KORIDOR 10 odrivi put integracija

Beograd, 20. i 21. oktobar 2011. godine Privredna komora Beograda, Kneza Miloa 12

MODERNIZACIJA INFRASTRUKTURE NA KORIDORU 10 I PRINCIPI ODRIVOG TRANSPORTA

Mr Nena Tomovi
Centar za odrivi razvoj, eleznice Srbije, Nemanjina 6, Beograd, Srbija

Dr Sneana Peji Tarle, vanredni profesor

Univerzitet u Beogradu - Saobraajni fakultet, Vojvode Stepe 305, Beograd, Srbija

Rezime: Odrivi transport je koncept relativno novijeg datuma, predstavlja tenju ka uspostavljanju ravnotee izmeu socijalnih, ekonomskih i faktora ivotne sredine u transportnom sektoru.. Bazira se na iznalaenju naina zadovoljenja drutveno-ekonomskih potreba i interesa graana, uz istovremeno eliminisanje, bar na prihvatljiv nivo smanjenje negativnog uticaja transporta na ivotnu sredinu i prirodne resurse. U ovom radu je analiziran znaaj rekonstrukcije i modernizacije magistralnih pruga na Koridoru 10 Srbiju, a zatim na osnovu indikatora za svaki kriterijum i oblast kojoj on pripada za predloeni projekat, utvren doprinos projekta u odnosu na principe odrivog transporta . Kljune rei: odrivi transport, indikatori odrivog razvoja, infrastruktura, eleznica

INFRASTRUCTURE MODERNIZATION ON CORRIDOR 10 AND PRINCIPLES OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT

Abstract: Sustainable transport is a relatively new concept, and is an effort to establish a balance between social, economic and environmental factors in the transport sector .. It is based on finding ways to meet socio-economic needs and interests of citizens, while eliminating, or at least to an acceptable level of reduction of the negative impact of transport on the environment and natural resources. This paper analyzes the importance of reconstruction and modernization of main railway lines on Corridor 10 in Serbia, and then on the basis of indicators for each criteria and the field where he belongs for the proposed project, determined the contribution of the project in relation to the principles of sustainable transport. Keywords: sustainable transport, sustainable development indicators, infrastructure, rail

1.

UVOD Efikasan transportni sistema je jedan od vanijih preduslova za ukupan razvoj drutva. U uslovima nedovoljno razvijenog i neefikasnog transportnog sistema dolazi do razliitih oblika gubitka drutvenog blagostanja, frustracija, rasta trokova, smanjene mobilnosti i dr. Obrnuto, kada je transportni sistem efikasan, postiu se drutvene i ekonomske koristi, podie se nivo ekonomskog blagostanja ljudi, njihova sigurnost i kvalitet ivota uopte. Pored uvaavanja njegove pozitivne uloge u razvoju drutva, sve vea panja se poklanja njegovom znaajanom uticaju na ivotnu sredinu. Transportni sistemi znaajno doprinose emitovanju gasova s efektom staklene bate, koji se uopteno smatraju glavnim uzrokom globalnog zagrevanja. Takoe izazivaju zdravstvene probleme usled degradacije kvaliteta vazduha i saobraajnih nesrea, a istovremeno su i najvei izvori neprijatnosti i zagaenja bukom [1]. Imajui u vidu napred navedeno moe se rei da je reforma transportnog sistema pripritet, ijom realizacijom bi drutvo u celini imalo znaajne koristi.Kako je to sloen, dugotrajan i prilino skup proces za drutvo koje je tokom nekoliko proteklih decenija prilino osiromailo i ija ekonomska efikasnost je znaajno umanjena

KORIDOR 10 odrivi put integracija

Beograd, 20. i 21. oktobar 2011. godine Privredna komora Beograda, Kneza Miloa 12
postavlja se pitanje prioriteta i preliminarnih aktivnosti koje je potrebno preduzeti u narednom periodu, a koje se odnose na reformu transportnog sistema. eleznica, kao veliki i sloen sistem u sastavu transportnog sistema Srbije svakako moe i trebala bi da da najvei doprinos stvaranju i jaanju odrivosti transporta, pre svega u regionu , a zatim i ire. Kako je kljuni faktor u stvaranju odrivog transportnog sistema stanje infrastrukture u radu se razmatra i istrauje znaaj modernizacije eleznike infrastrukture na Koridoru 10 kroz Srbiju, na osnovu indikatora koji se vezuju za pojedine oblasti unutar svakog kriterijuma, a u skladu sa nacionalnim indikatorima odrivog razvoja koji su dati u Strategiji odrivog razvoja Republike Srbije.

2.

ODRIVI TRANSPORT I INFRASTRUKTURA irom sveta, obim saobraaja i transporta znaajno se poveao poslednjih decenija, a potreba za mobilnou i dalje raste. Ove tendencije su evidentne i u zemljama Centralne i Istone Evrope, ije su se privrede znaajno proirile poslednjih godina [2]. Meutim, u ovim zemljama u tranziciji reforma transportnog sektora retko je smatrana prioritetom, a njegov razvoj obeleili su: liberalizacija i razvoj drumskog i avionskog saobraaja, smanjenje tranje za teretnim saobraajem kao i javnim saobraajem, posebno poetkom devedesetih godina, nagli rast broja vlasnika automobila, rast drumskog saobraaja, praen poveanjem uestalosti i ozbiljnosti saobraajnih nesrea, propadanje infrastrukture i davanje veeg prioriteta izgradnji novih objekata nego odravanju postojeih, neadekvatne mere zatite ivotne sredine usled nedostatka finansijskih i humanih resursa. Podsticanje stvaranja odrivog transportnog sistema, koji omoguava pristup i poboljava odvijanje teretnog i putnikog saobraaja, je vaan preduslov za zadovoljavanje ekonomskih i drutvenih potreba, uz istovremeno stvaranje uslova za umanjenje tetnih efekata na ivotnu sredinu i prirodne resurse. Negativni efekti transporta su razliiti i dalekoseni, jer saobraajna infrastruktura i emisije zagaivaa koje potiu od saobraaja ugroavaju ljude i prirodne resurse. Izgradnja saobraajne infrastrukture dovodi do izumiranja vrsta divljih ivotinja, kao i do nestanka, fragmentacije i degradacija njihovih prirodnih stanita. irenje infrastrukture poveava korienje zemljita i pritisak na biodiverzitet zbog unitavanja i fragmentacije stanita, stvara prepreke za migraciju mnogih vrsta, umanjuje njihovu vitalnost i naruava lokalne ekosisteme, ime dugorono doprinosi smanjenju populacija. Zagaenje vazduha na lokalnom i regionalnom nivou i saobraajna buka takoe imaju negativan uticaj na divlje ivotinje. Postoji mnogo transportnih problema specifinih i za planine: natprosena vrednost i osetljivost flore i faune u poreenju s prosenim uslovima, ogranien deo upotrebljivog zemljita, efekat amfiteatra kada je re o buci, visoka koncentracija zagaivaa zbog klimatskih uslova i dr. Za razumevanje problematike koja se obrauje u radu nije na odmet objasniti ta se podrazumeva pod pojmovima odriv transport i infrastruktura, kada je re o eleznikom transportnom sistemu [3]. Odrivi transport je aspekt globalne odrivosti (slika 1), koja podrazumeva da zadovoljenje egzistencijalnih potreba sadanjosti ne ugroava mogunost buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. To znai da istovremeno treba ispuniti etiri ne uvek komplementarna cilja: obezbeivanje drutvenog napretka koji uvaava potrebe svih, obezbeivanje efikasne zatite ivotne sredine, paljivo korienje i troenje prirodnih resursa i odravanje visokog i stabilnog nivoa ekonomskog rasta i zaposlenosti odnosno sa jednakom vanou uzeti u obzir i tretirati ekonomske, socijalne i ekoloke ciljeve.Danas postoji veliki broj definicija odrivog transporta, a jedna od najcelovitijih je definicija Kanadskog centra za odrivi razvoj [4], u kojoj se kae da se pod odrivim transportom podrazumeva takav sistem koji: omoguava bezbednu ralizaciju prevoznih potreba pojedinaca i drutva ne ugroavajui zdravlje ljudi i ekosistem, uz jednakost unutar i izmeu generacija, je ekonomski dostupan, efikasan, nudi izbor izmeu vidova transporta i podrava promenljivu privredu smanjuje emisije i otpad u okviru mogunosti planete, minimizira potronju neobnovljivih energetskih izvora, ograniava potronju obnovljivih resursa do granica njihove odrive proizvodnje,

KORIDOR 10 odrivi put integracija

Beograd, 20. i 21. oktobar 2011. godine Privredna komora Beograda, Kneza Miloa 12
ponovo koristi i reciklira svoje komponente i minimizira korienje zemljita i nivo buke.

Slika 1: Elementi globalne odrivosti sistema Navedeni ciljevi su i sutina strategija odrivog razvoja [5], a koja u delu koji se odnosi na transporta, promovie sledee: 1) smanjenje udela saobraaja u zagaenju vazduha i emisiji buke tako to e se poboljati kvalitet motornog goriva i vozila i smanjiti upotreba fosilnih goriva, 2) ukljuivanje Republike Srbije u transevropsku mreu s veom bezbednou u saobraaju, 3) podizanje kvaliteta saobraajnih usluga i usluga saobraajne infrastrukture, 4) poveanje intermodalnog transporta u ukupnom prevozu robe i putnika tako to e se korienje renog i eleznikog saobraaja poveati za 25 % u odnosu na 2005. godinu, 5) izgradnju jedinstvenih sistema prevoza putnika koji e biti prilagoeni korisniku, na regionalnom nivou u Republici Srbiji, 6) jaanje spoljne dimenzije trita tranzitnog saobraaja, izvoza i uvoza robe i usluga, 7) dalju operacionalizaciju i razradu pomenutih ciljeva kroz strategiju razvoja saobraaja Republike Srbije. Svaki od navedenih ciljeva moe da bude zaseban predmet prouavanja, ali podizanje kvaliteta saobraajne infrastrukture moe se smatrati prioritetom. Infrastruktura se u najirem smislu odnosi se na objekte i relevantne aktivnosti koje obezbeuju osnovne usluge pojedincima i firmama, recimo, transport, komunikacije, snabdevanje vodom i energijom itd. Kada je re o saobraajna infrastruktura, ovaj termin obuhvata mreu puteva, eleznikih pruga, vodnih puteva, aerodroma, luka i svih relevantnih elemenata ivotne sredine u kojima transportni sistem funkcionie. eleznika infrastruktura obuhvata: donji i gornji stroj pruge, objekte na pruzi, stanicne koloseke, telekomunikaciona, signalno-sigurnosna, elektrovuna, elektroenergetska i ostala postrojenja i ureaje na pruzi, opremu pruge, zgrade eleznikih slubenih mesta i ostale objekte na eleznikim slubenim mestima, koji su u funkciji organizovanja i regulisanja eleznikog saobraaja, sa zemljitem koje slui tim zgradama, pruni pojas i vazduni prostor iznad pruge u visini od 12 metara, odnosno 14 metara kod dalekovoda napona preko 220 kV, raunajuci iznad gornje ivice ine [6].

3.

MODERNIZACIJOM INFRASTRUKTURE NA KORIDORU 10 KROZ SRBIJU KA ODRIVOM TRANSPORTU Usmeravanje panevropskih koridora preko odreenih prostora i drava podrazumeva ozbiljnu obavezu podizanja tehniko-tehnolokog i eksploatacionog nivoa saobraajnica prema kriterijumima i tehnikim standardima koje preporuuje Evropska komisija. Vei deo pruga na Koridoru 10 je jo pre trideset godina bio osposobljen za tehnike brzine 120 do 160 km/h, tako da su npr. poslovni vozovi na relaciji BeogradZagreb vozili manje od 4 sata (danas voze vie od 7 sati). Obaveza svih eleznikih uprava koje se nalaze na

KORIDOR 10 odrivi put integracija

Beograd, 20. i 21. oktobar 2011. godine Privredna komora Beograda, Kneza Miloa 12
Koridoru 10 je da u narednom periodu svoje pruge podignu na vii tehniko-tehnoloki nivo, koji treba da omogui odvijanje saobraaja od najmanje 120 do 160 km/h. Postojee stanje eleznike infrastrukture na Koridoru 10 kroz Srbiju karakterie tehnika nepouzdanost zbog starosti i dugogodinjeg nedovoljnog odravanja pruga i ulaganja u modernizaciju. Zbog toga su i brzine kojima saobraaju vozovi znatno nie od brzina koje dozvoljava geometrija pruga, a na mnogim delovima su, zbog loeg stanja pruge, uvedene lagane vonje (na 138 mesta u duini od 248,51 km ili na oko 30% Koridora 10 kroz Srbiju). Pored toga, na 14% duine Koridora pruga jo nije elektrificirana (NiDimitrovgrad), a brojna ukrtavanja pruga sa putevima u nivou (proseno na 1,5-2 km) znatno umanjuju bezbednost eleznikog i drumskog saobraaja. Pruge na celoj duini imaju interni slobodan profil J, koji je nedovoljan i najblii je profilu UIC-B, ali isti ograniava potpunu primenu svih tehnologija kontenerskog i kombinovanog eleznikog transporta roba. Elektrotehnika pruna i stanina postrojenja su takoe tehnoloki zastarela i nedovoljno obnavljana [7]. Imajui u vidu, u kratkim crtama opisano postojee stanje infrastukture na Koridoru 10 kroz Srbiju i injenicu da je Panevropski koridor 10 kima infrastrukturnog eleznikog sistema Republike Srbije (na 25% mree realizuje se preko 50% transportnih aktivnosti) moe da se kae da je za eleznice Srbije u narednom periodu projekat rekonstrukcije i modernizacije pruga na Koridoru 10 radi dostizanja projektovanih brzina prioritet. Realizacija ovog projekta predstavlja vaan korak u ostvarenju stratekih ciljeva eleznice Srbije, koji se odnose na poveanje kompatibilnosti, transportne efikasnosti i intenzivnijeg uea eleznica Srbije u funkcionisanju evropskog transportnog trita. Osnovne komponente projekta su rekonstrukcija i modernizacija prunih i staninih koloseka, signalno sigurnosnih, telekomunikacionih i elektroenergetskih postrojenja, izgradnja eleznike geodetske elektronske mree, na svim magistralnim prugama koje se nalaze na Koridoru 10 kroz Srbiju. Rekonstrukcija i modernizacija magistralnih pruga na Koridoru 10 e doprineti i realizaciji osnovnih principa odrivog razvoja u saobraaju koji se odnose na: unapreenje bezbednosti saobraaja i pouzdanosti reda vonje vozova unapreenje nivoa i kvaliteta usluga eleznike infrastrukture i prevoza unapreenje primene evropskih standarda interoperabilnosti za konvencionalne eleznice unapreenje pristupanosti eleznike infrastrukture i prevoznih usluga unapreenje zatite ivotne sredine masovnijim korienjem eleznice sa ekoloki zdravijim i energetski efikasnijim transportnim sredstvima prilagoavanje razvoja i odravanja infrastrukture ekolokim zahtevima, kako bi se obezbedio sklad sa prirodnim i kulturnim okruenjem unapreenje doprinosa eleznice regionalnom razvoju. Utvrivanje doprinosa projekata rekonstrukcije i modernizacije pruga na Koridoru 10 odrivom razvoju Republike Srbije moe da se utvrdi na osnovu indikatora koji se vezuju za oblasti unutar svakog kriterijuma, a u skladu sa nacionalnim indikatorima odrivog razvoja koji su dati u Strategiji odrivog razvoja Republike Srbije [8]. Doprinos modernizacije infrastrukture na Koridoru 10 kroz Srbiju mogue je pratiti tradicionalnim pokazateljima [9] koji se odnose na kvalitet transportnog sistema kao to su: Kapacitet - zadovoljenje transportne usluge po koliini u potrebno vreme na odreenom pravcu Brzina - vreme trajanja putovanja od mesta polaska do odredita Pouzdanost garantovanje odreenog vremena transporta koje se unapred moe predvideti, tako da se unapred moe odrediti vreme stizanja na cilj (zagarantovan red vonje) Komfor iroka skala uslova pod kojima se transportna usluga obavlja Bezbednost verovatnoa da se transportna usluga obavi bez nezgode odnosno bez tetnih posledica Ekonominost ukupan iznos direktnih i indirektnih trkova koji nastaju u realizaciji transportne usluge Ekologija emisija tetnih gasova i uticaj na globalno zagrevanje Sigurnost lina sigurnost i vanredne situacije

KORIDOR 10 odrivi put integracija

Beograd, 20. i 21. oktobar 2011. godine Privredna komora Beograda, Kneza Miloa 12
Tradicionalan pristup je dobar, ali imajui u vidu injenicu da odrivo planiranje transporta zahteva postojanje balansiranog skupa pokazatelja, u poslednje vreme se primenjuje vei broj indikatora koji ukaziju na doprinos projekta realizaciji ekonomskih, drutvenih i ciljeva vezanih za ivotnu sredinu. S obzirom da ne postoje standardizovani pokazatelji za odrivo planiranje transporta, za merenje doprinosa modernizacije infrastrukture na Koridoru 10 kroz Srbiju odrivom transportu potrebo je definisati odgovarajui postupak kojim e se doi do ocene stepena ispunjenosti utvrenih ciljeva. Postupak je prilino sloen, ali je za potrebe ovog rada uproen, tako da ga je mogue realizovati u nekoliko osnovnih koraka: 1. Definisanje kriterijuma za izbor indikatora 2. Definisanje oblasti unutar svakog kriterijuma 3. Definisanje i vrednovanje potencijalnih indikatora 4. Konani izbor indikatora u skladu sa njihovim znaajem Indikatori kojima se opredeljuje kvalitet odrivosti transporta kada je re o projektu modernizacije infrastrukture grupisani su u odnosu na tri osnovna kriterijuma: ekonomski, drutveni i ivotnu sredinu i prirodne resurseokruenja: drutvena, privredna i ivota sredina [10]. Zatim su unutar svakog kriterijuma definisane oblasti i u odnosu na njih skup indikatora koji su za njih vezani. Slika 2. prikazuje oblasti unutar svakog kriterijuma.

D UTE I R VN E OO S I K N MK
1. 2. 3. 4. 5. U lo i in e tira ja s v vs n T n fe te n lo ije ra s r h o g R zv j re io a a o g n Zps ns a o le o t S k rs i p rite e to k rio ti 1 . Ue e z in re o a ih a te s v n s n tra a 2 . P b lj n o ih o o a je iv tn u lo a s v 3 . J n k p c ta a a je a a ite

O N S E IN I IV T A R D A P IR D I R S R I R ON EU S
1 2 . . 3. 4. 5. 6 . E e e k re u i n rg ts i s rs Vz u ad h Vd oe Z m te e lji B d e ite io iv rz t P d i re u i riro n s rs

Slika 2: Kriterijumi i oblasti merenja kvaliteta odrivosti transporta Ako se indikatori shvate kao stepen ispunjenja odreenog kriterijuma za odreenu oblast, ovakvim pristupom stvora se dobra osnova za utvrivanje doprinosa projekta modernizacije infrastukture na Koridoru 10 kroz Srbiju. U tabeli 1. je dat pregled indikatora za svaki kriterijum i oblast kojoj on pripada za predloeni projekat, a doprinos projekta odrivom transportu i indirektno razvoju se smatra znaajnim ako za svaki kriterijum i oblast unutar njega postoji barem jedan indikator.

4.

UMESTO ZAKLJUKA: INDIKATORI PROJEKTA MODERNIZACIJE INFARSTRUKTURE Primena strategije odrivog razvoja koja podrazumeva povezivanje ekonomske efikasnosti i drutvenog progresa sa zatitom ivotne sredine i prirodnih resursa je danas veliki izazov, a istovremeno i zajednika briga drutvene zajednice u celini. Glavni izazov za transportni sektor je svakako implementacija ekoloke odrivosti uz ouvanje konkurentnosti na transportnom tritu, to pre svega podrazumeva investicije u nove tehnologije kao i rekonstrukciju i modernizaciju postojee infrastrukture. Imajui u vidu znaaj Koridora 10 i

KORIDOR 10 odrivi put integracija

Beograd, 20. i 21. oktobar 2011. godine Privredna komora Beograda, Kneza Miloa 12
mogunosti koje on prua, za eleznice Srbije u narednom periodu modernizacija i rekonstrukcija infrastrukture postaje uslov opstanka i stvaranja mogunosti za znaajnije ukljuivenje na trite transportnih usluga. Najjednostavvniji nain da se sagleda doprinos eleznica Srbije odrivom transportu modernizacijom i rekonstrukcijom infrastrukture na Koridoru 10 je analiza indikatora kojima se utvruje doprinos projekta (tabela 1).

Tabela 1: Pregled indikatora doprinosa projekta modernizacije infrastrukture odrivom transportu po kriterijumima i oblastima Kriterijum Oblast 1. Uslovi investiranja 2. Odrivi transfer tehnologije 3. Ekonomski razvoj regiona Ekonomski 4.Potronja i proizvodnja 5. Sektorski prioriteti 6. Zaposlenost 1. Uee zainteresovanih strana Indikatori Projekat doprinosi poveanju stranih investicija Projekat doprinosi postojeim aktivnostima u datoj oblasti Najbolja dostupna tehnologija Tehnologija u skladu sa zahtevima lokalnih uslova Projekat doprinosi razvoju nerazvijenih oblasti Projekat doprinosi infrastrukturnom razvoju regiona/lokalne zajednice Projekat doprinosi smanjenju stvaranja otpada Projekat doprinosi upravljanju otpadom u skladu sa zahtevima zatite ivotne sredine Projekat doprinosi sektorskim prioritetima Projekat doprinosi poveanju broja radnih mesta Projekat doprinosi ueu zainteresovanih strana u procesu pripreme i realizacije projekta Projekat doprinosi jaanju podrke od strane zainteresovanih strana na lokalnom nivou Projekat doprinosi poveanju zaposlenosti na lokalnom/regionalnom nivou Projekat doprinosi poveanju prihoda na lokanom/regionalnom nivou Projekat doprinosi poveanju transferu znanja i iskustava potrebnih za korienje i odravanje tehnologije/opreme Projekat doprinosi poveanju uestvovanju lokalnih kompanija u procesu realizacije projekta Projekat doprinosi osposobljavanju lokalnog stanovnitva za primenu novih znanja, tehnologija i vetina Projekat doprinosi racionalizaciji potronje energetskih resursa Projekat doprinosi poveanju energetske efikasnosti transporta Projekat doprinosi smanjenju emisije tetnih gasova i drugih zagaujuih materija Projekat doprinosi odrivom korienju voda Projekat doprinosi spreavanju degradacije zemljita Projekat doprinosi odrivom korienju zemljita Projekat doprinosi ouvanju lokalnog i regionalnog biodiverziteta

2. Poboljanje ivotnih uslova Drutveni

3. Jaanje kapaciteta

ivotna sredina i prirodni resursi

1. Energetski resursi (zamena goriva, energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije) 2. Vazduh 3. Vode 4. Zemljite 5. Biodiverzitet

KORIDOR 10 odrivi put integracija

Beograd, 20. i 21. oktobar 2011. godine Privredna komora Beograda, Kneza Miloa 12
6. Prirodni resursi Projekat doprinosi odrivom korienju prirodnih resursa

Veliki broj identifikovanih indikatora svakako govori o znaajnom doprinosu modernizacije infrastrukture na Koridoru 10 kroz Srbiju odrivom transportu. Ta injenica svakako treba da bude podsticaj za menadment eleznice Srbije za bru i efikasniju realizaciju projekta modernizacije i rekonstrukcije infrastrukture na Koridoru 10.

5.

LITERATURA [1] Petrovi, J., Kaplanovi, S., Koncept razdvajanja intenziteta transporta i ekonomskog rasta: uslov odrivosti, Saobraajni fakultet, Beograd http://www.scribd.com/doc/23473255/vi-odrziv-razvoj-i-saobracajna-politika-eu [2] Peji Tarle, S., Bojkovi, N., Davidovi, M., Savremena evropska saobraajna politika: odriva mobilnost, Saobraajni fakultet, Beograd http://www.scribd.com/doc/23473255/vi-odrzivi-razvoj-i-saobracajna-politika-eu [3] Prirunik za korienje Karpatske konvencije, Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu i Evropska akademija EURAC iz Bolcana, 2007 [4] Yevdokimov, Y. (2004) Sustainable transportation in Canada. u: Ruggeri Joe (ur.) Sustainable Transportation in Atlantic Canada, Fredericton: University of New Brunswick, Policy Study Centre, str.10-13 [5] Nacionalna strategija odrivog razvoja Republike Srbije http://www.odrzivirazvoj.sr.gov.yu/cyr/strategije.php [6] (" ", .18/2005 [7] http://www.mi.gov.rs/zeleznica.htm [8] Bojkovi, N., Peji Tarle, S., (2009) Koncept odrivog saobraaja - indikatori za operacionalizaciju, Tehnika Saobraaj , vol. 56, br. 4, str. 17-22 [9] Jovi, J., Indikatori u odrivom planiranju saobraaja, Saobraajni fakultet, Beograd http://www.sf.bg.ac.rs/downloads/dmdocuments/tes2010/B01%20-%20JOVIC.pdf [10] Guidelines for the development of sustainability indicators, Michael Ditor, avgust 2001., http://www.ec.gc.ca/soerree/English/Scip/guidelines.cfm