S ADR

AJ

1. POJAM I PREDMET PRIVREDNOG PRAVA ..................................... 3

2 . OSNOVNI I DOPUNSKI IZVORI PRIVREDNOG PRAVA ................... 4 2.1. Osnovni izvori privrednog prava u na em pravnom sistemu .................... 5 2.2. Dopunski izvori privrednog prava ................................................................ 6

3. PRIVREDNO PRAVO ........................................................................... 7

4. LITERATURA ........................................................................................ 9

1. POJAM I PREDMET PRIVREDNOG PRAVA U teoriji prava termin privredno pravo koristi se za ozna ene posebne grupe pravnih normi, pomo u kojih je regulisan pravni polo aj privrednih dru tava, njihova likvidacija i povezivanje pravnih formi . One se pojavljuju kao subjekti, odnosno u esnici u privrednom prometu , kao i pravne norme namenjene regulisanju me usobnih odnosa, odnosa me u dru tvima , do kojih dolazi u njihovom poslovanju. Privredno pravo obuhvata pravne norme koje su po svojoj prirodi razli ite i mogu se podeliti u tri grupe : 1) Norme koje reguli u pravni status privrednih dru tava, ( preduzetnika , trgova kih dru tava i drugih privrednih subjekata). One se odnose na unutra nju organizaciju , organe upravljanja , sticanje i raspodela dohodaka , koje se imenom naziva statusno poslovno pravo ; 2) Norme koje reguli u me usobne pravne odnose , izme u dru tava u oblasti privrede i organa dru tvene zajednice, odnosno dr ave , odnosno norme kojima su dati osnovni pravni okviri delatnosti ovIh dru tava, koje se naziva reglementarno pravo ; 3) Norme koje reguli u me usobne pravne odnose , izme u dru tava u oblasti privrede, odnosno odnosi u koje ove organizacije stupaju na tr i tu prilikom obavljanja svoje privredne delatnosti , kao to su promet robe , novca , hartija od vrednosti . Njega nazivaju pravo privrednog prometa ili ugovorno poslovno pravo .

PREDMET PRIVREDNOG PRAVA ine : 1) Privredni subjekti (trgovci) to su lica koja obavljaju trgovinske poslove. Oni su individualni trgovci i trgova ka dru tva koja se bave trgovinskim poslovima kao i trgova ka preduze a. U na em pravu to su : preduzetnik kao fizi ko lice i privredno dru tvo kao pravno lice. U privredne subjekte ne spadaju lica koja se bave poljoprivredom, zanatstvom , slobodnim profesijama i javnim poslovima. Statusno privredno pravo se bavi : ko moze biti trgovac, njihovim obelezjima ,strukturom,zastupanjem,registracijom

2) Poslovi trgovinskog prava to su poslovi robnog prometa , odnosno, to su pravni poslovi trgovinske prirode koji se obavljaju na tr istu izmedju trgovaca i trgovaca i njihovih klijenata. Ovi poslovi su po prirodi obligacione prirode. 3) Odnos dr ave i privrednih subjekata dr ava u svojstvu javne vlasti ima pravo da vr i nadzor nad radom ovih lica i pravo da propisima interveni e u privredi. Ova oblast prava naziva se privredno pravo. 4) Banke i bankarski poslovi ovaj deo prava naziva se bankarsko pravo i danas predstavlja razli itu granu od trgovinskog prava. 5) Objekti industrijske svojine pravila o objektima industrijske svojine ine posebnu granu prava koja zajedno sa autorskim pravom ini pravo intelektualne svojine. Doskora se i ova oblast smatrala delom trgovinskog prava i ono je uredjivalo odnose i institute vezane za objekte industrijske svojine(npr.patent,tehni ko unapredjenje,uzorak,model) . Takodje se kao predmet trgovinskog prava na ao i za titni znak firme,fabri ka tajna ime i logo firme Predmet privrednog prava je izu avanje navedenih pravnih normi , kojima su regulisani pravni odnosi u na oj privredi. To zna i da privredno pravo , sa jedne strane obuhvata norme koje se odnose na same subjekte privrednog prometa i privrede uop te , a da sa druge strane obuhvata norme kojima je regulisana aktivnost i privredno poslovanje tih subjekata.

2. OSNOVNI I DOPUNSKI IZVORI PRIVREDNOG PRAVA Pod izvorima privrednog prava podrazumevaju se oni oblici i forme u kojima su sadr ana pravila ove grane prava, zbog ega se nazivaju formalnim izvorima prava. Pored njih postoje i drugi izvori prava (npr. obi aji). Podela izvora se vr i : prema subjektu koji ih donosi imamo: dr avni (ustav, zakon, podzakonski akt, propis..) ili nedr avni akt (uzanse, opsti uslovi poslovanja, ugovori..). prema oblasti koju pokrivaju imamo: izvori statusnog prava i izvori obligacionog prava.

prema podru ju na koje proizvode dejstvo: savezni, republi ki, regionalni prema pravnoj snazi

U uporednom pravu mogu se uo iti tri sistema izvora trgovinskog( privrednog) prava: Dualisticki, odnosno dvojni sistem razdvaja pravila za gradjanskopravne odnose od pravila koja va e za trgovinskopravne odnose (Frnacuska i Nemacka). Monisticki sistem ne vr i podvajanje i svi odnosi su regulisani jednim zakonom ( vajcarska, SAD) Parcijalni sistem podrazumeva dono enje posebnih zakona za pojedine oblasti privredjivanja : eleznicki saobra aj, drumski i pomorski ili za konkretne pravnoorganizacione oblike: akcionarska drustva, orta ka.. Ova podela je na elna i globalna, u praksi se ovi sistemi kombinuju.

2.1. OSNOVNI IZVORI PRIVREDNOG PRAVA U NA EM PRAVNOM SISTEMU

a) Ustav sadr i u posebnom poglavlju odredbe o ekonomskom uredjenju zemlje koje su od zna aja za privredu i trgovinsko i privredno pravo. Ekonomsko uredjenje pociva na nacelima: 1) otvoreno i slobodno trziste, 2) trzisna privreda, 3) sloboda preduzetnistva, 4) samostalnost privrednih subjekata i 5) ravnopravnost privatne i drugih oblika svojine. U Srbiji svi privredni subjekti imaju jednaki pravni polozaj, zabranjeni su akti protiv slobodne konkurencije, strani privredni subjekti imaju isti polozaj kao i doma i b) Medjunarodni opsti pravni akti to su opste prihvacena pravila medjunarodnog prava i ratifikovani medjunarodni ugovori.

c) Zakoni Zakon o privrednim dru tvima, Zakon o registraciji privrednih subjekata, Zakon o ste aju, Zakon o privatizaciji

d) Podzakonski i drugi op ti akti slu e za dublju razradu zakonskih tekstova. Donosi ih Vlada , ministarstva, lokalne samoupraveDonose se u formi uredbe, odluke, pravilnika, statuta
4

2.2 DOPUNSKI IZVORI PRIVREDNOG PRAVA :

a) Uzanse naziv poti e od latinske re i usus to zna i obi aj. To su prikupljeni, sistematizovani i objavljeni obi aji u pisanoj formi , nastali u praksi koji su stekli snagu autoriteta dugotrajnom upotrebom. Njih donose profesionalna udru enja i trgovinske komore. Da bi se razlikovale od propisa ozna avaju se brojevima, a ne lanovima. Naj es e se primenjuju kod zaklju ivanja ugovora..Postoje op te uzanse koje va e za sve ugovore i posebne uzanse. Kod nas uzanse donosi vrhovni sud , a ranije ih je donosila glavna dr avna arbitra a .Ustalilo se da u privrednom i trgova kom pravu , poslovne uzanse primenjuju se samo onda , ako njihovu primenu stranke dogovore. Me utim kod nas su op te uzanse za promet robom imale ve i zna aj, jer su u nedostatku pozitivnih propisa sadr ale pravila koja su zakonska materija, pa su se zbog toga , primenjivale uvek i kada ih stranke nisu izri ito isklju ile. b) Poslovni (trgova ki) obi aji to su nepisani, dopunski i najstariji izvori trgovinskog prava, nastali u praksi. Poslovni obi aji se dele na op te, regionalne i mesne. U praksi mogu biti u nesaglasnosti, a pravilo je da mesni imaju primat nad op tim.

c) Dobri poslovni obi aji razlikuju se od obi aja jer u sebi sadr e moralnost , nisu u pisanoj formi ali ih sudovi priznaju kao to ih priznaju i koriste i sudovi asti u privrednim i drugim komorama.

d) Op ti uslovi poslovanja oni moraju biti objavljeni i ugovorene strane ih moraju po tovati. Njih uglavnom donose ekonomski jaki subjekti kao to su banke , osiguravaju a dru tva,po te , eleznice Zakonodavac reguli e ovo da ne bi doslo do pojave monopolskog polo aja.

e) Formalni ugovori su unapred pripremljeni formulari sa odredbama budu eg ugovora. Oni olak avaju zaklju enje ugovora i smanjuju neizvesnost. Njihova sadr ina je uvek ista. Lo a strana je to to ih sastavlja jedna strana pa je autonomija volje druge strane svedena na minimum. U praksi se javljaju dve vrste ovih ugovora: tipski i ugovori po pristupu.

f) Sudska praksa i pravna nauka u na em i kontinentalnom pravu sudska praksa nije izvor prava, ali ima ulogu u kreiranju prava , jer sudivi sude po zakonu, a ni i sudovi nisu vezani odlukama vi ih sudova. No , iako ne postoji formalna obaveza da se slede odluke vi ih sudova , one ipak , prvenstveno autoritetom kvaliteta pravnih mi ljenja koji izri u, uti u na praksu ni ih sudova , naro ito na ujedna avanja te prakse. U zemljama anglo ameri kog prava sudska praksa je i formalni izvor prava , jer odluke vi ih sudova obavezuju ni e sudove , sve dok se ne promene . Takve odluke koje su ni i sudovi obavezni daa slede , nazivaju se procedentima , te je zato anglo ameri ko pravo poznato kao procedentno pravo . Pravna nauka , isto tako nije formalno izvor prava, ali ona svojim autoritetom uti e , kako na dono enje , tako i na primenu prava.

3 . PRIVREDNO PRAVO

Kada govorimo o privrednom pravu , prvenstveno mislimo na nacionalna prava pojedinih dr ava. Me utim , istorijski gledano privredno , odnosno poslovno pravo , nije nastalo kao i pravo pojedinih dr ava , ve kao strate ko pravo trgovaca, trgovine i privrede uop te. Takav je razvojni put imalo , naprimer, pomorsko pravo koje je nastalo kao pravo svih naroda , da bi se kasnije , zbog velokog uticaja nacionalnih dr ava, pre svega u Evropi pretvorili u nacionalna prava. Po to su ova nacionalna prava u pojedinim re enjima postala nepogodna za regulisanje me unarodne pomorske trgovine, moralo se krajem pro log veka prilago avati okvirima me unarodne zajednice. Tako nastaje niz me unarodnih konvencija iz oblasti pomorskog imovinskog prava. Kasnije se prenosi na druge vrste saobra aja , elezni ki , drumski i vazdu ni. Posle drugog svetskog rata , zadatak dono enja me unarodnih konvencija u oblasti me udr avnih trgovinskih odnosa , sve vi e preuzimaju Ujedine nacije, preko
6

raznih svojih tela i ovu delatnost pro iruju i izvan regulisanja saobra aja . U tim naporina centralno mesto zauzima nastojanje da se za svagda me unarodnom konvencijom reguli e me unarodna kupoprodaja stvari. To je kona no ostvareno 1980. Godine kada je usvojena me unarodna konvencija za kupoprodaju stvari . Pored Ujedinjenih nacija veliki doprinos za stvaranje pravnog sistema daju i mnoge me unarodne vladine i nevladine organizacije , kao to su Me unarodna trgovinska komora u Parizu , koja je donela itav niz jednoobraznih pravila za re avanje mnogih pitanja u domenu me unarodne trgovine i pla anja. Pored me unarodnih konvencija i obi aja , za uspe no funkcionisaje me unarodnog poslovnog i privrednog prava , va no je da postoje i odgovaraju a sudstva u svim zemljama koja e sprovoditi propisana na ela. . U ovom pogledu zna ajnu ulogu imaju me unarodne trgovinske arbitra e, kao one u Londonu , Njujorku , Stokholmu, a najzna ajniji arbitra ni sud Me unarodne trgovinske komore je u Parizu.

4. LITERATURA

[1] Prof.dr.Slavoljub J Vuki evi , ,PRAVO ZA MENAD ERE , Valjevo ,2008. .god

[2]SKRIPTA ZA TRGOVINSKO PRAVO , Ekonomski fakultet Beograd, 2004. god.