Zakon o Planiranju I Izgradnji

ZAKON
O PLANIRAWU I IZGRADWI
I. OSNOVNE ODREDBE Predmet ure|ivawa
^lan 1. Ovim zakonom ure|uju se: uslovi i na~in planirawa i ure| ewa prostora, ure|ivawa i kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta i izgradwe objekata; osniva se Republi~ka agencija za prostorno planirawe; ure|uje vr{ewe nadzora nad primenom odredaba ovog zakona; ure|uju i druga pitawa od zna~aja za planirawe i ure|ewe prostora, kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta i izgradwu objekata.
Pojmovi
^lan 2. Pojedini izrazi upotrebqeni u ovom zakonu imaju slede}e zna~ewe: 1) "javna povr{ina" jeste prostor utvr|en planom za objekte ~ije je kori{}ewe, odnosno izgradwa od op{teg interesa, u skladu sa propisima o eksproprijaciji (javni putevi, parkovi, trgovi, ulice kao i druge povr{ine u skladu sa posebnim zakonom); 2) "javni objekti od op{teg interesa" jesu objekti ~ije je kori{}ewe, odnosno izgradwa od op{teg interesa, u skladu sa propisima o eksproprijaciji (ulice, vodovod, kanalizacija, javna rasveta, javni objekti u oblasti obrazovawa, zdravstva, socijalne za{tite, kulture, sporta, za{tite ìvotne sredine, za{tite od elementarnih nepogoda, kao i drugi objekti u skladu sa posebnim zakonom); 3) "regulacija" jeste utvr|ivawe regulacionih i urbanisti~kih uslova ure|ewa prostora na osnovu plana, odnosno na osnovu pravila urbanisti~ke struke; 4) "nivelacija" jeste utvr|ivawe nivelacionih tehni~kih uslova ure| ewa prostora na osnovu plana, odnosno na osnovu pravila urbanisti~ke struke; 5) "stepen ili indeks izgra|enosti" jeste koli~nik gra|evinske bruto povr{ine objekata i povr{ine parcele (lokacije, bloka, zone) izraène u istim mernim jedinicama;
2 6) "stepen ili indeks zauzetosti" jeste koli~nik zauzete (izgra|ene) povr{ine na odre|enoj parceli (lokaciji, bloku, zoni) i ukupne povr{ine parcele (lokacije, bloka, zone) izraène u istim mernim jedinicama; 7) "grad" jeste naseqe koje je kao grad utvr|eno zakonom; 8) "naseqe" jeste izgra|eni funkcionalno objediwen prostor na kome su obezbe|eni uslovi za ìvot i rad i za zadovoqavawe zajedni~kih potreba stanovnika; 9) "selo" jeste naseqe ~ije se stanovni{tvo poqoprivredom, a nije sedi{te op{tine; prete`no bavi
10) "gradsko naseqe" jeste naseqe sa elementima gradskog karaktera koje ima razvijene proizvodne i uslu`ne delatnosti, a kao takvo je odre|eno prostornim planom; 11) "NUTS" je nomenklatura statisti~kih teritorijalnih jedinica po standardima Evropske Unije, odnosno Statisti~kog zavoda EU u Luksemburgu (EUROSTAT). NUTS 1 ima ~etiri do pet miliona stanovnika, odnosno karakter federalne jedinice; NUTS 2 ima jedan do ~etiri miliona stanovnika, NUTS 3 ima 100.000 do 1.000.000 stanovnika, NUTS 4 ima 10.000 do 100.000 stanovnika i NUTS 5 ima ispod 10.000 stanovnika; 12) "lokacija" jeste mesto u prostoru na kome se gradi, odnosno obavqaju radovi odre|eni planom ili drugim aktom donetim na osnovu ovog zakona; 13) "regulaciona linija" jeste linija koja povr{inu od povr{ina namewenih za druge namene; deli javnu
14) "gra|evinska linija" jeste linija na, iznad i ispod povr{ine zemqe i vode, utvr|ena na osnovu ovog zakona, do koje je dozvoqeno gra|ewe; 15) "gra|evinski reon" jeste zemqi{te koje je odgovaraju}im urbanisti~kim planom predvi|eno i odlukom op{tine, odnosno grada, odnosno grada Beograda progla{eno za javno gra| evinsko zemqi{te i ostalo gra|evinsko zemqi{te nameweno izgradwi, a koje moè biti izgra|eno ili neizgra|eno, ure|eno ili neure|eno; 16) "izgradwa objekta" jeste skup radwi koji obuhvata: prethodne radove, izradu tehni~ke dokumentacije za izgradwu objekta, kontrolu tehni~ke dokumentacije, pripremne radove za gra| ewe, gra|ewe objekta i stru~ni nadzor u toku gra|ewa objekta; 17) "tehni~ka dokumentacija" jeste skup projekata koji se izra|uju radi: utvr|ivawa koncepcije objekta, razrade uslova, na~ina izgradwe objekta i za potrebe odràvawa objekta; 18) "idejni projekat" jeste projekat kojim se odre|uju: namena, poloàj, oblik, kapacitet, tehni~ko-tehnolo{ke i funkcionalne karakteristike objekta, organizacioni elementi objekta i izgled objekta;
3 19) "glavni projekat" jeste projekat kojim se utvr|uju gra| evinsko-tehni~ke, tehnolo{ke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehni~ko-tehnolo{ka i organizaciona re{ewa za gradwu objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi odràvawa objekta; 20) "izvo|a~ki projekat" jeste projekat koji sadrì razradu svih neophodnih detaqa za gra|ewe objekta prema glavnom projektu; 21) "projekat izvedenog objekta" jeste projekat koji prikazuje izvedeno stawe objekta i izra|uje se za potrebe kori{}ewa i odràvawa objekta; 22) "objekat" jeste gra|evina koja predstavqa fizi~ku, tehni~ko-tehnolo{ku ili biotehni~ku celinu sa svim instalacijama, postrojewima i opremom, odnosno same instalacije, postrojewa i oprema koja se ugra|uje u objekat ili samostalno izvodi (zgrade svih vrsta, saobra}ajni, vodoprivredni i energetski objekti, unutra{wa i spoqna mreà i instalacije, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poqoprivredni i drugi privredni objekti, javne zelene povr{ine, objekti sporta i rekreacije, grobqa, skloni{ta i dr.); 23) "putni objekat" jeste most, podputwak, nadputwak, propust, galerija, tunel, potporni i oblo`ni zid, zid za za{titu od buke kao i funkcionalni objekti (grani~ni prelazi, naplatne ili kontrolne stanice i sl.); 24) "gra|ewe" jeste izvo|ewe gra|evinskih i gra|evinskozanatskih radova, ugradwa instalacija, postrojewa i opreme; 25) "rekonstrukcija" jeste izvo|ewe gra|evinskih i drugih radova na objektu, kojima se: vr{i dogradwa; uti~e na stabilnost i sigurnost objekta; mewaju konstruktivni elementi; mewa tehnolo{ki proces; mewa spoqni izgled objekta; pove}ava broj funkcionalnih jedinica; uti~e na bezbednost susednih objekata, saobra}aja i ìvotne sredine; mewa reìm voda; uti~e na za{titu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, evidentirane nepokretnosti, dobra koje uìva prethodnu za{titu, wegove za{ti}ene okoline, osim konzervatorsko - restauratorskih radova; 26) "dogradwa" jeste izvo|ewe gra|evinskih i drugih radova kojima se izgra|uje novi prostor uz, ispod ili nad postoje}im objektom i sa wim ~ini funkcionalnu ili tehni~ku celinu; 27) "adaptacija" jeste izvo|ewe gra|evinskih i drugih radova na postoje}em objektu kojima se vr{i promena organizacije prostora u objektu, zamena ure|aja, postrojewa, opreme i instalacija istog kapaciteta, kojima se ne uti~e na stabilnost i sigurnost objekta, ne mewaju konstruktivni elementi, ne mewa spoqni izgled i ne uti~e na bezbednost susednih objekata, saobra}aja i ìvotne sredine;
4 28) "sanacija" jeste izvo|ewe gra|evinskih i drugih radova na postoje}em objektu kojima se vr{i popravka ure|aja, postrojewa i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne mewa spoqni izgled, ne uti~e na bezbednost susednih objekata, saobra}aja i ìvotne sredine i ne uti~e na za{titu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, evidentirane nepokretnosti, dobra koje uìva prethodnu za{titu, wegove za{ti}ene okoline, osim konzervatorsko - restauratorskih radova; 29) "pomo}ni objekat" jeste objekat koji sluì kori{}ewu stambenog i drugog objekta, a gradi se na istoj gra|evinskoj parceli (ostave, septi~ke jame, bunari, ograde, i sl.) i pojedina~ni elektrodistributivni stubovi i tipske transformatorske stanice 10/0,4 kV; 30) "investitor" jeste lice za ~ije potrebe se gradi objekat, odnosno koje finansira izgradwu objekta i na ~ije ime se izdaje odobrewe za izgradwu.
II. PROSTORNO PLANIRAWE Na~ela za ure|ewe prostora

^lan 3. Ure|ewe prostora zasniva se na na~elima: 1) odrìvog razvoja, realnih potreba, dinamizma i kooperacije izme| u teritorijalnih jedinica i dostupnosti javnim sektorima; 2) pove}awa efikasnosti i odgovornosti u upravqawa, za{tite i unapre|ewa prostora; oblasti kori{}ewa,
3) obezbe|ivawa javnosti u postupku dono{ewa planova; 4) podsticawa ravnomernosti teritorijalnog razvoja Republike Srbije i o~uvawa kvaliteta i raznovrsnosti raspoloìvih prirodnih i stvorenih resursa; 5) uskla|enosti socijalnog razvoja, ekonomske efikasnosti i za{tite i revitalizacije ìvotne sredine i za{tite prirodnih, kulturnih i istorijskih vrednosti; 6) realizacije razvojnih prioriteta i obezbe|ivawa kori{}ewa neobnovqivih prirodnih resursa; racionalnog
7) saradwe izme|u Republike, jedinica lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, javnih preduze}a i ustanova, nevladinih organizacija i drugih u~esnika u prostornom razvoju; 8) izbora i definisawa strategijskih prioriteta prostornog razvoja kao osnova za planirawe i ure|ewe prostora na nivou teritorijalnih jedinica;
5 9) usagla{enosti sa evropskim normativima i standardima u oblasti planirawa i ure|ewa prostora radi stvarawa uslova za transgrani~nu i me|unarodnu saradwu i ukqu~ivawe Republike Srbije u procese evropskih integracija.
Republi~ka agencija za prostorno planirawe

Osnivawe ^lan 4. Radi obezbe|ivawa uslova za efikasno sprovo|ewe i unapre|ivawe politike planirawa i ure|ewa prostora u Republici Srbiji, osniva se Republi~ka agencija za prostorno planirawe (u daqem tekstu: Agencija), kao samostalna organizacija koja vr{i javna ovla{}ewa u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona. Agencija za svoj rad odgovara Vladi Republike Srbije, u skladu sa zakonom. Pravni status ^lan 5. Agencija ima status pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima utvr|enim zakonom i statutom. Agencija posluje u skladu sa propisima o javnim slu`bama. Agencija ima ìro ra~un. Sedi{te ^lan 6. Sedi{te Agencije je u Beogradu. Agencija ima organizacionu jedinicu u sedi{tu organa autonomne pokrajine, a moè ih imati i u drugim mestima, u skladu sa statutom. Sredstva za osnivawe i rad Agencije ^lan 7. Sredstva za osnivawe i rad Agencije obezbe|uju se iz:
6 1) buxeta Republike Srbije; 2) prihoda koje poslova iz svoje nadle`nosti; ostvari obavqawem sponzorstva
3) donacija, priloga i doma}ih i stranih pravnih i fizi~kih lica;
4) drugih izvora, u skladu sa zakonom. Nadle`nost Agencije ^lan 8. Agencija je nadle`na da: 1) priprema, koordinira, prati izradu i predlaè Strategiju prostornog razvoja Republike Srbije i prati sprovo|ewe Strategije prostornog razvoja Republike Srbije; 2) u~estvuje u izradi {ema prostornog razvoja i koordinira rad nadle`nih ministarstava u pripremi {ema prostornog razvoja; 3) priprema, koordinira, prati izradu i predlaè prostorni plan podru~ja posebne namene, u saradwi sa nadle`nim ministarstvima i drugim organima i organizacijama; 4) obavqa poslove stru~ne kontrole prostornog plana podru~ja posebne namene i regionalnog prostornog plana, ako zakonom nije druga~ije odre|eno; 5) ostvaruje me|unarodnu saradwu u oblasti prostornog planirawa; 6) pruà stru~nu pomo} u izradi planova; 7) uspostavqa jedinstven informacioni sistem o stawu u prostoru; 8) vodi registar planskih dokumenata za teritoriju Republike Srbije; 9) priprema i realizuje programe edukacije za potrebe izrade planskih dokumenata; 10) obavqa i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom. Organi Agencije ^lan 9. Organi Agencije su savet, direktor i nadzorni odbor. Predsednika i ~lanove saveta i nadzornog odbora, kao i direktora, imenuje i razre{ava Vlada Republike Srbije. Predsednik i ~lanovi saveta i nadzornog odbora, kao i direktor, imenuju se na period od ~etiri godine, s tim {to isto lice ne moè biti imenovano vi{e od dva puta.
7 Savet ^lan 10. Savet Agencije (u daqem tekstu: Savet) ima 11 ~lanova koji se imenuju iz reda uglednih stru~waka iz oblasti koje su od zna~aja za obavqawe poslova iz nadle`nosti Agencije, na predlog nadle`nih ministarstava. Direktor ^lan 11. Direktor: 1) zastupa Agenciju; 2) organizuje rad i rukovodi Agencijom; 3) predlaè akte koje donosi Savet; 4) izvr{ava odluke Saveta i preduzima mere za wihovo sprovo|ewe; 5) stara se o zakonitosti rada i raspolagawe imovinom Agencije; odgovara za kori{}ewe i
6) donosi akt o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, predlaè program rada, vr{i i druge poslove utvr|ene zakonom i statutom. Nadzorni odbor ^lan 12. Nadzorni odbor ima predsednika i dva ~lana. Nadzorni odbor: 1) vr{i nadzor nad zakonito{}u rada Agencije; 2) pregleda godi{wi izve{taj o poslovawu i zavr{ni ra~un Agencije; 3) obavqa zakonom i statutom. i druge poslove utvr|ene
O rezultatima izvr{enog nadzora, nadzorni odbor najmawe jednom godi{we podnosi izve{taj nadle`nom ministarstvu koje, u roku od 15 dana od dana prijema izve{taja, o rezultatima izvr{enog nadzora obave{tava Vladu Republike Srbije.
8 Op{ti akti ^lan 13. Op{ti akti Agencije su statut, pravilnik i drugi op{ti akti. Statut je osnovni op{ti akt Agencije. Statut donosi Savet, uz mi{qewe izvr{nog organa autonomne pokrajine i uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Statut sadrì odredbe o: 1) delatnosti Agencije; 2) na~inu obavqawa poslova; 3) unutra{woj organizaciji; 4) organima i wihovom delovawu; 5) zastupawu Agencije; 6) pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih; 7) drugim pitawima od zna~aja za rad Agencije.
Obavqawe pojedinih stru~nih i drugih poslova ^lan 14. Za obavqawe pojedinih stru~nih poslova iz svoje nadle`nosti, Agencija moè angaòvati druga pravna i fizi~ka doma}a ili strana lica, u skladu sa zakonom. Nadzor nad radom Agencije ^lan 15. Nadzor nad radom Agencije vr{i ministarstvo nadle`no za poslove prostornog planirawa. Agencija, najmawe dva puta godi{we, podnosi Vladi Republike Srbije izve{taj o radu, preko ministarstva nadle`nog za poslove prostornog planirawa.
Vrste planskih dokumenata

^lan 16. Planski dokumenti su: 1) Strategija Republike Srbije; 3) prostorni namene; 4) regionalni prostorni plan; 5) prostorni plan op{tine. Planski dokumenti iz stava 1. ta~. 2, 3, 4. i 5. ovog ~lana, moraju biti me|usobno usagla{eni i u skladu sa Strategijom prostornog razvoja Republike Srbije. Strategija prostornog razvoja Republike Srbije ^lan 17. Strategija prostornog razvoja Republike Srbije (u daqem tekstu: Strategija) donosi se za teritoriju Republike Srbije (evropski NUTS 1 standard veli~ine prostornih jedinica). Strategijom se odre|uju dugoro~ni ciqevi prostornog planirawa i razvoja u skladu sa ukupnim ekonomskim, socijalnim, ekolo{kim i kulturno-istorijskim razvojem. Strategijom se posebno defini{u pitawa, oblasti i modaliteti transgrani~ne i me|unarodne saradwe u oblasti prostornog planirawa i razvoja. Strategiju donosi Narodna skup{tina Republike Srbije, na predlog Vlade Republike Srbije. Strategija se objavquje u "Slu`benom glasniku Republike Srbije". [eme prostornog razvoja ^lan 18. [eme prostornog razvoja (u daqem tekstu: {eme) su planski dokumenti kojima se bliè odre|uje prostorni razvoj pojedinih oblasti za koje su osnove prostornog razvoja utvr|ene u Strategiji i to: visokog obrazovawa i nau~no-istraìva~kog rada; kulture; prostornog razvoja
2) {eme prostornog razvoja; plan podru~ja posebne
10 zdravstva i socijalne za{tite; informacija i telekomunikacija; multimodalnog transporta; rudarstva i energetike; kapitalne privrede; prirodnih i ruralnih podru~ja; sporta i rekreacije. [eme pripremaju nadle`na ministarstva u saradwi sa Agencijom. [eme donosi Vlada Republike Srbije, na nadle`nog ministarstva, uz pribavqeno mi{qewe Agencije. Prostorni plan podru~ja posebne namene ^lan 19. Prostorni plan podru~ja posebne namene donosi se za: podru~je nacionalnog parka; podru~je koje, zbog svojih karakteristika, ima posebnu namenu koja zahteva poseban reìm organizacije, ure|ewa, kori{}ewa i za{tite prostora; podru~je odre| eno Strategijom, odnosno regionalnim prostornim planom, odnosno podru~je za koje organ nadleàn za dono{ewe plana utvrdi da postoji potreba planirawa wegovog ure|ewa tom vrstom plana. Prostorni plan podru~ja posebne namene se po pravilu izra|uje i za prostore i prostorne celine na kojima se predvi|a izgradwa objekata ili sistema od nacionalnog interesa, kao i za objekte iz ~lana 89. stav 4. ovog zakona. Prostorni plan podru~ja posebne namene iz stava 2. ovog ~lana izra|uje se na osnovu prethodne studije opravdanosti. Prostorni plan podru~ja posebne namene donosi Vlada Republike Srbije na predlog Agencije, a za podru~ja na teritoriji autonomne pokrajine skup{tina autonomne pokrajine na predlog organizacione jedinice u sedi{tu organa autonomne pokrajine uz saglasnost Agencije. predlog
Regionalni prostorni plan ^lan 20. Regionalni autonomne pokrajine. prostorni plan donosi se za teritoriju
Regionalni prostorni plan iz stava 1. ovog ~lana donosi skup{tina autonomne pokrajine.
11 Regionalni prostorni plan moè da se donese i za podru~je prostornih jedinica veli~ine evropski NUTS 2 i 3 standard. Prostorni plan iz stava 3. ovog ~lana donosi Vlada Republike Srbije na predlog Agencije, a za podru~ja na teritoriji autonomne pokrajine skup{tina autonomne pokrajine na predlog organizacione jedinice u sedi{tu organa autonomne pokrajine uz saglasnost Agencije, ako zakonom nije druga~ije propisano. Regionalni prostorni plan za podru~je grada Beograda donosi Skup{tina grada Beograda, uz prethodno pribavqeno mi{qewe Agencije, ako zakonom nije druga~ije propisano. Prostorni plan op{tine ^lan 21. Prostorni plan op{tine donosi se za podru~je op{tine. Prostorni plan op{tine donosi skup{tina op{tine. Dve ili vi{e op{tina (do evropskog NUTS 4 standarda veli~ine prostornih jedinica) mogu doneti prostorni plan za podru~je tih op{tina. Postupak izrade i dono{ewa prostornog plana iz stava 3. ovog ~lana ure|uje se sporazumom op{tina, u skladu sa zakonom.
Sadrìna planskih dokumenata

^lan 22. Strategija sadrì naro~ito: na~ela i ciqeve prostornog razvoja teritorije Republike Srbije; osnove za uskla|ivawe i usmeravawe prostornog razvoja; organizaciju prostora Republike Srbije; razvojne prioritete; teritorijalne celine zajedni~kih prostornih i razvojnih obele`ja za koje }e se donositi prostorni planovi. Ostalim planskim dokumentima prostornog ure|ewa i utvr|uju ciqevi organizacija, za{tita, kori{}ewe i namena elementi od zna~aja za prostornu celinu za plan. razra|uju se na~ela prostornog razvoja, prostora, kao i drugi koju se radi prostorni
Planski dokumenti iz stava 2. ovog ~lana sadrè tekstualni deo i grafi~ki prikaz, koji predstavqaju celinu planskih re{ewa i rade se u analognom i digitalnom obliku.
12 Ministar nadleàn za poslove prostornog planirawa bliè propisuje sadrìnu, na~in i postupak izrade Strategije i ostalih planskih dokumenata. ^lan 23. Strategija i ostali planski dokumenti donose se za period od najmawe 10 godina.
Postupak za izradu planskih dokumenata

Odluka o izradi planskog dokumenta ^lan 24. Izradi Strategije, {ema i prostornih planova podru~ja posebne namene pristupa se na osnovu odluke Vlade Republike Srbije (u daqem tekstu: Vlada). Odluku o izradi Strategije i prostornih planova podru~ja posebne namene, Vlada donosi na predlog Agencije. Odluku o izradi nadle`nog ministarstva, po Agencije. {eme, Vlada donosi na predlog prethodno pribavqenom mi{qewu
Odluku o izradi prostornog plana podru~ja posebne namene za podru~ja na teritoriji autonomne pokrajine donosi organ nadleàn za wegovo dono{ewe na predlog organizacione jedinice u sedi{tu organa autonomne pokrajine uz saglasnost Agencije. Odluku o izradi regionalnog prostornog plana donosi organ nadleàn za wegovo dono{ewe, po prethodno pribavqenom mi{qewu Agencije. Odluku o izradi prostornog plana op{tine donosi organ nadleàn za wegovo dono{ewe, po prethodno pribavqenom mi{qewu Komisije za planove iz ~lana 34. ovog zakona. Odluka o izradi planskog dokumenta sadrì podatke o vrsti dokumenta koji se radi, ciqu dono{ewa planskog dokumenta, podru~ju koje je obuhva}eno planskim dokumentom, roku izrade planskog dokumenta, izvoru sredstava za izradu planskog dokumenta, mestu odràvawa javnog uvida i dr. Odluka o izradi planskog dokumenta iz st. 1 - 6. ovog ~lana objavquje se u "Slu`benom glasniku Republike Srbije", odnosno pokrajinskom, odnosno op{tinskom slu`benom glasilu.
13 Program za izradu planskog dokumenta ^lan 25. Odluka o izradi planskog dokumenta priprema se na osnovu programa za izradu planskog dokumenta, koji je sastavni deo odluke. Program iz stava 1. ovog ~lana sadrì vrstu planskog dokumenta, granice planskog podru~ja, dinamiku i finansijska sredstva, pregled postoje}e dokumentacije i podloga od zna~aja za izradu prostornog plana, ciqeve, potencijale, ograni~ewa, konflikte, razvojne prioritete, kao i druga pitawa od zna~aja za izradu planskog dokumenta. Program za izradu Strategije i podru~ja posebne namene priprema Agencija. prostornog plana
Program za izradu regionalnog prostornog plana priprema nadle`ni organ, u saradwi sa Agencijom, ako zakonom nije druga~ije odre|eno. Program za izradu prostornog plana op{tine priprema nadle`na op{tinska uprava, odnosno preduze}e iz ~lana 27. ovog zakona, u saradwi sa Komisijom za planove iz ~lana 34. ovog zakona. Ustupawe izrade planskog dokumenta ^lan 26. Ustupawe izrade planskog dokumenta vr{i se javnim ogla{avawem, koje sprovodi organ nadleàn za dono{ewe planskog dokumenta preko Agencije, odnosno Komisije za planove iz ~lana 34. ovog zakona. Izrada planskog dokumenta ^lan 27. Planska dokumenta moè da izra|uje preduze}e, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovaraju}i registar za obavqawe poslova prostornog planirawa i izrade planskih dokumenata. (u daqem tekstu: nosilac izrade plana). Izradom planer. planskog dokumenta rukovodi odgovorni
14 Odgovorni planer ^lan 28. Odgovorni planer moè biti lice sa visokom stru~nom spremom i najmawe pet godina radnog iskustva, koje ima stru~ne rezultate na izradi planskih dokumenata, preporuke najmawe dva odgovorna planera ili Inèwerske komore i poloèn stru~ni ispit. Stru~nim rezultatima iz stava 1. ovog ~lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovo|ewu, izradi ili saradwi na izradi najmawe dva planska dokumenta.
Kontrola planske dokumentacije i javni uvid

Stru~na kontrola ^lan 29. Pre podno{ewa predloga planskog dokumenta organu nadle`nom za wegovo dono{ewe, planski dokument podleè stru~noj kontroli i izlaè se na javni uvid. Stru~na kontrola obuhvata proveru uskla|enosti planskog dokumenta sa odlukom o wegovoj izradi i proveru opravdanosti planskog re{ewa, proveru uskla|enosti planskog dokumenta sa zakonom, standardima i normativima i drugim propisima donetim na osnovu zakona. Stru~nu kontrolu Strategije obavqa komisija obrazuje ministar nadleàn za poslove prostornog planirawa. koju
Stru~nu kontrolu prostornog plana podru~ja posebne namene i regionalnog prostornog plana vr{i Agencija, ako zakonom nije druga~ije odre|eno. Stru~nu kontrolu prostornog plana op{tine vr{i Komisija za planove iz ~lana 34. ovog zakona. Kontrolu uskla|enosti prostornog plana op{tine sa ovim zakonom i planskim dokumentima kada nije donet regionalni plan, vr{i komisija koju obrazuje ministar nadleàn za poslove prostornog planirawa. O izvr{enoj stru~noj kontroli sastavqa se izve{taj, koji sadrì podatke o izvr{enoj kontroli, sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi.
15 Izve{taj iz stava 7. ovog ~lana dostavqa se nosiocu izrade plana, koji je duàn da u roku od 30 dana od dana dostavqawa izve{taja postupi po datim primedbama. Javni uvid ^lan 30. Izlagawe planskog dokumenta na javni uvid vr{i se posle izvr{ene stru~ne kontrole. Izlagawe planskog dokumenta na javni uvid ogla{ava se u dnevnom i lokalnom listu i traje 30 dana od dana ogla{avawa. O izlagawu planskog dokumenta na javni uvid stara se Agencija, odnosno Komisija za planove iz ~lana 34. ovog zakona. O izvr{enom javnom uvidu sastavqa se izve{taj, koji sadrì podatke o izvr{enom javnom uvidu, sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi. Izve{taj iz stava 2. ovog ~lana sastavni je deo obrazloèwa planskog dokumenta. Ministar nadleàn za poslove prostornog planirawa bliè propisuje na~in vr{ewa stru~ne kontrole planskog dokumenta, kao i uslove i na~in wegovog izlagawa na javni uvid. Ugovor o implementaciji ^lan 31. Sastavni deo prostornog plana podru~ja posebne namene, regionalnog prostornog plana i prostornog plana op{tine je ugovor o implementaciji. Ugovor iz stava 1. ovog ~lana sadrì naro~ito obaveze potpisnika u pogledu uslova za pristup odgovaraju}im fondovima (prema specificiranim planskim re{ewima i merama), kao i dinamiku i na~in obezbe|ivawa sredstava za wihovu realizaciju. Ugovor o implementaciji regionalnog prostornog plana i prostornog plana op{tine, zakqu~uju organ nadleàn za dono{ewe plana i u~esnici u realizaciji planskih re{ewa, za period od ~etiri godine. Ugovor o implementaciji prostornog plana podru~ja posebne namene zakqu~uju Vlada, odnosno autonomna pokrajina, op{tina, odnosno grad, odnosno grad Beograd i drugi u~esnici u realizaciji planskih re{ewa za podru~je za koje se plan donosi, ako zakonom nije druga~ije propisano.
16
Provera re{ewa
^lan 32. Provera re{ewa i utvr|ivawe potrebe da se pristupi izmenama prostornog plana podru~ja posebne namene, regionalnog prostornog plana i prostornog plana op{tine, vr{i organ nadleàn za wegovo dono{ewe, po isteku roka predvi|enog ugovorom o implementaciji, odnosno najmawe svake ~etiri godine.
III. URBANISTI^KO PLANIRAWE Ciqevi ure|ewa naseqa

^lan 33. Planirawem i ure|ewem prostora i naseqa obezbe|uje se: 1) prostorna organizacija naseqa, kojom se stvaraju kvalitetniji ìvotni uslovi; 2) o~uvawe i unapre|ewe ukupnog graditeqskog nasle|a, tradicije graditeqstva i stvorenih vrednosti naseqa; 3) dopuna postoje}ih i stvarawe novih urbanih vrednosti; 4) obnova i rekonstrukcija istorijskih i ambijentalnih celina; 5) o~uvawe zemqi{ta pogodnog za poqoprivredu, prirodnih vrednosti i ìvotne sredine tog naseqa, susednog naseqa i regiona; 6) uskla|enost izgradwe infrastrukture i drugog ure|ewa javnog gra| evinskog zemqi{ta.
Komisija za planove
^lan 34. Radi pruàwa stru~ne pomo}i za obavqawe poslova u postupku izrade prostornog plana op{tine, izrade i sprovo|ewa urbanisti~kih planova, kao i davawa stru~nog mi{qewa o idejnim projektima po zahtevu op{tinske uprave, organ nadleàn za dono{ewe prostornog, odnosno urbanisti~kog plana obrazuje Komisiju za planove (u daqem tekstu: Komisija). Predsednik i ~lanovi Komisije imenuju se iz reda uglednih stru~waka za oblast prostornog planirawa i urbanizma i drugih oblasti koje su od zna~aja za obavqawe stru~nih poslova u oblasti planirawa i ure|ewa prostora i izgradwe. Jedna tre}ina ~lanova Komisije sa odgovaraju}om licencom imenuje se na predlog ministra nadle`nog za poslove urbanizma i gra|evinarstva, a
17 za komisije za planove koji se donose na teritoriji autonomne pokrajine, na predlog pokrajinskog sekretara nadle`nog za poslove urbanizma i gra|evinarstva uz saglasnost ministra nadle`nog za poslove urbanizma i gra|evinarstva. Mandat predsednika i ~lanova Komisije traje ~etiri godine, s tim {to isto lice ne moè biti imenovano vi{e od dva puta. Broj ~lanova, na~in rada, sastav i druga pitawa od zna~aja za rad Komisije, odre|uju se aktom o obrazovawu Komisije. Za obavqawe pojedinih stru~nih poslova za potrebe Komisije, organ nadleàn za obrazovawe Komisije moè angaòvati druga pravna i fizi~ka doma}a ili strana lica.
Vrste urbanisti~kih planova

^lan 35. Urbanisti~ki planovi su: 1) op{ti urbanisti~ki planovi; 2) regulacioni planovi. Op{ti urbanisti~ki planovi su generalni plan i plan op{teg ure|ewa. Regulacioni planovi su plan generalne regulacije i plan detaqne regulacije.
Sadrìna urbanisti~kih planova

Generalni plan ^lan 36. Generalnim planom odre|uje se dugoro~na projekcija razvoja i prostornog ure|ewa naseqa. Generalni plan se donosi za grad, odnosno grad Beograd. Generalni plan moè se doneti i za gradska i ostala naseqa. Generalnim planom ure|uju se i utvr|uju, naro~ito: 1) gra|evinski reoni; 2) namene povr{ina koje su prete`no planirane u gra|evinskom reonu;
18 3) pravci, koridori i kapaciteti za saobra}ajnu, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu; energetsku,
4) zone ili celine za koje }e se raditi urbanisti~ki planovi i zone ili celine za koje generalni plan sadrì ista pravila gra|ewa. Plan op{teg ure|ewa ^lan 37. Planom op{teg ure|ewa odre|uje se dugoro~na projekcija razvoja i prostornog ure|ewa naseqa, osnovna regulacija i pravila gra|ewa. Plan op{teg ure|ewa donosi se za mawa naseqa i sela, za koja se ne donosi generalni plan ili plan generalne regulacije. Plan op{teg ure|ewa donosi se i za delove naseqa, ako je tako odre|eno generalnim planom ili planom generalne regulacije. Planom op{teg ure|ewa utvr|uju se naro~ito: 1) namene povr{ina koje su prete`no planirane u gra|evinskom reonu; 2) pravci i koridori za saobra}ajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu; 3) zone ili celine sa istim pravilima gra|ewa. Plan generalne regulacije ^lan 38. Plan generalne regulacije donosi se za naseqa za koja se ne donese generalni plan, kao i za mawa naseqa i sela, za koja se ne donese plan op{teg ure|ewa. Planom generalne regulacije koji se radi za celo naseqe odre|uje se dugoro~na projekcija razvoja i prostornog ure|ewa naseqa, kao i pravila regulacije, ure|ewa i gra|ewa. Plan iz stava 1. ovog ~lana moè da se donese za deo naseqa, ako je tako odre|eno generalnim planom. Plan generalne regulacije odre|uje, odnosno bliè razra| uje: 1) podelu gra|evinskog reona na javno gra|evinsko zemqi{te i ostalo gra|evinsko zemqi{te; 2) trase, koridore i kapacitete za saobra}ajnu, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu; energetsku,
19 3) visinske kote raskrsnica ulica (nivelacioni plan); 4) namene povr{ina koje su prete`no planirane u gra|evinskom reonu; 5) podelu na zone ili celine sa istim pravilima gra|ewa; 6) lokacije za javne objekte. Plan detaqne regulacije ^lan 39. skladu sa regulacije. Plan detaqne regulacije donosi se za delove naseqa, u generalnim planom, odnosno planom generalne
Plan detaqne regulacije moè da se donese i za celo naseqe, u kom slu~aju se ne donosi plan generalne regulacije. Plan detaqne regulacije moè da se donese i za izgradwu objekata iz ~lana 89. stav 4. ovog zakona. Plan iz stava 3. ovog ~lana izra|uje se u skladu sa prostornim planom podru~ja posebne namene, odnosno, u naseqenom mestu, na osnovu prethodne studije opravdanosti. Planom detaqne regulacije, pored elemenata iz ~lana 38. stav 4. ovog zakona, odre|uju se, odnosno bliè se razra|uju, naro~ito: 1) granice javnog gra|evinskog zemqi{ta obeleàvawe na katastarskoj podlozi; sa elementima za
2) regulacione linije ulica i javnih povr{ina i gra|evinske linije; 3) nivelacione kote ulica i javnih povr{ina (nivelacioni plan). Sastavni delovi urbanisti~kih planova ^lan 40. Sastavni delovi urbanisti~kih planova su: 1) pravila ure|ewa; 2) pravila gra|ewa; 3) grafi~ki deo.
20 Pravila ure|ewa ^lan 41. Pravila ure|ewa sadrè opis i obja{wewe grafi~kog dela, op{te urbanisti~ke uslove i potrebne elemente definisane programom iz ~lana 45. stav 3. ovog zakona. Pravila iz stava 1. ovog ~lana, zavisno od vrste plana, odre|uju: 1) podelu zemqi{ta obuhva}enog planom na javno i ostalo gra| evinsko zemqi{te; 2) celine i zone odre|ene planom; 3) urbanisti~ke uslove za javne povr{ine i javne objekte; 4) bliè odredbe o postrojewima, objektima i mreàma saobra}ajne, energetske, vodoprivredne, komunalne i druge infrastrukture, kao i uslove za prikqu~ewe novih objekata na mreè komunalne infrastrukture po zonama ili celinama iz plana; 5) posebne zahteve, uslove i propise koje je potrebno ispuniti za izdavawe odobrewa za izgradwu, prema mestu i vrsti objekata za izgradwu; 6) ambijentalne celine od kulturno-istorijskog ili urbanisti~kog zna~aja, kao i popis objekata za koje se pre obnove ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi uslovi; 7) lokacije propisane za daqu plansku razradu, za izradu urbanisti~kog projekta ili urbanisti~kog, odnosno arhitektonskog konkursa; 8) op{te i posebne uslove o za{titi ìvotne sredine od razli~itih vidova zaga|ewa i za{tite ìvota i zdravqa qudi i za{tite od poàra, nepogoda i uni{tavawa; 9) ograni~ewa za izvo|ewe odre|ene vrste radova, odnosno gra|ewe po zonama ili celinama iz plana. Regulacioni planovi u pravilima ure|ewa sadrè i sredworo~ni program ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta i izvore finansirawa predvi|enih prioritetnih radova na ure|ivawu zemqi{ta. Pravila gra|ewa ^lan 42. Pravila gra|ewa sadrè sve uslove koji se odnose na izgradwu objekata i koji se odre|uju po zonama ili celinama iz plana, prema specifi~nostima i potrebama naseqa.
21 Pravila iz stava 1. ovog ~lana odre|uju: 1) vrstu i namenu objekata koji se mogu graditi pod uslovima odre| enim planom, odnosno pod posebnim uslovima, kao i vrstu i namenu objekata ~ija je izgradwa zabrawena u toj zoni; 2) uslove za obrazovawe gra|evinske parcele; 3) poloàj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice gra|evinske parcele; 4) najve}e dozvoqene indekse zauzetosti i indekse izgra|enosti gra| evinske parcele; 5) najve}u dozvoqenu spratnost i visinu objekata; 6) najmawu dozvoqenu me|usobnu udaqenost objekata; 7) uslove za izgradwu drugih objekta na istoj gra|evinskoj parceli; 8) uslove i na~in obezbe|ivawa pristupa parceli i prostora za parkirawe vozila; 9) uslove za{tite susednih objekata; 10) uslove infrastrukturu; prikqu~ewa na komunalnu i ostalu
11) arhitektonsko, odnosno estetsko oblikovawe pojedinih elemenata objekata (materijali, fasade, krovovi i sl.); 12) uslove za obnovu i rekonstrukciju objekata; 13) uslove za{tite ìvotne sredine, tehni~ke, higijenske, za{tite o poàra, bezbednosne i druge uslove; 14) posebne uslove za izgradwu objekata. Grafi~ki deo ^lan 43. Grafi~kim delom plana prikazuju se planirano re{ewe, regulacija i nivelacija. Grafi~ki deo plana iz stava 1. ovog ~lana izra|uje se na aùriranom, odnosno overenom katastarsko-topografskom planu ili na aùriranom, odnosno overenom topografskom planu i aùriranom, odnosno overenom katastarskom planu (u daqem tekstu: podloge). Grafi~ki deo plana iz stava 2. ovog ~lana, koji je sastavni deo generalnog plana i plana generalne regulacije, moè se izra|ivati i na orto foto podlogama. Podloge za izradu grafi~kog dela plana iz stava 2. ovog ~lana, mogu biti analogne ili digitalne.
22 Podloge ^lan 44. Na zahtev op{tine, odnosno grada, odnosno grada Beograda (u daqem tekstu: op{tina), nadle`ni organ, odnosno organizacija ustupa postoje}e kopije topografskog i katastarskog plana, odnosno digitalne zapise, odnosno katastar podzemnih i nadzemnih vodova, bez naknade. U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana, op{tina je du`na da obezbedi aùrirawe katastarskih podloga, za period od dana ustupawa podloga do roka predvi|enog ovim zakonom za preispitivawe urbanisti~kog plana. Visina naknade za aùrirawe katastarskih podloga iz stava 2. ovog ~lana utvr|uje se propisom kojim se ure|uje visina naknade za kori{}ewe podataka premera i pruàwa usluga organa nadle`nog za poslove premera i katastra nepokretnosti. Ako op{tina ne obezbedi aùrirawe u roku iz stava 2. ovog ~lana, aùrirawe katastarskih podloga obezbedi}e ministarstvo nadle`no za poslove urbanizma o tro{ku op{tine.
Postupak za izradu urbanisti~kog plana

Program za izradu plana ^lan 45. Pre dono{ewa odluke o izradi urbanisti~kog plana, pristupa se izradi programa za izradu plana. Za potrebe izrade programa iz stava 1. ovog ~lana prikupqaju se podaci o: stawu mreè i kapaciteta javne komunalne infrastrukture; potrebi obnove i rekonstrukcije objekata i evidentiranih ili za{ti}enih objekata, spomenika kulture i prirode i ambijentalnih celina; katastarskim i topografskim podlogama za izradu plana; dokumentaciji od zna~aja za izradu plana; potrebi za lokacijama objekata za javnu upotrebu, privrednih i drugih objekata. Program iz stava 1. ovog ~lana sadrì: 1) predvi|eni gra|evinski reon i wegovu podelu na javno i ostalo gra| evinsko zemqi{te; 2) podelu na gra|evinske zone ili celine prema urbanisti~kim pokazateqima i drugim karakteristikama; 3) planirane trase, koridore i regulaciju saobra}ajnica i mreà javne komunalne infrastrukture;
23 4) procenu potrebnih sredstava za ure|ewe saobra}ajnica i izgradwu javne komunalne infrastrukture; 5) sve potrebne uslove nadle`nih komunalnih organizacija i drugih institucija proistekle iz koncepta plana, a od uticaja su na realizaciju koncepta plana; 6) ostale podatke i dokumentaciju urbanisti~kog plana od zna~aja za izradu
Sastavni deo programa iz stava 1. ovog ~lana je crte` sa prikazom koncepta plana i predlog vrste i granica plana, u skladu sa karakterom i potrebama naseqa. Odluka o izradi urbanisti~kog plana ^lan 46. Izradi urbanisti~kog plana pristupa se na osnovu odluke o izradi urbanisti~kog plana, koju donosi organ nadleàn za wegovo dono{ewe, odnosno organ koga odredi skup{tina op{tine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, uz prethodno pribavqeno mi{qewe Komisije. Odluka o izradi urbanisti~kog plana sadrì podatke o vrsti plana, granici obuhvata plana, roku izrade plana i sredstvima za izradu plana. Sastavni deo odluke iz stava 1. ovog ~lana je program za izradu plana iz ~lana 45. ovog zakona. ^lan 47. Odlukom o izradi urbanisti~kog plana nadle`ni organ op{tine moè ograni~iti izgradwu u obuhvatu ili delu obuhvata plana za vreme izrade plana, ali ne duè od jedne godine od dana dono{ewa odluke o izradi urbanisti~kog plana. ^lan 48. Predlog odluke o izradi urbanisti~kog plana i program iz ~lana 45. ovog zakona, priprema nadle`na op{tinska uprava u saradwi sa Komisijom. Nadle`na op{tinska uprava, za poslove iz stava 1. ovog ~lana, moè angaòvati preduze}e iz ~lana 50. ovog zakona. Organi, organizacije i preduze}a, koji su zakonom ovla{}eni da utvr|uju posebne uslove za izgradwu objekata i ure| ewe prostora za koji se plan priprema, du`ni su da, na zahtev op{tinske uprave, dostave sve potrebne podatke i uslove za wegovu
24 izradu, u roku od 30 dana od dana dostavqawa zahteva, bez naknade. Objavqivawe odluke i ustupawe izrade ^lan 49. Odluka o izradi urbanisti~kog plana iz ~lana 46. ovog zakona objavquje se. Ustupawe izrade urbanisti~kog plana vr{i se u skladu sa posebnim zakonom. Izrada urbanisti~kih planova ^lan 50. Urbanisti~ke planove mogu da izra|uju preduze}a, odnosno druga pravna lica koja su upisana u odgovaraju}i registar za obavqawe poslova urbanisti~kog planirawa i izrade urbanisti~kih planova. Urbanisti~ke planove, pod uslovima propisanim ovim zakonom, moè da izra|uje i preduze}e, odnosno druga organizacija, koje osnuje op{tina za obavqawe poslova urbanisti~kog planirawa, Izradom urbanista. Odgovorni urbanista ^lan 51. Odgovorni urbanista moè biti lice sa visokom {kolskom spremom odgovaraju}e struke i najmawe pet godina odgovaraju}eg radnog iskustva, koje ima stru~ne rezultate na izradi urbanisti~kih planova i druge urbanisti~ke dokumentacije ili nagrade na konkursima za urbanisti~ka re{ewa, preporuku najmawe dva odgovorna urbanista ili Inèwerske komore i poloèn stru~ni ispit. Stru~nim rezultatima iz stava 1. ovog ~lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovo|ewu ili izradi najmawe dva urbanisti~ka plana. urbanisti~kih planova rukovodi odgovorni
25
Kontrola urbanisti~kog plana i javni uvid

Stru~na kontrola ^lan 52. Pre podno{ewa predloga urbanisti~kog plana organu nadle`nom za wegovo dono{ewe, urbanisti~ki plan podleè stru~noj kontroli i izlaè se na javni uvid. Stru~na kontrola, koju vr{i Komisija, obuhvata proveru opravdanosti planskog re{ewa, proveru uskla|enosti urbanisti~kog plana sa zakonom i drugim propisima donetim na osnovu zakona, uskla|enost plana sa prostornim planom op{tine, odnosno urbanisti~kim planom naseqa, urbanisti~kim standardima i normativima i odlukom o pristupawu izradi urbanisti~kog plana. Kontrolu uskla|enosti generalnog plana, odnosno plana generalne regulacije za celo naseqe, sa ovim zakonom i planskim dokumentima, u slu~aju kada nije donet prostorni plan op{tine, vr{i komisija koju obrazuje ministar nadleàn za poslove urbanizma. O izvr{enoj stru~noj kontroli i kontroli iz st. 2. i 3. ovog ~lana, sastavqa se izve{taj, koji sadrì podatke o izvr{enoj kontroli, sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi. Izve{taj iz stava 4. ovog ~lana dostavqa se preduze}u, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo urbanisti~ki plan, koje je du`no da, u roku od 30 dana od dana dostavqawa izve{taja, postupi po datim primedbama. Javni uvid ^lan 53. Posle izvr{ene stru~ne kontrole i postupawa po datim primedbama, a pre podno{ewa predloga urbanisti~kog plana organu nadle`nom za wegovo dono{ewe, obavqa se javni uvid, putem ogla{avawa u dnevnom i lokalnom listu. Javni uvid traje najmawe 15 a najduè 30 dana od dana ogla{avawa. O obavqawu javnog uvida stara se nadle`na op{tinska uprava. Posle obavqenog javnog uvida, Komisija sastavqa izve{taj, koji sadrì podatke o izvr{enom javnom uvidu, sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi. Izve{taj iz stava 3. ovog ~lana sastavni je deo obrazloèwa predloga plana.
26 Ministar nadleàn za poslove urbanizma bliè propisuje sadrìnu, na~in izrade, na~in vr{ewa stru~ne kontrole urbanisti~kog plana, kao i uslove i na~in stavqawa plana na javni uvid. Dono{ewe urbanisti~kog plana ^lan 54. Urbanisti~ki plan donosi skup{tina op{tine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, uz pribavqeno mi{qewe Komisije. Doneti urbanisti~ki plan mora biti dostupan javnosti. Ministar nadleàn za poslove urbanizma bliè propisuje na~in uvida u doneti urbanisti~ki plan, overavawa, potpisivawa, dostavqawa, arhivirawa, umnoàvawa i ustupawa urbanisti~kog plana uz naknadu. Izmene i dopune urbanisti~kog plana ^lan 55. Proveru re{ewa i utvr|ivawe potrebe da se pristupi izmeni i dopuni urbanisti~kog plana vr{i organ nadleàn za wegovo dono{ewe po isteku roka za koji se donosi sredworo~ni program ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta, odnosno najmawe svake ~etiri godine. Izmene i dopune urbanisti~kog plana vr{e se na na~in i po postupku propisanim za wegovo dono{ewe.
Izvod iz urbanisti~kog plana

^lan 56. Na zahtev zainteresovanog lica, nadle`na gradska, odnosno op{tinska uprava, odnosno ministarstvo nadle`no za poslove urbanizma, izdaje izvod iz urbanisti~kog plana, koji sadrì podatke o urbanisti~kim uslovima za ure|ewe prostora utvr|enim urbanisti~kim planom. Izvod iz urbanisti~kog plana sadrì sve uslove i podatke neophodne za izradu idejnog projekta, a naro~ito regulacionu i gra| evinsku liniju i nivelacione uslove. Izvod iz urbanisti~kog plana izdaje se u roku od osam dana od dana podno{ewa zahteva, uz naknadu stvarnih tro{kova wegovog izdavawa.
27
Akt o urbanisti~kim uslovima

^lan 57. Za izgradwu objekata na podru~ju za koje nije predvi| ena izrada urbanisti~kog plana, na zahtev zainteresovanog lica, nadle`na gradska, odnosno op{tinska uprava, odnosno ministarstvo nadle`no za poslove urbanizma, izdaje akt o urbanisti~kim uslovima u skladu sa prostornim planom. Akt iz stava 1. ovog ~lana za rekonstrukciju kulturnog dobra i izgradwu objekata na podru~ju nepokretnog kulturnog dobra ili drugog nepokretnog kulturnog dobra za{ti}enog na osnovu propisa o za{titi kulturnih dobara, izdaje se u skladu sa uslovima nadle`nog organa, odnosno organizacije nadle`ne za poslove za{tite spomenika kulture. Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se situacioni plan koji sadrì planiranu dispoziciju, visinu, gabarit i namenu objekta. Akt iz stava 1. ovog ~lana sadrì pravila gra|ewa, regulacionu i gra|evinsku liniju, nivelacione uslove, mogu}nosti i tehni~ke uslove za prikqu~ewe na saobra}ajnu, komunalnu i drugu infrastrukturu, kao i druge uslove propisane zakonom. Akt o urbanisti~kim uslovima izdaje se u roku od 30 dana od dana podno{ewa zahteva, uz naknadu stvarnih tro{kova wegovog izdavawa. ^lan 58. Akt o urbanisti~kim uslovima za izgradwu objekata iz ~lana 89. stav 4. ovog zakona, pored elemenata iz ~lana 57. stav 4. ovog zakona, sadrì i podatke o prethodnim radovima iz ~lana 99. stav 2. ovog zakona, koje je neophodno obaviti. Akt iz stava 1. ovog ~lana, za energetske objekte za ~iju izgradwu se izdaje energetska dozvola, izdaje se u skladu sa tom dozvolom i prostornim planom. Ministar nadleàn za poslove urbanizma bliè propisuje sadrìnu akta iz stava 1. ovog ~lana. ^lan 59. Uz zahtev za izdavawe akta o urbanisti~kim uslovima iz ~lana 58. ovog zakona, podnosi se situacioni plan koji sadrì planiranu dispoziciju, visinu, gabarit i namenu objekta.
28 ^lan 60. Ministar nadleàn za poslove urbanizma bliè propisuje op{te uslove o parcelaciji i izgradwi, kao i sadrìnu, uslove i postupak izdavawa akta o urbanisti~kim uslovima za objekte za koje odobrewe za izgradwu izdaje op{tinska, odnosno gradska uprava.
Urbanisti~ki projekat
^lan 61. Urbanisti~ki projekat izra|uje se u skladu sa urbanisti~kim planom za potrebe parcelacije ili preparcelacije, kao i za potrebe sprovo|ewa urbanisti~kog plana, kada je to planom predvi|eno. Urbanisti~ki projekat iz stava 1. ovog ~lana izra|uje se na overenom katastarsko-topografskom planu kao urbanisti~koarhitektonsko re{ewe planirane izgradwe, i sadrì: 1) situacioni prikaz parternog i urbanisti~kog re{ewa; 2) idejna arhitektonska re{ewa objekata i pejza`nog ure|ewa; 3) skupni prikaz komunalne infrastrukture sa prikqu~cima na spoqnu mreù; 4) situacioni prikaz parcelacije; saobra}ajnih komunikacija i planirane
5) opis, tehni~ki opis i obja{wewe re{ewa iz urbanisti~kog projekta. Nadle`na op{tinska uprava potvr|uje da je urbanisti~ki projekat izra|en u skladu sa urbanisti~kim planom, po prethodno pribavqenom mi{qewu Komisije. Pre potvr|ivawa projekta nadle`na uprava organizuje javnu prezentaciju urbanisti~kog projekta. ^lan 62. Urbanisti~ki projekat moè da izra|uje preduze}e, odnosno drugo pravno lice, koje je upisano u odgovaraju}i registar za izradu urbanisti~kih planova i izradu tehni~ke dokumentacije. Izradom urbanisti~kog projekta rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke.
29 Gra|evinska parcela ^lan 63. Gra|evinska parcela jeste najmawi deo prostora obuhva}enog planom koji zadovoqava uslove za izgradwu propisane planom i koji je namewen za gra|ewe. Gra|evinaska parcela moè se obrazovati na zemqi{tu koje je planom predvi|eno za izgradwu i koje odgovara uslovima sadrànim u pravilima ure|ewa i u pravilima gra|ewa. Ispravka granica ^lan 64. Na predlog zainteresovanog lica i uz saglasnost vlasnika zemqi{ta vr{i se ispravka granica susednih parcela, u skladu sa zakonom, pod uslovom da je takva promena u skladu sa uslovima utvr|enim planom. Tro{kove ispravke granica snose vlasnici katastarskih parcela kojima je pripojeno zemqi{te. Parcelacija ^lan 65. Na jednoj katastarskoj parceli moè da se obrazuje ve}i broj gra|evinskih parcela, na na~in i pod uslovima utvr|enim u urbanisti~kom projektu (u daqem tekstu: parcelacija). Parcelacija se vr{i na zahtev i o tro{ku vlasnika katastarske parcele. Uz zahtev iz stava 2. ovog ~lana podnosi se dokaz o vlasni{tvu, overen urbanisti~ki projekat i projekat geodetskih obeleàvawa. Preparcelacija ^lan 66. Na ve}em broju katastarskih parcela moè da se obrazuje jedna ili vi{e gra|evinskih parcela, na na~in i pod uslovima utvr|enim u urbanisti~kom projektu (u daqem tekstu: preparcelacija).
30 Preparcelacija se vr{i na zahtev i o tro{ku vlasnika katastarske parcele. Uz zahtev iz stava 2. ovog ~lana podnosi se dokaz o vlasni{tvu, overen urbanisti~ki projekat i projekat geodetskih obeleàvawa.
IV. GRA\EVINSKO ZEMQI[TE

Pojam ^lan 67. Gra|evinsko zemqi{te jeste zemqi{te na kojem su izgra| eni objekti i zemqi{te koje sluì redovnoj upotrebi tih objekata, kao i zemqi{te koje je, u skladu sa zakonom, odgovaraju}im planom predvi|eno za izgradwu i redovno kori{}ewe objekata. Gra|evinsko zemqi{te koristi se prema wegovoj nameni i na na~in kojim se obezbe|uje wegovo racionalno kori{}ewe, u skladu sa zakonom. Vrste gra|evinskog zemqi{ta ^lan 68. Gra|evinsko zemqi{te moè biti: 1) javno gra|evinsko zemqi{te; 2) ostalo gra|evinsko zemqi{te.
Javno gra|evinsko zemqi{te

^lan 69. Gra|evinsko zemqi{te na kojem su, do dana stupawa na snagu ovog zakona, izgra|eni javni objekti od op{teg interesa i javne povr{ine i koje je u dràvnoj svojini, jeste javno gra|evinsko zemqi{te. Javno gra|evinsko zemqi{te, u smislu ovog zakona, jeste i zemqi{te koje je planom donetim u skladu sa ovim zakonom, nameweno za izgradwu javnih objekata od op{teg interesa i za javne povr{ine i koje je u dràvnoj svojini.
31 Odre|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta ^lan 70. Javno gra|evinsko zemqi{te odre|uje op{tim aktom op{tina, u skladu sa ovim zakonom i urbanisti~kim planom. Akt o odre|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta naro~ito sadrì opis granica zemqi{ta koje se odre|uje za javno gra|evinsko zemqi{te, naziv katastarske op{tine i spisak brojeva katastarskih parcela. Pre odre|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta iz ~lana 69. stav 1. ovog zakona, op{tina je obavezna da donese akt o izuzimawu zemqi{ta iz poseda korisnika tog zemqi{ta, a naknada se ispla}uje po odredbama zakona kojim se ure|uje eksproprijacija. Op{tina odre|uje gra|evinsko zemqi{te iz ~lana 69. stav 1. ovog zakona za javno gra|evinsko zemqi{te u roku od dve godine od dana stupawa na snagu ovog zakona. Ako op{tina ne odredi javno gra|evinsko zemqi{te u roku iz stava 4. ovog ~lana, Vlada }e odrediti granice javnog gra| evinskog zemqi{ta. Gra|evinsko zemqi{te iz ~lana 69. stav 2. ovog zakona op{tina odre|uje za javno gra|evinsko zemqi{te posle wegovog pribavqawa u dràvnu svojinu, u skladu sa zakonom. Javno gra|evinsko zemqi{te ne moè se otu|iti iz dràvne svojine. Ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta ^lan 71. Javno gra|evinsko zemqi{te moè biti ure|eno i neure| eno, izgra|eno i neizgra|eno. Op{tina ure|uje javno gra|evinsko zemqi{te i stara se o wegovom kori{}ewu prema nameni predvi|enoj planom, u skladu sa ovim zakonom. Ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta vr{i se u skladu sa dugoro~nim, sredworo~nim i godi{wim programom ure| ivawa. Ure|ivawe javnog gra|evinskog wegovo pripremawe i opremawe. zemqi{ta obuhvata
32 Ministar nadleàn za poslove urbanizma i gra|evinarstva bliè propisuje sadrìnu i na~in dono{ewa programa ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta i ostalog gra|evinskog zemqi{ta u dràvnoj svojini. Pripremawe i opremawe javnog gra|evinskog zemqi{ta ^lan 72. Pripremawe zemqi{ta obuhvata istra`ne radove, izradu geodetskih i drugih podloga, izradu planske i projektne dokumentacije, programa za ure|ivawe zemqi{ta, raseqavawe, ru{ewe objekata koji su planom za to predvi|eni, sanirawe terena i druge radove. Opremawe zemqi{ta obuhvata izgradwu komunalne infrastrukture i ure|ewe javnih povr{ina. objekata
Radi obezbe|ivawa uslova za ure|ivawe, kori{}ewe, unapre|ivawe i za{titu gra|evinskog zemqi{ta, op{tina moè da osnuje preduze}e, odnosno drugu organizaciju ili da vr{ewe ovih poslova obezbedi na drugi na~in, u skladu sa statutom op{tine. Finansirawe ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta ^lan 73. Finansirawe ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta obezbe|uje se iz sredstava ostvarenih od: 1) zakupnine za gra|evinsko zemqi{te; 2) naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta; 3) naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta; 4) drugih izvora u skladu sa zakonom. Sredstva od naknada za ure|ivawe i kori{}ewe gra| evinskog zemqi{ta koriste se za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta i za izgradwu i odràvawe objekata komunalne infrastrukture.
33
Naknada za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta

^lan 74. Naknadu za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta pla}a investitor. Visina naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta utvr|uje se ugovorom koji zakqu~uju op{tina, odnosno preduze}e ili druga organizacija iz ~lana 72. stav 3. ovog zakona i investitor, na osnovu kriterijuma i merila koje utvr|uje op{tina. Ugovorom iz stava 2. ovog ~lana ure|uju se me|usobni odnosi u pogledu ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta, visina naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta, dinamika pla}awa naknade, kao i obim, struktura i rokovi za izvo|ewe radova na ure|ivawu zemqi{ta.
Kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta

^lan 75. Gra|evinsko zemqi{te koristi se kao izgra|eno ili neizgra| eno. Izgra|eno gra|evinsko zemqi{te je zemqi{te na kojem su izgra|eni objekti u skladu sa zakonom, nameweni za trajnu upotrebu. Neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te jeste zemqi{te: 1) na kojem nisu izgra|eni objekti; 2) na kojem su izgra|eni objekti suprotno zakonu; 3) na objekti. Zakup na odre|eno vreme neizgra|enog javnog gra|evinskog zemqi{ta ^lan 76. Neizgra|eno javno gra|evinsko zemqi{te op{tina moè dati u zakup na odre|eno vreme do privo|ewa planiranoj nameni, javnim nadmetawem ili prikupqawem ponuda. Postupak, uslove, na~in, kao i program davawa u zakup na odre|eno vreme neizgra|enog javnog gra|evinskog zemqi{ta, ure| uje op{tina. kojem su izgra|eni privremeni
34 Lice kome je neizgra|eno javno gra|evinsko zemqi{te dato u zakup na odre|eno vreme du`no je da, pre zakqu~ewa ugovora o zakupu, dostavi glavni projekat za izgradwu privremenog objekta i projekat ru{ewa tog objekta, sa predra~unom tro{kova ru{ewa. Sredstva u visini predra~una tro{kova ru{ewa iz odobrenog projekta, pri zakqu~ivawu ugovora o privremenom kori{}ewu zemqi{ta, deponuju se kod ovla{}enog nadle`nog organa, odnosno organizacije. Ako vlasnik u roku utvr|enom ugovorom ne ukloni objekat, ru{ewe i odno{ewe gra|evinskog materijala izvr{i}e op{tina iz sredstava depozita. Depozit se vlasniku vra}a u celini ako sam ukloni objekat. Naknada za kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta ^lan 77. Naknadu za kori{}ewe izgra|enog javnog gra|evinskog zemqi{ta i ostalog gra|evinskog zemqi{ta u dràvnoj svojini pla}a vlasnik objekta. Izuzetno, naknadu iz stava 1. ovog ~lana pla}a nosilac prava kori{}ewa na objektu, odnosno posebnom delu objekta, a ako je objekat, odnosno poseban deo objekta dat u zakup, naknadu pla}a zakupac objekta, odnosno dela objekta. Naknadu za kori{}ewe neizgra|enog javnog gra| evinskog zemqi{ta i ostalog gra|evinskog zemqi{ta u dràvnoj svojini pla}a korisnik. Visina naknade iz st. 1 i 2. ovog ~lana, utvr|uje se u zavisnosti od obima i stepena ure|enosti zemqi{ta, najve}eg planom dozvoqenog indeksa izgra|enosti, wegovog poloàja u nasequ, opremqenosti zemqi{ta objektima dru{tvenog standarda, saobra}ajne povezanosti zemqi{ta sa lokalnim, odnosno gradskim centrom, radnim zonama i drugim sadràjima u nasequ, odnosno pogodnostima koje zemqi{te ima za korisnike. Bliè kriterijume, merila, visinu, na~in i rokove pla}awa naknade iz st. 1 i 2. ovog ~lana, propisuje op{tina, odnosno grad, odnosno grad Beograd. Prinudna naplata naknade iz st. 1. i 2. ovog ~lana vr{i se po propisima kojima se ure|uje poreski postupak i poreska administracija.
35 ^lan 78. Naknada za kori{}ewe ostalog gra|evinskog zemqi{ta koje nije u dràvnoj svojini pla}a se ako je to zemqi{te sredstvima op{tine, odnosno drugim sredstvima u dràvnoj svojini opremqeno osnovnim objektima komunalne infrastrukture (elektri~na mreà, vodovod, pristupni put i sl.). Naknada za kori{}ewe ostalog neizgra|enog gra| evinskog zemqi{ta pla}a se i u slu~aju ako se to zemqi{te ne privede nameni, odnosno ne ponudi u otkup op{tini radi privo|ewa nameni, u roku od dve godine od dana dono{ewa urbanisti~kog plana. Visina naknade iz stava 2. ovog ~lana utvr|uje se, kao i za ostalo izgra|eno gra|evinsko zemqi{te, u skladu sa ovim zakonom. U pogledu utvr|ivawa obaveze pla}awa naknade iz st. 1. i 2. ovog ~lana, merila, visine, na~ina i rokova pla}awa, kao i prinudne naplate naknade, primewuju se odredbe ~lana 77. ovog zakona.
Ostalo gra|evinsko zemqi{te

^lan 79. Ostalo gra|evinsko zemqi{te jeste izgra|eno zemqi{te, kao i zemqi{te nameweno za izgradwu objekata, u skladu sa zakonom, a koje nije odre|eno kao javno gra|evinsko zemqi{te. Ostalo gra|evinsko zemqi{te moè biti u svim oblicima svojine i u prometu je. Zemqi{te iz stava 1. ovog ~lana koje je, do dana stupawa na snagu ovog zakona, na osnovu zakona odre|eno kao gradsko gra|evinsko zemqi{te u dràvnoj svojini, ostaje u dràvnoj svojini, ako posebnim zakonom nije druga~ije odre|eno. Za deo zemqi{ta koje je kao gradsko gra|evinsko zemqi{te odre|eno odlukom skup{tine op{tine, odnosno grada, odnosno grada Beograda koje, do dana stupawa na snagu ovog zakona, nije privedeno nameni u celini ili ve}im delom, a ne ~ini urbanisti~ku i funkcionalnu celinu sa javnim gra|evinskim zemqi{tem, na zahtev ranijeg sopstvenika, odnosno wegovog pravnog sledbenika, uspostavqa se reìm svojine koji je bio pre stupawa na snagu odluke o odre|ivawu tog zemqi{ta kao gradskog gra|evinskog zemqi{ta, pod uslovima i po postupku utvr|enim ovim zakonom.
36 Zahtev za dono{ewe re{ewa o uspostavqawu reìma svojine iz stava 4. ovog ~lana, raniji sopstvenik, odnosno wegov zakonski naslednik, podnosi nadle`noj op{tinskoj upravi najkasnije u roku od dve godine od dana dono{ewa odluke o odre|ivawu gra| evinskog zemqi{ta za javno gra|evinsko zemqi{te. Pravnosna`no re{ewe iz stava 5. ovog ~lana kojim je usvojen zahtev ranijeg sopstvenika, odnosno wegovog zakonskog naslednika, predstavqa izvr{ni naslov za upis odgovaraju}e promene u javnim kwigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na wima. ^lan 80. Op{tina se stara o racionalnom kori{}ewu ostalog gra| evinskog zemqi{ta i moè doneti program ure|ivawa tog zemqi{ta, naro~ito radi izgradwe ve}ih zona predvi|enih regulacionim planom. Ostalo gra|evinsko zemqi{te op{tina moè da pribavqa, ure|uje, daje u zakup ili otu|uje, u skladu sa zakonom. ^lan 81. Ostalo neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te u dràvnoj svojini moè se dati u zakup, radi izgradwe, javnim nadmetawem ili prikupqawem ponuda javnim oglasom. U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana, zemqi{te se daje u zakup licu koje ponudi najpovoqnije uslove, odnosno najve}i iznos zakupnine za to zemqi{te. Ostalo neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te moè se dati u zakup neposrednom pogodbom, u slu~aju: 1) izgradwe objekata za potrebe obavqawa poslova iz nadle`nosti dràvnih organa i organizacija, organa i organizacija jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i organizacija koje obavqaju javnu slu`bu koje posluju sredstvima u dràvnoj svojini, kao i drugih objekata u dràvnoj svojini; 2) davawa u zakup zemqi{ta vlasniku postoje}eg objekta izgra|enog bez gra|evinske dozvole, radi pribavqawa odobrewa za izgradwu, ako je izgradwa tog objekta u skladu sa uslovima predvi|enim urbanisti~kim planom; 3) ispravke granica susednih katastarskih, odnosno gra| evinskih parcela.
37 Postupak, uslove, na~in, kao i program davawa u zakup ostalog neizgra|enog gra|evinskog zemqi{ta u dràvnoj svojini, ure| uje op{tina. ^lan 82. O davawu ostalog neizgra|enog gra|evinskog zemqi{ta u dràvnoj svojini u zakup, zakqu~uje se ugovor izme|u op{tine, odnosno preduze}a ili druge organizacije iz ~lana 72. stav 3. ovog zakona i lica kome se zemqi{te daje u zakup, u roku od 30 dana od dana dono{ewa odluke o davawu zemqi{ta u zakup. Ugovor iz stava 1. ovog ~lana sadrì naro~ito podatke o gra|evinskoj parceli, nameni i veli~ini objekta, visini zakupnine, roku trajawa zakupa, roku i na~inu pla}awa naknade za ure|ivawe zemqi{ta, roku u kome lice kome se zemqi{te daje u zakup treba da privede zemqi{te nameni, kao i prava i obaveze u slu~aju neizvr{ewa obaveze. Ako je ostalo neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te u dràvnoj svojini dato u zakup suprotno odredbama ovog zakona, u~esnik javnog nadmetawa, odnosno prikupqawa ponuda, koji smatra da mu je na taj na~in povre|eno pravo, moè da podnese tu`bu za poni{taj ugovora nadle`nom sudu u roku od osam dana od dana saznawa za zakqu~ewe ugovora, a najkasnije u roku od 60 dana od dana zakqu~ewa ugovora. Pravo kori{}ewa ostalog gra|evinskog zemqi{ta ^lan 83. Vlasnici, ~iji su objekti, do dana stupawa na snagu ovog zakona, izgra|eni u skladu sa zakonom na izgra|enom ostalom gra| evinskom zemqi{tu u dràvnoj svojini, imaju pravo kori{}ewa postoje}e gra|evinske parcele dok taj objekat postoji. ^lan 84. Na neizgra|enom ostalom gra|evinskom zemqi{tu u dràvnoj svojini pravo kori{}ewa ima raniji sopstvenik, zakonski naslednik, kao i lica na koja je raniji sopstvenik preneo pravo kori{}ewa, u skladu sa zakonom. Ranijim sopstvenikom iz stava 1. ovog ~lana smatra se lice koje je po vaè}im propisima bilo wegov sopstvenik na dan stupawa na snagu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i gra| evinskog zemqi{ta ("Slu`beni list FNRJ", br. 52/58, 3/59, 24/59 i 24/61), Zakona o odre|ivawu gra|evinskog zemqi{ta u gradovima i naseqima gradskog karaktera ("Slu`beni list SFRJ", broj 5/68),
38 odnosno Zakona o odre|ivawu gra|evinskog zemqi{ta u gradovima i naseqima gradskog karaktera ("Slu`beni glasnik SRS", br. 32/68, 17/69, 29/69, 19/71, 16/72, 24/73 i 39/73). Po zahtevu za utvr|ivawe prava iz stava 1. ovog ~lana, re{ewe donosi nadle`na op{tinska uprava. Pravo kori{}ewa iz stava 1. ovog ~lana je u prometu. Overa ugovora o prometu prava kori{}ewa vr{i se na osnovu pravnosna`nog re{ewa iz stava 3. ovog ~lana. ^lan 85. Raniji sopstvenik koji je, do dana stupawa na snagu ovog zakona, stekao pravo pre~e gradwe a nije sagradio objekat, moè da podnese zahtev za poni{taj pravnosna`nog re{ewa, u skladu sa zakonom, radi ostvarivawa prava iz ~lana 84. ovog zakona. Prestanak prava kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta ^lan 86. Licima kojima je, do dana stupawa na snagu ovog zakona, dato na kori{}ewe gra|evinsko zemqi{te u dràvnoj svojini radi izgradwe objekta, koja nisu zapo~ela izgradwu u skladu sa zakonom, a kojima je istekao rok od tri godine od dana dodele gra| evinskog zemqi{ta, prestaje pravo kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta, ako u roku od godinu dana od dana stupawa na snagu ovog zakona, ne zapo~nu i u daqem roku od godinu dana ne zavr{e izgradwu objekta. Licima kojima je, do dana stupawa na snagu ovog zakona, dato na kori{}ewe gra|evinsko zemqi{te u dràvnoj svojini radi izgradwe objekta, koja nisu zapo~ela izgradwu u skladu sa zakonom, a kojima nije istekao rok od tri godine od dana dodele gra| evinskog zemqi{ta, prestaje pravo kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta, ako u roku od godinu dana od dana stupawa na snagu ovog zakona, ne zapo~nu i u daqem roku od dve godine ne zavr{e izgradwu objekta. Licima kojima je, do dana stupawa na snagu ovog zakona, dato na kori{}ewe gra|evinsko zemqi{te u dràvnoj svojini, koja su zapo~ela izgradwu u skladu sa zakonom, prestaje pravo kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta, ako u roku od dve godine od dana stupawa na snagu ovog zakona, ne zavr{e izgradwu objekta.
39 Lica iz st. 1, 2. i 3. ovog ~lana mogu da nastave kori{}ewe zemqi{ta po osnovu ugovora o zakupu koji se zakqu~uje u skladu sa ovim zakonom. Pravnim licima koja su, na osnovu odluke nadle`nog organa, postala korisnici gra|evinskog zemqi{ta u dràvnoj svojini, koje nije privedeno nameni do dana stupawa na snagu ovog zakona, prestaje pravo kori{}ewa ako je izmenom planske dokumentacije bitno promewena namena zemqi{ta. Odredbe st. 1, 2. i 3. ovog ~lana ne odnose se na gra| evinsko zemqi{te koje je dato na kori{}ewe radi izgradwe stambenih i poslovnih objekata za raseqavawe, odnosno za potrebe ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta na kojem je predvi|ena izgradwa objekata za koje se u smislu propisa o eksproprijaciji utvr|uje op{ti interes. Na zahtev ranijeg sopstvenika, odnosno wegovog zakonskog naslednika, poni{ti}e se pravnosna`no re{ewe o izuzimawu gradskog gra|evinskog zemqi{ta iz wegovog poseda, ako korisnik gradskog gra|evinskog zemqi{ta isto ne privede nameni za koju je zemqi{te izuzeto, u roku od godinu dana od dana stupawa na snagu ovog zakona. Re{ewe o prestanku prava kori{}ewa zemqi{ta u slu~aju iz st. 1, 2, 3. i 5. ovog ~lana donosi nadle`na op{tinska, odnosno gradska uprava. Protiv re{ewa iz stava 8. ovog ~lana moè se izjaviti àlba ministarstvu nadle`nom za poslove finansija i ekonomije, u roku od 15 dana od dana dostavqawa re{ewa. Protiv re{ewa ministarstva iz stava 9. ovog ~lana ne moè se voditi upravni spor. ^lan 87. Fizi~ka i pravna lica koja su postala korisnici neizgra| enog gra|evinskog zemqi{ta u dràvnoj svojini do dana stupawa na snagu ovog zakona, a kojima nije utvr|eno pravo kori{}ewa iz ~lana 84. ovog zakona, imaju pravo da koriste to zemqi{te do wegovog privo|ewa nameni. Prestanak prava kori{}ewa utvr|uje odlukom nadle`na op{tinska uprava. U slu~aju iz stava 2. ovog ~lana, naknada za oduzeto pravo kori{}ewa neizgra|enog gra|evinskog zemqi{ta odre|uje se po propisima o eksproprijaciji.
40
V. IZGRADWA OBJEKATA Odobrewe za izgradwu

^lan 88. Izgradwa objekata vr{i se na osnovu odobrewa za izgradwu, a prema tehni~koj dokumentaciji za izgradwu objekta. Tehni~ka dokumentacija iz stava 1. ovog ~lana izra|uje se kao generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvo|a~ki projekat i projekat izvedenog objekta. Nadle`nost za izdavawe odobrewa za izgradwu ^lan 89. Odobrewe za izgradwu objekata izdaje ministarstvo nadle`no za poslove gra|evinarstva (u daqem tekstu: Ministarstvo), ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. Poverava se autonomnoj pokrajini izdavawe odobrewa za izgradwu objekata odre|enih u stavu 4. ovog ~lana koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine. Poverava se op{tini, odnosno gradu, odnosno gradu Beogradu, izdavawe odobrewa za izgradwu objekata koji nisu odre| eni u stavu 4. ovog ~lana. Ministarstvo izdaje odobrewe za izgradwu objekata i to: 1) visokih brana i akumulacija ispuwenih vodom, jalovinom ili pepelom za koje je propisano tehni~ko osmatrawe; 2) nuklearnih objekata i drugih objekata koji sluè za proizvodwu energije, nuklearnog goriva, radioizotopa, ozra~ivawa, uskladi{tewe radioaktivnih otpadnih materija za nau~no istraìva~ke svrhe; 3) objekata za proizvodwu i preradu nafte i gasa, me|unarodnih i magistralnih gasovoda i naftovoda za transport, gasovoda nazivnog radnog natpritiska preko 16 bar ako prelaze preko teritorije najmawe dve op{tine, skladi{ta nafte, gasa i naftnih derivata kapaciteta preko 500 tona i magistralnih i regionalnih toplodalekovoda; 4) objekata bazne i prera|iva~ke hemijske industrije, crne i obojene metalurgije, objekata za preradu koè i krzna, objekata za preradu kau~uka, objekata za proizvodwu celuloze i papira i objekata za preradu nemetalnih minerala;
41 5) hidroelektrana snage 10 i vi{e MVA, termoelektrana snage 10 i vi{e MVA i dalekovoda i trafostanica napona 110 i vi{e kV; 6) me|uregionalnih i regionalnih objekata vodosnabdevawa i kanalizacije, gradskih sistema za vodosnabdevawe i kanalisawe otpadnih voda, kao i postrojewa za pre~i{}avawe voda; 7) regulacionih radova za za{titu od velikih voda gradskih podru~ja i ruralnih povr{ina ve}ih od 300 ha; 8) objekata u granicama nacionalnog parka, kulturnih dobara od nacionalnog i me|unarodnog zna~aja i objekata u wihovoj za{ti}enoj okolini i drugih za{ti}enih dobara od nacionalnog i me|unarodnog zna~aja, u skladu sa zakonom; 9) postrojewa i ure|aja za hemijskim postupcima; uklawawe otpada spaqivawem i
10) objekata za proizvodwu, skladi{tewe i uni{tavawe opasnih materija i skladi{tewe i uni{tavawe {tetnih materija i otpada koji ima svojstvo opasnih materija; 11) aerodroma za javni vazdu{ni saobra}aj; 12) mehanizovanih pristani{ta; teretnih i javnih putni~kih
13) magistralnih i regionalnih puteva, putnih objekata i saobra}ajnih prikqu~aka na magistralne i regionalne puteve; 14) javne èlezni~ke infrastrukture i prikqu~aka; 15) telekomunikacionih objekata u sistemima veza koji su me|unarodnog i magistralnog zna~aja i telekomunikacionih objekata koji se grade na teritoriji dve ili vi{e op{tina, zakqu~no sa glavnim kapacitetima; 16) regulacionih radova na plovnim putevima; 17) plovnih kanala i brodskih prevodnica koje nisu u sastavu hidroenergetskog sistema. ^lan 90. Gra|ewu objekta, odnosno izvo|ewu pojedinih radova moè se pristupiti i bez prethodno pribavqenog odobrewa za izgradwu ako se objekat gradi neposredno pred nastupawe ili za vreme elementarnih nepogoda, kao i radi otklawawa {tetnih posledica od tih nepogoda, neposredno posle wihovog nastupawa, kao i u slu~aju rata ili neposredne ratne opasnosti. Objekat iz stava 1. ovog ~lana moè ostati kao stalni ako investitor pribavi odobrewe za izgradwu u roku od {est meseci od prestanka okolnosti koje su prouzrokovale wegovo gra|ewe.
42 Zahtev za izdavawe odobrewa za izgradwu ^lan 91. Uz zahtev za izdavawe odobrewa za izgradwu podnosi se: 1) izvod iz urbanisti~kog plana ili akt o urbanisti~kim uslovima, koji nije stariji od {est meseci; 2) idejni projekat uskla|en sa izvodom odnosno aktom iz ta~ke 1) ovog stava; 3) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na gra|evinskom zemqi{tu, odnosno pravu svojine na objektu, odnosno pravu kori{}ewa na neizgra|enom gra|evinskom zemqi{tu i re{ewe iz ~lana 84. ovog zakona; 4) drugi dokazi odre|eni urbanisti~kim planom, odnosno aktom o urbanisti~kim uslovima. Za objekte za koje odobrewe za izgradwu izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana, podnosi se i izve{taj revizione komisije iz ~lana 110. ovog zakona. Idejni projekat ^lan 92. Idejni projekat sadrì, naro~ito: situacioni plan; crteè koji odre|uju objekat u prostoru (osnove, karakteristi~ne preseke, izglede); namenu objekta; tehni~ki opis i planiranu investicionu vrednost objekta. Situacioni plan ^lan 93. Situacioni plan sadrì: 1) duìne pojedinih strana gra|evinske parcele; 2) visinske kote postoje}eg zemqi{ta i nivelacije; 3) regulacione i gra|evinske linije i poloàj i spratnost objekta; 4) poloàj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice.
43 Sadrìna odobrewa za izgradwu ^lan 94. Odobrewe za izgradwu sadrì, naro~ito, podatke o: objektu ~ija se izgradwa odobrava; dokumentaciji prema kojoj se izdaje odobrewe za izgradwu i dokumentaciji koju je potrebno pripremiti pre po~etka izvo|ewa radova, odnosno gra|ewa objekta; o roku vaèwa odobrewa za izgradwu, kao i druge podatke. Odobrewe za izgradwu izdaje se re{ewem, u roku od 15 dana od dana podno{ewa urednog zahteva za izdavawe odobrewa za izgradwu. Sastavni deo re{ewa je idejni projekat i izvod iz urbanisti~kog plana, odnosno akt o urbanisti~kim uslovima. Ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva propisuje sadrìnu i na~in izdavawa odobrewa za izgradwu. ^lan 95. Po àlbi na re{ewe op{tinske uprave koje se donosi na osnovu ovog zakona, re{ava Ministarstvo. Autonomnoj pokrajini poverava se re{avawe po àlbi protiv prvostepenog re{ewa donetog za izgradwu objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine. Gradu Beogradu poverava se re{avawe po àlbi protiv prvostepenog re{ewa donetog za izgradwu i rekonstrukciju objekata do 800 m2 bruto povr{ine i pretvarawe zajedni~kih prostorija u stambeni, odnosno poslovni prostor, na teritoriji grada Beograda. Rok vaèwa odobrewa za izgradwu ^lan 96. Odobrewe za izgradwu prestaje da vaì ako se ne otpo~ne sa gra|ewem objekta, odnosno izvo|ewem radova, u roku od dve godine od dana pravosna`nosti odobrewa za izgradwu. Izgradwa objekata i izvo|ewe radova za koje se ne izdaje odobrewe za izgradwu ^lan 97. Izgradwa pomo}nih objekata, izvo|ewe radova na investicionom odràvawu objekta i radova na uklawawu prepreka za invalidna lica, vr{e se na osnovu idejnog projekta. bliè
44 Adaptacija i sanacija objekta vr{i se na osnovu glavnog projekta. Izgradwa objekata i izvo|ewe radova iz st. 1. i 2. ovog ~lana vr{i se na osnovu prijave. Teku}e odràvawe objekta vr{i se na osnovu prijave, uz koju se podnosi popis radova. Uz prijavu iz stava 3. ovog ~lana podnosi se idejni, odnosno glavni projekat i dokaz o pravu svojine, odnosno pravu kori{}ewa objekta. Za radove iz st. 1. i 2. ovog ~lana na objektima od kulturno-istorijskog zna~aja i objektima za koje se pre obnove ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski uslovi, podnosi se i saglasnost organa, odnosno organizacije nadle`ne za poslove za{tite spomenika kulture na idejni, odnosno glavni projekat. Promena namene objekta, odnosno delova objekta, bez izvo|ewa radova, vr{i se na osnovu prijave. Prijavu iz st. 3, 4. i 7. ovog ~lana potvr|uje organ nadleàn za izdavawe odobrewa za izgradwu u roku od sedam dana. Ako organ nadleàn za izdavawe odobrewa za izgradwu utvrdi da uz prijavu nije podneta dokumentacija ili dokazi koji se podnose uz prijavu, odnosno da je promena namene iz stava 7. ovog ~lana u suprotnosti sa urbanisti~kim planom ili da je za radove navedene u prijavi potrebno izdavawe odobrewa za izgradwu, obavesti}e o tome investitora bez odlagawa, a najkasnije u roku od sedam dana od dana podno{ewa prijave. Postavqawe monta`nih objekata ^lan 98. Postavqawe mawih monta`nih objekata na javnim povr{inama (kiosci, letwe ba{te, pokretne tezge i sl.) obezbe|uje i ure|uje op{tina, odnosno grad, odnosno grad Beograd. Za izradu tehni~ke dokumentacije za postavqawe objekata iz stava 1. ovog ~lana ne primewuju se uslovi iz ovog zakona.
45 Prethodni radovi ^lan 99. Pre po~etka izrade tehni~ke dokumentacije za izgradwu objekta za koje odobrewe za izgradwu izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, obavqaju se prethodni radovi na osnovu ~ijih rezultata se izra|uje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti. Prethodni radovi, u zavisnosti od vrste i karakteristika objekta, obuhvataju: istraìvawa i izradu analiza i projekata i drugih stru~nih materijala; pribavqawe podataka kojima se analiziraju i razra|uju geolo{ki, geotehni~ki, geodetski, hidrolo{ki, meteorolo{ki, urbanisti~ki, tehni~ki, tehnolo{ki, ekonomski, energetski, seizmi~ki, vodoprivredni i saobra}ajni uslovi; uslove za{tite od poàra i za{tite ìvotne sredine, kao i druge uslove od uticaja na gradwu i kori{}ewe odre|enog objekta. Prethodna studija opravdanosti ^lan 100. Prethodna projekat. Generalni projekat sadrì naro~ito podatke o: makrolokaciji objekta; op{toj dispoziciji objekta; tehni~kotehnolo{koj koncepciji objekta; na~inu obezbe|ewa infrastrukture; mogu}im varijantama prostornih i tehni~kih re{ewa sa stanovi{ta uklapawa u prostor; prirodnim uslovima; proceni uticaja na ìvotnu sredinu; istra`nim radovima za izradu idejnog projekta; za{titi prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara; funkcionalnosti i racionalnosti re{ewa. Studija opravdanosti ^lan 101. Studija opravdanosti sadrì i idejni projekat. Idejni projekat iz stava 1. ovog ~lana, pored podataka iz ~lana 92. ovog zakona, sadrì naro~ito i podatke o: mikrolokaciji objekta; tehni~ko-tehnolo{kim i eksploatacionim karakteristikama objekta; preliminarnom prora~unu stabilnosti i sigurnosti objekta; re{ewu temeqewa objekta; tehni~ko-tehnolo{kim i organizacionim elementima gra|ewa objekta; merama za spre~avawe ili smawewe negativnih uticaja na ìvotnu sredinu; idejnom re{ewu infrastrukture; uporednoj analizi varijantnih tehni~kih re{ewa sa studija opravdanosti sadrì i generalni
46 stanovi{ta svojstava lokacije i tla, funkcionalnosti, stabilnosti, proceni uticaja na ìvotnu sredinu, prirodnim i nepokretnim kulturnim dobrima, racionalnosti izgradwe i eksploatacije, visini tro{kova izgradwe, transporta, odràvawa, obezbe|ewa energije i drugih tro{kova. Ovla{}ewe za izradu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti ^lan 102. Izradu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti moè obavqati preduze}e, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovaraju}i registar za obavqawe delatnosti projektovawa i inèweringa i koje ispuwava uslove u pogledu stru~nog kadra i druge uslove utvr|ene za preduze}a koja izra|uju tehni~ku dokumentaciju za tu vrstu objekta. Glavni projekat ^lan 103. Glavni projekat izra|uje se za potrebe izgradwe objekta u skladu sa odobrewem za izgradwu. Glavni projekat sadrì naro~ito: 1) podatke geotehni~kih i drugih potrebnih istra`nih radova; 2) razradu tehni~ko-tehnolo{kih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama; 3) prora~un objekta; gra|evinskih konstrukcija, stabilnosti i sigurnosti
4) podatke potrebnih geodetskih radova; 5) re{ewe temeqewa objekta; 6) tehni~ko re{ewe infrastrukture sa na~inom prikqu~ewa i ure| ewa slobodnih povr{ina; 7) uslove za{tite susednih objekata; 8) predmer i predra~un. Na zahtev investitora, ovla{}ena organizacija, odnosno ovla{}eno preduze}e du`no je da u roku od 15 dana od dana podno{ewa zahteva dostavi sve tehni~ke i druge podatke za prikqu~ewe objekata na infrastrukturu.
47 Izvo|a~ki projekat ^lan 104. Izvo|a~ki projekat izra|uje se za potrebe izvo|ewa radova na gra|ewu ako glavni projekat ne sadrì razradu detaqa potrebnih za izvo|ewe radova. Projekat izvedenog objekta ^lan 105. Projekat izvedenog objekta izra|uje se za potrebe pribavqawa upotrebne dozvole, kori{}ewa i odràvawa objekta. Projekat izvedenog objekta izra|uje se za sve objekte za koje se po odredbama ovog zakona pribavqa odobrewe za izgradwu. Projekat izvedenog objekta je glavni projekat sa izmenama nastalim u toku gra|ewa objekta, a koje su u saglasnosti sa izdatim odobrewem za izgradwu. U slu~aju da u toku gra|ewa objekta nije odstupqeno od glavnog projekta, investitor i izvo|a~ radova potvr|uju i overavaju na glavnom projektu da je izvedeno stawe jednako projektovanom stawu. ^lan 106. Ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva bliè propisuje metodologiju i proceduru realizacije projekata za izgradwu objekata iz ~lana 89. stav 4. ovog zakona, sadrìnu i obim prethodnih radova, sadrìnu i na~in izrade prethodne studije opravdanosti, studije opravdanosti i tehni~ke dokumentacije, kao i uslove za planirawe i projektovawe objekata za invalidna i hendikepirana lica. Izrada tehni~ke dokumentacije ^lan 107. Tehni~ku dokumentaciju za izgradwu objekata moè da izra|uje preduze}e, odnosno drugo pravno lice, odnosno radwa, koji su upisani u odgovaraju}i registar za izradu tehni~ke dokumentacije. Tehni~ku dokumentaciju za izgradwu objekata za koje odobrewe za izgradwu izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina moè da izra|uje preduze}e, odnosno drugo pravno lice
48 koje je upisano u odgovaraju}i registar za izradu tehni~ke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta koja imaju odgovaraju}e stru~ne rezultate u izradi tehni~ke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekata. Stru~ne rezultate, u smislu stava 2. ovog ~lana, ima lice koje je izradilo ili u~estvovalo u izradi, odnosno u vr{ewu tehni~ke kontrole tehni~ke dokumentacije po kojoj su izgra|eni objekti te vrste i namene. Ispuwenost uslova iz stava 2. ovog ~lana utvr|uje ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva, na predlog stru~ne komisije koju obrazuje. Na predlog komisije iz stava 4. ovog ~lana, ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva done}e re{ewe o stavqawu van snage akta o ispuwenosti uslova (licence), ako se naknadnom proverom utvrdi da preduze}e, odnosno drugo pravno lice ne ispuwava propisane uslove iz stava 2. ovog ~lana, kao i u slu~aju ako se naknadnom proverom utvrdi da je licenca izdata na osnovu neta~nih i neistinitih podataka. Tehni~ku projektant. Tro{kove utvr|ivawa ispuwenosti uslova iz stava 4. ovog ~lana snosi podnosilac zahteva za utvr|ivawe uslova. Visinu tro{kova iz stava 7. ovog ~lana utvr|uje ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva. Ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva bliè propisuje na~in, postupak i sadrìnu podataka za utvr|ivawe ispuwenosti uslova iz stava 4. ovog ~lana, kao i uslove za oduzimawe licence. ^lan 108. U izradi tehni~ke dokumentacije ne moè da u~estvuje lice koje je zaposleno u preduze}u koje je ovla{}eno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izra|uje tehni~ka dokumentacija. U izradi tehni~ke dokumentacije ne moè da u~estvuje lice koje vr{i nadzor nad primenom odredaba ovog zakona. Preduze}e koje obavqa komunalne delatnosti moè da izra|uje tehni~ku dokumentaciju za izgradwu objekata koje }e koristiti za obavqawe svoje delatnosti. dokumentaciju potpisuje odgovorni
49 Organizacija koja obavqa delatnost za{tite kulturnih dobara moè da izra|uje tehni~ku dokumentaciju za preduzimawe mera tehni~ke za{tite na nepokretnom kulturnom dobru. Odgovorni projektant ^lan 109. Odgovorni projektant moè biti lice sa visokom stru~nom spremom odgovaraju}e struke, odnosno smera i licencom za projektovawe. Licencu za odgovornog projektanta moè da stekne lice sa visokom stru~nom spremom odgovaraju}e struke, odnosno smera, poloènim stru~nim ispitom i najmawe tri godine radnog iskustva sa stru~nim rezultatima na izradi tehni~ke dokumentacije i sa preporukom najmawe dva odgovorna projektanta ili Inèwerske komore. Stru~nim rezultatima za projektanta, u smislu stava 2. ovog ~lana, smatraju se rezultati ostvareni na rukovo|ewu i izradi ili saradwi na izradi najmawe dva projekta. Revizija projekata ^lan 110. Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte iz ~lana 89. stav 4. ovog zakona, podleù reviziji (stru~noj kontroli) komisije koju obrazuje ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva (u daqem tekstu: reviziona komisija). Revizionu komisiju iz stava 1. ovog ~lana, za stru~nu kontrolu objekata iz ~lana 89. stav 4. ta~. 11) - 17) ovog zakona, ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva obrazuje na predlog ministra nadle`nog za poslove saobra}aja i telekomunikacija. Revizionu komisiju iz stava 1. ovog ~lana za stru~nu kontrolu objekata iz ~lana 89. stav 4. ta~. 1) - 10) ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva na predlog pokrajinskog sekretara nadle`nog za poslove gra|evinarstva. Stru~nom kontrolom proverava se koncepcija objekta naro~ito sa stanovi{ta: pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta; uslova gra|ewa objekta u pogledu primene mera za{tite ìvotne sredine; seizmolo{kih, geotehni~kih, saobra}ajnih i drugih uslova; obezbe|ewa energetskih uslova u odnosu na vrstu
50 planiranih energenata; tehni~ko-tehnolo{kih karakteristika objekta; tehni~ko-tehnolo{kih i organizacionih re{ewa za gra|ewe objekta; savremenosti tehni~kih re{ewa i uskla|enosti sa razvojnim programima u toj oblasti, kao i drugih propisanih uslova izgradwe objekta. Reviziona komisija dostavqa investitoru izve{taj sa predlogom mera koje je investitor duàn da primeni u pogledu re{ewa iz stava 3. ovog ~lana pri izradi glavnog projekta. Tro{kove revizije snosi investitor. Visinu tro{kova iz stava 6. ovog ~lana utvr|uje ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva.
Tehni~ka kontrola
^lan 111. Glavni projekat podleè tehni~koj kontroli. Tehni~ku kontrolu glavnog projekta moè da vr{i preduze}e, odnosno drugo pravno lice koje ispuwava uslove za izradu tehni~ke dokumentacije propisane zakonom i koje odredi investitor. Tehni~ku kontrolu glavnog projekta ne moè da vr{i odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, odnosno koji je zaposlen u preduze}u koje je izradilo taj projekat ili preduze}u koje je investitor. Tehni~ka kontrola glavnog projekta obuhvata naro~ito proveru: uskla|enosti sa odobrewem za izgradwu; uskla|enosti projekta sa rezultatima prethodnih istraìvawa (prethodni radovi); ocenu odgovaraju}ih podloga za temeqewe objekata; proveru ispravnosti i ta~nosti tehni~ko-tehnolo{kih re{ewa objekta i re{ewa gra|ewa objekata; stabilnosti i bezbednosti; racionalnosti projektovanih materijala; uticaja na ìvotnu sredinu i susedne objekte; uskla|enosti sa zakonom i drugim propisima, tehni~kim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i me|usobne uskla|enosti svih delova tehni~ke dokumentacije. Tehni~ka kontrola glavnog projekta za gra|ewe objekata iz ~lana 89. stav 4. ovog zakona obuhvata i proveru uskla|enosti sa predlogom mera iz izve{taja revizione komisije. U slu~aju da se u periodu od izvr{ene tehni~ke kontrole glavnog projekta do po~etka gra|ewa objekta promene tehni~ki propisi, standardi i norme kvaliteta, glavni projekat se usagla{ava sa tim promenama i podleè ponovnoj tehni~koj kontroli.
51 Tro{kove tehni~ke kontrole glavnog projekta snosi investitor. Tehni~ka dokumentacija izra|ena po propisima drugih zemaqa podleè tehni~koj kontroli kojom se proverava uskla|enost te dokumentacije sa zakonom i drugim propisima, standardima, tehni~kim normativima i normama kvaliteta. O izvr{enoj tehni~koj kontroli glavnog projekta sa~iwava se izve{taj koji potpisuje odgovorni projektant, a ispravnost glavnog projekta se potvr|uje na samom projektu. Izve{taj o izvr{enoj tehni~koj kontroli dostavqa se i Inèwerskoj komori. Ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva bliè propisuje uslove, na~in i postupak stru~ne i tehni~ke kontrole tehni~ke dokumentacije. ûvawe tehni~ke dokumentacije ^lan 112. Organ nadleàn za izdavawe odobrewa za izgradwu, trajno ~uva jedan originalni primerak dokumentacije na osnovu koje je izdato odobrewe za izgradwu, odnosno primerak tehni~ke dokumentacije za izgradwu tog objekta.
Gra|ewe
Pripremni radovi ^lan 113. Ako se pre po~etka gra|ewa izvode pripremni radovi (radovi koji prethode gra|ewu objekta i odnose se naro~ito na: gra| ewe i postavqawe objekata i instalacija privremenog karaktera za potrebe izvo|ewa radova; obezbe|ewe prostora za dopremu i sme{taj gra|evinskog materijala i druge radove kojima se obezbe| uje sigurnost susednih objekata, sanirawe terena i obezbe|ewe nesmetanog odvijawa saobra}aja i kori{}ewe okolnog prostora), investitor je duàn da izvo|ewe tih radova prijavi nadle`nom organu op{tine. Uz prijavu iz stava 1. ovog ~lana podnosi se projekat pripremnih radova i odobrewe za izgradwu.
52 Organ iz stava 1. ovog ~lana, na projektu pripremnih radova, potvr|uje prijem dokumentacije, odnosno dokaza koji se podnose uz prijavu radova. Projekat pripremnih radova podleè tehni~koj kontroli. Projekat pripremnih radova moè da izra|uje preduze}e, odnosno drugo pravno lice koje prema odredbama ovog zakona moè da izra|uje tehni~ku dokumentaciju za izgradwu objekta. Po~etak izvo|ewa radova iz stava 1. ovog ~lana investitor je duàn da prijavi i organu koji je izdao odobrewe za izgradwu. Prijava po~etka izvo|ewa radova ^lan 114. Investitor je duàn da osam dana pre po~etka gra|ewa objekta prijavi organu nadle`nom za izdavawe odobrewa za izgradwu naziv izvo|a~a, po~etak izvo|ewa radova i rok zavr{etka izgradwe. Uz prijavu iz stava 1. ovog ~lana, investitor podnosi glavni projekat sa potvrdom i izve{tajem o izvr{enoj tehni~koj kontroli, odobrewe za izgradwu, dokaz o ure|ivawu odnosa u pogledu pla}awa naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta i dokaz o uplati administrativne takse. Organ iz stava 1. ovog ~lana, na glavnom projektu, u roku od osam dana od dana prijema dokumentacije iz stava 2. ovog ~lana, potvr|uje prijem dokumentacije. Ako organ nadleàn za izdavawe odobrewa za izgradwu utvrdi da uz prijavu po~etka radova nije podneta dokumentacija, odnosno dokazi koji se podnose uz prijavu po~etka radova, obavesti}e o tome investitora bez odlagawa, a najkasnije u roku od osam dana od dana podno{ewa prijave po~etka radova. Prijava iz stava 1. ovog ~lana za objekte iz ~lana 89. stav 4. ta~. 11) - 17) ovog zakona, sa potvrdom iz stava 3. ovog ~lana, podnosi se i ministarstvu nadle`nom za poslove saobra}aja i telekomunikacija. Organ iz stava 5. ovog ~lana, u roku od osam dana od dana prijema dokumentacije iz stava 2. ovog ~lana, na glavnom projektu potvr|uje prijem te dokumentacije.
53 O po~etku izvo|ewa radova za objekte iz ~lana 89. stav 4. ovog zakona, investitor je duàn da obavesti i op{tinski organ nadleàn za inspekcijske poslove. Ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva propisuje sadrìnu prijave po~etka izvo|ewa radova. bliè
Priprema za gra|ewe
^lan 115. Pre po~etka gra|ewa investitor obezbe|uje: obeleàvawe gra|evinske parcele, regulacionih, nivelacionih i gra| evinskih linija, u skladu sa propisima kojima je ure|eno izvo|ewe geodetskih radova; vidno obeleàvawe gradili{ta odgovaraju}om tablom sa prikazom podataka o objektu koji se gradi, odgovornom projektantu, izdatom odobrewu za izgradwu, izvo|a~u radova, po~etku gra|ewa i roku zavr{etka izgradwe objekta. Ako gra|ewe objekta, odnosno izvo|ewe radova vr{i ve}i broj izvo|a~a radova, investitor je duàn da odredi izvo|a~a radova koji }e biti nosilac prava i obaveza izvo|a~a radova prema odredbama ovog zakona. Izvo|a~ radova ^lan 116. Gra|ewe objekata, odnosno izvo|ewe radova moè da vr{i preduze}e, odnosno drugo pravno lice ili radwa, koji su upisani u odgovaraju}i registar za gra|ewe objekata, odnosno za izvo|ewe radova (u daqem tekstu: izvo|a~ radova). Gra|ewe objekta, odnosno izvo|ewe radova iz ~lana 89. stava 4. ovog zakona moè da vr{i preduze}e, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovaraju}i registar za gra|ewe te vrste objekata, odnosno za izvo|ewe te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvo|a~a radova i odgovaraju}e stru~ne rezultate. Odgovaraju}e stru~ne rezultate, u smislu stava 2. ovog ~lana, ima preduze}e koje je izgradilo ili u~estvovalo u gra|ewu te vrste i namene objekata, odnosno te vrste radova. Ispuwenost uslova iz stava 2. ovog ~lana utvr|uje ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva, na predlog stru~ne komisije koju obrazuje. Tro{kove utvr|ivawa ispuwenosti uslova iz stava 4. ovog ~lana, snosi podnosilac zahteva za utvr|ivawe uslova.
54 Visinu tro{kova iz stava 5. ovog ~lana utvr|uje ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva Ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva bliè propisuje na~in, postupak i sadrìnu podataka za utvr|ivawe ispuwenosti uslova iz stava 4. ovog ~lana, kao i uslove za oduzimawe licence. Odgovorni izvo|a~ radova ^lan 117. Odgovorni izvo|a~ radova rukovodi gra|ewem objekta, odnosno izvo|ewem radova. Odgovorni izvo|a~ radova moè biti lice sa visokom stru~nom spremom odgovaraju}e struke, odnosno smera i licencom za izvo|ewe radova. Licencu za odgovornog izvo|a~a radova moè da stekne lice sa visokom stru~nom spremom odgovaraju}e struke, odnosno smera, poloènim stru~nim ispitom i najmawe tri godine radnog iskustva, sa stru~nim rezultatima na gra|ewu objekata i sa preporukom najmawe dva odgovorna izvo|a~a radova ili Inèwerske komore. Stru~nim rezultatima na gra|ewu objekta, u smislu stava 3. ovog ~lana, smatraju se rezultati ostvareni na rukovo|ewu gra|ewem ili saradwi na gra|ewu najmawe dva objekta. Gra|ewem stambenih i pomo}nih objekata za svoje potrebe i potrebe ~lanova porodi~nog doma}instva, kao i izvo| ewem pojedinih gra|evinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na unutra{wem ure|ewu objekata i ure|ewu terena, moè da rukovodi lice sa zavr{enom vi{om ili sredwom {kolskom spremom odgovaraju}e struke i poloènim stru~nim ispitom. Obaveze izvo|a~a radova i odgovornog izvo|a~a radova ^lan 118. Izvo|a~ radova duàn je da: 1) pre po~etka gra|ewa potpi{e glavni projekat potvr|en u skladu sa ~lanom 114. ovog zakona; 2) re{ewem odredi odgovornog izvo|a~a radova na gradili{tu;
55 3) odgovornom izvo|a~u radova obezbedi ugovor o gra|ewu i dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi. Izvo|a~ radova obave{tava organ koji je izdao odobrewe za izgradwu, kao i op{tinsku upravu na ~ijoj teritoriji se gradi objekat, o zavr{etku izrade temeqa. Izvo|a~ radova uz obave{tewe iz stava 2. ovog ~lana prilaè geodetski snimak izgra|enih temeqa u skladu sa propisima kojima je ure|eno izvo|ewe geodetskih radova. Izvo|a~ radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vr{i nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, o nedostacima u tehni~koj dokumentaciji i o nastupawu nepredvi|enih okolnosti koje su od uticaja na izvo|ewe radova i primenu tehni~ke dokumentacije (promena tehni~kih propisa, standarda i normi kvaliteta posle izvr{ene tehni~ke kontrole, pojava arheolo{kih nalazi{ta, aktivirawe klizi{ta, pojava podzemnih voda i sl.). Nadle`ni organ, u roku od tri dana od dana prijema obave{tewa iz stava 2. ovog ~lana, izvr{i}e kontrolu usagla{enosti izgra|enih temeqa sa glavnim projektom i o tome izdati pismenu potvrdu. Odgovorni izvo|a~ radova duàn je da: 1) izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdato odobrewe za izgradwu, odnosno glavnom projektu, u skladu sa propisima, standardima, tehni~kim normativima i normama kvaliteta koji vaè za pojedine vrste radova, instalacija i opreme; 2) organizuje gradili{te na na~in kojim }e se obezbediti pristup lokaciji, obezbe|ewe nesmetanog saobra}aja, za{titu okoline za sve vreme trajawa gra|ewa; 3) obezbe|uje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradili{tu i okoline (susednih objekata i saobra}ajnica); 4) obezbe|uje dokaz o kvalitetu izvr{enih radova, odnosno ugra| enog materijala, instalacija i opreme; 5) vodi gra|evinski dnevnik i obezbe|uje kwigu inspekcije; 6) obezbe|uje merewa i geodetsko osmatrawe pona{awa tla i objekta u toku gra|ewa; 7) obezbe|uje objekte i okolinu u slu~aju prekida radova; 8) na gradili{tu obezbedi ugovor o gra|ewu, re{ewe o odre|ivawu odgovornog izvo|a~a radova na gradili{tu i glavni projekat, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi.
56 Ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva bliè propisuje sadrìnu i na~in vo|ewa kwige inspekcije i gra|evinskog dnevnika. Odstupawe od projekta ^lan 119. Ako se u toku gra|ewa objekta, zbog promewenih okolnosti koje se nisu mogle predvideti, mora odstupiti od dokumentacije na osnovu koje je izdato odobrewe za izgradwu, odnosno od glavnog projekta, investitor pribavqa odobrewe za izgradwu po izmewenoj dokumentaciji, odnosno vr{i izmenu glavnog projekta sa potvrdom nadle`nog organa o wegovom prijemu. Odstupawem, u smislu stava 1. ovog ~lana, smatra se svako odstupawe od poloàja, dimenzija, namena i oblika objekta utvr|enih u odobrewu za izgradwu, odnosno tehni~koj dokumentaciji. Stru~ni nadzor ^lan 120. Investitor obezbe|uje stru~ni nadzor u toku gra|ewa objekta, odnosno izvo|ewa radova za koje je izdato odobrewe za izgradwu. Stru~ni nadzor obuhvata: kontrolu da li se gra|ewe vr{i prema odobrewu za izgradwu, odnosno prema glavnom projektu; kontrolu i proveru kvaliteta izvo|ewa svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehni~kih normativa; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugra|uju; davawe uputstava izvo|a~u radova; saradwu sa projektantom radi obezbe|ewa detaqa tehnolo{kih i organizacionih re{ewa za izvo|ewe radova i re{avawe drugih pitawa koja se pojave u toku izvo|ewa radova. Stru~ni nadzor moè da vr{i lice koje ispuwava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvo|a~a radova. U vr{ewu stru~nog nadzora na objektu ne mogu da u~estvuju lica koja su zaposlena u preduze}u, odnosno drugom pravnom licu koje je izvo|a~ radova na tom objektu, lica koja vr{e inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavawa odobrewa za izgradwu u organu nadle`nom za izdavawe odobrewa za izgradwu.
57 Ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva bliè propisuje na~in i postupak vr{ewa stru~nog nadzora u toku gra| ewa objekta. Tehni~ki pregled objekta ^lan 121. Podobnost objekta za upotrebu utvr|uje se tehni~kim pregledom. Tehni~ki pregled objekta vr{i se po zavr{etku izgradwe objekta, odnosno svih radova predvi|enih odobrewem za izgradwu i glavnim projektom, odnosno po zavr{etku izgradwe dela objekta za koji se moè izdati upotrebna dozvola u skladu sa ovim zakonom. Tehni~ki pregled moè se vr{iti i uporedo sa izvo|ewem radova na zahtev investitora, ako se po zavr{etku izgradwe objekta ne bi mogla izvr{iti kontrola izvedenih radova. Tehni~ki pregled obuhvata kontrolu uskla|enosti izvedenih radova sa odobrewem za izgradwu i tehni~kom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehni~kim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija. Komisija za tehni~ki pregled ^lan 122. Tehni~ki pregled objekata iz ~lana 89. stav 4. ovog zakona vr{i komisija koju obrazuje ministar nadleàn za poslove gra| evinarstva ili preduze}e, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vr{ewe tih poslova i koje je upisano u odgovaraju}i registar za obavqawe tih poslova. Tehni~ki pregled objekata iz ~lana 89. stav 4. ta~. 11) 17) ovog zakona vr{i komisija koju obrazuje ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva na predlog ministarstva nadle`nog za poslove saobra}aja i telekomunikacija ili preduze}e, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vr{ewe tih poslova i koje je upisano u odgovaraju}i registar za obavqawe tih poslova. Tehni~ki pregled objekta za koje je odobrewe za izgradwu izdao nadle`ni organ autonomne pokrajine, vr{i komisija koju obrazuje taj organ ili preduze}e, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vr{ewe tih poslova i koje je upisano u odgovaraju}i registar za obavqawe tih poslova.
58 Tehni~ki pregled objekta za koje je odobrewe za izgradwu izdala op{tinska, odnosno gradska uprava, vr{i komisija koju obrazuje ta uprava ili preduze}e, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vr{ewe tih poslova i koje je upisano u odgovaraju}i registar za obavqawe tih poslova. Tehni~ki pregled objekta obezbe|uje investitor, u skladu sa ovim zakonom. Tro{kove tehni~kog pregleda snosi investitor. ^lan 123. U vr{ewu tehni~kog pregleda moè da u~estvuje lice koje ispuwava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvo|a~a radova za tu vrstu objekata. U vr{ewu tehni~kog pregleda ne mogu da u~estvuju lica koja su zaposlena u preduze}u, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo tehni~ku dokumentaciju ili je bilo izvo|a~ radova kod investitora, lica koja su u~estvovala u izradi tehni~ke dokumentacije ili u izvo|ewu radova kod investitora, lica koja su vr{ila stru~ni nadzor, lica koja vr{e inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavawa odobrewa za izgradwu u organu nadle`nom za izdavawe odobrewa za izgradwu. Ne moè se vr{iti tehni~ki pregled objekta ili wegovog dela, ni odobriti upotreba ako je objekat, odnosno wegov deo, izgra| en bez odobrewa za izgradwu i glavnog projekta. Probni rad ^lan 124. Ako se, radi utvr|ivawa podobnosti objekta za upotrebu, moraju vr{iti prethodna ispitivawa i provera instalacija, ure|aja, postrojewa, stabilnosti ili bezbednosti objekta, ure|aja i postrojewa za za{titu ìvotne sredine ili druga ispitivawa ili ako je to predvi|eno tehni~kom dokumentacijom, komisija za tehni~ki pregled, odnosno preduze}e ili drugo pravno lice kome je povereno vr{ewe tehni~kog pregleda, na zahtev investitora, moè da predloì nadle`nom organu da odobri pu{tawe objekta u probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za to ispuweni uslovi. Aktom o odobravawu pu{tawa objekta u probni rad utvr| uje se vreme trajawa probnog rada koje ne moè biti duè od jedne godine, kao i obaveza investitora da prati rezultate probnog rada i
59 da po isteku probnog rada nadle`nom organu dostavi podatke o wegovim rezultatima. Komisija za tehni~ki pregled, odnosno preduze}e ili drugo pravno lice lice kome je povereno vr{ewe tehni~kog pregleda, u toku probnog rada objekta proverava ispuwenost uslova za izdavawe upotrebne dozvole i po isteku roka probnog rada svoj izve{taj dostavqa organu nadle`nom za izdavawe upotrebne dozvole.
Upotrebna dozvola
^lan 125. Objekat se moè koristiti po prethodno pribavqenoj upotrebnoj dozvoli. Organ nadleàn za izdavawe odobrewa za izgradwu izdaje upotrebnu dozvolu u roku od sedam dana od dana prijema nalaza komisije kojim je utvr|eno da je objekat podoban za upotrebu. Za objekte iz ~lana 89. stav 4. ta~. 11) - 17) ovog zakona upotrebnu dozvolu izdaje ministarstvo nadle`no za poslove saobra}aja i telekomunikacija. Upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavqa tehni~ko-tehnolo{ku celinu i moè se kao takav samostalno koristiti ili je za gra|ewe tog dela objekta izdato posebno odobrewe za izgradwu. Upotrebna dozvola izdaje se kad se utvrdi da je objekat, odnosno deo objekta podoban za upotrebu. Upotrebna dozvola sadrì i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova utvr|ene posebnim propisom. Objekat je podoban za upotrebu ako je: izgra|en u skladu sa odobrewem za izgradwu i tehni~kom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio; obezbe|en dokaz o kvalitetu izvedenih radova, odnosno ugra|enog materijala, instalacija i opreme, izdat od strane ovla{}enih organizacija; izvr{eno geodetsko snimawe objekta i ako su ispuweni drugi propisani uslovi. Na zahtev investitora organ nadleàn za izdavawe odobrewa za izgradwu moè da obrazuje stru~nu komisiju za kontinuirano pra}ewe rezultata posmatrawa pona{awa tla i objekta. Ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva bliè propisuje sadrìnu i na~in vr{ewa tehni~kog pregleda, izdavawa upotrebne dozvole, osmatrawa tla i objekta u toku gra|ewa i
60 upotrebe i minimalne garantne rokove za pojedine vrste objekata, odnosno radova. Odràvawe objekata ^lan 126. Vlasnik objekta za koji je izdata upotrebna dozvola obezbe|uje izvo|ewe radova na investicionom i teku}em odràvawu objekta kao i redovne, vanredne i specijalisti~ke preglede objekta, u skladu sa posebnim propisima. ^lan 127. Objekat koji se gradi, odnosno ~ije je gra|ewe zavr{eno bez odobrewa za izgradwu i glavnog projekta, ne moè biti prikqu~en na elektroenergetsku, termoenergetsku ili telekomunikacionu mreù, vodovod i kanalizaciju.
VI. STRU^NI ISPIT I LICENCE ZA ODGOVORNOG PLANERA, URBANISTU, PROJEKTANTA I IZVO\AÂ RADOVA
^lan 128. Stru~ni ispit, koji je kao uslov za obavqawe odre|enih poslova propisan ovim zakonom, polaè se pred komisijom koju obrazuje ministar nadleàn za poslove urbanizma i gra|evinarstva. Ministar nadleàn za poslove urbanizma i gra|evinarstva bliè propisuje uslove, program i na~in polagawa stru~nog ispita iz stava 1. ovog ~lana. ^lan 129. Licencu za odgovornog urbanistu, projektanta i izvo|a~a radova, kao i za odgovornog planera izdaje Inèwerska komora u skladu sa zakonom. Tro{kove izdavawa licence iz stava 1. ovog ~lana, snosi podnosilac zahteva za izdawe licence. Izdatu licencu Inèwerska komora moè re{ewem oduzeti ako utvrdi da ovla{}eno lice nesavesno i nestru~no obavqa poslove za koje mu je licenca izdata. Protiv re{ewa iz st. 1. i 3. ovog ~lana moè se izjaviti àlba ministru nadle`nom za poslove urbanizma i gra|evinarstva.
61 Ministar nadleàn za poslove urbanizma i gra|evinarstva propisuje bliè uslove i postupak za izdavawe i oduzimawe licence iz stava 1. ovog ~lana.
VII. IN@EWERSKA KOMORA SRBIJE

^lan 130. Radi unapre|ewa uslova za obavqawe stru~nih poslova u oblasti prostornog i urbanisti~kog planirawa, projektovawa, izgradwe objekata i drugih oblasti zna~ajnih za planirawe i izgradwu, za{tite op{teg i pojedina~nog interesa u obavqawu poslova u tim oblastima, organizovawa u pruàwu usluga u navedenim oblastima, kao i radi ostvarivawa drugih ciqeva osniva se Inèwerska komora Srbije (u daqem tekstu: Komora). ^lanovi Komore su inèweri arhitektonske, gra|evinske, ma{inske, elektrotehni~ke, saobra}ajne i inèweri druge tehni~ke struke, kao i diplomirani prostorni planeri, kojima je izdata licenca iz ~lana 129. stav 1. ovog zakona. Komora je pravno lice sa sedi{tem u Beogradu. ^lan 131. Komora obavqa slede}e poslove: 1) utvr|uje profesionalna prava i du`nosti i eti~ke norme pona{awa ~lanova u obavqawu poslova izrade urbanisti~kih planova, projektovawa i izvo|ewa radova; 2) utvr|uje ispuwenost uslova za izdavawe licence za odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvo|a~a radova u skladu sa odredbama ovog zakona; 3) proverava zemaqa; uskla|enost izdatih licenci po propisima drugih
4) vodi evidenciju lica iz ta~ke 2. ovog ~lana; 5) organizuje sudove ~asti za utvr|ivawe povreda profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgovornosti), kao i za izricawe mera za te povrede; 6) obavqa i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom. Organizacija i na~in obavqawa poslova iz stava 1. ovog ~lana bliè se ure|uje statutom i op{tim aktima Komore. Na statut i op{te akte Komore saglasnost daje ministarstvo nadle`no za poslove urbanizma i gra|evinarstva, uz
62 pribavqeno mi{qewe pokrajinskog poslove urbanizma i gra|evinarstva. sekretarijata nadle`nog za
^lan 132. Organi Komore su skup{tina, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik. Komora je organizovana po mati~nim sekcijama za odgovorne prostorne planere, urbaniste, projektante i odgovorne izvo|a~e radova. Radom mati~ne sekcije upravqa izvr{ni odbor sekcije. Upravni odbor ~ine predsednik, potpredsednik, tri predstavnika ministarstva nadle`nog za poslove urbanizma i gra| evinarstva i predsednici izvr{nih odbora mati~nih sekcija. Broj, sastav, delokrug i na~in izbora organa iz st.1, 2, 3. i 4. ovog ~lana utvr|uje se statutom Komore. ^lan 133. Komora sti~e sredstva za rad od ~lanarine, naknade za utvr|ivawe ispuwenosti uslova za odgovorne urbaniste, projektante, odgovorne izvo|a~e radova, kao i odgovorne planere, donacija, sponzorstva, poklona i drugih izvora u skladu sa zakonom. Komora utvr|uje visinu ~lanarine i naknade za izdavawe licence iz stava 1. ovog ~lana uz pribavqenu saglasnost ministra nadle`nog za poslove gra|evinarstva. Nadzor nad zakonito{}u rada Komore vr{i ministarstvo nadle`no za poslove urbanizma i gra|evinarstva.
VIII. RU[EWE OBJEKATA

^lan 134. Op{tinska, odnosno gradska uprava naloì}e, odnosno odobri}e re{ewem, po slu`benoj du`nosti ili na zahtev zainteresovanog lica, ru{ewe objekta za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili ve}ih o{te}ewa ugroèna wegova stabilnost i da predstavqa neposrednu opasnost za ìvot i zdravqe qudi, za susedne objekte i za bezbednost saobra}aja. Re{ewe iz stava 1. ovog ~lana moè se izvr{iti ako su prethodno re{ena pitawa sme{taja korisnika objekta, osim u slu~aju
63 kada se ru{ewe objekta odobrava na zahtev vlasnika, odnosno nosioca prava raspolagawa objektom koji taj objekat koristi. @alba na re{ewe o ru{ewu objekta ne zadràva izvr{ewe re{ewa. Skup{tina op{tine, odnosno grada ure|uje i obezbe|uje uslove i mere koje je potrebno sprovesti i obezbediti u toku ru{ewa objekta koji predstavqa neposrednu opasnost za ìvot i zdravqe qudi, za susedne objekte i za bezbednost saobra}aja. ^lan 135. Ako op{tinska, odnosno gradska uprava utvrdi da se neposredna opasnost za ìvot i zdravqe qudi, susedne objekte i za bezbednost saobra}aja moè otkloniti i rekonstrukcijom objekta, o tome obave{tava vlasnika objekta, odnosno nosioca prava raspolagawa objektom radi preduzimawa potrebnih mera u skladu sa zakonom. Re{ewem kojim se odobrava rekonstrukcija objekta u smislu stava 1. ovog ~lana, utvr|uje se rok u kome se radovi na rekonstrukciji moraju zavr{iti. Ako se rekonstrukcija objekta ne zavr{i u utvr|enom roku op{tinska, odnosno gradska uprava naloì}e, odnosno odobri}e re{ewem, po slu`benoj du`nosti ili na zahtev zainteresovanog lica, ru{ewe objekta. ^lan 136. Ru{ewe objekata iz ~l. 134. i 135. ovog zakona moè da vr{i preduze}e, drugo pravno lice ili radwa, koji su upisani u odgovaraju}i registar za gra|ewe objekata, odnosno za izvo|ewe radova. Ako ru{ewe objekta koji se gradi ili je wegovo gra|ewe zavr{eno bez odobrewa za izgradwu i glavnog projekta, izvr{ava, na teret investitora, op{tinska ili gradska uprava, ru{ewe tog objekta vr{i preduze}e, drugo pravno lice ili radwa, koji su upisani u odgovaraju}i registar za gra|ewe objekata, odnosno za izvo|ewe radova. Ru{ewem objekta iz st. 1. i 2. ovog ~lana rukovodi odgovorni izvo|a~ radova.
64
IX. NADZOR
Inspekcijski nadzor ^lan 137. Nadzor nad izvr{avawem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vr{i ministarstvo nadle`no za poslove urbanizma i gra|evinarstva. Inspekcijski nadzor vr{i nadle`no ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga utvr|enog zakonom. Autonomnoj pokrajini poverava se vr{ewe inspekcijskog nadzora u oblasti urbanizma na teritoriji autonomne pokrajine i nad izgradwom objekata za koje izdaje odobrewe za izgradwu na osnovu ovog zakona. Op{tini, odnosno gradu, odnosno gradu Beogradu, poverava se vr{ewe inspekcijskog nadzora nad izgradwom objekata za koje izdaju odobrewe za izgradwu na osnovu ovog zakona. Poslove urbanisti~kog inspektora moè da obavqa diplomirani inèwer arhitekture ili gra|evinarstva, koji ima najmawe tri godine radnog iskustva u struci i poloèn stru~ni ispit i koji ispuwava i druge uslove propisane zakonom. Poslove gra|evinskog inspektora moè da obavqa diplomirani inèwer gra|evinarstva ili arhitekture, koji ima najmawe tri godine radnog iskustva u struci i poloèn stru~ni ispit i koji ispuwava i druge uslove propisane zakonom. Poslove inspekcijskog nadzora koji su ovim zakonom povereni op{tini moè da obavqa i lice koje ima vi{u {kolsku spremu gra|evinske ili arhitektonske struke i najmawe tri godine radnog iskustva u struci i poloèn stru~ni ispit i koje ispuwava i druge uslove propisane zakonom. Ministar nadleàn za poslove urbanizma i gra|evinarstva bliè propisuje obrazac i sadrìnu legitimacije urbanisti~kog, gra| evinskog i geodetskog inspektora. Prava i du`nosti urbanisti~kog inspektora ^lan 138. U vr{ewu inspekcijskog nadzora, urbanisti~ki inspektor proverava da li:
65 1) preduze}e, odnosno drugo pravno lice koje izra|uje prostorne i urbanisti~ke planove ili obavqa druge poslove odre|ene ovim zakonom i lice koje obavqa poslove ispuwava propisane uslove; 2) je plan koji se odnosi na organizaciju, planirawe i ure|ewe prostora izra|en i donet u skladu sa zakonom i propisom donetim na osnovu zakona; 3) je akt o urbanisti~kim uslovima, izvod iz urbanisti~kog plana i urbanisti~ki projekat, izra|en i izdat u skladu sa ovim zakonom; 4) je idejni projekat, na osnovu koga je izdato odobrewe za izgradwu, izra|en u skladu sa izvodom iz urbanisti~kog plana, odnosno urbanisti~kim planom, odnosno aktom o urbanisti~kim uslovima; 5) se promene stawa u prostoru vr{e u skladu s ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona. Preduze}e, odnosno drugo pravno lice koje izra|uje prostorne i urbanisti~ke planove ili obavqa druge poslove odre|ene ovim zakonom, preduze}e ili lice koje vr{i promene u prostoru, kao i nadle`na op{tinska, odnosno gradska uprava, du`ni su da urbanisti~kom inspektoru omogu}e potpun i nesmetan uvid u raspoloìvu dokumentaciju. Ovla{}ewa urbanisti~kog inspektora ^lan 139. U vr{ewu inspekcijskog nadzora, urbanisti~ki inspektor, ovla{}en je da preduzima slede}e mere: 1) da zabrani re{ewem daqu izradu prostornog, odnosno urbanisti~kog plana, ako utvrdi da preduze}e ili drugo pravno lice koje izra|uje prostorni, odnosno urbanisti~ki plan ne ispuwava uslove propisane zakonom; 2) da naloì re{ewem op{tinskoj, odnosno gradskoj upravi poni{tavawe akata o urbanisti~kim uslovima, izvoda iz urbanisti~kog plana i urbanisti~ki projekat, u roku koji ne moè biti duì od 15 dana, ako utvrdi da ti akti nisu u skladu sa zakonom, odnosno planom; 3) da pokrene postupak za ukidawe odobrewa za izgradwu po osnovu slu`benog nadzora, ako utvrdi da idejni projekat na osnovu koga je izdato odobrewe za izgradwu nije izra|en u skladu sa urbanisti~kim planom, odnosno aktom o urbanisti~kim uslovima; 4) da obavesti nadle`ni organ, odnosno nadle`nog inspektora i da preduzme druge mere na koje je ovla{}en, ako utvrdi da se promene stawa u prostoru ne vr{e u skladu sa ovim zakonom i propisom donetim na osnovu zakona;
66 5) da obavesti organ nadleàn za dono{ewe prostornog, odnosno urbanisti~kog plana i da predloì ministru nadle`nom za poslove urbanizma pokretawe postupka za ocenu zakonitosti plana, ako utvrdi da prostorni odnosno urbanisti~ki plan nije donet u skladu sa zakonom ili da postupak po kojem je donet nije sproveden na na~in propisan zakonom; 6) da bez odlagawa obavesti ministra nadle`nog za poslove urbanizma, ako utvrdi da organ nadleàn za dono{ewe urbanisti~kog plana nije u propisanom roku doneo prostorni, odnosno urbanisti~ki plan, odnosno odluku o odre|ivawu delova urbanisti~kog plana koji nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona i planova donetih na osnovu ovog zakona. U slu~aju iz stava 1. ta~ka 1. ovog ~lana, preduze}e, odnosno drugo pravno lice moè da nastavi sa izradom urbanisti~ke dokumentacije kada otkloni utvr|ene nepravilnosti i o tome pismeno obavesti inspektora koji je doneo re{ewe o zabrani izrade te dokumentacije, a inspektor utvrdi da su nepravilnosti otklowene. Prava i du`nosti gra|evinskog inspektora ^lan 140. Gra|evinski inspektor u vr{ewu inspekcijskog nadzora proverava da li: 1) preduze}e, odnosno drugo pravno lice, odnosno radwa koja gradi objekat, odnosno lice koje vr{i stru~ni nadzor, odnosno lica koja obavqaju pojedine poslove na projektovawu ili gra|ewu objekata, ispuwavaju propisane uslove; 2) je za objekat koji se gradi, odnosno za izvo|ewe radova izdato odobrewe za izgradwu; 3) je po~etak gra|ewa objekta, odnosno izvo|ewa radova prijavqen na propisan na~in; 4) je gradili{te obeleèno na propisan na~in; 5) se objekat gradi prema odobrewu za izgradwu i glavnom projektu; 6) izvr{eni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugra|uju odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehni~kim normativima i normama kvaliteta; 7) je izvo|a~ radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susednih objekata, saobra}aja, okoline i za{titu ìvotne sredine; 8) na objektu koji se gradi ili je izgra|en postoje nedostaci koji ugroàvaju bezbednost wegovog kori{}ewa i okoline; 9) izvo|a~ radova vodi gra|evinski dnevnik i kwigu inspekcije na propisani na~in;
67 10) se u toku gra|ewa i kori{}ewa objekta vr{e propisana osmatrawa i odràvawa objekta; 11) je za objekat koji se koristi izdata upotrebna dozvola; 12) je upotrebna dozvola izdata na propisan na~in; 13) obavqa i druge poslove propisom donetim na osnovu zakona. utvr|ene zakonom ili
Gra|evinski inspektor je ovla{}en da vr{i nadzor nad kori{}ewem objekata i da preduzima mere ako utvrdi da se kori{}ewem objekta dovode u opasnost ìvot i zdravqe qudi, bezbednost okoline, ugroàva ìvotna sredina i ako se nenamenskim kori{}ewem uti~e na stabilnost i sigurnost objekta.
Ovla{}ewa gra|evinskog inspektora

Ru{ewe ^lan 141. U vr{ewu inspekcijskog nadzora gra|evinski inspektor je ovla{}en da: 1) naredi re{ewem ru{ewe objekta, ako se objekat gradi ili je wegovo gra|ewe zavr{eno bez odobrewa za izgradwu i prijave po~etka izgradwe objekta, odnosno izvo|ewa radova, odnosno glavnog projekta; 2) naloì re{ewem obustavu radova i odredi rok koji ne moè biti duì od 30 dana za pribavqawe novog odobrewa za izgradwu, odnosno izmenu postoje}eg glavnog projekta, ako se objekat ne gradi prema odobrewu za izgradwu, odnosno glavnom projektu, a ako investitor u ostavqenom roku ne pribavi odobrewe za izgradwu, odnosno ne izmeni glavni projekat, da naloì re{ewem ru{ewe objekta, odnosno wegovog dela; 3) naloì re{ewem ru{ewe objekta, odnosno wegovog dela ako je nastavqeno gra|ewe, odnosno izvo|ewe radova i posle dono{ewa re{ewa o obustavi radova. Re{ewe o ru{ewu odnosi se i na delove objekta koji nisu opisani u re{ewu o ru{ewu, a nastali su nakon sastavqawa zabele`be i ~ine jednu gra|evinsku celinu. Obustava radova ^lan 142. Kad gra|evinski nadzora utvrdi da: inspektor u vr{ewu inspekcijskog
68 1) se u toku gra|ewa ne preduzimaju mere za bezbednost objekta, saobra}aja, okoline i za{titu ìvotne sredine, naredi}e re{ewem investitoru, odnosno izvo|a~u radova mere za otklawawe uo~enih nedostataka, rok wihovog izvr{ewa, kao i obustavu daqeg izvo|ewa radova dok se ove mere ne sprovedu, pod pretwom prinudnog izvr{ewa na teret investitora, odnosno izvo|a~a radova; 2) izvr{eni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugra|uju ne odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehni~kim normativima i normama kvaliteta obustavi}e re{ewem daqe izvo|ewe radova dok se ne otklone utvr| eni nedostaci; 3) gradili{te nije obeleèno na propisan na~in, odnosno pribavqena pismena potvrda o usagla{enosti izgra|enih temeqa sa glavnim projektom, naloì}e re{ewem obustavu radova i odredi}e rok za otklawawe nedostataka, koji ne moè biti duì od tri dana. Zabrana ^lan 143. Ako gra|evinski nadzora utvrdi da: inspektor u vr{ewu inspekcijskog
1) preduze}e, odnosno druga organizacija, odnosno lice kome je povereno vr{ewe stru~nog nadzora nad gra|ewem objekta, odnosno izvo|ewem radova ne ispuwava propisane uslove, zabrani}e re{ewem daqe izvo|ewe radova do ispuwewa uslova; 2) na objektu koji se gradi ili koji je izgra|en postoje nedostaci koji predstavqaju neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta i wegove okoline i ìvot i zdravqe qudi, zabrani}e re{ewem kori{}ewe objekta ili wegovog dela dok se ne otklone utvr|eni nedostaci; 3) se objekat za koji je izdato odobrewe za izgradwu koristi bez upotrebne dozvole, naredi}e investitoru pribavqawe upotrebne dozvole u roku koji ne moè biti kra}i od 30 ni duì od 90 dana, a ako je investitor ne pribavi u utvr|enom roku done}e re{ewe o zabrani kori{}ewa objekta; 4) se kori{}ewem objekta dovodi u opasnost ìvot i zdravqe qudi, bezbednost okoline ili ugroàva ìvotna sredina, naloì}e izvo| ewe potrebnih radova, odnosno zabraniti kori{}ewe objekta, odnosno dela objekta.
69 Naredba ^lan 144. Kad gra|evinski inspektor u vr{ewu inspekcijskog nadzora utvrdi da se u toku gra|ewa, odnosno kori{}ewa objekta ne vr{i propisano osmatrawe, odnosno odràvawe objekta, naredi}e re{ewem investitoru i izvo|a~u radova, odnosno korisniku objekta da uo~ene nepravilnosti otkloni. ^lan 145. Re{ewe iz ~l. 139, 141, 142. i 143. ovog zakona urbanisti~ki, odnosno gra|evinski inspektor dostavqa i Komori. ^lan 146. U postupku dono{ewa re{ewa, odnosno naredbe iz ~l. 141, 142, 143. i 144. dostava }e se smatrati urednom uru~ewem investitoru, odnosno izvo|a~u radova ili dostavom na adresu investitora ili izvo|a~a radova ili pribijawem na vrata investitora ili izvo|a~a radova ili predajom u radne prostorije investitora ili izvo| a~a radova ili pribijawem na objekat koji se gradi odnosno upotrebqava, a {to se konstatuje zabele{kom inspektora o vremenu i mestu dostave. Konstatovawe slu~ajeva iz ~l. 141, 142, 143. i 144. inspektor vr{i zabele{kom na re{ewu, odnosno naredbi koju potvr| uje svojim potpisom. U zabele{ku }e se uneti svi relevantni podaci o danu, mestu i vrsti objekta kao i o imenu investitora ili izvo|a~a radova ukoliko je ono poznato, a ukoliko nije postupak }e se voditi protiv nepoznatog lica. Kasnije pojavqivawe investitora ili izvo|a~a radova ili promena na strani istih ne prekidaju postupak niti produàvaju rokove. ^lan 147. Na re{ewe urbanisti~kog, odnosno gra|evinskog inspektora moè se izjaviti àlba u roku od 15 dana od dana prijema re{ewa. Autonomnoj pokrajini poverava se re{avawe po àlbi protiv prvostepenog re{ewa donetog u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradwe objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine. @alba izjavqena na re{ewe iz stava 1. ovog ~lana ne odlaè izvr{ewe re{ewa.
70 ^lan 148. U vr{ewu inspekcijskog nadzora, geodetski inspektor ovla{}en je da, ako utvrdi da su podaci iz urbanisti~kih i drugih planova i projekata preneti na teren suprotno zakonu, naredi re{ewem preduzimawe mera za otklawawe uo~enih nedostataka i obavesti urbanisti~kog i gra|evinskog inspektora.
X. KAZNENE ODREDBE
Krivi~na dela ^lan 149. Preduzetnik koji je izvo|a~ radova ili odgovorno lice u pravnom licu koje je izvo|a~ radova na objektu koji se gradi bez odobrewa za izgradwu i glavnog projekta, kazni}e se za krivi~no delo zatvorom do godinu dana (~lan 88.). Fizi~ko lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez odobrewa za izgradwu i glavnog projekta, kazni}e se za krivi~no delo zatvorom do tri godine (~lan 88.). ^lan 150. Fizi~ko lice koje prikqu~i ili odgovorno lice u pravnom licu koje dozvoli prikqu~ewe objekta, koji se gradi ili je izgra|en bez odobrewa za izgradwu i glavnog projekta, na elektroenergetsku, termoenergetsku ili telekomunikacionu mreù, vodovod i kanalizaciju, kazni}e se za krivi~no delo zatvorom do tri godine (~lan 127.). Privredni prestupi ^lan 151. Nov~anom kaznom od 50.000 do 450.000 dinara kazni}e se za privredni prestup preduze}e ili drugo pravno lice, koje je investitor, ako: 1) izradu tehni~ke dokumentacije poveri preduze}u, odnosno drugoj organizaciji koja ne ispuwava propisane uslove (~lan 107.); 2) kontrolu tehni~ke dokumentacije poveri preduze}u, odnosno drugom pravnom licu koje ne ispuwava propisane uslove (~lan 111.);
71 3) ne obezbedi vr{ewe stru~nog nadzora nad gra|ewem objekta (~lan 120.); 4) nastavi sa izvo|ewem radova i posle dono{ewa re{ewa o wihovoj obustavi (~lan 142.). Za privredni prestup iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se i odgovorno lice u preduze}u, odnosno drugoj organizaciji ili drugom pravnom licu, koje je investitor, nov~anom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara. ^lan 152. Nov~anom kaznom od 50.000 do 450.000 dinara kazni}e se za privredni prestup preduze}e ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako: 1) gradi objekat bez odobrewa za izgradwu i glavnog projekta, odnosno izvodi radove suprotno tehni~koj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi ( ~lan 88. ); 2) postupa suprotno odredbama ~lana 118. st. 1-6. ovog zakona; 3) nastavi sa gra|ewem objekta posle dono{ewa re{ewa o obustavi gra|ewa (~lan 142.). Za privredni prestup iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se i odgovorno lice u preduze}u ili drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, nov~anom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara. Prekr{aji ^lan 153. Nov~anom kaznom od 50.000 do 400.000 dinara kazni}e se za prekr{aj preduze}e ili drugo pravno lice koje je ovla{}eno da utvr|uje posebne uslove za izgradwu objekata i ure| ewe prostora, kao i tehni~ke podatke za prikqu~ak na infrastrukturu, ako ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu urbanisti~kog plana (~l. 48, 103. i 169.). Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se i odgovorno lice u preduze}u ili drugom pravnom licu, nov~anom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara. ^lan 154. Nov~anom kaznom od 50.000 do 400.000 dinara kazni}e se za prekr{aj preduze}e ili drugo pravno lice koje izra|uje urbanisti~ku dokumentaciju ili obavqa druge poslove odre|ene ovim
72 zakonom, ako ne omogu}i urbanisti~kom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloìvu dokumentaciju (~lan 138.). Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se i odgovorno lice u preduze}u ili drugom pravnom licu, nov~anom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara. ^lan 155. Nov~anom kaznom od 10.000 do 400.000 dinara kazni}e se za prekr{aj preduze}e, odnosno druga organizacija, odnosno drugo pravno lice koje gradi objekat, ako: 1) ne odredi lice koje rukovodi gra|ewem objekta, odnosno izvo| ewem radova ili ako odredi lice koje za to ne ispuwava propisane uslove (~l. 117. i 118.); 2) ne vodi gra|evinski dnevnik (~lan 118.); 3) ne obavesti nadle`ni organ o zavr{etku izgradwe temeqa (~lan 118.); 4) pismeno ne upozori investitora ili lice koje vr{i nadzor nad primenom odredaba ovog zakona na nedostatke u tehni~koj dokumentaciji (~lan 118.). Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se i odgovorno lice u preduze}u ili drugom pravnom licu koje gradi objekat, nov~anom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara. ^lan 156. Nov~anom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazni}e se za prekr{aj odgovorno slu`beno lice u nadle`nom organu uprave ako: 1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu urbanisti~kog plana (~lan 48.); 2) izda odobrewe za izgradwu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (~lan 94.); 3) na glavnom projektu u propisanom roku ne potvrdi prijem dokumentacije, odnosno dokaza koji se podnose uz prijavu po~etka radova (~lan 114.); 4) izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (~lan 125.); 5) ne izda izvod iz urbanisti~kog plana, akt o urbanisti~kim uslovima, odobrewe za izgradwu, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (~l. 56, 57, 94. i 125.); 6) ne preduzme propisane mere u vr{ewu inspekcijskog nadzora (~l. 138. i 139.);
73 7) ne omogu}i urbanisti~kom odnosno gra|evinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloìvu dokumentaciju (~l. 138. i 140.); 8) ne obavesti vlasnika objekta o uslovima za izdavawe odobrewa za izgradwu (~lan 160.); 9) ne organizuje javnu prezentaciju urbanisti~kog projekta (~lan 61.). Za ponovqeni prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana ili kada je prekr{aj izvr{en iz materijalne zainteresovanosti, u~iniocu }e se izre}i nov~ana kazna i kazna zatvora do 30 dana. ^lan 157. Nov~anom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara kazni}e se za prekr{aj nadle`ni inspektor koji u slu~ajevima iz ~l. 140, 141, 142, 143. i 144. ne donese re{ewe odnosno ne izda naredbu u primerenom roku koji ne moè biti duì od sedam dana od dana saznawa za slu~ajeve iz ~l. 140, 141, 142, 143. i 144. Za ponovqeni prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana ili kada je prekr{aj izvr{en iz materijalne zainteresovanosti, u~iniocu }e se izre}i nov~ana kazna i kazna zatvora do 30 dana. ^lan 158. Nov~anom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazni}e se za prekr{aj gra|anin ako nastavi sa gra|ewem, odnosno kori{}ewem objekta posle dono{ewa re{ewa o obustavi gra|ewa, odnosno o zabrani wegovog kori{}ewa (~l. 142. i 143.). Za ponovqeni prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana ili kada je prekr{aj izvr{en iz materijalne zainteresovanosti, u~iniocu }e se izre}i nov~ana kazna i kazna zatvora do 30 dana. ^lan 159. Nov~anom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara kazni}e se za prekr{aj lice koje je osnovalo radwu, a obavqa delatnost izrade tehni~ke dokumentacije i izvo|ewa radova protivno odredbama ovog zakona ( ~lan 107.).
74
XI. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 160. Vlasnik objekta izgra|enog, odnosno rekonstruisanog bez gra|evinske dozvole duàn je da u roku od {est meseci od dana stupawa na snagu ovog zakona prijavi op{tinskoj, odnosno gradskoj upravi objekat ~ije je gra|ewe, odnosno rekonstrukcija zavr{ena bez gra|evinske dozvole. Uz prijavu iz stava 1. ovog ~lana podnosi se: 1) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na gra| evinskom zemqi{tu, odnosno pravu svojine na objektu, odnosno pravu kori{}ewa na neizgra|enom gra|evinskom zemqi{tu i re{ewe iz ~lana 84. ovog zakona. 2) geodetski snimak sa skicom parcele, objektima i povr{inom objekata. Po isteku roka iz stava 1. ovog ~lana op{tinska, odnosno gradska uprava u roku koji ne moè biti duì od 60 dana obave{tava vlasnika, odnosno investitora objekta o uslovima za izdavawe odobrewa za izgradwu, odnosno o dokumentaciji koju je duàn da priloì uz zahtev. ^lan 161. Vlasnik objekta izgra|enog, odnosno rekonstruisanog bez gra|evinske dozvole, u roku od 60 dana od dana prijema obave{tewa iz ~lana 160. stav 3. ovog zakona, uz zahtev za izdavawe odobrewa za izgradwu prilaè naro~ito: 1) projekat izvedenog objekta; 2) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na gra|evinskom zemqi{tu, odnosno pravu svojine na objektu, odnosno pravu kori{}ewa na neizgra|enom gra|evinskom zemqi{tu i re{ewe iz ~lana 84. ovog zakona; 3) dokaz o ure|ivawu me|usobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja ure|uje gra|evinsko zemqi{te. Kad op{tinska, odnosno gradska uprava utvrdi da objekat koji se koristi, odnosno objekat ~ija je izgradwa zavr{ena bez gra|evinske dozvole, ispuwava propisane uslove za gra|ewe i kori{}ewe, odobrewe za izgradwu i upotrebnu dozvolu moè izdati jednim re{ewem.
75 ^lan 162. Ako vlasnik objekta izgra|enog, odnosno rekonstruisanog bez gra|evinske dozvole ne prijavi objekat u roku iz ~lana 160. ovog zakona, odnosno ne podnese zahtev za izdavawe odobrewa za izgradwu u roku iz ~lana 161. ovog zakona, op{tinska, odnosno gradska uprava done}e re{ewe o ru{ewu objekta, odnosno dela objekta. ^lan 163. Ako vlasnik objekta izgra|enog bez gra|evinske dozvole, odnosno objekta koji se koristi bez upotrebne dozvole ne pribavi odobrewe za izgradwu, odnosno upotrebnu dozvolu u roku od 30 dana po isteku roka iz ~lana 161. ovog zakona, duàn je da pla}a naknadu za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta u visini stostrukog iznosa propisanog aktom op{tine kojim se utvr|uje naknada za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta na kome je izgra|en objekat na osnovu gra|evinske dozvole, odnosno odobrewa za izgradwu, odnosno ~ije je pravo svojine upisano u javne kwige po posebnim propisima i koji se koristi na osnovu upotrebne dozvole. ^lan 164. Ako op{tinska, odnosno gradska uprava, donese re{ewe o ru{ewu objekta iz ~lana 162. ovog zakona, vlasnik objekta izgra| enog bez gra|evinske dozvole pla}a naknadu za kori{}ewe gra| evinskog zemqi{ta iz ~lana 163. ovog zakona od dana dono{ewa do dana izvr{ewa re{ewa o ru{ewu objekta. ^lan 165. Preduze}a i druga pravna lica koja obavqaju poslove za koje su ovim zakonom propisani posebni uslovi, du`na su da svoje poslovawe usklade sa odredbama ovog zakona u roku od jedne godine od dana wegovog stupawa na snagu. Lica koja su do dana stupawa na snagu ovog zakona poloìla stru~ni ispit kojim je izvr{ena provera stru~ne osposobqenosti za rad na poslovima odre|enim ovim zakonom po propisima koji su bili na snazi u vreme wihovog polagawa, kao i lica kojima je tim propisima priznato pravo vr{ewa odre|enih poslova, ispuwavaju uslove za vr{ewe tih poslova i prema odredbama ovog zakona ako ispuwavaju i ostale propisane uslove. ^lan 166. Agencija po~iwe sa radom najkasnije u roku od tri meseca od dana stupawa na snagu ovog zakona.
76 Danom po~etka rada Agencija preuzima zaposlene i postavqena lica u Ministarstvu urbanizma i gra|evina (Zavod za prostorno planirawe i urbanizam) koji rade na poslovima iz nadle`nosti Agencije, predmete, arhivu i drugu stru~nu dokumentaciju koja se odnosi na poslove iz nadle`nosti Agencije, kao i opremu, sredstva za rad i druga sredstva koja je koristilo to ministarstvo u obavqawu navedenih poslova. ^lan 167. Predsednika i ~lanove saveta i nadzornog odbora, kao i direktora Agencije, Vlada Republike Srbije imenova}e u roku od 30 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona. Savet Agencije }e doneti Statut Agencije u roku od 30 dana od dana imenovawa. ^lan 168. Do dono{ewa Strategije prostornog razvoja Republike Srbije primewiva}e se Prostorni plan Republike Srbije. Do dono{ewa urbanisti~kog plana op{tina }e u roku od {est meseci od dana stupawa na snagu ovog zakona doneti privremena pravila gra|ewa. Do dono{ewa op{tih uslova o parcelaciji i izgradwi primewiva}e se Pravilnik o op{tim pravilima urbanisti~ke regulacije i parcelacije ("Slu`beni glasnik RS", broj 37/98). Do dono{ewa privremenih pravila gra|ewa iz stava 2. ovog ~lana, saglasnosti koje su posebnim zakonima propisane kao uslov za izdavawe odobrewa za izgradwu pribavqa, po slu`benoj du`nosti, organ nadleàn za izdavawe odobrewa za izgradwu o tro{ku investitora. ^lan 169. Urbanisti~ki planovi doneti do dana stupawa na snagu ovog zakona primewuju se u delovima koji nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona i planova donetih na osnovu ovog zakona. Organ nadleàn za dono{ewe urbanisti~kog plana duàn je da u roku od {est meseci od dana stupawa na snagu ovog zakona donese odluku o odre|ivawu delova urbanisti~kog plana iz stava 1. ovog ~lana. Akt o urbanisti~kim uslovima iz ~lana 57. ovog zakona do isteka roka za dono{ewe urbanisti~kog plana, izdava}e se u sladu sa urbanisti~kim planom donetim do dana stupawa na snagu
77 ovog zakona. Uslove za prikqu~ewe na saobra}ajnu i komunalnu infrastrukturu i druge propisane uslove pribavqa po slu`benoj du`nosti organ nadleàn za izdavawe odobrewa za izgradwu o tro{ku investitora. Plan za koji nadle`ni organ ne donese odluku iz stava 2. ovog ~lana u propisanom roku prestaje da vaì. Organi i organizacije nadle`ni za izdavawe saglasnosti iz ~lana 168. stav 4. ovog zakona, odnosno uslova iz stava 3. ovog ~lana, du`ni su da te saglasnosti, odnosno uslove izdaju u roku od 30 dana od dana dostavqawa zahteva za wihovo izdavawe. ^lan 170. Op{tina, odnosno grad, odnosno grad Beograd du`na je da donese prostorni plan, odnosno urbanisti~ki plan u roku od 18 meseci od dana stupawa na snagu ovog zakona. Po isteku roka iz stava 1. ovog ~lana, ministarstvo nadle`no za poslove urbanizma obezbedi}e izradu plana iz stava 1. ovog ~lana o tro{ku op{tine, odnosno grada, odnosno grada Beograda. Postupak izrade i dono{ewa prostornog, odnosno urbanisti~kog plana zapo~et pre stupawa na snagu ovog zakona, nastavi}e se po odredbama ovog zakona. ^lan 171. Re{avawe zahteva za izdavawe gra|evinske dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za re{avawe o pojedina~nim pravima i obavezama, podnetih do dana stupawa na snagu ovog zakona, nastavi}e se po propisima koji su vaìli do dana stupawa na snagu ovog zakona. ^lan 172. Komora po~iwe sa radom najkasnije u roku od 90 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona. Poslove pripreme za po~etak rada Komore ministarstvo nadle`no za poslove urbanizma i gra|evinarstva. ^lan 173. Do po~etka rada Komore, licence za odgovornog urbanistu, projektanta i izvo|a~a radova kao i za prostornog planera izdaje ministar nadleàn za poslove urbanizma i gra|evinarstva, na vr{i
78 na~in i pod uslovima propisanim ovim zakonom, s tim {to preporuku za izdavawe licence daju lica koja imaju stru~ne rezultate u rukovo|ewu na odgovaraju}im poslovima. Stru~nim rezultatima iz stava 1. ovog ~lana smatra se rukovo|ewe na izradi najmawe ~etiri urbanisti~ka, odnosno prostorna plana, odnosno na izradi najmawe ~etiri glavna projekta po kojima su izgra|eni objekti odgovaraju}e vrste i namene, odnosno na gra|ewu najmawe ~etiri objekta odgovaraju}e vrste i namene. Do izdavawa licenci iz stava 1. ovog ~lana, a najduè do isteka roka od {est meseci od dana stupawa na snagu ovog zakona, poslove odgovornog prostornog planera, odgovornog urbaniste, odgovornog projektanta i odgovornog izvo|a~a radova, mogu obavqati lica koja ispuwavaju uslove za ovla{}enog prostornog planera, ovla{}enog urbanistu, ovla{}enog projektanta i ovla{}enog rukovodioca gra|ewa prema propisima koji su bili na snazi do dana stupawa na snagu ovog zakona. ^lan 174. Danom stupawa na snagu ovog zakona na izdavawe odobrewa za izgradwu i upotrebne dozvole odredbe zakona i drugih propisa koje su u suprotnosti sa ovim zakonom ne}e se primewivati. ^lan 175. Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaju da vaè: 1) Zakon o izgradwi objekata ("Slu`beni glasnik RS", br. 44/95, 24/96, 16/97 i 43/01), 2) Zakon o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa ("Slu`beni glasnik RS", br. 44/95, 23/96, 16/97 i 46/98), 3) Zakon o gra|evinskom zemqi{tu ("Slu`beni glasnik RS", br. 44/95 i 16/97), 4) Zakon o posebnim uslovima za izdavawe gra|evinske, odnosno upotrebne dozvole za odre|ene objekte ("Slu`beni glasnik RS", broj 16/97), 5) Odredba ~lana 11. stav 2. Zakona o ministarstvima ("Slu`beni glasnik RS", broj 35/2003). Do dono{ewa podzakonskih akata na osnovu ovla{}ewa iz ovog zakona, primewiva}e se podzakonski akti doneti na osnovu zakona koji prestaju da vaè danom stupawa na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
79 ^lan 176. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku Republike Srbije".

Zakon o Planiranju I Izgradnji

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zakon o Planiranju I Izgradnji

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ZAKON

II. PROSTORNO PLANIRAWE Na~ela za ure|ewe prostora

Republi~ka agencija za prostorno planirawe

3) donacija, priloga i doma}ih i stranih pravnih i fizi~kih lica;

Vrste planskih dokumenata

2) {eme prostornog razvoja; plan podru~ja posebne

Sadr`ina planskih dokumenata

Postupak za izradu planskih dokumenata

Kontrola planske dokumentacije i javni uvid

III. URBANISTI^KO PLANIRAWE Ciqevi ure|ewa naseqa

Vrste urbanisti~kih planova

Sadr`ina urbanisti~kih planova

18 3) pravci, koridori i kapaciteti za saobra}ajnu, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu; energetsku,

Postupak za izradu urbanisti~kog plana

Kontrola urbanisti~kog plana i javni uvid

Izvod iz urbanisti~kog plana

Akt o urbanisti~kim uslovima

IV. GRA\EVINSKO ZEMQI[TE

Javno gra|evinsko zemqi{te

Naknada za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta

Kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta

Ostalo gra|evinsko zemqi{te

V. IZGRADWA OBJEKATA Odobrewe za izgradwu

VII. IN@EWERSKA KOMORA SRBIJE

62 pribavqeno mi{qewe pokrajinskog poslove urbanizma i gra|evinarstva. sekretarijata nadle`nog za

VIII. RU[EWE OBJEKATA

Ovla{}ewa gra|evinskog inspektora

XI. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

You might also like