Evolucija poloaja malih i srednjih zemalja u meunarodnom poretku: izmeu sile i prava Tokom XX veka broj suverenih drava

je stalno rastao pod uticajem principa samoodreenja i stvaranja nacionalnih drava i usled procesa dekolonizacije. Tako su na Mirovnu konferenciju u Versaju (1919) pozvane 32 drave, dok su na Konferenciju u San Francisku, kada su stvorene UN (1945) pozvane 51 drava. Danas UN imaju 192 lanicu koje se smatraju za meunarodno priznate i suverene zemlje. Neki autori predvidjaju pojavu jo vie od stotinjak novih drava u ovom veku, ukoliko se nastavi proces secesija i usitnjavanja zemalja. 21

U poslednja dva veka, osnovni napor i interes manjih i srednjih zemalja je bio usmeren na stvaranje to ureenijeg meunarodnog sistema, koji bi bio zasnovan na jasnim pravilima, odnosno na potovanju meunarodnog prava. Kako navodi K. Gapar, u interesu je manjih i srednjih drava da budu deo stabilnog institucionalnog poretka, bez ega nemaju uslove da se odupru eventualnim spoljnim pritiscima, odnosno efektima poremeaja meunarodnog poretka. U klasine oblike ponaanja malih i srednjih zemalja u meunarodnim odnosima, J. Hey, 22 izmeu ostalog, ukljuuje: nisku involviranost u svetsku politiku i ogranienost delovanja na neposredno geografsko okruenje, relativno uzak krug meunarodnih tema koje su im znaajne,

 primena diplomatskih i ekonomskih instrumenata, umesto vojnih instrumenata, insistiranje na moralnim aspektima meunarodnih odnosa, poput meunarodnog prava, naela i sl, usmerenost ka multilateralnoj saradnji i multilateralnim organizacijama, zauzimanje neutralnih stavova, oslonac na velike sile u cilju zatite i obezbeenja resura, usmerenost ka saradnji kako bi se izbegao konflikt, troenje proporcionalno natprosene energije i resursa u cilju obezbeenja fizike i politike bezbednosti i preivljavanja drave. Obino se ukazuje da u meunarodnoj komunikaciji drava ima dva cilja: da nametne svoj interes (ostvarenje uticaja) i da se odbrani od tueg uticaja (nezavisnost, autonomija). Da bi se zatitile od nametanja gole sile od strane monijih, male zemlje primenjuju razne taktike i strategije. U periodu izmeu dva svetska rata, male zemlje su pokuale da se zatite od predatorskog ponaanja monih zemalja izjavama o neutralnosti, to ih u veini sluajeva meutim nije spaslo od Hitlerove i/ili Staljinove agresije. Male zemlje takoe tradicionalno nastoje da stvore saveze sa veim silama koji e im omoguiti veu zatitu od arbitrarnosti kojoj je sklona svaka politika, a posebno meunarodna politika. Povezivanje sa jednom silom u cilju zatite od druge, meutim uvek ima svoju cenu, koja se ogleda u odreenoj zavisnosti od velikog saveznika (to se jasno kae ve u Naertaniju Ilije Garaanina iz

1844. godine u pogedu odnosa Rusije i Srbije 23 ). Kako navodi K. Gapar, u meudravnim savezima velike sile ustupaju jedan (manji) deo svoje

autonomije kako bi obezbedile legitimet svom (politikom) liderstvu, dok male drave ustupaju (vei) deo svoje autonomije kako bi mogle da odbrane svoje interese unutar zajednikih institucija, koje im garantuju bezbednost. 24 Morgentau navodi da su Male zemlje zasnivale svoju nezavisnost bilo na injenici ravnotee snaga (Belgija i Balkanske zemlje do II sv. rata) ili postojanju sile-zatitnice (Portugal, Juna Amerika) ili nedostatku privlanosti za osvajake ambicije (primer vajcarske i panije). 25 Male zemlje imaju interes da se zatite od apsolutne dominacije velikih sila ugovorima, pozivanjem na primenu meunarodnih principa ili meunarodnog prava. Iz sveta dungle ili anarhije u kome vlada pravo jaega (realpolitika) primenom prava bio bi formiran ureeni svet, kojim dominiraju opta naela i pravda. Savremeni meunarodni poredak je nastao transformacijom evropskog meudravnog poretka XIX veka koji se u sutini bazirao na evropskom koncertu formiranom od strane velikih sila (u prvoj polovini XIX veka), odnosno na ravnotei snaga izmeu najjaih zemalja (druga polovina XIX veka). 26 Na Bekom kongresu 1815. godine male zemlje su uglavnom imale ulogu objekta i nisu ni uestvovale u donoenju odluka koje su se njih ticale, ve su samo naknadno bile informisane o odlukama. 27 Slino se deavalo i kasnije, kao na Berlinskom kongresu (1878) kada se odluivalo o statusu i granicama Bugarske, Srbije, Rumunije, Crne Gore i drugih zemalja. U takvom sistemu, male i srednje zemlje su imale vrlo ogranienu ulogu, koja se svodila

na obezbeivanje dovoljno jakog saveznika meu velikim silama. Tako se spoljna politika Srbije tokom XIX veka i do I svetskog rata uglavnom zasnivala

na osciliranju izmeu dve velike sile Rusije i Austrougarske i na naporu da se obezbedi odgovarajua zatita i pomo od jedne od ove dve drave. 28 Mala Srbija je morala da prihvati Austrougarski diktat prilikom aneksione krize 1908. godine, jer u tom trenutku Rusija nije bila spremna da ue u rat da bi zatitila svog tienika. Nekoliko godina kasnije, 1914. godine Srbija je bila u situaciji da se brani od agresije, odnosno da se sukobi sa Austro-Ugarskom jer je mogla da rauna na vojni savez sa Rusijom. Poloaj manjih i srednjih zemalja se posebno promenio stvaranjem Drutva naroda (1919. godine) 29 odnosno velikim odjekom koje su etrnest taaka tadanjeg amerikog predsednika Vudroa Vilsona imale na dalji razvoj meunarodnih odnosa (a posebno na princip jednakosti svih drava i samoopredeljenja naroda). Prema Vilsonu, kao i konventu Drutva naroda, meunarodni poredak bi trebalo da se zasniva na zabrani rata, pravdi, potovanju meunarodnih obaveza, strogom potovanju ugovora, kao i na potovanju prava etikih i verskih manjina, odnosno na etikim principima i na pravu. U govoru, koji je odrao prilikom objave o ulasku SAD u I svetski rat, Vilson je izjavio: ...Pravo je dragocenije od mira. Mi emo se boriti za stvari koje smo uvek drali najblie srcu, za demokratiju..za prava i slobodu malih nacija, za sveoptu vladavinu prava u okviru sistema slobodnih naroda... 30 Vilson je takoe isticao da mir i meunarodni sporazumi moraju biti zasnovani na punoj jednakosti, bez

obzira na veliinu ili snagu pojedinih drava. 31 Meutim, u praksi, ova naela je esto bilo teko slediti, kako se uverio i sam Vilson tokom pregovora u Versaju (1918). Ipak, moe se bez preterivanja ukazati da od kraja I svetskog rata dolazi do postepene promene u poloaju manjih i srednjih zemalja, koja proizilazi i iz sutinske promene u vrednosnih sudova na kojima se zasniva legitimitet meunarodnog sistema. Postepeno, taj legitimitet sve vie biva zasnovan i na ideji o jednakosti i slobodi manjih naroda (odnosno njihovih drava), to je na specifian nain podstaknuto i naelima koja su zastupali komunistiki pokret, odnosno SSSR nakon njegovog nastanka 1917. godine.