Student: Beri Maja 9/10 Prevod lanka: Wegner, D. M., Smart, L. (1997).

Deep Cognitive Activation: A New Approach to the Unconscious. Journal of Consulting and Clinical Psychology, 65(6), 984-995 Duboke kognitivne aktivacije: novi pristup nesvesnom Duboke kognitivne aktivacije se javljaju kada je misao toliko pristupana da ima merljive efekte na ponaanje i suenje, ali jo uvek ne moe svesno o njoj da se izvetava. Ovo stanje uma ima jedinstvena svojstva koja oponaaju neke karakteristike psihoanalitikog nesvesnog, ali prati se teoretsko razmatranje procesa kognitivne aktivacije. Ispitivani su izvori i posledice duboke kognitivne aktivacije, sa pogledom ka razumevanju kako je ovo stanje sadrano u procenjivanju, etiologiji i tretmanu patologije. Misli i ideje mogu imati aktivan uticaj na ovekova razmiljanja ak i kada nisu u svesti a ponekad to i rade tako precizno ba zato to nisu u svesnom. Ova tvrdnja je poznata svakome ko je ikada uo re psihoanaliza, ali moda nee uneti puno vere ma koliko da je re poznata. Mnogo je, izmeu ostalog, reeno o nesvesnom, ali esto na osnovu klimavih dokaza, i ovo je ostavilo mnoga pitanja o tome da li je koncept koristan. Kako se meutim pokazalo, novi podaci sakupljeni iz kognitivnih istraivakih metoda, omoguavaju bolju osnovu za predlaganje i ocenjivanje teoretskih tvrdnji o prirodi nesvesne misli. Ovi podaci sugeriu da je korisno uvesti pojam duboke kognitivne aktivacije kao sredstva prikazivanja nesvesnog. Kod duboke kognitivne aktivacije, misao je pristupana ili pripremljena u smislu da se mogu nai dokazi o njenom uticaju a ipak o ovoj misli se ne moe svesno izvestiti. Na primer, osoba moe da pokua da ne misli na neto neko vreme i na kraju da veoma malo uspe u tome, u smislu da se misao ne pojavljuje u osobinom izvetaju sadraja svesne misli. Ipak suptilnije mere ukazuju da ova misao i dalje ometa druge ili utie na njihovo ispoljavanje, pa se moe smatrati pristupanom uprkos nedostatku svesnosti. Duboka kognitivna aktivacija je voljno stanje uma, stoga, tendencija da se tako misli ne nosi sa sobom pojavu svesne misli. Kao i Frojdovo nesvesno, i nesvesno njegovih prethodnika, duboka aktivacija sadri dva kljuna elementa: prisustvo neega u umu, i odsustvo te stvari u svesnoj misli. Pojam duboke aktivacije je ovde predstavljen da bi se bolje objasnila dvostrukost ove definicije. Naa diskusija ovog novog pristupa nesvesnom poinje kratkim pregledom starih pristupa merenja nesvesnog kroz projektivne tehnike i potom se okree ka analizi oblika kognitivne aktivacije i njihovih uzroka. Zatim emo ispitivati manipulaciju i merenje duboke aktivacije, pregledati skorije dokaze o tome kako ona operie a nakon toga ispitivati ulogu u psihopatologiji. Kao to emo videti, istraivanje zasnovano na trenutno dostupnim tehnikama za manipulaciju i merenje dubokih aktivacija predlae da postoje fundamentalni putevi kojima je ovo stanje uma implicirano u razliitim psihopatologijama.

Merenje nesvesnog Teorija da postoji nesvesna misao se oduvek suoavala sa osnovnim problemom merenja: ako osoba ne moe ili ne eli da saopti neko mentalno stanje, misao, ili sklonost, kako se moe ustanoviti da takva stvar postoji? Zakljuak da postoji nesvesni mentalni mehanizam, stoga, tradicionalno je morao da se zasniva na posmatranju ponaanja koja su, ili suprotna od osobinih svesnih mentalnih aktivnosti ili su neoekivana u osobinim izvetajima. Ako osoba radi neto, pri emu on ili ona ne moe svesno da izvetava o onome to eli da radi ili o emu da misli, moda to ponaanje ima poreklo u nesvesnoj misli. U 19. veku na primer, pojava automatskog pisanja ili crtanja, ili hipnotikog ponaanja koje je u suprotnosti sa svesnim izvetajima, je smatrana dokazom nesvesnih procesa. Navika zavirivanja pod svesnost, i ono ta moe da lei ispod toga, poinje ozbiljno u psihologiji upotrebom projektivnih tehnika. Rorarhova (1921/1942) tehnika mrlja od mastila, Mahoverov (1949) test crtea osobe, i Marejev (1938) test tematske apercepcije (TAT) su glavni primeri mera koje su pokuale posebno da izmame ponaanja o kojima se moda ne moe svesno izvestiti. Logika ovih i slinih tehnika se moe podvesti pod Marejev (1943) opis TAT-a kao metode otkrivanja nekih od dominantnih nagona, emocija, oseanja, kompleksa i konflikata linosti - obuenim interpretatorima. Posebna vrednost je u njihovoj moi da izloe osnovne inhibitorne tendencije koje subjekat nije spreman da prizna, ili ne moe da prizna zato to ih nije svestan. Ovo dobro poznato obrazloenje za projektivne tehnike je, meutim, praeno isto tako dobro poznatom istorijom kontroverzi i razoarenja u efikasnost ovakvih tehnika. Iako projektivno testiranje i dalje ima prednost, kritike ovih tehnika ukazuju na nisku pouzdanost i razliitu validnost. Ovi problemi nisu iznenaujui zbog tekih zadataka koji se izvode na prejektivnim tehnikama: oni moraju da pronau neki bihejvioralni indikator nesvesnog sadraja koji se moe pouzdano posmatrati, ali koji ne prouzrokuje da ispitanik postane svestan sadraja. Da bi se ovo desilo, bihejvioralni indikator mora biti dovoljno slian po smislu nesvesnom mentalnom sadraju, koji je ubedljiv znak tog sadraja. U isto vreme, ako je indikator previe oigledno povezan sa nesvesnim mentalnim sadrajem, njegovo izmamljivanje tokom testa moe da dovede ispitanika do svesne spoznaje da je ova misao prisutna i ovo naravno kvari nesvesnost misli. Usled potrebe za pouzdanou u merenju, sa druge strane, pokuaj da se proizvede vie takvih bihejvioralnih indikatora moe ak uveati verovatnou da e sadraj biti svesno shvaen. U idealnom sluaju, projektivni test bi trebalo da sadri neki vid garancije da misao zaista nije prisutna u svesti ispitanika tokom testiranja, ali takva cepidlaenja su daleko iza postojee tehnologije. Na novi pristup je da predloimo strategiju merenja nesvesnog, takvu koja se jednim delom zasniva na logici projektivnog merenja, ali koristi savremene kognitivno psiholoke tehnike da belei indikacije nesvesnog mentalnog sadraja. Merenja moraju biti takva da su previe brza ili zbunjujua za svesnost, ili da je jednostavno potpuno zaobilaze. Upravo takve nove tehnike su trenutno veoma rasprostranjene u metodama korienim u studiji automatskih oblika kognitivne aktivacije. Dalja strategija korienja

u ovim novim pristupima zavisi ne samo od kognitivnih merenja, nego takoe od manipulacije mentalnih stanja kroz instrukcije kao npr. kada se ljudi pitaju da oiste svest od odreenih misli. Ova merenja i manipulacijske tehnike mogu biti usmerena tako da aktiviraju nesvesne mentalne sadraje, dok ih istovremeno dre van svesnosti. Zahvaljui ovim tehnikama korisno je ispitati prirodu kognitivne aktivacije. Kognitivna aktivacija Postoje dva osnovna naina kojima se misao moe konceptualizovati kao aktivna. Najoiglednija vrsta aktivacije je svesnost: ako je osoba u stanju da izvesti da ima misao, onda je ovo prilino dobar dokaz da je ona, na neki nain aktivna u osobinom umu. Samo ograniena koliina materijala u ovom smislu moe biti svesna u bilo kom trenutku naravno, jer je veliina opsega panje ograniena tokom odreenog momenta. Duina vremena u kom je misao ponavljana u svesnosti, ili broj rekurentnih misli u svesti u odreenom intervalu na primer, moe biti uzeta kao mera stepena takve svesne aktivacije. Metodi opisani u nekoliko lanaka u ovom primerku poput uzorkovanja misli, miljenja na glas ili toka svesti, nabrajanje misli i slini su esto shvaeni kao odraz takve svesne aktivacije. Druga vrsta kognitivne aktivacije je spremnost da se svesno misli na neto. Ovakva pristupanost svesnosti nije merena izvetajima misli u svesti, nego posmatranjima nesvesnih i predsvesnih uticaja misli na povezana miljenja ili ponaanja. Ova merenja poivaju na pojavi da se pristupana misao toliko brzo i lako pojavljuje u umu da moe da utie na razliite mentalne procese pre nego li doe do svesnog prepoznavanja misli. U tom smislu, pojam pristupanosti je povezan sa konceptom primovanja ideja je da prikazivanje jedne misli verovatnije dovodi do pojave druge. Ipak, pristupanost moe da se pojavi iz drugih razloga od ranijeg prikazivanja (npr. navike), pa je samim tim i iri koncept. Kognitivna pristupanost moe se meriti merama inteferencije misli sa drugim zadacima, merama u kojima je znaenje drugih misli upravljeno prema ciljanoj misli, merama ranog svesnog vraanja misli u poreenju sa drugim, ili merama uticaja misli na ponaanje; da navedemo samo neke. Za mnoga takva merenja, uinjeni su dalji koraci da bi se garantovalo da svesna aktivacija zapravo nije prisutna na primer, kroz veoma kratko prikazivanje primovanog stimulusa, ili nametanje ogranienog vremena za odgovaranje. Ove razliite tehnike omoguavaju preciznu podelu dva oblika kognitivne aktivacije, naime, svesne prisutnosti i nesvesne pristupanosti. Naini kognitivne aktivacije Razlika izmeu ova dva vida merenja kognitivne aktivacije predlae da, u bilo kom odreenom trenutku, osobino stanje kog. aktivacije moe biti u potpunosti opisano ako znamo ta je svest i ta je pristupano (tabela 1).

Svesno prisustvo Puna aktivacija x Povrna aktivacija x Duboka aktivacija Nema aktivacije Tabela 1. naini kognitivne aktivacije

Nesvesna pristupanost x x

Za poetak, moe se govoriti o punoj aktivaciji misli ako je ona i svesna i pristupana. Misao je i svesna i spremna da kontinuirano pristie u svesnost. Ovo stanje potpune absorpcije pojavljuje se kada je neko preokupiran temom toliko da trenutno misli o njoj svesno. Takva stanja su najverovatnija za prijatne teme misli poput seksa, ljubavi, slave, novca i slino; pa stoga ove misli mogu dobro da se uvaju u umu neko vreme, bez da budu potisnute ili izbegavane - u nekim sluajevima ak i ako se ponovo uvedu u svest u velikoj koliini (?) osobine visokog nivoa pristupanosti. Puna aktivacija izgleda ukljuuje vrstu samo-povlaivanja, koje se ispoljava u mislima koje aktivno dolaze u svest. Neprijatne misli, suprotno, mogu da postignu punu aktivaciju samo kada je osoba zbog okolnosti prisiljena da se svesno nosi milju o njima. Uprkos potencijalno visokom nivou pristupanosti, misli koje najavljuju negativne emocije mogu esto biti liene pune aktivacije zbog osobinih pokuaja da kontrolie njihovu svesnost. ini se da je esta greka u literaturi o kognitivnim pristupima klinikoj psihologiji, pretpostaviti punu aktivaciju iz bilo koje mere aktivacije. Tako, na primer, neko moe posmatrati svesno prisustvo misli u protokolu razmiljanja naglas i pretpostaviti da ovo znai da je misao pristupana; ili neko, iz pristupanosti misli u nekim automatskim aktivacijskim paradigmama, moe zakljuiti da je verovatno da dominira svesnost. Ovo su potencijalne greke. Iako nema sumnje u svakodnevna stanja pune aktivacije, ovo moe biti pre izuzetak nego pravilo, i zakljuak da kognitivni uticaj bilo gde u umu predvia uticaj u bilo emu drugom, je verovatno ozbiljna pregeneralizacija pojma aktivacije. Zahvaljujui mogunosti da ne konvergiraju sve kognitivne mere ka istoj stvari, korisno je ispitati znaajno naputanje pune aktivacije. Jedan interesantan sluaj je neto to bi mogli nazvati povrinska aktivacija. Ona se javlja kada osoba misli na neto svesno, dok istovremeno ta misao nije visoko pristupana. Takvo stanje uma moe lako da se nagomilava kada osoba aktivno sledi mentalnu kontrolu. Na primer, neko se moe skoncentrisati sa naporom, svesno na neto to nije mnogo interesantno. Povrinska aktivacija moe takoe da se javi pri potiskivanju neke druge misli kao kada neko koristi odreenu svesnu misao (npr. misao plae) kao distraktor neega to je pristupanije (npr. misao na zubara koji mu popravlja zub). Misao koja postie takvu povrinsku aktivaciju je esto nebitna za ono to je bilo potisnuto ili izbegavano, i moe se uskoro izgurati iz svesti upornijim pristupano potisnutim mislima. Povrinska aktivacija esto nastaje kao vrsta samo-distrakcije ili niskog nivoa razmiljanja vetakih stanjea koja se javljaju, na primer, kada neko govori o vremenu ili drugim taninama (?) traei nain da se oslobodi teih pitanja. Pojam povrinske aktivacije ima smisla samo ako se nesvesna pristupanost posmatra kao sklonost ka svesnoj prisutnosti. U jednoj trenutku, na primer, misao jabuke moe biti svesno prisutna, a misao narande moe biti sledea u nizu za svesno. Nesvesna pristupanost moe se smatrati nazivom za ovu sklonost, i u ovom smislu je razumno

predloiti da misao moe biti svesno prisutna bez toga da je pristupana. Povrinska aktivacija, u ovom smislu, je stanje sklono promeni pomeranje od jabuka do narandi. Ideja da postoji takvo stanje nudi objanjenje zbog ega um luta pretrauje. Trei nain kog. aktivacije je duboka aktivacija, tema ovog lanka. Duboka aktivacija je ono, za ta su se autori projektivnih testova nadali da e moi da se razlikuje od etvrtog sluaja nae analize stanja odsutnosti aktivacije. U dubokoj aktivaciji, misao je pristupana, ali nije trenutno svesna. Ovo stanje je nestabilno, u smislu da predstavlja kombinaciju tendencije da se o neemu misli sa neuspehom da se na tu stvar misli. Zbog ovoga, lako je posumnjati da se veina sluajeva duboke aktivacije odrava na neki nain, ili eljom njenih imalaca ili uvanja u toj poziciji pomou tekuih sredinskih stimulusa. Duboka aktivacija zahteva neku vrstu trenutne okolnosti koja dri misao van svesnosti, iako je ta misao nesvesno aktivirana pa je zato verovatnije da e se pojaviti u svesnosti svakog trenutka. esto se deava da se duboka aktivacija pojavi u kratkim periodima kao prelazna taka pre pune aktivacije, kada se pristupana misao pojavljuje u svesnom prisustvu. Izvori aktivacije Nain aktivacije koju misao postie, odreena je delom time kako se aktivacija javlja. Zbog ovoga, korisno je napraviti razliku izmeu nekoliko izvora kognitivne aktivacije i ispitati njihove implikacije na naine aktivacije. Tanije, korisno je razmotriti da li postoje izvori kognitivne aktivacije koji, obino verovatnije izazivaju duboku aktivaciju. Najoigledniji izvor kognitivne aktivacije je perceptualni uvid. Studije pristupanosti i svesnosti esto tragaju za produktima misli na percepciju, i nalazi se da prosta percepcija moe voditi do bilo kog naina aktivacije. Nije naroito iznenaujue da esto ili skoro primovanje koncepta moe proizvesti aktivaciju tog koncepta u umu na svesnom nivou. Izgleda da niko nije pokuao da ustanovi da li se takvi svesni efekti mogu javiti u odsustvu pristupanosti, tako da ne znamo da li se u ovom sluaju moe desiti povrinska aktivacija. Meutim, zaista se ini da ima mnogo sluajeva svesne percepcije koja dri malo dublje i trajnije interesovanje kao TV reklame i askanja u redu u prodavnici i smisleno je da predstavljaju trenutke povrinske aktivacije. Duboka aktivacija moe takoe biti proizvedena perceptualnim inputima, poto postoji dokaz koji potvruje da perceptualni input moe da da prvenstvo pristupanosti bez svesnosti. Takve duboke aktivacije mogu, ipak, imati tendenciju da budu slabe i kratkotrajne, zato to bi prirodno teile raspadu u punu aktivaciju ( ako je percept dovoljno primovan da postane svestan) ili ne-aktivaciju ( ako percept nikad nije dobio dovoljno pristupanosti da izazove svesno nametanje). Drugi izvor kog. aktivacije je hronina ili uobiajena aktivacija). ini se da svaka osoba ima hronini red aktivnih misli, koje su pristupane sve vreme. Zavisno od osobine motivacije da pusti ove misli u svesnost ili da pokua da ih kontrolie, hronino pristupane misli mogu se ili ne mogu pojaviti u svesti. Verovatno je sigurno rei da za mnoge misli koje su hronino dostupne, njihovo javljanje u svesnosti ne pokree posebne signale. Na primer, osoba moe imati posebna interesovanja za preference koje esto idu direktno od nesvesne dostupnosti do svesne misli, pa su zbog toga esto u potpunosti aktivirana. Posebno bi bilo teko iveti ivotom u kom hronino dostupne misli nisu

eljene u svesnosti, te stoga daju hronino duboke aktivacije ali ovo je verovatnije stanje mnogih individua koje pate od odreenih psihopatologija. Neeljene misli dolaze u svest iznova i iznova, samo da bi bile izvedene iz svesnosti kroz namerno potiskivanje misli. Trei izvor kognitivne aktivacije je namerna aktivacija, operacija mentalne kontrole. Mentalna kontrola se javlja kada ljudi utiu na svoje svesne misli u skladu sa svojim prioritetima za razmiljanje. U sluaju potiskivanja misli, osoba pokuava namerno da ukloni neke stavke iz svesnog prisustva, a obino to radi pokuavajui da usmeri panju na distraktore. U sluaju koncentracije, sa druge strane, osoba pokuava namerno da zadri neke stavke u svesnom prisustvu, i moe to da uradi ponavljajui ih ili ih procenjivajui u svesnosti, i potiskujui distraktore. Ove razliite aktivnosti zahtevaju mentalne kapacitete, a to moe biti postignuto samo kada osoba ima mentalne resurse da se posveti zadatku. Ali sa odgovarajuim resursima, mentalna kontrola esto radi sasvim efikasno, barem u smislu da moe da proizvede intervale u kojima je eljeno svesno stanje uma postignuto. udna odlika mentalne kontrole je ta ona radi sa dostupnou, ak iako utie na svesnost u nameravanom pravcu. Namerna mentalna kontrola uvodi ironino praenje procesa koji poveava dostupnost onih misli koje su najmanje eljene u svesnosti. Pokuaj da se ne misli na kuu, na primer, ironino poveava dostupnost upravo te misli, a samim tim poveava verovatnou da e re kua biti data suflerima (?) kao to je dom, u brem zadatku asocijacije rei, i umanjuje brzinu kojom e osoba biti u stanju da imenuje boju kojom je re kua odtampana tokom Strupovog zadatka ometanja.Ovi efekti se nagomilavaju prvenstveno kada je osoba pod mentalnim optereenjem (kao tokom paralelnih zadataka, pod stresom, tokom distrakcije ili ogranienog vremena), pa takva optereenja ometaju osobine strateke aktivnosti mentalne kontrole, ostavljajui vie automatizovane procese ironinog praenja netaknute. Postoji mnotvo ovakvih ironinih efekata mentalne kontrole, koji ukazuju da je ironina aktivacija verovatno put do dostupnosti, kad god se pokuava mentalna kontrola tokom mentalnog optereenja. Naravno, ironina aktivacija moe dati svesnu prisutnost kao na primer, kada osoba pokua da ne misli na belog medveda i onda primeti da se misao esto vraa u umu. Vraanje neeljene misli u svesnost, jasan je indikator da dostupnost izazvana ironinom aktivacijom moe da da punu aktivaciju misli. Ako, meutim, osoba ostane motivisana da utie na svest posredstvom mentalne kontrole, kontinuirani napor mentalne kontrole daje stanje duboke kog. aktivacije. Ovo je posledica ironinih procesa praenja koji su organizovani zbog tenje ka mentalnoj kontroli. Kada na primer, osoba pokuava da potisne misao, distraktori e se namerno aktivirati u svesti dok e se, u isto vreme, neeljene misli ironino aktivirati ispod svesti; ovo je povrinska aktivacija distraktora, sa dubokom aktivacijom neeljenih misli. Po istoj logici, kada osoba pokua da se koncentrie na misao izvodei je u svesno prisustvo, distraktori koje je osoba ubedljivo imala u svesti (?), bie ironino aktivirani a samim tim i postii nesvesnu dostupnost; ovo je povrinska aktivacija eljene mete, sa dubokom aktivacijom distraktora. Ova ironina pojava duboke aktivacije mogla bi biti razlog pokuavanja dranja dijeta, kontrole zavisnosti od droga, prevladavanja fobije, prestajanje imanja morbidnih misli, da zaspemo, ili da se slui bilo kom razliitom cilju mentalne kontrole koji moe biti tako uznemiravajui. Ironina aktivacija uvek vodi rauna koje elje osoba ima u svesti, dajui nezgodna stanja kognitivne aktivacije.

Teorija ironinih procesa mentalne kontrole predlae da se ovo deava zbog arhitekture sistema, pri emu ljudi postiu namernu kontrolu uma. Takva mentalna kontrola se produava kroz interakciju namernih operativnih procesa i ironinih procesa praenja. Operativni procesi su svesni, naporni i sposobni za inhibiciju te zbog toga mogu biti potkopani distraktorima ili drugim formama mentalnog optereenja; sa druge strane, ironino praenje je nesvesno, manje naporno, i zatvoreno za inhibicije dok se vri mentalna kontrola, i tako automatski nalee na pozadinu (?), bez uticaja mentalnih optereenja. Normalno, procesi rade zajedno kao jedinice fidbeka da bi proizvele mentalnu kontrolu. Uzmimo u obzir da osoba pokuava da ne bude depresivna. Ova individua moe utroiti svesni napor u obliku operativnih procesa koji trae nedepresivne misli, i potraga moe uspeti, stoga alje osobi srene, ili barem neutralne misli ili afekte. U meuvremenu, meutim, procesi praenja automatski trae predsvesne depresivne misli skenirajui memoriju i znake okoline. Kada se kontrolor sretne sa tim tunim mislima, iznosi ih u svesnost ne bi li ponovo pokrenuo operativne procese, i osoba opet poinje da misli na stvari koje nisu tako tune. Vremenom, ciklino uzajamno dejstvo procesa se premeta, uklapa i poinje, da bi se depresivne misli drale van svesnosti. Procesi praenja slue kao budno oko za neuspeh mentalne kontrole. Sa nametanjem mentalnog optereenja, ipak, neefikasni i naporni operativni procesi su onemogueni, stoga uvode ironine depresivne intruzije zahvaljujui kontroloru. Mentalna optereenja koja se nameu u laboratoriji mogu ukljuiti zadatke poput ponavljanja brojeva, sluanje ometajue muzike ili reavanje stresnog mentalnog testa. Mentalna optereenja koja produkuju ironine efekte u svakodnevnom ivotu mogu ukljuiti ne samo stresore ili distraktore, nego takoe i alkohol i druge droge koji utiu na odravanje panje, i bilo koju dispozicionu tendenciju ka slaboj panji. Istraivanje je otkrilo dokaz duboke aktivacije ne samo u odgovoru na instrukcije mentalne kontrole, nego i kao rezultat prirodne elje ljudi da moraju da kontroliu svoje misli. Uzmimo u obzir, na primer, istraivanja na ljudima koji su pitani da misle o sopstvenoj smrti. Ovo je tema o kojoj ljudi prirodno ne ele da misle, tako da kad su prisiljeni zahtevima eksperimenta da to rade, oni ubrzo mogu da ponu da suzbijaju po sopstvenom nahodjenju. Grindberg, Piinski, Solomon, Sajmon i Bris (1994, eksperiment 4) pitali su ljude da misle o smrti, a potom merili dostupnost ispitujui tendenciju za zavravanje delova rei (npr. COFF_ _) u smeru povezanim sa smru (COFFIN) ili nepovezanom smeru (COFFEE). Pronaeno je da je pristupanost bila nia neposredno po zavretku zadatka miljenja, a potom se penjala na vii nivo nakon zadatka distrakcije. Zadatak distrakcije je oigledno pokopao napore da se potisne misao smrti, te stoga ironino poveao sledeu dostupnost. ini se da je ovo zbog toga sluaj prirodne reprodukcije duboke aktivacije. Dalje studije Arnda, Grinberga, Solomona, Piinskog i Sajmona (1997) su potvrdile ovaj zakljuak i ukazale da je duboka aktivacija najslinija rezultatima istraivanja misli o smrti, gde ljudi doivljavaju mentalno optereenje kada je smrt glavna misao. Ljudi koji su osloboeni takvog optereenja, ne pokazuju ironinu aktivaciju ili neeljenje misli o smrti. Drugi primer istraivanja na ovu temu je studija Svona, Morisa i Blumberga (1996). U ovoj studiji studentima koji su bili, ili seksualno aktivni ili nevini, je putan film o opasnostima AIDS-a. Pratei ovo, dostupnost misli o AIDS-u je procenjena sredstvima Strupovog zadatka boja-re (?) reavanim pod uslovima kognitivnog

optereenja. Ovi istraivai su primetili da, iako je film imao malo uticaja na dostupnost za grupu nevinih, dramatino je poveana pristupanost misli o AIDS-u za one studente koji su bili seksualno aktivni. Iako svesnost misli nije specifino procenjivana u ovoj studiji, implikacija ovih rezultata je da izloenost neemu o emu osoba ne eli da misli indukuje stanje duboke kognitivne aktivacije. U ovom smislu, kada se misao razmatra kao sistem od dva nivoa, mogue je ceniti razliitost moguih stanja. Moe postajati duboka aktivacija jedne misli i povrinska aktivacija druge, na primer, kao i zanimljive dinamike koje ukljuuju prelaze izmeu stanja. Na precizni balans aktivacije od pune, do povrinske, do duboke i nazad do pune verovatno je, tokom mentalne kontrole, uticao osobin kontinuirani interes za postizanje mentalne kontrole, zatim distraktori sa kojima se osoba susretala, i naravno osobin perceptualni uvid i habitualna aktivacija samih obrazaca. Dinamike kognitivne aktivacije su verovatno zaista kompleksne, i daju ovim mnogostrukim izvorima input. Meutim, verovatno je sluaj da se stabilno stanje duboke kognitivne aktivacije javlja prvenstveno kada ljudi pokuavaju da kontroliu svoje misli. Posledice duboke aktivacije Duboka kognitivna aktivacija je vredna razdvajanja od drugih mentalnih stanja zbog toga to ima jedinstvene efekte na misli, emocije i ponaanja. Jo vie, ak i kada su ovi efekti eksperimentalno uvedeni, ini se da oni prouzrokuju iskustva poput onih koja imaju individue koje pate od odreenih vrsta psihopatologije. Iz ovog razloga, vredno je ispitati ta je bilo naueno iz eksperimenata u koje je uvedena duboka kognitivna aktivacija. U ovim studijama, kod eksperimentalnih uesnika stanje je stvarano kroz metod koji ukljuuje jedan ili vie navedenih izvora aktivacije. Efekti ovakvih manipulacija se mogu svrstati u sledee kategorije: svesne intruzije, pojaavanje emocija, direktni i indirektni efekti na ponaanje i rasuivanje, i obnova mentalne kontrole. U onome to sledi ispitujemo dokaze uzimajui u obzir svaku od ovih posledica. Svesne intruzije Svojstvo karakteristino za duboku kognitivnu aktivaciju je njena tendencija da izaziva intruzivnu pojavu aktiviranih misli u svesnom. Benigan, ali poznat primer ovoga je pojava aha doivljaja (ili u nekim sluajevima wahoo doivljaja) koji se deava kada kreativni uvid iskoi u svesti. Pokuava da se objasni da su zaeci ovog uvida prisutni u umu u nekom nesvesnom smislu, pre samog uvida. Ova kombinacija pristupanosti i nedostatka svesnog odgovara dubokoj aktivaciji i iznenada se pretvara u punu aktivaciju kada se dogodi svesno ometanje. Genijalno istraivanje Bauersa, Regera, Baltazarda i Parkera (1990) dokumentovalo je ovo napredovanje proizvodei pristupanost eksperimentalnim putem. Uesnici su pitani da ree problem identifikacije rei ili objekta pravei sukcesivna nagaanja, pri emu su dobijali povratnu informaciju za svako nagaanje. Utvreno je da su njihova nagaanja asocijativno poela da konvergiraju ka pravom odgovoru mnogo puta, za razliku od svesnih intruzija reenja u umu. Oigledno, oblik rane pristupanosti reenja javlja se u takvim zadacima i, u trenucima pre nego to se odgovor pojavi u umu, stanje aktivacije moe da postane zaista

duboko. To znai, intruzija odgovora stvara vrstu olakanja, iznenadno odvajanje od stanja duboke aktivacije. Takvo olakanje nije tako oigledno kada duboka aktivacija krije neka vulgarna iznenaenja. Na primer, kada osoba potiskuje neeljenu misao, intruzija te misli moe biti skoro brutalna pri svom iznenadnom povratku u svest. Povratak misli moe biti zastraujui, ali nije stran, u smislu nepoznatog ili nejasnog. tavie, intruzija je proganjajue poznati, isprekidani podsetnik toga ta je skriveno u dubokoj aktivaciji ta je sve vreme bilo tamo, vie u smislu da je kreativni uvid suptilno prisutan neposredno pre nego to se pojavi u svesnosti. Ovaj oseaj poznatosti je esto rezultat ne samo dostupnosti misli, nego takoe istorije prethodnog potiskivanja misli. Ciklina alternacija intruzija praenih potiskivanjem, intruzijama itd. je uobiajen format za ispoljavanje nestabilnosti duboke kognitivne aktivacije. Intruzije duboko aktiviranih misli u svesti mogu dovesti do precenjivanja misli. ini se da je misao koja pada na pamet doivljena kao neto to je pravo, vanije i refleksno stanje osobinog unutranjeg selfa, nego misao koju neko namerno dri na pameti. Saznanje da ljude vie privlae oni sa kojima dele tajne veze ilustruju ovu mogunost, poto se ovo esto deava kao svojstvo potiskivanja misli o vezama ija svrha je uvanje tajne. Ljudi postaju preokupirani svojim tajnim partnerima i interpretiraju ih kao atrakciju. Slini procesi mogu biti u osnovi razvoja bizarnih i opasnih preokupacija svih vrsta, zbog toga to intruzija misli proima tu misao posebnom znaajnou. Ovom logikom, ljudi koji intruzivno misle o samoubistvu na primer, mogu smatrati taj impuls privlanijim nego to bi trebao biti; a ljudi koji intruzivno misle o strahovima o smrti ili bolesti, sa druge strane, mogu smatrati slike takvih sudbina ubedljivijim nego to bi bile da se o njima mislilo namerno. Pojaavanje emocija Poveanje intruzivnih misli duboke aktivacije mea se direktno sa paralelnim uticajem na emocije. Duboka aktivacija emocionalno bitnih misli izgleda indukuje doivljaj povezanih emocija, i ovo se moe meriti psihofiziolokim putem. Na primer, kada je duboka aktivacija emotivne misli proizvedena subliminalnim perceptualnim inputom, javlja se povean nivo provodljivosti koe uprkos odsustvu te misli u svesnosti. U ovim istraivanjima uvek se naravno uzima u obzir da li su se dostupne stavke usput uvukle u svesno, i iz ovog razloga instruktivno je pogledati istraivanja u kojima ljudi posebno pokuavaju da oiste svest od emocionalnih misli, i u kojima je mogue merenje takvog svesnog povratka. U nizu studija Vegnera, ortsa, Blejka i Pejda (1990), uesnicima je data instrukcija da ne misle na seks. Naravno, grupe koje su potiskivale te misli izlagale su o estim intruzijama u svojim protokolima razmiljanja na glas; tako da se ne moe tvrditi da je duboka aktivacija delovala tokom svih emocionalnih reakcija. Meutim, takoe je naeno da je uestalost intruzija u svakoj minuti tokom potiskivanja bila povezana sa ispitanikovim nivoom provodljivosti koe, tokom serije od 30 minuta. Ova korelacija nije se posmatrala za uesnike koji su aktivno mislili o seksu, to sugerie da prelaz od duboke do pune aktivacije javljanje emocionalnih misli u svesnosti moe biti posebno povezan sa ovim elektrodermalnim merenjem emocija. (Te korelacije takoe nisu naene

ni za uesnike koji su potiskivali ili mislili na ne-emocionalne teme, tako da nije sluaj da duboka kognitivna aktivacija stvara emocije ni iz ega.) Pojava da emocionalni odgovor moe povisiti duboka aktivacija sledi iz daljih dokaza koje su otkrili Vegner i Gold (1995). U dve studije, oni su ispitivali nivo provodljivosti koe i protokole razmiljanja na glas meu uesnicima koji su upravo zavrili sa potiskivanjem misli o starom plamenu ( bliske prole veze). Oni uesnici koji nisu bili posebno nesreni zbog gubitka svojih partnera pokazali su malo emocija u ovom trenutku, ak i kad su podsticani da misle na tu osobu. Sa druge strane, ispitanici koji su bili posebno vezani za svoje partnere i koji jo uvek ale za njihovim gubitkom, govorili su veoma malo o starom plamenu kada su podsticani da to rade pratei zadatak potiskivanja. Meutim, u ovom trenutku oni su pokazali povean nivo provodljivosti koe. Jedan od naina da se razumeju ovi nalazi je da se kae da je potiskivanje emocionalnih misli stvorilo dezinhibiciju emocija tokom perioda praenja dezinhibiciju koja je toliko uznemirujua da uesnik bira da nastavi, pokuavajui da izbrie misao iz svesti. I to se deava tokom perioda samo-indukovane duboke aktivacije gde je pronaen povean elektrodinamiki dokaz emocionalnog odgovora. Mogu takoe postojati emocionalni odgovori koji se ne granie sa psihopatologijom, ali to ipak utie na asocijativne puteve po kojima nove misli postaju dostupne. Na primer, tuga i depresija moda ne utiu izrazito na simpatiki nervni sistem, ali tokom duboke aktivacije mogu izazvati iroko rasprostranjene emocionalne efekte. Jasno je da depresija poveava dostupanost tunih misli, i da to moe pojaati pojavu disfunkcionalnih misli. elja da ne budemo tuni moe izazvati duboku aktivaciju tunih misli i zajedno sa mentalnim optereenjem, moe prouzrokovati tuno raspoloenje. Duboka aktivacija tunih misli moe biti neophodan deo izvetavanja o disfunkcionalnim verovanjima koja, kada se aktiviraju ivotnim dogaajima, mogu prouzrokovati depresivne simptome. Moe biti takoe da ubeivanje osobe da misli svesno o emocionalnim temama koje su bile duboko aktivirane, ima efekat na smanjenje emocionalnog odgovora. Na primer, postoji dokaz da uvoenje emocionalnih stanja u svesnost moe potkopati duboku aktivaciju u laboratorijskim uslovima. Metjuz i Sebastijan (1993) pronali su da, kada se stimulus koji izaziva strah (zmija, kod fobije od zmija) predstavi uesnicima, nivo dostupanosti misli o zmiji u Strupovom zadatku ometanja se smanjuje. Generalniji pojam koji se izlae stimulusu koji izaziva anksioznost, vodi habituaciji i smanjuje emocionalni odgovor, mogao bi se traiti moda u tendenciji za izlaganjem, da bi se ljudi odvukli (?) od stanja duboke kognitivne aktivacije. Redukcija emocionalne senzitivnosti koja sledi iz otkria emocionalnih nalaza, moe se takoe pratiti od pomeranja iz duboke u punu aktivaciju i moda odatle do potpunog odsustva aktivacije. Direktni bihejvioralni efekti Kada se misao o nekom ponaanju duboko aktivira, kao rezultat toga moe da se javi to ponaanje. Ovaj efekat se primeuje kada se ljudi nesvesno pripremaju da misle o ponaanju, a zatim prezentuju situaciju u kojoj bi ponaanje bilo prikladno. Karver, Ganelen, Froming i ejmers (1983) otkrili su da su ljudi, koji su se podsvesno pripremali za koncept hostilnosti, postali agresivniji ka drugima nakon eksperimenta. Barg i saradnici(1996) posmatrali su ljude koji su bili pripremani da misle o starenju i otkrili su

da hodaju sporije od drugih po naputanju eksperimenta. Izgleda da postoje razliiti direktni ponaajni efekti koji su rezultat duboke kognitivne aktivacije ideja o ponaanju. Ovi efekti nastaju kada se stanje duboke aktivacije stvara kroz mentalnu kontrolu. Kada ljudi pokuaju da ne misle o ponaanju, obino proizvode isto to ponaanje, posebno kada su pod uslovima mentalnog ili psihikog optereenja. Vegner, Ansfild i Pilof (1997) nalaze, na primer, da ljudi kojima je data instrukcija da ne prebacuju golf putt (?) postaju skloni da upravo to rade. Kao to se pretpostavlja, osoba u ovom trenutku aktivno izbegava misli o prebacivanju, a samim tim poveava ironinu pristupanost ovih misli, ak i kada se izbegava njeno svesno prisustvo. Ovo istraivanje je takoe pokazalo da ljudi koji pokuavaju da ne pomeraju runo klatno u odreenom pravcu postaju skloni da to rade, i taj efekat je naglaen kada se namee kognitivno optereenje. Ovi direktni kognitivni efekti duboke aktivacije na ponaanje, mogu biti ono to ljudi pokuavaju da prevladaju pri pokuaju da izbegnu neeljene impulse, zaustavljajui misli o njima ili angaujui preventivno izbegavanje situacija bitnih za ponaanje. Osoba koja se boji da okrene volan u saobraaju na primer, moe biti na tragu neega u smislu da impuls moe biti donet dajui duboke aktivacije u pravom trenutku. Meutim, strategija korienja potiskivanja misli kao preventivne tehnike u ovakvim sluajevima je neprikladna. Potiskivanje je, na kraju krajeva, to to prouzrokuje duboku aktivaciju. Individue koje razvijaju opsesije ili kompulzije ciljajui na prevenciju pojave zastraujuih ponaanja, mogu paradoksalno poveati verovatnou takvih ponaanja zadravajui duboke aktivacije. Indirektno ponaanje i efekti na rasuivanje Otvorena manifestacija duboke kognitivne aktivacije je ponekad indirektna, povezana na neoigledne naine sa aktiviranom misli. Luria (1924 1929) je ponudio provokativno rano istraivako posmatranje toga ta moe biti takav indirektni ponaajni efekat na duboku aktivaciju. On je hipnotisao enu i naveo je da zamisli situaciju u kojoj ona tue estogodinjeg deaka tapom. Njoj je ova predstava bila neprijatna ak i u hipnozi, ali potom je Luria predloio da se toga nee seati kada hipnoza prestane. Kasnije, dokazana je sugestivna posthipnotina amnezija, i pri direktnom pitanju i pri nizovima asocijacije rei. Onda su joj stavljeni senzori pokreta na obe ruke, i pitana da napravi pokret samo sa desnom rukom u trenutku odgovora na asocijaciju svake rei. Lurija je posmatrao kako na odgovore bitne za udaranje, njena leva ruka pokazuje asocirani tremor, pokret koji je kod uesnika nesvestan, ali koji se pojavljuje samo za bitne stavke. Vano je razmotriti kontroverzno i kontinuirano istraivanje da li hipnoza zaista dovodi do duboke kog. aktivacije na nain na koji je ovde opisan. Zaista se ini da hipnotika amnezija moe da izazove neizvetavanje o svesnom prisustvu misli, kao to je predloeno u naoj defniciji duboke aktivacije, ali nije jasno da li je oblik nesvesne aktivacije misli isti u hipnozi kao i u budnim stanjima. Bauers i Vudi (1996) su pronali da instrukcije da se potisnu misli daju hipnotisanom pacijentu malo kreativnih dokaza o intruzivnoj povratnosti takvih misli. Ovo moe znaiti da hipnoza stvara stabilnije forme aktivacije nego one posmatrane kod nehipnotisanih ljudi; ili moda indukovati da hipnoza poveava sposobnosti ili motivaciju individue da izbegava izvetaje ak i o

intruzijama potisnutih misli. Neophodna su dalja hipnotika istraivanja, sa merama duboke aktivacije koje su manje otvorene za strategije kontrole kod ispitanika. U novijoj literaturi o efektima potiskivanja misli, druge indikacije da duboke kog. aktivacije daju indirektne efekte, esto potseaju na ono to bi se moglo predvideti sa psihoanalitikog stanovita, ali slede iz direktnije linije kognitivnog razumevanja. Njuman, Daf i Baumajster (1997), na primer, nalaze da kada se ljudi pitaju da potisnu misli linog karaktera dok su pod mentalnim optereenjem, oni razvijaju poveanu tendenciju da sagledaju te karakteristike kod drugih. Ovo oslikava pojam defanzivne projekcije, ali Njuman i sar. nalaze da se efekat javlja zbog rada duboke kog. aktivacije. Specifino, uesnici u ovoj situaciji doivljavaju poveanu pristupanost misli o linim karakteristikama, i ova spremnost ih ini sklonijima da ih sagledaju bilo gde ukljuujui i druge ljude. Ima smisla da ljudi mogu prirodno da potisnu misli o svojim linim obelejima kada ih smatraju zamerljivim, i tako stvaraju sklonost ka projekciji, koja se posmatra kroz instruisano potiskivanje u ovim istraivanjima. Slini indirektni efekti pojavljuju se kada ljudi uvaju tajne o sebi samima. Smart i Vegner (1996) ispitivali su kognitivne ishode posedovanja prikrivenih stigmi u socijalnim interakcijama. U ovom eksperimentu, uestvovale su studentkine koje su, ili imale poremeaj ishrane ili ne, pri emu su bile u ulozi nekoga sa ili bez poremeaja ishrane, tokom intervjuisanja. Intervju je poeo sa nekoliko neutralnih pitanja, a zatim postepeno iao ka sve relevantnijim za poremeaj ishrane. Uesnice koje su imale poremeaj i bile u ulozi nekoga ko ne izvetava o intruzivnim mislima o svom poremeaju, projektovale su poremeaj na eksperimentatora ee od onih koje su imale poremeaj ali bile u ulozi koja je u saglasnosti sa tim. U drugoj studiji slinog nacrta, Smart i Vegner (1997) nalaze da je pristupanost misli bitnih za gojaznost ( npr. debeo, mlitavih bedara) procenjene Strupovim boja re (?) zadatkom odmah nakon intervjua, bila najvia meu uesnicama koje su zaista imale poremeaj ishrane, ali su igrale ulogu onih koje ga nemaju. Stereotipna pretnja koju oseaju studenti Crnci reavajui testove inteligencije, sugerie jo jedan primer indirektnih ponaajnih efekata duboke aktivacije. Stil i Aronson (1995) su dali dokaze koji ukazuju na to da studenti crne rase reavaju loe testove inteligencije, kao rezultat pristupanosti misli o njihovim stereotipno niskim sposobnostima. Ovi istraivai su rekli studentima Crncima i Belcima da, testovi koje e reavati jesu ili nisu dijagnostiki za intelektualne sposobnosti. Izvedba studenata Crnaca je ometena ovim instrukcijama. U jednoj studiji, kao dodatak, uesnikova pristupanost rasnih stereotipa i sumnje u sebe povezane sa sposobnostima, merene su reavanjem zadataka sa dopunjavanjem delova rei. Neki od ovih delova imaju re koja reflektuje ili konstrukt rasnih odnosa, ili predstavu povezanu sa Afro-amerikancima, kao verodostojno reenje (npr. LA_ _ da se izazove LAZY), a druge su isticale sumnje u sopstvenu kompetenciju i sposobnosti (npr. DU_ _ da se izazove DUMB). Studija je otkrila da uesnici Crnci koji oekuju reavanje izazovnog testa inteligencije pokazuju znaajnije viu kog. aktivaciju stereotipa o Crncima i sumnji u sopstvene sposobnosti, nego uesnici Crnci u nedijagnostikim uslovima ili uesnici Belci pod bilo kakvim uslovima. Implikacija je ovde da, kada se Crnci fokusiraju na dijagnostinost testa koji iekuju da ree, oni doivljavaju vrstu stereotipnih pretnji (samo evaluativnih pretnji koje e potvrditi stereotipe o njihovoj rasnoj grupi) koje rezultiraju u njihovim rasnim stereotipima i sposobnostima za koje se smatra da e postati

duboko aktivirane. Sa druge strane, ovo smanjuje njihovo aktuelno testovno postignue. Ovakva interpretacija rezultata istraivanja sugerie da bi moda bilo zanimljivo i korisno nauiti ta bi se desilo kada bi se rasni interesi uinili oiglednijim i time se uveli u svest. Indirektna ispoljavanja duboke aktivacije su bila posebno jasna i sugestivna u istraivanjima o posledicama razmiljanja o vlastitoj smrti. U ranije navedenim studijama Arnda i sar. (1997) na primer, uticaj misli o smrti ispitivan je, ne samo merenjem pristupanosti, nego takoe i merenjem branjenja pogleda na svet, tendencije da se misli patriotski i da se konformira kulturi, kao simboliki znak ouvanja osnova neijeg samopotovanja. Ove studije sugeriu da, kada je smrt glavna misao, duboke kog. aktivacije misli o smrti postaju poznate, posebno kad mentalno optereenje izaziva ironinu pristupanost misli o smrti, koje su bile potisnute iz svesnog prisustva. Sa druge strane, nesvesna dostupnost ovih misli, dokazano izaziva pojaano branjenje pogleda na svet i umanjuje isto nakon to joj se da ansa da se javi u svesti. Ovaj efekat se ne ini emotivno posredovanim, poto merenje samoizvetaja o afektu nije pokazalo nikakvu korelaciju sa varijabilnou drugih mera. Ovih nekoliko primera indirektnog ispoljavanja duboke kog. aktivacije sugerie da ovo stanje ima suptilne ali dalekosene efekte na druge procese. U nekom smislu, razumljivo je dati blokirano potenciranje (?) ponaanja i misli koje su nerazdvojive u dubokoj aktivaciji. Prosto, ovde imamo stanje uma koje je demonstracijski napravljeno da se menja. Misao je staloena (?) da ue u svest, ali iz nekih motivacionih ili situacionih razloga, nije joj dozvoljeno da bude tu. Kada se ovo desi, ima smisla da se asocijativni putevi mogu aktivirati podsvesno, to vodi do ispoljavanja pristupanih misli na druge naine. Ova indirektna erupcija kog. aktivacije u misao ili ponaanje inila bi se posebno verovatnom da se javi u podrujima koja nisu tako oigledno povezana sa mislima koje izazivaju svesno praenje. Duboka aktivacija moe proizvesti efekte koji su udaljeni taman toliko od misli, da doputaju stanju duboke aktivacije da ostane netaknuto. Obnavljane mentalne kontrole i odravanje duboke aktivacije Ideja da se duboka kognitivna aktivacija nekako odrava sama od sebe, spominje se implicitno u razliitim takama nae diskusije, i vreme je da eksplicitno razmotrimo ovu mogunost. Rizik ovde je, naravno, pratiti psihoanalitiki put stvaranja teoretskog homunkulusa, aktivnog mentalnog agenta, pri naem pokuaju da se razume rad ovog mentalnog stanja. Razlog zbog kog je ovo primamljivo je taj, to duboka kognitivna aktivacija izgleda radi na neke naine kao samoodravajui entitet, stanje uma sklono neodreenom odranju samog sebe. Ova osobenost je posebno iznenaujua u smislu nesigurnosti i nestabilnosti koje smo pripisali stanju na nekoliko mesta u diskusiji do sad. Kako se duboka aktivacija odrava uprkos nestabilnoj prirodi? U veini sluajeva, ne odrava se. Na primer, kada su srene misli duboko aktivirane, postoji obino mala tendencija da se stanje odrava. Kreativni uvid na primer, ili seanje za koje se neko nada da e pronai, nije sklono da dovede do intruzije emocija koje e uputiti osobu da ponovo uspostavi potiskivanje ili izbegavanje. Misao je dobro dola u svesnost i proizvodi se puna aktivacija. Verovatniji je sluaj da se duboka kognitivna aktivacija odrava prvenstveno kada osoba postigne svesni fle nekih misli koje su previe bolne ili neshvatljive da bi im se dopustilo da budu u svesti. To jest, verovatno je potrebno da

postoji makar jedna neeljena intruzija svako malo, da motivie kontinuiranu mentalnu kontrolu i tako unapredi odrivost duboke kog. aktivacije. Znamo iz studija Vegnera i Golda (1995) koje su ranije pomenute da duboka aktivacija emocionalnih misli moe biti posebno upitna sa ovog gledita. Kada uesnik prati instrukcije da potisne misao jo uvek eljenog starog ara, u ovom istraivanju, a kasnije se poziva da misli ili govori o ovoj osobi, njihov nivo provodljivosti (SCL) koe je klasast(?) i indukuje simatiko uzbuenje ali istovremeno, oni ne izvetavaju o svesnom fokusiranju na ovu osobu u svojim protokolima razmiljanja na glas. Oigledno, njihov poetni prepad u dubokoj aktivaciji bio je dovoljan da stvori kontinuiran proces potiskivanja, izbegavanja svesnih misli o starom aru ak i kada njihova SCL povienja indukuju nesvesnu dostupnost teme. Kao primer toga da neeljena misao moe prouzrokovati trenutno potiskivanje i tako dovesti do duboke aktivacije, povratak takvih misli moe ponovo pokrenuti same duboke aktivacije. Nije jasno kako su, kada se takvo potiskivanje dogodi, ljudi potpuno svesni njegovog rada, iako se potiskivanje obino posmatra kao uobiajen proces; i potrebno je istraivanje koje e odrediti da li potiskivanje nastavlja da bude svesno i nakon to uspeno proizvede stanje duboke aktivacije. Tendencija duboke aktivacije da se odrava moe biti razlog zbog koga su, kada su Keli i Kan (1994) pitali ljude da potisnu njihove lino bitne intruzivne misli, ljudi bili u stanju da to urade. Uesnici nisu pokazali povratno dejstvo misli nakon potiskivanja, kao to je naeno za misli o belom medvedu. Kada se problemska misao namee tokom perioda instruisanog potiskivanja, ima smisla da osoba moe pojaati svoje pokuaje potiskivanja, bez obzira ta eksperimentator kae o razmiljanju o tome sada ili unapred. Dakle, nisu se javili efekti povratnog dejstva, barem kada se mere procedurama razmiljanja na glas. Ove metode naravno belee samo svesno prisustvo i mogu biti neosetljive na duboku aktivaciju. Mere pristupanosti tokom ovog perioda mogu dobro pokazati kontinuiranu kog. aktivaciju, ali ovakav eksperiment jo nije uraen. Vie je zakljuaka koji se mogu izvesti iz ovih studija posledica duboke aktivacije. Iako su istraivanja u ovoj oblasti jo u toku, znamo dovoljno da kaemo da je duboka aktivacija stanje uma koje vodi intruzivnom razmiljanju, pojaanim emocijama i razliitim direktnim i indirektnim efektima na ponaanje. Kljuna opservacija je ipak da, uprkos oiglednoj nestabilnosti duboke aktivacije, moe biti sasvim stabilna kada je osoba motivisana da izbaci misao ili emociju iz svesti, dugorono gledano. Posledice duboke aktivacije onda mogu biti hronine, i lie na simptome koji proistiu iz anksioznosti, depresije, opsesivno-kompulzivnih i tekoa samokontrole i drugih poremeaja koji su praeni znaajnom eljom za angaovanjem mentalne kontrole. Duboka aktivacija, psihopatologija i psihoterapija Misao u svesti odreuje fenomenoloku sadanjost osobe. To su one misli koje tek treba da pristignu, one koje su sve vee prema spoljanosti, koje su neija budunost. Odlika radoznalosti kog. aktivacije, kako je ovde definisana, je da ukljuuje paraliui trenutak, onaj u kome budunost tei da postane sadanjost. Da bi se misao duboko aktivirala, mora imati merljive implikacije na osobinu kontinuiranu misao i aktivnost, a sve do tad ne sme ispuniti potencijal za javljanje u svesti.

Nije jasno da li sve misli uhvaene u ovom odreenom zaboravu, zaista dele sline uticaje na osobinu narednu psihologiju. Na primer, zabeleena je generalna podela izmeu misli koje su neeljene i onih koje su eljene, primeujui da e neeljene verovatno biti uvane u dubokoj aktivaciji ese i dublje. Kad bi se napravio korak dalje, mogue je sugerisati da postoje misli koje su prirodne za duboku aktivaciju, one za koje ljudi ne ele da budu svesne toliko esto kao one koje su aktivirane, te zbog toga tee da se odre u ovom stanju. To su nespojive misli. Kada ljudi izvetavaju da misle o stvarima koje su potpuno grozne, o stvarima koje drugi nikad ne bi eleli da uju, o stvarima koje sugeriu da su njihovi vlasnici opasni ili dostojni prezira, ili o stvarima koje ih udno plae; njihovi svesni izvetaji postaju izuzetak od normalnog toka svesti, kratke intruzije neega to provodi veinu vremena u dubokoj aktivaciji. Dakle, ovo je osnovna veza izmeu duboke aktivacije i psihopatologije. Duboka aktivacija misli obino moe da pone iz raznih razloga. Ali jednom kada je u toj poziciji, njen prelaz do pune aktivacije moe biti zastrauju, emotivan, intruzivan pa ak i podao. Ako misao ima dovoljno emocionalnih uticaja sa kojima e zapoeti, duboka aktivacija strahovito uveava taj uticaj i tako odrava nameravanu mentalnu kontrolu i nastavlja duboku aktivaciju. Ovo ima smisla kao nain razumevanja odravanja opsesija i kompuzija i bihejvioralnog izbegavanja koje izgleda ide ruku pod ruku sa kontinuiranom dubokom aktivacijom. Takoe, ovo moe omoguiti naine razumevanja odravanja anksioznih poremeaja, insomnije i depresije. Voljno potiskivanje neeljenih misli izgleda je opte obeleje psihopatologije, koje sugerie da duboke kog. aktivacije mogu opisati razliite poremeaje. Vegner i Zanakos (1994) testirali su ovu mogunost merom hroninog potiskivanja misli, White Bear Supression Inventory-jem (WBSI), koji belei pokuaje da se samoizvetava o potisnutim mislima (npr. postoje stvari o kojima pokuavam da ne mislim). Ova mera je konstruisana kroz procedure faktorske analize na studentskoj populaciji, i ima visok nivo interne konzistentnosti i vremenske stabilnosti u ovoj grupi. Ispada da mera bitno korelira sa merama samoizvetaja i intervjua za merenje simptoma opsesivnokompulzivnog poremeaja. Aron (1997) izvetava da su skorovi na WBSI-ju prediktori simptoma PTSP-a u detinjstvu, pratei akutne fizike povrede; a van den Hut, Merkelbah i Pul (1996) nali su znaajnu korelaciju potiskivanja misli na WBSI-ju sa samoizvetajima disocijativnih doivljaja. Kada potiskivanje misli prati psiholoke poremeaje moe ih pogorati i uveati njihove simptome. Ova iroka mogunost sugerie da jedan koristan cilj psihoterapije moe biti eliminacija hronine duboke aktivacije. U tom smislu, ovaj pojam korespondira sa psihoanalitikom idejom da je cilj terapije postizanje uvida, do kog dolazi kada se materijal iz nesvesnog prenese u svesno. Meutim, uklanjanje hronine duboke aktivacije misli, verovatno se nee javiti kao fle uvid, te umesto toga verovatno zahteva odreeno vreme i napor. Zbog toga to duboku aktivaciju najverovatnije podravaju i odravaju klijentovi motivi (da se izbegne svesnost misli) i strategije (potiskivanja i drugih oblika mentalne kontrole); pristupi koji jednostavno pretvaraju duboku aktivaciju u punu, mogu naii na izrazit otpor. Eliminisanje hronine duboke aktivacije ne sme se pomeati sa terapeutskim ciljem o katarzi ili drugim oblicima emocionalnog ispoljavanja. Sugurno je tano da dovoenje duboko aktiviranih emocionalnih misli do pune aktivacije moe prouzrokovati duboke emocije. Ali produkcija tih emocija ne mora nuno da postigne terapeutski efekat.

Umesto toga vana je prosta remisija elje da se svest oisti od misli; a oblici ekspresije ili obelodanjenja koji promoviu takvu remisiju verovatno su sporedni terapeutski efekti. Na primer, pojava da terapija straha mora nuno uiniti zastraujuu informaciju dostupnom svesti, je u skladu pre svega sa sadanjim pristupom, predlaui da se mora neto uraditi da bi se prevladala klijentova elja da dri te informacije van svesnog prisustva. Iz ovog razloga, aktivni sastojak izlaganja terapiji je manje sukob informacija koje su izbegavane ili gurane u duboku aktivaciju, nego to je to redukcija elje da se to izbegavanje nastavi. Postoji bitan dokaz da tehnike izlaganja zaista smanjuju duboku aktivaciju. Najdirektnija demonstracija jeste testiranje efikasnosti izlaganja obinim objektima i mislima po njihovoj narednoj pristupanosti, u Strupovoj paradigmi ometanja zadatak emotivni Strup (?). Vots, MekKena, arok i Trezajs (1986) su izlagali ljude sa fobijom od pauka, koji su proveli 6 nedelja u grupnoj terapiji desenzitizacijom, razliitim vrstama stumulusa sa paucima. Otkrili su da, kako su fobije od pauka postajale manje tokom tretmana, i njihova interferencija boja-imenovanje za stimuluse pauka u zadatku emotivnog Strupa, se znaajno smanjila. U slinoj studiji Lejvi, van den Hut i Arnc (1993) otkrili su smanjenje na efektima Strupove interferencije za ljude sa fobijom od pauka, pratei izlaganje tretmanu koji je trajao samo dva i po sata. Takoe su posmatrali znaajne korelacije izmeu koliine smanjenja interferencije i poboljanja u ponaajnim merama izbegavanja fobija. Ljudi sa socijalnom fobijom takoe su iskusili smanjenu duboku aktivaciju kao rezultat izlaganja svojim strahovima. Matia, Hajmberg i Houp (1993) prouavali su pacijente sa socijalnom fobijom koji su bili ili u grupnom kognitivno-bihejvioralnom programu od 12 nedelja, ili pod tetmanom fenalzinom. Oni koji su odgovorili na bilo koji od tretmana pokazali su smanjenje u koliini interferencije boja-imenovanje, pokazane na rei koje su socijalni uljezi u zadatku emotivnog Strupa, a oni koji nisu odgovorili pokazali su poveanu interferenciju na ovim reima. Takoe, postoji dokaz da oni koji pate od anksioznosti odgovaraju na neopreznost svojih misli. Metjuz, Mog, Kenti i Ajzenk (1995) ispitivali su anksiozne pacijente koji se nalaze u grupnom treningu upravljanja anksioznou. Pacijenti su testirani tokom tretmana i ponovo nakon oporavka, koristei paralelne forme zadatka emotivni Strup. Nali su da je poetna razlika izmeu pacijenata i kontrolne grupe u stepenu interferencije Strupa, nestala krajem tretmana nakon 17 nedelja. Kao poslednja napomena o terapiji, moemo ukazati na odreene vrste paradoksalnih terapija koje izgleda pogaaju duboku aktivaciju sasvim direktno. Kada se klijenti savetuju da stvaraju svoje simptome, ili su na neki drugi nain ohrabreni da ukinu ili preokrenu uobiajene aktivnosti mentalne kontrole; redukcija duboke aktivacije je izgleda logina posledica. Iako istraivanja nisu ovo direktno potvrdila, postoje neki dokazi za efikasnost paradoksalnih tehnika u sluajevima kada se klijentovi simptomi proizvedeni pokuajima mentalne kontrole koji su krenuli naopako. Ovi nalazi sugeriu da su neki oblici psihopatologije moda odgovorni za tretmane koji imaju zadatak ohrabrivanja ljudi da prestanu da se lee.

Zakljuak Duboka kog. aktivacija opisuje uobiajeno stanje uma koje se bez sumnje deava svima mnogo puta u toku dana. Bogat niz automatskih procesa koji podupiru i podravaju nae svesne mentalne ivote, garantuje da bi na nas esto uticala pristupanost misli, bez svesne prisutnosti tih misli. Ipak, kad se to dogodi, ovo kog. stanje moe biti daleko tetnije od drugih, posebno kad postane hronino; i moe dati simptome rangirane od intruzivnih misli i emocionalnih uznemirenja, do ponaanja koja izraavaju duboku aktivaciju misli, direktno ili indirektno. Ove posledice duboke aktivacije, kao i implikacije ovih stanja na psihopatologiju i psihoterapiju; reflektuju na neke naine dugu istoriju psihoanalitike misli o nesvesnom. Ali, duboke aktivacije predstavljaju novi i posebno znaajan nain merenja konceptualizacije nesvesnog uticaja. Ovi uticaji, kako smo videli, su izgleda izazvani prvenstveno kada ljudi pokuavaju da kontroliu misli, i mogu biti ublaeni tehnikama koje ih potstiu da prekinu kontinuitet takve kontrole. Osnova za ovu studiju duboke aktivacije, razlikuje se od veine postojeih u kognitivnoj klinikoj psihologiji, a ovaj rad sugerie novu orijentaciju prema starim problemima. Na teoretskom nivou, ova ideja se razvija iz ujedinjenog eksplanatornog sistema teorije ironinih procesa pa tako predlae vozilo(???) sa neuobiajenim potencijalima za iroku i integrativnu primenu u psihopatologiji. Studija duboke aktivacije takoe se odvaja od postojee kognitivne klinike psihologije, u svom isticanju dva metoda koji se oba koriste veoma esto u ovom polju. Uobiajeni metod, koji ukljuuje ispitivanje ljudi identifikovanih kao oni koji pate od psihopatologije, moe se dopuniti sledeim: a) eksperimentalnim manipulacijama mentalnih stanja i namera mentalne kontrole kroz instrukcije, i b) merama nesvesne pristupanosti zajedno sa uobiajenim merama svesno izvetavanih misli i mentalnog stanja. Moe se mnogo nauiti kada se prepozna da ljudi mogu da se ohrabre da kontroliu svoje misli u laboratorijama ili klinikama, vie nego to bi to uradili sami; a duboki kognitivni efekti ove kontrole mogu se proceniti savremenim metodama.