Zajednika svojina

Pravo svojine koje imaju dva ili vise vlasnika iji udeli u zajednikoj svojini nisu odreeni niti se, po pravilu mogu otuiti dok traje reim zajednike svojine. ( Pavle i Marija zakljuili su brak u 23. juna 1997. godine. Pavle je zaposlen u jednom privatnom preduzeu dok Marija radi honorarno i brine o domainstvu. Od Pavlove plate i Marijinog honorara uspeli su tedei i odriui se mnogih stvari da kupe stan u Zrenjaninu i automobil marke BMW. Ova imovina predstavlja njihovuzajedniku imovinu, mi ne znamo koliki je deo tog stana i automobila Pavlov a koliko iznosi Marijin deo. Oni su je zajedniki sticali, svako je doprinosio koliko je mogao zato je to zajednika imovina. Ukoliko bi odnosi izmeu Pavla i Marije postali loi, pa bi oni reili da se razvedu, morali bi i da odrede koliko iznose njihovi delovi, morali bi da podelestan i automobil. Oni se mogu dogovoriti oko podele a taj nezahvalan posao mogu prepustiti i sudu). Sadraj: 1.Oblici 2. Zajednika imovina branih i vanbranih drugova 3. Zajednika svojina lanova porodine zajednice 4. Zajednika nedeljiva svojina na zajednikim delovima zgrade

1.Oblici Nae pravo razlikuje 4 oblika zajednike svojine;

1. 2. 3. 4.

Zajednika imovina branih i vanbranih drugova Zajednika svojina lanova porodine zajednice Svojina sanaslednika pre deobe Zajednika nedeljiva svojina na zajednikim delovima zgrade
2. Zajednika imovina branih i vanbranih drugova

Zajednika imovinaimovina koju brani ili vanbrani drugovi steknu radom u toku braka ili vanbrane zajednice Zajednika imovina nastaje i u nevaeem braku. Moe bti steena zajednikim ili pojedinanim radom branih drugova, kao i prihodima od zajednike imovine. Moe biti;

Svojina na pokretnim i nepokretnim stvarima Pravo zaloge, slubenosti Prihodi od zajednike imovine Stvari nabavljene iz zajednike imovine Naknade po bilo kom osnovu dobijene za stvari iz zajednike imovine Imovina steena igrama na sreu, osim ukoliko brani odnosno vanbrani drug dokae da je u ovu igru ulagao svoju posebnu imovinu. Prihodi posebne imovine steene radom branih drugova Stvari za linu upotrebu koje su nesrazmerne vrednosti prema ostaloj imovini Predmeti koji slue za vrenje zanata i zanimanja koji su steeni radom branih drugova tokom njihove brane zajednice.

Upravljanje i raspolaganje zajednikom imovinom brani drugovi vre zajedniki i sporazumno.

Brani i vanbrani drugovi mogu ugovoriti da upravljanje i raspolaganje zajednikom imovinom bude povereno jednom od njih. Deoba zajednike imovine vri se po pravilu po prestanku braka. Deobu mogu traiti brani ili vanbrani drugovi ali i njihovi poverioci. Deobu mogu izvriti sporazumno, ukoliko se ne mogu sporazumeti deobu e izvriti sud. Deo branog ili vanbranog druga sud e odrediti prema njegovom doprinosu cenei sve okolnosti;

Zarada branih drugova Pomo koju brani drugovi meusobno ukazuju Voenje domaih poslova Staranje da se odri postojea imovina Upravljanje i poveanje zajednike imovine Svaki drugi oblik rada i saradnje u upravljanju i odravanju i poveanju zajednike ili posebne imovine.

Na deobu zajednike imovine nema uticaja krivica prilikom razvoda braka. Ukoliko je u katastru nepokretnosti ili u drugim javnim evidencijama koje se vode povodom nepokretnosti upisan kao vlasnik samo jedan od branih drugova smatra se da je vlasnik i drugi brani drug. 3. Zajednika svojina lanova porodine zajednice Zajednika imovina lanova porodine zajednice je imovina steena radom u toku trajanja ove zajednice i pripada svim lanovima koji su uestvovali u sticanju zajednike svojine. Zajednikom imovinom lanovi porodine zajednice upravljaju zajedniki i sporazumno. Za pravila o deobi odnosi se ono to je napisano i za Zajedniku imovinu branih i vanbranih drugova. Svojina sanaslednika pre deobe Do deobe sanaslednici upravljaju i raspolau nasledstvom zajedniki. Ako nema izvrioca testamenta a naslednici se ne sloe oko upravljanja, sud e na zahtev jednog od njih postaviti upravitelja koji e za sve njih upravljati nasledstvom ili odrediti svakom nasledni deo kojim e upravljati. Upravitelj moe sa odobrenjem suda raspolagati stvarima iz zaostavtine, ako je za to ovlaen testamentom ili ako je to potrebno radi isplate trokova ili otklanjanja kakve tete. Svaki sanaslednik pre deobe moe preneti svoj nasledni deo samo na drugog sanaslednika. 4. Zajednika nedeljiva svojina na zajednikim delovima zgrade Deo zgrade koji slui zgradi kao celini ili samo nekim njenim posebnim delovima kao to su;

Liftovi Temelji Krov Glavni zidovi Tavan Fasada Stepenice Hodnici

Za razliku od ostalih oblika zajednike svojine, pravo svojine na ovim delovima zgrade je nedeljivo, (ne moe se na primer, podeliti hodnik u zgradi ili ulaz). Vlasnici stanova i lokala (vlasnici posebnih delova zgrade), imaju pravo da koriste zajednike delove zgrade prema njihovoj nameni, bez obzira na veliinu svog stana (posebnog dela zgrade).

U trokovima odravanja oni uestvuju srazmerno veliini svog stana (posebnog dela zgrade). Staranje o odravanju povereno je skuptini zgrade odnosno savetu stanara.