................................................................................................................................................93 1.7.2.1 Podeavanje margina...............................................................................................................................................................................93 1.7.3 Zaglavlja i podnoja.......................................................................................................................................................................................93 1.7.3.1 Upotreba gotovih zaglavlja i podnoja...................................................................................................................................................94 1.7.3.2 Izrada novih zaglavlja i podnoja...........................................................................................................................................................94 1.7.3.3 Promena opcija kartice Sheet..................................................................................................................................................................94 1.7.3.4 Zadavanje povrine za tampanje............................................................................................................................................................95 1.7.3.5 Postavljanje vie prostora za tampanje na istoj strani...........................................................................................................................95 1.7.3.6 Postavljanje naslova za tampanje..........................................................................................................................................................95 1.7.3.7 Brisanje povrine za tampanje ili naslova za tampanje........................................................................................................................96 1.7.4 Pregled radnog lista na ekranu pre tampanja................................................................................................................................................96 1.7.4.1 Zumiranje prikaza pre tampanja............................................................................................................................................................96 1.7.4.2 Dugmad za pregled pre tampanja..........................................................................................................................................................96 1.7.5 Podeavanje preloma strane...........................................................................................................................................................................96 1.7.5.1 Automatski prelom strane.......................................................................................................................................................................97 1.7.5.2 Runi prelom strane................................................................................................................................................................................97 1.7.5.3 Uklanjanje runog preloma strane..........................................................................................................................................................97 1.7.5.4 Biranje stampaa.....................................................................................................................................................................................98 1.7.5.5 tampanje delova radnog lista................................................................................................................................................................98 1.7.5.6 tampanje nekoliko strana......................................................................................................................................................................98 1.7.5.7 tampanje formula..................................................................................................................................................................................98 1.7.5.8 tampanje skupova iz raznih radnih listova na istoj strani.....................................................................................................................99 1.8 Poveanje produktivnosti......................................................................................................................................................................................99 1.8.1 Ispravljanje greaka ponitavanjem izdatih komandi....................................................................................................................................99 1.8.1.1 Ponavljanje poslednje komande pomou Edit > Repeat.........................................................................................................................99 1.8.1.2 Transponovanje redova i kolona.............................................................................................................................................................99

1.8.1.3 Unoenje kopirane elije sa Enter...........................................................................................................................................................99 1.8.1.4 Izraunavanje vrednosti izraza sadranih u formuli..............................................................................................................................100 1.8.1.5 Unoenje iste formule u vie elija.......................................................................................................................................................100 1.8.1.6 Prikazivanje vie redova u eliji...........................................................................................................................................................100 1.8.1.7 Kako da brzo napravite tabelu sa brojevima.........................................................................................................................................100 1.8.1.8 Unoenje brojeva sa automatskim odvajanjem decimalnih mesta........................................................................................................100 1.8.1.9 Automatsko pomeranje aktivne elije posle pritiska na Enter..............................................................................................................101 1.8.1.10 Ureivanje vie radnih listova u isto vreme........................................................................................................................................101 1.8.1.11 Unoenje brojeva i datuma..................................................................................................................................................................101 1.8.1.12 Unoenje broja koji e biti tretiran kao tekst ....................................................................................................................................101 1.8.1.13 Formatiranje broja sa zadranom nulom na prvom mestu .................................................................................................................101 1.8.1.14 Unosenje tekueg datuma i vremena .................................................................................................................................................101 1.8.2 Radne sveske, radni listovi i prozori............................................................................................................................................................101 1.8.2.1 Preica za otvaranje radnog lista...........................................................................................................................................................101 1.8.2.2 Snimanje radnog prostora.....................................................................................................................................................................101 1.8.2.3 Automatska izrada rezervnih kopija......................................................................................................................................................102 1.8.3 Ubrzavanje unosa podataka opcijom Autofill..............................................................................................................................................102 1.8.3.1 Upotreba ruice za popunu....................................................................................................................................................................102 1.8.3.2 Uspostavljanje AutoFill trenda.............................................................................................................................................................102 1.8.3.3 Veba za AutoFill.................................................................................................................................................................................103 1.8.3.4 AutoFill zasnovan na susednim elijama..............................................................................................................................................103 1.8.3.5 Upotreba namenskih Autofillova..........................................................................................................................................................103 1.8.3.6 Definisanje namenskih lista..................................................................................................................................................................103 1.8.3.7 Primena namenskog AutoFilla..............................................................................................................................................................103 1.8.3.8 Ureivanje i brisanje liste......................................................................................................................................................................103 1.8.3.9 3-D popune............................................................................................................................................................................................103 1.8.4 Prilagoavanje komandnih paleta................................................................................................................................................................104 1.8.4.1 Dodavanje komandi na ugraenu komandnu paletu.............................................................................................................................104 1.8.4.2 Pravljenje nove komandne palete..........................................................................................................................................................104 1.8.5 Upotreba matrinih formula.........................................................................................................................................................................105 1.8.6 Imena............................................................................................................................................................................................................105 1.8.6.1 jasnost i dokumentovanost....................................................................................................................................................................105 1.8.6.2 Bolja povezanost radnih svezaka..........................................................................................................................................................105 1.8.6.3 Poboljana funkcionalnost....................................................................................................................................................................106 1.8.6.4 Vea produktivnost...............................................................................................................................................................................106 1.8.6.5 Regularna i neregularna imena..............................................................................................................................................................106 1.8.6.6 Imena i velicina slova............................................................................................................................................................................106 1.8.6.7 Imenovanje elija..................................................................................................................................................................................106 1.8.6.8 Korienje polja za ime.........................................................................................................................................................................106 1.8.6.9 Korienje dijaloga Define Name.........................................................................................................................................................107 1.8.6.10 Korienje dijaloga Create Names......................................................................................................................................................107 1.8.6.11 Imenovanje nesusednih elija.............................................................................................................................................................107 1.8.6.12 Brisanje imena.....................................................................................................................................................................................108 1.8.6.13 Pozivanje na imenovane celije u formulama......................................................................................................................................108 1.8.6.14 Unoenje imena u formule..................................................................................................................................................................108 1.8.7 Imenovanje po zavrenom poslu..................................................................................................................................................................108 1.8.7.1 Opcija Ignore Relative/Absolute...........................................................................................................................................................108 1.8.7.2 Opcija Use row and column names.......................................................................................................................................................109 1.8.7.3 Dodatne opcije......................................................................................................................................................................................109 1.8.8 Imenovanje konstanti...................................................................................................................................................................................109 1.8.8.1 Definisanje imenovane konstante.........................................................................................................................................................109 1.8.8.2 Ispravljanje greaka #NAME? ^...........................................................................................................................................................109 1.8.9 Imena koja se odnose na celije iz drugih radnih listova...............................................................................................................................110 1.8.9.1 Primena imena na spoljne reference.....................................................................................................................................................110 1.8.9.2 uvanje vrednosti iz spoljnih referenci.................................................................................................................................................110 1.8.9.3 Imenujte spoljne reference....................................................................................................................................................................110 1.8.10 Centralizovanje logike korienjem imenovanih formula.........................................................................................................................111

1.8.10.1 Trik sa CellAbove...............................................................................................................................................................................111 1.8.11 Koricenje imenovanih formula za obrazovanje dinamickih imenovanih skupova...................................................................................112 1.8.11.1 Analiza korienjem dinamiki imenovanog skupa............................................................................................................................112 1.8.11.2 Imenovane matricne konstante............................................................................................................................................................112 1.8.12 Primenjivanje imena na nivou radne sveske ili radnog lista......................................................................................................................114 1.8.12.1 Globalna imena...................................................................................................................................................................................114 1.8.12.2 Lokalna imena.....................................................................................................................................................................................114 1.8.12.3 Preica za definisanje lokalnih imena.................................................................................................................................................114 1.8.12.4 Pravila za imenovanje.........................................................................................................................................................................115 1.8.12.5 Pravila specifina za model.................................................................................................................................................................115 1.8.13 Kako da odjednom pregledate sva imena...................................................................................................................................................115 1.9 Znacajne funkcije radnoj lista.............................................................................................................................................................................115 1.9.1 Izracunavanje zbirova i meuzbirova..........................................................................................................................................................116 1.9.1.1 SUBTOTAL u akciji.............................................................................................................................................................................116

1.1

1. 1.

OSNOVE EXCEL-a

Spreadsheet programi,ili kako obino prevodimo programi za unakrsna izraunavanja, su briljantna ideja, koja je doprinela da personalni raunari steknu svoje mesto na tritu i postignu populamost koju danas uivaju. Prvi takav program , VisiCalc za Apple II,"naterao" je hiljade poslovnih ljudi da kupe raunar. Kasniji prelaz na jai hardver usledio je uspeh njegovih naslednika, pre svega programa Lotus 1-2-3 za PC raunare. Microsoft se relativno kasno pojavio na sceni spreadsheet programa, ali danas vlada velikim delom tog trita. Njihov Excel je, zahvaljujui grafikom radnom okruenju Windows-a bio znatno jednostavniji za upotrebu i moniji od konkurenata. Excel je iz verzije u verziju rastao, da bi vrhunac postigao kada je, zajedno sa tekst procesorom Word, bazom podataka Access i nekim drugim programima, integrisan u Microsoft Office. Trenutno je Excel najprodavaniji program svoje vrste na svetu. Jednostavnost upotrebe je stavljena na prvo mesto: opcije su koncipirane tako da se do njih lako dolazi, a zatim se jednakom lakoom primenjuju, uz stalno nadgledanje i asistenciju samog Excela; program e ak "pogoditi" ta elite da uradite i savetovati laki put za obavljanje tog posla. Excel je prilagodljiv paket, moete ga prekonfigurisati da odgovara vaim potrebama. Po potrebi moete da promenite tastere pridruene nekim akcijama, premetate stavke u menijima ili dodajete komande na tasterski meni. Ako vam smetaju padajui meniji, lenjiri, tasterski meniji... sve se moe ukljuivati ili iskljuivati, a moe im se menjati i pozicija. Vrhunac poveanja prostora na uvek malom ekranu je opcija za prikazivanje najpotrebnijih stvari radne povrine i osnovnog menija. Ova osobina je naroito dragocena za korisnike prenosnih kompjutera, notebook- ova, na kojima se dijagonala ekrana od desetak ina smatra velikom. Integracija i saradnja sa drugim programima se podrazumevaju: moete da uvozite tekstove, slike i datoteke kreirane u drugim programima, pomou filtera koji podravaju sve poznate formate. Tu je i OLE 2.0 koji omoguava da na licu mesta, u svojoj tabeli, kreirate i obradite tekst, sliku, grafikon, formulu ili neto drugo pomou spoljnje aplikacije- najei sluaj je program za pravljenje grafikona MSGraph,. Sve to programiranje naravno nije neophodno: Excel je namenjen najirem krugu korisnika, pa je posebna panja posveena jednostavnom radu sa podacima, formulama, grafikonima pa i bazama podataka Programi iz godine u godinu postaju sve moniji, ali i zahtevniji: dananji Excel zahteva preko deset megabajta prostora na disku i moderan raunar: bar 80486 na 66MHz i 16Mb operativne memorije ( RAM ). 1.2 Osnovni pojmovi prilikom rada sa tabelama Ne postoji kancelarija kojoj nisu potrebni odreeni prorauni. Uz to ponekad je potrebno formirati tabelame i grafike prikaze koji slikovito predstavljaju takve proraune. Raunar nam daje mogunosti za brzi i sigurniji nain ostvarivanja takvih elja. Mogunost pojave greke se smanjuje samo na period unoenja podataka, dok greke nastale korienjem matematikih formula pri formiranju tabela, ne postoje. Svaka tabela kreirana takvim

programom mora biti prethodno isplanirana i planski skicirana. Znai, potrebno je imati viziju kako e tabela izgledati i koje sve matematike relacije i meuzavisnosti elemenata tabele treba koristiti. Ukoliko nam je ovo poznato moemo pristupiti kreiranju tabele u programu za unakrsne proraune. U programu se uvodi novi vid teminologije. Umesto elemenata tabele, koristimo se nazivima elija tabele (Table Cell). Na ekranu nam se prikazuje samo deo celokupne tabele. Najeeje u pitanju 8 kolona x 17 redova. Sada emo razmotriti osnove formiranja tabela. Pri tom, treba reci da postoje odreeni standardi uglavnom anglosaksonskog porekla. Programi za formiranje tabela su jednostavni za uenje, jednostavni za korienje i pokazuju vrlo brzo rezultate rada. Upravo zbog ovako brzog ovladavanja programom korisnici preskau proces planiranja prilikom unoenja tabela. Umesto toga oni tabele unose direktno u program. Problemi nastaju prilikom kreiranja i obrade veih tabela. Gube se osnovni elementi stila kreiranja tabela. To znai smanjuje se preglednost, nedostaje metod uoavanja relevantnih podataka, to dalje uslovljava da dolazi do smanjene "itljivosti". Pri kreiranju tabele potreban nam je plan za kreiranje tabele koja sadrava relevantne, vaee, pouzdane i od greaka oiene podatke. Na tabeli bi trebalo odrediti grupe podataka. U pojedine grupe ubrajamo: Zajednike podatke. Oni predstavljaju podatke koji se koriste za izraunavanje formula u vie elija. Naslov tabele. Naslov omoguava indikaciju ta predstavljaju podaci koji se nalaze u tabeli. Naslov mora biti kratak i precizan, a mora isto tako upuivati na sadrinu tabele Datum. U tabelu se unosi tano vreme formiranja tabele, kao i vreme kada je izvrena poslednja revizija tabele. Ime korisnika tabele. Tabela je najee namenjena odreenom korisniku i zbog toga bi bilo zgodno imenovati tog korisnika. Autor tabele. Autor tabele bi trebao uneti svoje ime. Ovo ime je neophodno jer ukoliko se pojave nejasnoe u vezi sa sadrinom tabele, po datom imenu se moe zakljuiti kome se moemo obratiti za pomo kako bi razjasnili problem. Pretpostavke. Da bi se pretpostavke u vezi sa specifinim podacima u tabeli bolje razumele potrebno je imeonovati date pretpostavke naslovom - labelom. Odnosi. Potrebno je u redovima i kolonama tabele pomou naslova pokazati o emu je re i kakve su meuzavisnosti izmeu datih redova. Formule. One formiraju meuzavisnosti predstavljenih u odreenim elijama tabele. Ukupne (totalne) sume. Iz prakse knjigovodstva je poznato da se bilo koje sume, pa bile to meu ili konane sume prethodno podvlae linijom. Na ovaj nain se prikazuje da te vrednosti predstavljaju sumu svih vrednosti iznad linije. Jedinica obrauna. Jedinica mere se izabire korienjem odreenog formata. Taj format u SAD je oznaka $ koja prethodi vrednosti novca. Kod nas se koristi oznaka DIN ili NDIN i

10

nalazi se iza vrednosti novca. Karakteristike koje treba da poseduje tabela su preciznost, itljivost i konzistentnost. Naime, zadovoljavanje ovih karakteristika su osnova dobrog planiranja i metoda kreiranja tabela. Karakteristika preciznosti znai da tabela treba da sadrava podatke osloboene greaka nastalih prilikom unoenja podataka. itljivost tabele oznaava da je tabela organizovana na takav nain da omoguava "lako snalaenje" u podacima koje nudi. Najee se itljivost poveava dobrim dokumentiranjem u tabeli - znai unoenjem teksta koji objanjava podatke i radnje u tabeli. Isto tako se moe poveati itljivost promenom veliine i boje slova u tekstu. Npr. dug kojem je istekao rok za plaanje, mogue je vidnije predstaviti crvenim slovima.

Konzistentnost omoguava laki pregled tabele.. To znai da tabelu treba kreirati tako da se zna gde se nalazi glavni naslov, labele, ulazni i izlazni podaci, prorauni, meurezultati i dr. 1.2.1 Koraci planiranja kreiranja tabele postoje dva koraka: Pretpostavke o tome ko e i na kakav nain koristiti datu tabelu: Ugrubo skiciranje oblika tabele koju emo formirati. Ipak planiranje zavisi i od vrste tabele koju kreiramo. Tabele se dele u 4 modela: Model unoenje podataka koji se obrauju osnovnim aritmetikim operacijama. Na neki nain moemo rei da ovaj sluaj predstavlja kreiranje najobinijih i najjednostavnijih vrsta tabela. ta-ako model. Ova vrsta tabela predstavlja situaciju u kojoj je potrebno predvidjeti ta e se desiti ukoliko se jedna ili vie varijabli u tabeli promene. Mi zapravo u ovoj vrsti tabele istraujemo scenario ta e se desiti ako se odreeni uslovi promene. Model osetljivosti. U ovom sluaju istraujemo uticaj promene samo jedne varijable na odreene veliine. Pri maloj osetljivosti je sluaj da ,i veoma velike promene date varijable uzrokuju male promene istraivane veliine ("izlazna veliina"). Za razliku od toga, u interesantnijem sluaju pri velikoj osetljivosti, male promene posmatrane varijable imaju 1 za posledicu znaajne promene u vrednosti "izlazne veliine". | Model pronalaenja zadatka. Ovaj model je, model po logici delovanja, potpuno suprotan od prethodnih modela. U ovom sluaju mi imamo ciljni zadatak, dok traimo uslove koji e omoguiti da se taj zadatak dostigne, odnosno da postane stvarnost. ; Planiranje samog izgleda tabele ima znaajan uticaj na preglednost podataka prikazanih u njoj. Postoji vie pravila za kreiranje layouta tabele. Postoje 2 osnovne grupe layout organizacije tabele. To su: Tabela sa jednim blokom

11

Tabela sa vie blokova 1.- Tabela sa jednim blokomNajjednostavniju formu predstavlja tabela sa jednim blokom koja prikladna za jednostavne aplikacije. U ovakvoj konfiguraciji podaci i prorau se nalaze zajedno u istom podruju ispod naslova tabele. 2.- Tabela sa vie blokova se sastoji od 4 grupe blokova. To su: Dokumentacioni blok koji daje informacije o samoj tabeli i ne sad nikakve podatke od vanosti za proraune tabele. Ulazni hlok koji sadrava vrednosti veliina koje se koriste; formulama. Blok prorauna koji predstavlja tzv. radni deo tabele. On sadri formule i podatke. Radi vee preglednosti ovaj blok se moe razbit u vie podcelina. Izlazni blok podataka koji sadrava rezultate operacija i prorauna.

1.3 Pokretanje Excela

Microsoft Excel je pretstavnik programa za tabelarne proraune (eng. speadsheet). pomou programa se mogu kreirati tabele koje se po promeni nekog podatka u njima sami auriraju. Excel ste kupili kao samostalan program ili kao deo paketa Microsoft Office. U oba sluaja pretpostavljamo da ste proli kroz proces instaliranja programom Setup i da ste uspeno instalirali Excel na svoj raunar. Excelov program Setup instalira na disk sve neophodne datoteke. Ovako instaliran program pokree se kao i bilo koji drugi Windows program: Pritisnite dugme Start na paleti poslova (engl. taskbar), izaberite stavku Programs a zatim Microsoft Excel. Iz Windows Explorera: miem pokaite bilo koju Excelovu datoteku i pritisnite dvaput levi taster. Excel e se pokrenuti i otvorie se datoteka. Dvaput pritisnite Excelovu preicu na radnoj povrini Windowsa 95 (ako ta preica postoji). Kao to vidite, pokretanje Excela se ne razlikuje od pokretanja veine Windowso-vih aplikacija. NAPOMENA: Poto korisnik lako moe sebi da prilagodi Excel, ekran koji vidite kada prvii put pokrenete program verovatno nee izgledati kao ekran na raunaru vaeg saradnika. Po pokretanju programa pojavljuje se sledei prozor: Prozor je u mnogome slian ve poznatim prozorima. Kao u svim Windows programima, i tu se nalazi: Naslovna linija, linija sa menijima, paletke sa alatkama, statusna linija i radna povrina. Radna povrina, poto se radi o programu za tabelarna izraunavanja, sadri jednu tabelu, ije kolone su oznaene sa slovima a redovi sa brojevima.

elija, osnovni element tabele, nalazi se u preseku kolone i reda, naziv se dobija spajanjem naziva kolone i reda u kom se nalazi (npr. druga kolona, trei red polje C3). elije mogu da sadre brojeve i slova. elije koje sadre slova ne mogu bit argumenti matematikih funkcija. Pored brojeva i slova elije mogu sadrati i funkcije. U tom sluaju u eliji je vidljiv rezultat funkcije, a funkcija se vidi u Edit polju. Tabele u Excel-u se smetaju na radne listove (worksheet). Nekoliko radnih listova ine radnu knjigu (workbook). Na tvrdi disk se zapisuje radna knjiga i to u jedan fajl. Radni listovi radne knjige su na radnoj povrini smeteni jedan iza drugog. Pojedini radni list moete otvoriti izborom njegovog

12

jezika na dnu radne povrine (Sheet 1, Sheet 2, Sheet 3). Jedana od elija radnog lista je uokvirena.Ovaj okvir pretstavlja fokus, to znai da je elija u fokusu izabrana i svaka akcija korisnika se odnosi na nju. Okvir igra ulogu kurzora iz Worda i pomera se na slian nain. 1.3.1 Zaustavljanje Excela Postoji nekoliko naina da se izae iz Excela Pritisnite dugmence X u gornjem desnom uglu Excelove radne povrine. Izaberite File / Exit. Pritisnite Excelovu ikonu u gornjem levom uglu Excelovog prozora da biste otvorili kontrolni meni pa iz njega izaberite Close. (Ili, pritisnite dvaput Excelovu ikonu). Pritisnite Alt+F4. Kada izaete iz Excela pojavie se dijalog koji vas upozorava da snimite ono to ste radili pre nego to se Excel zaustavi. 1.3.2 Windowsov interfejs Excel 8 radi pod Microsoftovim Windowsom 98 i sledi Standarde za Windowsov interfeis. Ako ste koristili druge Wndowsove programe prepoznaete mnoge elemente, kao to su kontrole za aplikacije, kontrole za prozore, linija menija i trake za pregled sadraja ekrana (engl. scroll bars). Najvea prednost Windowsovog interfejsa je to zahvaljujui njemu svi programi izgledaju slino. Ako ste radili sa bilo kojim Windows programom nee vam biti teko da se snaete sa Excelom.

1.3.3 Linija za naslov Inicijalno na vrhu Excel prozora se nalazi ime fajla sa kojim se radi, sa standardnim kontrolnim menijem sa leve i tasterima za poveanje (maximize), smanjivanje (minimize) i izlazak iz programa (exit) sa desne strane. Linija za naslov sadrava ime samog programa - Microsoft Excel uz ime trenutno otvorene i aktivne tabele. Ako dvostrukim klikom izaberemo bilo koji deo ove linije, naa celokupna radna oblast u kojoj se nalazi aplikacija MS-Excela postaje prozor koji zaprema jedan deo ekrana. Ako ponovo dvostruko kliknemo datu povrinu, veliina prozora opet obuhvata celu oblast ekrana. 1.3.3.1 Korisenje sistema komandi
Biranje komandi u Excelu je skoro isto kao i u ostalim programima paketa Microsoft Office. Postoji sistem menija, prirunih menija, niz paleta alatki i bezbroj preica sa tastature za one koji ne preteruju sa korienjem mia. Uvek postoji po nekoliko naina da se izvri veina Excelovih komandi. :

1.3.4 Meni linija Ispod linije za naslov je traka sa glavnim padajuim menijima i kontrolama za prozor u kome se trenutno radi

13

Meni linija prikazuje imena dostupnih meni opcija. Po izabiranju odreenog menija, na ekranu se otvara padajui meni. U tom meniju su date opcije koje moemo aktivirati. Da bi direktno pristupili odreenom meniju preko tastature potrebno je pritisnuti taster Alt i podvueno slovo u datom meniju.
Znaajno poboljanje Excelovog interfejsa su podmeniji koji se ponekad zovu i kaskadni meniji. Podmeni prikazuje vie opcija koje se kao kaskada niu sa desne strane izabrane komande. Tada komandu birate iz podmenija. Komande koje prikazuju podmenije oznaene su simbolom trougla: na primer, kada izaberete komandu Format / Row, prikazuje se podmeni sa nekoliko opcija

1.3.5 Toolbar linija Toolbar linija sadrava niz tastera sa ikonama ije aktiviranje (izabiranje) uzrokuje pokretanje odreenih akcija. Ukoliko na bilo koju od navedenih ikona tastera postavimo kurzor mia pokazae se kratak naziv tog tastera. Ovaj naziv e nam olakati da prepoznamo funkciju koju vri navedeni taster. Postoji vie vrsta Toolbar linija. Celokupni Toolbar deo se sastoji iz vie grupa tastera. U prvoj grupi nalaze se tri tastera. To su tasteri New, Open i Save.Oni zapravo zamenjuju funkcije odnosno opcije menija File/New, File/Open i File/Save. Sledeu grupu ine tri tastera koji imaju nazive Print, Preview i Spelling. Ova tri tastera se aktiviraju prilikom procesa tampanja tabela. Znai po zvretku ureivanja nae tabele elimo proveriti da li smo sve rei odnosno labele napisali na pravilan nain (odnosi se samo na tekstove napisane na engleskom jeziku). Zbog toga pritisnemo taster Spelling. Istu akciju moemo pokrenuti izborom opcije menija' Tools/Spelling. Posle pregledavanja greaka nastalih prlikom pisanja, potrebno je da vidimo kakav izgled e imati tabela kada se itampa na papiru. Ovaj proces treba pokrenuti pre nego to zaponemo proces tampanja tabele. Zato izaberemo taster Preview koji pokree identinu akciju kao i opcija File/Preview. Proces tampanja zapooinjemo izborom tastera Print. Po izboru datog tastera na ekranu se pojavljuje prozor za dijalog sa korisnikom koji trai od nas informacije o stranicama celokupne radne tabelarne sveske koje treba itampati. Te podatkeje potrebno uneti u prozor za unoenje podataka sadran u prozoru za dijalog sa korisnikom. Isti ovaj proces se moe postii izborom opcije File/Print. U grupi tastera za aktivnosti editovanja imamo 4 tastera sa nazivima: Cut, Copy, Paste i Format Painter. Taster Cut vri istu funkciju kao i opcija Edit/Cut. Ovaj taster odseca (brie) izabrani podatak u tabeli iz jedne ili vie c'elija i prebacuje ga u Clipboard. Posle toga se pomou funkcije Paste i pozicioniranja na neku novu lokaciju (c'eliju/e) prebacuje sadraj. Opcija Edit/Paste se moe aktivirati i izborom tastera Paste. Taster Copy prebacuje izabrani sadraj teksta u Clipboard, ali ga pri tom ostavlja na njegovoj izvornoj lokaciji.(ne brie ga kao funkcija Cut). Na isti nain se dati podatak kopira u novu eliju sa Paste funkcijom. Funkciju

14

Copy pokreemo izborom tastera Copy ili pomou opcije Edit/Copy. Poslednji taster iz ove grupe je Format Painter. On omoguava preslikavanje oblika odnosno formata podatka iz jedne elije na drugu c'eliju. Znai prvo izaberemo jednu eliju koja ima oblik koji elimo preslikati na drugu eliju. Posle toga izaberemo pomenuti taster. Kurzor mia se pretvara u oblik ikone dat na tasteru. Sada dati kurzor pomerimo na lokaciju elije kojem elimo dati oblik prethodno izabrane elije i kliknemo je miem (levim tasterom). elija je sada promenila oblik prema onom obliku koji ima prvo izabrana elija. Sledeu grupu tastera ine dva tastera Undo i Redo. Prvi taster odnosno taster Undo omoguava povratak na stanje pre izvravanja poslednje akcije. Drugi taster odnosno taster Redo omoguava povratak na stanje za jednu akciju posle Undo akcije. Undo taster, izborom strelice koja se nalazi uz njega, moe dobiti spisak poslednjih 100 akcija iji se uinak moe povratiti u prethodno stanje. Sledeu grupu ine dva tastera AutoSum i Function Wizard. Ova dva tastera omouavaju sprovoenje matematikih operacija nad elijama. Tatster AutoSum omoguava automatsko sabiranje grupe elija. Najjednostavnija primena navedene funkcije je ako izaberemo odreeni broj elija (sa podacima) u koloni plus jednu dodatnu praznu eliju. Zatim pritisnemo dugme AutoSum. Ukupna suma svih izabranih elijaje izraunata u "dodatnoj" praznoj eliji. Drugi taster Function Wizard ima kompleksniju funkciju. On omoguc'ava korak po korak kreiranje i izvravanje odreene matematike funkcije nad specificiranim argumentima. Sledea dva tastera omoguc'avaju sortiranje izabranih elija. Prvi to vri redom od A do Z (Ascending), a drugi od Z do A (Descending). Novu grupu ine tri tastera sa nazivima: Chart Wizard, Text Box i Drawing. Prvi taster Chart Wizard predstavlja savetnika za kreiranje grafikona. Pri tom je prvo neophodno izabrati elije koje sadravaju podatke koji e biti prikazani u grafikonu. Dalje nas vodi sam Wizard (savetnik-arobnjak) kroz niz prozora za dijalog sa korisnikom. U datim prozorima unosimo neophodne podatke kako bi se kreirao eljeni grafikon. Text Box taster omoguava u tabeli kreiranje prozora u kojem e se moi uneti odreeni tekst. On se najee koristi prilikom kreiranja grafikona. Taster Drawing se koristi za crtanje grafikih elemenata. To znai da koristei navedeni taster pokreemo deo unutar MS-Excela koji omoguava crtanje grafikih elemenata. Po izabiranju datog tastera na ekranu dobivamo novi Toolbar - Toolbar za crtanje grafikih elemenata (Drawing Toolbar). Izgled ovog Toolbaraje dat na sledeoj slici. 1.3.5.1 Padajue palete
Pored nekih alata nalazi se taster sa strelicom. Na primer, alat za okvire (Border) sa palete sa alatkama za formatiranje (Formatting). Miem izaberite strelicu kada elite da dobijete padajuu paletu sa opcijama. Pretpostavimo da esto koristite ovu padajuu paletu. Postoji mogunost da je skinete sa palete sa alatkama:

15

1. Pritisnite strelicu nadole da otvorite paletu. 2. Paljivo pritisnite na traku du gornje ivice palete i drei pritisnut taster mia odvucite je od palete sa alatkama. 3. Otpustite taster mia da je spustite. Da sakrijete plutajuu paletu, pritisnite dugmence X u njenom gornjem desnom uglu.

1.3.5.2 Funkcije alata sa palete Standard

Palete sa alatkama i alatke mogu da se prilagoavaju prema elji NAPOMENA: Veina alatki na standardnoj paleti nalazi se tu sa razlogom: to su komande koje se najee koriste. Otvara novu radnu svesku

Otvara postojeu radnu svesku Snima aktivnu radnu svesku na disk tampa aktivnu radnu svesku File / Print Preview Pokazuje kako e izgledati tampane strane Tools / Spelling Proverava pravopis teksta na engleskom jeziku Edit / Cut - Isecanjem premeta izabrane elije Edit / Copy - Kopira izabrane elije Edit / Paste - Prenosi iseene ili kopirane elije Format Painter- kopira formatiranje izmeu elija ili objekata Undo- Ponistava redom poslednje operacije Redo- Ponavlja ponitene operacije Insert / Hyperlink - Umee hipervezu prema drugom dokumentu ili udaljenoj lokaciji View / Toolbars / Web Insert / Function / Sum AutoSum - Unosi funkciju SUM u izabrane elije Insert / Function -Prikazuje dijalog Paste Function Data / Sort - Sortira izabrane elije po rastuem redosledu Data / Sort - Sortira izabrane elije po opadajuem redosledu Insert / Chart - Pokree program ChartWizard Insert / Map - Stavlja mapu na radni list View / Toolbars / Drawing - Prikazuje paletu sa alatkama za crtanje (Dravving) View / Zoom - Smanjuje/poveava radni list Prikazuje ili sakriva pa!etu Web

1.3.5.3 Toolbar Drawing Zatim sledi grupa sa jednim tasterom. Zapravo, on ne predstavlja taster nego padajui prozor za izlistavanje. Njegov naziv je Zoom Control. Oblik ovog tasteraje dat na sledeoj slici. U okviru ovog prozora imamo mogunosti procentualno specificirati veliinu prikazanog

16

sadraja informacija u naem radnom prozoru. Mogue je izabrati jednu od ponuenih procentualnih ili opisnih opcija ili specificirati svoj procenat koji je razliit od onih datih u listi. Ova kontrola nam moe znaajno olakati rad prilikom obrade odreenih detalja u MSExcelu. Naime, esto veliina tabele prevazlazi veliinu radnog prozora na ekranu. Pomou ove kontrole moemo na zadovoljavajui nain poveavati ili smanjuvati "vidljivost" detalja i informacija prisutnih u radnom prozoru. Sledeu grupu tastera ine dva tastera: Tip Wizard i Help taster. Ovi tasteri su prikazani na sledeoj slici; Prvi taster tip Wizard nam daje odreene savete koji se najee u anglosaksonskoj literaturi nazivaju Tips & Tricks. Ovi saveti nam u nekim situacijama mogu znaajno koristiti. Drugi taster je Help taster. On omoguava pokretanje Helpa na dva naina. Ukoliko za neki element korisnikog interfejsa ne znamo funkciju, nau'ednostavnije je izabrati dati taster. Sada se kurzor mia pretvara u oblik ikone prisutan u Help tasteru. Da bi prikazali Help za odreenu temu neophodno je dati taster pozicionirati iznad nekog elementa na korisnikom interfejsu i ponovo kliknuti Help taster. Sada se otvara odreena grana Helpa koja daje objanjenje vezano za tu specifinu temu. Drugi nain pozivanja Helpa je pozivanje celokupnog Helpa i to na vrhu njegove hijerarhije. To se ostvaruje sa dvostrukim uzastopnih klikom na taster Help. Iste funkcije moemo odraditi izborom opcija iz menija Help. 1.3.5.4 Linija za formatiranje Ispod Toolbar linije se nalazi linija za formatiranje. Ona se sastoji od vie elemenata. Njen oblik je dat na sledeoj slici. Ako sa levog kraja posmatramo navedenu liniju prvo uoavamo dva padajua prozora za izlistavanje. Font. On pokazuje font trenutno aktivnog teksta. Izborom drugog fonta moemo menjati izgled fonta pripadajueg teksta. Font Size. U ovom prozoru nalazi se veliina fonta izabranog teksta. Izborom druge veliine fonta u mogunosti smo promeniti veliinu fonta trenutno aktivnog teksta. Sledeu grupu tastera na liniji za formatiranje ine tri tastera. Ovi tasteri slue za postavljanje tipova i efekata fontova. Prvi ima naziv Bold i omoguava naglaavanje - podebljavanje fonta izabranog teksta. Drugi ima naziv Italic. On se koristi za formiranje efekta iskoenosti fonta izabranog teksta.

Trei sa nazivom Underline upotrebljava se za podvlaenje izabranog teksta. Sledeu grupu ine 4 tastera za postavljanje poravnanja teksta. Ova etiri tastera imaju nazive: Align Left, Center, Align Right i Center Across Columns. Oni uspostavljaju poravnavanje teksta odnosno podataka u eliji na levo, u sredinu (centar), na desno u odnosu na horizontalni raspored teksta. Poslednji taster postavlja centralno poravnanje izmeu vie izabranih elija. Sve navedene opcije primenjuju se na izabrane podatke u

17

elijama.. Poto se navedene funkcije formatiranja odnose na izabranu/e eliju/e onda ih moemo ostvariti i izborom opcija Format/Cells list Alignment. Sledeu grupu tastera ini 5 tastera. To su tasteri: Currency, Percent, Comma, Increase Decimal i Decrease Decimal. Njihov izgledje dat na sledeoj slici. Funkciju datih tastera najlake u objasniti na konkretnom primeru. Pretpostavimo da sam u eliju uneo vrednost 10500 i izabraoj'e. Sada cu redom pritiskati da tastere. Posle aktiviranja tastera Currency podatak u elija ima sledei oblik: Posle aktiviranja tastera Percent podatak u elija ima sledei oblik: 1050000%8l Posle aktiviranja tastera Comma podatak u elija ima sledei oblik: Posle aktiviranja tastera Increase Decimal podatak u elijaje: Posle aktiviranja tastera Increase Decimal podatak u elijaje: Treba jo napomenuti da se moe pojaviti situacija da elija dobije sledei izgled. U tom sluaju se u datoj veliini elije nije mogao prikazati celokupni podatak pa je zamenjen sa nizom povisilica. Meutim, postoje dva naina da reimo taj problem. Prvi nain je da uzastopno dvaput kliknemo levim tasterom mia datu eliju. Posle te akcije prikazuje se sadrina elij'e. Ovaj procesje samo trenutan jer se posle opet u eliji pojavljuju povisilice. Drugi nain nam omoguava da za stalno vidimo podatak u eliji. To postiemo povecavanjem duine elije. Sledei tasterje Borders. On je dat na sledecoj slici. Aktiviranje ovog tastera otvara jedan prozor koji sadrava niz tastera koji omoguavaju razliit tip uokviravanja izabranih elija. Data grupa tasteraje: Navedena grupa od 12 tasteraje svojom slikom dovoljno ilustrativna. Sledei tasterje taster Color. Njegov oblik je dat na sledeoj slici.Ovaj taster slui za "bojenje" same podloge elije. Primena ovog tastera moe biti za oznaavanje elija koje predstavljaju meu rezultate, ukupne sume i sl. Po aktiviranju datog tastera otvara se mali prozor koji sadrava 64 boje kojima moemo "obojiti" izabranu eliju. Pb aktiviranju ovog tastera na ekranu dobivamo prozor sa 64 boje kojima moemo "obojiti" font izabrane elije. Primenu za ovu funkciju moemo nai prilikom oznaavanja odreenih podataka u elijama. Recimo zgodno je postaviti da se svi rezultati koji predstavljaju minus, gubitak, opasnost pri ulaganju oboje crvenim. Isto tako, svi podaci koji su "sigumi" se oznaavaju recimo zelenom bojom. 1.3.6 Radni prozor Sledei element na korisnikom interfejsu u MS-Excelu predstavlja radni prozor. On se sastoji od radne povrine, vertikalnog i horizontalnog skrolbara, oznaka za kolone (oznake slovima), oznake za redove (oznake brojevima) i oznake fascikli (16 fascikli).

18

Treba rei da se u radnoj oblasti nalaze elije u koje unosimo podatke. elije se referenciraju po njihovoj koloni i redu kojem pripadaju. To znai daje elija u tabeli jednoznano odreena sa svojim redom i kolonom (presek reda i kolone). Zbog toga elije imaju oznake koje sainjavaju slovo (kolona) i broj (red). Tako elijaje npr. A5. Ona se nalazi na preseku kolone A i reda 5. Linija za prikazivanje kolona (oznake slova) je dat na sledeoj slici. Ona se nalazi na najvioj liniji radnog prozora. 1.3.6.1 Linija za oznaavanje kolona tabele Postavljanjem i pritiskanjem mia na odreeno slovo u ovoj liniji izabiremo odreenu kolonu. Ako sada kliknemo sa desnirrrtasterom mia na ekranu dobivamo prozor koji nam daje mogunost da menjamo karakateristike objekta odnosno kolone. Ovaj prozorje dat na sledeoj slici. U navedenom prozoru imamo niz opcija koje nam daju mogunost da promenimo karakteristike elija izabrane kolone. Na dnu radnog prozora nalazi se linija za fascikle. U svakoj fascikli imamo 16 tabela. Njihovi nazivi se startno postavljaju na Sheetl, .... Sheetl6.,Naravno, ova imenaje moue promeniti. Ako na poziciji odreene tabele u fascikli kliknemo sa desnim tasterom mia, na ekranu dobivamo prozor u kojem moemo promeniti karakteristike datog objekta odnosno lista fascikle. Akcije koje moemo izvriti su ubacivanje novog lista u fasciklu (Insert), brisanje trenutno izabranog lista (Delete), preimenovanje izabranog lista (Rename), prebacivanje ili kopiranje lista (Move or Copy) i izabiranje svih fascikli odjedanput (Select All Sheets). Delete Rename... Move or Copy... SelectAII Sheets 5/.88 Prozor zo promenu karakteristika objekfa - lista fascikle Linija za unoenje podataka Ova slui za unoenje podataka u elije tabele. U njoj je prikazan trenutni sadraj izabrane elije. Isto tako kada unosimo podatak u eliju sadrina datog unoenja se direktno vidi u datoj liniji. Njen izgledje dat na sledeoj slici. 1.3.6.2 Izgled linije za unoenje podataka Statusna linija Statusna linija prikazuje informacije o trenutnom nainu rada, trenutnim aktivnostima i o drugim pomonim elementima. Ona se nalazi u zadnjem redu ekrana. 1.3.6.3 Palete alatki - brzi pristup komandama
Palete alatki (engl. toolbar) su preice za veinu Excelovih komandi. Postoji vie takvih paleta svaka sa razliitim skupom komandi. Ukoliko nije drugaije zadato, prikazuje se paleta Standard a mnoge se pojavljuju automatski kada se ukae potreba. Kada se govori o menijima treba raistiti terminologiju. Pre Excela 8 postojale su linije menija i palete alatki i to su bili sasvim razliciti objekti. U Excelu 8 i dalje postoje i jedne i druge ali su sada spojene u

19

jedan isti objekat koji se zove komandna paleta (engl. command bar). Komandna paleta sadri tekstualne komande (kao i meniji) i/ili ikone/kontrole (kao i palete). Podrazumevana linija menija radnog ista sadri samo tekstualne komande. Podra-zumevana paleta alatki je komandna paleta koja sadri samo ikone/kontrole. 1 jedno i drugo su komandne palete. Ugraene komandne palete moete promeniti a moete napraviti i nove komandom Tools > Customize. Koriste se sva tri termina: meni, paleta alatki i paleta komandi odnosno komandna paleta.Da biste prikazali ili sakrili palete alatki izaberite View / Toolbars / Pojavie se dijalog / Izaberite palete koje hoete da prikaete i one koje hoete da sakrijete. Ovaj dijalog vam omoguava da napravite izbor po meri svojih potreba. SAVET: Brz nain da prikaete ili sakrijete palete alatki je da pritisnete desni taster mia pokazujui na liniju menija ili neku od paleta. Pojavie se priruni meni iz kojeg birate palete koje hoete da prikaete ili sakrijete.

1.3.6.4 Prikazivanje naziva alatki

Ponekad je teko odrediti funkcijn neke alatke samo na osnovu njenog izgleda. Postoji jednostavan nain da se sazna funkcija svakog dugmeta na paleti. Postavite pokaziva mia na dugme alatke koja vas interesuje ali ne pritiskajte taster mia - dovuljno je da pokazivac bude iznad dugmeta par sekundi. Pojavie se kratak opis, odnosno naziv alatke u vidu teksta na pravougaonoj podlozi ute boje. SAVET: Standardno, ikone alata su relativno male. U zavisnosti od vrste monitora, lik sa ikone alata raspoznaje se lake ili tee. Evo kako ih moete uiniti krupnijim: Izaberite opciju Tools / Customize / Options / a zatim opciju Large icons. Ako se naziv alatke ne pojavi, pokuajte sledee: izaberite Tools / Customize / karticu Options. Proverite da li je potvrdena opcija Show ScreenTips on toolbars.

1.3.6.5 Premetanje paleta sa alatkama

Standardno, palete sa alatkama su usidrene (engl. dockeci) ispod linije menija. Da bi se paleta sa alatkama premestila, postavite pokaziva na nju (bilo gde, ali ne pokazujui ni na jednu odreenu alatku) i povucite je do drugog mesta u Excelovom prozoru. Ako se paleta povue do vrha, dna, leve ili desne ivice prostora za rad, ona je usidrena. Ako se paleta povue bilo gde drugde u prostoru za rad , kae se da je plutajua (engl. floating). Plutajuoj paleti moe se promeniti veliina povlaenjem njenih ivica. Sada se palete alatki mogu potpuno odvui iz Excelovog radnog prostora. Ovo je naroito korisno ako radne sveske pravite po meri drugih korisnika (a imate i veliki monitor!).

1.3.6.6 Rad sa prirunim menijima

Jedan od najpogodnijih naina za izbor komandi jeste preko menija koji odgovaraju kontekstu koji se zovu i priruni meniji. Priruni meni je meni koji se prikazuje pritiskom na desni taster misa. Obino sadri uobiajene komande u vezi sa objektom koji ste izabrali. Pritisnete desni taster mia pokazujui na neku eliju. Na njemu se nalaze komande kao sto su Cut, Copy, Paste i Format. Iz prirunog menija se izlazi pritiskom nataster Esc ili ako miem izaberete bilo koji deo radnog lista. Drugi koristan priruni meni dobija se pritiskom na paletu alatki. Pomou tog menija lako

20

prikazujete ili sakrivate patete alatki. Pritiskom na desni taster mia izaberite dugme za pomeranje jeziaka listova u donjem levom uglu ekrana. Priruni meni prikazuje spisak svih radnih listova - pritisnite onaj koji hoete da aktivirate.

1.3.6.7 Ubrzavanje rada pomou preica na tastaturi

Za mnoge komande iz menija postoje preice na tastaturi koje su prikazane sa desne strane komande. Na primer, Ctrl+C je preica za komandu Edit / Copy Ctrl+G je preica za komandu Edit / Go To, to moete da vidite u meniju Edit. Preice ete najlake nauiti pamtei ih dok koristite komande iz menija.

1.3.6.8 Komande sa potvrdom

Ispred nekih komandi iz menija, kao View / Status Bar, nalazi se znak za potvrdu. Ove komande su kao prekidai - znak za potvrdu pokazuje da li je komanda aktivirana ili nije. Biranjem komande prekida se prebacuje u suprotno stanje.Nedostupne komande u menijuomanda koju iz nekog razloga trenutno ne moete da upotrebite ispisana je bledim slovima (engl. dimmed). Na primer, komanda Window / Unhide u sledeem meniju dostupna je samo kada je prozor sakriven; inae je nedostupna.

1.3.6.9 Komande koje ekaju unos

Koniande iz menija koje prikazuju okvire za dijalog, na kraju imena imaju tri take (,...). Na primer, komanda Vievv / Toolbars... iz menija View prikazuje okvir za dijalog, dok komanda View / Formula Bar odmah izvrava radnju. Postoje i izuzeci. Neke komande su u odreenim situacijama odmah izvrive, a u drugim prikazuju okvire za dijalog. Primer je komanda File / Save. Kada se prvi put snima datoteka, komanda prikazuje dijalog. U svim ostalim sluajevima komanda odmah izvrava radnju. Ovakve komande nemaju tri take.

1.3.6.10 Okviri za dijalog sa karticama

Jo jedno vano svojstvo Excela su okviri za dijalog sa karticama (engl. tabbed dialos box). U karticama su grupisane opcije koje su u odreenom odnosu i ine jedinstvenu celinu. Dobar primer je dijalog koji prikazuje komanda Format> Cells. Sve komande za formatiranje elija grupisane su u kartoteku okvira za dijalog Format Cells. Da biste prikazaii neku karticu potrebno je da miem izaberete odgovarajui jeziak. SAVET: Dijalozi sa karticama pamte karticu koja je poslednja upotrebljena - kada ponovo otvorite dijalog, aktivna kartica je ona koja je poslednja koriena

1.3.7 Prikazivanje grafikona

Prava snaga Excela se vidi tek ako se podaci iz naih tabela prikau u obliku grafova. Ovi grafovi se automatski auriraju ako doe do promene podataka u tabeli Za umetanje grafikona uradite sledee:

Oznaimo elije koje sadre podatke za grafikon.

Izaberemo stavku InsertChart iz menija, ili pritisnemo dugme Chart Wizard palete sa alatkama. U diajlogu izaberemo tip grafikona i pritisnemo dugme Next. Podesimo oblast elija i pritisnemo dugme Next.

21

Po elji oznaimo ose grafikona i pritisnemo dugme Next.

Izaberemo nain prikazivanja grafikona: kao novi radni list ili objekat na tekuem radnom listu i pritisnemo dugme Finish. Navedeni nain je najprostiji nain za prikazivanje grafikona. ire opcije korisnik moe sam da isproba.

1.3.8 Podeavanje izgleda elija

Izgled oznaenih ellija moemo podeavati u dijalogu koji se dobija izborom stavke FormatCells (Ctrl+1) iz menija. Dijalog se sastoji iz sledea est panela: Number Format brojeva Alligment Ravnanje i pravac ispisa sadraja elije Font Vrsta slova u eliji Border Okvir elije Patterns Boja pozadine elije Protection Zatita elije Posle podeavanja eljenih parametara pritisnemo dugme OK.

1.3.9 Spaavanje i tampanje radnih knjiga

Radne knjige moemo da spasimo na tvrdi disk pomou komandi FileSave i FileSave as. Fajlovi sa Excelovim radnim knjigama dobijaju ekstenziju .xls. tampanje rande knjige vri se pomou komande FilePrint. U dobijenom dijalogu Print, treba izabrati eljeni tampa (Printer), podesiti stranice za tampanje (Range), izabrati objekat za tampu (Print what), i broj kopija (Copies). Pritiskom na dugme OK poinje tampanje. NAPOMENA: Pokuali smo izneti osnove korienja programa Excel. Za detaljnije upoznvanje mogunosti Excela preporuljiva je nabavka prirunika, koji se na naem tritu mogu nai u velikom broju.

MS-Excel organizuje tabele na specifian nain. On ih povezuje u radne sveske (Workbook). Ove sveske ili drukije reeno fascikle se sastoje od 16 stranica. Svaka stranica sadrava jednu tabelu. Svaka stranica ima svoje posebno ime koje je predstavljeno u vidu imenika podsetnika. Kao to smo ve naveli svaka tabela se sastoji od elija koje sainjavaju datu tabelu. Na korisnikom interfejsu moemo uoiti par celina. To su:

Linija za naslov (Title Bar) Meni linija (Menu Bar) Linija sa tasterima (Toolbar) Linija za formatiranje Linija za unoenje podataka (Input Line) Radni prozor Linija za fascikle Statusna linija (Status Line)

22

Koliko god da smo iskusni u radu sa Excelom postoji mogunost greke. Medjutim korienje tastera Redo i Undo je u ovom sluaju ogranieno na vraanje samo za jedan korak unazad ili unapred. Tabela za opis tastera Pritisni strelice Ctrl+gore/do Ctrl+levo/de Page Up / Home Ctrl + Home Ctrl + End End + Enter End + strelica Za kretanje Jedna elija u smeru strelice Na vrh / dno oblasti radnog lista koji sadri podatke Na krainju levu / desnu eliju radnog lista koja sadri podatke Jedan ekran gore / dole Na krajnju levu eliju u redu Na krajnii levi oak radnog lista Na donji levi oak radnog lista Na poslednju kolonu u redu Ako je aktivna elija prazna, pomera na sledeu praznu u smeru strelice

1.3.10 Kreiranje tabele 1.3.10.1 Otvaranje nove tabele Pretpostavimo da treba formirati novu tabelu u koju emo upisati odreene podatke. Prvi korak koji trebamo uraditi je otvoriti tabelu. To se ostvaruje izborom opcije File/New. Sada se otvara nova fascikla sa tabelama koja ima naziv Bookl ili Book2 (ako je ve prethodno otvorena tabela Book2). U fascikli je startno sadrano 16 listova sa tabelama. Odsada e se umesto naziva fascikla sa tabelama upotrebljavati samo tabela. Kada otvorimo odreenu tabelu u mogunosti smo u nju uneti podatke. 1.3.10.2 Upisivanje podataka u tabelu Prilikom kreiranja tabele mi u nju unosimo tri vrste podataka. To su tekstualne labele (krac'e labele), brojne vrednosti i formule. Labele se koriste za kreiranje naslova tabela, imena redova i/ili kolona, i u dokumentacionom delu tabele. Brojne vrednosti predstavljaju, kako im i samo ime kae, numerike vrednosti. Formule su kombinacije matematikih funkcija koje operiu nad brojnim vrednostima. ,. Unoenje podataka u MS-Excelu je jednostavan proces. Na odreenu eliju odnosno poziciju u prozoru radne oblasti dovedemo kurzor mia, i kliknemo levi taster mia. Na ulaznoj liniji se pokazuje poetni kurzor. Zatim ukucamo ili labelu ili brojnu vrednost ili celu formulu. Na kraju, da bismo potvrdili uneseni podatak pritisnemo taster Enter. U datoj eliji se pojavljuju uneseni podaci. Da bismo konkretno pokazali prethodno navedeno, dovedimo kurzor mia na poziciju B3. Kada ga dovedemo na tu poziciju pritisnimo levi taster mia. Unesimo sledei tekst Kvartalni proraun kao naslov tabele. Pritisnimo taster Enter. Na poziciji B3 pojavljuje se unesena labela.

23

1.3.10.3 Proces unoenja podataka Pohranjivanje tabele Sada, poto sam uneo zadati tekst u nau tabelu neophodno je pohraniti odnosno zapamtiti nau tabelu. To je neophodno kako bi mogao sledei put ovu tabelu ponovo pozvati radi doraivanja. Postoje dva naina procesa pohranjivanja. U prvom sluaju pohranjujemo tabelu pod novim imenom, dok je u drugom sluaju pohranjujen-io pod postojeim imenom. Prvi sluaj se odnosi najee na novu tabelu. U naem sluaju, po unoenju gore napisanog teksta, izaberemo opciju File/Save As. Na ekranu se javlja novi prozor za dijalog sa korisnikom. 1.3.10.4 Izmena podataka u eliji Podatke unesene u elije moete, naravno, da menjate. Da biste zamenili sadraj novim, jednostavno oznaite eliju duplim klikom na nju (ili pritiskom na F2) i ponite da kucate ili menjate sadraj na nain uobiajen za Windows tekst editore. Kada zavrite, pritisnite Enter (prihvatanje) ili Esc (odustajanje od izmena). Excel prua ak i mogunost provere ispravnosti kucanja (spel checking), to podsea na programe za obradu teksta ali je ogranieno na engleski jezik. Jedan od vrlo zgodnih alata za lake snalaenje u kompleksnim radnim knjigama sa mnotvom tabela i podataka, koji se uz to esto premetaju, su oblasti (ranges). Oblast je pravougaona grupa povezanih elija, koja moe da bude deo kolone odnosno reda, ili samostalna elija. Oznaene elije moete formatirati u jednom koraku, ili brzo odtampati samo eljeni deo tabele. Ipak, najvee ustede vremena i ivaca se dobijaju u formulama. Kada broj tabela preraste 3-4 pa formule i reference na razne elije i oblasti ponu da se gomilaju, teko je promeniti mesto eliji, tabeli ili oblasti od interesa i onda runo menjati adrese u svim relevantnim fonnularna -mogunosti za greku su vie nego oigledne! Oblasti se oznaavaju sidrenim takama (anchor points), koje su gomji levi i donji desni ugao. Tako moemo imati B4:D7, A9:D9 ili E2 oblasti.Kreiraju se najlake miem, tako to se oznai eljena oblast od gomjeg levog do donjeg desnogugla. Ukoliko se eli ista oblast na vie radnih listova, prethodno ih treba selektovati na ranije opisani nain. Ako treba oznaiti ceo red ili kolonu, klikne se samo na broj reda ili slovo kolone; ako je potreban ceo radni radni li.st, dovoljno kliknuti u prazan kvadrati u gomjem levom uglu iznad oznaka redova i levo od oznaka kolona. Oznaenoj oblasti moemo dodeliti ime (u vezi sa sadrajem) i tako mnogo jednostavnije rukovati podacima, navodei ime umesto slova i brojeva. Imena mogu biti sastavljena od malih i velikih slova, cifara i jo nekih znakova i ne smeju sadrati blankove; mala i velika slova se ne razlikuju. Veoma korisna osobina imenovanja je da posle promene granica ili poloaja oblasti pridruene nekom imenu ne moramo vriti izmene na mestima koje je referiu. Treba kliknuti u kuicu rezervisanu za ime (name box) na levoj ivici menija za rad sa formulama i otkucati novo ime (dugo do 255 znakova) koje ne sme sadrati blanko. Drugi nain je da posle oznaavanja oblasti otvori meni Insert i izabere Name Define. Po otvaranju odgovarajueg dijaloga otkucate ime u Names in Workbook polje i kliknete na OK. Ovaj dijalog omoguava brisanje ranije definisanih

24

oblasti,tj. njihovih imena, kao i promenu njihovog opsega i lokacije kucanjem ili prepravkom sadraja polja Refers to. Pomou polja Refers to mogu se definisati i oblasti koje su sastavljene od nesusednih elija, a posebna mogunost je da se imenuju konstante - mnogo je lake pamtiti ime (npr."porez") nego ih smetati na tabelu i referisati apsolutnim adresama (H17). Konstanta moe biti broj,tekst ili ak matrica. Defmise se iz menija Insert opcijom Name i izborom Define. Pojavljuje se dijalog Define Name, koji slui i za definisanje imena oblasti. U polju Names in Workbook unesite ime konstante, a u polju Refers to - njenu vrednost. Posle toga pritisnite taster Add i konstanta je zapamena. Sada moete uneti novu ili zatvoriti dijalog sa Close. U toku rada sa tabelama, esto e se ukazati potreba da (neplanirano) promenite njihovu veliinu ili strukturu. Kopiranje (copy) i premetanje (move) sadraja elije se radi potpuno isto kao i u svakoj Windows aplikaciji. Treba biti oprezan pri smetanju podataka na novu lokaciju, jer e raniji sadraj ciljnih elija biti uniten. Ako su poetna i ciljna lokacija za kopiranje ili premetanje blizu(vidljive na ekranu), najbri nain za to je korienje vuenja i sputanja. Nove elije se unose iz Insert menija. Prvo se oznai elija ili elije na mestu na kome elite da ubacite nove. Ako ih je vie, Excel e ubaciti onoliko novih koliko je oznaeno starih. Iz Insert menija birate Cells, a u dijalog koji se pojavii unosite na koju stranu pomerate postojee elije - udesno (Shift Cells Right) ili nadole (Shift Cells Down). Iz ovog dijaloga se vidi da se na isti nain mogu ubacivati i celi redovi (Entire Row) i kolone (Entire Column), koji se pojavljuju levo od oznaene elije ako se radi o novoj koloni, odnosno iznad nje ako se radi o redu. Bri nain unoenja elija je da se, drei Shift, vue ruica za popunjavanje (kvadrati u donjem desnom uglu). Moe se vui u bilo kom smeru - gore,dole,levo ili desno. Da bi se unelo vie redova ili kolona, treba oznaiti onoliko kolona ili redova koliko novih elimo. Kolone se oznaavaju prevlaenjem mia preko odgovarajuih slova, dok se redovi oznaavaju preko njihovih rednih brojeva. Iz Insert menija se izabere Rows or Columns, posle ega ih Excel ubacuje na eljena mesta. Susedni redovi se pomeraju nanie, a susedne kolone udesno. Brisanje je vrlo slino bilo kom drugom brisanju u Excel-u: oznaimo elije koje elimo da unitimo i izaberemo Delete iz menija Edit. Posle biranja smera pomeranja preostalih elija ili eventualno brisanje celog reda ili kolone (dijalog je potpuno isti kao i onaj za ubacivanje) pritisne se OK i posao je gotov. Ako se brie vie redova ili kolona, treba ih oznaiti po rednom broju ili slovu (na levoj strani i na vrhu tabele). Excel omoguava i brisanje formata koji su primenjeni na sadraj elije, samog sadraja (elija ostaje prazna ali zadrava formate) i napomena (koje mogu da se dodaju uz svaku eliju, a vide se samo kada ih zahtevamo). Treba izabrati Edit/Clear, a zatim all (brisanje formata,sadraja i napomena), Formats (samo formati), Contens (samo sadraj) ili Notes (samo napomene). Ako se brie samo sadraj elije, dovoljno ju je oznaiti i jednostavno pritisnuti Delete. Umetanje i breisanje elija meu ve postojeim podacima moe, ako ne obratite posebnu panju, izazvati ozbiljne poremec'aje u proraunima. Ako postoje formule koje se referiraju po adresi elije na mesta koja su promenila sadraj, te reference se moraju runo podesiti na nove adrese.

25

1.3.11 Snimanje dokumenata U ovom prozoru moemo izabrati disk, direktorij i ime datoteke. Znai moemo ispod naziva Drives izabrati disk na koji emo snimiti ovu datoteku koja sadrava tabelu. Isto tako, direktorij u koji emo snimiti datoteku biramo u padajuem prozoru Directories. Na kraju treba specificirati jo ime datoteke u kojoj se nalazi tabela (do 8 slova). To se vri u padajuem prozoru za izlistavanje File Name. MS-Excel omoguava snimanje datoteka u razliitim oblicima (razne vrste datoteka). To znai da snimanje datoteka sa tabelom ne mora biti u MSExcel obliku, nego moe biti i u nekom optem obliku kao to je npr. tekst, 1-2-3 ili MS-Excel Pro forma i sl. Ukoliko elimo snimiti datoteku u nekoj drugoj formi, onda trebamo ispod naslova Save File as Type potraiti eljeni oblik i izabrati ga. Po izabiranju odreenog oblika, MS-Excel snimamo datoteku u datom obliku. Startno je oblik snimanja datoteke odnosno tabele postavljen na Excel Workbook. U naem sluaju unesimo ime datoteke TABELAl, te pritisnimo taster OK. Ukoliko sada pogledamo kontrolnu liniju, videemo novi naslov Microsoft Excel-TABELAl.XLS. 1.3.11.1 Zatvaranje tabele Kada smo zavrili prve korake obrade tabele (uneli smo tekst i pohranili tabelu ga na tvrdi disk) zgodno je opisati koje je akcije potrebno poduzeti za zatvaranje tabele. To se jednostavno vri opcijom File/Close. Po aktiviranju ove opcije i dalje se nalazimo u MS-Excel radnom okruenju, ali smo zatvorili tabelu (datoteku) koju smo do sada obraivali. U sluaju da smo eljeli, ne samo zatvoriti aktivnu tabelu, nego potpuno napustiti okruenje MS-Excela i vratiti se u MS-Windows radno okruenje, potrebno je izabrati opciju File/Exit. Ponovno startanje MS-Excela vri se izabiranjem ikone MS-Excel for Windows. 1.3.11.2 Otvaranje postojee tabele Poto smo zatvorili nau tabelu to znai da ona vie nije prisutna u radnom okruenju MSExcela. Zato, da bi je otvorili izaberemo opciju File/Open. Sada u novo prikazanom prozoru za dijalog sa korisnikom, ispod naslova File Name, unesemo ime nae datoteke sa tabelom: TABELAl. Na izbor potvrdimo pritiskom na taster OK. Sada se otvara naa tabela TABELAl. Potoje ona sada aktivna moemo nastaviti sa njenim obraivanjem (promenom sadrine, oblikovanjem, tampanjem i sl.) 1.3.12 Ureivanje i oblikovanje tabela 1.3.12.1 Formatiranje elija Numerike vrednosti su obino neto vie od pukih brojeva: one predstavljaju novane iznose, kamatnu stopu, procenat, datum ili neto deseto. Da bi svakome vec va prvi pogled bilo jasno o emu se radi, treba da koristite odgovarajue formate, pomou kojih e sve srodne vrednosti izgledati na isti nain. Excel nudi velike mogunosti definisanja kao i neke ugraDene (najee koriene) formate. Primeri su prikazani u tabeli 4. Formati su sastavljeni od znakova ije je znaenje dato u tabeli. Postoje jos neki formati za preciznija podeavanja, kao i

26

za uslovna prikazivanja i izbor boje sadraja elije, kako bi se recimo, na prvi pogled videlo ko nije ispunio normu. 1.3.12.2 Unoenje formata Kada se odluite za odgovarajui format, oznaite oblast elija za koji elite isti nain prikaza, a onda iz menija format izaberite Cells ili samo pritisnite Ctrl+1 na tastaturu. Pojavljuje se dijalog za formatiranje. elija kao na slici. Kliknite na tab Number; sa leve strane su kategorije (Categori), gde birate koju vrstu formata elite da koristite. Zatim u polju Type kliknite na onaj koji najblie odgovara vaim potrebama; prikazuje se i primer njegovog efekta (Sample). Ako je potrebna neka izmena, za kategoriju birate Custom i u Type isti birate slian format koji onda prepravite u ono to vam je potrebno. Novi format e, posle pritiska na OK, biti memorisan, tako da e te ga kasnije primenjivati bez ponovnog kucanja. Kad postanete dovoljno familijami sa znacima za formatiranje, najlake je odmah po otvaranju dijaloga uneti ono to se eli u polje Type i time preskoiti traenje po kategorijama. Treba obratiti panju i na format za valutu (Currency) koji, ako se navede samo taraba, dodaje i oznaku navedenu u kontrolnom panelu samog Windows-a - ako tamo pie DIN ili YUD, taj e se tekst i pojavljivati. Na tasterskom meniju za formatiranje se nalazi nekoliko predefinisanih formata koji se mogu dobiti jednim klikom mia. 1.3.12.3 Uravnavanje teksta Pod tablom Alignment nalaze se vane opcije za formatiranje teksta u elijama. Opsti format podrazumeva' podeavanje teksta na levu i brojeva na desnu ivicu, a poto to esto nije zadovoljavajue ostavljene su velike mogunosti za horizontalno i vertikalno podeavanje ( za razliku od Word-a), a moe se zadati i orjentacija ispisa. Horizontalno formatiranje je klasino: opte , levo , desno, centrirano i uravnato po obe ivice (General, Left, Right , Center, Justify). Manje poznate opcije su popunjavnje ( Fill), gde se sadraj elije ponavlja dok je ne popuni (moe se iriti i na susedne!) i cenriranje preko selekcije (Center Across Selecion), koje centrira sadraj elije preko svih oznaenih, to je pogodno za naslove. Na tasterskom meniju za formatiranje se nalaze najee korieni formati za horizontalno podeavanje. Po vertikali se satraj moe postaviti uz gomju ili donju ivicu (Top i Bottom), centrirati (Center) ili urediti po donjoj i gomjoj ivici tako da se popuni cela irina elije ( Justify ).Ako tekst ne moe da stane u jedan red, ukljuite opciju Word Wrap. Tab Font donosi mogunosti za izbor fonta (vrsta slova ) i njegove veliine. Poto se tekst i brojevi unose u osnovnom formatu (Default), ne izgledaju naroito lepo.Da bi ste ostavili bolji utisak, moraete da radite na unapreenju izgleda tabele. Vrsta slova se biraju iz skupa fontova istaliranih na vaem raunaru- na slici je prikazan primer tabele sa razliitim atributima raznih delova teksta. Na tasterskom meniju za formatiranju se nalaze tasteri za izbor fonta, njegovu veliinu, podebljanje, iskoenje, podvlaenje i biranje boje teksta.Atribute moete menjati i pre nego to ponete sa unosom teksta u eliju.

Formatiranje tabela ustvari uopte nije gubitak vremena. Da bi se ono to bolje i bre obavilo, Excel nudi dve vrlo mone alatke: AutoFormat i Format Painter. AutoFormat donosi vie

27

predefinisanih izgleda tabela koja brzo i lako moete primeniti, dok Format Painter slui za brzo kopiranje formata. Za primenu auto formata prvo treba oznaiti elije na koje e se odnositi . Zatim se iz format menija izabere AutoFormat, posle ega se pojavljuje njegov dijalog kao na slici.Sleve strane je lista Table Format, iz koje se bira neki od predefinisanih formata. S desne strane se, u polju Sample, odmah vidi primer njegovog izgleda. Format tabele ili elije moe da se prekopira na drugo mesto na dva naina: komandom Edit/Copy a onda Edit/Paste Special ili korienjem pomenutog Format Painter-a, iji se taster nalazi na standardnom tasterskom meniju (ikona etke). 1.3.12.4 Dimenzije elija Inicijalno sve elije u radnom listu imaju istu irinu i visinu, to najee nije pogodno. Zato se one po potrebi mogu menjati, kako korienjem misa tako i iz odgovarajueg dijaloga. Prvo se oznai kolona (ako se menja irina) ili red (ako se menja visina), ili vise njih prevlaenjem preko oznaka adresa (prvi red i prva kolona). Pomerite kursor do jedne od ivica i onda if vucite na eljenu poziciju, drei pritisnut levi taster.Preko dijaloga se takoe prvo oznae eljene kolone i onda se iz menija Format izabere opcija Column, a zatim AutoFit Selection.Sve oznaene kolone e se podesiti na irine svojih najsirih elija. Ako se izabere Format/Width , u dijalog koji se pojavi moe da se unese irina svih kolona koje sadre onaene elije od jedno, izraena u broju karaktera standardnog fonta. Izborom Format/Standard Width odreuje se irina svih elija na listi. 1.3.12.5 Poravnavanje podataka u elijama Po celoj tabeli se moemo kretati kurzorima sa tastature ili pokretanjem mia. Poslije unoenja labele MS-Excel poravnava tekst prema levoj strani elije. Ako elimo drukiji tip poravnavanja u eliji potrebno je pre unoenja labele ukucati jedan od sledea tri specijalna znaka: poravnava tekst prema levoj strani elije poravnava teskt prema desnoj strani elije

poravnava tekst u sredinu elije Promena poravnavanja teksta koji je vec' unesen se vri opcijom Format/Cells u listu Alignment. Da bi uneseni tekst poravnali u sredinu elije izaberimo prvo eliju B3. Zatim aktiviramo opciju Format/Cells. U prozoru koji se pojavljuje izaberemo opciju Alignment., i opciju Centers. Ponekad je potrebno uneti brojeve koji oznaavaju labele. U sluaju da ih unesemo na uobiajen nain, MS-Excel bi ih tretirao kao brojne podatke. Zbog toga moramo "prevariti" MS-Excel. Prvo unesemo oznaku za poravnavanje teksta, pa zatim unesemo broj. To znai ukoliko elimno uneti broj 1993 kao labelu kojaje poravnana u sredinu unesemo sledei niz slova: "1993. U ovom sluaju je MS-Excel broj 1993 prihvatio kao labelu. Bri nain aktiviranja procesa poravnanja je preko 4 tastera za poravnavanje iz linije za formatiranje. Potrebno je napomenuti da se u MS-Excelu brojevi standardno poravnavaju desno, a labele

28

levo. Pretpostavimo da unesemo labelu ija duina prevazilazi dostupnu veliinu - postavljenu duinu elije. Sada da bi videli celi tekst u eliji treba ppkrenuti opciju Format/Coulumn/AutoFit Selection. Posle ove opcije duina c'elije (irina kolone) se poveava na duinu koju zauzima najdui podatak u ovoj koloni (uzimaju se u obzir sve elije date kolone). 1.3.13 Imenovanje elija Prilikom rada sa grupama elija zgodno je odreenim grupama dodeliti odreeno logino ime. To ime mora biti tako formirano da tano odslikava funkciju koju vri.naime, moe se rei daje ime koje dajemo grupi elija opisno npr. Porez, Ukupni iznos kredita i sl. Sama procedura imenovanja elije ili grupe elijajesledea: Izvrimo izabiranje elija kojima elimo dodeliti odreeno ime. Aktiviramo opciju Insert/Name/Define. Na ekranu se pojavljuje sledei prozor. 1.3.13.1 Imenovanje grupe elija U prozoru Refers To je upisana grupa elija kojoj elimo dodeliti ime. U taj prozor moemo i sami dopisati dodatne elije koje e initi tu grupu. U prozoru Names in WorkGroup unosimo ime grupe elija. Jednostavniji nain da se postigne imenovanje elija je prvo izabrati elije, i zatim pritisnuti kombinaciju tastera Ctrl+F3. Zatim u gomje pnkazanom prozoru na specificirano mesto upisati ime grupe elija. Izbor elija po imenu Da bi izabrali odreenu imenovanu grupu elija pritisnemo taster F5 ili izaberemo opciju Edit/Goto. Na ekranu dobivamo sledei prozor. Ispod naslova Goto dat je spisak svih imenovanih grupa elija. Izaberemo odreeno ime, postavimo ga u prozor Referencete i pritisnemo taster OK. U ovom trenutku smo izabrali odnosno uinili aktivnim grupu elija kojoj je dodeljeno izabrano ime. 1.3.14 Brisanje sadraja elija Brisanje sadraja i formata elija je jednostavno. Prvo izaberemo eliju/e. Zatim opciju Edit/Clear/All za brisanje sadraja i formata elije. Ako elimo brisati samo sadraj elije onda izaberemo opciju Edit/Clear/Contents. Pod formatiranjem elije podrazumevamo da smo postavili karakteristike grupe c'elija da mogu primati podatke samo odreene vrste. Brisanje formatiranja ostvarujemo pomoc'u opcije Edit/Clear/Formats. Ukoliko elimo izbrisati ne samo sadraj odreene elije nego je i ukloniti iz tabele onda treba izabrati opciju Edit/Delete. Ovu opciju e propratiti sledei prozor. 1.3.15 Kopiranje i pomeranje elija Kopiranje i pomeranje elije ili elija moe se izvriti na vie naina. Meutim, svaki od ovih naina zapoinje izabiranjem c'elija koje se ili pomeranju ili kopiraju. Posle izabiranja elije/a aktivira se opcija Edit/Cut ili Edit/Copy u zavisnosti da li prebacujemo ili kopiramo sadraj

29

elije/a. Zatim se postavimo na c'eliju koja predstavlja poetnu eliju za kopiranje. Zadnji korak predstavlja izabiranje opcije Edit/Paste. Umesto izbora ove opcije isto bi postigli i istovremenim pritiskom na kombinaciju tipki Ctrl+Ins. Isto smo mogli uiniti upotrebom tastera Cut, Copy i Paste sa Toolbara. Ovakav nain kopiranja vredi i za grupu elija. 1.3.16 Promena duine elija Podaci koje unosimo u elije su razliite duine. Naslovi tabela imaju najese najveu duinu. Zbog toga je potrebno izvriti usklaivanje duine elija. Jednostavnije se to kae formatiranje. Ako neki tekst ili broj sadravaju vie slova ili cifara no to startno doputa postavljena duina elija, onda su dati podaci prikazani nizom povisilica. Da bi te podatke videli potrebno je poveati duinu elija odnosno kolone kojoj ona pripada. To se najjednostavnije postie sa miem. Mia postavimo na slovo koje oznaava ime kolone kojoj pripada data celija. Zatim pomerimo kurzor mia na poziciju izmedu te i sledee kolone. Kurzor mia se pretvara u dvostruku strelicu. Pritisnemo levu tipku mia i drec'i je vuemo mi na desno (za proirivanje elija) ili na levo (za suavanje elija). Po proirenju duine elije otpustimo levi taster misa. Isto se moe ostvariti pomou desnog tastera mia. Dovedemo kurzor mia u kolonu u kojoj se nalazi elija iju duinu proirujemo. Zatim pritisnemo desni taster mia. Na ekranu se pojavljuje prozor sa opcijama. Izaberemo opciju Column Width. Sada se pojavljuje novi prozor. Dati prozor je predstavljen na sledeoj slici. 1.3.16.1 Prozor za promenu duine elije (kolone) Isto tako se moe promeniti visina elija. Izaberemo miem red kojem elimo promeniti visinu izborom broja reda. Sada izaberemo opciju Format/Rovv/Height. Na ekranu se dobiva sledei prozor. 1.3.17 Radne sveske
Svi Excelovi dokumenti su radne sveske, i one mogu da sadre: radne listove (o kojima govori ovo poglavlje) listove sa dijagramima (o kojima govori etvrti deo) listove sa makroima, module i listove sa okviriina za dijalog (o kojima govori sedmi deo). Kada pokrenete Excel, na ekranu se automatski prikazuje radna sveska Bookl. Bookl je nova, nesauvana radna sveska, spremna za unoenje podataka. Ako je prva stvar koju radite u Excelu 8 otvaranje postojee radne sveske, sveska Bookl zatvara se automatski - ne morate to sami da uradite.

1.3.17.1 Izrada novih radnih svezaka

Postoji nekoliko naina da napravite novu radnu svesku. Kada je Excel pokrenut radnu svesku otvarate birajui File / New iz menija ili pritskom na dugme New Work-book palete Standard. Svaka radna sveska koju izradite tokom jednog pokretanja Excela automatski dobija ime Book sa rednim brojem, tj. Bookl, Book2 itd. Kada prvi put hoete da sauvate radnu svesku snimanjem na disk, moete da joj

30

date i neko drugo ime. Novu radnu svesku moete da napravite tako to ete na radnu povrinu Windowsa 95 postaviti jednu ikonu. Pritisnite desni taster mia pokazujui na radnu povrinu da biste otvorili priruni meni i iz njega izaberite New / Microsoft Excel Worksheet. Na radnoj povrini pojavie se ikona kojom se automatski pokree Excel i otvara nova radna sveska pod imenom Bookl.

1.3.17.2 Otvaranje postojeih radnih svezaka

Za otvaranje radne sveske koja je ranije sauvana na disku, izaberite komandu File / Open ili pritisnite dugme Open na paleti Standard. Otvorie se okvir za dijalog Open. Ako ste koristili druge apiikacije iz paketa Microsoft Office kao to je na primer Word, ovaj okvir za dijalog treba da vam je poznat. Dijalog Open ima osam vanih dugmadi u svom gornjem delu: Up One Level (Jedan nivo navie): Prelaz na sledei vii nivo u strukturi direktorijuma. Search the Web (Pretrai Web): Pokree va ita Web strana. Look in Favorites (Potrai u direktorijumu Favorites): Prikazuje datoteke, koje se nalaze u direktorijumu Favorites koji slui za smetaj preica do datoteka koje esto koristite. Add To Favorites (Dodaj u direktorijum Favorites): Istaknite datoteku pa pritisnite ovo dugme da je dodate u direktorijum Favorites. List (Prikai spisak): Prikazuje spisak datoteka bez detaljnih informacija,. Details (Detalji): Prikazuje imena datoteka zajedno sa podacima o njihovoj veliini, tipu i datumu poslednje izmene, Preview (Prethodni prikaz): Prikazuje izgled izabrane datoteke u dijalogu Open. Commands And Settings (Komande i podeavanja): Kada pritisnete ovo dugme pojavljuje se meni sa opcijama datoteke.

31

Da biste otvorili postojeu radnu svasku pritisnite dugme Start pa izaberite Open Oftice Docunient. l'ojavie se dijalog Open (slika 2.1) koji vam omoguava da izaberete datoteku prebirajui po hijerarhiji direktorijuma na disku. Rad pomou preica Microsoft Office Shortcut Bar Da biste napravili novu radnu svesku pomou palete preica Shortcut Bar pritisnite na njo] dugmence Start A New Docuinent. Postojeu radnii svesku otvorite pritiskajui dugme Open A Document. Snimanje uraenog Izmene uradene u radnoj svesci sauvaete snimanjem na disk : Izaberite komandu File / Save. Drugi nain je da pritisnete dugme Save na paleti Standard. Kada to radite prvi put, Excel otvara dijalog Save As da biste datoteci dali ime. Naknadno zadate komande File / Save automatski e sauvati datoteku pod tekuim imenom. NAPOMENA: Imena datoteka u Excelu ne podleu ogranienjima koja je nametao DOS - osam znakova, taka, pa jo tri znaka. Isto tako nije obavezno dodavati podrazumevani nastavak imena datoteke .XLS. Medutim i dalje moete da koristite i prikazujete nastavke imena datoteka tako to ete pokrenuti Windows Explorer, izabrati View > Options i ukloniti potvrdu opcije Hide MS DOS File Extensions. Komanda File > Save As omoguava da datoteku sauvate i pod drugim imenom. Dijalog ove komande jednak je onom koji se otvara kada prvi put snimate datoteku . Ova mogunost je korisna kada treba da sauvate razliite verzije dokumenta na kojem radite.

1.3.17.2.1 Razliiti tipovi datoteka

Padajua lista Save as Type u dijalogu Save As omoguuje da datoteku sauvate u jednim od vie razliitih formata. Na primer, datoteku moete sauvati u formatu Excela 5/7 tako da je mogu koristiti i korisnici koji nisu preli na Excel 8.

1.3.17.2.2 Opcije za uvanje datoteka

Pritisnite dugme Options iz dijaloga Save As da izaberete neku od opcija za uvanje. Pojavljuje se dijalog Save Options: Opcije File sharing iz ovog dijaloga obezbeduju zatitu radne sveske Potvrdite opciju Always create backup ako elite da Excel pri svakoin snimanju automatski pravi rezervnu kopiju datoteke.

1.3.17.2.3 Zatvaranje radne sveske

Aktivnu radnu svesku zatvarate komandom File > Close. Ako u njoj ima nesauvanih izmena, Excel e vas pitati da li elite da ih sauvate. SAVET: Ako elite da zatvorite sve radne sveske jednom komandom, drite taster Shift i izaberite meni File. Komanda Close e se promeniti u Close All kojom moete zatvoriti sve radne sveske.

1.3.17.2.4 Rad sa radnim listovima

Radna sveska moe da sadri jedan ili nekoliko stotina radnih listova, ako imate dovoljno memorije. Obino su

32

radni listovi u okviru radne sveske u meusobnoj vezi..

1.3.17.2.5 Aktiviranje radnih listova

Da biste aktivirali radni list koristei mia, izaberite jeziak radnog lista na dnu radne sveske. Da biste aktivirali radni list pomou tastature postupite na jedan od sledeih naina: Pritisnite tastere Ctrl+Page Down da aktivirate sledei radni list. Pritisnite Ctrl+Page Up da aktivirate prethodni radni list. Istaknuti jeziak pokazuje koji radni list je aktivan.

1.3.17.2.6 Pomeranje jeziaka radnih listova

Samo nekoliko jeziaka radnih listova moe se videti u jednom trenutku. Jezike svih radnih listova moete da pregledate pomou dugmadi za pomeranje jeziaka (engl. tab scrolling buttons) Ova etiri dugmeta kontroliu koji e jezici biti prikazani, ali ne menjaju aktivni radni list. Broj vidljivih jeziaka moete da promenite pomeranjem biraa broja vidljivih jeziaka (engl. tab split box) ulevo ili udesno . Postavite pokaziva na bira tako da dobije oblik dveju paralelnih linija sa strelicama usmerenim na obe strane, zatim ga povucite ulevo (da biste videli manji broj jeziaka) ili udesno (da biste videli vei broj).

1.3.17.2.7 Umetanje i brisanje radnog lista

Da biste umetnuli radni list u aktivnu radnu svesku: Izaberite komandu Insert / Worksheet. Moete i da izaberete jeziak desnim tasterom mia, a zatim komandu Insert iz prirunog menija koji se pojavi. Da biste izbrisali radni list iz radne sveske: Aktivirajte ga, zatim izaberite komandu Edit > Delete Sheet. Excel e potvrditi ovu akciju prikazivanjem odgovarajueg okvira za dijalog. Druga mogunost je da desnim tasterom mia izaberete jeziak lista. Kada se pojavi priruni meni, izaberite komandu Delete.

1.3.17.3 Kopiranje i premetanje radnih listova

Radni listovi se mogu kopirati ili premetati u okviru iste radne sveske ili u drugu radnu svesku.

1.3.17.3.1 U okviru iste radne sveske

Da biste premestili radni list u okviru iste radne sveske najpre aktivirajte radni list a zatim upotrebite jedan od sledeih metoda: Miem izaberite jeziak radnog lista, zatim ga povucite na novo mesto u nizu jeziaka radnih listova. Izaberite Edit / Move or Copy Sheet. Pojavljuje se dijalog Move or Copy. U listi Before sheet (ispred lista) izaberite novu poziciju lista i pritisnite OK. Da biste kopirali radni list u okviru iste radne sveske postupite kao i pri premetanju, sa sledeim izmenama: Drite taster Ctrl pa povucite jeziak radnog lista na novo mesto u nizu jeziaka radnih listova. Potvrdite opciju Create a Copy u dijalogu Move or Copy. Kopija radnog lista je umetnuta.

33

1.3.18 U drugu radnu svesku - laki nain

Najlaki nain za premetanje ili kopiranje lista u drugu radnu svesku je da se povue i pusti njegov jeziak. Obe radne sveske moraju biti otvorene i vidljive. (U odeljku o prozorima bie objanjeno kako vie radnih svezaka moe da bude vidljivo u istom trenutku.) Da biste premestili list, povucite jeziak do niza jeziaka u drugoj radnoj svesci. Da biste napravili kopiju, drite taster Ctrl dok to radite.

1.3.18.1.1 U drugu radnu svesku - tei nain

Ako ne elite da obe radne sveske budu vidljive, ili ako elite da list premestite/kopirate u novu radnu svesku: 1. Izaberite komandu Edit / Move or Copy Sheet i otvorie se dijalog Move or Copy. 2. Navedite odredinu radnu svesku u padajuoj listi To book. Lista e sadrati sve otvorene radne sveske, kao i mogunost izbora nove radne sveske (New Book). 3. U listi Before sheet zadajte gde radni list treba da bude smeten u odredinoj radnoj svesci (ispred kojeg lista). 4. Potvrdite opciju Create a copy da kopirate list, odnosno uklonite potvrdu da premestite list. 5. Pritisnite OK.

1.3.18.1.2 Rad sa vie listova

Ve opisani postupci za kopiranje, premetanje i brisanje listova mogu da se primene na vie listova u isto vreme. To se postie izborom nekoliko radnih listova pre izvravanja operacije. Izbor jeziaka radnih listova slian je izboru vie stavki iz okvira sa listama za viestruki izbor. Da biste izabrali ili ponitili izbor nesusednih listova, drite taster Ctrl dok miem birate jezike. Da biste izabrali susedne jezike, drite taster Shift dok miem birate jezike. Da biste ponitili izbor jeziaka pritisnite levim tasterom mia neki jeziak koji nije izabran ili pritisnite jeziak desnim tasterom mia pa izaberite Ungroup Sheets iz prirunog menija. Kada ste izabrali listove koje hoete da premestite ili kopirate, pritisnite i drite pritisnut taster Ctrl dok ih povlaite na novu lokaciju. SAVET: Vie radnih listova moete da ureujete i formatirate u isto vreme ako izaberete vise jeziaka radnih listova.

1.3.18.2 Korienje smislenih imena za radne listove

Nije obavezno da koristite Excelova standardna imena radnih listova. Jezici postaju veoma korisni interfejsi za rad sa radnom sveskom ako su listovi nazvani, na primer, Anaiiza Prodaje i Plan umesto Sheetl i Sheet2. Da biste preimenovali radni list uradite neto od sledeeg: Izaberite komandu Format / Sheet / Rename. Desnim tasterom mia izaberite jeziak, a zatim komandu Rename iz prirunog menija. Pritisnite dvaput jeziak lista. Kao posledica svake od ovih procedura bie istaknuto ime lista na jeziku. Upiite novo ime pa pritisnite Enter.

1.3.18.3 Promena broja radnih listova

Nova radna sveska standardno ima 3 radna lista. Standardan broj radnih listova moete da promenite Komandom Tools / Options / izaberite karticu General iz dijaloga Options da otkrijete raspoloive opte

34

opcije iz ovog dijaloga Parainetar Sheets in new workbook izmenite po elji. Mada ne postoji ogranienje u pogledu broja listova koji se mogu dodati u radnu svesku, ako izuzmemo memorijska ogranienja, podrazumevani broj radnih listova definisan parametrom Sheets in new workbook ogranien je na maksimalno 255 listova.

1.3.19 Unoenje datuma Datumi imaju specijalan oblik. Zbog toga prilikom njihovog unoenja treba obratiti panju na pojedina pravila. Datumi se ukucavaju u jednom od sledeih formata: DD-MMM-YY - 05-JUN-93 DD-MMM -05-JUN MMM-YY - JUN-93 Uneseni podatak potvrdimo pritiskom na tipku Enter. Ukoliko nismo specificirali godinu za uneseni datum (DD-MMM) MS-Excel pretpostavlja da je u pitanju trenutna godina, pa sam dodaje godinu. 1.3.20 Rad sa formulama Jo nismo razjasnili upotrebu operatora i formula. Sa operatorima vrimo osnovne aritmetike operacije, a sa fonnulama vrimo aritmetike, statistike, logike i druge operacije. Oznake elija su date sa slovom kolone i brojem reda npr. A6 (kolona A, 6. red). MS-Excel omoguava upotrebu sledeih operatora: Iz navedenih sluajeva moe se primetiti da se poetni element u formuli, ako je u pitanju elija, uvek oznaava predznakom ili + ili -. Da bismo uneli formulu koja u eliju Al izraunava sumu tri elije npr. A3, C6 i F8 potrebnoje uraditi sledec'e: Uneti vrednosti u elije A3, C6 i F8. Ukoliko u neku od ovih elija nije unesena brojna vrednost, MS-Excel uzima da ta elija ima brojnu vrednost 0. U eliju npr. Bl se unese formula +A3+C6+P8 i potvrdi pritiskom na taster Enter. Rad sa formulama Osnovna namena Excel-a su tabelama izraunavanja. Da bi se neto moglo da se izrauna, treba zadati formule zavisnosti odgovarajuih elija. Dugom evolucijom ove vrste promena, iskristelisale su se prave potrebe Ijudi i razvijeni su mnogi alati koji pomau u nalaenju najboljeg resenja i oslobaaju jednolian i dosadan posao, a mogunosti prevazilaze mnoge naune kalkulatore. Excel je izuzetno jak u ovoj oblasti. Formule mogu da sadre operatore, reference na elije, konstante.-.Ako, recimo, treba da izraunamo srednju vrednost tri broja upisanu u elije A1,B1 i Cl, koristiemo: =(A1+B1+C1)/3. Svaka formula mora poeti znakom jednakosti da bi je Excel pravilno protumaio. Matematiki operatori koje Excel prepoznaje su stepenovanje (A), sabiranje, oduzimanje, mnoenje i deljenje. Operacije se u okviru formule izvode prirodnim redosledom - sleva nadesno, uz potovanje prioriteta redosleda. "Najstarija" operacija je stepenovanje, sledea kategorija su mnoenje i deljenje, a u poslednju spadaju sabiranje i oduzimanje. Zagrade se koriste na uobiajen nain i slue

35

za promenu redosleda izvravanja. Dakle, nema izmena u odnosu na standardnu matematiku. Formula se unosi kucanjem ili oznaavanjem adresa elija. Prvo se oznai elija u kojoj elimo da se pojavi rezultat. Zatim se kuca znak jednakosti (=) koji Excel-u govori da unosimo formulu, a za njim i sam tekst, koji se pojavljuje na odgovarajuem tasterskom meniju. Rezultat se izraunava im .se pritisne Enter. Drugi nain je slian, ali se adrese elija koje sadre operande ne unose runo, ve se na svaku od njih klikne misem, a Excel sam upie adresu. Ovako se mogu unositi kako adrese pojedinanih elija tako i oblasti (prevlaenjem). Ako elimo da prekinemo unos i zanemarimo otkucani deo, dovoljno je da pritisnemo Esc. Na tasterskom meniju za fonnule moemo obaviti iste operacije u posebnom polju za unos. Levo od polja za unos su ikone sa oznakama "X" i "trikla", koji imaju istu ulogu kao tasteri Esc i Enter. Tu je i taster sa oznakom fx, koji aktivira dodatni alat za unosenje sloenih fonnula -arobnjak (Function Wizard), o kome cemo govoriti neto kasnije. U poetku emo verovatno da dobijamo poruke o grekama. Error! Najee greke su deljenje nulom (tj. sadrajem prazne elije), referisanje na praznu eliju, brisanje elije koja se koristi u nekoj formuli ili koricenje imena oblasti kada se oekuje adresa samo jedne elije. Excel u normalnom radu ne prikazuje tekstove formula koje se nalaze u elijama, ve samo njihov rezultat. Ako kliknemo na eliju, tekst ce se pojaviti u odgovarajuem polju tasterskog menija za formule, gde se moe i prepravljati.Ponekad je potrebno da se na radnom listu vide sve formule - aktiviramo meni Tools/option, kliknemo na tab View, a zatim i na polje Formulas tako da se pojavi znak "x", oznaavajui daje opcija ukljuena. zatim kliknemo na OK ili pritisnemo Enter. Za ovu operaciju postoji i kombinacija na tastaturi - pritiskom na Ctrl+' 1.3.20.1 Ispravljanje formula Formula se ispravlja kao i svaki drugi tekst u eliji: oznaimo celiju, pritisnemo F2 da bi uli u mod za prepravljanje (edit mode) ili samo kliknemo na na formului koja se pojavila u polju tasterskog menija. Moe se i dva puta kliknuti na eliju, to daje isti rezultat. Dalje ispravke teku kao i kod obinog teksta, uz korienje kursorskih Del i Backspace tastera. Na kraju se pritisne Enter i operacijaje zavrena. Kopiranje formula je slino kopiranju ostalih podataka. Oznaimo eliju koja sadri eljenu formulu, iz menija Edit izaberemo Copy i oznaimo jednu ili vie elija u koje treba prekopirati formulu. Moemo se prebaciti i na drugi radni radni list ili radnu knjigu: iz menija Edit izaberemo Paste i operacijaje zavrena. Za bre kopiranje prostijeje koristiti "vuci-i-pusti" metod: oznaimo celiju i, drei pritisnut taster Ctrl, odvuemo je na eljeno mesto. Ako treba da se kopira formula na vie susednih mesta, koristi se automatsko popunjavanje (AutoFil). Treba obratiti panju na korisnu osobinu Excel-a da pri automatskom popunjavanju i kopiranju sam pazi na reference elija i podeava ih relativno u odnosu na novi poloaj na radnom listu. Na primer, ako u nekoj tabeli imamo podatke koji su rasporeeni po redovima, i na kraju prvog kreiramo formulu Al+Cl+Dl, po operaciji automatskog popunjavanja nadole elije sa formulom, one e sadravati fonnule A2+C2+D2, A3+C3+D3 itd. Kada ne elimo da se reference na neke elije menjaju pri kopiranju ili pomeranju, treba da se zadaju u apsolutnom obliku. Formule u celijama B10,C10 i DIO sa slike koriste apsolutnu referencu na eliju E2, koja sadri predvienu prodaju. Formule u njima dele odgovarajue sume iz reda 9 sadrajem celije E2. Da bi referenca elije postala apsolutna mora da se doda znak

36

$ispred slova koloneili reda koji ine adresu. Tako formula u BIO glasi B9/$E$2. 1.3.20.2 Alati za rad sa formulom Kada god menjamo sadraj neke elije (nesto unosimo, briemo ili menjamo) Excel preraunava vrednost svih formula koje se nalaze u radnoj knjizi.Moemo da iskljuimo automatsko preraunavanje tako to se otvori meni Tools, izabere se stavka Options i klikne na Calculation tab. Potom biramo nain koji nam najvie odgovara:- Automatic - automatski mod rada. Cela radna knjiga se preraunava svaki put kada se neto izmeni.- Automatic except Tabels Preraunava se sve osim formula koje se nalaze u tabelama. Ovaj mod se odnosi na rad sa bazama.- Manual - runo. Excel preraunava samo onda kada mu to naloimo pritiskom na F9 ili biranjem iz menija Tools Option/Calculation/Calc Now. Jedna od najeih operacija u tabelama podataka je sabiranje, koje se izvodi funkcijom Sum. Zato se funkcija lako unosi: kliknete na ikonu AutoSum na standardnom tasterskom meniju. Kada se oznaava ciljna elija (koja treba da primi formulu, tei se da bude na kraju kolone ili reda, jer se uglavnom unose oblasti nalevo ili nagore. Ako treba da menjamo oblast kliknemo u oznaenu eliju sa formulom i oznaimo eliju sa formulom i prepravljamo je runo ili prevlaenjem mia, pa se pritisne Enter. 1.3.20.3 Funkcija Wizard arobnjak (Funkcion Wizard) pomae za unoenje kompleksnih formula. Najpre se oznai elija koja treba da sadri rezultujuu formulu, a onda se iz menija Insert izabere opcija Function... ili na tasterskom meniju pritisne fx. Sa leve strane iscrtanog dijaloga pojavljuje se lista kategorija (Function Category), a sa desne lista funkcija koje izabranoj kategoriji pripadaju (Function Name). Ova podela je vrlo zgodna za lakse pronalaenje eljene funkcije. Funkcije se ispravljaju kao i ostale formule, uz dodatnu mogunost upotrebe arobnjaka. Oznai se elija sa funkcijom. Zatim se pozove arobnjak za funkcije i pojavi se dijalog za ispravljanje argumenta potpuno isti kao i onaj za njihov unos. Po zavretku operacije se pritisne Finish. Korienjem tastera Back vraaju se prethodni koraci tako da greska ne znai i da se ceopostupak mora da ponavlja. 1.3.21 Rad sa funkcijama Osim unoenja formula postoji mogunost unoenja funkcija koje su ugraene u MS-Excel. Za funkcije je karakteristino da se prilikom unoenja zapoinju slovom @ iza kojeg sledi ime i argument funkcije. Pretpostavimo da trebamo prethodno sabiranje ostvariti funkcijom SUM. U tom sluaju bi u eliju Al upisali sledee: @SUM(A3,C6,F8). Znai, u ovom sluaju smo izvrili sabiranje funkcijom SUM iji su argumenti A3, C6 i F8 odvojeni zarezom. Ukoliko elimo pronai srednju vrednost odreene kolone npr. kolone B, koja sadrava komponente od elije B3 do elije BIO proceduraje sledea: Postavimo kurzor na poziciju elije koja e sadravati srednju vrednost date kolone. U toj eliji unesemo formulu @AVG(B3..B10). Izbor potvrdimo tasterom Enter. Iz navedenog se vidi da se raspon od vie bliskih elija istog reda ili kolone oznaava poetnom i krajnjom elijom koje su take ili dvotakom (B1..B3 ili B1:B3). Isto tako ako imamo razliite

37

listove u fascikli Jan i Feb onda je specifikacija podataka za listove data sa uskliikom kao npr. Jan!Bl:B3. To oznaava da smo izabrali elije Bl, B2 i B3 u listu fascikle Jan. Ugraene funkcije moemo ili poznavati ili pronai u priruniku ili unutar programa izabrati iz spiska funkcija. Spisak dostupnih funkcija se aktivira pdtiskom na taster Function Wizard. Na ekranu se pojavljuje prozor sa Hstom dostupnih funkcija rasporeenih po kategorijama funkcija Function Category i imenom unutar izabrane kategodje funkcija Function Name. Sumiranje vie c'elija predstavlja najee korienu funkciju. Zbog toga je ova funkcija prisutna kao taster na Toolabru. Da bi upotrebili taj taster trebamo se drati sledeeg: Miem izabreremo eliju u kojoj e se nalaziti rezultat sume vie elija. Ne otputanjem levog tastera mia razvui oblast prema svim elijama koje uklJuujemo u proces sumiranja. Pritisnuti taster na Toolabru sa oznakom Sigma. Ukoliko elimo kopirati formulu iz elije Bl, koja sadrava formulu +A3+C6+F8, u c'eliju Cl trebamo izvriti sledee radnje: Pozicionirati mi na eliju B 1. Izabrati iz menija Edit opciju Copy. Pozicionirati mi na eliju Cl. Izabrati iz menija Edit opciju Paste. Navedene akcije moemo postic'i korienjem tastera Copy i Paste na Toolabru. Sada smo umesto formule +A3+C6+F8 iskopirali relativnu formulu B1=+A3+C6+F8. To znai ako smo to iskopirali, na prethodno navedeni nain, u eliju Cl, dolo je do relativnog pomeranja za je jednu kolonu te je u c'eliji Cl postavljena formula C1=+B3+D6+G8. 1.3.21.1 Umetanje funkcija Excel sadri nekoliko stotina matematikih, logikih, statistikih, finansijskih i drugih funkcija, koje se mogu umetnuti u radni list na sledei nain:

Oznaimo eliju u koju elimo umetnuti funkciju Izaberimo iz menija stavku InsertFunction, ili pritisnimo dugme Paste Function na paleti sa alatkama. U dijalogu (Paste Function) izaberimo oblast (Function category) i naziv (Function name) eljene funkcije, pa pritisnimo dugme OK. U sledeem dijalogu, iji izgled zavisi od funkcije, upiimo ili oznaimo oblast elija koje sadre argumante funkcije i pritisnimo dugme OK.

NAPOMENA: Funkciju moete izbrisati iz elije prepisivanjem njenog sadraja. Iz ovog razloga, treba biti paljiv pri unosu podataka u tabelu. Pojedine elije se mogu zatiti od upisivanja, ali nain zatite prevazilazi okvire ovog gradiva.

38

Korisnik o tome moe vie proitati u bilo kom uputstvu kao i u Help-u programa. Najee koriene funkcije su sledee: sum suma average prosek if ako, funkcija za uslovno izvravanje hyperlink hiperveza count broj pojavljivanja max maksimalna vrednost sin sinus sumif uslovljena suma pmt izraunavanje rata stdev standardna devijacija 1.3.22 Rad sa apsolutnim adresama Za sluaj da smo trebali iskopirati formulu B1=+A3+C6+F8 u eliju Cl, odnosno daje C1=+A3+C6+F8 potrebnoje da koristimo referenciranje na apsolutne adrese. Referenciranje na apsolutne adrese se postie postavljanjem oznake $ ispred slova koje oznaava kolonu. Isto vredi i za red oznaen sa brojem. Zbog toga, apsolutna adresa elije Cl je $C$1. Da bi odreene elije napravili sa apsolutnim oznakama izaberemo date elije miem, i pritisnemo taster F4. Logiki operatori slue za donoenje odluka i za grananje prilikom odluivanja. To znai da c'e se izvravati razliite radnje ili funkcije u zavisnosti od vrednosti testiranog uslova. Da bi to pojasnili razmotrimo IF funkciju. Funkcija ima oblik: "IF(uslov, DA, NE)" odnosno ukoliko je uslov ispunjen tj. taan uradi specificirano kao drugi argument funkcije, a ukoliko nije tano uradi specificirano kao trei argument funkcije. To moemo potkrepiti i konkretnim primeromr* IF( (B12-600000)>0, 600000*0.05, 600000*0.03) Pojednostavljeno reeno ukolikoje zadovoljen uslov B12 > 600000, u c'eliju u kojoj se nalazi IF funkcija postavi rezultat operacije 600000*0.05, a ukoliko uslov nije zadovoljen u istu eliju pohrani rezultat operacije 600000*0.03. 1.3.23 Fascikle MS-Excel omoguava kreiranje povezanih tabela ukljuujui tabele u fascikle. Svaka tabela predstavlja jednu stranicu, a svaka fascikla sadri startno 16 stranica. Svaka stranica (list) ima svoje ime. Ovakav pristup radu sa tabelama je interesantan za administrativne potrebe. Npr. na 12 stranica imamo tabele poslovanja koje predstavljaju svaki mesec godine, a na trinaestoj stranici imamo tabelu koja objedinjuje sve relevantne podatke iz prethodnih 12 stranica. Pri tom poslednja strana formira godinji izvetaj.

39

Kada prvi put otvorimo MS-Excel datoteku, na ekranu dobivamo novu praznu fasciklu. 1.3.23.1 Promena karakteristika fascikle Moemo uoiti da na fascikli imamo podsetnike po stranicama koje sadravaju slova od Sheetl do Sheetl6. Ta imena stranica moemo promeniti i prilagoditi naim potrebama. Za to trebamo uiniti sledee: Mi postaviti iznad podsjetnika ije ime elimo menjati, i pritinuti desni taster mia. Sada trebamo iz novo prikazanog prozora izabrati opciju Rename. To isto moemo postii i izabiranjem opcije Format/Sheet/Rename. Na ekranu se pojavljuje sledei prozor. Ukucano ime potvrdimo pritiskom mia na dugme OK ili pritiskom na taster Enter. Treba jo napomenuti da imena stranica ne smeju sadravati specijalne karaktere, ali mogu sadravati prazna polja (Space karakter). Postoje jo dodatne opcije koje moemo primeniti nad stranicama fascikle. Jedna od tih opcija je i sakrivanje izabrane stranice. To se postie izborom stranice koju elimo sakriti i aktiviranjem opcije Format/Sheet/Hide. U tom trenutku izabrana stranica postaje sakrivena (ne vidimoje). Meutim, na jednostavan nain je moemo i "otkriti". U tom sluaju izaberemo opciju Format/Sheet/UnHide. Na ekranu se pojavljuje spisak svih sakrivenih stranica. Prozor u kome je dat spisak sakrivenih stranica fascikle prikazanje na sledeoj slici. zborom odreene stranice iz datog spiska i potvrivanjem tog izbora sa tasterom Enter inimo da izabrana stranice nije vie sakrivena. 1.3.23.2 Rad sa grupama stranica lako se uobiajeno radi sa svakom stranicom fascikle posebno, u pojedinim sluajevima je zgodno raditi sa vie stranica istovremeno. Tu mogunost nam MS-Excel pma. Da bi izabrali vie stranica treba uraditi sledee: Miem izabrati prvu stranicu koju ukljuujemo u grupu stranica fascikle. Pritisnuti taster Ctrl i izabrati svaku stranicu posebno. U sluaju da stranice ine grupu kao uzastopni red onda umesto tastera Ctrl upotrebljava se taster Shift. U ovom sluaju se iza pritiska na taster Shift treba izabrati poslednja stranica u grupi. Mi smo zapravo na ovaj nain uspostavili grupu stranica u fascikli. Ukoliko smo izvrili grupisanje stranica u fascikli onda se pri unoenju podataka u odreenu eliju jedne stranice, dati podatak unosi u datu eliju na svakoj stranici ove grupe. 1.3.24 Rad sa grupama elijama Pri radu sa elijama esto se obrauju cele grupe elija. Npr. uobiajeno je prebacivanje i/ili kopiranje sadrine grupe elija sa jedne na drugu lokaciju, formatiranje grupe elija, izvravanje aritmetikih operacija nad grupom elija i dr. Grupa elija predstavlja, u tabeli, jednu pravougaonu oblast koja je ograniena gomjom najlevijom elijom i donjom najdesnijom elijom. Upravo elije ograniavai odreuju blok elija. Izbor grupe elija je jednostavan. Miem oznaimo levu gomju c'eliju pritiskom na levo dugme mia. To dugme na miu ne putamo nego ga drimo dok razvlaimo aktivno izabranu oblast do

40

donje najdesnije elije koja formira tu grupu elija. Stvar se poneto komplikuje ukoliko grupu elija ine razuene elije. U tom sluaju moramo stalno drati pritisnut taster Ctrl dok miem izabiremo elije koje c'e initi grupu. Jo sloeniji sluaj je izbor c'elija na istim pozicijama, ali na razliitim stranicama fascikle. U tom sluaju moramo prvo formirati grupu stranica u fascikli i zatim izabrati odreenu/e eliju/e. U sluaju da treba izabrati razliite elije na razliitim stranicama MS-Excel nam nudi zaista jednostavno reenje. Prvi izaberemo elije na jednoj stranici, zatim na drugoj i tako sve do zadnje stranice. Prilikom tog procesa izabiranja na svakoj stranici ostaje izbor aktivan dok ne izvrimo njegovo negiranje izabiranjem drugih elija. 1.3.25 Ubacivanje i brisanje redova i kolona Moe nam se dogoditi da previdimo odreeni red ili kolonu tokom procesa unoenja podataka u tabelu. Zbog togaje potrebno ubaciti novi red ili kolonu u vekreiranu tabelu. Proceduraje sledea: Postavimo kurzor mia na red iznad ili na kolonu ulevo od ciljnog mesta reda ili kolone koju elimo ubaciti. Izaberemo opciju Insert/Rows ili Insert Columns. Brisanje se vri nas slian nain. Izaberemo red ili kolonu koju elimo ukloniti. Aktiviramo opciju Edit/Delete. Na ekranu se pojavljuje sledei prozor. Prikazuje brojeve u tzv. novanom formatu to znai da ispred broja dolazi ''Oiaka novane valute. On sadrava i decimalnu taku, ali i decimalni zarez koji ^ljuje hiljade. Negativne vrednosti se mogu pojaviti okruene zagradama. Prikazuje datum u jednom od sledeih formata: 1) DD-MMM-YY odnosno dan-mesec-godina Primer: l-Apr-93 2) MMM-YY odnosno mesec-godina Primer: Apr-92 3) DD-MMM odnosno dan-mesec Primer: 6-Aug 4) Long intl. odnosno tzv. dugi intemacionalni Primer: 4/23/93 (mesec/dan/godina) 5) Short intl. odnosno kratki intemacionalni Primer: 3/23 (mesec/dan) 8.Vreme Prikazuje vreme ujednoj od sledeih formi: 1) hh:mm:ss AM/PM Primer: 10:24:55 AM MS-EXCEL 5.0 S Baze podataka 1.4 Baze podataka 1.4.1 Osnovni pojmovi Pored svoje osnovne namene, proraun i predstavljanje podataka omoguava kreiranje i odravanje jednostavnih baza podataka. Time vas praktino oslobaa potrebe da informacije drite

41

u jednom programu a proraune vrite u drugom.I ovde, naravno, postoje pomagala koja ivot ine lakim. Baza podataka predstavlja specijalan nain smetanja, organizovanja i pretraivanja podataka. Ona slui za adekvatno smetanja razliitih vrsta podataka u homogenu celinu. Pri tom, u bazu mogu biti ukljuene informacije o imenima, prezimenima, adresama, brojevima telefona i sl. Svaki od ovih podataka ini polje (Field). Sva polja koja predstavljaju jednu linost ine zapis tj. slog (Record). U MS-Excelu je mogue podatke organizovati u vidu baze podataka. Meutim, moramo se pridravafr odreenih pravila. Polja predstavljaju elije, a redovi predstavljaju zapise. U prvoj liniji baze podataka unose se nazivi imena polja. Znai svako ime polja oznaava jednu kolonu, i ta kolona odreuje dato polje za svaki zapis. Celije u istoj koloni predstavljaju istu vrstu informavije dodeljene razliitim zapisima. Ime polja ne sme prekoraiti 15 karaktera, i ne sme sadravati jedno od sledeih znakova +,-,*,/,'\ Izmeu imena polja i prve linije baze podataka nije preporuljvo ostavljati slobodni red prostora. Zapisi su odreeni svakim redom u tabeli. Pri tom, ne sme biti isputen nijedan red, odnosno svaki red mora biti popunjen informacijama. Preporuljivoje da se prva kolona oznai tzv. rednim brojem. To znai da se u prvoj koloni svaki zapis oznai odreenim rednim brojem. Na ovaj nain se pri "neprihvatljivom" nainu sortiranja podataka moe baza vratiti u prethodno stanje, jer su dostupni redni brojevi svakog zapisa. 1.4.2 Kreiranje baze Pri ovakvom radu moramo biti svesni ogranienja koja nam Excel unosi. Kao prvo, broj redova je maksimalno 16384, a kolona 256. Ako jedan korisnik koristi bazu, drugi joj ne moe pristupiti. Baze sa kojima se radi na klasian nain moraju biti cele u memoriji. Podacima se moe pristupiti i kao spoljnoj bazi, gde se obino Excel koristi kao sredstvo za analizu baze koju je kreirala neka druga aplikacija. Poto Excel uz podatke iz tabele uva i njihova formatiranje, formule, grafike i ostalo, baze kreirane u njima obino zauzimaju mnogo vise prostora nego da ih je kreirao specijalizovan program. U prvi red liste unose se nazivi polja ("ime","prezime'...) Ne sme se preskoiti ni jedan red izmeu prvog koji sadri imena polja i sledeeg koji sadri podatke, kao sto ne sme biti" praznih redova ni izmeu ostalih rekorda. elije u jednoj koloni moraju sadrati podatke istog tipa. Dakle, ako imate polja "potanski broj", sve elije u toj koloni moraju ga sadrati. Mogu se kreirati i polja sa izraunatim vrednostima, tako sto se u njega unese formula (formule i rad sa njima je opisan ranije). U svakom sluaju preporuljivo je da jedna kolona sadri redne brojeve slogova. Ako neko sortiranje kasnije ne da eljene rezultate, pomou njih se uvek moete vratiti na poetak. Pre kreiranja baze uvek treba malo razmisliti. Koja polja treba uzeti u svaki rekord? Ako kreirate bazu koja e sadrati podatke iz nekog ve postojeeg organizatora, kao sto je telefonski imenik ili adresar, koristimo njegovu formu da bi videli koja polja su potrebna. Najece upotrebljavano polje stavljamo u prvu kolonu. Koje polje ima najdui sadraj njega treba upotrebiti za odredjivanje irine kolona. U svakom sluaju moemo se koristiti opcijom

42

Format/Column/AutoFit Selection, pa e Excel to uraditi umesto nas. Kreiranje baze se sada svodi na prosto unoenje podataka u tabelu to se obavlja na potpuno isti nain kao i unoenje bilo kojih drugih podataka u radni list. Moemo ostaviti prazno polje, ali to moe izazvati probleme u sortiranju. Ako treba dodati neki slog izmedju dva ve postojea, dodajemo red na mestu na kome elimo da se pojavi, ili koristimo dijalog formu za unos podataka Data Form. 1.4.3 Kreiranje baza podataka- napomena Za kreiranje baze podataka preporuljivo je slediti dalje navedenu grupu pravila: Imena polja se moraju uneti na vrhu baze podataka (prvom redu). Potrebno je uneti u svako polje odnosno eliju podatke. To je neophodno kako bi svi zapisi bili potpuno odreeni. Nije preporuljivo ostaviti prazan red izmeu imena polja i prvog zapisa. Poto baza podataka operie nad tekstom, a ne nad podacima, prilikom unoenja podataka prvo unesimo apostrof tako da se dati brojni podatak predstavi u vidu tekstualnog podataka. U MS-Excelu baza predstavlja zapravo specijalni tip tabele koji ukljuuje imena polja kao kolona. Podaci se unose uobiajeno, a onda je potrebno oblast baze podataka oznaiti na nain da predstavlja bazu podataka. Na ovaj nain smo tzv. obine podatke u tabeli oznaili kao elemente baze podataka. Sada kreirajmo jednu jednostavu bazu podataka. Po navedenim pravilima unesimo neke podatke. Neka naa tabela ima podatke kao na sledeoj slici. Sve opcije za manipulaciju nad bazom podataka nalze se uglavnom u meniju Data. Od velike pomoi nam moe biti opcija Data/Form. Ona omoguava da "listamo" po naoj bazi podataka, jer u svom prozoru pokazuje jedan po jedan zapis iz baze podataka. Znai, aktiviranjem opcije Data/Form na ekranu dobivamo sledei prozor za dijalog s korisnikom. 1.4.4 Smetanje datoteka Pri radu sa mnogo fajlova, sigumo ete ih grupisati u jedan direktorijum i onda odatle pozivati i nove smestati na isto mesto. Da ne biste morali stalno dase kreete kroz stablo direktorijuma, u okviru komande Open, moemo definisati polaznu lokaciju. Izabiranjem iz menija Tuls/Option/General/Default file location unosimo put do eljenog direktorijuma. Ako u sekciji Menus oznaimo Recently Used Pile list, u meniju File e se pojaviti lista nekoliko fajlova koji su poslednji koriseni tako da za est rad na istoj rednoj knjigi nije potrebno svaki put koristiti komandu Open. estu potrebu za premetanjem, brisanjem, reimenovanjem, pretraivanjem i drugim operacijama za rad sa fajlovima za koje je inae potreban Explorer, pisci Excel-a 7 su najpotrebnije operacije ugradili u sam Open dijalog. Sada se pored prostora za listu fajlova i direktorijuma u njemu nalaze i mnoge druge stvari. Pri vrhu je nekoliko tastera od kojih prvi die jedan nivo u stablu direktorijuma, a dalja dva slue za prebacivanje i traenje fajla u Favorites direktorijumu, namenjenom ukazateljima na najbitnije dokumente. Sledea etiri tastera

43

omoguavaju pregledanja fajlova kao listu bez i sa detaljima (datum, veliina...), osobina (Properties) bez otvaranja samog fajla i umanjenu sliku sadraja (Previevv). Poslednjim dugmetom u nizu mogu se obaviti opertacije- kao to su stampanje jednog ili vie fajlova,izmena osobina, pa ak i esto potrebno mapiranje mrenog diska. Desnim klikom na listu fajlova dobija se meni poput Explorer-u, tako da se praktino sve moe obavit iz samog Open dijaloga bez napustanja Excel-a. Upotrebom polja za ime, tip deo teksta ili osobinu, kao i vreme izmena, moemo da organizujemo sloenija pretraivanja.Ne postoji ogranienje samo na Excel fajlove, ve se jednako dobro pretrauju i Word,Works i drugi formati. 1.4.5 Navigacija u Excel prozom U samom EXcel prozoru se nalazi i prozor radne knjige (workbook) sa prikazanim aktivnim listom (worksheet). Svaki radni list praktino je zasebna celina, koja sadri mreu kolona (oznaenu slovima abecede) i redova (oznaenih brojevima). NA presecima redova i kolona nalaze se "kuice" koje se nazivaju elije i predstavljaju najmanju radnu jedinicu Excel-a. Svaka elija ima jednoznanu adresu koja se sastoji od slova rerda i broja kolone u kojima se nalazi (A1,B3,C20...). Podaci i formule se unose u elije i tako se formiraju radni listovi. Broj radnih listova se moe menjati po potrebi, a inicijalnoje postavljen na slici 16. Menjanje radnog lista je jednostavno - kliknite miem na eljeni tab (nalazi se na dnu prozora radne knjige). Ako ih ima puno, pa se svi ne vide, s leve strane su strelice za njihovo pomeranje. Imajte na umu da je sadraj ekrana samo mali deo pravog radnog lista i da je on praktino "lupa" koja se moe pomerati do eljene pozicije. U poetku je jednostavnije za kretanje koristiti mia na potpuno isti nain kao i ostalim Windows programima, ali vremenom cete primetiti da je stalno prebacivanje ruke sa tastature na mia i obratno zarnomo i oduzima puno vremena. Zato cete verovatno prei na rad sa tastature, jer se sve funkcije mogu dobiti i odgovarajuom kombinacijom tastera, u skladu sa tabelom. Naravno, sve ove skraenice nema svrhe uiti napamet: u poetku se gotovo sve radi miem, a onda se uoi da bi se neto moglo uraditi bre i korienjem tastature. Komandu po komandu , ubrzo ete vei deo tabele drati u glavi. Postoji i mogunost direktnog "skoka" na eljenu eliju, pritiskom na F5 (komanda goto, idi na) i direktnim unosom njene numerike adrese. Ako se ciljna celija ne nalazi na aktivnom radnom listu, navodi se prvo njegovo ime, zatim znak uzvika i onda regulama adresa celije, na primer sheet3m34. Omogueno je referenciranje na elije i oblasti koje se nalaze u drugom fajlu, uz navoenje njegovog imena u uglastim zagradama, recimo [C:\Obaveze\Porezi]sheet2!c5. Kada se radi sa tabelama veim od ekrana, esto je potrebno videti dva dela koja su meusobno udaljena. Pomou mia i i crta za deljenje (split bar) koje se nalaze s desne odnosno gomje strane skrol bara, ekran moe da se podeli na dva nezavisna dela. Gomji ili levi deo se eventualno moe "zamrznuti" komandom Ereeze Panes iz menija Window, a kasnije odmrznuti sa Window/Unfreeze Panes. 1.4.6 Radsa radnim listovima Sa radnim listama se rukuje gotovo kao i sa samim elijama - mogu se oznaavati (select), kopirati, premetati... u okviru jedne ili vie radnih knjiga. Selekcija je jednostavna -samo se klikne na tab eljenog lista. Ako je potrebno nekoliko, postoje dva naina: kada elimo da

44

oznaimo nekoliko susednih listova kliknemo na prvi, a zatim, dreci pritisnut Shift, na poslednji u grupi. Za nesusedne listove klikemo na njihove tabove drei pritisnut Ctrl. Dodavanje (insert) novih listova se obavlja tako to se izabere list ispred koga treba dodati novi, zatim se otvori Insert meni i izabere Worksheet. Brie se tako tako to se neeljeni listovi oznae i izvri Edit/Delete Sheet. Premetanje i kopiranje se izvodi na slian nain - oznaavanjem pracenim sa Edit/Move or Copy. zatim se u dijalog prozoru unese podatak u koju knjigu idu listovi i ispred kog lista se ubacuju. Ako elite kopiranje a ne premetanje, samo se klikne na "Create a Copy" kvadrati. Drugi nain za ove operacije Vuci-i-spusti (drag and drop): oznae se tabovi listova koje elimo da premestimo, i onda se miem "odvuku" na eljeno mesto. Kopiranje se izvodi na isti nain, ali uz pritisnut taster Ctrl pri odvlaenju. Radnim listovima se mogu menjati imena, tako to se list oznai i uradi Format/Sheet/Rename - sigumo je preglednije imati imena kao to su "nabavka", "zalihe", "tabela" ... nego sheet3. Ako je potrebno, radni listovi se mogu privremeno i "sakriti" pomou Format/Sheet/Hide, a kasnije vratiti sa Unhide. 1.4.7 Rad sa podacima Radni listovi su samo "kontejneri" za podatke, koje treba unositi u njegove elije. Postoje razni tipovi podataka: tekst,brojevi,datumi,vremena,formule,funkcije... Tekst je bilo koja kombinacija slova i cifara. Unosite ga tako to kliknete na eljenu eliju, otkucate tekst i pritisnite Enter; tekst se automatski poravnava na levu marginu elije. Ako elite da prekinete unos, pritiskate Esc. Zbog ugraene logike koja sama prepoznaje tip unetog podatka, ako se unese broj koji treba da se tretira kao tekst (npr. potanski broj) ispred njega treba otkucati apostrof, recimo '32000. Brojevi se sastoje od cifara i specijalnih znakova kao to su + - (),.% i automatski se poravnjavaju na desnu marginu elije. Brojevi se unose na potpuno isti nain kao i tekst -dolazak na eliju, unos, Enter. Ako se umesto broja pojave znaci "tarabe" (#), znai da je elija suvie mala da se broj prikae u celini, ali je sam podatak korektno memorisan. Datumi i vremena se prepoznaju ukoliko su uneti u nekom od standardnih formata prikazanih u tabeli 2. Mada na prvi pogled nije bitno kako ih unosimo, povremeno se nad njima vre raunske operacije (do kog datuma traje vas 25-dnevni odmor?), to je sigumo zgodno prepustiti samom Excel-u. Nije bitno da li koristite mala ili velika slova, a "/" moete zameniti i znakom"-" 1.4.8 A utomatsko popunja vanje i liste Veoma korisna funkcija Excel-a je popunjavanje (fill) susednih elija srodnim sadrajem, kao to su imena dana u nedelji, meseci u godini, ili obino ubacivanje rednih brojeva. Kad elite da popunite vei broj elija istim sadrajem, dovoljno je da ga otkucate samo u prvoj. Zatim mia dovedete iznad nje i prevuete je (pritiskom na levi taster) preko onih koje elite da popunite. Onda iz Edit menija izaberete Fill, iz njegovog podmenija smer u kome elite da popunjavanje bie prekopiran sadraj i format poetne elije. Ova vrsta kopiranja moe da se izvede i iz jednog radnog lista u druge: najpre se oznae tekui i ciljni listovi, pa tek onda eljene elije. Bira se Edit/Fill/Across Workshets. Za kopiranje sadraja i formata elije, bira se All, samo za sadraj Contens, a za fonnat Formats, praeno naravno sa Ok.

45

Za razliku od funkcije Fill koja samo kopira sadraj, AutoFill je mnogo "pametniji" i moe mnogo da olaka esta i dosadna popunjavanja rednih brojeva ili povezanih imena. Ako, recimo, elite da unesete dane u nedelji, dovoljno je da otkucate samo prvi (Monday) i povuete "ruicu za popunjavanje" (ima je svaka oznaena elija, predstavlja je mali kvadrat u donjem desnom uglu) u eljenom smeru. Kada se mi dovede iznad njega, strelica se pretvara u mali znak "+". Po otputanju dugmeta na miu, Excel e sam popuniti dodatne elije odgovarajuim danima, naravno na engleskom. Veini nas to ne bi bilo od velike pomoi da sline liste ne moemo da kreiramo i sami, takoo da je veoma jednostavno uneti bilo kakve nizove na naem jeziku. U Tools meniju izaberemo Options, pa zatim Custom Lists tab. Pritiskom na Add dugme, kursor se pojavljuje u List Entries polju. Stavke liste se sada jednostavno otkucaju razdvajajui ih sa Enter, a cela operacija se zavrava pritiskom na OK. Nova lista se moe pdmah koristiti potpuno ravnopravno sa ostalim predefinisanim. Ako ste ve negde otkucali listu, nema potrebe da to ponavljate u Custom Lists: dovoljno je da pre odlaska u dodavanje lista selektujete eljeni opseg, a zatim u Custom Lists selektujete Import. 1 pored toga to je automatsko popunjavanje dobro za manje serije podataka, sigumo ete nailaziti na situacije gde je potrebna vea kontrola ili ete imati velike nizove elija sa inkrementalnim sadrajem. Excel prepoznaje etiri naina rada, kao stoje prikazano u tabeli 3. Kreiranje serije je, kao i veina operacija u Excel-u, veoma jednostavno: prvo se unese vrednost u poetnu eliju, to e biti polazna ili krajnja vrednost. Oznaite elije koje treba da budu popunjene. Otvorite meni Edit, zatim Fill/Series. U Series dijalogu izaberete da li e se serija iriti po koloni (Columns) ili redu (Rows) i prema tabeli 3 izaberite vrstu serije. Podesite korak (Step) i krajnju vrednost koju elite da se unese (Stop) ako je potrebno. Ako ste izabrali datumsku seriju, treba da izaberete i njenu vrstu (dan, sedmica, mesec, godina). Sve se naravno zavrava sa OK. U veini sluaja Excel e "shvatiti" ta elite i samim povlaenjem ruice za popunjavanje, ali da biste doli do eljenih rezultata, treba malo eksperimentisati, to e se sigumo brzo isplatiti. novost verzije 7 je jo jedno olakanje unosa podataka, Auto Complete logika, koja prati ta ste unosili u prethodnim elijama i intemo formira bazu razliitih stavki. Kad u praznu eliju ponete da ukucavate neto, prema prvim unesenim karakterima e se iz baze vaditi odgovarajui sadraj koji e biti prikazan oznaeno pored onoga to ste otkucali, tako da ga moete obrisati jednim pritiskom na Del. Ako je izbor dobar, samo pritisnete Enter i idete dalje, a ako nije... kucate dalje. U statusnoj liniji (levo od statusa nekih tastera) je smeten minijatumi kalkulator posebne namene - Mikrosoft se uvek uasne kada neki korisnik Excel-a pored ruke dri klasian kalkulator. Mogunosti ovog intemog kalkulatora su vrlo ograniene, ali zna da utedi puno vremena pri raznim proverama i raunanjima na brzinu. Deluje stalno na trenutno oznaene elije (koje ne moraju biti susedne), a funkcija se menja desnim klikom na njegovo polje, ime se pojavljuje meni sa stavkama za zbir, minimum, maksimum, srednju vrednost, broj stavki i broj stavki koje su brojevi. Nije puno, ali je dobro odabrano. 1.4.9 tampanje Pre bilo kakvog tampanja treba proveriti da li su pravilno podeseni parametri strane, odnosno lista papira na koji se tampa. Otvaranjem menija File i biranjem opcije Page Setup, dolazi se do

46

dijaloga u kome treba podesiti tip papira (A4 a ne Letter). Page tab: Paper Size je veliina papira, obino A4.0rientation - ako su tabele uglavnom iroke, treba se opredeliti za horizontalan (landscape) poloaj, umesto klasinog (portrait). Scaling slui za promenu veliine (uveanje ili smanjenje) materijala za tampu. Print Quality zavisi od mogunosti tampaa, za najbolji ispis treba postaviti najveu vrednost, ali to obino znai i najdue tampanje.First Page Number je broj koji e biti ispisan na prvoj odtampanoj strani, od koga kree numeracija. Pritisak na taster Options prebacuje u masku za podeavanje drajvera za tampa. Margins tab: Top, Bottom, Left, Right - podeavanje gomje, donje, leve i desne margine, tj. udaljenja ivice teksta od ivice papira. From Edge-udaljenost hedera i futera od gomje i donje ivice papira. Center on page - centriranje onoga to se tampa u odnosu na stranu, po horizontali i/ili vertikali. Header/Footer tab: Moe se izabrati neki od ve ponuenih hedera (tekst koji se ispisuje na dnu svakog lista) i futera (tekst koji se ispisuje na dnu svakog lista), ili napraviti svoj, opcijom Custom. Sheet: Opcije za izbor podataka za stampu. U print Area se moe uneti oblast po adresama elija koje je potrebno odstampati, ili jednostavno prevui mia preko te oblasti. Ako se nita ne izabere, Excel podrazumeva da se na papir prenose sve elije koje sadre podatke. Print Titles - tampanje naslova. u sluaju da se tabela prostire na vie strana, moe se odrediti red ili kolona koja e se stampati na svakoj strani. Print - dodatne opcije. Recimo, mrea se tampa samo ako je oznaeno polje Gridlines. Page order - odreuje redosled ispisivanja podataka iz radne knjige. U sekcijama od vrha nadole (Down, then Across) ili sleva nadesno (Across,then Down). Opcijom Print Preview se proverava kako e sve izgledati na papiru, i na vrteme uoavaju eventualne greke. Tasterima Next i Previous se kreemo po stranama; ako je potreban detaljniji pregled sadraja pritisnemo Zoom ili kliknemo na eljenu oblast. U ovom se mogu podeavati margine pritiskom na taster Margins - Excel e prikazati isprekidane linije koje oznaavaju ivice sadraja strane i na krajevima imaju ruice za pomeranje, kojima vizuelno moemo odrediti potrebna odstojanja. U sluaju da se na listu nalazi i neka tabela, pojavie se ruice na vertikalama izmeu elija, ijim pomeranjem na licu mesta menjamo irine odgovarajuih kolona. Kadaje sve gotovo, zatvara se ovaj mod sa Close ili direktno se tampa sa Print. Da bi se, posle podeavanja i provere izgleda, neto i dobilo na papiru iz menija File se bira opcija Print (ili se jednostavno pritisne Ctrl+P). Pojavi se dijalog u kome mogu da se podeavaju razne opcije. Print What - omoguava da se tampaju trenutno oznaene elije, oznaeni radni listovi ili cela radna knjiga. Page Range - dozvoljava tampanje jedne ili vie stranica. Ako e oznaena oblast zauzeti 15 stranica, a vi hoete da se tampaju samo one od pete do desete, poetnu unosite u polje From, a krajnju u polje To. Obratite panju na nain na koji Excel rasporeuje strane kada se dovodi da kompletan tekst po horizontali ne moe da stane na jedan list. Kada se podese svi parametri vezani

47

za tampanje, ne postoji esta potreba za njihovom izmenom, tako da seza dobijanje jedne kopije moe koristiti i dugme iz tasterskog menija sa alatima (tool mar), ime se kompletan dijalog preskae i tako tedi na vremenu. Kada se radna knjiga tampa, sam Excel odreuje gde padaju prekidi strana, prema odreenoj veliini papira,,marginama i njenoj veliini. Naravno prekidi mogu da se postave na najzgodnija mesta. 1.4.10 Stilovi i abloni Kada se unose podaci koji treba da budu formatirani na isti nain ili se radi sa velikom tabelom, moe biti vrlo korisna mogunost promene osnovnog formata; posle toga se samo prefonnatiraju samo one elije koje predstavljaju izuzetke. Stil se referie po imenu a bitno je napomenuti da ako se neki stil izmeni, sve elije na koje je primenjen e automatski poprimiti te promene. Svaki stil sadri specifikaciju zajednu ili vie opcija: Number Format (kontrolie izgled brojeva, kao sto su valute i datumi), Font (vrsta, stil, veliina, boja i dmge osobine teksta u elijama), Alignment ( pozicija sadraja u eliji), Border (pozicija linija i njihov stil), Pattems (senanje i boja pozadine elija), Protection (zastita sadraja elija od promena)... Excel ima nekoliko predefenisanih stilova, od kojih su neki dostupni i preko tasterskog menija za formatiranje. Postojei stil se menja izborom elija na koje treba da se primeni i opcije Style iz Format menija; pojavljuje se dijalog kao na slici. Name i pojavie se lista postojeih stilova. Kliknite na onaj koji elite da promenite, pritisnite Enter taster ili kliknite na OK. Dobra praksa je prepravljanje Normal stila prema svojim potrebama (Obino samo veliinu slova i font), jer se on koristi za sav " neformalan" tekst. Lista stilova se moe ubaciti i u tasterski meni, tako da uvek bude u blizini ako ih esto menjate. Izaberite View / Toolbars / Customize, kliknite na kategoriju za formatiranje, i odvucite pravougaonik sa stilovima na eljeni tasterski meni (toolbar). Sa njega ete moda morati da prvo sklonite neke tastere (najbolje ba one koji sadre nepotrebne stilove) da biste napravili mesta. Veini Ijudi predifinisani formati ne odgovaraju u potpunosti, a uvek zatreba i neto posebno. Toga su oigledno bili svesni i programeri iz Microsoft-a, tako da je kreiranje stilova sasvim pojednostavljeno.Moe se obaviti na tri naina: definisanjem stila "ni iz ega", tako to se navede ime i onda odrede svi potrebni atributi,definisanjem prema primeru,oznaavanjem elije koje sadre formatiranje koje elite da koristite ili kopiranjem formata, oznaavanjem elije u drugoj radnoj knjizi koja sadri eljeni format i povezivanjem sa listom formata u tekuoj knjizi. Za kompletno definisanje stilova otvorite meni Format, i izaberite Style. U polju Style Name otkucajte novo ime stila koji kreirate,i kliknite na dugme Add; ime je sada dodato na listi i moete pristupiti modifikacijama. Izbacite "x" iz polja koja ne elite da obraujete iz grupe Style Includes. Klikom na Modify pojavljuje se poznati dijalog za formatiranje elije; kada zavrsite sa izmenama kretanjem preko tabova, kliknite na Ok ili pritisnite Enter na tastaturi i ... gotovo. Stil je kreiran i snimljen. Defmisanje stila prema primeru se izvodi na slian nain. Prvo oznaite eliju koja sadri eljeni format, otvorite Fon-nat meni i izaberite opciju Style. Otkucajte ime stila u polje Style Name, kliknite na Add i dodali ste stil na listu; klikom na Ok ili pritiskom na Enter operacija je kompletna. Ovaj nain je vrlo pogodan za sluajeve kada ste ve primetili neke atribute a anda poeleli da te promene snimite i za kasniju upotrebu. Kopiranje postojeeh stilova iz druge radne knjige poinje otvaranjem obe. Preite u onu u koju elite da iskopirate stilove,

48

izaberite Format / Style, kliknite na Merge dugme, izaberite ime radnog lista sa koga kopirate i, sa Ok ili Enter, zatvorite dijalog. Kada esto radite na slinim poslovima, koristite iste fontove i formate za grafikone i tabele, sigumo elite da uinite to dostupnijim stilove koji ih sadre, a koje ste sami kreirali ili odabrali. To se postie korienjem ablona (Template); ablon je zapravo itava radna sveska, sa tekstom koji je unet u njene celije. Ako se radi sa tipinim dokumentima, kao to su profakture, sva zaglavlja i stilove, formule, tekst, eventualno i grafikone treba smestiti u jedan ablon i kasnije samo pozvati po potrebi. Kreiranje se ne razlikuje od normalnog rada sa sveskom: napravite novu ili uitajte neku gotovu, unesite izmene i podeavanja i kod snimanja izaberite Save As. Unesite ime u odgovarajue polje, a zatim u listi Save File As Type izaberite opciju Template. Ekstenzija fajla automatski se menja iz XLS u XLT, sto oznaava da e biti snimljen kao ablon. ablon moete snimiti gde hoete, ali je veoma preporuljivo da to uradite u direktorijumu XLSTART. Kada sledei put budete kreirali novu radnu knjigu pomou File/Nevv, pojavice se dijalog sa listom ablona koji su na raspolaganju. Pored standamog Workbook-a, tu e se nai i vai - kliknite na onaj koji je potreban i u prozoru e se pojaviti kopija. Kaemo kopija, jer ta god sada da radite u novoj radnoj knjizi, nee se odnositi na ablon, koji e biti sauvan netaknut za nove primene. Ovo je dobar nain za smanjenje posla i unifikovanje dobijenih izvetaja. Posebna vrsta su autoabloni (AutoTemplates), koji se nalaze u direktorijumu XLSTART i imaju rezervisana imena: BOOK.XLT ( sve nove radne sveske), SHEET.XLT (novi radni listovi ), CHART.XLT (novi listovi sa dijagramima), MODULE.XLT (novi VBA, Visual Basic for Applications moduli), DIALOGBX.XLT ( novi listovi sa dijalozima) i MACRO.XLT (novi .XLM listovi sa makroima). Poto svi ovi abloni (Osim BOOK.XLT ) kontroliu pojave jednog lista, treba da sadre samo jedan radni list.Ako su ovi abloni prisutni u XLStart direktorijumu, pri otvaranju nove radne knjige bie primenjen BOOK.XLT, pri otvaranju novog radnog lista SHEET.XLT. u 1.4.11 Dijalog Forme Dijalozi forme su slini indeksnim karticama- postoji jedna dijalog forma za sve rekorde u bazi podataka. Uglavnom je lake kretati se kroz ove kartice i pomou njih menjati sadraj baze, nego da im pristupamo direktno na radnom listu. Da bi ga prikazali, iz menija Data treba izabrati Form. Po slogovima se kreemo koristei skrol bar, tastere za predhodni (Find Previous)i sledei (Find Next), ili strelicama na tastaturi. Da bi promenili ili uneli sadraj polja u slog, kliknemo na njega miem, a kada zavrimo taster Enter.Ako smo se predomislili pre nego to pritisnemo Enter, poetno stanje podataka moemo vratiti klikom na taster Restore. Novi slog se na kraj baze dodaje klikom na New, a tekui brie pritiskom na taster Delete. Baza vremenom moe da poraste. U tom sluaju ne dolazi u obzir kretanje po jedan rekord gore ili dole, pa se mora koristiti dijalog forma za unos promene, a onda pritisne taster za unoenje kriterijuma Criteria. Za pretraivanjese moe uneti kriterijum za svako polje, i to koristei doker znake ili matematike operatore poredjenja (ako traite Ijude kojima ime poinje sa M uneemo u polje imena M*, ili trgovce koli su imali prodaju veu od 100000 din.uneemo >100000)Doker znacfsu zvezdica * koja predstavlja bilo koji niz karaktera i upitnik ? koji predstavlja jedan karakter, a operatori su = < > <= >= <>.

49

Pri kliku na Criteria pojavljuje se dijalog kao na slici. Da nadjemo odredjene rekorde u bazi, unosimo kriterijume za svako polje po kome elimo pretraivanje. Polja koja nisu oznaena za pretraivanje ostaviti prazna. Zatim kliknemo na taster Form ili pritisnemo Enter i tasterima Find Previousi Find Next stupamo po rekordima koji zadovoljavaju opisane kriterijume. Pozavretku pregleda pritisnemo Close Podaci u bazi mogu i da se eortiraju. Najpre odluujemo po kojem poljue se sortirati: po imenu firme, gradu, imena u okviru grada i sl. Svako odpolja po kome se sortira naziva se klju. Dakle, za sortiranje se moe primenitivie kljueva, a Excel omoguava maksimalno tri. U pomenutom primeru prvi bi bioime, drugi grad a treci zemlja. Prvi korak sortiranjaje oznaavanje oblasti nad kojom ce se obavitioperacija. Treba paziti de se ne oznai prvi red, onaj sa nazivima polja, jerbi onda i on verovatno promenio mesto. Ako se sortira celokupne lista, dovoljnoje oznaiti samo jednu celiju bilo gde u njoj. Zatim se iz menija Data izabereopcija Sort. Pojavljuje se dijalog za sortiranje. Prvi, glavni klju se unosi upolje Sort by, a eventualni sledeci u polja Then by. Pored svakog kljua se nalazi i mogucnost sortiranja u rastucem ili opadajuem redosledu. Na dnu jeopcija za iskljuivanje prvog reda iz sortiranja, koja ce iskljuiti prvi red sa imenima polja, ako smo ga sluajno i oznaili (My List Has/Header Row). Klju se najlakse odredjuje klikom na strelicu pored polja za unos kojomse otvara lista imena svih polja u slogu. Potrabno je samo da kliknemo na ime eljenog kljua. Pritiskom na taster Options, pojavie se spisak predefinisanih lista, koji slui za automatsko popunjavanje polja u tabeli, to omogucava sortiranje po mesecima ili danima u nedelji. U sluaju veih tabela preporuuje se snimanje pre sortiranja. Da bi sortirali samo po jednom kljuu pozicioniramose na kolonu koja ga sadri i pritisnemo dugme za sortiranje Sort Ascending iliSore Descending na standardnom tasterskom meniju. Ako elimo da prikaemo samo grupu slogova odabranih po jednom ili vie kriterijuma, Excel nudi alat pod nazivom AutoFilter. Pomocu njega moemo prikazati tabelu Ijudi koji su zapoljeni na mestu trgovca, i onda obaviti neku raunsku operaciju nad njima ili nacrtati grafikon. Najpre selektujemo celu bazu ukljuujui i prvi red koji slui za definisanje imena polja u rekordima, otvorimo meni Data/Filter/AutoFilter i Excel prikazuje strelicu padajue liste pored svakok imena polja na vrhu baze. Kliknemo na strelicu nekog od polja i izaberemo eljenu vrednost (naprimer listu svih Ijudi koji ive i aku). Pod Castom opcijom pojavljuje se dijalog u kome moemo navesti po dva kriterijuma pomocu doker znaka i matematikih operatora poredjenja, povezanih tako da moraju biti ispunjena oba (And) ili bilo koji od njih (Or). Knterijumi se mogu unositi u proizvoljan broj kolona. Kada listu treba vratiti u poetno stanje, dovoljno je izabrati Data/Filter/Show All. Pored ovih obratimo panju i na Top 10 filtriranje koje omogucava jednostavno biranje slogova prema dva uslova: prvi/poslednji i broj stavki/procenat. Jedna od posebno korisnih mogunosti Excela je da tekst pretvori u tabelu tako da je prekucavanje nepotrebno. Za ovu operaciju postoji arobnjak koji se startuje sa Data/Text to Columns, posle oznaavanja teksta. Stavke mogu biti raznih formata.Data/Consolidate slui za povezivanje podataka iz vie tabela na raznim radnim listovima, radnim knjigama ili Lotus 1-2-3 tabelama koje mogu i ne moraju biti otvorene.

50

1.4.12 Sumiranje podataka Tabele su samo prvi deo posla- potreban je efikasan nain za generisanje preglednih izvetaja koji omoguuju analizu. Excel-ov arobnjak za pravljenje izvedenih tabela PivotTable Wizard radi sam ovaj posao. Izvetaj se moe napraviti povezivanjem podataka iz tabela koje ne moraju biti ni otvorene, a za tim se ti izvetaji predstavljaju u lako itljivom fonnatu, koji se uz to vrlo lako (povlaenjem mia) reorganizuju prema potrebama. Recimo da imamo bazu (tabelu) u kojoj smo pratili mesenu prodaju po proizvodu i prodavcu. Moemo kreirati izvetaj koji sumira koliinu svih prodatih proizvoda i to za svaki mesec i po svakom prodavcu,a zatim brzo prepraviti tabelu tako da analiziramo podatke na razne naine. Kreiranje pivot tabele poinje otvaranjem menija Data/PivotTable. arobnjak za pivot tabele prikazuje prvo od etiri koraka,a to je dijalog u kome se navodi izvor podataka koji e se koristiti. U ovom sluaju to je Excel list, a moe biti i spoljnja tabela, viestruke oblasti ili druga pivot tabela. Pritiskom na taster Next prelazimo na drugi korak u kome se odredjuje oblast na radnom listu, koja moe da se prepravi kucanjem ili oznaavanjem miem. Trei dijalog zasluuje posebnu panju. Moraju se odrediti etiri elementa: Pages- omoguavaju da se kreira padajua lista za jednu od kolona ili redova tabele koja e sadrati sve njene stavke. Kolona "prodavac" e recimo sadrati imena svih prodavaca. Izborom prodavaca iz liste vidi se koliki meseni promet on ostvaruje. Row- navode se polja koja e formirati redove izvetaja. Moe ih biti najvie osam. Columns- navode se polja koje e formirati kolone izvetaja. Takodje ih moe biti samo osam. Sum of Value- vrednosti koje elite da dodate na svakom preseku redova i kolona. Prikazivanje meseci u redovima i prodavaca u kolonama indicira koliko je svaki prodavac prodao svakog meseca. Sada na odgovarajua polja miem vuemo eljene stavke (imena polja u tabeli) koje su navedene sa desne strane. Kliknemo na ime polja i odvuemo ga na eljeno mesto. Pritisnemo dugme Next i pojavie se etvrti dijalog prozor. U njemu treba odgovoriti na pitanje gde da se smesti nova pilot tabela, kako se zove i par dodatnih opcija. Posle toga, kliknemo na Finish i posao je zavren. Ako ne navedemo lokaciju za gotovu tabelu, Excel e je smestiti na novi radni list koji e se ubaciti ispred tekueg. Kada konano pogledamo gotovu tabelu, moemo je menjati na licu mesta odvlaenjem odgovarajuih delova na nova mesta. Ako je potrebna radikalna izmena, dovoljno je ponovo startovati arobnjaka i u njemu prepraviti neke od vrednosti. Naravno, i ova tabela se moe kasnije formirati kao i svaka druga. 1.4.13 Zatita podataka Postoji vie nivoa zatite.Najvii je postavljen na datoteke koje sadre radne knjige. Dobija se otvaranjem File/Save As/Option. U dijalog koji se pojavljuje ubacujemo opciju za pravljenje rezervne kopije pri snimanju (Always Create Backup). Backup fajl e imati isto ime i ekstenziju BAK.

51

Ako se oznai opcija Read Only Recommended,pre otvaranja radne knjige ce se pojaviti poruka koja sugerie da radnu knjigu otvaramo samo za itanje. Ako u polje Protection Password unesemo nau lozinku pri otvaranjutakvog fajla prvo e se traiti unos ispravne lozinke. Radna knjiga se moe sakriti od neeljenih pogleda izborom komande Hide iz menija Window. Sledeci nivo je zatita na radnoj knjizi. Iz menija TooIs/Protection/ Protect Workbook u dijalog koji se pojavljuje, unosi se ifra u polje Password. Spreavanje promena u strukturi radnog lista izvodi se ukljuivanjem opcije Structure i tako se spreava brisanje, sakrivanje, promena imena...Ako treba zatititi radne listove iz menija izaberemo Tools/Protect Workbook/Protect Worksheet. U polje Password unosimo lozinku za pristup radnom listu. Nivoi zatite redjaju se dalje sve do nivoa zatite same celije.

52

Excel 8, poznat i kao Excel 97, predstavlja novu verziju vodeeg programa za tabelarne proraune. Microsoft jc godinama unapreivao i Excel i ostale programe paketa Microsoft Office i redovno izdavao njihove poboljane verzije. Prelaz sa Excela 4 na 5 predstavljao je znaajno unapreenje, a prelaz sa Excela 5 na 7 (Excel 95) doneo je samo minorna poboljanja. (Nije bilo verzije Excel 6.) Ovaj poslednji prelaz na Excel 8 (Excel 97) takode je znaajno unapreenje, obogaeno nizom novih mogunosti i velikim brojein dorada postojeih. Svakome e se dopasti nove mogunosti koje su korisne u svakodnevnom radu kao sto je recimo: Oznaavanje bojom podruja izabranih elija kojim se olakava unoenje i ureivanje formula. Unapreene su Excelove mogunosti izrade dijagrama. Izvedene tabele doivele su velika poboljanja. Vana novina su i deljene radne sveske, Obilje mogunosti vezanih za Internet.

1.4.14 Statusna linija

Na statusnoj liniji prikazuju se poruke o statusu i druge informacije koje umeju biti veoma korisne - Na primer, na statusnoj liniji obino pie Ready, Sto znai da je radna povrina spremna za novi posao. Ako izaberete meni, komandu ili pokaete na neku alatku, na statusnoj liniji se prikazuje kratak opis funkcije izabranog menija, komande ili alata. Ako Excel neto radi, recimo snima radnu svesku, na statusnoj liniji pie ta se upravo deava. Kada Excel izvrava radnju koja due traje, recimo otvara datoteku sa mnogo veza, uinie vam se da je program zaboravio na vas jer se na ekranu nita ne deava. Ako tada pogledate statusnu liniju, videete neku; poruku (recimo, Link") i traku za merenje trajanja radnje.Ponekad statusna linija prikazuje uputstvo ta treba dalje raditi. Na primer, ako isecate ili kopirate eliju, na statusnoj liniji pie: ,,Select destination and press ENTER or choose Paste" (izaberi odrediste i pritisni ENTER ili izaberi Paste). Sa desne strane statusne linije nalaze se polja koja pokazuju da li je ukljuen ili iskljuen neki reim rada tastature (Caps Lock, ; Number Lock i Overwrite).
NAPOMENA:Kao

dobar uvod posluie svojevrstan vodi koji ete pokrenuti na sledei nain: pritisnite dugme Start i izaberite stavku Help. U dijalogu koji se pojavi pritisnite jeziak Contents i zatim izaberite desetominutnu turu, Ten minutes to using Windows.

1.4.15 Radne sveske

Excelov dokument jeradiin sveskci (engl. workbook). Radne sveske imaju jedan ili vie rcidmh listova (engl. workslieets) i druge tipove listova, kako ete kasnije videti. Radnu svesku zamislite kao resistrator. Svaki radni list zamislite kao stranu registratora. Prvo to obino vidite kada pokrenete Excel jeste radna sveskaBook 1. Book 1 je nova, nesauvana radna sveska koja se standardno prikazuje kao poetna. SAVET; Moete promeniti podrazumevani broj radnih listova u novoj radnoj svesci. Izaberite Tools / Options / General pa promenite broj u polju Sheets in New Workbook.

1.4.16 Otvaranje datoteka napravljenih u ranijim verzijama Excela

Excel 8 je u stanju da ita i upisuje datoteke napravljene u ranijim verzijama Excela. Otvaranje stare Excelove datoteke ne trai nikakvu posebnu proceduru . Koristi se komanda File / Open.

53

Kada hoete da sauvate datoteku, Excel vas pita da li elite da je prevedete u novi format. Ako je odgovor negativan, datoteka ostaje u starom formatu ali nee biti sauvane formule i formati nepoznati staroj verziji. Ukoliko vai saradnici i dalje koriste starije verzije Excela, meusobna razmena datoteka je jo uvek mogua. Samo upamtite da ne treba da ih aurirate u formatu Excela 8.

1.4.16.1 Radni listovi u okviru radnih svezaka

Radni listovi su stranice radne sveske. Radni list se sastoji od mree elija (engl.cells), slino obinim obraunskim listovima kakvi se koriste u raunovodstvu. elije su rasporeene u redove i kolone i koriste se za upisivanje brojeva, teksta ili fonnula. Radni listovi nisu ogranieni samo na upis brojeva i teksta mogu da sadre i grafike objekte, kao to su dijagrami, strelice i slike. Standardna radna sveska sadri tri radna lista obeleena sa Sheetl, Sheet2 i Sheet3. Moe da ih bude i vie jedino ogranienje je raspoloiva memorija. Radni listovi koji su u odredenom odnosu obino ine jednu radnu svesku kako bi sve intbrmacije bile na jednom mestu. Na dnu radne sveske nalaze se jezici pomou kojih se aktiviraju radni listovi. Aktiviranje radnog lista je i sto to i stavljanje neke strane na poetak registratora.

1.4.17 Rad sa celijama

Svaki radni list se sastoji od mree elija u obliku tabele. Ima ukupno 65.536 redova elija numerisanih od 1 do 65.536, du leve margine radnog lista. Ima 256 kolona oznaenih po abecednom redu od A do IV, najpre sa po jednim a zatim sa po dva slova du gornje margine radnog lista. SAVET: Kolone moete oznaiti i brojevima ako promenite stil elijskih referenci. To znai da svaki radni list sadri preko 16.000.000 elija. U elije mogu da se unose tekst, brojevi i formule. Imajte na umu da ipak postoje i praktina ogranienja koja morate uzeti u obzir: ako nameravate da u svaku eliju stavite neke podatke, verovatno ete naii na probleme sa memorijom.

1.4.17.1 Reference elija

snalaenje u radnom listu elije se navode pomou slovne oznake za kolonu iza koje sledi broj reda. Na primer, koordinata A2 odnosi se na eliju u koloni 1, red 2. U terminologiji tabelarnog izra-unavanja koordinate elije odreene redom i kolonom zovu sereference elije. U poglavlju 4 nauiete vie o referencama elija.

1.4.17.2 Aktivna elija

Kada miem izaberete eliju, ili se zaustavite na njoj koristei tastaturu, ona postaje aktiviia elija. Polje za ime (engl. nnine box) sa leve strane linije za formule (engl. formulu bar) prikazuje referencu aktivne elije.

1.4.18 Dijagrami i graficki elementi

Excelovi radni listovi nisu ogranieni samo na brojeve i tekst. Dijagrami i drugi grafiki objekti takode mogu da se smeste u radni list i omogue izradu reprezentativnih grafikih prikaza. Postoji nekoliko naina za izradu dijagrama, ali je najlaki i najbri pomou programa ChartWizard. Ovom programu moete da pristupite aktiviranjem alata ChartWizard. Prua vam se izbor za rad sa nekoliko razliitih osnovnih tipova dijagrama. Alatka ChartWizard je na standardnoj paleti. Dijagrami se obino povezuju sa podacima koji se uvaju u radnim listovima i automatski se menjaju kada se menjaju podaci. Excel koristi program za crtanje koji zajedno koriste i ostale aplikacije paketa Microsott Office. Alati za crtanje omoguuju crtanje razliitih objekata u radnom listu. Grafiki elementi iz drugih programa mogu se prenositi u radne listove.

54

Mnoge opcije formatiranja mogu da se primene neposredno na eliju, na primer fontovi, okviri i boja.

1.4.19 Pomoc u toku rada

Pomo koju Excel nudi u toku rada velika je i raznovrsna. Ne samo to nudi mogunost pretrage po indeksu tema pomoi nego su tu i nove mogunosti kakav je recimo Office Assistant, animirani pomonik koji obezbeuje pomo usklaenu sa kontekstom. Postoji vie naina da se pristupi raznim vrstama Excelove pomoi.

1.4.19.1 Meni Help

Najoiglednije mesto za pristup ugraenoj pomoi je meni Help. On obezbeuje nekoliko mogunosti za ulaz u sistem za pomo u toku rada (engl. onlme help).

1.4.19.2 Korienje Office Assistanta

Komanda Help / Microsoft Excel Help prikazuje animiranu figuru pomonika koji obezbeduje preice za dobijanje pomoi u skladu sa kontekstom i savete za poboljanje produktivnosti u radu. Iz imena Office Assistant vidi se da je ovaj pomonik prisutan i u drugim programima paketa Microsoft Office. Kada se Assistant pojavi moete ga pritisnuti kad god vam zatreba pomo ili kada neto hoete da ga pitate. Kada se u njegovom prozoriu pojavi sijalica, pritisnite je a zatim pritisnite dugme Tips. Pojavie se savet koji objanjava bri nain izvravanja neke akcije. Moete mu postaviti i pitanje na engleskom jeziku, on e ponuditi spisak tema pomoi koje bi mogle biti odgovor na vae pitanje.Office Assistant se moe konfigurisati. Pritisnite ga a zatim pritisnite dugme Options i pojavie se dijalog:Ovaj okvir za dijalog odreuje za koje e teme Assistant obezbeivati pomo. Da biste promenili lik pomonika, pritisnite jeziak Gallery i izaberite animaciju koja vam najvie odgovara.

1.4.19.3 Pretraivanje indeksa pomoi

Izaberite Help / Contents and Index i pojavie se okvir za dijalog Help Topics. Ovo je verovatno najkorisniji pristup ugradenoj pomoi. Kartica Contents prikazuje sadraj ugraenog sistema pomoi. Kartica Index prikazuje indeks tema. Kartica Find omoguava traenje pomoci na odreenu temu.

1.4.19.4 Dobijanje pomoi u skladu sa kontekstom

Komanda Help / What's This? pretvara uobiajeni pokaziva mia u pokaziva pomoi - normalni pokaziva kome je pridruen veliki upitnik. Ovim pokazivaem moete pritisnuti bilo koji objekat ili izabrati bilo koju komandu i dobiete pomo koja je usklaena sa kontekstom (ako postoji). Pokaziva se vraa na prethodni oblik pritiskom na taster Esc.

1.4.19.5 Ostale vrste pomoi

Komanda Help / Microsoft on the Web -pokree ita Weba i prelazi na izabranu Web stranicu. Koristei komandu Help / Lotus 1-2-3 korisnici koji sa Lotusa 1-2-3 prelaze na Excel dobie odgovarajuu pomo. U toku rada pomo je dostupna i za svaki dijalog. Pritisnite dugmence sa upitnikom u gornjem desnom uglu dijaloga, a zatim bilo koji element okvira za dijalog. Pojavie se prozori sa objanjenjem.

55

1.4.19.6 Traenje pomoi na odreenu temu u programu Help

ta se deava kada elite da proverite pravopis u radnom listu, a ne moete da se setite kako se to radi? Do ugraene pomoi na odreenu temu dolazi se na vie nacina: Izaberete Help / Contents and lndex / karticu Contents (ili pritisnete F1) i pregledanjem vie nivoa informacija doete do onoga to vas zanima. Najbri nain je da do pomoi na odreenu temu doete traganjem. Izaberite Help / Contents and lndex / karticu Find. Kada prvi put pritisnete tu karticu arobnjak e vas provesti kroz proces formiranja indeksa. Upisite temu. Dok piete, Excel pretrauje listu tema, i sa svakim slovom koje upisujete dolazi sve blie temi koju traite. U sliaju provere pravopisa (engl. spelling) dovoljno je upisati spel da biste dobili spisak tema o proveri pravopisa. Izaberite temu (recimo spelling checking), a zatim pritisnite dugme Display. U donjoj polovini okvira za dijalog Find pojavie se lista tema. Sa dva pritiska na taster mia izaberite temu koj'a vam se ini najkorisnijom, ili izaberite temu pa pritisnite Display.

1.4.20 Sta je novo u Excelu 8

Evo pregleda znaajnih poboljanja koja ete nai u Excelu 8 sa ukazivanjem , Osnovne mogunosti Potraite sledee nove osnovne mogunosti i poboljanja u Excelu: Vei radni listovi: Broj redova u radnom listu povean je sa 16.384 na 65.536. Dosadanjim korisnicima Excela ovo je verovatno jedno od najvanijih poboljanja. Povean kapacitet elije: U svaku eliju sada moe da se smesti do 32.000 znakova umesto dosadanjih 256. Formule sa obinim reima: U ranijim verzijama korisnici Excela morali su da ue razna zamrena pravila imenovanja kako bi postigli ono to je sada omo-guceno formulama u kojima se koristi obian jezik. Vise nivoa ponitavanja: Poput Microsoftovog Worda i Excel sada podrava vie nivoa ponitavanja izvedenih akcija (Undo). Komandom Edit> Undo moete ponititi poslednjih 16 aktivnosti. Podruja elija oznaena bojom: Kada unosite formule koje se odnose na jedno ili vie elijskih podruja, formula i podruja se istiu bojama to znatno olakava uredivanje formula.. Oznaavanje podruja bojama koristi se i pri izradi dijagrama. Pregled preloma strana: Ova nova mogunost veoma pojednostavljuje postavljanje i promenu preloma strana. Komanda za umetanjc fimkcije: Komanda Insert Function je poboljana i znatno olakava unoenje funkcija. Deljene radne sveske: Mnogim organizacijama ovo e biti najznaajnija novost u Excelu 8. Komanda Tools / Share Workbook omoguava da vie osoba istovremeno ureduje istu radnu svesku. Mogunosti formatiranja Nekoliko novih mogunosti za formatiranje elija naci ete u okviru za dijalog koji se otvara komandoni Format > Cells . Tu spadaju spajanja elija, rotiranje teksta, uvlaenje elija i jo neke: Spojene elije: Dve ili vie elija mogu se spojiti u jednu veu komandom Format / Cells / Alignment. Rotiran tekst: Kartica Alignment dijaloga koji se otvara komandoin Format / Cells omoguava da rotirate tekst. Uslovno formatiranje: Za ovu mogunost zaduena je komanda Format / Conditional Formatting.

56

Omogueno je formatiranje elija uslovljeno vrednou njihovog sadraja ili funkcijama radnog lista. (Ova mogunost je jedna od najtraenijih kad su u pitanju napredniji korisnici Excela.) Mogunosti za izradu dijagrama i grafikona Excelova mainenja za pravljenje dijagrama je pravi uitak. Navedimo sarno nekolicinu iz mnotva novih mogunosti: Novi tipovi dijagrama: Dodato je nekoliko novih tipova dijagrama i opcija za formatiranje. Tu su novi kruni dijagram iz krunog dijagrama (pie-of-a-pie}, prugasti dijagram iz krunog dijagrama (bar-of-a-pie) i mehurasti dijagrami [bubble). Dodati su i novi oblici: piramide, kupe i cilindri. Vise podataka: U pitanju je znaajno poboljanje ako na dijagramu treba predstaviti veliku koliinu podataka. U dvodimenzionalnim dijagramima sada je ogranienje pomereno na 32.000 taaka - znaajan pomak u odnosu na 4.000 taaka Excela 7. Obavetenja o elementima dijagrama: Kada je dijagram aktivan i pokaziva postavite na neki objekat unutar dijagrama, pojavie se natpis sa imenom objekta. Zaljubljenici u dijagrame sigurno e poeleti srdanu dobrodolicu ovoj mogunosti ako se setimo koliko objekata ume da se nae na dijagramu i kako blizu mogu da budu jedan u odnosu na drugi. Vremenska osa: Ako pravite dijagram sa podacima koji predstavljaju datume, automatski se koristi vremenska osa. Crtanje: Excelove crtake i grafike mogunosti dramatino su poboljane. Nova paleta za crtanje, zajednika svim programima paketa Microsoft Office, sadri bezbroj oblika i opcija. Novi grafiki filtri: Podrka formatima GIF i JPEG omoguava da izvozite dijagrame na World Wide Web. Mogunosti analize podataka U novoj verziji Excela oekuju vas nove ili doraene mogunosti analize podataka: Izvedene tabele: Ovo znaajno analitiko sredstvo je veoma poboljano. Naroito je znaajno to to su dodata izraunata polja i izraunate stavke, pored brojnih drugih poboljanja. Microsoft Query: Ovaj program (koji je sastavni deo Excela) pojednostavljen je za korienje zahvaljujui arobnjaku Query Wizard koji novajlije provodi kroz proces definisanja upita za bazu podataka. AutoFilter: Ova komanda koja spada u domen baza podataka sada omoguava da vidite 10 najveih vrednosti polja. Pozadinski upiti: Upiti baza podataka mogu se obavljati i u pozadini omoguavajui vam da nastavite rad u Excelu dok se upit obrauje. Pozadinsko izvravanje upita podravaju i izvedene tabele zasnovane na spoljanjiin podacima. Provera podataka: Omoguava da uspostavite pravila koja podatak mora zadovoljiti da bi se upisao u eliju. Na primer, moete zadati da se u eliju sme upisati samo onaj podatak ija je vrednost u granicama od 1 do 10. GETPIVOTDATA: Nova funkcija radnog lista koja omoguava da se referenciraju podaci u izvedenoj tabeli.

1.4.21 Excel i Internet

Excelu 8 dodat je itav niz mogunosti u vezi sa Internetom. 0 njima se govori u poglavlju 29. Hiperveze: ak i da niste korisnik Interneta nemojte prevideti ovu mogunost - veoma je korisna i kad je upotrebljavate samo u Excelu.

57

Paleta Web: Ova paleta alatki koja je na raspolaganju u celom paketu Office, omoguava da krstarite kroz Officeove dokumente jednako kao to biste krstarili kroz World Wide Web. Snimanje u formatu HTML: Nauite kako da sauvate tabele i dijagrame snimajui ih u formatu HTML koji se koristi na Web stranicama. U ovom poglavlju upoznali ste se optim izgledom i osobenostima Excelovog okruenja i proitali ta je novo u Excelu 8. U sledeem poglavlju nauiete kako da pravite, snimate i manipuliete Excelovim dokumentima i kako da menjate Excelov radni prostor da biste ga prilagodili svojim potrebama.

1.4.22 Rad sa prozorima u Excelu

snici se iznenade kada shvate da ,,prozori" i ,,radne sveske" nisu isto. Jedna radna sveska moe biti prikazana u vie prozora. ajboljih posledica ove mogunosti je da se istovremeno moe prikazati vie radnih listova. Na primer, ako ste statistike rendovima prodaje organizovali tako da svaki mesec ima svoj list, moete uporediti informacije o prodaji u toku nekoliko ranjem vie prozora. Isto tako moete gledati numerike podatke na jednom listu i odgovarajui dijagram na drugom.

1.4.22.1 Prikazivanje radne sveske u vise prozora

mo da je Bookl aktivna radna sveska. Ako elite da je prikaete u jos jednom prozoru izaberite komandu Window / New otvorite drugi prozor za Bookl. Sada ete imati dva otvorena prozora: Bookl i Book2. To su dva prozora sa pogledom u istu u. Sve to unesete u jednom videe se u drugom i obrnuto.

1.4.22.2 Rasporeivanje prozora

ko naina da se brzo rasporedi vie prozora da budu vidljivi. Da biste razumeli sve naine na koje prozori mogu da se radite ovu malu vebu: ri ili vie prozora birajui Window / New Window nekoliko puta. komandu Window / Arrange. Prikazae se sledeci dijalog: ijaloga izaberite jednu od opcija Arrange: i prozor je potpuno vidljiv, a Excel odluuje o njihovom rasporedu na osnovu broja otvorenih prozora. Svaki prozor je potpuno vidljiv, a raspored je horizontalan vaki prozor je potpuno vidljiv, a raspored je vertikalan. ozori se preklapaju i vidi se naziv svakog prozora.

58

1.4.22.3 Rasporeivanje samo aktivne radne sveske

Ako imate vise otvorenih radnih svezaka i vie otvorenih prozora za svaku od njih, koristite polje za potvrdu uz opcij active workbook kako biste rasporedivanje prozora ograniili samo na aktivnu radnu svesku: ako je opcija potvrdena, rasporeduju se samo prozori aktivne radne sveske. ako .nije potvrdena, rasporeuju se svi prozori svih otvorenih radnih svezaka.

1.4.22.4 Kretanje izmeu prozora

U Excelu postoje razni naini za kretanje iz jednog u drugi prozor. Na dnu menija Window navedeni su svi otvoreni prozori - izaberite onaj koji elite da aktivirate, Ako su prozori rasporeeni tako da je vie prozora vidljivo, miem izaberite pro-zor koji elite da aktivirate. Pritisnite Ctrl+F6 da aktivirate sledei prozor, odnosno Ctrl+Shift+F6 da aktivirate prethodni prozor.

1.4.22.5 Zatvaranje prikazanih prozora

Kada se na ekranu nalazi otvoreno vie prozora koristite kontrolni meni. Na primer, ako elite da zatvorite samo jed komanda File > Close nij'e uvek pravi izbor jer se njome zatvaraju svi prozori. Da biste zatvorili samo jedan prozor upotr Close iz kontrolnog menija odredenog prozora. Da biste otvorili kontrolni meni aktivnog prozora, miem izaberite ikonu linije naslova prozora Da biste zatvorili samo jedan prozor: Miem izaberite kontrolnu ikonu prozora a zatim Close iz menija;

Pritisnite dvaput taster mia pokazujui na kontrolnu ikonu prozora. (Komande iz kontrolnog menija nisu komand Microsoftovog programa Windows.)

1.4.22.6 Sakrivanje prozora

Ponekad e biti potrebno da privremeno saknjete prozor da biste rasistili radnu povrinu. Izaberite komandu W!ndow / Hide da sakrijete aktivni prozor.

Kasnije moete komandom Window / Unhide da otkrijete prozor. NAPOMENA; Radne sveske i prozori nisu obavezno sinonimi. Jedna radna sveska moe biti prikazana u vie prozora. Ako j prikazana u samo jednom prozoru, tada su prozor i radna sveska sinonimi - zatvaranjem prozora zatvarate i radnu svesku.

1.5 Promena prikaza na ekranu

Irna mnogo razliitih parametara koji odreuju kako e slike biti prikazane na ekranu. Oni se odnose na razliite el povrinu, radnu svesku, radni list i prozor.

1.5.1 Kontrola prikaza radne povrine 1.5.1.1 Sakrivanje linije za formule i statusne linije

Parametri koji se odnose na radnu povrinu primenjuju se na celu Excelovu radnu povrinu, a ne na posebnu radnu svesku

Osnovni razlog za sakrivanje linije za formule i statusne linije jeste dobijanje dodat-nog prostora na ekranu. Ako elite uradite sledee: Izaberite View s- Formula Bar da sakrijete ili prikaete liniju za formule. Izaberite View / Status Bar da sakrijete ili prikaete statusnu liniju. Excel pamti ove parametre od sesije do sesije. Ako sakrijete liniju za formule i izaete iz Excela, linija za formule bie s sledei put udete u Excel.

1.5.1.2 Prikazivanje preko celog ekrana

Komanda View > Full Screen prikazuje Excel preko celog ekrana sakrivajui liniju naslova, palete, statusnu liniju, liniju za pregled. Na taj nain dobija se dodatni prostor za rad. esto se koristi za predstavljanje Excelovih dokumenata uz pom

59

Excel pamti ovaj parametar od sesije do sesije. Da biste se prebacivali iz prikaza preko celog ekrana u normalni prikaz i obrnuto, moete da koristite i paletu Full izaberite View / Toolbars / Full Screen.

1.5.2 Kontrola prikaza radne sveske ili prozora

Parametri radne sveske uvaju se zajedno sa radnom sveskom. Ako promenite bilo koji parametar i sauvate radnu svesku kasnije ponovo otvorite, parametar e biti sauvan. Parametrima za promenu prikaza radne sveske ili prozora pristupa se Izborom komande Tools / Options / zatim kartice View

1.5.2.1 Horizontal scroll bar/Vertical scroll bar

Trake za horizontalno i/ili vertikalno pome-ranje moete da prikaete ili sakrijete potvrujui ili uklanjajuci potvrdu sa po Horizontal scroll bar odnosno Vertical scroll bar.

1.5.2.2 Sheet tabs

Ova opcija kontrolie prikaz jeziaka radnih listova u dnu radne sveske. Ukoliko distribuirate radnu svesku sa vie listov vidi samo jedan list, potrebno je da sakrijete jezike ostalih radnih listova. U tu svrhu treba da uklonite potvrdu iz po Sheet tabs.

1.5.2.3 Kontrola prikaza radnog lista

Parametri radnog lista odnose se samo na aktivni radni list i uvaju se samo za taj radni list. Parametri radnog lista, kao prikazivanje radnih svezaka i prozora, zadaju se izborom komande Tools > Options, zatim kartice Vievv iz dijaloga (slik opcija:

1.5.2.4 Rovv & column headers

Ako je ovaj parametar potvren, zaglavlja redova i kolona su vidljiva, a ako nije, sakrivena su. Gridlines. Ako je ovaj parametar potvren, na radnom listu su vidljive linije mree. Ako nije, mrea je iskljuena i z ekranu i za tampani radni list. NAPOMENA: Linije mree nisu isto to i okvirne ivice elija - linije mree se vide ili ne vide sve zajedno, a ivice el selektivno. Okvirne ivice elija, mnogo su upadljivije kada se uklone linije mree.

1.5.2.5 Gridlines Color 1.5.2.6 Page breaks

Razliite boje za linije mree moete da izaberete iz padajue liste Color .Probajte svetlo sivu varijantu koja je manje nap

Ako je ovaj parametar potvren, prelom strane prikazan je kao isprekidana linija du odgovarajue linije mree na k preloma. Ako nije, prelom strane se ne vidi sve dok se strana ne odtampa. (Linije koje oznaavaju pre-lome strana vi ekranu - ne pojavljuju se na odtampanom materijalu.)

1.5.2.7 Zero values

Ako je ovaj parametar potvren, u elijama sa sadrajem nula bie prikazana nula; u suprotnom, elija e biti prazna. Ne se ovaj parametar odnosi na ceo radni list. U poglavlju 5 objanjene su neke tehnike tbrmatiranja za selektivniju parametra.

1.5.3 Podela prozora na okna

Prozor moete da podelite na okna (engl. pane) da dobijete dva ili etiri dela koja se zasebno pomeraju.Jedan od e razdvajanje okana je dobijanje zaglavlja redova i/ili kolona koja se pomeranjem nee izgubiti sa ekrana. Drugi razlog je da biste videli vie delova lista u isto vreme. Da biste podelili prozor na okna, prvo izaberite eliju (elije) za taku razdvajanja. Izaberite celu kolonu da razdvojite okna vertikalno.

60

Izaberite ceo red da razdvojite okna horizontalno. Izaberite jednu eliju da razdvojite okna po linijama tano iznad i sa leve strane elije. Zatim izaberite komandu Window / Split. Svaki od etiri dela pomera se posebno tj. svaki se moe pregledati kao da je za

1.5.3.1 Zamrznuta okna

Ako se prozor deli na okna zbog zamrzavanga naslova redova i/ili kolona, izaberite komandu Window " Freeze Panes da zakljuate podelu na mestu gde jeste. Tada se deavaju sledee promene: linije podele postaju pune linije; okno iznad horizontalne linije razdvajanja ne moe vie da se pomera; okno sa leve strane vertikalne linije razdvajanja ne moe vie da se pomera. Sleded koraci e vam pomoi da shvatite po zamrzavanje okana. 1. Unesite u prazan radni list: nazive za sve kolone (A-E) upiite u prevom redu 2. Izaberite eliju B2. 3. Izaberite komandu Window > Split. Sada treba da imate etiri okna slina onima na slici 2.8, od kojih se svako posebno 4. Izaberite komandu Window > Freeze Panes. Red 1 i kolona A sada su zamrznuti u mestu. Kada pomerate radni list, z vidljiva. SAVET: Drugi nain podele na okna je povlaenjem delitelja prozora (engl. split boxes). Podela na okna ne mora da ide du elija.

1.5.3.2 Uklanjanje podele

Da biste ponovo spojili sva okna u jedan prozor uradite jedno od sledeeg: Izaberite komandu Window > Remove Split da uklonite horizontalno i verti-kalno razdvajanje. Ako prozor nije zamrznut pritisnite dva puta taster mia na liniju podele ili miem povucite delitelje prozora na krajev podela zamrznuta, pre no to je uklonite morate da izaberete komandu Window / Unfreeze Panes da odmrznete okna.

1.5.3.3 Zumiranje
Da biste smanjili ili poveali uveanje prikaza prozora: Izaberite nivo uveanja ili umanjenja sa padajue liste na paleti Standard.

Izaberite View- Zoom da biste otvorili dijalog prikazan dole. Manje uveanje omoguava da vidite vei deo rad-nog l dok vee uveanje list ini veim. SAVET: Ukoliko koristite novog Microsoftovog mia sa tockiem umesto srednjeg tastera, tokiem moete uveavati prikaz prozora. Moete da izaberete jedno od nekoliko ugradenih uveanja iz dijaloga ili da uveanje precizno zadate pomou opcije izaberete opciju Fit selection, izabrani deo se uveava toliko da ispuni prozor, najvie do 400%. NAPOMENA: Podela na okna, zamrzavanje okana i zumiranje ne utiu na tampani dokument.

1.5.4 Rad sa radnim listovima

Radni listovi se sastoje od pojedinanih elija a elije mogu da sadre brojeve, tekst, formule itd. U elijama se nala dijagrame, liste i tabele. Raditi u radnim listovima znai nauiti kako se radi sa elijama, kako prikazi-vati i sintetizovati povezivati elije da bi se dobile razliite perspektive.

1.5.4.1 Sve o celijama

Celija je osnovni element Excelovog radnog lista. Osnovne osobine elija su sledee: mogu da sadre tekst ili brojeve; mogu da sadre formule koje se koriste za izraunavanje; mogu da se formatiraju pomou raznovrsnih opcija za forrnatiranje, kao to su fontovi, okviri, boje i opcije za poravnav

61

unutar elije. elije se identifikuju prema poloaju na mrei radnog lista, pri emu slova oznaavaju kolonu, a brojevi red. Na primer, se na preseku druge kolone i etvrtog reda. Adresa elije, kao to je B4, naziva se referencom elije. NAPOMENA: Oznake kolona i redova moete promeniti tako to ete za stil referenci odabrati R1 C1. (Izdajte komandu Tool u kartici General izaberite ovaj stil.)

1.5.4.2 Aktivna elija

Jedna elija je uvek aktivna. Referenca aktivne elije nalazi se uvek u polju za ime sa leve strane linije za formule. aktiviranje elije je da je izaberete miem. Posle toga svaki unos odlazi u aktivnu eliju. Postoje sluajevi kada nemo aktivne elije, na primer kada se izabere grafiki objekat.

1.5.4.3 Biranje vie elija u isto vreme

Postoje situacije kada treba da kopirate, premetate ili na bilo koji drugi nain manipuliete sa grupom elija. Za takve s omoguava izbor skupa elija odnosno podruja (engl. range) elija. Skup elija najlake moete da odaberete ako m jednu eliju, povuete pokaziva preko nekoliko elija drei levi taster mia i zatim pustite taster. Izabrane elije zovu kada se izabere skup elija, aktivna je samo jedna. B2:D5 - dve take ovde znae do.

1.5.4.4 Tipovi elijskih podataka

Postoje etiri razliita tipa podataka koji se unose u elije: tekst, brojevi, logike vred-nosti i vrednosti greke. Pog pojedinano. Tekst Tekst u eliji moe da se sastoji od bilo koje kombinacije slova, brojeva i sim-, bola sa tastature. elija moe da prihvati 32.000 znakova (prethodna verzija Excela prihvatala je samo 255). Ako Sirina kolone ne doputa da se sav tekst vidi, tekst se protee na susedne elije. Medutim, ako su susedne elije zau biti preseen. Brojevi U programima za tabelarne proraune najee se izvode nuiTieriki prorauni pa ete u sledeih nekoliko poglavlja naine za obavljanje izraunavanja i for-niatiranje brojeva na radnom listu. Da biste razumeli kako Excel postupa potrebno je nekoliko vanih objanjenja: Broj moe da se prikae sa zarezima, u naunoj notaciji ili u nekom od ugraenih numerikih formata. Nemojte izjedn prikaz broja i njegovu brojnu vrednost. Format prikaza je ono to vidite u eliji, a brojna vrednost je izraunata vrednos videti u liniji za formule). Datum i vreme su brojevi, ali posebnog formata. Excel se veoma trudi da razume znaenje numerikog unosa i tbrmatira ga na odgovarajui nain. Ukoliko pokuate kao tekst, Excel e unos tumaiti kao datum i prikazati ga kao 9-Jan (ili 1. sep). Kada neformatiran broj ne moe da stane u eliju, koristi se nauna notacija za njegov prikaz. Ako t'ormatiran broj ne moe da stane u eliju, na ekranu e biti prikazani znakovi (f###. Logike vrednosti U eliju mogu da se unesu logike vrednosti TRUE i FALSE (tano i pogreno). Logike vrednosti se najee kori uslovnih tormula. Isto tako, rezultat izvravanja nekih formula je logika vrednost. Greka Formule mogu u rezultatu da daju greku. Vrednost greke je poseban tip podatka. Na primer, ako u formuli postoji d rezultat je vrednost greke #DIV/0!.

62

Unoenje, izmena i brisanje sadraja celija Sledi opis uobiajenih procedura za unoenje podataka u eliju, izmenu podataka u eliji i brisanje sadraja elije.

1.5.5 Unoenje podataka u eliju

Da biste podatak uneli u eliju postupite ovako: 1. Miem izaberite eliju. 2. Unesite brojeve, tekst ili kombinaciju brojeva i teksta. 3. Pritisnite Enter (ili zeleni znak potvrde koji se pojavljuje na liniji za formule dok kucate). Kada izaberete eliju podaci u eliji prikazuju se i u liniji za formule. Ovaj detalj postae jo znaajniji kada pone formulama. U toj liniji prikazuje se formula sadrana u aktivnoj eliji dok se rezultat prikazuje u eliji.

1.5.5.1 Unoenje brojeva

1. Numeriki unos moe da se sastoji od brojeva od 0 do 9 .Excel prihvata brojeve iz raspona od 9,99999999999999307 biliona stepenovano sa 307) do -9,99999999999999307. SAVET: Brojeve sa fiksnim dedmalnim takama moete da unesete: Izborom Tools / Options / izaberete karticu Edit / Aktivirajte opciju Fixed Decimal i izaberite potreban broj fiksnih decim ZNAKOVI KOJI SU DOZVOLjENI PRI UNOENjU BROJEVA Znak Funkcija 0 do 9 + () Bilo koja kombinacija brojeva Koristi se u kombinadji sa E da oznai eksponent Znak za negativan broj Oznaava negativan broj ili znak

, (zarez) Znak za razdvajanje hiljada * / Znak za deljenje, razlomaka crta (kada se ispred razlomka nalazi jedan razmak) datumskih podataka

$ % . (taka) E e :

Znak za valutu Znak za procenat Dedmalna taka * Znak za eksponent Znak za eksponent Znak za razdvajanje podataka o vremenu

(jedan razmak) Za razdvajanje sloenih razlomaka (npr. 4 1/2) i podataka o datumu i vre-menu(npr. 1/2/945:00**) Napomena: U Windowsu moete podesiti da taka slui za razdvajanje hiljada, a zarez da bude decimalni zarez.: Razni a takoe se mogu protumaiti kao delovi datuma ili vremena, na primer, 4-Jan ili 5:00 AM)

1.5.5.2 Unoenje brojeva kao teksta

ifra proizvoda moe da se sastoji samo od numerikih znakova, ali vi ne elite da Excel takav unos tumai kao broj. N unesete 1-9 kao broj koji treba da predstavlja kod proizvoda Excel c'e prikazati datum9-Jan (ili 1. sep). Da bi unos bio tekst, prvi znak treba da bude apostrof. Apostrof se nee videti u eliji, niti e biti tampan, ali videete ga kada obrauje se apostrofom zada da broj postane tekst, na eliju se vie nee primenjivati numeriko formatiranje niti se taj broj mo izraunavanja.

63

1.5.5.3 Unoenje datuma i vremena

Kada unesete broj koji Excel tumai kao datum ili vreme, broj ce biti tako i formatiran. ' SAVET: Unutar elije tekst se standardno poravnava ulevo, a brojevi udesno. Tako odmah moete da uoite da 11 protumaio kao tekst ili kao broj.

1.5.5.4 Izmena sadraja elije

Ne brinite ako otkrijete greku koju ste napravili prilikom upisivanja. Izrnenu sadraja elije moete da obavite na dva m formule ili u eliji. Linija za formule Izaberite eliju pa pritisnite liniju za formule. Kursor prelazi u liniju formule. U eliji Pritisnite dvaput taster rnia pokazujui na eliju ili pritisnite F2 . Kursor se premeta na kraj sadraja elije. Aktiviranje izmene sadraja u eliji je opcija koja moe da se ukljuuje i iskljuuje. Izaberite komandu Tools / Options / karticu Edit pa potvrdite ili uklonite potvrdu sa opcije Edit directly in cell. Mogunost iskljuivanja izmene sadraja u eliji ima nekoliko prednosti: Izbor elije sa belekom odnosno komentarom sa dva pritiska na taster mia omoguava izmene komentara u eliji. Kada eliju koja je u vezi sa drugim elijama izaberete sa dva pritiska na taster mia, to e vas odvesti do drugih sadraj elije ili linije za formule koristei osnovne tehnike za uredivanje teksta: Sa dva pritiska na taster mia izaberite re. Upotrebite mia da postavite kursor ili izaberete tekst. Istaknut tekst zamenjuje se onim to unesete. Pritisnite Home da se vratite na poetak, ili End da odete na kraj. Upotrebite tastere sa levom i desnom strelicom za kretanje levo i desno. Dok u formulama definiete ili menjate reference elija, taster F2 menja znaenje tastera sa strelicom nalevo, odnosno n nain tasteri sa strelicama mogu da se koriste i za kretanje kroz list, a ne samo kroz formulu. Pritisnite Enter ili miem izaberite polje za unos u liniji za formule da zavrite izmenu sadraja elije.

1.5.5.5 Ponitavanje unosa i izmena sadraja elije

Ako tokom rada promenite miljenje o nekom unosu, moete da ga ponitite pre nego to preete na drugi unos: Ukoliko jo niste pritisnuli Enter, ono to ste uradili tokom unoenja ili izmene sadraja elije moete da opozovete priti Esc ili dugme Cancel. (Dugme Cancel vidi se jedino pri uredivanju sadraja elije - to je malo dugme u liniji za formu X). Ukoliko ste ve pritisnuli Enter, ali posle toga niste preduzeli nikakvu drugu radnju, moete da izaberete komandu Edit

Excel omoguava i da obrnete redosled vie aktivnosti. Dugme Undo na paleti Standard ima padajuu listu sa spiskom aktivnosti. Dok idete unazad ponitavajui ono to ste radili Excel dopunjava listu prethodnim aktivnostima izvedenim od ste otvorili radnu svesku.

1.5.5.6 Brisanje sadraja elije

Brisanje sadraja elije isto je to i brisanje greke gumicom. Komanda Edit> Clear razlikuje se od Edit > Delete po tome to Delete prouzrokuje da se pomaknu elije ispod i/ili desno da se obrie sadraj izabrane elije (elija) jeste da se pritisne taster Delete. Time se brie sadraj ali ostaje formatir beleske odnosno komentari. Komandom Edit > Delete brie se elija. Izaberite eliju (elije) iji sadraj treba da bude obrisan i izaberite komandu Edit> Clear, zatim jednu od sledeih kom podmenija: All: brie sve (sadraj, formate i beleke) iz izabranih elija. Format: brie formate.

64

Contents: brie samo sadraj; isto to i taster Delete. Comments: brie samo komentare iz elije. SAVET: Ukoliko elite da zamenite sadraj elije nekim drugim unosom, nije potrebno da prvo obriete eliju. Izaberite el unosite nov sadraj; stari sadraj e biti zamenjen.

1.5.6 Kretanje kroz radne listove pomocu mia

Za efikasnije kretanje kroz radni list, na primer direktni odlazak u odredene elije, moete da koristite neke tehnike rada e vam utedeti vreme koje biste proveli koristei trake za pregled. Sledi opis tehnika za efikasno kretanje kroz radni list p

1.5.6.1 Odlazak na poetak ili kraj bloka elija

Kada radite sa blokom podataka esto vam zatreba da se premestite na poetak ili kraj bloka da biste neto promenili nain za odlazak na kraj bloka punih ili praznih elija jeste da dva puta pritisnete onaj deo okvira elije koji odgovara elite da se kreete. Na primer, da odete na dno kolone podataka, pritisnite dva puta donju liniju okvira elije. Da odet pritisnite dva puta desnu liniju okvira elije. Izabrana elija bie poslednja (ili prva) elija u redu ili koloni.

1.5.6.2 Direktan odlazak do odreene elije

U radnom listu moete da odete do bilo koje odreene elije ili podruja. Najbri nain da direktno dodete do neke el polja za ime u liniji za formule. Posluite se bilo kojim od sledeih metoda: Izaberite polje za ime i unesite referencu elije, zatim pritisnite Enter. Ako elija ima ime, izaberite ga iz padajue liste. Pritisnite strelicu usmerenu nadole sa leve strane linije za formule da biste otvorili listu.

1.5.6.3 Odlazak do elije komandom Go To

Komandom Go To moete da predete na odreenu eliju ili podruje odnosno skup elija naroito u sluajevima kada treb na prethodnu a ne moete da se setite gde je bila: 1. Izaberite Edit s> Go To (ili pritisnite F5). Pojavljuje se dijalog Go To . 2. Izaberite eliju ili skup elija iz liste sa imenima, ili unesite referencu elije u polje Reference. Znak za dolar ne morate 3. Pritisnite OK. Excel pamti poslednje etiri reference izabrane opisanom metodom i nabraja ih na vrhu liste okvira za dijalog Go To . Sv ima ime u radnoj svesci bie navedena ispod poslednje etiri reference.

1.5.7 Kretanje kroz radne listove pomocu tastature

Za kretanje u Excelu veinom ete koristiti mia, ali u nekim sluajevima zgodnija je tastatura. SAVET: Proverite da li su deaktivirani tasteri Scroll Lock i Num Lock na tastaturi. Kada je Scroll Lock aktivan, pritiskan strelicama pomera se ceo radni list, umesto da se pomerate samo unutar elije, a neke tastature i nemaju izdvojene tastere

1.5.7.1 Kretanje kroz skup elija

Ako radite sa nekim skupom elija (selekcijom) zgodno je da se kreete samo unutar njega. Moete da izaberete skup upotrebite tastere da se kreete kroz izabrani skup. SAVET: Ako prelazite na neko udaljenije podruje na radnom listu sluei se miem ili trakama za pregled a niste izabra pritisnite Ctrl+Backspace (jedan znak unazad), da se brzo vratite na aktivnu eliju. Kada treba da radite sa skupom elija (na primer da im svima promenite format, obriete sadraj ili obavite neku raunsk podacima koje sadre) najpre morate da ih izaberete. Moete upotrebiti mia, tastaturu ili kombinaciju mia i tastature.

1.5.8 Biranje elija pomou mia

Postoji nekoliko naina da izaberete elije pomou mia, Biranje skupa elija povlaenjem 1. Izaberite eliju na uglu, ali nemojte pustiti taster mia.

65

2. Povucite mia da izaberete skup. 3. Kada izaberete skup, pustite taster. ' NAPOMENA: Dok birate skup elija, polje za ime elije prikazuje dimenzije izabranog skupa. Ukoliko izbor obuhvata e kolone, videete 4R x 2C. Ove dimenzije moete videti na ekranu samo dok birate im pustite taster mia dimenzije referencama elija.

1.5.8.1 Biranje velikog skupa bez povlaenja

Biranje velikog skupa pomou mia moe da bude nezgodno. Evo drugog naina: 1. Izaberite celiju u jednom uglu skupa. 2. Drite Shift i izaberite eliju u suprotnom. uglu skupa. Ceo skup je automatski izabran.

1.5.8.2 Druge mogunosti biranja miem

Da izaberete Uradite sledee Da izaberete jedan red uradite sledee : Izaberite broj reda na levoj strani radnog ista Da izaberete vie redova uradite sledee: Povucite mia gore ili dole, kroz brojeve redova Da izaberete nesusedne redove uradite sledee: Drite Ctrl dok birate brojeve redova

Da izaberete nesusedne kolone uradite sledee: Isto kao za redove, ali izaberite oznaku kolone Da izaberete ceo radni list uradite sledee: Pritisnite dugme SelectAllu gornjem levom uglu radnog lista Da izaberete vie skupova uradite sledee: Drite Ctrl dok birate Da izaberete oblast sa tekuim podacima uradite sledee: Izaberite eliju iz oblasti sa podacima, aktivirajte alatku Select

1.5.9 Biranje elija pomou tastature

Ako vie volite da su vam prsti na tastaturi, skupove elija moete izabrati i koristei samo tastaturu i kombinacije taster mogunosti oznaavanja selekcije elija. Preice sa tastature za izbor pravougaonih skupova elij'a esto je potrebno izabrati celu oblast (engl. region) koju cini pravougaoni skup susednih elija, da bi se neto obavilo, na kopirala tabela, napravio dijagram od izvedene (engl. pivot) tabele, primenio okvir ili formatirao skup elija. Poetnici ob biraju povlaenjem misem, to jeste efikasno. Medutim, ta ako je pravougaoni skup vei od prozora? Najbri nain da pravougaoni skup susednih elija jeste kombinadja Ctrl+Shift+*. Postoje jo dva nacina: ako ne elite da pamtite tastere, postavite alatku Select Current Region na paletu alatki i izab izabrali aktivnu oblast (u poglavlju 7 nauiete kako se prave namenske palete alatki); drugi nain je da otvorite okvir za iz menija Edit (pritisnite F5), priti5-nete dugme Special, a zatim izaberete opciju Current Region. Kombinacije tastera za izbor grupe elija Tasteri Biraju

Ctrl+razmaknica- celu kolonu Shift+razmaknica- ceo red Ctrl+Shift+razmaknica- ceo radni list End, Shift+tasteri sa strelicama- proiruju izbor do kraja bloka podataka End, Shift+Home- proiruju izbor do donjeg desnog ugla radnog lista End, Shift+Rnter- proiruju izbor do poslednje c'elije u tekuem redu Ctrl+Shift+* (zvezdica)- tekuu oblast podataka

F8, tasteri sa strelicama- isto kao kada drite Shift dok koristite tastere sa strelicama, izuzev sto je taster F8 prek

66

otpustiti taster F8 a zatim koristiti samo tastere sa strelicama. (Pritisnite F8 ili Esc da biste ga iskljuili).

1.5.10 Kopiranje i premetanje celija

Postoje mnoge situacije kada je lake kopirati sadraj jedne ili vie elija nego iznova ukucavati podatke, na primer, ka neku sloenu formulu. elije mogu da se kopiraju i premetaju pomou mia (tehnikom povlaenja i putanja), ili pom menija.

1.5.10.1

Premetanje i kopiranje elija pomou mia

Najlaki nain za premetanje elija je povlaenjem i putanjem pomou mia. 1. Izaberite elije koje elite da premestite (mora da bude skup susednih elija). 2. Postavite pokaziva mia na spoljanji deo okvira izabranog skupa. Pokaziva mia postaje strelica. 3. Pritisnite taster mia, povucite elije na novo mesto, zatim pustite taster. elije e biti premetene na novo mesto. UPOZORENJE: U donjem desnom uglu izabranih elija nalazi se marker koji se zove ruica za popunu (engl. fill handle). K ruicu za popunu, pokaziva mia postaje crni krsti. Kada povlaite miem, pazite da sluajno ne upotrebite ruicu za po Kopiranje pomou mia izvodi se isto kao i premetanje, ali se tokom procesa dri taster Ctrl. Strelica kursora dobija do (+) da bi ukazala da je u pitanju kopiranje a ne premetanje. NAPOMENA: Mogunost povlaenja i putanja (engl. drag and drop) moe da se ukljuuje i iskljuuje iz dijaloga komande T izborom kartice Edit i ukljuivanjem odnosno iskljucivanjem opcije Allow cell drag and drop.

1.5.10.2 Korienje prirunog menija za povlaenje i putanje

Ukoliko drite desni taster mia dok povlaite elije, kada otpustite taster pojavie se priruni meni (engl. shortcut menu). Opisane su komande iz prirunog menija. Move Here - Premeta elije na odredite Copy Here- Kopira elije u odredisne elije Copy Here as Values Only - Kopira samo vrednosti Copy Here as Formats Only - Kopira samo formate Link Here- Povezuje odredite sa kopiranim elijama Create Hyperlink Here - Pravi hipervezu odredista sa kopiranim elijama Shift Down and Copy - Umee kopirane elije, pomera postojee elije nadole Shift Right and Copy - Umec'e kopirane elije, pomera postojee elije nadesno Shift Down and Move - Umee premetene elije, pomera postojee elije nadole Shift Right and Move- Umee premetene elije, pomera postojee elije nadesno

1.5.10.3 Premetanje elija pomou komandi iz menija

Povlaenje miem je efikasno kada se elije premetaju na male udaljenosti. Komande iz menija (i preice palete sa alat se pokau efikasnijim kada je ciljna elija (engl. target cell} udaljenija od izvorne elije (engl. source cell). Evo kako se elije premetaju pomou komandi iz menija: 1. Izaberite eliju (elije) za premetanje. 2. Izaberite komandu Edit / Cut ili pritisnite dugme Cut na paleti Standard. 3. Izaberite gornju levu eliju iz oblasti gde elije treba da budu postavljene. 4. Izaberite komandu Edit / Paste ili pritisnite dugme Paste na paleti Standard. elije se premetaju na novo mesto.

1.5.10.4 Kopiranje elija pomou komandi iz menija

Povlaenje miem je efikasno kada se elije kopiraju na male udaljenosti. Komande iz menija (i preice palete sa alatka pokau efikasnijim kada je ciljna elija (engl. target cell} udaljenija od izvorne elije (engl. source cell).

67

Kopiranje elija komandama iz menija slino je premetanju: 1. Izaberite elije za kopiranje. 2. Izaberite komandu Edit / Copy ili pritisnite dugme Copy na paleti Standard. 3. Izaberite gornju levu eliju iz oblasti gde elije treba da budu postavljene. 4. Izaberite komandu Edit / Paste ili pritisnite dugme Paste. Celije se kopiraju na novo mesto.

1.5.11 Umetanje i brisanje elija

Kada napravite radni list moe se ispostaviti da je potrebno umetnuti ili izbrisati elije kako bi se list prilagodio novim Broj redova i kolona u radnom listu je fiksan - umetanjem ne nastaju nove elije, nego se postojee pomeraju. prouzrokovati da se podaci koji se nalaze na kraju radnog lista izgube. Na primer, ukoliko postoje podaci u eliji poslednje kolone) i vi hoete da umetnete kolonu, Excel prikazuje upozorenje i ne doputa umetanje.

1.5.11.1 Umetanje elija

Da biste umetnuli eliju (elije) izaberite celije na mestu na kome je potrebno umetanje. To moe da bude jedna elija, redovi ili cele kolone. Ako izaberete dva reda, Excel e umetnuti dva reda itd. elije moete umetnuti na sledei nain: 1. Pritisnite desni taster mia pokazujui selekciju pa iz prirunog menija izaberite Insert. 2. Iz menija Insert: izaberite komandu Rovvs za umetanje celih redova; ili, izaberite komandu Columns za umetanje celih kolona; ili, izaberite komandu Cells da umetnete skup elija. Prikazae se okvir za dija-log Insert sa

1.5.12 Umetanje elija pomou komandi iz menija

Da biste umetnuli iseene ili kopirane elije korienjem komandi iz menija, uradite sledee: 1. Izaberite elije, zatim ih isecite ili iskopirajte. 2. Izaberite eliju na mestu gde treba da se umetnu nove. 3. Izaberite komandu (Copied Cells ili Cut Cells, iz menija Insert zavisno od operacije obavljene u prvom koraku.) 4. Pojavljuje se okvir za dijalog Insert Paste koji omoguava da zadate kaku e se umetanje obaviti.

1.5.12.1 Umetanje pomou mia

Da urnetnete iseene ili kopirane elije pomou misa, ponovite isti postupak kao kada se celije premetaju ili kopiraj (obradeno ranije u poglavlju), ali drite taster Shift dok povlaite elije, a Shift+Ctrl dok prevlaite kopiranje elije. P marker za umetanje. Kombinacije tastera mogu da vas zbune dok kopirate. 1. Izaberite elije za premetanje ili kopiranje. 2. Pokaite na ivicu skupa tako da pokaziva mia postane strelica. Pritisnite taster mia drei pritisnut taster Shift i po novo mesto. Videete sivu liniju umetanja izmedu redova i kolona umesto okvira skupa. 3. Drite taster Shift+Ctrl dok povlaite elije.

1.5.12.2 Brisanje elija

Kada briete jednu ili vie elija komandom Delete, elije koje se nalaze ispod ili one koje su sa desne strane pomer izbrisanih elija. (Za razliku od toga, brisanje sadraja elija komandom Clear, naprotiv, ne izaziva takvo pomeranje.) D eliju ili elije postupite ovako: 1. Izaberite elije koje elite da obriete. To moe da bude jedna elija, skup elija, celi redovi ili cele kolone. 2. Izaberite komandu Edit > Delete: ako izaberete ceo red ili kolonu, red ili kolona briu se odmah; ako ste izabiali jednu ili vie elija prikazuje se dijalog Delete (slika dole), koji omogucava da odredite ta treba da bude

68

1.5.12.3 Promena visine reda i irine kolone

Kada elija sadri veliku koliinu podataka treba poveati sirinu ili visinu reda da bi podaci biti itljiviji. U nekim si smanjiti irinu ili visinu reda. Kao i u mnogim drugirn sluajevima visinu reda i irinu kolone moete da izmenite na ne komandama iz menija ili miem.

1.5.13 Razlika izmeu brisanja elije i brisanja sadraja elije

Novi korisnici obino ne znaju razliku izmeu brisanja sadraja elije (komanda Clear) i brisanja elije (komanda D sadraja elije znaci ostaviti eliju bez sadraja (ili formatiranja, ili beleki). Ono ne utie na strukturu radnog lista. uklanja eliju iz radnog lista, kao kada biste izvadili jednu ciglu iz zida; ali za razliku od zida, u rad-nom listu ne ostaje ru ili sa desne strane obrisane elije se pomeraju i popunjavaju prazninu. Zabuna se produbljuje injenicom da taster Delet -on brise samo sadraj elije. Da biste obrisali izabrane elije iz radnog lista, izaberite Edit > Delete. Da biste obrisali sadraj elije, izaberite Edit / Clear ili pritisnite taster Delete. Nemojte praviti greku i upisati razmak obrisali sadraj elije - Excel razmak smatra znakom, bez obzira to ga vi ne vidite; zato elija nije prazna. To moe da koji se tesko otkrivaju u radu sa funkcijama radnog lista i komandama baze podataka.

1.5.14 Zadavanje irine kolone

Da biste podesili irinu kolona poniou komandi iz menija izaberite bilo koju eliju ili elije u koloni kojoj elit dimenzije. Zatim izaberite komandu Format > Column. Pojavljuje se podmeni kao na sledeoj slici: Objanjenje komandi iz podmenija Format / Column. Width - Prikazuje dijalog koji pita za irinu kolone Hide - Uklanja izabranu kolonu (kolone) iz vidnog polja

AutoFit Selection- Dimenzionie kolonu (kolone) prema najirem ulaznom podatku sadranom u elijama unutar izab

Unhide - Otkriva sakrivene kolone Standard Width- Postavlja irinu kolone na standardnu vrednost Ako elite da promenite irinu kolone pomou mia: 1. Pokaite na liniju izmedu slovnih oznaka kolona. Pokaziva mia postaje dvosmerna strelica. 2. Povlaenjem mia promenite irinu kolone. (Dok povlaite, prikazae se nova irina u polju za ime.) SAVET: Miem moete da promenite irinu nekoliko kolona u isto vreme. Izaberite kolone kojima elite da promenite irin kolone drite taster Ctrl) i povucite okvir bilo koje od izabranih kolona.

1.5.14.1 Promena irine kolone po meri podataka

Mi moe da se upotrebi za brzo izvrsavanje iste funkcije koju obavlja i komanda Format / Column / AutoFit. Sa dva pritiska na taster misa izaberite liniju izmeu zaglavlja kolona. Kolona prema najiroj vrednosti koja se u njoj nalazi. Na slian nain moete da upotrebite mia umesto komande Format / Row / AutoFit. Sa dva pritiska na taster mia izabe izmedu zaglavlja redova. Red e dobiti visinu prema najvioj vrednosti koja se u njemu nalazi. SAVET: Kada u c'eliji koja sadri broj ugledate #####, znai da je kolona previe uska da bi se broj prikazao. Upotrebi tehniku (izaberite liniju izmedu zaglavlja) da koloni odmah date dimenzije u koje se uklapaju sve vrednosti.

1.5.14.2 Visina reda

Visina reda menja se na isti nain kao irina kolone, s tim to redovi automatski menjaju visinu zavisno od promene v teksta prenetog u nov red. Izaberite red ili eliju iz reda, a zatim odgovarajue komande Format > Row da zadate visinu, ili sakrijete/otkrijete re AutoFit za redove zasnovana je na najveem fontu i tekstu koji je prenet u nov red.

69

SAVET:

Miem moete prikazati i skriveni red ili kolonu. Da biste ponovo prikazali skrivenu kolonu postavite poka zaglavlja kolone koja je sakrivena tako da se pokaziva pretvori u dvosmernu strelicu sa dve paralelne crte po sredini pokazivaa koji ima oblik dvosmerne strelice sa punom linijom po sredini koji se obino vidi izmeu zaglavlja kolon pokaziva udesno da prikaete skrivenu kolonu. Ako je u pitanju skriveni red postavite pokaziva neposredno ispod z skriveni red (tako da se pretvori u dvosmernu strelicu sa dve paralelne crte) i povucite nadole.

1.5.15 Pretraivanje i zamena

Komande Edit / Find i Edit / Replace koriste se za pretraivanje radnog lista po zadatim vrednostima da bi se, po potrebi,

1.5.15.1 Pronalaenje vrednosti

Da biste pronali vrednost na aktivnom radnom listu, uradite sledee: 1. Izaberite komandu Edit > Find. Pojavljuje se dijalog Find 2. Znakove koje elite da pronadete unesite u polje Find what. 3. Pritisnite Find Next da pronadete sledeu eliju koja sadri traenu vrednost. Ako treba da suzite opseg pretraivanja n sledee korake: 4. U polju liste Look In zadajete gde treba da se obavi pretraivanje: Value: pretrauje vrednosti iz elija; Formula: pretrauje formule; Coniments: pretrauje komentare iz elija. 5. Odredite redosled pretraivanja redova ili kolona pomou liste .Search. 6. Aktiviranje opcije Match case ograniie pretraivanje na tekst koji potpuno odgovara unosima u polje Find what po m slovima (na primer, ukoliko traite re Raun, bie zanemaren unos raiin). 7. Ukljuivanje opcije Find entire cells onlv ograniie pretraivanje samo na taan pojam. Na primer, ukoliko trai pretraivanju ete dobiti i Vladan i Vladanko, ali sa ukljuenom opcijom Find entire cells only, dobiete samo Vlada. Zamena vrednosti Opcija Replace pronalazi zadatu vrednost kao i Find, ali dozvoljava da se pronadeni iskaz zameni drugim. Pokuajte da ur 1. Unesite sledei tekst u prazan radni list: 2. Izaberite Edit > Replace da prikaete dijalog Replace 3. Unesite Sinii u polje Find what. 4. Unesite Peri u polje Replace with. 5. Izaberite Replace All da zamenite sve sluajeveSiffiic'sa Peri.

1.5.15.2 Definisanje oblasti pretraivanja

Moete da pretraujete ceo radni list, skup elija ili vie radnih listova u okviru radne sveske. Pre nego sto izabere uredivanje ili zainenu: izaberite samo jednu eliju da pretraite ceo list; ili, izaberite skup elija da pretraite skup elija; ili, izaberite vie listova da pretraite vie listova .

1.5.15.3 Korienje dokera

U pretraivanju teksta kao dokeri mogu da se upotrebe znak pitanja (?) i zvezdica (*). Zvezdica predstavlja jedan ili vie znakova - traganje za A*Z pronai eABZ i ABCZ. Znak pitanja predstavlja jedan znak - traganje za A?Z pronai eABZ i ACZ, ali ne ABCZ. SAVET: Ukoliko elite da traite znak pitanja ili zvezdicu, ispred znakova stavite tildu ( ). Na primer, da pronaete znakov da ne uzmete u obzir QUITO, kao znakovni niz za pretraivanje unesite

70

QUIT-?.

1.5.16 Koricenje formula i funkcija

Radni list je dobar onoliko koliko i ope-racije koje moete da obavite sa njim. Excel svojim korisnicima nudi obilje op predstavljanje i izraunavanje podataka u radnim listovima. U ovom poglavlju baviemo se nekim od najvanijih tema za Excela. Nauiete kako da koristite ret'erence elija, spoljne reference i veze izm@dy datoteka, a otkriete i kako da kori biste pisali formule. Takode ete nauiti kako se na formule primenjuju sloeni uslovi i kako se obavljaju istovremena iz vie radnih listova.

1.5.16.1 Izraunavanje pomou formula

U ovom poglavlju bie objanjeno kako se vre izraunavanja pomoufonnula. Formule su mono sredstvo kada se u Exc i modelovanje - pravljenje funkcionalnih sistema radnih tabela. Omoguavaju obavljanje velikog broja razliitih numer ukljuujui sabiranje, oduzimanje, mnoenje i deljenje. Takode omoguavaju uredivanje teksta i pregledanje tabela. U broja u jednu eliju pri upotrebi formula moe da izazove itav niz promena u sloenom modelu. Formula je u sutini niz vrednosti i operatora koji poinje znakom jednakosti (=) i kao rezultat daje novu vrednost. Ex nekoloko stotina ugraenih formula zvanih funkcije, koje su napravljene da obavljaju razne vrste izraunavanja. Fu zgodna za demonstriranje rada formula i lako se unosi pomou alatke AutoSum sa palete Standard. Formule u Excelu imaju neke zajednike osobine: Sve formule poinju znakom jednakosti (=). Po unoenju formule, u eliji se prikazuje reznltat. Kada izaberete eliju sa formulom, formula se vidi na liniji za formule.

1.5.16.2 Korienje alatke AutoSum

Funkcija SUM je funkcija koja se verovatno najee koristi, a alatka AutoSum olakava njeno unoenje. 1. Unesite sledee podatke u prazan radni list: 2. Izaberite eliju A5. 3. Miem izaberite alatku AutoSum sa palete Standard. 4. Pritisnite Enter (ili miem pritisnite dugme Enter u liniji za formule). Excel pogada koje elije elite da saberete ispitujui susedne elije - formula u eliji A5 sabira elije A1:A4 Vano je p Excel dobro pogodio - naroito ako su izabrane i suvine prazne elije. Imajte na umu da u sluaju kada Excel ne mo utvrdi treba li sumirati kolonu ili red, AutoSum podra-zumeva kolonu. AutoSum se ne koristi samo za pojedinane elije. Pretpostavimo da se brojevi nalaze u elijama A1:C3. Ako izab pritisnete AutoSum, formule za sumiranje bie unesene za sve tri kolone. SAVET: Zbirove svih kolona neke tabele moete uneti jednim pritiskom mia. Izaberite tabelu tako to ete izabrati jednu pritisnuti Ctrl+Shift+*. Zatim pritisnite alatku AutoSum.

1.5.16.3 Runo unoenje formule

Za unoenje formule jednostavno izaberite eliju u koju hoete da je unesete i ponite sa kucanjem. Prvi znak mora biti kao sto ete videti u ovom kratkom primeru: 1. Izaberite eliju Al na praznom radnom listu. 2. Upiite =1+2 i pritisnite Enter. U eliji se pojavljuje rezultat 3. Ova jednostavna formula koristi samo konstantne vrednosti (1 i 2); umesto formule u eliju moete uneti i vrednost 3. M ete videti pravu snagu formula kada nauite kako da ih koristite ne navodei u njima konstantne vrednosti nego reference

1.5.17 Ureivanje formula

Formule se ureduju na slian nain kao brojevi i tekst . Moete da upotrebite liniju za formule ili da ureujete neposredn

71

pritisnete dvaput taster mia pokazujui na eliju koja sadri formulu, formula e se prikazati u eliji, ali se deava jo ne izvorne elije formule obojenim ivicama; to su bojom kodovani skupovi elija. Povlaenjem obojenih ivica, moe premetati elije u formuli a ruicom za popunu moete upravljati skupljanjem ili proirivanjem izvornih elija. Na obojena podruja elija ponaaju se kao izabrane elije ali manipuliu elementima formule. SAVET: Hoete li da vidite odjednom sve formule u radnom listu, umesto da ih gledate jednu po jednu u liniji za form Ctrl+'(Ctrl plus akcenat grave koji se obino nalazi levo od znaka uzvika) da preete sa prikaza formula na prikaz vred Ovo je naroito korisno kada elite da saznate koje elije sadre formule ili kada treba da dokumentujete formule kori listu.

1.5.17.1 Formatiranje formula sa prelomom reda radi bolje itljivosti

Dugake formule se esto teko deifruju. Pretpostavimo da imate dugaku formulu koja jednostavno ne moe da s olakati njeno itanje? U formulu moete umetnuti znake za prelom reda. Evo jedne dugake formule: =(A1 +A2)*5-(A3+A4)/12-A5+2 Sa prelomom reda izgleda ovako: =(A1 +A2)*5 -(A3+A4)/12 -A5+2 Prelom reda se u formulu unosi pritiskom na Alt+Enter.

1.5.17.2 Aritmetiki operatori u formulama

Standardne operacije sa podacima =1+1 sabira l i 1 =10-5 oduzima 5 od 10 =4/2 deli 4 sa 2 =2*2+10 mnoi 2 sa 2 i sabira sa 10 =3^2 kvadrira broj 3 =435,67*10% nalazi 10% broja 435,67

1.5.17.3 Redosled izraunavanja

Formule esto sadre vie od jednog operatora. Excel izvodi izraunavanja posebnim redosledom o kojem morate vod unosite ili ureujete formule. Mnoenje je starija raunska radnja od sabiranja; zato, formula "1+2*5 daje rezultat 11 (1 plus rezultat mnoenja 2 i 5), a ne 15 (zbir 1 plus 2, to ini 3, puta 5). Kada imamo vie operatora istog prioriteta, izraunavanje se vri sleva nadesno. Na primer, poto su mnoenje i deljenje istog prioriteta, formula "10/5*2 daje rezultat 4 (10/5 puta 2), a ne 1 (10 podeljeno sa 5*2).

1.5.17.4 Promena redosleda raunskih radnji

U formuli se matematiki izrazi grupiu pomou zagrada. Raunska radnja matematikog izraza u zagradi starija je od o radnji. =1+2*3 daje rezultat 7 =(1+2)*3 daje rezultat 9

1.5.17.5 Spajanje teksta

Znak & (ampersand) spaja tekstove - postupak koji nazivamo povezivanje u niz ili nadovezivanje. Na primer, ako spoj dobiete ABCDXYZ. Uzmimo recimo radni list u funkciji profakture: neka je u eliji DIO na dnu profakture ukupan znos

72

vi hoete da umesto gole cifre pie ,,Ukupna vrednost iznosi 500 USD". Dovoljno je da na dnu radnog lista uneset nadovezuje tekst na viednost u eliji DIO: -"Ukupna vrednost iznosi "&D10&" USO" Rezultat je Ukupna vrednost iznosi 500 USD Isti rezultat moe se dobiti funkcijom CONCATENATE mada veina korisnika radije koristi operator & jer se tako manje

1.5.17.6 Kada formule kao rezultat daju greku

Kada postoji problem sa formulom, rezultat je greka. Jedna od najeih greaka nas-taje kada pokuate deljenje formulu=l/0u eliju. Rezultat je greka #DIV/0!. U tabeli 4.3 objanjene su razliite greke koje mogu da nastanu iz pogre

1.5.18 ta su krune reference

Pretpostavimo da ste u eliju A1 uneli formulu =B1 +C1. Pritisnete Enter, i na vae iznenaenje dobijate upozorenje , circular references" (krune reference se ne mogu reavati). Kruna referenca (engl. circular refe-rence) je ona koja referencira samu sebe, direktno ili indirektno. To je formula sopstvene vrednosti. Poto na upozorenje odgovorite pritiskom na dugme OK (a drugo vam ne preostaje), pogledajte sta njoj pise na primer Circular:A1, to znai da je elija A1 sa krunom referencom tj. jedna od elija u formuli sadri form od vrednosti u eliji A1. Krune reference se obicno stvaraju grekom, a reavaju se izmenom formule. Ponekad su tu namerno jer slue neemu, a reavati ako u izraunavanje uvrstite iteracije, odnosno ponavljanje izraunavanja. Da biste ukljuili iteracije, izaberite T Zatim izaberite karticu Calculation i potvrdite polje Iterations. Podrazumeva se da Excel dozvoljava 100 iteradja. To znai da 100 puta ponavlja izraunavanje formula, pribli-avajui se tanom rezultatu raunom. Takvo odvijanje procesa izrau-navanja se zove konvergendjfi. Excel prati koliko se vrednost menja sa svako kada se veliine promene svede na vrednost zadatu parametrom Maidmum Change (ili se dostigne maksirrialan broj zaustavlja konvergiranje. Vrednosti parametara Maximum Iterations i Maximum Change menjaju se u okviru za dijalog Tools / /Options Izraunavanje se ubrzava zadavanjem manjeg broja iteracija ili vee vrednosti za Maximum Change, ili se mogu dobiti pr zadavanjem vise iteracija i manje vrednosti za Maximum Change. Pri zadavanju iteracija opciju Calculation treba posta jer e Excel inae izraunavati krunu refe-rencu sa svakim novim unosom u eiiju. Iteracije i konvergencija su metodi Goal Seek reavaju probleme.

1.5.19 Zamrzavanje vrednosti

U nekim situacijama potrebno je da ,,zamrznete" izvetaj tako to ete formule zameniti vrednostima. Na primer, tre izvetaj koji se dostavlja i drugim Ijudima u vaoj organizaciji. Kasnije moe da vam zatreba da pogledate ta je bilo izvetaju - formulama se izvetaj lako menja. Postupak zamrzavanja elija je sledei: 1. Izaberite eliju ili elije koje elite da zamrznete. 2. Izaberite komandu Edit / Copy. 3. Izaberite komandu Edit / Paste Special. 4. Izaberite opciju Values iz dijaloga Paste Special, zatim pritisnite OK. Sve formule u izabranim elijama bie zamenjene konstantnim vrednostima.

1.5.20 Reference elija

Referenca elije je adresa elije i moe da se odnosi ili na apsolutnu lokaciju elije na nekom radnom listu (na primer She relativnu lokaciju u odnosu na neku drugu eliju. Svaki od primera formula koje smo do sada prikazali u ovom poglavl numerike konstante. Ali, formula koja sadri samo konstante nije naroito korisna. Da biste funkcije bolje iskoristili, po u tbrmule moete da ugradite promenljive; koristei reference elija moete da menjate rezultate

73

formula u zavisnosti od vrednosti koje postavite u referencirane elije, kao to pokazuju sleded primeri: =A1*2 mnoi sa 2 vrednost u eliji Al =A1*B1 mnoi vrednost iz elije Al vrednou iz elije Bl ="ABC"&A1 povezuje u niz znakove ABC i vrednost iz elije Al =A1&B1 povezuje u niz vrednost iz elije Al i vrednost iz elije Bl Probajte ovu jednostavnu vebu na praznom radnom listu: 1. Unesite broj 2 u eliju Al. 2. Unesite broj 4 u eliju A2. 3. Unesite formulu =A1+A2 u eliju A3 (rezultat je 6). 4. Promenite vrednost u Al i posmatrajte kako se automatski menja vrednost u A3 (u 12). Upravo ste videli jednu od osnovnih odlika programa za tabelarno izraunavanje - automatsko preraunavanje formu vrednosti u elijama. Kada vae potrebe prevaziu nivo jednostavnih izraunavanja veoma je vano da dobro upoznate ref NAPOMENA: elija koja se poziva na drugu eliju naziva se zavisnom elijom (engl. dependent cell) jer njen sadraj zav neke druge elije. elija na koju se poziva druga elija naziva se matinom elijom (engl. precedent cell).

1.5.21 Stilovi referenci u Excelu

U Excelu postoje dva stila referenci elije: Stil Al: Ovo je Excelov standard. Kolone su oznaene slovima od A do [V, to znai da ih ukupno moe biti 256. Red brojevima od 1 do 65536. Stil R1C1: 1 redovi i kolone oznaeni su brojevima. Na primer R3C2 u ovom sistemu je isto to i B3 u prethodnom sistem Reference stila Al su de facto standard za skoro sve programe za tabelarno izraunavanje, ukljuujui i Excel. Nema naro se radi sa oba stila, a ukljuivanje oba u prirunike za Excel samo bi dalje komplikovalo ve dovoljno sloenu materiju bavi iskljuivo stilom Al. Kada shvatite Al, lako ete razurneti i RlCl.

1.5.22 Razlikovanje vrsta referend

Upoznali smo dva stila reterenci - Al i RlCl. Bez obzira koji stil koristite, postoje i tri vrste reterenci elija. Reference relatime, apsolutne ili kombinovane. Da bismo ih objasnili upotrebiemo analogiju sa kunom adresom da bisnio po razliite vrste referenci odnose na istu kuu: Apsolutna referenca: Odnosi se na odreenu eliju ili elije. Isto kao kuna adresa, recimo Takovska 10. Relativna referenca: Odnosi se na eliju ili elije koje su u nekom odnosu sa datom pozicijom, recimo ,,idite jednu zgrade levo". Kombinovana referenca: Jedna od koordinata je apsolutna a druga relativna: ,,Skrenite u Takovsku. Gospodin Zori stanuje tri zgrade nie". NAPOMENA: Excel podrava trodimenzionalne reference elija koje se koriste u kombinaciji sa funkdjama. 3-D reference se radi sa vie listova radne sveske.

1.5.22.1 Apsolutne reference

Znak za dolar ispred koordinate elije oznaava apsolutnu referencu. $A$1 je apsolutna referenca elije Al. SBS2 je apsolutna referenca elije B2. Apsolutna referenca se ne menja kada je kopirate u drugu eliju, to pokazuje sledea veba: 1. Unesite =SAS1 u eliju Bl. 2. Kopirajte i prenesite eliju Bl u B2. Formula u eliji B2 je nepromenjena; jo uvek glasi =$A$1.

74

1.5.22.2 Relativne reference

Stilom Al relativne reference se oznaavaju slovom kolone i brojem reda kao recimo B13 ili C34. Relativne reference se k na elije koje suu nekom odnosu sa elijom koja sadri fonnulu. Formula =A1 uneta u eliju Bl u stvari znai ,,sadraj o je sadraju elije koja je sada prva sa leve strane" (Al je jedno mesto levo od Bl). Dalje, poto formula koristi relat referenca se automatski podeava kada se elija kopira na drugo mesto. Probajte sledei primer: 1. Unesite =A1 u eliju Bl. Na taj nain cclija Bl dobija isti sadraj kao njena susedna elija Al (prva sa leve strane). 2. Kopirajte i prenesite eliju Bl u B2. Formula u eliji B2 se automatski menja; Excel je izvrio podeavanje tako da ona sada glasi: =A2 ime elija B2 po sadraj kao njena susedna elija sa leve strane (u ovom sluaju elija A2). NAPOMENA: Za razliku od kopiranja i prenoenja (engl. copy/paste), ako iseete i prenesete 1 (engl. cut/paste) elij referencama, reference se nee promeniti.

1.5.23 Upotreba apsolutne i relativne reference?

Sledei primer ilustruje razliku izmedu apsolutnih i relativnih referenci. Unesite konstante u prazan radni list: Kako ne treba raditi Evo jednog naina za unoenje vrednosti, ali ne ba najboljeg: 1. Unesite formulu =SBSS*SC$5 (apsolutne reference) u eliju D5. 2. Kopirajte formulu D5 u elije D6 i D7. Poto su upotrebljene apsolutne reference, u celije D6 i D7 grekom se prenose (pomnoene) brojke iz reda 5, to nismo Kako treba raditi Evo mnogo boljeg naina za unoenje podataka: 1. Unesite formulu =B5*C5 (relativne reference) u eliju D5. 2. Kopirajte formulu iz D5 u elije D6 i D7. Jo bolje je da ruicom za popunu povuete formulu. Poto D5 sadri relativne reference, Excel pri kopiranju automatski podeava refe-rence i proizvodi su sada ispravni. Sada emo jednaini dodati jednu apsolutnu reterencu. Pretpostavimo da se popust u eliji C2 (slika 4.1) odnosi na svaki r 1. Unesite formulu =(B5*C5)-((BS*C5)*SC$2) u eliju D5. Formula znai: ,,Sadraj ove elije jednak je svega - Popust". Obratite panju da elija $C$2 ima apsolutnu referencu. 2. Kopirajte formulu u elije D6 i D7. Excel e prilagoditi relativne reference, ali ne dira apsolutnu referencu. NAPOMENA: Formula u taki 1 ima dodatne zagrade koje se koriste radi lake itljivosti. Ove zagrade ne utiu na redosled ra

1.5.24 Kombinovane reference

Upoznali ste apsolutne reference (sa znakom za dolar ispred koordinate) i relativne reference (bez dolarskog znaka) referenca ima jednu apsolutnu koordi-natu i jednu relativnu koordinatu. A$l i $A1 primeri su kombinovanih referenci znakom dolara su apsolutne a koordinate bez znaka dolara, relativne. Na primer, $A1 se odnosi na apsolutnu kolonu (A (1). Primera radi unesite sledee konstante u prazan radni list: SAVET: Umesto da stalno kucate i briete znak dolara da biste promenili vrstu reference, do postavite kursor bilo gde unutar reference i pritiskate taster F4 kojim se ciklino prebacujete referenci redom. U ovom primeru vozarina za meunarodni i domai transport izraunava se na osnovu vozarine po komadu iz izraunavanje vozarine potrebne su for-mule u kolonama D i F. Problem je mogue reiti na dva naina. Manje delotvoran nain 1. Unesite formulu =B4*C4 u eliju D4 i kopirajte je u elije od D5 do D7. 2. Unesite formulu =B4*E4 u eliju F4 i kopirajte je u elije od F5 do F7. (Bi'to bi pogreno kopirati formulu iz D4 u upotrebe iskljuivo relativnih referenci.)

75

Mada je rezultat taan, postoji i bri nain. Ista formula moe da se koristi u kolonama D i F upotrebom kombinovane jednostavnosti primera ovo moda izgleda kao neznatna uteda vremena i energije. Uvek kada moete da se izvuete formule oslobod'iete se brige i utedeete vreme, naroito ako na jednom unetu formulu morate da se vratite radi izmena Delotvorniji nain 1. Unesite formulu =SB4*C4 u eliju D4. SB4 je kombinovana referenca - prva koordinata je apsolutna, a druga relativn u elije D5 do D7. 2. Kopirajte D4 u elije od F4 do F7. Proverite formule u kolonama D i F posle kopiranja. Excel je prilagodio relativni deo; apsolutni deo je ostao nepromenjen SAVET: Reference se u velikoj meri pojednostavljuju upotrebom imena. Imena doprinose jasnosti: na primer, formula koja Trokovi mnogo je razumljivija od formule =$B$25-$B$47. Dodeljivanje imena obraeno je u poglavlju 8.

1.5.25 Pozivanje na vie elija

U svim dosadanjiin primerima refercnce su se odnosile na pojedinaaie elije. Ret'e-renca elije moe takoe da se eliji.i. U reterenci At:A3, poetna elija je Al, dve take znae ,,do", a A3 je zavrna elija. Pozivanja na skupove c' znaaj kada ponete da radite sa formulama dalje u ovom poglavlju. U meuvremenu, dajemo jednostavan primer: 1. Pritisnite F5 (preica za Edit >- Go To). 2. Unesite A1:A3 kao referencu, pa izaberite OK. Bie izabran skup elija Al do A3.

1.5.25.1 Unoenje referenci elija miem

Nije neophodno da reference elija upisujete kada unosite ili ureujete formule. Refe-rence se mogu uneti u formule i pom jednog primera: 1. Unesite brojeve u elije Al i A2 praznog radnog lista. 2. Izaberite eliju A3. Upiite znak jednakosti za poetak formule. 3. Miem izaberite eliju Al. Na liniji za formule videete da je referenca elije Al dodata formuli. 4. Upiite znak plus. 5. Miem izaberite eliju A2 da je dodate formuli. 6. Pritisnite J da dovrite tbrmulu, ime e elije Al i A2 biti sabrane.

1.5.25.2 Pozivanje na druge radne listove u okviru iste radne sveske

U svim dosadanjim primerima reference su se odnosile na elije u istom radnom listu. Isto tako moete da se pozivate na radnih listova. Vratimo se na analogiju sa kunom adresom. Umesto da kaete Takovskci ulica 10, morate da kaete Tak Kragiijevac, zbog toga to je adresa u drugom gradu. Isto vai za reference elija iz drugih radnih listova. Uradite sledeu radnoj svesci: 1. Unesite 10 u eliju Al na listu Sheetl. 2. Aktivirajte Sheet2 izborom njegovog jezika. 3. Unesite znak jednakosti u eliju Bl za poetak formule. 4. Aktivirajte Sheetl izborom njegovog jezika - obratite panju da se formula jo uvek upisuje. 5. Izaberite miem eliju Al da je dodate formuli. 6. Pritisnite J da zavrite formulu. 7. Formula u eliji Bl (na listu Sheet2) glasi =Sheetl!Al a u eliji e biti prikazan broj 10. Obratite panju da ispred reference elije stoji ime lista i znak uzvika. (Znak uzvika razdvaja ime lista od reference elij da vas zbuni pozivanje na druge radne listove - to je u sutini isto kao i pozivanje na isti radni list. Primenjuju se ista prav Ako u imenu radnog lista postoji razmak, ime mora da bnde izmedu jednostrukih navodnika kada se iz drugih radnih list taj radni list. Na primer:

76

=Plan prodaje ' !B3 Medutim, ako se razmak doda imenu lista posle odreivanja reference, Excel automatski stavlja jednostruke znakove na elije.

1.5.25.3 emu pozivanje na druge listove?

Pozivanje na elije iz drugih radnih listova je esta radnja. Radna sveska moe da sadri planove po sektorima, po jed svaki od npr. etiri sektora. Peti list moe da se upotrebi za zbirni plan. Zbirni radni list e se pozivati na elije iz s sektorska lista.

1.5.26 Spoljne reference: 1.5.26.1 Pozivanje na radni list u okviru druge radne sveske

Referenca na drugu radnu svesku naziva se spoljnom referencom (engl. extemal refe-rence). Ovoga puta adresa ne sam drugom gradu, ve i u drugoj dravi. Logino, drava mora da postane deo adrese. Uradite sledeu vebu: 1. Otvorite dve nove radne sveske, Bookl i Book2. Rasporedite ih horizontalno pomou komande Window > Arrange. 2. U eliju Al lista Sheetl sveske Bookl unesite Zdravo. 3. U eliju Bl lista Sheetl sveske Book2 unesite znak jednakosti za poetak formule. 4. Aktivirajte svesku Bookl tako to ete miem izabrati bilo koju eliju unutar radne sveske. 5. Izaberite miem eliju Al (Sheetl, Bookl) da je dodate formuli. 6. Pritisnite Enter da zavrite formulu. 7. Formula u eliji Bl (Sheetl, Book2) glasie = [Bookl]Sheet l !$A$ l i u eliji e se pojaviti Zdravo. Referenca poinje imenom sveske u uglastim zagradama. (Podrazumeva se da je referenca apsolutna.)

1.5.27 ta se deava sa referencama pri premetanju elija?

Pri premetanju elija referencama mogu da se dogode razne stvari, zavisno od toga kako i kuda se elije premestaju. Isti list: Kada se elija premeta na drugo mesto u istom radnom listu, elije koje se pozivaju na tu eliju (zavisne el automatski tako da ukazuju na novu referencu celije, bez obzira na nain na koji je elija premetena. To vai ak i kada s nalazi u zavisnoj radnoj svesci - ali samo ako je zavisna radna sveska otvorena kada se elija premeta. Razliit list: Kada iseete i prenesete eliju u drugi radni list (u istoj Ui drugoj radnoj svesci), u zavisnim elijama p greske #REF! (greka u referenci). Zavisna elija: Kada se zavisna c'elija premesti ona i dalje pokazuje na istu eliju ili elije na koje je prvobitno pokazival nain premetanja. Ovo vai i kad je zavisna elija premetena u drugi radni list ili radnu svesku. Povezivanje datoteka pomou spoljnih referenci Kada se unese spoljna referenca izmedu datoteka se automatski stvara veza (eiigl.link). Veza se uvek gradi izmeu dve zavisne radne sveske i izvorne radne sveske: Zavisna radna sveska (engl. dependent workbook): Radna sveska koja sadri spoljnu referencu i zato zavisi od druge rad Izvorna radna sveska (engl. source workbook): Radna sveska koja sadri izvorne elije na koje se poziva spoljna referen Zavisna radna sveska je vezana za izvornu radnu svesku. Izvorna radna sveska nije vezana - ona uopte nema inforrna radna sveska vezana za nju.

1.5.28 Prednosti korienja veza

Povezane radne sveske se esto koriste ak i u relativno jednostavnim modelirna. One imaju nekoliko kljunih prednosti n vie radnh listova u jednoj radnoj svesci: Vie korisnika moe da ureuje radne sveske u isto vreme. Na primer, rukovodilac zapadnog regiona moe da uredu

77

direktor istonog regiona ureuje ISTOK. Ne mora da se otvara odjednom ceo model, to ubrzava otvaranje, prerauna-vanje i uvanje radnih svezaka. Isto ta dogodi da veliki model iz jedne radne sveske ,,ne stane" u memoriju.

1.5.29 Reference stila R1C1

Ve ste naucili da A1 znaci adresu elije, pri emu slovo oznaava kolonu a broj oznaava red koje vidite i na radnom adresa elije u kojoj se i red i kolona oznaavaju brojevima. Brojeve redova i kolona videete na radnim listovima a dijalog Tools / Options i kartice General iza-berete Reference Style as R1C1. Ako stil reference promenite preko okvira z Tools / Options, sve reference stila A1 promenie se u reference stila R1C1. Kao i stil A1, R1C1 ima apsolutne i relativne reference. Apsolutna adresa elije R2C2 ekvivalentna je $B$2 - odno odreenog reda i odreene kolone. Relativne adrese elija definiu se u odnosu na eliju koja sadri formulu, a ne na koo lista. Na primer, relativna adresa R[-2]C[3] znaci ,,elija 2 reda iznad i 3 kolone desno". Pozitivni brojevi redova i kol redove ispod i kolone nadesno. Negativni brojevi redova i kolona oznaavaju redove iznad i kolone nalevo. Referenca b se na ,,ovaj red" ili ,,ovu kolonu". Objedinjeni pregled moe se dobiti povezivanjem radnih svezaka na vie nivoa. Mada se veza uvek odnosi na samo jednu radnu svesku, radna sveska moe da bui povezana vie puta, na '< Jedna radna sveska moe biti povezana sa vie razliitih izvornih radnih svezal Jedna izvorna radna sveska moe imati vie zavisnih radnih svezaka. Radna sveska A moe da se povee sa radnom sveskom B. Radna sveska B mot da se povee sa radnom sveskom C. jedna radna sveska moe i. bude i zavisna i izvorna sveska. Dve radne sveske mogu da se poveu i jedna sa drugom, pri emu je svaka zavi sna od druge.

1.5.30 Prepoznavanje veznih putanja

Excel pamti celu putanju izvorne sveske, a kada se izvorna sveska zatvori, cela putan se pojavljuje kao spoljna refere spoljna referenca izvorne sveske PRODAJA, smetene u direktorijumu DATOTEKE na disku C, izgleda ovako: Kada je izvorna radna sveska otvorena: = [PRODAJA.XLS]Sheetl!$A$l Kada je izvorna radna sveska zatvorena: -'C:\DATOTEKE\[PROOAJA.XLS]Sheetl'!$A$1

1.5.31 Promena veze

Jedan nain za promenu veze je izmena formule koja sadri spoljnu referencu. Ali, ta ako zavisna sveska sadri d referenci? Izaberite komandu Edit / Links da se otvori dijalog Links. Izaberite izvornu datoteku koju elite da izmenite, potom dugme Change Source da otvorite dijalog Change Links. Dijalog Change Links izgleda i ponaa se slino dijalogu File / Open. Moete da se kreete kroz sistem datoteka da p svesku sa kojom elite da se pove-ete. Kada izaberete novu izvornu datoteku za povezivanje, automatski se menj reference. Pretpostavimo da ste zamenili izvornu datoteku PROIZVOD datotekom PLASMAN. Sve spoljne reference u menjaju se automatski u PLASMAN.

1.5.32 Otvaranje zavisne radne sveske

U trenutku kada se otvara zavisna radna sveska, Excel se ponaa razliito zavisno od toga da li je izvorna sveska otvorena Ako je izvorna sveska ve otvorena, zavisna radna sveska se automatski prerau-nava (osim ako ste u reimu runog izr Ako izvorna radna sveska nije otvorena Excel e prikazati sledei dijalog. Pritis-nite Yes da aurirate spoljne reference. SAVET: Kada se preraunavaju formule koje se odnose na zatvorene radne sveske tekue vred-nosti se uzimaju iz zatv radnih svezaka a da se sveske ne otvaraju. Meutim, neke funkcije, kao to su OFFSET i VLOOKUP, ne rade kada zatvorena jer su suvise sloene.

78

1.5.32.1 Izbegavanje velikih datoteka radnih svezaka kada se koriste spoljne veze

lako se to ne vidi, zavisne radne sveske uvaju i vrednosti sadrane u izvornim radnim sveskama (spoljne vrednosti). Na radna sveska A poziva na elije A1:A999 u svesci B, svih 999 vrednosti nalazie se u svesci A. Ovo svojstvo ima je manifestadju: ponekad na izgled mala radna sveska zauzima neobjanjivo veliku koliinu memorije. Radna sveska mo dane aiva spoljne vred-nosti. Izaberite komandu Tools / Options / karticu Calculation / Uklonite potvrdu sa opcije Save external link values . Medu izvorna radna sveska preraunavati kada se otvori jer bi u protivnom zavisne elije sadrale greke. UPOZORENJE: Povezivanje sa radnom sveskom koja nikada nije bila sauvana nije dobra ideja; ako zatvorite izvornu svesku, a ne sauvate je, zavisna radna sveska je povezana sa nepostojeom sveskom. U principu, d izvorne sveske pre zavisnih.

1.5.33 Hiperveze

U Excelu postoje dve vrste hiperveza. Prve funkcioniu kao i hiperveze u HTML dokumentima na Internetu (We pritisnete taster mia pokazujui na njih, skaete sa mesta na mesto. Druga vrsta hiperveze u Excelu je funkcija HYPERLINK.

1.5.33.1 Izbegnite upozorenje o auriranju veza

Kada otvorite radnu svesku koja sadri spoljne ili udaljene reference, pojavie se upozorenje ,,This document contains lin links?" (Ovaj dokument sadri veze. Veze uspostaviti ponovo?). To upozorenje zbunjuje nove korisnike. Ako odg aurirae se sve veze u novootvorenoj radnoj svesci. Ako odgovorite ,,No", formule koje sadre spoljne ili udaljene izraunate sa tekuim podacima. Postoji nacin da se spreci pojava ovog upozorenja, kako bi se veze automatski aurirale: Izaberite Tools / Options / karticu Edit / uklonite potvrdu iz polja Ask to update automatic links. To je globalni parametar postavi samo za jednu radnu svesku. Drugi nain izbegavanja upozo-renja je otvaranje izvorne radne sveske pre otvaranj sveske.

1.5.33.2 Koricenje funkcija radnog lista

Zamislite radni list koji u elijama od Al do A9 sadri brojeve koji treba da se saberu. Mogli biste da unesete formulu: "A1+A2+A3+A4+A5+A6+A7^A8+A9 Ovaj nain je zamoran i kada sabirate samo devet elija, a postaje neprimenljiv ako treba sabrati nekoliko hiljada el moe se dobiti i upotrebom funkcije SUM: -SUM(A1:A9) Funkcija SUM je jedna od nekoliko stotina ugradenih funkcija. Ugraene funkcije su ono to pri rukovanju tekstom i br daje pravu mo. Bilo koja funkcija moe da se koristi sama, kao funkdja SUM u gornjem primeru, ili kao deo sloene form Veini funkcija mora da se obezbedi jedan ili vie podataka koji se nazivaju argumenti. Argumenti se stavljaju u zag funkdje, kao u primeru =SUM (A1:A9). Ako ima vie argumenata oni se moraju razdvojiti zarezima (ili nekim d definisanim u Windowsu). Funkciji ne prethodi znak jednakosti, izuzev ako se nalazi na poetku formule.

1.5.33.3 Uparivanje zagrada u formulama

Kada uite da piete formule (pa ak i kada se u tome izvebate), ispravno uparivanje zagrada je prilian poduhvat, naro formulama. Ponekad Excel shvati ta elite i posao obavi sam. Na primer, u jed-nostavnim formulama kao sto su funkcije bez ugnedenih funkcija, zatvorene zagrade se mogu izostaviti. Kada pritisnete Enter, Excel dodaje zatvorenu zagradu aut U sloenijim formulama Excel ne zatvara zagrade umesto vas. Umesto toga, pojavljuje se upozorenje ,,Parantheses (Zagrade se ne podudaraju) i istice se neispravan deo formule. Kada upiete zatvorenu zagradu, nakratko se istice odgova zagrada.

79

Jo korisniji je trik za pronalaenje parova svih zagrada u formuli: upotrebite tastere sa strelicama da se u formuli kree znaka. Svaki put kada doete do zagrade, obe zagrade iz para bie nakratko istaknute.

1.5.34 Reference no obicnom jeziku

Reference na obinom jeziku (engl. Natural Language References) su ustvari reference koje koriste rei iz zaglavlja r Kada napravite tabelu, tekstualne oznake zaglavlja kolona i1i redova moete koristiti u formulama. U prethodnim ve najpre ste morali da pravite imenovana podruja elija , a korienjem referenci na obinom jeziku ta imena se formu Pogledajmo kako moete upotrebiti ovu novu mogunost. SAVET: Budite paljivi kada u nekoj formuli pokuate da upotrebite oznaku koja je istovremeno i referenca c'elije. Na pr Q1 oznacili neku kolonu pa pokuate da napiete for-mulu =Q1 Istok mislei na eliju koja se odnosi na presek kolone Excel e potraiti eliju Q1 a ne kolonu oznaenu sa Q1.

1.5.35 Reference preseka reda i kolone

Pretpostavimo da imate tabelu planiranih sredstava sa kolonama oznaenim imenima meseci (Januar, Februar itd.) i redov kategorijom (Dostavnice, Pokloni itd.). ta ako vam treba podatak o ko-liini dostavljenih sredstava u rnartu i vredn oktobru? Postoji naroit nain da se pozovete na eliju koja se nalazi u pre-seku datog reda i kolone (na primer Mart i Po znak za razmak. Taj znak slui da oznai presek. Na primer, formula =C:C 2:2 je zaobilazni nain da ukaete na eliju sastoji od sledeih delova: C:C Referenca kolone C Razmak Operator preseka 2:2 Referenca reda 2 Poto referenca pomou preseka ne zahteva obavezno upotrebu imena ili oznaka njena upotrebljivost se najbolje uoa koriste.

1.5.36 Podrazumevani presek

Oznake mogu da slue kao relativne reference elija. Na primer, koristei radni list iz gornjeg primera upiite formulu = elije E3, E4 i E5. Mada su Istok i Zapad skupovi elija, formule se tano izraunavaju na osnovu vrednosti u istom redu. podrazumevanog preseka. Upiite sada formlu =Istok+Zapad u celiju E6. Broj 0 se pojavljuje zato to ne postoje vredn elijama reda 6. Kad piete formule koristei obian jezik Excel e ako imate vie od jedne oznake sa istim imenom odabrati prvu ko gornju levu, ili e vam pomou dijaloga Identify Label zatraiti da navedete koju oznaku elite da upotrebite: Ponekad nije zgodno koristiti oznake u elijama sa formulama. Da biste iskljuili ovu mogunost najpre izaberite Too karticu Calculation, a zatim uklonite potvrdu sa opcije Accept labels in formulas .

1.5.37 Preraunavanje radnog lista

Excel preraunava formule radnih listova kada to zahtevaju izmene vrednosti elija. Automatsko preraunavanje je verov svojstvo programa za tabelarno izraunavanje, pa je znaajno da nauite kako da upravljate njime. Da biste izraunavanja, izaberite komandu Tools > Options, a zatim karticu Calculation

1.5.38 Reimi preraunavanja

Reim preraunavanja je vaan parametar za celu radnu povrinu - to nije parametar radne sveske. Ovde su opisana tri raspoloiva naina preraunavanja:

1.5.38.1 Automatsko preraunavanje

Reim koji se podrazumeva. Odvija se kada se vrednost elije proineni a postoje t'ormule koje se pozivaju na izmenjenu c se vri preraunavanje, na statusnoj liniji se pojavljuje poruka o procentu uradenog prerauna.

80

1.5.38.2 Automatsko preraunavanje iskljuujui tabele

Poseban reim koji preraunava sve osim tabela sa podacima. SAVET: Dok Excel obavlja preraunavanje rad moe i dalje da se odvija, mada se preraunavanje zaustavlja dok vi radite.

1.5.38.3 Runo preraunavanje

Koristi za skracivanje vremena potrebnog za odgovor. Kada radite sa velikim modelom, poeljno je da se preraunava dok se ne unesu svi podaci. Re Calculate na statusnoj liniji podsea vas da sledi pre-raunavanje. Pritisnite Calc No izvrite sva preraunavanja u isto vreme, ali da ostanete u runom reimu. Pritisnite dugme Calc Sheet ako preraunavanje obuhvati samo aktivnu radnu svesku, a ne i celu radnu povrinu.

1.5.38.4 Preciznost prema prikazanim vrednostima

Vrednost koja se vidi prikazana u eliji nije obavezno ista kao i prava vrednost uskla-ditena u eliji. Excel skladiti tanou do 15 brojnih mesta, dok elija moe biti formatirana tako da, na primer, prikazuje samo dinare i pare. (Linija z uvek prikazuje pravu vrednost.) Razlike izmeu formatiranih brojeva i pravih vrednosti elija mogu da dovedu do netanih rezultata, to raunovodama zadaje velike brige. Da biste uradili preraunavanje na osnovu formatiranih vredno odaberite Tools > Options, izaberite karticu Calculation pa potvrdite opciju Precision as displayed. UPOZORENIE: Ovaj parameter se odnosi na radnu svesku i uva se zajedno sa radnom sveskom, za razliku od parametara au i rucnog preraunavanja.

1.5.38.5 Proirivanje formule SUM da obuhvati umetnute redove

Pretpostavimo da imate vrednosti u elijama A1:A10 i formulu =SUM(A1:A10) u eliji All. Na kraj liste elite da do vrednost, pa zato umecete novi red na mestu reda 11 (odmah iznad funkcije SUM) i upisujete novu vrednosti u Medutim, skup vred-nosti za sabiranje ne sadri novu vrednost. Kako ete uvrstiti novu vrednost na kraj liste i automats skup za sabiranje da je obuhvati? To ete postii uz pomo trikova. Prvo, na kraju skupa moete ostaviti pra-zan red (u ovom slucaju red 11) i uvrstiti ga u formulu za sabiranje. Tada for =SUM(A1:A11). Zatim umeite red iznad praznog reda (reda 11) uvek kada je potrebno dodati vrednost, a skup za sabir automabki prilagoditi i obuhvatiti i novi red. Drugi nain je da upotrebite sledeu for-mulu da saberete skup koji uvek sadri eliju iznad formule: -SUM(prva_e1ija:INDEX(ko1ona :ko1ona,ROW()-l)) Argument prva_e1ija odnosi se na prvu eliju iz skupa za sabiranje (u ovom sluaju, eliju A1). Argument kolona: kol ona odnosi se na kolonu koja se sabira (u ovom primeru, $A:$A). U tom slucaju formula u eliji All glasi =SU INOEX( $A: $A , ROM ( ) -1)) .

1.6 Formatiranje radnih listova

Neki korisnici smatraju da je vaan jedino sadraj dokumenta. Ukoliko i vi imate isto miljenje, znajte da je mnogo i on misle kao vi. Kao korisnik grafiki bogatog programa za tahelarno izraunavanje sigurno ste uvideli znaaj lepog izgleda Prilino jednostavnim metodama formatiranja pored lepog izgleda postiu se brojna poboljanja: Formatiranjem moete da istaknete znaajne intormacije; jednostavnim postupcima formatiranja postie se bolja itljivost izvetaja; Upotrebom stilova dobijaju se skladnost i ujednaen izgled. Uslovnim tbrmatiranjem istiu se intbrmacije koje su se promenile. Ovim poglavljem obuhvaeni su razni oblici tbrmatiranja. Osnovni postupak je uvek isti: izaberete elije koje elite da tb zatim komandu za formatiranje. Excel 8 dodatno sadri i izvestan broj novih mogunosti formatiranja ukljuujui uslovno formatiranje, spajanj poravnavanje teksta pod uglom, o kojima emo govoriti u ovom poglavlju.

81

1.6.1 Rad sa fontovima

Jedan od osnovnih naina da se pobolja izgled i upotrebljivost radnog lista je upotreba formatiranja fonta. Formatiran Excelu obuhvata podeavanie ili izbor nekoliko karakteristika znakova kao to su: tipografsko pismo kao na primer Times New Roman, Arial i Courier veliina izraena u takama (engl. point) polucrni i/ili kurzivni lik boja podvlaenje specijalni efekti - precrtavanje (engl. strikethrough), stepenovanje (engl. snper-script) ili indeksiranje (engl. subscript) Excel je pojednostavio stvari u gotovo svakom poslovnom okruenju sa svoje tri znaajne nove mogunosti formatiranja f Korisnici koji se bave raunovodstvom dobili su mogunost podvlaenja koja je u skladu sa inae krutim raunov standardima. Naunike i inenjere e obradovati mogunost pisanja stepena i indeksa kao opte opcije za font. Svi e biti zadovoljni to fontovi mogu da se primene i na pojedinane znakove unutar elije.

1.6.2 Primena formata fontova

Primena formatiranja fonta je jednostavna. Kao i pri formatiranju elija, prvi korak je da se oznai podruje koje e da se [zaberite komandu Format- Cells da dobijete dijalog Format Cells, zatim karticu Font. Izaberite one odlike fonta koj primenite i pritisnite OK. Pogledaemo koje su opcije na raspolaganju. Font: Raspoloivi fontovi nisu spedjalitet Excela - lista sadri sve fontove koji postoje u Windowsu ili su instalirani kasn SAVET: Ako pokaete na oznaeno podruje i pritisnete desni taster mia otvorie se priruni meni sa komandom Format / Fontovi TrueType oznaeni su simbolom TT pored imena pisma - TrueType je tehnologija prilagodljivih fontova u Windows. Fontovi koji se mogu upotrebiti za trenutno izabran tampa oznaeni su simbolom tampaa pored imena pisma. Font Style (Stil fonta): Omoguava primenu kurziva i polucrnog slovnog lika. Size (Veliina): Veliina fonta se meri u takama. Jedan in sadri 72 take (meri se od najvie take slova b do najnie t p), tako da font od 12 taaka iznosi 1/6 ina, posmatrano od najvie do najnie take. Kada poveate font automatski s visina reda tako da se znaci pravilno prikau. Underline (Podvlaenje): nekoliko mogunosti podvlaenja Single (jednostruko) i Double (dvostruko) podvlaenje moe da se primeni na sve znakove. Single Accounting (jednostruko raunovodstveno) i DoubleAccounting (dvostruko raunovodstveno) podvlai celu eli radi o tekstu, ili samo znakove kada je re o brojevima. Stilovi raunovodstvenog podvlaenja primenjeni na formatira podvlae samo cifre a ne i valutnu oznaku (za razliku od obinog stila podvlaenja koji podvlai sve). Color (Boja): Padajua lista Color prikazuje paletu boja koje se mogu primeniti na sadraj elije. Effects (Efekti): Opcija Strikethrough izaziva precrtavanje znakova linijom po sredini. Ostale dve opcije, Superscript i koriste se za pisanje stepena i indeksa u naunim podacima. Nornial Font (Normalm font): Potvrdivanjem ove opcije sve vrednosti u vezi sa fontovima vraaju se na podrazumevane. Previevv (Prikaz za pregled): Prozor koji prikazuje kako e formatirani znakovi izgledati kada pritisnete OK.

1.6.2.1 Promena standardnog fonta radne sveske

Da promenite standardan font radne sveske izaberite komandu Tools > Options, zatim karticu General. Parametri Stan

82

Size odreuju font koji se podrazumeva. Ovi parametri se primenjuju uvek kada otvarate novu radnu svesku. (Excel m ponovo pokrene da bi promene ovih parametara bile primenjene.)

1.6.3 Dodavanje okvira elijama

Okviri elija doprinose preglednosti i rasporedu radnog lista i kada se paljivo koriste jedna su od najkorisnijih opcija form Da uokvirite elije, izaberite komandu Format / Cells / karticu Border. Opcije kartice Border U sledeoj listi opisane su sve opcije kartice Border iz dijaloga Format Cells: Style (Stil): Kontrolie stil linije izabrane za okvir ili deo okvira, ukljuujui razliitu debljinu linija, punu ili isp jednostruku ili dvostruku. Color (Boja): Kontrolie boju izabranog okvira ili dela okvira. Border (Okvir): Prikazuje izgled i kontrolie kakav se okvir primenjuje na odreenu eliju. Dugmad ispod i levo od pro prikaz koriste se za primenjivanje ili uklanjanje izabranih ivinih linija. Ivlcu okvlra moete da dodate ili uklonite i pom ako je pritisnete u prozoru za prikaz. U istom prozoru prikazuju se i stil i boja izabrane ivice okvira. Presets (Podeeni okvin); Pritisnite dugme Outline da potpuno uokvirite eliju, ili dugme None da uklonite okvir . Kada j vie elija tu je i dodatno dugme Inside za postavljanje ivica izmeu elija. NAPOMENA: Ponekad se okvir i daije vidi u eliji iako ste ga uklonili. To se deava zato to su u 1 mrei prisutna dva ok morate da uklonite (odnosno, leva linija okvira jedne elije ne predstavlja desnu liniju okvira susedne).

1.6.3.1 Linije mree nisu isto to i linije okvira

Linije mree nisu isto to i okviri elija. Linije mree su opteprisutne u radnom listu i umanjuju uinak linija okvira. Li moete da uklonite ako izaberete komandu Tools Options, zatim karticu View i uklonite potvrdu opcije Gridlines. SAVET: Svetlosivi okviri ili tanki okviri odnosno pojedine okvirne linije su vizuelno prihvatljiviji i daju profesionalniji izgl izgled zavisi od rezolucije monitora i tampaa.

1.6.4 Alat za uokvirivanje

Alatka Border prikazuje paletu razliitih stilova okvira. bez okvira (uklanja postojee okvire) Donja linija Leva linija Desna linija Dvostruka donja linija Pojacana donja linija Gornja i donja linija Gornja i dvostruka donja Gornja i pojaana donja Okvir (svaka elija u selekciji) Okvir (oko selekcije) Pojaani okvir (oko selekcije)

1.6.5 Primena rafura i boja

rafure i boje mogu da poboljaju izgled radnog lista ili da istaknu odreene informacije. Na primer, ako pravite tab pratite prodaju moete da koristite raflranu pozadinu kojom istiete prodaju koja je premaila neku vrednost i tako skren na velike brojke. Ili, poboljajte itljivost iroke tabele tako to ete oseniti svaki drugi red svetlom bojom ili sivom k koja sledi.

83

Da biste primenili boje i rafure na izabrane elije, izaberite Format > Cells, zatim karticu Patterns. SAVET: Zive boje mogu da se prigue meanjem sa belim uzorkom, ili upotrebom uzorka jarke boje na beloj pozadini.

1.6.6 Alatke za bojenje i rafiranje

Alatke Fill Color i Font Color nalaze se na paleti sa alatkama za formatiranje (Formatting). Kada se izaberu, prikazuje boja koja se moe skinuti sa palete sa alatkama i koristiti za formatiranje boje teksta i pozadine izabranih elija.

1.6.7 Poravnavanje stavki u celijama

Poravnanje se odnosi na poloaj znakova u eliji. Podrazumeva se da se tekst poravnava ulevo a brojevi udesno. Da bis poravnavanje, izaberite komandu Format > Cells, zatim karticu Alignment da prikaete dijalog sa slike 5.3. Horiz vertikalno poravnavanje teksta u izabranim elijama kontrolie se odgovarajuim padajuim listama.

1.6.7.1 Kontrola horizontalnog poravnavanja

Opcije padajue liste Horizontal za horizontalno poravnavanje teksta su: General: poravnava tekst ulevo, brojeve udesno. Left (Indent): poravnava sadraj elije ulevo. Center: centrira znakove u eliji. Right: poravnava sadraj elije udesno. Fill: ujednaeno popunjava odabranu eUju jednim znakom. Justify: poravnava tekst desno i levo u eliji. Rezultati su vidljivi jedino ukoliko postoji vise redova teksta. Center Across Selection: centrira tekst preko izabranih kolona. Opcijom Indent kontroliu se promene levog poravnavanja teksta u izabranim celijama slino tabulatorima.

1.6.8 Popunjavanje elije jednim istim znakom

Pretpostavimo da pravite obrazac u kome e neke elije biti popunjene odredepim znakom, moda -----ili #####m# il Opcija Fill iz kartice Alignment okvira za dija-log Format > Cells popunie izabranu eliju ili c'elije samo jednim znak moete popuniti nizom znakova, na primer, obc (elija e se popuniti abcabcab). Moda mislite da je jednostavno popu upisivanjem zna-kova dok se elija ne popuni, ali ta e se dogoditi kada promenite irinu te kolone? Ako ste upisali rec znakova, elija e sadrati devet znakova, pri emu sirina kolone nema znaaja. Meutim, ako popunite eliju opcijom c'e biti popunjena znakom bez obzira na sirinu kolone. Opcija Fill se moe koristiti i za popunu nekoliko elija (ili celog reda) jednim znakom, a red znakova izgledace nepre ste upisivali znakove u svaku eliju, videli biste pojedinane grupe znakova, sa razmakom izmeu elija ostavljenim koordinatne mree.

1.6.8.1 Centriranje preko selekcije

Opcija Centeracross selection (centriranje preko selekcije) veoma je korisna za naslove, poto centrira tekst preko izabr bez obzira na razliitu irinu kolona. Na primer, pretpostavimo da elite da centrirate naslov Prihodi po kvartalima u 1 kolona A do F (u drugom redu). 1. Unesite tekst u eliju A2. 2. Izaberite elije A2:F2. 3. Izaberite Format s- Cells pa karticu Alignment. 4. Izaberite Center Across Selection iz liste Horizontal i pritisnite OK.

1.6.8.2 Centriranje i spajanje

Staro dugme Center Across Columns na paleti za formatiranje sada se zove Merge and Center - spajanje i centriranje. D je dolo zato to je dugmetu dodata nova funkcija za spajanje elija. Sada se ovom alatkom horizontalno centrira sadraj elija i istovremeno spajaju elije.

84

Spojene elije ponaaju se kao jedna velika elija i ne utiu na formatiranje mlillj okolnih elija. Naroito su po oznaavanje skupova elija. Da biste razdvojili spojene elije najpre ih izaberite pa zadajte komandu Format> Cells karticu Alignment i uklonite potvrdu sa opcije Merge cells.

1.6.8.3 Kontrola vertikalnog poravnavanja

Parametri za vertikalno poravnavanje kontroliu poravnavanje izmeu vrha i dna elije. U listi Vertical nalaze se sledee o Top: postavlja sadraj na vrh elije. Center: centrira vertikalno sadraj u eliji. Bottom: postavlja sadraj na dno elije. Justifv: obostrano vertikalno poravnava redove teksta, od vrha do dna elije i automatski preiama tekst. Uradite sledeu vebu vertikalriog poravnavanja: 1. Unesite neki tekst u eliju B2. 2. Poveajte visinu reda 2, npr. na 50 ili vise. 3. Promenite vertikalno poravnavanje u eliji B2 na Top. Vertikalno poravnavanje u eliji nije uoljivo ukoliko red ne promeni visinu.

1.6.8.4 Ponovljeno centriranje preko vie elija

Pretpostavimo da ste neki naslov centrirali preko est c'elija koristei format Center Across Cells, a sada vam treba preko pet elija. Najea greka koju korisnici ine u ovom sluaju je to izaberu pet elija i pri-mene ovaj format. Me se ne resava problem jer kada se tekst centrira preko vise elija ovaj format se primenjuje na svakueliju pojedinano pa elija zadrati i dalje sve dok ga eksplicitno ne uklo-nite. Najjednostavniji nain da promenite cen-triranje je da izaberete estu eliju i uklonite iz nje ovaj format (pritisnite pon Cen-ter Across Cells). Kada hoete da prosirite cen-triranje na jo jednu eliju sa desne strane izaberite je i samo na nju formati-ranje Center Across Cells.

1.6.9 Promena izgleda teksta opcijama Text control

Grupom opcija Text control kartice Alignment menja se nekoliko aspekata prikaza teksta unutar jedne ili vie elija i listu. Opcije su sledee:

1.6.9.1 Wrap Text

Prelamanje teksta): Ova opdja razbija dugaak red teksta na onoliko redova koliko je potrebno da bi se tekst smestio u e prelama redove da bi se tekst uklopio u irinu kolone, a tekst moete da prelomite i po elji preicom Alt+Enter. Red automatski postaju vii da bi mogli da prihvate vie redova teksta.

1.6.9.2 Shrink to fit

Podesi da stane: Ovom opcijom umesto visine reda menja se veliina fonta tako da tekst stane u eliju. Ovo je zgodna m kada je tekst samo neznatno vei da bi stao u izabranu eliju, kao u gornjem primeru. Ukoliko pokuate da sabijete previ menjajud dimenzije elije, tekst e postati previe sitan da bi se itao bez uveanja.

1.6.9.3 Merge cells

Spoji elije: Opcija Merge cells je izuzetno korisna nova mogunost. Omoguava spajanje nekoliko elija tako da se on kao jedna, ne menja-jui visine redova i irine kolona. Spajanjem elija moete na radni list postaviti adrese, natpise objanjenjem a pritorn sauvati formatiranje odgovara-juih podataka. Ovo je naroito korisno kada se prave dokumenti abloni faktura. Na donjoj slici elije B3:D6 su spojene da bi se dobio prostor za adresu firme ali su irine odgovarajuih podadma ostale netaknute.

1.6.10 Orijentacija teksta u eliji

Parametri sa kartice Alignment kontroliu orijentaciju teksta u eliji. Kako e tekst izgledati vidi se u dijalogu. Ugao pod kojim e tekst unutar elije biti iskoen moe se izabrati u rasponu od -90 stepeni do +90 stepeni. Dovoljno j

85

ili povui indikator orijentacije ili zadati ugao pomou brojaa stepeni (Degrees) ispod polukrune skale. Na donjoj slic elijama B2:G2 okrenute su za 90 stepeni a imena u elijama B5:G5 za 55 stepeni. NAPOMENA: Visina reda se automatski podesava kada je elija orijentisana vertikalno, postrance ili pod uglom. Na pr formatirate eliju da bude vertikalno orijentisana, visina reda e se prilagoditi sadraju koji treba da primi (pove potrebno).

1.6.10.1 Rad sa alatkama za poravnavanje

Tabela 5.3 sadri i opisuje Excelove alatke za poravnavanje. Obratite panju da se alatke oznaene zvezdicom (*) ne po ugraenoj paleti sa alatkama. Posto-jeim ili namenski napravljenim paletama mogu se dodati brojne druge alatke za for m Alatka Funkcija Levo poravnavanje Centralno poravnavanje Desno poravnavanje Obostrano poravnavanje* Centriranje preko selekcije Vertikalna orijentacija* Postavljanje pod uglom navise Postavljanje pod uglom nanie Postrance (itanje odozdo nagore)* Postrance (itanje odozgo nadole)*

1.6.11 Formatiranje brojeva

Formati za brojeve kontroliu kako se prikazuju brojevi, ukljuujui datum i vreme. Excel omoguava da se brojevi prika brojem tbrmata. Na raspolaganju su tormati za razlomke, vremenske podatke, valute, raunovodstvene podatke^ brojeve i naunom obliku kao i opti i podrazumevani formati.

1.6.11.1 Korienje formata brojeva

Postoji irok izbor ugradenih formata koji su grupisani u kategorije od kojih se svaka odnosi na odgovarajua polja primene. Da biste primenili formatiranje brojeva u jednoj ili vie elija radnog lista, uradite sledee: 1. Izaberite Format > Cells da dobijete dijalog Format Cells a zatim izaberite karticu Number . 2. Izaberite kategoriju formata (Categorv), da suzite izbor pri traganju za tipom formata. 3. Izaberite tip formata. (Okvir Sample prikazuje izabran format primenjen na podatke u aktivnoj eliji.) 4. Pritisnite OK. SAVET: Kada unesete formulu koja se poziva na druge elije, elija nasleuje formatiranje od prve elije navedene u formu prethodno niste zadali format elije u koju unosite formulu).

1.6.12 Simboli formata

Excelovi formati brojeva kontroliu se naroitim simbolima. Te simbole moete kombinovati da biste zadavali izgled poravnatost brojeva pa ak dodali i tekstualni opis broja. NAPOMENA: Excelovi simboli namenjeni formatiranju brojeva, datuma i vremena navedeni su u

1.6.13 Simboli za formatiranje datuma i vremena

Kada se unesu datum i vreme, Excel ih prepoznaje i prikazuje u formatu datuma i vremena. Ponekad je neophodno drugaiji format. Vodite rauna da se datum ne moe koristiti u izraunavanjima ako je unesen kao tekst. SAVET: Kada unosite razlomke, na primer 1/2, Excel va unos tumai kao datum i prikazuje 2-Jan. Da biste dobili razlom

86

ga kao meovit razlomak: 0 1/2. Ako pokuate da izbegnete prikazivanje razlomka kao datuma ubacivanjem razmaka il ispred broja, razlomak e biti unesen kao tekst. Da li je razlomak unesen kao tekst ili kao broj proverite po p Podrazumeva se da Excel tekst poravnava du leve margine a brojeve du desne.

1.6.13.1 Formati brojeva prilagoeni korisniku

Pored gotovih formata kojima raspolae, Excel vam nudi jo jednu mogunost. Pomou simbola formata iz dodatka C definiete sopstvene formate brojeva.

1.6.13.2 Definisanje novih formata brojeva

Pretpostavimo da imate radni list sa velikim brojevima pa elite da prikaete brojeve u hiljadama, bez promene vrednosti obaviti namenski definisan format: 1. Izaberite eliju Al i unesite 1234567. 2. Izaberite Format - Cells, zatim karticu Number. 3. Izaberite kategoriju Custom i unesite #,###, u polje Type (nemojte propustiti da upiete oba zareza). 4. Pritisnite OK. Broj e biti prikazan kao 1,235.

1.6.13.3 Namensko formatiranje brojeva za proteklo vreme

Pretpostavimo da dnevno pratite koliko sati radite tako to beleite vreme poetka rada i vreme kada zavrite. Svako ju kucate Ctrl+Shift+: (dve tacke) da biste uneli tano vreme u radni list sa radnim vremenom, zatim oduzimate vreme p vremena zavr-etka rada i raunate efektivno radno vreme, a rezultat formatirate u satima. Dobijate 8 ili 9 sati rada dnevn 12) - nema problema. Sada sabirate dnevne sate rada da biste dobili zbir radnih sati nedeljno - rezultat je 16 sati, a oekivali ste 40! Rezultat j Excelovo standardno formatiranje vremena dozvoljava ukupno 24 sata (i 60 minuta, i 60 sekundi). Ne oajavajte, form tako podeava na prikazivanje ukupnog proteklog vremena u satima (minutama ili sekundama). Da bi se prikazala vrednost proteklog vre-mena koja iznosi vie od 24 sata, ili 60 minuta, ili 60 sekundi. Ogranienje se uk sivanjem zagrada oko koda vremena. Na primer, namenski kd formata [h]:mm prika-zuje etrdesetasovnu radnu nede sati (i sate kao razlomak za minute). Namenski kod [mm] prikazuje etrdesetcasovnu radnu nedelju kao 960 minuta prikazuje kao 57600 sekundi.

1.6.13.4 Primena novih formata brojeva

Kada se definie nov format brojeva, on se uva u radnoj svesci i moe da se priinenjuje kao ugradeni format. Novi fo prikazivani u kartici Number dijaloga Format Cells kao poslednji u kategoriji Custom.

1.6.13.5 Brisanje novih formata brojeva

Novi formati brojeva uvaju se u radnoj svesci u kojoj su definisani. Da ih obriete, aktivirajte radnu svesku, zatim po sledei nain: 1. Izaberite Format / Cells / karticu Number. 2. Izaberite kategoriju Custom. 3. Izaberite nov format koji elite da obriete, zatim pritisnite dugme Delete.

1.6.13.6 Uslovno formatiranje

Brojevi mogu da se formatiraju razliito koristei nove malopre opisane metode formatiranja. Na primer, elija m formatira tako da se u njoj negativni brojevi prikazuju u civenoj boji. Medutim, boja fonta moda nee istai

1.6.13.7 Tri naina za skrivanje nula na radnom listu

Pretpostavimo da ste napravili radni list koji sadri mnogo nula. Radni list pretrpan nulama se teko ita jer je suvie info njemu. Kako biste mogli da skrijete nule i dobijete pregledan radni list? Postoje tri mogunosti; metod koji izaberete konkretnih okol-nosti u kojima elite da skrijete nule.

87

Ako elite da ih sakrijete u celom radnom listu, izaberite Tools / Options / karticu View, a zatim uklonite potvrdu values. Nule se mogu ponovo prika-zati potvrivanjem polja za potvrdu. Ako elite da sakrijete samo nule u odreenoj eliji, formatirajte elije da sakriju nule dodavanjem take i zareza na format. Izaberite Format / Cells / karticu Number, a zatim prilagodite kod formata u polju za tekst Code. Evo prim skrivanje nula: #,##0_);(#,##0); #,##0.00_);(#,##0.00); $#,##0_);($#,##0); Ako elite da sakrijete nule koje su rezultat formule, upotrebite funkciju IF. Na primer, pretpostavimo da formula glas elite da se prikae rezultat koji glasi nula. Ugnezdite formulu u funkciju IF da bi rezultat nula bio skriven. Evo, o B1=0,"", A1-B1). Ta formula u stvari znai; ,,ako je A1-B1 jednako nula, prika-zati tekst null, u suprotnom prik oduzimanja A1 -B1".ili predstavljati podatke na nain koji elite. Zahvaljujui uslovnom formatiranju brojevi, tekst, poz ivice okvira mogu se prikazati razliito u zavisnosti od vrednosti sadrane u eliji. Uslovno formatiranje moe da zavisi o iza-branim elijama ili vrednosti u drugim elijama. Uslovno formatiranje je takode i dinamiko; formati se menjanju ka vrednosti. Uslovnim formatiranjem moete napraviti da se podaci prikazuju u maniru semafora - povoljni podaci zele crveno, a problematini uto. Na primer, prodaja u nekom periodu moe da blista, opadne ispod planirane ili prati plan prikaz daleko primerenije pokazuje stanje prodaje i upozorava na promene. Evo kako se primenjuje uslovno formatiranje: 1. Izaberite elije koje treba formatirati. 3. Izaberite Format / Conditional Formatting da biste prikazali dijalog Conditional Formatting. Veba uslovnog formatiranja: 1. Unesite sledee podatke u radni list. 2. Izaberite eliju C3. 3. Izaberite Format :- Conditional Formatting. 4. U dijalogu Conditional Formatting izaberite Cell Value Is (vrednost elije je) u prvoj listi podruja Condition 1, equal drugoj, a u krajnje desno polje upiite =D3 za planiranu vrednost (koristite relativne reference), pa pritisnite dugme Forma SAVET: Koristei funkciju between (izmedu) u drugom polju, moete upisati i gornju i donju granicu vrednosti u zadnja dv 5. Izaberite karticu Patterns dijaloga Format Cells i utu boju iz palete boja pa pritisnite OK. 6. Pritisnite dugme Add dijaloga Conditional Formatting. 7. Promenite kriterijum u drugom polju liste podruja Condition 1 tako da glasi greater than (vee od) pa ponovo tbrmatirajte sadraj elije u zeleno i pritisnite Add. 8. Dodajte sada i trei kriterijum eme formatiranja, less than (manje od), ponovo unesite =D3, izaberite crvenu boju i prit 9. Kopirajte eliju C3, izaberite elije C4 do C6 pa izdajte komandu Edit> Paste Special. Izaberite opciju Paste Format OK. Format elija C3:C6 sada e se menjati automatski kako budete menjali vrednosti u elijama. NAPOMENA: Korien reference D3 vi Excelu ustvari kaete: ,,Formatiraj izabranu c'eliju (C3) na osnovu vrednosti u eliji sa desne strane". N kada kopirate i prenosite format u elije C4:C6, njihovi formati bie uslovljeni odgovarajuim vrednostima u koloni 0, a n Ako pokaete pa pritisnete elijsku referencu Excel e koristiti apsolutne reference.

1.6.14 Korienje alatke format Painter

Velika pogodnost u Excelu je alatka Format Painter koji se nalazi na standardnoj paleti sa alatkama. Format Painter ko (eng/.paste) formate tako to ih ,,ucrtava" u elije. To ume da donese znaajne utede vremena - ako elite da primenite i razliite elije ne morate iznova da prolazite kroz sve korake kojima ete to postii. Dovoljno je da se posluite ala

88

Painter. Format Painter moete da koristite na sledei nain: 1. Izaberite eliju koja sadri formatiranje koje elite da kopirate. 2. Izaberite alatku Format Painter. 3. Povlaenjem odabirajte one elije na koje elite da primenite tbrmatiranje. Kopiranje formata moete da ponavljate ne birajui alatku svaki put, ako postavite pokaziva na dugme Format Pai pritisnete taster mia. Kursor alatke Format Painter tada ostaje aktivan sve dok je ponovo ne izaberete. SAVET: Pomou alatke Format Painter moete brzo i da obriete formate. Izaberite neku neformatiranu eliju, zatim Form povucite pokaziva preko elija iji format treba da se obrie.

1.6.15 Prednosti automatskog formatiranja

Opcija AutoFormat sadri formate koji mogu brzo da se primene na grupu elija. Sadri formate za brojeve, poravnav okvire, rafuru, boju, visinu reda i irinu kolone.

1.6.15.1 Primena opcije AutoFormat

Da biste primenili AutoFormat na grupu elija, postupite na sledei nain: 1. Izaberite grupu elija (skup susednih elija ili jednu eliju iz grupe). 2. Izaberite Format > AutoFormat. Pojavljuje se dijalog AutoFormat . 3. Izaberite AutoFormat iz liste Table format 4. Pritisnite Selektivna primena AutoFormata Opcija AutoFormat sadri est atributa, ali moete da se opredelite da sadri samo odredene, izabrane atribute, da tokom dolo do brisanja prethodno primenjenog tbrmata. Pretpostavimo da elite da primenite AutoFormat bez izmene dimen redova i kolona u radnom listu: 1. Izaberite grupu podataka, zatim Format / AutoFormat. 2. Izaberite AutoFormat iz liste Table formats, zatim pritisnite dugme Options. Dijalog AutoFormat se proiruje pokaz podruje sa novim tbnna-tima koji se mogu primeniti (Formats to apply). 3. Ponitite opciju Width/Height iz podruja Formats to apply. 4. Pritisnite OK. AutoFormat e biti primenjen bez ikakvih atributa irine kolone ili visine reda. SAVET: Opcijom Format Painter prenosi se AutoFormat iz jedne tabele u drugu (ali bez usaglaavanja dimenzija redova i k Izaberite celu autoformatiranu grupu i Format Painter, zatim prevucite pokazivaem preko cele grupe u drugoj tabeli bude formatirana na isti nain. Zamislite radni list koji sadri desetine podnaslova, od kojih svaki treba da ima format Times New Roman, veliine 12 ta donjom linijom okvira. Bilo bi potrebno puno vremena primeniti te tbrmate na desetine podnaslova a jo zamornije prom te podnaslove na veliinu 14.AH, moete da definiete stit, u stvari kombinaciju formata kojoj cete dati neko ime, pa ga z primeniti na elije. Kada promenite stil, promena e automatski biti izvrena u svim elijama u kojima je bio upotrebljen t Stilovi su od vitalnog znaaja za jednostavnije formatiranje lista. Zato se na dui rok isplati da malo vremena posvetite stilova. Stilovi su korisni zato to: bre razvijate radni list lake menjate formate uspostavljate standarde za formatiranje

1.6.15.2 Formiranje stilova prema primeru

Kada formirate stilove prema primeru, prvo formatirajte eliju, a potom definisite stil koristei taj format. (Ovo je naj definiete nov stil.)

89

1. Formatirajte eliju pomou komandi za formatiranje i ostavite da bude istaknuta. 2. Izaberite komandu Fonnat / Style. Pojavie se dijalog Style . 3. Upiite ime novog stila u polje Style name. 4. Pritisnite OK. Novi stil sadrae sve odlike formata izabrane elije. SAVET: Nov stil moete da formirate i upisivanjem imena direktno u alatku za stil, umesto preko dijaloga Style. Da b koristite alatku Style, dodajte je paleti sa alatkama .

1.6.15.3 Uinite da elije izgledaju trodimenzionalno

Kreativnom upotrebom okvira elije moe se napraviti trodimenzionalni efekat koji ini da radni list na ekranu izgleda pr (Zavisno od mogunosti vaseg stampaa, isti efekat je moguc'e postii i na stampanom dokumentu.) Treba zapazit Excelovih automatskih formata za tabele takoe koriste 3-D efekte. Ovde c'emo pokazati kako se selektivno postie taj ef se tie kreativne upotrebe okvira elija. Sledei postupak pokazuje kako se moe uiniti da elija bude uzdignuta i uoljiv 1. Formatirajte skup elija (neka bude skup od barem 3x3) tamno sivo. (Upotrebite sivo iz drugog reda i poslednje kolon iz kartice Patterns.) 2. Izaberite eliju unutar sivog skupa, a zatim Format / Cells, pa miem izaberite karticu Border. 3. Primenite svetlosivo za levi i gornji deo okvira. (Upotrebite sivo iz drugog reda i sedme kolone palete boja.) 4. Primenite crno za desni i donji deo okvira. Celija sada izgleda uzdignuto. Ako hoete da izgleda uvuceno, zamenite delove okvira; levi i gornji deo neka budu crni, a svetlo sivi. Ne morate da koristite tamno sivu pozadinu da biste postigli ovaj efekat. Samo delovi okvira c'elije moraj nijansu svetliji i za nijansu tamniji od pozadine. Na prvi pogled, praktine koristi od ovakve tehnike izgledaju ogranieno, ali, u stvari, postoji jedna vana korist omoguuju isticanje elija bez upotrebe boja. Korisnici za koje je grafiko okruenje novost esto preteruju sa upotre umeju da ih koriste umereno.

1.6.15.4 Eksplicitno formiranje stilova

Nauili ste kako da formirate stilove prema primeru. Sledei postupak omoguava da stil definiete eksplicitno, pom dijaloga Stvle. 1. Izaberite komandu Format > Style. 2. Upiite ime novog stila u polje Style name. 3. Pritisnite Modify. Pojavie se dijalog Format Cells. 4. Zadajte opcije za formatiranje iz kartice dijaloga, zatim pritisnite OK. 5. Pojavie se ponovo dijalog Style: Ako elite da primenite nov stil, pritisnite OK. Ako elite samo da definiete stil (bez primene), pritisnite Add, zatim Close. Dijalog Style prikazuje spisak od est atributa koje moe da sadri novoformirani stil (pogledajte podruje Style includes parametre za svaki atribut. Ispred svih atributa koje ne elite da koristite moete da uklonite znak za potvrdu. Na prim definiete stil koji ne sadri okvir (border) ili atribut rafure (pattem), tako da se postojei okviri ili srafure ne menjaj primeni. NAPOMENA: Visina reda i irina kolone nisu deo definicije stila.

1.6.15.5 Promena definicije stila

Postupci za promenu stila slini su postupcima za njihovo formiranje. 1. Izaberite Format 2- Style.

90

2. Izaberite ili upiite naziv stila koji elite da promenite. Ako ime izaberete, postojei formati stila bie polazna osnova za izmene. Ako ime upiete, polazna osnova za izmene bie aktivna elija. 3. Pritisnite Modify i promenite formate pomou kartica Format Cells, 4. Pritisnite OK. Ponovo se prikazuje dijalog Style. 5. Pritisnite OK da primenite novi stil, ili Add da dijalog Stvle ostane otvoren (da biste formirali ili promenili druge stilov

1.6.15.6 Primena stila

Nauili ste kako da definiete stilove. Postupak iaprimenu stila na jednu ili vie elija je sledei: 1. Izaberite eliju ili elije na koje elite da primenite stil. 2. Primenite stil upotrebom jednog od dva naina: Izaberite Format > Style, zatim stil iz liste Style Name i OK. Izaberite stil iz alatke za stil (u poglavlju 27 objanjeno je kako se ova alatka dodaje paleti sa alatkama). SAVET: Stilove koristite u kombinaciji sa ablonima da biste stvorili standardizovan format radnih listova.

1.6.15.7 Brisanje stila

Stilovi se uvaju u radnoj svesci u kojoj su nastali, a moete da ih obriete na sledei nain: 1. Aktivirajte radnu svesku koja sadri stil. 2. Izaberite Format / Style. 3. Iz liste Style name izaberite stil koji treba da se obrie. 4. Pritisnite Delete, zatim OK. Sve elije koje su bile definisane obrisanim stilom preuzee stil Normal. Napomena: Stil Normal ne moe da se obrie, ali mogu da se promene njegova svojstva.

1.6.16 Kombinovanje stilova razliitih radnih svezaka

Pretpostavimo da ste definisali neke stilove u radnoj svesci i da elite da ih upotrebite u drugim radnim sveskama b definisanja. Postupak kombinovanja stilova je sledei: 1. Otvorite izvornu radnu svesku sa stilovima koje treba kopirati i ciljnu radnu svesku na koju treba da se primene. 2. Aktivirajte ciljnu radnu svesku. 3. Izaberite komandu Format / Style. 4. Pritisnite Merge. Pojavie se dijalog Merge Styles: 5. Izaberite izvornu radnu svesku iz liste Merge styles from. 6. Pritisnite OK da prekopirate stilove u ciljnu radnu svesku - svi stilovi iz izvorne radne sveske bie preneti. 7. Pritisnite OK da zatvorite dijalog Style. SAVET: Ako obe radne sveske imaju stil istog imena Excel e prikazati poruku ,,Merge styles that V have same names?" ko da spoji stilove istih imena u jedan. Ako izaberete Yes, stil iz izvorne radne sveske zamenie stil u ciljnoj radnoj svesci.

1.6.16.1 Kopiranje formata i stilova u drugu radnu svesku

Kada kopirate eliju iz jedne radne sveske u drugu, kopirate i formatiranje. Ovo je pogodno za formate brojeva i stilova forrrnrali, jer ponovno formatiranje moe da oduzme mnogo vremena. Ako elite da kopirate svoj format brojeva ili stilova u drugu radnu svesku, izaberite eliju koja sadri taj format ili stil i novu radnu svesku. Vai formati brojeva i stilova bie dodati listama u novoj radnoj svesci.

1.6.17 Formatiranje pozadine radnih listova

Excelova komanda Format / Sheet / Background prua vam mogunost da iz dijaloga Sheet Background izaberete nek grafika i slika koje e posluiti kao pozadina radnog lista. Da bi vai listovi izgledali privlanije moete izabrati i pozad

91

od gotovih sliica sa motivom kao to je ovaj prikazan na slid dole, staviti logotip firme na ,,naslovni" list ili dodati JPEG Ijubimca.

1.6.18 Izmena ugraenih stilova

Excel ima dosta ugraenih stilova. Stil Normal je jedan od njih - Normal je podrazumevani stil za sve elije iz nove ra kome se elije vraaju kada se obrie njihovo formatiranje. ta ako stil Normal ne zadovoljava vase potrebe? Na primer, da u rad-nom listu koristite Times Nevv Roman 12 umesto Ariala 10. Definicija stila Normal se moe izmeniti u aktivnoj radnoj svesci na isti nain na koji se menja definidja bilo kog stila. mat > Style, zatim Normal iz liste imena stilova (Style names), pa pritisnite dugme Modify. Izmene unesite u okviru za di Format Cells, zatim ga zatvorite pritiskom na dugme OK. Pritisnite jo jednom OK da biste zatvorili i okvir za dijalog Sty Sada ste izmenili stil Nocmal za jednu radnu svesku. ta ako elite da novodefinisani stil Normal koristite u svim radni Stil Normal moete predefinisati u svakoj novoj radnoj svesci koju stvorite, ali je to neefi-kasno. Stil Normal za sve nove menja se njegovim predefinisanjem u global-nom ablonu za radne sveske. Nazovite ablon V/ORKBOOK i snimite g XLStart (vie o ablonima u poglavlju 1D). Sve nove radne sveske bic'e stvorene iz tog ablona i imace stil Normal definisali.

1.6.19 Saveti o dizajniranju radnih listova

Evo nekoliko ,'ednostavnih saveta za izradu radnih listova koji su pregledni i lepo izgle-daju: Neka budu jednostavni! Nemojte koristiti previe fontova i boja. Ograniite radni list na jednu ili dve vrste slova, sa v veliini i liku (polucrni, kurziv). Koristite fontove koji mogu da se podeavaju po veliini, kao sto su True-Type, da bi cifre na ekranu izgledale izotre Boju koristite svrsishodno, da istaknete infonnaciju ili veete panju posmatraa. Za pozadinu koristite zagasite boje, n iskljucite koordinatnu mrezu i koristite okvire. Treba da bude dosta belina jer suvie zbijeno prikazivanje podataka nije pregledno. Unesite graflcke elemente (dijagrame, logotipe itd.) da uinite radni list privlanim za oko. 1. Otvorite nov radni list i unesite sledee: Celija Unos B2 Fabrika sportske opreme B3 Promet po kvartalima i po proizvodu B6 Patike C7 Ikv. D7 IIkv. E7 III kv. F7 IV kv. B8 tranje B9 tenis BIO kosarka Bll meduzbir Cll =SUBTOTAL(9,C8:C10) Dl1:Fll (kopirajte formulu iz Cll) 2. Primenite sledee formatiranje:

92

elija Formatiranje B2 polucrni, kurziv, 16 taaka B3 polucmi, kurziv, 12 taaka elija Formatiranje B2:B3 centrirajte preko celog radnog lista (izaberite B2:F3; izaberite Format > Cells, karticu Alignment, para Across Selection) B6 polucrni, kurziv, 11 taaka B8:B10 desno poravnavanje B11:F11 polucrni C7:F7 polucrni, centralno poravnavanje C8:F10 tanke, sive gornje, donje, leve i desne linije okvira C11:F11 sive dvostruke gornje linije okvira; ugraden format za broj #.##0 C8:F10 novi format broja [Red][<300]#.##0;[Blue][>600]#.##0;#.##0 3. Iskljuite mreu. 4. Definiite stil za elije koje sadre naslov izvetaja: Izaberite eliju B6. Izaberite Format / Style, upiite Naslov u polje Style name, zatim pritisnite OK. Napomena: Ako promenite odlike stila, on e biti izmenjen u svim c'elijama gde je primenjen. To nema velikog znaa samo o nekoliko naslova, ali zamislite radni list sa stotinama naslova. Ukoliko ste formatirali naslove koristei neki st izmena stila automatski e izazvati promene formata svih naslova. 5. Obrazujte drugi deo kopiranjem prvog: IzaberiteelijeB6:Fll. Kopirajte i unesite (paste) u eliju B13. 6. I'romenite sledee parametre u drugom delu: Unesite Majice u eliju B13. Unesite T, polo i atletske u celije B15:B17. 7. Upotrebite sledeu funkciju da unesete sluajne brojeve koje ona generie: Izaberite elije C8:F10 i C15:F17 (drite Ctrl da izaberete oba skupa). Upiite =INT(RAND( )*1000) i pritisnite Ctrl+Enter. 8. ,,Zamrznite" podatke: Izaberite C8:F10, Edit > Copv, zatim Edit > Paste Special, Values i OK. Postupak ponovite za elije C15:F17. 9. Obrazujte red za ukupan zbir: Unesite Ukupno (desno poravnavanje i polucrni) u eliju B19. Unesite formulu =SUBTOTAL(9,C8:C10,C15:C17)u eliju C19, zatim kopi-rajte formulu u elije D19:F19 (u pogl funkciji SUBTOTAL). 10. Primenite siv dvostruki okvir za gornje linije elija sa ukupnim zbirom. 11. Vizuelno razdvojte zbirove od ostalih podataka: Izaberite redove 11, 18 i 19. Izaberite Format > Row > Height i unesite 19 za visinu reda.

93

1.7 Stampanje radnih listova

Uprkos tendenciji ka kancelariji bez papira, tainpani poslovni izvetaji nee biti izbaeni iz upotrebe u doglednoj budu Excel nudi sve mogue opcije za pripremu radnih listova kako biste odtampali vae podatke. Moete podeavati ma fontove; umetati zaglavlja, podnoja i naslove; tampati vise kopija jednog istog lista ili samo nekih strana. Pre nego troite papir (i vreme), prethodno pregledajte radne listove da biste videli kako e izgledati kada ih odtampate.

1.7.1 Priprema radnih listova za tampanje

Pre nego sto stvarno odtampate vae radne listove, potrebno je da podesite strane koje ete tampati. Komanda File prikazuje dijalog sa karticama koje omoguavaju pristup veini parametara vezanih za tampanje. Kartica ima etiri: Page, Margins, Header/Footer i Sheet.

1.7.2 Definisanje izgleda tampanih strana

Opcije za kontrolu osnovnog rasporeda sadraja tampanih strana nalaze se na kartici Page dijaloga Page Setup. Opcije koje nudi kartica Page opisujemo ovde: Orientation (Orijentacija): Izaberite Portrait (uspravni list) ili Landscape (poloeni list). Scaling - Adjust to (Razmera - podesite na): Poveava ili smanjuje razmeru radnog lista ne menjajui veliinu prika Veliinu tampanog radnog lista moete smanjiti na svega 10%, da bi ih vie stalo na stranu, ili poveati do 400%, da ista Scaling - Fit to IRazmera - uklopite u): Podeava razmeru radi uklapanja na koliki broj strana po irini i visini radni list odtampan. Zadravaju se relativne dimenzije radnog lista. NAPOMENA: Ako izaberete opciju Fit To, Excel e ignorisati sve prelome strana koje ste postavili i uklopiti ceo radni list i njega u navedeni broj strana. Paper size (Veliina papira): Izaberite format papira iz padajue liste. Print quality (Kvalitet tampe): Izaberite rezol liste. First page nuinber (Broj prve strane): Poinje upisivanje brojeva strana od zadatog broja. NAPOMENA: Na svakoj od etiri kartice u dijalogu Page Setup postoji i dugme Options. To dugme prikazuje dijalog izabranog tampaca. Sve promene u poljima dijaloga Page Setup koje utiu na podeavanja tampaa (na primer prom papira) automatski e se sprovesti i u dijalogu Printer Setup.

1.7.2.1 Podeavanje margina

Margine moete podeavati opcijama iz kartice Margins dijaloga Page Setup da biste odredili poloaj zaglavlja (en podnoja (engl. footer) odnosno gornjih i donjih straninih oznaka i povrina za tampanje . Na kartici je vizuelna ilustracija poloaja margina. (Izaberite marginu i odgovarajua linija na ilustraciji postaje istak opcije na ovoj kartici su sledee: Top, Bottom, Left, Right: Postavlja margine (u inima ili centrimetrima), od gornje, donje, leve i desne ivice, redom. Header/Footer (Zaslavlje/Podnoje): Postavlja zaglavlje/podnoje na zadatom ras-tojanju (u odgovarajuim jedinica Rastojanje treba da bude manje od gornje/donje margine. Center on page (Centrirano na strani): Potvrditi za vertikalno/horizontalno cen-triranje u okviru argina.

1.7.3 Zaglavlja i podnoja

Kartica Header/Footer slui za definisanje i formatiranje gornjih i donjih straninih oznaka zvanih zaglavlje i podnoje, r Zaglavlja se tampaju pri vrhu svake strane a podnoja pri dnu. U zaglavlje se obino stavlja ime firme i nas (podrazumevani sadraj zaglavlja je in-ie datoteke); podnoja najee sadre broj strane i datum tampanja. Zaglavlja i podnoja ustvari nisu deo radnog lista - ona su deo tampane strane i namenjen im je poseban prostor na stam Koliko e prostora imati na raspolaganju kontrolie se opcijama kartice Margins (zaglavlje zauzima prostor izmeu marg gornje margine; za podnoje je rezervisan prostor izmeu donje margine i margine podnoja).

94

Zaglavlje i podnoje definiu se na isti nacin. Moete da izaberete gotova ili da definiete svoja zaglavlja i podnoja.

1.7.3.1 Upotreba gotovih zaglavlja i podnoja

Gotova zaglavli'a i podnoja koja odgovaraju potrebi moete da izaberete iz dve pada-juce liste kartice Header/Footer nekoliko naiee korienih oblika zae-lavlja i podnoja (na engleskom).

1.7.3.2 Izrada novih zaglavlja i podnoja

Pritisnite dugme Custom Header odnosno Custom Footer da biste napravili sopstvena zaglavlja i podnoja. Pojavljuje se polja - Left section, Center section i Right section. Ova polja omoguavaju vam da poravnate tekst zaglavlja i odgovarajueg dela strane. Da biste definisali zaglavlje/podnoje, najpre miem izaberite jedno od polja sa gornje slike. Upiite tekst u bilo koje od (Pritisnite Alt+Enter za novi red.) Dugmad u centru dijaloga koriste se za formatiranje teksta kao i za unoenje posebn zaglavlje/podnoje. Te posebne vrednosti su sledee: format fonta (izaberite tekst, pritisnite dugme, potoin izaberite opcije za formatiranje) broj strane (Page number) ukupan broj strana (Number of pages) tekui datum (Current date) tekue vreme (Current time) ime radne sveske (Workbook name) ime radnog lista (Worksheet name) Zaglavlje se najee sastoji od vrednosti (broj strane) od (ukupnog broja strana) (na primer 1 od 12) koje se formiraju ko teksta i kodova zaglavlja/podnoja: 1. Izaberite File - Page Setup pa karticu Header/Footer. 2. Pritisnite dugme Custom Footer (slika 6.3) pa izaberite centralno polje dijaloga Footer. 3. Pritisnite dugme Page Number upisite od, zatim pritisnite dugme Number of Pages. 4. Pritisnite OK da zatvorite dijalog Footer. Prethodni koraci umetnue kod &[Page] od &[Pages] u centralno polje dijaloga Footer a u kartici Header/Footer pojav podnoja. Kod e biti dodat u pada-juu listu podnoja radne sveske. NAPOMENA: Znak ampersand (&) je kodni simbol za zaglavlja i podnoja koji se inae ne tampa. Ako je potrebno odta znak u zaglavlju, treba kucati dva ampersanda za redom.

1.7.3.3 Promena opcija kartice Sheet

Kartica Sheet omoguava da zadate deo koji treba da se tampa, naslov i nekoliko drugih parametara koji se odno tampanog dokumenta. Sledi spisak opcija koje se nalaze na ovoj kartici: Print area (Povrsina za sta}npanje): Izaberite deo radnog lista koji treba da se tampa. Print titles (ti.iinpanji: naslovn): Izaberite ili upiite redove/kolone koje treba stampati na svakoj strani. Gridlines (Linije inree): Ukljuivanje/iskljuivanje linija mree (utie samo na stampane strane). Black and vvhite (Crno i belo): Sve strane se tampaju u crnoj i beloj boji, bez sivih nijansi. Comments (Komentari): Omoguava tampanje beleki i komentara upisanih u elije ili u samim elijama ili na kraju Draft quality (Nizak kvalitet tampe): Manje grafikih objekata, bez linija mree:skrauje vreme tampanja. Row aiid column headings (Zaglavlja reciova i kolona): Zaglavlja redova i kolona uvruju se u tampanu stranu. Page order (Redosled strana): Izaberite redosled strana kod viestraninih radnih svezaka . SAVET: Iskljuivanjem linija mree (izaberite Tools / Options pa karticu View) automatski se iskljuuje i njihovo tam Sheet dijaloga Page Setup) i obrnuto. Linije mree mogu se tampati i kad nisu prikazane na ekranu ako prvo isk

95

Gridlines na kartici View a zatim potvrdite opciju Gridlines na kartici Sheet.

1.7.3.4 Zadavanje povrine za tampanje

Kada treba odtampati samo delove radnog lista treba definisati koji su to delovi koristei karticu Sheet dijaloga Page Se zadali povrinu za tampanje, miem izaberite polje Print area, zatim skup elija (takoe miem ili upisivanjem referenci s Dugme za umanjivanje dijaloga koje se nalazi u polju Print area smanjie dijalog dok definiete selekciju. Povrinu za tampanje moete zadati nekim od sledeih metoda: Izaberite povrinu za tampanje pa izdajte komandu File / Print Area / Set PrintArea. Izaberite skup elija za tampanje i miem izaberite alatku Set Print Area. Ova alatka se ne nalazi na ugradenoj paleti sa Radni list moe da ima samo jednu povrinu za tampanje u jednom trenutku, ali nema potrebe da briete staru povrinu da biste zadali novu. SAVET: Nije neophodno da definiete povrinu za tampanje da biste tampali odredeni skup elija. Istaknite elije k stampate, a potom izaberite File / Print i Selection iz opcija Print what.

1.7.3.5 Postavljanje vie prostora za tampanje na istoj strani

Pretpostavimo da imate radni list sa nekoliko tabela, i svaku tabelu elite da tampate na posebnoj strani. Po radnom lis postavite gomilu znakova za prelom strane, medutim ta ako su veliine tabela razliite i ne mogu lepo da se uklope izm za prelom strane? Strane koje definisete znakovima za prelom strane tampae se redosledom definisanim u kartici Sh dijalog Page Setup (ili popreko pa nadole, ili nadole pa popreko ). Moda tabele elite da tampate nekim drugim re Excelu je mogue postaviti vise prostora za stampanje na istom radnom listu, a mogue je zadati i redosled stampanja. Da biste zadali vise prostora za tampanje i redosled kojim treba tampati, uradite sle-dec'e: 1. Izaberite File > Page Setup, zatim karticu Sheet. (Nemojte koristiti alatku Print'Area, poto ona moe da postavi na samo jedan prostor za tampanje.) 2. Izaberite polje Print area, zatim izaberite prvi prostor povlaenjem na radni list. Pritisnite i drite taster Ctrl da biste iz prostor. Da biste zadavali dalje prostore za tam-panje, upiite zarez posle prvog prostora za tampanje u polju Print area, za sledei prostor. Moete zadati onoliko pros-tora koliko elite i redosledom koji elite raz-dvajanjem referenci prostora zarezom. Prostor koji prvi zadate tampae se na prvoj strani, drugi na drugoj strani itd.

1.7.3.6 Postavljanje naslova za tampanje

Pri tampanju dokumenta od vie strana, ponekad je potrebno da neki redovi ili kolone budu tampani na svakoj strani. P da imate radni list sa naunim podacima o kvalitetu vazduha, oitavanih dnevno tokom cele godine na 150 lokacija. dugaak 365 redova (datumi), a irok 150 kolona (lokacije) i pri tam-panju staje na nekoliko strana. Svaki podatak m praen datumom (leva kolona) i lokacijom (gornji red). Strana koja pokriva, na primer, datume junskih oitavanja na lok do 105, mora da ima odgovarajue datume i lokacije upisane du leve i gornje ivice tabele. Prikazana strana samo je jedna od 144 strane (radni list je 12 strana visok i 12 strana irok). Oznaite kolonu Datum (ko Site# (lokacija) (red 1) kao Print Titles da biste mogli da tampate bilo koji skup elija iz radnog lista, bez dodavanja datu radi identit'ikacije podataka (bez obzira koji deo radnog lista tam-pali, automatski e biti tampani i odgovarajui datum NAPOMENA: Naslovi za tampanje nisu isto to i gornje stranine oznake, mada se mogu upotrebiti za slinu svrhu. Parametri strane mogu biti postavljeni tako da se stampaju i naslovi i gocnje stranine oznake. Parametar Print titles postavlja se na sledei nain: 1. Izaberite komandu File >- Page Setup, a zatim karticu Sheet. 2. Pritisnite dugme za smanjivanje dijaloga polja Rows to repeat at top. 3. U radnom listu istaknite redove koje treba ponoviti, ili upiite referencu elije, pa ponovo pritisnite dugme za smanjiva

96

4. Pritisnite dugme za smanjivanje dijaloga polja Columns to repeat at left. 5. U radnom listu istaknite kolone koje treba ponoviti, ili upiite referencu elije, pa ponovo pritisnite dugme za smanjiva 6. Pritisnite OK.

1.7.3.7 Brisanje povrine za tampanje ili naslova za tampanje

Ako ste ve definisali deo radnog lista za tampanje, a elite da tampate ceo radni list, morate prvo da obriete definisanu Da biste je obrisali, izaberite komandu File / Print Area / Clear Print Area, ili komandu File / Page Setup, zatim karticu S sadraj polja Print area. Da biste obrisali naslove za stampanje, morate runo da obriete sadraj iz polja Rows to rep Columns to repeat at left u okviru za dijalog Page Setup. Kada odredite povrinu ili naslove za tampanje, imena skupova elija obuhva-enih povrinom i naslovima automatski radnom listu. Odredivanjem povrine za tampanje definie se ime za Print_Area. Odreivanjem naslova za tam-panje d za Print_Titles. Ako elite da vidite bilo koji od ovih skupova, izaberite ih iz polja za ime. Poto su to skupovi sa imen obrisati koman-dom Insert > Name s- Define. NAPOMENA: Imenovana podruja se automatski uklanjaju kada briete podruja.

1.7.4 Pregled radnog lista na ekranu pre tampanja

Izaberite komandu File > Print Preview da vidite kako e tampana strana izgledati. Postoji nekoliko parametara koj kontroliu dok pregledate strane

1.7.4.1 Zumiranje prikaza pre tampanja

U toku pregleda strane, pokaziva mia postaje lupa. Izaberite miem deo radnog lista koji elite da uveate. List e kursor e postati strelica. Ponovo miem izaberite radni list da biste smanjili uveanje. (Druga mogunost je upotreba d iz gornjeg dela prozora.)

1.7.4.2 Dugmad za pregled pre tampanja

Sledea lista objanjava dugmad koja su prikazana du gornje ivice radne povrsine tokom pregleda strane za tampanje : Next: Prikazuje sledeu stranu (ovo dugme je bledo kada sledea strana ne postoji). Previous: Prikazuje prethodnu stranu (ovo dugme je bledo kada prethodna strana ne postoji). Zoom: Prelaz sa prikazivanja zumirane na prikazivanje cele strane (i obrnuto). Print: Otvara dijalog Print. Sctup: Otvara Setup. Margins: Ukljuuje/iskljuuje linije koje obeleavaju margine strana, margine straninih oznaka i irinu kolona (linij premetaju povlaenjem). Pagc Break Previevv: Prikazuje radni list na kome se vide prelomi strana i omoguava njihovu promenu. Pritisnite Preview da biste se vratili u uobiajeni prikaz pre tampanja, ili izaberite View >- Normal i vratite se u nor-malni prikaz. Close: Zatvara prozor za pregled pre tampanja i vraa u radni list Dugme Margins kojim se prikazuju linije margina i kolona izuzetno je korisno. Kada je dugme aktivno, linije margina i k i moete da ih povuete miem na novo mesto. Da biste promenili mesto linije, postavite pokaziva mia na liniju m kolone ili ruicu na ivici strane. Povucite liniju dvosmernom strelicom (slika 6.6). Dok povlaite liniju u statusnoj liniji s o rastojanju ili irini izraeni odgovarajuim jedinicama. Ponekad je lake povlaiti linije ako se povea uvelianje. Unutranje horizontalne margine su margine teksta; spoljanje horizontalne mar-gine su margine straninih oznaka. D du gornje ivice strane odgovaraju linijama kolona.

1.7.5 Podeavanje preloma strane

Pri tampanju, Excel automatski pravi prelom strane gde je potrebno. Ako automatski prelom strane preseca radni list na mestu, moete runo da prelomite stranu.

97

1.7.5.1 Automatski prelom strane

Podrazumeva se da se automatski prelom strane ne vidi na radnom listu dok se strana prvi put ne odstampa (ili pregle videli prelom strane, izaberite Toolss-Options, potom karticu View i potvrdite opciju Page breaks. Automatski prelom prikazan kao isprekidana linija du linija mree.

1.7.5.2 Runi prelom strane

Pretpostavimo da imate radni list od vie strana sa tabelom brojeva a strana je automatski prelomljena po sredini tabele tabela tampa na stranama 2 i 3. Ako tabela nije previe dugaka, runim prelamanjem strane neposredno ispred tabele o tampana na jednoj strani. Ovo moete postii koristei prikaz Page Break Preview koji uveliano prikazuje radni istaknutim lini-jama preloma strana. Te linije moete povlaiti miem .Mada je Page Break Previevv samo jedan vid prika alatka za formatiranje, koristan je pri stampanju ili podesavanju povrina koje se tampaju. Ovaj prikaz se dobija na jeda naina: Izaberite View > Page Break Preview. Pritisnite dugme Page Break Preview dijaloga Print Preview . Prelome strana moete ubaciti direktno sa radnog lista ili u prikazu Page Break Preview biranjem zaglavlja redova i kolo vrste preloma strana - vertikalni, horizontalni i kombinacija ta dva: Umetnite Postupak Vertikalni prelom strane- Istaknite kolonu desno od preloma, potom izaberite Insert >- Page Break.

Horizontalni prelom strane- Istaknite red ispod preloma a zatim izaberite Insert > Page Break. Vertikalni i horizon-talni prelom strane- Istaknite jednu eliju a zatim izaberite Insert>- Page Break (unosi prelom gornje ivice istaknute elije). Runi prelom strane prikazuje se kao neto deblja isprekidana linija u odnosu na isprekidanu liniju koja oznaava autom strane. Automatski prelom strane automatski se prilagodava runom prelomu. NAPOMENA: Ako pokuate da odtampate radni list i otkrijete da su ignorisani prelomi strana, verovatno ste izabrali opciju Scaling - Fit to. Izaberite File / Page Setup, zatim karticu Page, pa potvrdite opciju Scaling - Adjust to.

1.7.5.3 Uklanjanje runog preloma strane

Istaknite eliju desno od vertikalnog preloma ili odmah ispod horizontalnog preloma. Izaberite Insert > Remove Page Break. (Ako meni Insert ne prikae komandu Remove Page Break, runi prelom strane elije ne postoji.)Opcije za tampanje radnih listova Komanda File > Print prikazuje okvir za dijalog koji nudi opcije za tampanje istak-nutih elija, izabranih listova ili s radne sveske . Dijalog Print je zajedniki za sve aplikacije paketa Microsoft Office pa ukoliko ste tampali Wordov videete da i Excel nudi iste mogunosti. Dugme Print na paleti Standard poee da tampa odmah, bez otvaranja dijaloga, i koristie se podrazumevane vrednost ukratko opcije dijaloga Print: Printer: Prikazuje tarnpa koji je izabran iz padajue liste, status tainpaa, model (Type) i oznaku prikljuka na ko (Where). Print to file: Opcija koja omoguava na snimite na disk datoteku pripremljenu za tampanje na izabranom tampau. Page range - All: tampa sve strane radnog lista. Page range - From/To: tampa navedene strane (Od/Do). Selection: tampa izabrane elije. Active sheet(s): tampa samo izabrani radni list.

98

Entire workbook: tampa celu radnu svesku. Number of copies: tampa navedeni broj kopija izabranih strana. Collate: Opcija koja omoguava redosled tampanja kopija kao na sliici levo. Previevv: Pritiskom na ovo dugme dobijate prikaz dokumenta kakav e izgledati kada se odtampa. Properties: Dugme kojim se aktivira dijalog sa karticama koje sadre sledee opcije: NAPOMENA: Da biste radni list u koloru odtampali crno belo (bez sivih nijansi), izaberite File > Page Setup pa na kartic opciju Black and white.

1.7.5.4 Biranje stampaa

Ako radite u poslovnom okruenju va raunar moe biti povezan na vie tampaa. U tom sluaju moete birati tampa onaj koji je slobodan. Postupite ovako: 1. Izaberite File > Print. 2. Izaberite tampa sa liste Printer. 3. Pritisnite OK. Dijalog Print prikazuje stanje reda ekanja na tampanje, vrstu prikljuka koji se koristi i da li je tampa zauzet ili slobod

1.7.5.5 tampanje delova radnog lista

esto nije potrebno da tampate ceo radni list. Na primer, ukoliko se podaci za celu godinu nalaze na jednom radnom tampate samo podatke za jedan mesec; ili elite da tampate sve, ali kao manje celine. Da biste odtampali samo istaknite skup elija za tampanje i izaberite File > Print. Zatim iz oblasti Print vvhat izaberite opciju Selection. Excel z zadatu povrinu za tampanje i tampa istaknuti skup. Za tampanje vie radnih listova jednom komandom izaberite sve listove koje elite da tampate, potom komandu File Sheet(s) (radni listovi moraju biti unutar iste radne sveske).

1.7.5.6 tampanje nekoliko strana

Excel standardno tampa sve listove radne sveske. Ponekad medutim bie vam potrebno da tampate samo izabrane tampali samo izabrane strane iz skupa strana, postupite na sledei nain (tampaete samo strane broj dva i tri): 1. Izaberite File / Print. 2. Iz Page Range izaberite Page(s). 3. Upiite 2 u polju From i 3 u polju To. NAPOMENA: Ako elite da odtampate samo jednu stranu, upiite broj strane i u polje From i u polje To. Na primer, ak odtampate samo stranu 3 i unesete broj 3 u polje From a polje To ostavite prazno, Excel e odtampati sve, od strane dokumenta..

1.7.5.7 tampanje formula

Podrazumeva se da se radni list tampa onakav kakav je prikazan na ekranu. Mada se u radnom prostoru prikazuju form umesto formula koje su u njiho-voj osnovi, formule se takoe mogu tampati (za potrebe dokumentovanja unutranje lo ili za proveru). Evo kako moete da tampate formule umesto vrednosti: 1. Prikaite formule birajui Tools / Options / izaberite karticu View i potvrdite Formulas (ili pritisnite Ctrl+'). 2. tampajte radni list. SAVET: tampanje formula je korisnije kada se tampaju i zaglavlja redova i kolona. Izaberite File > Page Setup a zatim karticu Sheet i potvrdite opciju Row and column headings. U ovom poglavlju upoznali ste Excelove mogunosti tampanja. Mnoge opcije koje su u tom smislu na raspolaganju istaknete znaajne podatke i napravite impresivne dokumente u irokom spektru formata.

99

1.7.5.8 tampanje skupova iz raznih radnih listova na istoj strani

Pretpostavimo da imate etii-i radna lista od kojih svaki ima malu tabelu koju elite da tampate. Umesto da tampate strane sa po jednom malom tabelom, prevarite Excel da tampa sve tabele na jednoj strani. Trik j'e u tome da stavite slike u jedan radni list: 1. Izaberite prvu tabelu, a zatim izaberite Edit >- Copy. 2. Aktivirajte radni list u koji prenosite tabele, pa izaberite eliju gde elite da prenesete slik drite taster Shift, i izaberite Edit / Paste Picture Link. Time prenosite kopirane elije kao objekat 3. Ponovite korake 1 i 2 za sve tabele. 4. Pomoc'u koordinatne mreze radnog lista poravnajte slike meusobno - drite taster Alt dok biste svaku sliku pre-cizno postavili na mrei. 5. Izaberite File > Print Preview da biste proverili izgled radnog lista pre tampanja. Podrazumeva se da su slike povezane sa izvornim elijama. Kada izaberete povezanu sliku, referenca izvorne c'elije prika formule. U liniji za formule moete izmeniti izvornu referencu, ili je sasvim ukloniti. Kada je uklonite, slika postaje stati

1.8 Poveanje produktivnosti

1.8.1 Ispravljanje greaka ponitavanjem izdatih komandi

Mnoge stvari koje uradite u Excelu moete da vratite u prethodno stanje ukoliko upotrebite komandu Edit > Undo. Excel 8 je proirio mogunosti na ovom planu tako da sada podrava vraanje 16 koraka unazad. Izuzev u znai da moete opozvati poslednjih 16 aktivnosti. Na taj nain moete da popravite greke pri upisivanju, ureivanju, um i mnogim drugim sluajevima gde se one najee prave. Ponitavanje ne morate izvoditi redom (ponovljenim pritiskanje Excel 8 nudi padajuu listu za obe komande namenjene ispravljanju gresaka, Undo i Redo, omoguavajui vam da iz (uzastopnih) aktivnosti i ponitite ih jednim pritiskom tastera mia. Meutim, ima stvari koje se ne mogu popraviti bilo zbog same svoje prirode bilo zbog ogranienja koje namee memori moete ponititi komandu File > Save ili File > Close, opozvati brisanje ili umetanje radnog lista, brisanje imena ili post strane. NAPOMENA: Ako ozbiljnu greku uoite prekasno, moete da zatvorite datoteku bez snimanja, a zatim da je ponovo otvorite

1.8.1.1 Ponavljanje poslednje komande pomou Edit > Repeat

Komanda Edit > Repeat koristi se za (brzo) ponavljanje poslednje komande koju ste upotrebili. Na primer, formatirate kombinacija tastera. Ponovite isti proces na drugim elijama pomou Edit 2- Repeat.

1.8.1.2 Transponovanje redova i kolona

Pretpostavimo da podatke uredene po redovima elite da upiete u kolone. Pogledajte primer: Poto unesete konstante u prazan radni list postupite na sledei nain da ih transponujete: 1. Istaknite elije B2:E3. 2. Izaberite komandu Edit >- Copv. 3. Istaknite eliju B5. 4. Izaberite Edit / Paste Special. Pojavljuje se okvir za dijalog Paste Special. 5. Potvrdite opciju Transpose i pritisnite OK. Podaci se transponuju iz redova u kolone.

1.8.1.3 Unoenje kopirane elije sa Enter

Kopirane elije mogu da se unesu pritiskom na Enter umesto komandom Paste: 1. Kopirajte elije. 2. Izaberite eliju u koju treba da unesete kopiju. 3, Pritisnite Enter.

100

Taster Enter moete da upotrebite i za popunjavanje skupa elija. 1. Kopirajte eliju. 2. Izaberite skup koji treba da se popuni. 3. Pritisnite Enter.

1.8.1.4 Izraunavanje vrednosti izraza sadranih u formuli

Forrnula se esto odnosi na elije koje se ne vide. Kada unosite, menjate ili otklanjate greke u takvoj formuli, moete d vremena na pomeranje lista da biste proverili vrednosti elija na koje se formula odnosi. Umesto toga moete da istaknete referencu elije u liniji za formule (ili unutar elije) i pritisnete F9. Referenca el vrednou elije. Ova tehnika se ne odnosi samo na referencu elije; moete da istaknete i bilo koji izraz, na primer (A pritisnete F9 ceo izraz se zamenjuje izraunatom vrednou. Posle provere vrednosti izraza, ne smete da zaboravite da ponitite zamenu (pritiskom na Esc). U suprotnom, ako prit izraz e biti zamenjen izraunatom vrednou.

1.8.1.5 Unoenje iste formule u vie elija

Kada pravite ili formatirate nove radne listove esto vam je potrebno da jednu istu formulu unesete u vie razliiti postupak omoguava da unesete istu formulu (ili konstantu) u nekoliko elija: 1. Izaberite elije (selekciju mogu da ine i nesusedne elije). 2. Upiite formulu. 3. Pritisnite Ctrl+Enter, umesto samo Enter.

1.8.1.6 Prikazivanje vie redova u eliji

Pretpostavimo da se u eliji nalazi nekoliko rei koje elite da prikaete u vie redova. Problem moete reiti na dv korienje formatiranja. Izaberite Format > Cells > Alignment i potvrdite opciju Wrap text. Meutim, opcija Wrap text ne omoguava kontrolu m se desiti prelom. Evo drugog naina: pritisnite Alt+Enter na mestu gde hoete prelom reda.

1.8.1.7 Kako da brzo napravite tabelu sa brojevima

Kada pravite prototip radnog lista, bio on jednostavan ili sloen, moraete periodino da ga testirate tokom izrade. Ponek pravim podacima ve koristite proizvoljne nasumino odabrane podatke. Podaci za testiranje mogu se uneti bre od stvar vam moe utedeti vreme tokom testiranja. Pogledajte tehniku kojom moete brzo da unesete skup sluajnih brojeva u rad 1. Izaberite skup elija. 2. Unesite formulu =RAND(), zatim pritisnite Ctrl+J. Time smetate funkciju za generisanje sluajnih brojeva u taj skup Da biste funkciju RAND() spreili da popunjava tabelu novim sluajnim brojevima svaki put kada se radni list prera ovako: 1. Izaberite skup elija pa izdajte komandu Edit / Copy da ih kopirate. 2. Izaberite Edit / Paste Special, zatim Values, pa pritisnite OK. Ova procedura kopira vrednosti elija i zamenjuje formulu u svakoj eliji odgo-varajuom vrednosu. Funkcija RAND generie brojeve iz intervala 0 do 1. Pogledajte dva nacina za generisanje brojeva slinijih podacima koje -RAND( )*1000 Generie sluajne brojeve u rasponu 1 do 1000. -INTiRANDt )*1000) Generie sluajne cele brojeve u rasponu 1 do 1000.

1.8.1.8 Unoenje brojeva sa automatskim odvajanjem decimalnih mesta

Za raunovodstvo je karakteristino da se unose brojevi sa dva decimalna mesta. Excel moe da se konfigurie za podataka:

101

1. Izaberite Tools / Options / karticu Edit. Potvrdite Fixed decimal. 2. Unesite broj decimalnih mesta.

1.8.1.9 Automatsko pomeranje aktivne elije posle pritiska na Enter

Podrazumeva se da se izbor aktivne elije pomera na donju eliju posle pritiska naJ. U nekim situacijama (unoenje ko primer) ovakvo ponaanje je poeljno. U drugim sluajevima bilo bi korisnije kada bi se aktivna elija pomerala na gore, ili kada se uopte ne bi pomerala posle pritiska na Enter. Ovakvo ponaanje kontrolie se na sledei nain: 1. Izaberite komandu Tools / Options i karticu Edit . 2. Potvrdite opciju Move selection after Enter pa iz padajue liste Direction izaberite smer pomeranja.

1.8.1.10 Ureivanje vie radnih listova u isto vreme

Radne sveske esto sadrze radne listove sa dosta slinih podataka. Utedeete znatno vreme ukoliko ureujete i formati listove istovremeno. Kada ureujete vie radnih listova, osnovni raspored svakog lista treba da je identian; ako, na p vrednost u eliji B5, ona e biti promenjena i u svim elijama B5 izabranih radnih listova. Izaberite grupu radnih listov uredujete. Sve sto unosite, uredujete i formatirate bie primenjeno na svaki radni list iz grupe. Jedan od naina da izaberete vise radnih listova u isto vreme jeste da drite taster Ctrl dok miem birate jezike radnih list

1.8.1.11 Unoenje brojeva i datuma

Excel raspolae mnotvom formata za brojeve i datume a omoguava i definisanje novih. Ponekad e pokuati i da nam Na primer, ako u neku eliju upiete broj 9-2 (ili razlomak 9/2) Excel e misliti da hoete da upiete datum 2. septemba format za datum (u prethodno podeenom formatu) umesto za broj. Da biste nadjaali ovu njegovu tendenciju dovoljno j stavite jedan razmak. Evo jo nekoliko preica za formatiranje elija:

1.8.1.12 Unoenje broja koji e biti tretiran kao tekst

Ponekad je potrebno da se broj unese kao tekst (na primer, potanski broj 07384 bi izgubio 0 kada bi bio unesen kao broj) kao tekst, upiite apostrof ispred broja: '07384.

1.8.1.13 Formatiranje broja sa zadranom nulom na prvom mestu

Ponekad je potrebno da upiete broj ali tako da ne izgubi 0 kao prvu cifru. Pretpostavimo da vam treba popis svih delo svaki deo ima petocifreni inventarski broj(na primer, inventarski broj nekog proizvoda moe da bude 00284). Reenje format 00000, koji zadrava vodee nule u petocifrenim brojevima. Da biste primenili namenski format na izabrane Format> Cells, zatim karticu Number pa kategoriju Custom. Upiite format u polje Type.

1.8.1.14 Unosenje tekueg datuma i vremena

Sledea kombinadja tastera smestie tekui datum i vreme u eliju, ili usred formule: Ctrl+; (Ctrl+taka i zarez) unosi tekui datum Ctrl+: (Ctrl+dve take) unosi tekue vreme

1.8.2 Radne sveske, radni listovi i prozori

Naredni odeljci omoguavaju efikasniji rad sa radnim sveskama, radnim listovima i prozorima.

1.8.2.1 Preica za otvaranje radnog lista

Kada radna sveska sadri mnogo listova korienje dugmadi za pomeranje listova u dnu Excelovog prozora moe biti cete morati vie puta da pritisnete taster mia traei neki radni list. Evo zgodne preice: pritisnite desni taster mia pokaz dugmadi za pomeranje listova (ne pritiskajte jeziak lista) i pojavie se spisak listova koji vam omoguava da izaberete aktivirate.

1.8.2.2 Snimanje radnog prostora

esto je potrebno da istovremeno koristite nekoliko radnih svezaka, a postupak njiho-vog otvaranja i organizovanja na

102

mnogo vremena. Kada izaberete komandu File / Save Workspace, Excel ,,pamti" imena svih otvorenih radnih svezaka k prozora. Ovu informaciju upisuje u datoteku za radni prostor sa nastavkom .XLW. Kada kasnije otvorite datoteku sa p pomou komande File / Open, radne sveske se automatski otvaraju i rasporeuju. UPOZORENIE: Radne sveske se ne snimaju fiziki u datotekama prostora za rad - snimaju se samo imena radnih svezak prozora. Prema tome, snimanje datoteka sa prostorom za rad ne ukida potrebu za snimanjem radne sveske (pojavie se p da snimite radnu svesku pre nego to je zatvorite).

1.8.2.3 Automatska izrada rezervnih kopija

Excel moete podesiti tako da automatski pravi rezervnu kopiju datoteke pre njenog snimanja na disk. Izaberite komand pritisnite dugme Options, zatim potvidite opciju Always create backup. UPOZORENJE: Automatski snimljene rezervne datoteke se uvaju sa oznakom .XLK. Ukoliko u istom direktorijumu ANALIZA.XLS i ablon ANAI.IZA.XLT, obe podeene da snimaju rezervne datoteke, Excel nee obe rezervne datot ANALIZA.XLK. Napravie rezervnu kopiju samo one datoteke koja je prva snimljena. Ovakva postavka osigurava dodatnu bezbednost. Na primer, pretpostavimo da ste pogreili dok ste ureivali datoteku P greke ne mogu da se uklone pomou Edit / Undo, a datoteka je postavljena za izradu rezervne kopije.Na stariju verziju da se vratite pomou jedne od ove dve metode: Ako su greke uinjene posle poslednjeg snimanja datoteke, izaberite File > Open PRODAJA98. Pojavie se p PRODAJA98 je ve otvorena. Ponovno otvaranje izbrisae sve promene koje su u njoj uinjene. elite li da je ponovo otv Izaberite ,,Yes". Nestae sve izmene nastale posle poslednjeg snimanja datoteke. Ako ste nainili greku pre posl datoteke, zatvorite je tako da ne snimite izmene koje sadre greku. Sledei korak je da otvorite datoteku PRODAJA98 mudro da nastavite rad u datoteci sa oznakom .XLK, odmah joj dodelite drugo: Automatski snimljene rezervne kop ,,stvarnim" (kopijama na disketama ili magnetnoj traci) koje treba revnosno da pravite u redovnim intervalima.

1.8.3 Ubrzavanje unosa podataka opcijom Autofill

Opcija AutoFill (objanjena u ovom odeljku) omoguava da utroite manje vremena za popunjavanje elija podacima brojeva, dana u nedelji, meseci itd. u datim elijama automatski produavate na susedne elije. Na primer, upiete dan u n eliju a zatim ruicom za popunu popunite susedne elije preostalim danima.

1.8.3.1 Upotreba ruice za popunu

Ruica za popunu (engl. fill hanclle) je preica za automatsku popunu skupa elija serijom vrednosti. Ruica za pop kvadrat koji se nalazi u donjem desnom uglu izabrane elije ili grupe elija. NAPOMENA: Ukoliko se ruica za popunu ne pojavljuje na radnom listu, izaberite komandu Tools / Options, zatim karticu opciju Allovv cell drag and drop. Da biste skup elija popunili imenima meseci, postupite na sledei nain: 1. Unesite Jan u eliju Al. 2. Miem pokaite na ruicu za popunu - pokaziva mia postaje crni krsti. 3. Povucite pokaziva kroz red do elije Ll, zatim oslobodite taster mia. Nazivi meseci od Jan do Dec bie uneti u elije A SAVET: Dok povlaite ruicu za popunu pojavie se obavetenje sa sadrajem poslednje elije u nizu; ako treba da unesete poev od januara i zakljuno sa Decembrom, vucite ruicu dok se ne pojavi obavetenje Decembar - ne treba da brojite e

1.8.3.2 Uspostavljanje AutoFill trenda

U prethodnoj vebi svaki AutoFilI bio je zasnovan na jednoj poetnoj vrednosti. Ako se kao poetni skup za AutoFill iza vrednosti, Excel pokuava da odredi trend i prema tome automatski obavi popunu. 1. Upiite sledee vrednosti 2. Izaberite elije od Al do B5.

103

3. Izaberite ruicu za popunu i povucite do elije H5. Rezultat e biti sledei: Svaka elija je popunjena u skladu sa trendom uspostavljenim u prve dve kolone.

1.8.3.3 Veba za AutoFill

Ova veba pokazuje neke druge tipove podataka kojima elije mogu da se popune automatski. Unesite podatke u prvu kolonu praznog lista, izaberite elije od A1 do A7 i povucite ruicu za popunu do elije H7.

1.8.3.4 AutoFill zasnovan na susednim elijama

Skup elija koje su susedne skupu podataka moete automatski da popunite tako to ete dvaput da pritisnete miem na r Tako automatski popunjavate red ili kolonu: 1. Upiite brojeve u elije Bl do B4. 2.Upiite Kl u eliju Al. 3. Pritisnite dvaput na ruicu za popunu na eliji Al. elije Al do A4 bie popunjene sa Kl do K4.

1.8.3.5 Upotreba namenskih Autofillova

OpcijaAutoFill omoguava brzo unoenje meseci, datuma, godina i tekstualnih vrednosti u skup elija. Objasni namenskih lista koje AutoFill moe da prepozna. Ako, na primer, radite u preduzeu koje posluje na etiri trita (Istok Jug) i esto morate da upisujete nazive trita u radni list, primenom namenski prilagoenog AutoFilla postii ete zn vremenu potrebnom za unoenje ovih podataka.

1.8.3.6 Definisanje namenskih lista

Da biste definisali namensku listu, postupite na sledei nain: 1. Unesite listu u (neprekinut) skup elija, u red ili u kolonu. 2. Istaknite skup elija koji sadri listu. 3. Izaberite komandu Tools > Options, zatim karticu Custom Lists . 4. Pritisnite dugme Import; lista e se prikazati u okviru Custom lists. 5. Pritisnite OK. SAVET: Nije neophodno da se lista prvo unese u elije. Ona moe da se upie u polje List entries , ali je u principu lakse rad Kada se namenska lista definie, ona je uvek i svuda dostupna.Ne uva se u posebnoj radnoj svesci.

1.8.3.7 Primena namenskog AutoFilla

Primena AutoFilla na namenske liste ne razlikuje se od primene ove opcije na ugraene liste: 1. U eliju unesite jednu ili vie vrednosti iz liste. 2. Miem uhvatite ruicu za popunu i povucite je (u bilo koni smeru). Pretpostavimo sada da pravite listu koja se sastoji od trita Sever, Jug, Istok i Zapad. U eliju moete da unesete naziv b trita i potom primenite AutoFill.

1.8.3.8 Ureivanje i brisanje liste

Dijalog Custom Lists moe se upotrebiti i za izmenu ili brisanje namenske liste. Otvorite okvir za dijalog, izaberite listu lists, zatim: Pritisnite dugme Delete da obriete listu. Listu izmenite izmenom sadraja polja List entries. SAVET: Namenske liste se mogu upotrebiti i za sortiranje podataka redosledom razliitim od rastueg ili opadajueg.

1.8.3.9 3-D popune

Upotrebite Edit / Fill / Across Worksheets da vie listova popunite podacima (kopirate podatke u vie listova). Napra svesku i uradite sledeu vebu: 1. Unesite bilo koje podatke u skup B2:C3 lista Sheetl.

104

2. Istaknite B2-.C3. 3. Drei taster Ctrl izaberite radne listove koje elite da popunite; u ovom sluaju, Sheet2 i Sheet4. 4. Otpustite taster Ctrl i izaberite Edit / Fill / Across Worksheets; pojavljuje se okvir za dijalog:Fill Across Worksheets 5. Izaberite podatke kojima se popunjava, u ovom sluaju All, i pritisnite OK. Podaci iz Sheet1 !B2:C3 kopiraju s listovima Sheet2 i Sheet4.

1.8.4 Prilagoavanje komandnih paleta

Pre Excela 8 palete alatki i linije menija bile su potpuno razliite ivotinjke. Palete alatki sastojale su se od dugmadi i Linije menija, na primer podrazumevani meni radnog lista (sa menijima File, Edit i ostalim), sainjavao je samo tekst. O sluile su istoj nameni - obezbeivanju interfejsa za izdavanje komandi. Sada su oni spojeni u isto ivine, naje komandna paleta.. Komandna paleta moe da sadri dugmad, tekst i padajue menije. Time se dobija ne samo fleksibilni istovremeno znai da ete manje morati da uite kada budete savladavali pravljenje komandnih paleta. Jedan skup znan koji su bili potrebni do sada. U narednoj diskusiji termin komandna paleta koristi se da opie i menije i palete. Pored podrazumevane linije menija (koja je komandna paleta za sebe) u Excelu postoji i vie od dvadeset razliitih ko Kada bi sve bile na ekranu ne bi ostalo skoro nimalo mesta za prikazivanje radnih listova. Meutim, moete jednu ili paleta podesiti da sadre komande koje najee koristite a moete da napravite i sopstvene.

1.8.4.1 Dodavanje komandi na ugraenu komandnu paletu

Da biste namenski prilagodili komandnu paletu ona mora biti vidljiva. Izdajte komandu View / Toolbars (ili otvorite priruni meni pritiskom na desni taster misa pokazujui na liniju ineni spisak komandnih paleta iz kojeg moete da birate onu koja vam treba. Drugi nain da odaberete komandnu paletu koja e se videti je komanda Tools / Customize / Toolbars . Potvrdite one koje a uklonite potvrdu sa onih koje hoete da sakrijete. Pretpostavimo da elite da dodate neku komandu na paletu Standard jeziak Commands pri vrhu dijaloga. Na raspolaganju je bezbroj komandi. Mnoge, na primer File / Save, poznajete od prilino opskurne. Da biste videli opis komande, izaberite je (pritisnuvi je jednom) pa pritisnite dugme Description. Ko na paletu tako to se odvue na postojeu paletu i tamo spusti. Da biste je uklonili sa palete otvorite dijalog Customize dugme povlaenjem vratite na okvir za dijalog. Liniju menija takode moete prilagoditi tako to ete najpre izabrati Tools / Customize da prikaete istoimeni okvir z dovlaenjem ili odvlaenjem direktno na liniju menija ili prethodnim otvaranjem menija premestite komandu sa ili na okv ovaj nain moete da premestite i itave menije sa linije menija na drugu komandnu paletu ili da ih jednostavno pre povrinu i tako ih sakrijete. Da biste liniju menija ponovo vratili u prethodno stanje izaberite Tools / Customize pa na potvrdite opciju Worksheet Menu Bar i pritisnite Reset.

1.8.4.2 Pravljenje nove komandne palete

Da biste napravili novu komandnu paletu pritisnite New u dijalogu Customize/Toolbars . Upisite ime nove palete i po komandna paleta kojoj moete da dodajete komande na isti nain kako ste to radili kada ste ih dodavali ugraenoj paleti prevlaite sa dijaloga Customize/Toolbars . Preostala tri dugmeta u okviru za dijalog Customize/Toolbars namenjena su samo namenskim paletama. Svako od tih dug prethodno izaberete namensku paletu u listi Toolbars: Rename: Pritisnite ovo dugme da biste promenili ime izabrane namenske palete. Delete: Ovim dugmetom briete izabranu namensku paletu. Ovu akciju moraete da potvrdite. Attach: Koristite ovu komandu da prikljuite namenski izraenu komandnu paletu odrcdenom radnom listu. (Komand deo Excelove datoteke). Kada radnu svesku date drugim korisnicima, namenska paleta e se videti kada se radna sveska o

105

1.8.5 Upotreba matrinih formula

Matrine formule (engl. array formulas) su posebne formule koje se primenjuju na pravougaone eme podataka (matrice). Excela ih godinama rado upotrebljavaju za matrine aritmetike proraune. Matrine formule se unose u pravougaone skupove elija, ak i kada se skup sastoji od samo jedne elije. 1. Na praznom radnom listu istaknite elije B2-.C3. 2. Upiite sledeu forrnulu: =1 3. Zavrite formulu drei tastere Ctrl+Shift dok pritiskate Enter. U etiri elije uneta je ista matrina formula. Formula je u liniji za formule uokvirena vitiastim zagradama: (=l). Za ov kae da je uneta matrino (engl. array-eiitered). Vitiasta zagrada je posledica ovakvog naina unosenja. Da ste sami zagrade, uneli biste tekstualnu konstantu, ne matrinu formulu. Matrine formule nameu nekoliko ogranienja: Ne mogu se menjati pojedinane elije obuhvaene matricnom formulom. Ako izmenite formulu u bilo kojoj eli izmeniti i u svim ostalim. U skupu elija obuhvaenih matrinom formulom elije se ne mogu umetati ni brisati. Pri izmeni formule unos morate da zavrite pomou Ctrl+Shift+Enter, upravo kao kada se formula prvi put unosi. Matrina formula je ograniena na priblino 1.600 elija. SAVET: Ako elite da izaberete ceo skup obuhvaen formulom, izaberite eliju skupa, komandu Edit / Go To, pntisnite S opciju Current Array i pritisnite OK. Preica na tastaturi je Ctrl+/. NAPOMENA: Pravougaoni skupovi (polja) mogu se izraziti kao konstante.

1.8.6 Imena

Usvom najjednostavnijem obliku ime je obeleje elije ili skupa elija koje je prepoznatljivo i lako za pamcenje. Prodajal998 lake se prepoznaje i pamti od elijske adrese B4:G18. Upotreba imena je vrlo vana navika koju mnogi korisnici Excela previaju. Kada radite sa modelima srednje sloen jednostavnim modelima sa medusobno povezanim radnim sveskama, vano je da nauite osnovne tehnike imenovanja. U ovom poglavlju nauiete kako se imenuju elije, konstante i formule, i kako se ta imena koriste u formulama. Korisenje referenci sa reima obinog jezika, o emu je bilo rei u etvrtom poglavlju, delom je osujetilo koricenje ,,pr samo delom. Imena mogu biti od velike koristi jer donose mnoge prednosti - poboljavaju jasnost, obezbeduju integritet refe funkcionalnosti i poveavaju produk-tivnost.

1.8.6.1 jasnost i dokumentovanost

Kasnije u ovom poglavlju nauiete o znaaju funkcionalnosti koja se postie korisenjem imena. tavie, dovoljno poveanju jasnosti. Programi za tabelarne proraune poznati su po sindromu ,,pageti koda" a imena su vano sred minimiziranje. OIakano je odravanje i razumevanje formula. Formula =Promet-Rashodi ima mnogo vie smisla od =C3-B3, naroito ako je posle est meseci potrebno preraditi radni list. Konvencije o imenovanju sprovedene u celoj organizaciji olakavaju razumevanje formula razliitim korisnicima z sveske. Imena treba da budu sastavni deo vae strategije ak i ako razvijate modele srednje sloenosti.

1.8.6.2 Bolja povezanost radnih svezaka

U modelu sa jednom radnom sveskom imena doprinose jasnosti ali ako ih ne koristite nije strano. Kada se vrednost po neto izbrisali ili umetnuli, formule koje se odnose na originalnu eliju automatski e se prilagoditi. Modeli sa vie ra

106

druga pria: imena su od vitalnog interesa jer se zahvaljujui njima odrava integritet referenci. Zamislite sledei sluaj: Otvorene su dve radne sveske, DETALJNA i UKUPNA i neka je UKUPNA zavisna radna sveska koja se poziva na e DETALJNA. Ako zatvorite zavisnu radnu svesku UKUPNA pa na poetak sveske DETALJNA dodate nov red, vredno sada u eliji A4. Kada se ponovo otvori sveska UKUPNA, ona se i dalje poziva na eliju A3 umesto na eliju A4. Kada se elija premesti, premeta se i njeno ime. Da se sveska UKUPNA pozivala na eliju DETAIJNA!A3 po imenu, n izazvane umetanjem novog reda.

1.8.6.3 Poboljana funkcionalnost

Imena su vie od ukrasa! Tehnike imenovanja obuhvaene ovim poglavljem poveavaju funkcionalnost: Imenovane formule ine logiku jasnijom i mogu biti moan gradivni element u sloenim formulama. Imena mogu da se upotrebe za obrazovanje skupova koji se dinamiki ire i smanjuju.

1.8.6.4 Vea produktivnost

Imena poboljavaju produktivnost jer se pomou njih bre kree kroz radne listove i jednostavnije unose formule: Otvaranjem liste iz polja za ime na liniji formule, brzo se prelazi na imenovani skup. Imena umanjuju mogunost greke izazvane pogrenim upisivanjem. Kada se upie pogresno ime, pojavljuje se upozore Unoenjem imena u formule pojednostavljuje se pisanje formula.

1.8.6.5 Regularna i neregularna imena

Pravila za definisanje imena su: Ime moe da sadri samo sledee znakove: slova od A do Z (dozvoljena su i velika i mala slova), brojeve od 0 do 9 podvlaenje. Prvi znak mora da bude slovo ili znak za podvlaenje. Ime ne sme biti due od 255 znakova. Ime ne sme da bude isto kao referenca elije, na primer B3 ili G1998. Slede primeri regularnih i neregularnih imena: Regularna imena Neregularna imena Promet.Prole.Godine Zarada_1997 PojedinanaCena Rad Rad 95.Promet (poinje brojem) Bruto Dobit (sadri razmak)) A1 (isto kao referenca elije R2C2 (isto kao referenca elije)

1.8.6.6 Imena i velicina slova

U irnenima se ne pravi razlika izmedu velikih i malih slova. Ako definiete ime PROMET a zatim ime Promet, drugo prvo. S druge strane, imena zadravaju veliinu slova (velika ili mala) kojom su napisana. Kada se ime koristi u formu biti upotrebljena ista veliina slova kao i pri njegovom definisanju. Ako je ime definisano kao BrutoDohodak, a u =brutodohodak, formula e se automatski pojaviti u obliku =BrutoDohodak kada se pritisne Enter. SAVET: Korisno je da se za imena uvek koristi kombinacija velikih i malih slova. Formule se obino unose samo malim, slovima. Poto se imena uvek pojavljuju u prvobitno definisanom obliku sa kombinacijom malih i velikih slova, odmah ime pogreno uneto - nee se pojaviti u kombinaciji velikih i malih slova.

1.8.6.7 Imenovanje elija

Postoji vie naina da se elijama daju iinena: korienjem polja za ime, dijaloga Define Name i dijaloga Create Names.

1.8.6.8 Korienje polja za ime

eliji se ime najbre daje pomou polja za ime koje se nalazi sa leve strane linije za formule. 1. Izaberite jednu eliju (ili skup elija) kojoj elite da date ime.

107

2. Izaberite polje za ime (ne dugme sa strelicom): 3. Upiite ime, zatim pritisnite Enter UPOZORENJE: Polje za ime nee dozvoliti da sluajno piete preko imena elije ako ga izabrana elija ve ima, ali e do preko innena konstante i formule, bez upozorenja.

1.8.6.9 Korienje dijaloga Define Name

Dijalog Define Name slui da dajete imena elijama, a kasnije u poglavlju koristie se i za imenovanje konstanti i formula 1. Izaberite eliju (ili skup elija) kojoj elite da date ime. 2. Izaberite komandu Insert / Name / Define, ili pritisnite Ctrl+F3 da prikaete dijalog Define Name 3. Upiite regularno ime u polje Names in workbook. 4. Polje Refers to prikazuje referencu tekue selekcije. (Ukoliko hoete da imenujete neku drugu selekciju moete referencu - polje popunite tako to pokaete i pritisnete selekciju na radnom disku (moete da se posluite dugmeto dijaloga sasvim desno u polju, ako je potrebno). 5. Pritisnite OK da zavrite posao, ili Add da dodate jo neko ime ne zatvarajui dijalog Define Name. SAVET: Excel e predloiti ime ukoliko aktivna ili susedna elija sadre tekst koji jo nije upotre-bljen kao ime. UPOZORENJE: Dijalog Define Name dozvoljava da se, bez upozorenja, pie preko postojeih imena, iako se ona nalaze u workbook i moe da se proveri da li se odreeno ime ve koristi.

1.8.6.10 Korienje dijaloga Create Names

Dijalog Create Names je izvor mnogih zabuna kod veine korisnika zbog nejasne razlike izmedu ovog dijaloga i dijalo Posmatrano sa funkcionalne strane dijalog Define Name omoguava da se definiu neke stvari koje se ne mogu defi Create Names (o emu e biti rei kasnije u poglavlju). Medutim, dijalog Create Names ima dve kljune prednosti nad d Name: Ako pokuate da piete preko postojeeg imena, ispisuje se upozorenje. Jednom komandom moete da imenujete vie elija Dijalog Create Names omoguava da imenujete elije na osnovu sadraja susednih elija. Na primer, pretpostavimo da tekst Istok a elija A2 Zapail. elije Bl i B2 mogu se imenovati jednim potezom korienjem teksta u elijama Al i A2 za B2. Sledea veba ilustruje postupak. Koristei jednu komandu napraviete tri imena. 1. U prazan radni list unesite sledee vrednosti: 2. Izaberite elije od Al do B3, zatim komandu lnsert / Name / Createi.potvrdite samo parametar Left Colurnn 3. Pritisnite OK. elije Bl, B2 i B3 dobie imena prema tekstu iz elija Al do A3. elija Bl dobila je ime Ime l, B2 line2 a B3 Ime3. a vrednosti u elijama A1:A3, elije Bl, B2 i B3 zadrae svoja imena. Pomou polja za ime testirajte nova imena - izabe imenovana elija bie istaknuta. Ukoliko ime ve postoji, pojavie se sledee upozorenje: Pritisnite Yes da zamenite staro ime, No da ostavite staro ili Cancel da otkaete celu operaciju.

1.8.6.11 Imenovanje nesusednih elija

Skup ne mora da se sastoji samo od susednih elija da bi se vodio pod jednim imenom. Skupu nesusednih elija ime dijaloga Define Name ili polja za ime (dijalog Create Names ne moe da se upotrebi). Stvar je prosta: izaberete dva nesusednih elija (izaberete jedan a zatim drei pritisnut taster Ctrl birate preostale), a zatim upotrebite dijalog Define N ime na isti nain kao to ste to radili u sluaju imenovanja obinog skupa. Ako se skup sastoji od mnogo nesusednih delova, upis Refers to moe da postane predugaak. Budite paljivi jer je Refer 255 znakova.

108

1.8.6.12 Brisanje imena

Ako elite da obriete imena, bez obzira na tip imena (elije, konstante, formule), postupite na sledei nain: 1. Izaberite komandu Insert / Name / Define da otvorite dijalog Define Name . 2. Izaberite ime koje elite da izbriete sa liste Names in workbook. 3. Pritisnite Delete. UPOZORENJE; U svakoj eliji koja se poziva na izbrisano ime pojavie se poruka #NAME? koja upozorava na greku je poziva vie ne postoji.

1.8.6.13 Pozivanje na imenovane celije u formulama

Imenovana elija, ili skup elija, jeste elija sa apsolutnom adresom. Sledee formule podrazumevaju da je elija $A$1 na su elije $B$1:$B$3 nazvane Pojedinani. =Profit izjednaiti sa elijom Al =Profit*2 pomnoiti Al sa 2 =SUM(Pojedinani) sabrati elije B1:B3 =AVERAGE(Pojedinani) pronai srednju vrednost elija B1:B3 =Profit+SUM(Pojedinani) dodatiAl zbiru B1:B3 Kao i u sluaju formula sa obinim jezikom, pozivanje elija po imenu sasvim je jednostavno. Umesto adrese elije, u f ime elije.

1.8.6.14 Unoenje imena u formule

Dok unosite ili menjate formulu, imena se mogu unositi iz liste umesto da se upisuju. To je koristan postupak kada ne m imena, a ne elite da ga upiete pogreno, ili ste suvie lenji da ga upisujete. Sledei primer ilustruje postupak: 1. Nazovit" eliju Al BrutoDohodak i unesite 100. 2. Izaberite eliju Bl. Ponite formulu upisivanjem znaka jednakosti. 3. Izaberite Insert / Name / Paste, pa iz liste Paste name izaberite ime BrutoDohodak. Ime e biti dodato formuli. 4. Upiite *2 (da pomnoite sa 2), zatim pritisnite Enter. elija Bl bie jednaka 200. SAVET: Polje za ime nabraja samo imena pojedinanih elija ili skupova elija. Ako hoete da unesete ime formule ili kon komandu Insert / Name / Paste.

1.8.7 Imenovanje po zavrenom poslu

Za trenutnu upotrebu, formule se lake konstruiu kada se elije izaberu miem a ne pomou imena. Da bi se ime uopt prvo da se definie. Pogledajte kako se formule prave brzo sa referencama elija koje kasnije zamenite imenima: 1. U prazan radni list unesite formulu =A1 u elije A2, A3 i A4. 2. eliju Al nazovite Testl. 3. Izaberite komandu Insert / Name / Apply; pojavljuje se dijalog Apply Names . 4. Proverite da li je Testl izabran u listi Apply names. Pritisnite OK. 5. Pogledajte formule u elijama A2, A3 i A4 - one se pozivaju na eliju Al preko njenog imena. SAVET: Kada koristite imena u formuli proverite da li ste izabrali sva potrebna imena u dijalogu Apply Names.

1.8.7.1 Opcija Ignore Relative/Absolute

Opcija Ignore Relative/Absolute nudi dve mogunosti: Ako je potvrena (postavka koja se podrazumeva), zamenjuje referencu imenom, bez obzira da li je referenca relativ meovita. Ako nije potvrena, zamenie apsolutne reference samo apsolutnim imenima, relativne reference samo relativnim ime reference samo meovitim imenima.

109

1.8.7.2 Opcija Use row and column names

Kada se koristi ova opcija, upotrebljavaju se imena preseka (koja su obraena ranije) ukoliko ne postoji ime elije. N bezimena elija nalazi na preseku kolone nazvane Januar i reda nazvanog Dohodak, ovaj parametar omoguava da Exc ime Januar Dohodak..

1.8.7.3 Dodatne opcije

Pritisnite dugme Options da se u dijalogu pojave i opcije o kojima diskutujemo u narednim odeljcima. Opcija omit column name if same column Ova opcija skii da se u formulama koje se nalaze u istoj koloni gde i imenovani skup elija, izostavi ime skupa u formul radnom listu sa sledee slike, kolone i redovi su imenovani skupovi elija. Dohodak je jednak razlici Prihoda i Rashoda. SAVET: Obratite panju da se irnena skupova c'elija mogu koristiti u formulama sa obinim jezikom. Kada formirate ime koji ve imaju naslove kolona, dijalog Create Names prikazae i predloiti te naslove za imena. Imena moraju biti de pojavila u dijalogu Apply Names. Pretpostavimo da ste formule dohotka postavili brzo, pokazivanjem i izborom referenci elija miem (npr. formula u C elite da zamenite reference elija imenima elija. Podrazumeva se da je potvrdena opcija Omit column name if same c ime kolone ako je kolona ista). Ako zamenite imena bez promene ove opcije, formula u eliji C5 bie =Prihod-Rash promenite formula u eliji C5 bie =Fiskalna.97 Prihod-Fiskalna.97 Rashod. Opcija Omit row name if same row Za ovu opciju vai isto to i za prethodnu, samo to se primenjuje na formule koje redovima kao i elije na koje se formule odnose. Opcija Name order Opcija Name order odreduje redosled imena u imenu preseka:red pa kolona ili kolona pa red.

1.8.8 Imenovanje konstanti

Imena koja su do sada upotrebljavana u ovom poglavlju bila su imena elija. Moete da imenujete i konstante. Ime se od konstante, na primer 25, 10% ili Istok. Najei razlog za upotrebu imenovanih konstanti je da se korisnik sprei da im ne vrednosti. Pretpostavimo na primer da kroz ceo radni list treba da se uracuna provizija od 12%. Znajui da procenat provizije mo ne elite da se konstanta 12% pojavljuje u formulama kroz ceo radni list. Ako se 12% uva u eliji, korisnik se pro promeni. Meutim, kada je konstanta imenovana dobijaju se i fleksibilnost imenovane elije, i odreena bezbednost.

1.8.8.1 Definisanje imenovane konstante

1. Upotrebite komandu Insert > Name > Define koja prikazuje dijalog Det'ine Name. 2. Unesite ime na uobiajen nain. "" 3. U Refers to upiite vrednost konstante. Konstanta moe biti broj, tekst, logika (TRUE/FALSE) ili ak matrica (p elija). 4. Pritisnite OK da dodate ime i zatvorite dijalog ili pritisnite Add da dliNate ime i zadrite dijalog. SAVET: Kada definiete imenovanu konstantu, Excel automatski upisuje znak jednakosti u polje Refers to (i znake navod konstante). Zapamtite da ne morate da upisujete znak jednakosti ili znakove navoda - dozvolite da Excel to uradi za va PROBLEMA

1.8.8.2 Ispravljanje greaka #NAME? ^

Greska #NAME? pojavljuje se kada se formula poziva na nepostojee ime. Ukoliko se to desi, proverite sledee: da li je ime (imena) u formuli ispravno upisano; da li je ime (imena) funkcije u formuli ispravno upisano;

da li se ime nalazi pod znacima navoda. NAPOMENA: Ostatak poglavlja se bavi sloenijim tehnikama imenovanja. Moda ete eleti da se vratite na ovaj deo kada

110

kojima se govorilo ranije u poglavlju. Bie potrebno da razumete spoljne reference .

1.8.9 Imena koja se odnose na celije iz drugih radnih listova

Imena mogu da se odnose i na elije u drugim radnim sveskama. Ova tehnika je veoma vana za razvoj ablona i radni Pretpostavimo da su sledea imena definisana u svesci Bookl: Ime Odnosi se na Komentar Promet =(XYZ.XLS]Sheetl!Al Poziva se na adresu elije Dohodak_l =[ODELl.XLS]Sheetl!Dohodak Poziva se na ime elije UGP.TabeIa =SUM([PROMET.XLS]Sheetl!Al:A3) Poziva se na skup elija Formule u svesci Bookl sada mogu da sadre imenaPromet, Dohodak_l i UGP. Tabela kao da se elije sa tim imenim Bookl, bez obzira to prefiks sa imenom sveske pokazuje da nije tako. Sledee formule su regularne: =SUM(Promet) =ROWS(Promet) =INDEX(Promet) =Dohodak_l*2

1.8.9.1 Primena imena na spoljne reference

Kad hoete da dodelite ime koje se odnosi na drugu (spoljnu) radnu svesku (tj. da definiete spoljnu referencu): 1. Izaberite komandu Insert / Name / Detine. 2. Upiite ime. 3. U polje Refers to, upiite =[BOOKl.Xl.S]SheetV.MyCell. (U ovom sluaju, BOOK1.XLS je ime spoljne radne sveske, aMyCe// je referenca elije, ili ime elije).

1.8.9.2 uvanje vrednosti iz spoljnih referenci

Uvek kada zadate imena koja se odnose na druge radne listove, vodite rauna o parametru Save external link values koje Tools / Options i biranjem kartice Calculations. Pretpostavimo da imate radnu svesku (ZAVISNA) sa formulama k skupovima elija u drugoj radnoj svesci (IZVORNA). Kada je ova opcija potvrena u svesci ZAVISNA, vrednosti odgov svesci IZVORNA bie snimljene u svesku ZAVISNA, mada se to ne vidi. Na ovaj nain formule sveske ZAVISNA m potrebe da se osvee veze. Posmatrajte sledeu situaciju: Ime UGP.Promet iz sveske Bookl, odnosi se na spoljni skup PROMET98.XLS!Baza koji ima 5000 redova i 20 kolona. da je parametar Save external link values komande Tools / Options / Calculation potvren. Time se nalae da PROMET98.XLS!Baza snimaju nevidljivo u Bookl. Kada se snimi Bookl, nastala je ogromna radna sveska jer su snim koje su sa njom povezane preko spoljnih referenci. Uklonite oznaku za potvrdu pored ovog parametra ako vrednosti iz spoljne reference ne treba da se sauvaju zajedno sa r najee i jeste sluaj.

1.8.9.3 Imenujte spoljne reference

Ve znate kako se imenuje skup elija, ali moda ne znate da ime moe da se odnosi na skup elija u razlicitim ra Imenovane spoljne reference su vani kon-struktori ako ozbiljno radite u Excelu. Radni listovi mogu imati reference na radne sveske. Sa njima se teko radi poto sadre ime izvorne radne sveske. Ako je izvorna radna sveska zatvorena, ce reference. Imenovanjem spoljanjeg skupa olaksava se unoenje, menjanje i itanje formula. Imenovanje spoljne reference ne razlikuje se mnogo od ,,normalnih" imenovanih skupova. Ime radne sveske se jednostav za izmene Refer to: iz okvira za dijalog Define Name. To se postie upisivanjm reference ili izborom spoljne reference sveske. Pretpostavimo da elite da stvorite ime u radnoj svesci PRIKAZ.XLS koje se odnosi na skup u radnoj svesci ST su obe radne sveske otvorene. Aktivirajte PRIKAZ.XLS, zatim izaberite

111

Insert / Name / Define. Upiite ime, zatim postavite kursor u polje za izmene Refers to:. Upotrebite meni Window da aktivirate svesku STUDI|A.XLS. Izaberite skup miem, zatim pritisnite OK. Sada umesto da unesete formulu kao: -SUM([STUDIJA.SLX!Sheetl] !$A$1:IA$3 unesite: -SUM(Promet)

1.8.10 Centralizovanje logike korienjem imenovanih formula

Sada ste shvatili znaaj imenovanja elija i konstanti i privikli se da ih i sami imenujete. Ako posmatrate sintaksu im pomou dijaloga Define Name, primetiete da parametar Refers to za sva imena poinje znakom jednakosti. Sva im imenovane formule razliite sloenosti. Skoro svaka formula koja moe da se unese u eliju moe se smatrati imenovanoi Jedna od znaajnih primena imenovanih formula jeste centralizovanje logike -jedna sloeno imenovana formula m pojednostavi formule koje se nalaze u vie elija. Posmatrajte sledei problem: Za izraunavanje stope povraaja neke investicije upotrebljena je sloena formula.Ista formula se koristi i u stotinak drug treba da uradite ako formula mora da se promeni? Moete da upotrebite Find/Replace, ali morate da pazite da ne piete p sline, formule. Ovaj problem moe da se rei tako to ete formuli dati ime i zatim je pozivati tim imenom. Poto je polje Refers to iz Name pomalo nezgodno za rad, formula se lake imenuje kada je prvo unesete u eliju, a zatim je kopirate u dijalog De jednostavan primer.

1. Upiite sledee konstante u prazan radni list: 2. Unesite formulu =C3*D3 u eliju E3. 3. Izaberite formulu (iz linije za fonnule ili u eliji), potom izaberite komandu Edit / Copy. 4. Pritisnite Esc (poto eliju F.3 ne rnenjate ve samo kopirate njenu formulu). 5. Izaberite komandu Insert / Name / Define da otvorite dijalog Define Name. 6. Unesite ime Ukupno (ako ga Excel ve sam nije uneo). 7. Obriite sadraj polja Refers to. 8. Izaberite kornandu Edit / Paste da unesete formulu. 9. Pritisnite OK. Definisana je imenovana formula Ukupno koja jo nije upotrebljena: 10. Izaberite elije E3:E5. 11. Upiite =Ukupno, zatim pritisnite Ctrl+J da tbrmulu unesete u sve tri elije. Izaberite eliju E3, pozovite dijalog Define Name i izaberite ime Ukupno. Ukupno e sc odnositi na =SheetI!C3*She dijalog, izaberite F-4 i ponovo pogledajte definiciju Ukupno. Odnosie se na =Sheetl!C4*Sheetl!D4. Definicija je za elije jer sadri relativne reference.

1.8.10.1 Trik sa CellAbove

Pretpostavimo da se u elijama A1 :A10 nalaze brojevi i da je formula =SUM(A1 :A10) u eliji A11 Potrebno je da doda koja mora da bude obuhvaena forrnuiom SUM. Ako red umetnete u sredinu kolone, skup za sabiranje se automatski pros mnogo ee e vam biti potrebno da dodate red na kraj kolone - kada umetnete novi red 11, formula (sada u redu 12) m tako da i njega obuhvati. jedan naiin da se ovakav problem resi jeste upo-treba relativne reference koja se odnosi na prvu sledeem primeru, aktivna je elija A2: 1. Izaberite Insert / Name / Define i kao ime elije upisite CellAbove.

112

2. U Refers to, unesite =A1, a zatim pritisnite OK. 3. Sada formulu =CellAbove moete uneti u bilo koju eliju iz lista (osim elija iz reda jedan) i ona e se odnositi na eli iznad. Formula e glasiti =SUM(A1 :CellAbove), sto jednostavno reeno, znai: saberi elije od A1 do prve c'eiije iznad moete umetati odmah iznad forrnule SUM. Rela-tivna referenca u imenovanoj formuli ini da se SUM automatski prosir

1.8.11 Koricenje imenovanih formula za obrazovanje dinamickih imenovanih skupova

Dinainiki imenovani skupovi elija (engl. iiyntimic narned ranges} su skupovi koji se automatski menjaju pod odredeni kad kolona ima promenljiv broj stavki. Ne postoji formalna konstrukcija dinamicki imenovanog skupa; oni su jedno-st formule koje se odnose na skup elija. Posmatrajte sledei pioblem: Skup elija se zove Investicje_Detalji. Na imenovani skup Investicije_Detalji odnose se razliite formule i dijagrami, investicija. Potrebno je analizirati jo jednu investiciju. Ako se upotrebi klasian pristup, mogao bi da se formira jo jeda dijagrama koji bi se odnosio na drugu investiciju. Poto rnodel zahteva izmene da bi se zadovoljile potrebe analize druge bi jako poeljno projektovati ga tako da nioe da se upotrebi i za eventualnu treu i etvrtu investiciju. Problem moe da se rei pomou dinamikog imenovanog skupa - bez izmene sloenih formula koje se odnose na In Korisnik sam odreuje koja investicija treba da se analizira.

1.8.11.1 Analiza korienjem dinamiki imenovanog skupa

U sledeoj vebi koristiete dinamiki imenovani skup kao inehanizam za analizu dva razliita sluaja: 1. Unesite sledee u prazan radni list: : 2. Nazovite elije B2:C6 Investicijal. 3. Nazovite elije E2:F6 Investicija2. 4. Nazovite eliju D8 Izbor. (Ono to korisnik unese u ovu eliju odredie inves-ticiju koja treba da se analizira.) 5. Izaberite komandu Insert > Name > Define. 6. Unesite kao ime Investicije_Detalji. 7. Unesite sledeu formulu u polje Refers to: "CHOOSE (Izbor,Investicijal.Investicija2) 8. Pritisnite OK. Sada testirajte dinamiko ime: 9. Unesite 1 u eliju Izbor. 10. Izaberite komandu Edit >- Go To. U polje Reference upiite ime InvesticijeJDetalji i pritisnite OK. Bie izabran skup 11. Unesite 2 u eliju Izbor, zatim ponovite korak 10. Pretpostavimo da e u budunosti biti dodata trea investicija. Sve to treba da uradite jeste da dodate podatke, nazovete zatim izmenite definiciju Investicije_Detalji tako da glasi: "CHOOSE (Izbor, Investicijal, Invesricija2, Investicija3)) NAPOMENA: Excel nee prikazati dinamike imenovane skupove elija u dijalogu Go To ili listi polja za ime. U gornjem primeru formule i dijagrami koji koriste ime Investicije_Detalji kao referencu elije su dinamike i zavise unosa u eliju Izbor. Na primer, ako hoete zbir brojeva u desnoj koloni skupa Investicije_Detalji upotrebite funkciju OF sledeu formulu: =SUM(OFFSET(Investicije_Deta1ji ,1,1,4,1))

1.8.11.2 Imenovane matricne konstante

Naprednijim korisnicima matrine konstante (engl. array constants} su veoma korisne, mada su nezgodne za konstru pravougaonim skupovima elija, ali poto se ne predstavljaju u pravougaonoj tbrmi i ne vide u nirei radnog lista nije lak

113

njihove redove i kolone. Jedna od primena im je da uvaju tabele sa podacima koje korisnik radnog lista ne treba da vidi. imenovanih konstanti i matrine konstante se definiu pomou Komande Insert >- Name > Define koja prikazuje dijalog Define Name . Matrina konstanta sadri vie vrednosti koje su, kao i elije, organizovane u redove i kolone. Za razliku od elija, matrine konstante predstavljaju se izrazom koji sadri konstante poreane u niz i razdvojene separatorima. Redovi i kolo po tipu upotrebljenih separatora kojih ima dva. Zarez: oznaava novu kolonu Taka sa zarezom: oznaava nov red U sledeim primerima, unosi ispisani polucrnim slovima oznaavaju ta treba da se upie u polje Refers to dijaloga Defin formirale sledee matrine konstante:

114

=!2;4;6;81 4 reda, 1 kolona brojeva =("Istok",12,100; 2 reda, 3 kolone teksta i brojeva =("A",TRUE,99.991: Zapad",15,1351 1 red, 3 kolone - tekst, logika i brojna konstanta Pristupanje podacima iz matrice slino je pristupanju podacima iz elije. Funkcija INDEX slui za pristup pojedin Funkcija ROWS kao rezultat daje broj redova a funkcija COLUMNS broj kolona matrice. SAVET: Projektanti aplikacija esto smetaju informacije u matrice, gradei matrice uz programsku kontrolu. To im o koriste itavim skupom podataka, bez zamornog definisanja pojedinanih imena. Poto su programski definisana imena s se jo jedan nivo bezbednosti.

1.8.12 Primenjivanje imena na nivou radne sveske ili radnog lista

Imena mogu biti globalna (engl. global) - na nivou radne sveske ili lokalna (engl. local) - na nivou radnog lista. Ovu razumeti da bi se imena koristila efikasno.

1.8.12.1 Globalna imena

Podrazumeva se da su sva imena globalna, tj. odnose se na celu radnu svesku. Kada je elija B2, na radnom listu She Bookl, nazvana Zbir, to znai da: Ime Zbir moe da se pozove iz bilo kog radnog lista (iste radne sveske), bez potrebe da se navodi prefiks za ime radno Sheet2 moe da sadri formulu =Zbir. Bez obzira koji je list aktivan, ime e se pojaviti u padajuoj listi polja za ime. Ako se radni list iz druge radne sveske sa istim globalnim imenom Zbir premesti ili kopiia u radnu svesku Bookl, o radnog lista Sheetl ima pred-nost - ime definisano u upravo prispelom radnom listu postaje lokalno.

1.8.12.2 Lokalna imena

Lokalna imena det'iniu se tako to se ime radnog lista dodaje lokalnom imenu preko dijaloga Define Name (slika 8.1) Ako elite da definiete lokalno inie Zbir za radni list Sheetl, uradite sledee: 1. Aktivirajte Sheetl. 2. Izaberite eliju (elije) koju elite da imenujete. 3. Unesite ime SheetlIZbir u polje za ime - ime lista je postalo sastavni deo imena elije. Kada je definisano lokaln pojaviti u polju za ime bez prefiksa Sheetl! i to samo u polju za ime prvog lista (a nee ga biti u polju za ime drugih listov NAPOMENA: Polje za ime ne moe se koristiti za imenovanje konstanti ili formula, ve samo elija, skupova elija i obje polju za ime pojavie se samo globalna imena elija i skupova elija kao i lokalna imena elija i skupova elija aktivnog r Znaenje lokalnog imena Zbir definisanog u radnom listu Sheetl je sledee: Zbir moe da se pozove iz bilo kog radnog lista, ali obavezno mora da se navede prefiks imena lista (npr. radni list sadri formulu =Sheetl!Zbir). Formula =Zbir uneta u radni list Sheet2 dae greku #NAME?. Ime Zbir moe da se definie u drugim radnim listovima, a SheetliZbir nece biti promenjeno (ak i kada je nova d globalna). Ako se Zbir ponovo definie u radnom listu Sheetl sa izostavljenim prefiksom imena lista (kao da je globalno), im lokalno. NAPOMENA: U navedenim objanjenjima globalnih i lokalnih imena koriste se imenovane elije da se ilustruje koncept. I kada se radi o imenovanim formulama i imenovanim konstantama.

1.8.12.3 Preica za definisanje lokalnih imena

Posto okvir za dijalog Create Name nema opciju za formiranje lokalnih imena, nema neposrednog naina da se ona prave procesa definisanja jednog po jednog imena preko okvira za dijalog Define Name.

115

Pretpostavimo da imate radni list sa podacima za mesec januar i u njemu ste upo-trebili mnogo imena. Sada je februar radni list u istoj radnoj svesci, ali sa istim imenima kao u listu za januar. (Proces je potrebno ponavljati i za sve naredne m Prvo morate napraviti kopiju lista januar u istoj radnoj svesci (drite Ctrl dok povlacite i pustate jezicak kartice januar Napraviete novi radni list koji sa imenom Januar[2]. Sa dva pritiska na taster misa izaberite oznaku nove kartice, z Februar u okvir za dijalog Rename Sheet. Novi list Februar sadrae ista imena kao list januar, ali c'e ona sada biti lokalna

1.8.12.4 Pravila za imenovanje

Kada jednom ponete da koristite imena, koristiete ih sve vie. Sloen model moe da sadri stotine imena, tako da dijalogu Define Name moe da pos-tane glomazan, Mogu da se dodaju posebni prefiksi i/ili sufiksi kao pomoc pri do upravljanju irrienirna. Pravila iinenovanja u sledeim primerima nisu tu da bi se bukvalno primenjivala, ve da ponude id moete da dodete do loginih pravila koja e vam biti od pomoi. Pravila zasnovana na tipu imena Pravila za imenovanje navedena u tabeli zasnovana su na tipu imena koje se stvara. Prefiks______Znaenje___________________________ NF imenovana formula (engl. named formula') AC matrina konstanta (engl. array constant) ER spoljna referenca (engl. external reference) DB tabela baze podataka (engl. database table) CR izraunat (dinamiki) skup (engl. calculated range)

1.8.12.5 Pravila specifina za model

Odreen model radnog lista moe da ima sopstvena karakteristina pravila, kao u sledeem primeru: Ako imate nekoliko skupova na jednom listu, koji se tampaju kao odvojeni izvetaji, upotrebite prefiks Izv Izvetaj_Zbirni ili Izvetaj_Detaljni. Ako radni list sadri podatke za vie trita, upotrebite prefiks Trite; na primer TriteIstok i Trite_Zapad. Ako radni list koristite za praenje ulaganja sredstava, upotrebite prefiks kojim identifikujete vrstu ulaganja; na pr Kredit.Oprema, Obveznice.Zajam, Obveznice.TB.

1.8.13 Kako da odjednom pregledate sva imena

Sloena radna sveska moe da sadri stotine imena. Dijalog Define Name omoguava da u jednom trenutku pregledate d jedno ime. Komanda Inserta / Name / Paste otvara sledei dijalog: Pritisnite dugme Paste List da unesete sve definicije u aktivan radni list, poev od aktivne elije. Uneta su sva globa lokalna imena definisana na aktivnom radnom listu. Lokalna imena definisana u drugim radnim listovima nisu uneta. UPOZORENJE: Poto se imena unose poev od aktivne elije, morate da pazite da se ne upiu preko podataka iz radnog lista da se izbegne ova zamka je da se svesci doda nov radni list i u njega unesu imena. Meutim, imajte na umu da e unes ova globalna imena u radnoj svesci, a lokalna imena samo za aktivni radni list. U ovom poglavlju videli ste kako imenima moete znaajno poveati mogunosti izvlaenja maksimuma iz Excela. N imena mogu odnositi na pojedinane elije, skupove elija, formule ili konstante. Takode ste otkrili kako se imena m formulama i kako se prave dinamiki imenovani skupovi. U sledeem poglavlju nauiete neke znaajne funkdje radnog lista koje e vam zajedno sa tehnikama imenovanja pom razumete i ovladate Excelovim potencijalima.

1.9 Znacajne funkcije radnoj lista

Excel ima stotine ugraenih funkcija i veina korisnika sigurno e nauiti one koje su potrebne za elementarnu aritmetik primer SUM. Ali, kada ponete da gradite sloenije modele, tradicionalno tura priroda prirunika za Excelove funkcij

116

nedgstatke: ne istie funkcije koje su znaajne za izgradnju ozbiljnog radnog lista i analizu podataka. ta ini neku funkciju znaajnom? ak i najopskurnije funkcije postaju znaajne u rnomentu kada su potrebne za rea problema. Funkcije obuhvaene ovim poglavljem vani su generiki alati. Primer za to je funkcija OFFSET. Nezamislivo uradi i najjednostavniji model ili analiza, a malo je korisnika Excela toga svesno. Ovo poglavlje obuhvata sledee funkcije za radne listove: Zbirovi i meuzbirovi SUMIF. SUBTOTAL Pretraivanje i reference VLOOKUP, MATCH, 1NDEX, OFFSET. INDIRECT, ROVV, ROVVS, COLUMN, COLUMNS Prebrojavanje COUNT, COUNTA, COUNTBLANK, COUNTIF Tekst LEN, I.EFT, RIGHT, MID, SEARCH, FIND Datum i vreme TODAY, NOVV, DATE, DAY, HOUR, MINUTE, MONTH WEEKDAY, YEAR

1.9.1 Izracunavanje zbirova i meuzbirova

Funkcije SUBTOTAE i SUMIF su vane mogunosti u Excelu i slue za izvravanje dve znaajne i este vrste ob zbirova (engl. conditional totals) i umetnutih meuzbirova (engl. nested subtotals). Uslovno sabiranje je vano za filtriran

1.9.1.1 SUBTOTAL u akciji

Sledea veba pokazuje raznovrsne mogunosti funkcije SUBTOTAL. Nauiete kako korisnik svojirn unosoni m izraunavanja. 1. Unesite sledece podatke u prazan radni list: 2. Upiite sledee formule da izraunate meuzbirove i ukupan zbir: Celija Fonnula E7 E12 E13 =SUBTOTAL(9,E3:E6) =SUBTOTAL(9,E8:E11) =SUBTOTAL(9,E3:E12)

Do sada je funkcija SUBTOTAL radila isto to i jednostavnija funkcija SUM. Drugi deo ove vebe ini formulu dinami raznovrsne mogucnosti funkcije SUBTOTAL: 1. Nazovite eliju F16 ZadajTip. 2. U svakoj od tri formule SUBTOTAL zamenite argument Tip9 referencom elije ZadajTip (ne brinite zbog greke # emo se pobrinuti u treem koraku); na primer: -SUBTOTAL (ZadajTip,E3:E6) 3. Unosiite brojeve od 1 do 11 u eliju ZadajTip i posmatrajte kako se SUBTOTAL menja. Brojevi koje ste uneli odreduju tip izraunavanja koje e obavljati funkcije SUBTOTAL. SAVET: Komanda Data / Subtotals moe brzo da unese meuzbirove, bez potrebe runog unosenja redova a usput e napra za okvirno prikazivanje pomou posebnih kontrolnih elemenata.