ALATI ZA PROBIJANJE I PROSECANJE

1. Klasifikacija alata
Podela alata se moe vriti na razne naine. Jedna od moguih klasifikacija alata je sledea: I- po konstruktivnim karakteristikama (nain voenja pokretnog dela u odnosu na nepokretni) II- po tehnolokim karakteristikama (vrsta i razmetaj operacija) III- po eksploatacionim karakteristikama (nain pomeranja trake i sl.) I- Tipovi alata prema konstruktivnim karakteristikama Osnovna podela je na alate sa voenjem i alate bez voenja. A) Alati male tanosti: a) otvoreni tip alata bez voenja za probijanje ili prosecanje velikih ili grubih delova iz debelog materijala u maloserijskoj proizvodnji (sl.3.a) b) otvoreni sa nepokretnim skidaem za probijasnje ili prosecanje manjih delova iz debelog materijala u maloserijskoj proizvodnji (sl.3.b) c) otvoreni sa elastinim skidaem za probijanje ili prosecanje tankih materijala (sl.3.c) B) Alati srednje tanosti: d) sa ploastim voenjem za prosecanje i probijanje malih delova u serijskoj proizvodnji (sl.3.d) C) Alati visoke tanosti: e) sa stubnim voenjem za prosecanje i probijanje, savijanje i izvlaenje tanih delova u serijskoj i visokoserijskoj proizvodnji (sl.3.e) f) direktno vonje prosekaa po veem preniku (retko se primenjuje kod sloenih oblika prosekaa) (sl.3.f) Najee se primenjuje stubno voenje sa cilindrinim povrinama (sl.3.e). II- Podela alata po tehnolokim karakteristikama a) Jednostavni alati za prosecanje (Sl.1) b) Jednoseni (Sl.2) i vieseni alati za probijanje c) Kombinovani alati za uzastopne operacije seenja (Sl.5) d) Kombinovani alati za objedinjene opracije (Sl.6.1, sl.6.2) Mogue je i objedinjavanje raznorodnih operacija, kombinovanje razdvajanja i oblikovanja (npr. probijanje i proirenje, prosecanje i izvlaenje). Svi sastavni elementi alata mogu se podeliti na 2 osnovne i 1 pomonu grupu. Delovi tehnoloke namene direktno uestvuju u izvoenju tehnolokih operacija i dolaze u kontakt sa materijalom. Ovi delovi se mogu podeliti u 3 podgrupe: a) radni elementi (probojci, prosekai, matrice i sl.) b) delovi za lokaciju (grninici, boni noevi, voice i sl.) c) delovi za dr`anje i uklanjane komada (drai, skidai, izbacivai) Delovi konstrukcijskog karaktera dre sve elemente u jednoj celini. To su: a) oslonci i drai (ploe, rukavci, graninici) b) delovi za voenje (stubovi, aure, ploe za voenje i sl.) c) stezni i ostali delovi (vijci, ivije, opruge) Pomona grupa delova pretvara vertikalno u horizontalno kretanje.To su posebni mehanizmi sa klinom i strmom ravni.

Sl.1. Prosecanje

Sl.2. Probijanje

Sl.3 Voenje alata

Sl.4. Alat za prosecanje

III U pogledu eksploatacije, tj. pomeranja i odvodjenja materijala mogue je uvesti podelu po: a) nainu pomonog kretanja i dranju materijala, b) nainu odvoenja gotovih delova, c) nainu odvoenja otpatka.

Sl. 5. Kombinovani alati za uzastopne operacije

Sl.6.1. Kombinovni alati za objedinjenu obradu

Sl.6.2. Kombinovani alati za objedinjenu obradu

Na slikama 7, 8 i 9 detaljnije su pokazane su konstrukcije kombinovanih alata za operacije probijanja, prosecanja i dubokog izvlaenja.

Sl.7 Kombinovani alat za prosecanje i probijanje

Sl.8. Alat za uzastopnu obradu probijanjem i prosecanjem

Sl.9. Kombinovani alat za objedinjene operacije prosecanja i dubokog izvlaenja

2. Osnovni elementi i funkcionisanje alata za prosecanje i probijanje

Tipian predstavnik alata za prosecanje (i probijanje) prikazan je na sl.4. Alat spada u grupu alata sa ploastim voenjem. Ploa slui za vodjenje i za skidanje trake sa noa. Meuploa prima silu (pritisak) od noa i tvrdo je kaljena. Ploe 4,5 i 6 se povezuju vijcima, a meusobni poloaj tih ploa u odnosu na osu alata odreuju ivije (ima ih najmanje 2). Pozicija 8 se odnosi na nosa alata (ep), kojiim se gornji deo alata vezuje za pritiskiva prese. Privrivanje gornjeg dela alata za ptiskiva prese je pokazano na sl.10. Prosekai se rade najee od legiranog elika 3848, 4150 , 4650. Vrh prosekaa se raskiva i ire elo se oslanja na kaljenu meuplou od 3840. Osnovne ploe su od mekog elika 0545 . Na sl. 11. pokazan je alat za uzastopnu obradu 4 delova oblika podloki. U prvoj fazi vri se probijanje etiri otvora prenika 10 mm, a u sledeem prosecanje etiri komada prenika 19,5 mm. Glavne pozicije: 5-korani no, 4-no za probijanje, 3-no za prosecanje sa lovcem otvora, 15vodjica trake.

Sl.10 Privrivanje gornjeg i donjeg dela alata za presu

Sl.11.Alat za uzastopnu obradu probijanjem i prosecanjem

3. Zazori i tolerancije izrade alata

Uobiajena su dva oblika matrice, sa cilindrinim, odnosno koninim otvorom, sl.12. .

Izmeu prosekaa (probojca) prenika (dp) i prstena za prosecanje (matrice) prenika (dM ) postoji zazor (z ) : z = dM - dP Zazor bitno utie na proces razdvajanja i kvalitet proseenog (probijenog ) komada. Zazor nema stalnu vrednost, ve zavisi od stanja istroenosti alata i vremenom se poveava. Za odreivanje zazora postoji vie preporuka, kao na primer : - za eline limove z = ( 0.03-0.06 ) ; s 3 mm - za uobiajeni kvalitet razdvojenih povrina z = ( 0.02-0.04 ) ; s 3 mm - za bolji kvalitet razdvojenih povrina z = ( 0.06-0.08 ) ; s < 10-25 mm - za bolji kvalitet razdvojenih povrina Uvek je bolje birati zazor na donjoj granici raunajui da e se habanjem alata isti poveavati. Mali zazor je uvek lako poveavati (brusi se proseka ili matrica) . Proraun tolerancija 1)Probijanje. Pri probijanju otvora, dimenzije probojca odgovaraju najveem doputenom preniku otvora, a dimenzije matrice uveavaju se za iznos zazora: d M = dp + z Za dimenzionisanje alata merodavna je maksimalna dimenzija komada: Dmax=D+ gde je: -izradna tolerancija komada D-prenik otpatka Meri Dmax odgovara mera probojca : dP=Dmax =D+ a probojac se troi u podruju do vrednosti D dM=dP+z=( D+ )+z 2)Prosecanje. Pri prosecanju delova ija spoljna kontura treba da ima odreene dimenzije, treba da tim dimenzijama odgovara otvor matrice. Dimenzija matrice omoguava izradu najmanje dimenzije komada, a proseka ima meru umanjenu za iznos zazora: d p = d M z Dmin=D- D-prenik komada dM=Dmin=D- dP=dM-z=(D-) -z Za dimenzionisanje alata merodavan je minimalni prenik komada. Troenje prstena ide na raun izrade tolerancije . Najee tanost izrade alata je za 3 kvaliteta bolja od tanosti izrade predmeta. Ako komad nije tolerisan onda je u kvalitetu IT 11. Tolerancije izrade no`a i matrice su najee H7/h6 i H8/h7.

4. Proraun i konstrukcija alata

4.1.Matrica za prosecanje i probijanje Najee se koristi oblik 1, sl.12. Ovaj oblik omoguava otrenje bez promene osnovne mere. Za varijantu 2 otrenjem se poveava osnovna mera ima se smanjuje tanost. Za varijantu 3 komad se izbacuje navie. Kod komplikovanih delova, kao i kod delova bez radijusa matrice se rade kao viedelne - iz segmenata.

Za manje optereene matrice koriste se materijali 6441, 4146 a za najoptereenije 4150, 6450. Uvek se matrice kale do tvrdoe 60-65 HRC, a zatim se vri poputanje. Kod dugih ili velikih kontura razdvajanja koristi se i navarivanje reznih ivica kvalitetnim materijalima . Matrice su najee optereene na savijanje. Debljina ploe za prosecanje se odre|uje prema preporuci:

H = (10 + 5s + 0.7 a + b )c , mm gde je: a, b- dimenzije konture prosecanja, mm Rm (MPa) c 800 1,3 400 1 250 0,8 120 0,6

e=(1012 ) +0.8H , mm - irina ruba ploe

S = 0.75
gde je:

< doz

F- sila razdvajanja l- duina oslanjanja matrice (koja uestvuje u savijanju )

Sl.12 Konstrukcija matrica

Sl.13. Brzo izmenljivi probojci

4.2. Prosekai i probojci

Oblik poprenog preseka prosekaa zavisi od konfiguracije radnog predmeta. Da bi se izbeglo ispadanje iz draa (pomone ploe) isti se izvode sa zadebljanjem na jednom kraju pri emu su mogui razliiti oblici proirenja (konusi), a mogue je osiguranje obezbediti izalivenom plastikom. Prosekai i probojci rade se od legiranih alatnih elika. Obino se kale do polovine du`ine, a drugi deo se termiki poputa (kako bi se sauvalo svojstvo ilavosti). Tanki probojci prenika do 5 mm izvode se sa ojaanjem (sl. 14.).

Kriterijum za postavljanje meuploe:

p=

F 4F = < p d = 250 (MPa) A d 2

Ako je p<250 MPa ne treba postavljati meuplou. Kod kombinovanih alata za uzastopnu obradu u prosekae se ugrauju centrirai (lovci otvora) , kako bi se obezbedila centrinost otvora i probijene konture. Kod ovih alata se koriste brzo izmenljivi probojci i matrice, sl.13.

Prosekai i probojci moraju zadovoljiti proraun na pritisak:

p =

F dp = 1000 1600 MPa A

Sl.14. Konstrukcija prosekaa

10

Proraun na izvijanje:
U zavisnosti od geometrije prosekaa i oblika ukljetenja izvedeni su i razliiti izrazi za kritinu duinu . Npr. za okruglu i slobodnu konturu (prenika d):

l max = 91
SM=M

d3 s M
(MPa )

Ukoliko je no ukljeten (voenje kroz plou), uveava se kritina duina: l max=2,8 lmax Za probijanje svih materijala sa SM 300 MPa mora da bude zadovoljeno: d s . Ako to nije sluaj konstrukcija alata je veoma sloena.

4.3. Elementi za skidanje komada i otpatka Nakon zavretka procesa probijanja ili prosecanja radni komad i otpadak se zadravaju ili na prosekau (probojcu) ili na matrici to zavisi od konfiguracije dela i konstrukcije alata. Sila skidaa je jednaka: FSK=CS F gde je: F- sila razdvajanja CS- koeficijent skidanja (cS=0.060.15) Ako se komad pritiskuje kroz otvor matrice: Fp=n Cp F Cp=0.050.10

n=

Ako se deo izbacuje: Fizv=Ci F Ci=0.070.14

h - broj komada koji se istovremeno nalaze u cilindrinom delu matrice s

Kod velikih alata kao skida najee se koristi ploa, koja slui i za voenje trake. Kod pokretnih skidaa najee se koristi akumulirana energija opruge (zavojne, spiralne, od gume, itd). Ponekad su elementi izbacivaa smeteni u maini (opruni i pneumatski elementi smeteni u stolu maine), tj. u pritiskivau- tzv. izbijai (poluni sistemi).

4.4. Elementi za voenje alata Gornji deo alata je privren za pritiskiva, a donji za sto prese. Pouzdano vo|enje gornjeg dela u odnosu na donji ne moe obezbediti maina. Tanost rada otvorenih alata zavisi direktno od tanosti sklopa pritiskiva - voica alata. Prelaz od otvorenih do zatvorenih alata predstavljaju sa ploom za voenje. Najbolje, ali najskuplje reenje su alati sa stubnim vo|enjem. Vo|ice se montiraju u donjoj ploi i nepokretne su. Izvlaenje stubova se spreava prstenastim osiguraem ili vijkom. Mogu je razliit razmetaj stubova (sl.15): a) dijagonalni raspored b) raspored u osi, bono c) raspored u osi Postolja alata sa voicama su standardni i mogu se naruivati preko kataloga. Pri izmeni proizvodnog programa moe se menjati samo sklop izvrnih elemenata, a zadrati postolje i voice. 11

Stubne voice se rade od ugljeninih elika za cementaciju 1120 i 1220. Nakon termike obrade (cementacija i kaljenje) voice se bruse sa merama u strogim izradnim tolerancijama: H7/h6-tolerancija izmeu stuba i aure H7/p6-tolerancija izmeu stuba i donje ploe i aure i gornje ploe

Sl.15. Razliite konstrukcije postolja alata

Sl.16. Voenje sa etiri i dva stuba .

Sl.17. Voenje sa aurama sa kuglicama

Da bi se obezbedila saosnost elemenata alata buenje svih otvora vri se u sklopu (npr. gornja i donja ploa kod izrade radnih otvora i otvora za voice; matrica i donja ploa kod izrade radnih otvora i otvora za ivije i vijke), odnosno na koordinatnim builicama. Namena lebova u auri je da zadre mazivo aure za voenje se mogu raditi od livenog gvoa, SL 14SL 22, ugljeninih elika za cementaciju 1120, 1220, kao i od livene btonze PCuSn20 za tane alate i dui vek trajanja. Gornje i donje ploe se kod manjih alata rade od ugljeninih konstrukcionih elika 0545 0745, a kod veih i sloenijih alata od livenog gvoa i to SL 14SL 30.

12

Vo|ice se postavljaju na to veem rastojanju jedna od druge (2, 3, 4, voice). Pri skladitenju, da ne bi pri sputanju gornjeg dela dolazilo do oteenja alata stubovima se postavljaju distantne aure. Mnogi elementi alata su standardizovani (stubne voice, gornja i donja ploa, aure) i nalaze se u katalozima pojedinih firmi. Za najkvalitetnije voenje se koristi stubno kugliasto voenje (sl. 17).

Sl.18 Konstruktivni izgled voica i aura

4.5. Graninici
Posle svakog radnog hoda pritiskivaa prese trebalo bi da traka zauzme pravilan poloaj u odnosu na matricu. Zato se u alat ugrauju posebni elementi za ograniavanje veliine pomeranja trake (kod runog pomeranja). Najjednostavniji graninik je ep postavljen na matrici, na koji se oslanja ivica prethodno proseenog otvora, prema sl.19.

Sl.19. Granienje epom

Sl.20. Granienje koranim noem

Kod kombinovanih alata za uzastopno probijanje i prosecanje gde se zahteva vea tanost koriste se granini noevi, tj. korani probojci, sl.20. irina noa odgovara koraku alata. Nedostatak ovakvog granienja je vei utroak materijala.

13

Sl.21. Razliite konstrukcije graninika Kod kombinovanih alata graninik se esto ugrauje u skida trake (potapajui graninik)sl.21.3. Slian sistem je na sl.21.4. Granienje je mogue postavljanjem graninika u ploi za voenje (traka se gura napred, a zatim se vrati unatrag do graninika ). Kod graninika za brzo pomeranje (sl.21.5) posle obavljenog granienja vri se prosecanje mosta ime se omoguava pomeranje trake bez podizanja. Automatizacija radnog postupka obuhvata: - pomeranje trake ili dotur komada u radnu zonu - skidanje i transport otpatka - izbacivanje komada iz radne zone alata Korienjem mehanizma za automatsko pomeranje trake postie se bolje iskorienje maina. Ovi ureaji mogu biti razliito realizovani (na samom alatu, na presi, ili kao nezavisni posebni ureaji).

4.6.Voice materijala
Na sl.4 i sl.11. pokazane su uobiajene voice trake u sklopu ploe za voenje, odnosno ispod ploe, ime se osigurava sredinji poloaj trake u odnosu na rezne ivice prosekaa i matrice. Umesto dugih prizmatinih tapova, voenje se moe obezbediti na uproen nain, uz pomo 4 cilindrina epia. Visina voice zavisi od debljine lima:

14

h = 2 s+2 , mm irina voenja, obezbeuje slobodno pomeranje trake: A = B+2 z gde je: B- irina trake z- zazor (iz preporuka).

5. Privrivanje alata na presi

Donji sklop alat se postavlja ili direktno na sto prese ili na steznu plou koja je povezana sa stolom prese. U ploama su ukopani T lebovi, a pritezanje se ostvaruje odgovarajuim vijcima, sl.10. Stezni elementi (ape) mogu biti razliite konstrukcije kao npr: stepenasti, sa podmetaima (sl. 23). Novije maine imaju automatizovane hidrauline stezae, ime se bitno smanjuje vreme zamene alata. Brzo postavljanje alata ostvaruje se odgovarajuim lebovima na alatu i epovima cilindrinim osloncima u stolu prese (sl.22).

Sl.22. Centriranje alata

Sl.23.

Privrovanje alata za sto prese

Gornji deo alata se preko cilindrinog rukavca vezuje sa pritiskivaem prese. Osiguranje se realizuje vijcima. ep za privrivanje se vezuje sa gornjom ploom preko navoja ili posebnim vijkom (sl.2.3). Dimenzije epova su standardne. Neophodno je obezbediti da se osa rukavca poklopi sa sreditem dejstva svih sila prosecanja i probijanja (poloaj rezultante) kako bi se izbeglo ekscentrino optereenje alata i njegovo brzo troirenje (naroito elemenata za vo|enje). Sredite sila se odre|uje po poznatim obrascima za te`ite konture iz statike.

X=

F x
1 i

F
1 n

i i

Y=

F y
1 i

F
1

Fi=Li s SM gde je: SM-smicajna vrstoa

15

xi,yi-tekue koordinate pojedinih kontura razdvajanja Li-du`ine tih kontura X,Y-koordinate rezultujue sile, tj. koordinatne ose epa za privrivanje

6. Dobijanje kvalitetnih povrina pri prosecanju

Zbog prirode procesa razdvajanja vrlo je teko konvencionalnim postupcima obrade dobiti kvalitetnu povrinu razdvajanja (faze gnjeenja, pojave pukotine i smicanje). Postoji vie naina za dobijanje kvalitetnih povrina pri prosecanju. Kvalitet povrine najvie zavisi od geometrijskih karakteristika alata, maine, svojstava materijala, kvaliteta povrine materijala. Kvalitetne povrine mogue je dobiti: 1) naknadnom obradom (ienje, kalibrisanje, "brijanje") 2) jedinstvenom operacijom preciznog (finog) prosecanja Osnovna ideja postupka finog (preciznog) prosecanja je ostvarivanje visokog bonog pritiska u zoni razdvajanja (naponsko stanje svestranog pritiska) kako bi se zona smicanja rairila po itavom preseku. U materijal se utiskuje rebro (greben) , koje u zoni razdvajanja obezbe|uje dodatni pritisak, sa geometrijom prema sl.24.

Sl.24.Geometrija rebra koje se utiskuje Ova obrada se moe izvoditi iskljuivo na mainama trostrukog dejstva. Ta dejstva su (prema sl.25): dejstvo dra, prosekaa i pridrivaa. Alati za ovu obradu se praktino rade sa nultim zazorom. Alati su redovnosa kugliastim vo|enjem, komplikovani su za izradu i skupi . Na sl.26 dat je crte alata za fino prosecanje sa nepokretnim prosekaem, a na sl.27. pokazan je primer uporeenja klasine i napredne tehnologije finog razdvajnaja pri izradi lananika za bicikl.

16

Sl.25. Faze pri obradi finim razdvajanjem

Sl.26. Alat za fino prosecanje

Sl.27. Uporeenje tehnologija i klasinog i finog razdvajanja

17

LITERATURA
1. Musafija B., Obrada metala plastinom deformacijom, Svjetlost, Sarajevo, 1988. 2. Devedi B., Plastinost i obrada metala deformisanjem, Nauna knjiga, Beograd, 1992. 3.Waller J., Press Tools and Presswork, Portcullis Press, Bristol, 1978. 4. Romanovski V. P., Spravonik po holodnoj tampovke, Mainostrojenije, Leningrad, 1979. 5. S.Kalpakjian, Manufacturing Process for Engineering Materials, Adison-Wesley P.C., 1997. 6. K.Lange, Handbook of Metal forming, Mcgrow-Hill Book Company, New York, 1995. 7. www.amada.co.uk 8. www.lvdgroup.com 9. www.metalstampingdies.com 10. www.tooling.com 11. www.trumph.com

18