Centralnoafrika carinska i ekonomska unija UCEAC :1964 je potpisan sporazum a stupio je na snagu 1966g.

i obuhvata sledee zemlje:ad, Gvineja, Gabon, NR kongo i dr.Ovim sporazumom je predvieno zajedniko trite Centralne Afrike i to potpunim sniavanjem carina u meusobnoj trgovini, predvieno je i uvoenje jedinstvene carinske tarife prema treim zemljama.Osim ovih postoje i dr. Integracije u afrikom prostoru i to: Unija arapskog Magreba AMU 1989, Junoafrika carinska unija SADC 1992 i dr. Centralno-evropska zona slobodne trgovine CEFTA 2006:Uokviru Pakta za stabilnost jugoistone Evrope predvieno je uspostavljanje zone slobodne trgovine u regionu jugoistone EvropeSporazum je stupio na snagu 1994g. Sporazumu je 1995 pristupila Slovenija, Rumunija, 1997 Bugarska,2006Makedonija. Novi sporazum .sporazum o amandmanima i pristupanju Centralnoevropskom sprazumu o slobodnoj trgovini (CEFTA 2006) potpisan je u Bukuretu 2006.Usvojena je deklaracija o proirenju koje e obuhvatiti Albaniju, BIH, Srbiju C.Goru i UNMIK. 1993 G OSNOVANA JE Baltika zona slobodne trgovine Estonija. Organi: zajednilki komitet, stalni sekreterijat, arbitrani sud, regionalni savet za saradnju. Svetska trgovinska organizacija WTO:U periodu od 1948-1998 svetska robna razmena je rasla po prosenoj godinjoj stopi od 6 odsto dok je proizvodnja roba rasla po stopi od 4,2 odsto.Taj rast se pripiduje sporazumima o smanjenju trgovinskih barijera. Sporna pitanja STO su. Struktura pregovora, tok i procedura pregovaranja i posledica. Opti sporazum o carinama i trgovini GATT: predstavlja skup pravila prema kojima zemlje potpisnice trebaju da vode svoju spoljnotrgovinsku politiku. Ovaj sporazum su 1947 potpisale 23 zemlje a stupio je na snagu 1948g. U 1993 je imao 80 lanica. Zemlje potpisnice GATTA su se sloile oko 3 principa:princip nediskriminacije, princip zatite domae privrede carinama i princip daljeg smanjivanja carina multilateralnim pregovorima. Istiu se 3 runde pregovara o carinam: Kenedijeva runda voena je od 1964-1967 u cilju smanjenja carina za 5o odsto, Tokijska runda 1980 u cilju liberazacije trgovine i Urugvajska 1986. Uspeno je okonana 1993 prema kome se smanjuju carine za ind.proizvode u proseku za 34 odsto, a kod ind.razvijenih zemalja 40odsto., smanjenje necarinskih prepreka.. , : Otpoela je sa radom 1995 kojom je supstituisan GATT. Sedite je u enevi sa 550 slubenika.Osnovne funkcije STO su: usaglaavanje nacionalnih spoljnih.trgovinskih politika, sprovoenje sporazuma koji su postignuti u okviru STO, pruanje tehnike pomoi i obuke zemljama u razvojui saradnja sa drugim meunarodnim organizacijama. Principi na kojima se zasniva multilateralni trgovinski sistem, utvreni STO sporazumima su: Princip liberalizacije meun.trgovine, princip najpovlaenije nacije, princip nacionalnog tretmanaodnosno nediskriminacije, princip slobode tranzita, princip univerzalnosti, princip transparenmtnosti, princip posebnog tretmana zemalja u razvoju, princip nepristrasnosti u reavanju trgov. sporova i privremeno krenje GAAT-ovih obaveza.Najvii organ je ministarska konferencija koja je osnovala sledea tela: generalni savet, komitet za trgovinu i zatitu prirodne sredine, komitet za trgovinu i razvoj, komitet za budet,finansije i administraciju. Na podruju nadzora meun.discipline nadlean je savet za trgovinu uslugama, nad funkcionisanjem sporazuma o uslugama je savet za trgovinu uslugama, za pitanje problematike trgovine pravima intelektualne svojine je savet za trgovinske aspekte inel. svojine. Administrativno telo je sekreterijat, na ijem elu je generalni direktor. Opti sporazum o trgovini uslugama GATS- svaka zemlja je bila duna da saini listu koncesija i izuzea. Sporazum o aspektima prava intelektualne svojine TRIPS- ovaj sporazum se sastoji iz 3 dela: I deo definie osnovne principe i opte odredbe, II deo definie standarde, III deo sadri odredbe kojima se regulie sprovoenje sporazuma. premeta u meunarodnom ekonomskom prostoru.Kretanje svetskih tokova, kapitala reguliu MMF, SB (svetska banka), STO, Meunarodna trgovaka komora i ind.najrazvijenije zemlje sveta (G-8). Konceptualne osnove meunarodnih tokova kapitala:Neto tok kapitala je zbir neto tokova kapitala na osnovu dugoronih dunikih instrumenata i svojinskih instrumenata.N eto tok kapitala predstavlja razliku izmeu priliva kapitala, koji je posledica poveanja tranje nerezidenata prema rezidentima i odliva kapitala koji je posledica poveanja tranje rezidenata prema nerezidentima. Klasifikacija menar.tokova kapitala: obzirom na vreme, s obzirom na motiv, s obzirom na izvor finansijskih sredstava, na finansijske uslove, na tip finas. instrumenata. Meunarodni tokovi kapitala zavise i od modela meunar.trgovinskih odnosa, od sistema meunar. plaanja i dr. Oblici meunarodnog kretanja kapitala su: zajmovni kapital, portfolio investicije i strane direktne investicije( SDI).Meunarodno kretanje zajmovnog kapitala predstavlja posredovanje bankarskog sektora u realizaciji fin. vVikova jednog sektora u finans.potreba drugog sekt