Individualne Utopije

III draft

senarij za audio dramu / performans
 2

Uloge

Umjetnici:  LALA

ARMAN

MARIJA

Talijani:  KARLA

BARBARA

EMILIO

Centar zdravlja 

Zapadni Mostar: DOKTORICA

ZORAN

IRIS

MACA­SEKRETARICA

TETA VESNA

Pacijenti:

DRAGANELLO

MIOMIR

LJUBICA

BORIS

BORISOVA MAJKA

LILI

SENA

Sarajevska 

filmska ekipa: AIDA

ADO

BEJAMIN

Ostali:  GIOVANNI

LUIGI

VOZAČ KOMBIJA
 3

KONOBAR

DAVID PATAKIS

NINA PRIMROSE

ANETTA CHIA
 4

Uvod

(čuje se sa snimka, fino, čisto pročitano)

Zadovoljni smo da je saradnja sa našim projektom mentalnog zdravlja za 

jugoistočnu Evropu i vaš posjet Mostaru imala pozitivan ishod.

Federalno Ministarstvo podržava ideju spajanja umjetnosti i mentalnog 

zdravlja.

Kako je umjetnost neutralna disciplina, čini se da je to najbolji način 

da se predstavi i poboljša socijalna kohezija i da se pokrene dijalog 

među lokalnim zajednicama.

Projekt gleda na mentalne bolesti iz jedne nove perspektive. Nadamo se 

da će projekt pomoći onima koji pate od mentalnih poremećaja dizanjem 

kvalitete njihovih života kroz pokušaj umanjivanja diskriminacije 

mentalno oboljelih unutar lokalnih zajednica.

Dalje, nadamo se da će projekt promovirati grad Mostar kao Grad kulture 

i ljudskih vrijednosti, a ne samo kao grad rata, podvojenosti i 

tragedije.

Izražavamo podršku Art and Survival projektu.

(muzika ­ tema, fade out – fade in na scenu 1)
 5

Scena 1

Forno Maggiore

(INT. kancelarijski zvukovi, zvonjava telefona)

GIOVANNI:  (javlja se na telefon) Forno Maggiore, kako vam mogu 

pomoći?

BARBARA::  Na telefonu Barbara Capellini iz Bridging Boundaries. 

Trebali bismo kupiti keramičku peć.

GIOVANNI:  Za koju svrhu vam je potrebna ta peć? Za zemljane posude, 

pločice, porculan ili pak tehničku keramiku...?

BARBARA:  Pa mi smo nevladina udruga i radimo na projektima vezanim 

za kulturu. Želimo kupiti peć kao donaciju. Koristiti će se 

za izradu umjetničkih predmeta.

GIOVANNI: Dozvolite mi da pogledam što imam u skladištu, pa vam 

faksiram ponudu, ok?

BARBARA:  Hvala vam lijepo. 

GIOVANNI:  (spušta slušalicu) Luigi, neka organizacija hoće da kupi 

peć. Da donira za umjetnost. Što da im dam?

LUIGI:  Organizacija? Želi da donira? Pokušaj im uvaliti onu 

ogromnu, 160 AKA Professional. Nećemo je se inače nikad 

riješiti!

GIOVANNI:  U redu šefe.

(zvuk slanja faxa)
 6

Scena 2

Prvi sastanak

(EXT. rasklimani kombi staje, mašina zveči još koji tren i gasi se. Zvuk 

otvaranja vrata kombija, zvukovi iznošenja teškog, metalnog predmeta iz 

njega. Zvukovi struganja, metal na metalu, metal ne betonu, udarci)

SVI: Digni ga, sad čekaj, jao, ups, daj prođi s druge strane, 

uhvati ga od ispod, na kant ga! Ajde sada, imaš ga, 

čekaj...ok.

KARLA:  Evo nas! Mostar. Barbara, zaleti se gore, reci im da smo 

stigli!

VOZAČ KOMBIJA: Bogami! Stigli! Ovo je moja vizitka.

KARLA:  Hvala vam.

VOZAČ KOMBIJA: Ma nema problema. Izvinjavam se za buku, nije baš udobno 

voziti se po ovim našim cestama, pogotovo kad se vozi teret.

ARMAN:  A mogu li ja pitati, šta smo mi to vozili?

EMILIO:  Saznati ćeš uskoro!

LALA:  Bolje pitaj što je TO trebalo da se vozi sa Nama!

VOZAČ KOMBIJA: Ja ne znam, niti hoću da znam, samo da sam ga se 

riješio! Vidimo se! Prijatno!

EMILIO, LALA, ARMAN: Hvala, vidimo se!

(zvuk paljenja kombija, vruum, kombi odlazi)
 7

DOKTORICA:  (kao da viče kroz prozor) Stiglo!!

SVI:  Pazi sad, digni ga, stani, stani, ok, dođi sa ove strane, 

čekaj da ga bolje uhvatim, ok, hajmo sad, idi naprijed, 

držim ga!

(vrata se otvaraju)

ZORAN:  Dajte da pomognem, ja ću! Ide u centar jel de? Ja ću, 

maknite se.

(Iz EXT. u INT., prelaze u veliku sobu, zvuk oko 10 ljudi. Ulazak u 

sobu, čuje se kako ovaj svugdje udara sa velikim teškim predmetom, metal 

udara predmete)

ZORAN:  Doktorice, evo peći i Talijani su stigli!

(baca peć na pod, DUM)

KARLA:  Hej! Polako s tim! Evo nas! Dobar dan!

DOKTORICA:  Dobrodošli, Dobar dan! Dobrodošli u Centar za mentalno 

zdravlje Zapadni Mostar!

Zdravo Emilio. Zdravo Karla! Drago mi vas je opet vidjeti! 

Svi smo tako uzbuđeni što ćemo imati ovu keramičku 

radionicu!

LALA: Šta? Keramičku radionicu? Karla, o čemu ona priča?

KARLA: Ajmo se svi prvo upoznati!

EMILIO: Evo ja ću početi: Zovem se Emilio i umjetnik sam, dolazim 

iz Rima i diplomirani sam psiholog. I ja ću voditi 

umjetnike kroz ovu radionicu.
 8

MACA­SEKRETARICA: Ćao, Emilio! Ja se zovem Marijela, ja sam 

sekretarica, zovite me Maca!

KARLA: Imamo li dovoljno mjesta za sjeti?

DOKTORICA:  Zorane, donesi još stolica!

IRIS: Skloni kafu sa stola!

(radnja, stolice, šolje od kafe, stolovi)

MACA­SEKRETARICA: Ajmo poredati stolice oko peći, e tako. Daj mi 

sačuvaj mjesto kod Emilija!

EMILIO:  Ovo su umjetnici koji će učestvovati u radionici!

ARMAN:  Ja se zovem Arman, upravo sam diplomirao na Akademiji u 

Sarajevu. Inače radim sa videom i skulpturom, ali ne baš sa 

keramikom.

LALA:  Ja sam Lala, bavim se likovnom umjetnošću. Radim sa videom, 

instalacijom, crtanjem, ono, znate ­ standardna suvremeno 

umjetnička praksa. I ja ću probati nešto sa keramikom. 

Pa ćemo vidjeti!

MACA­SEKRETARICA: Pssst, Lalo, e znaš li ti ovog Emilija dugo? Je li 

oženjen? Joj, vidi ga što je sladak!

DOKTORICA:  Zdravo svima! Mene svi ovdje dobro poznaju, ja sam 

voditeljica Centra za mentalno zdravlje Zapadni Mostar. 

Ovo tu je naša glavna sestra i okupaciona terapeutkinja. 

IRIS: Zdravo, ja sam Iris. Eto, trudimo se tu koliko možemo, 

a znate i sami kako je. Vidim, peć je stigla, mi smo po 

dogovoru kupili glinu – sad samo moramo naučiti kako se 
 9

radi! Aj Zorane, sad je na tebe red!

ZORAN: Ne znam šta da kažem!

IRIS: (smijulji se) Ovo je naš domar, inače!

ZORAN: Jest i imam četvero djece.

KARLA: Zdravo Zorane, ja sam Karla i direktor sam organizacije 

Bridging Boundraies.

BARBARA: Ćao, ja sam Barbara, radim za Bridging Boundraies kao 

koordinator projekta Art and Survival – ovo je Maria.

MARIA: Ja sam Maria, živim u Mostaru i radim za Klub Abrašević. 

Pomažem organizaciji ove radionice, evo dovela sam 

pacijente iz Centra za mentalno zdravlje Istok, eno ih.

DOKTORICA: Hoćete da dođete i da nam se predstavite?

(tiha stanka, čuje se neko šaptanje sa drugog kraja prostorije, tišina, 

zvuk neko se diže sa stolice)

DRAGANELLO: Ja sam izabran da izrazim našu zahvalnost gostima koji 

dolaze iz daleke zemlje Italije, zemlje koja je bila dom 

Leonardu i Michelangelu, mojim moralnim uzorima. 

Pri pomisli na ovu novu mašinu za pravljenje gline, jako smo 

sretni!

Evo Boris koji je sa svojom majkom stigao, jako je sretan da 

će odsad moći praviti svoje glasovite kipove Gospe ­ od 

gline. Ljubica je došla čak iz Nevesinja da vas upozna. 

Miomir je ­ kao što vidite gluh, ali on dovoljno dobro čuje 

da zna o čemu se ovdje ovih dana pričalo. Napisao je svoju 

poruku dobrodošlice vama. Ja vam je prenosim.

I na kraju ja se zovem Dragan Krčelić, ali promijenio sam 
 10

svoje prezime u Zdravković, to mi se činilo primjerenije. Od 

četvrtog razreda sam želio postati Titov sekretar, jer sebe 

smatram filozofom. Ja također imam sklonosti prema 

umjetnostima, pogotovo klasici i renesansi. Imam plan 

izgraditi panteon svih religija baziran na klasicističkom 

idealu arhitekture. Te nacrte potpisujem sa svojim 

umjetničkim imenom – tada se zovem Draganello. Zahtijevam da 

mi se odsad tako obraćate!

Kako smo jednoglasno odlučili, ja sam visoki predstavnik 

ujedinjenih sindikata pacijenata Istoka i Zapada. U ovim 

centrima vidite, mi smo jedno! Kako sam ja jedini član 

Sindikata mentalnog zdravlja koji je podaren naprednim 

mislima  i progresivnim idejama, obećavam vam da ću kao vaš 

vođa činiti sve što je u mojoj mogućnosti da promovišem...

DOKTORICA:  Dragane, dosta je!

DRAGANELLO: Ali, ne! Vi ljudi ne razumijete! Dobar vođa će im pomoći da 

vide...

EMILIO: Došli smo tu da vodimo radionicu, ova peć koju smo donijeli 

i materijal koji ćemo koristiti neka bude samo polazišna 

točka za naš zajednički rad – da zajednički smišljamo 

koncepte i ideje bazirane na vašim subjektivnim iskustvima!

LALA: (entuzijastično) Da! Zaboravite na vaše Gospine kipove! To 

možete uvijek! Sa nama ćete raditi nešto posve novo! 

Al nisam sigurna što!

DRAGANELLO: Ali nama su rekli da ćemo postaviti peć i da ćete nas 

naučiti kako to radi!

KARLA: Učiniti ćemo sve što možemo.
 11

IRIS: Miomire, zar to nije super, je li ti se sviđa ideja?

MIOMIR: O da, sviđa mi se ideja ali nisam ništa čuo!
 12

Scena 3

Prvi sastanak u Abraševiću

(INT. ljudi ulaze u veliku prostoriju ­ dvoranu, sjedanje oko stola, kao 

za sastanak, šuškanje papira, otvaranje laptopa)

MARIA: Evo ovo je naš centar Abrašević, u ovoj dvorani se 

održavaju svirke i projekcije i predstave, a kad imamo 

ovakve projekte, volimo da tu imamo i sastanke.

LALA: Sranje, oni zaista očekuju od nas da im pokažemo kako se 

radi sa peći. Nismo pojma imali!

ARMAN: Ja sam mislio da ćemo raditi na našim vlastitim projektima.

EMILIO: Pa kupili su glinu, radite sa glinom. Pa nije valjda

to tako teško!

LALA:  Emilio, pa ne možemo koristiti peć samo tako!

BARBARA: Još uvijek nam nisu stigla uputstva od proizvođača!

LALA:  Ja pojma nemam šta bih mogla s glinom!

ARMAN: Radili smo sa glinom na Akademiji. Nije to samo tako!

KARLA: Imamo vremena, sigurno možemo osposobiti keramičku peć do 

kraja radionice!

ARMAN: Ma nije to, glina se mora prvo sušiti sedam dana. Toliko 

barem znam!

LALA:  Maria, ima li kakav Internet tu? Aha, evo signala!
 13

EMILIO: Moramo napraviti nešto s tom peći i sa glinom! Oni očito 

očekuju od nas da oragnizujemo pravu radionu za keramiku 

tamo, u onom njihovom dnevnom boravku. Trebali bi raditi s 

nečim što im je blisko...

ARMAN: Šta? Pa to su ozbiljno poremećeni ljudi!

LALA:  Pogotovo Draganello!

ARMAN: Ja, a Miomir je gluh!

EMILIO: Ono što je rekao danas bilo je savršeno: Sviđa mi se, ali 

nisam ništa čuo!

LALA:  Vratimo se na problem. Možemo učiniti čuda ali mi 

MORAMO ZNATI što ćemo raditi kad kročimo sutra u tu 

prostoriju!

KARLA: Da, mogli bismo na kraju radionice uključiti peć i ispeći 

ono što budemo napravili tokom radionice!

LALA:  (kucka na kompjuteru) Karla, slušaš li ti o čemu mi 

pričamo? Evo piše i na peć dot kom! Kao prvo, ta peć stoji 

tamo na sred sobe, ona se ne može tako koristiti! 

Vidi ovo, evo tu piše da se peć mora paliti dva puta. 

Doseže crveno usijanje i mora se gledati kroz neku rupicu 

da se glina kontoroliše tokom paljenja. 

Treba je staviti u podrum sa betonskim podom ili nešto!

KARLA: Jao, Barbara, bili ih mogli pitati ako imaju neki drugi 

prostor da smjestimo peć tamo!

LALA: Šta ste vi očekivali kad ste dovukli tu stvar ovamo?

KARLA: Naši sponzori su htjeli podržati projekt koji ima elemente 
 14

implementacije održivog ekonomskog razvoja, koji bi mogao 

pomoći podizanju kvalitete života onih koji pate od PTSP­a. 

Naši naručioci, to jest Federalno ministarstvo zdravlja su 

to znali i obavijestili nas da su Centri za mentalno 

zdravlje Istočni i Zapadni Mostar su izrazili želju za 

keramičkom peći. Mi smo pretpostavili da će se njome znati 

koristiti.

LALA:  Ovo je profesionalna peć od 100 litara!

ARMAN: Još jedna stvar, mi bismo kao trebali raditi sa PTSP 

pacijentima, zar ne? Tamo nema PTSP­ovaca!

KARLA: To ne znamo! Bili smo jako specifični u prijedlogu da 

želimo da radimo sa PTSP pacijentima. Ministarstvo nas je 

uputilo na ove Centre. 

MARIA: Ako tražite PTSP ovce, mogu vas upoznati sa nekima. 

Mostar ih je pun!

LALA:  Pričala sam sa doktoricom. Rekla mi je da među pacijentima 

ima težih psihoza, malo slabije šizofrenije, neuroza i 

manične depresije. Nije spominjala posttraumatski stresni 

poremećaj. Oni su svi na žestokim lijekovima, mogu održati 

pažnju oko 15 minuta. Draganello ima poremećaj afekta i on 

je očigledno u relapsu trenutno. Miomir se pokušao ubiti 

dva puta, a Boris je “samo” retardiran.

BARBARA: Možemo reći filmskoj ekipi da više pažnje obrati na PTSP.

KARLA: Maria, bilo bi korisno kad bi im ti mogla dati neke savjete 

sutra kad stignu. Uputiti ih na neke ljude sa kojima mogu 

pričati, koje mogu intervjuirati. 

MARIA: Mogu samo iznijeti kameru na ulicu! Sigurna sam da svaka 
 15

druga osoba u ovom gradu ima neku priču. 

ARMAN: To je sve divno i krasno, ali mi još uvijek nemamo plan!

EMILIO: Mi imamo glinu, imamo pacijente! A vi imate ideje!

KARLA: Pa jeste li umjetnici ili niste!
 16

Scena 4

 
Radionica pr
 vi dan
   

(INT. 8 ujutro u centru) 

LALA: Dobro jutro!

MACA­SEKRETARICA: Gdje su drugi?

ARMAN: Danas ćemo samo Lala i ja ovdje raditi, ostali su otišli na 

Istočnu stranu. 

MACA­SEKRETARICA: Šta, Emilio neće doći? Pa mi smo mislili da je ovo 

program tu za naš centar!

LALA: Ne. Odakle ti to? Drugi će nam se kasnije pridružiti, kad 

završe na istoku.

MIOMIR: Svako dobro, svako dobro. Dobrodošli kako ste. Kafa? Da?

LALA: Dobro jutro Miomire! Da, hvala. Moramo po jednu kaficu.

ARMAN:  (obraća se grupi, govori pedagoški) Ajmo mi početi uz 

kaficu. Mi smo razmišljali i shvatili smo da mnogi od vas 

vole da pišu pjesme, pa smo mislili početi sa jednom 

vježbom iz pisanja.

LALA:  (Armanu)Treba nam papira.

(pacijentima) Zašto ne počnemo razmišljati o nečemu što 

želimo izraziti, nečemu što vam je blisko, razmišljajte o 

svojoj najdražoj stvari, razmišljajte o tome što bi željeli 

u savršenom svijetu, šta najviše volite. 

Što misliš o tome Borise?

BORIS:Ja ne znam šta da pišem.
 17

LALA: (obraća se Iris)Iris, ima li još papira ovdje.

IRIS: Evo tu su vam flomasteri i olovke; ništa nam ništa rekli da 

će vam trebati papira i to.

LALA: Izvini nismo znali da je trebalo to napominjati. Možeš li 

nam pomoći da podijelimo papire?

IRIS: Pa ne, ne bismo smjeli da se miješamo u vaš program.

(zvuk dijeljenja papira)

MIOMIR: Ja neću da pišem, mogu li ja da igram domina?

IRIS: Naravno da možeš.

LALA: Dragane, ajde napiši ono što si nam rekao jučer, šta je ono 

bio savršen svijet za tebe?

DRAGANELLO: Ja sam Draganello. Donijeo sam crtež jedne crkve, vidiš, tu 

je potpisano: Draganello. Ovako će sve da bude u redu.

LALA: Draganello,pa hoćeš da napraviš još jedan crtež na osnovu 

te tvoje crkve?

DRAGANELLO: A, ne! Ovo je strogo čuvana tajna! Neću da mi je ukradeš. 

Ja ću da napišem novi ustav!

ARMAN: Ovo je prva faza. Zapišite svoje ideje. Nakon toga mi ćemo 

prenijeti to što ste napisali ili nacrtali na glinene 

ploče. Šta kažete na to?

DRAGANELLO: Ne, to je tajna!
 18

LALA: Zašto ova gospođa odlazi?

IRIS: To je Mirjana. Ona dolazi svaki dan i ostaje od 8 do 9. To 

je njen ritam. Uopće ne želi da govori. 

LALA: Armane, daj podjeli te papire svima, neka svi počnu raditi!

Iris, Maco, zašto ne biste i vi malo sa njima radili, 

mislim da bi bilo bolje da ima više individualnog rada.

IRIS: Ja sam vam rekla, ne bi se smjeli miješati u vaš program. 

Znaš, mi nismo obučene za to. A pored toga niste nam niti 

rekli što će se raditi pa se nismo pripremile. 

MACA­SEKRETARICA: Ja sam samo sekretarica, ja tu samo dođem ovako, 

popiti kafu i zapaliti cigaru!

IRIS: Nas tu mora malo više biti samo u slučaju da neki od 

pacijenata postane agresivan ili počne praviti neki nered. 

LALA: A ko je onaj tamo? Zašto ne radi? Mi moramo generirati što 

više materijala za ovaj projekt!

MACA: Sena! Dođi ovamo! To je Sena. 

On je pacijent tu već neko vrijeme.

LALA: Ok, neka mu Arman objasni šta radimo, ja idem pripremiti 

glinu. Armane, daj Seni papira i započni rad sa njim!

(radnje se duplaju, haos, kakofonija, tu i tamo poneke rečenice se bolje 

čuju)

LJUBICA: Teta Lalo, možeš li doći ovamo na sekundu.

LALA: Ljubice, eto me za sekundu. Ok, evo ja ću dati Seni papir. 

Čuli ste što želim da pišete. Evo. 
 19

ARMAN: Ima li najlonskih kesa? Idem ja pripremit i glinu. A evo 

još gužve, Sarajevska filmska ekipa.

(ekipa ulazi sa gomilom stvari, prave buku, pomalo su nadrkani)

AIDA: Što se niko nije javljao na mobitele. Tražili smo ovo 

mjesto više od sat vremena. 

Niko nam nije rekao kako da vas nađemo.

LALA: Aida, samo malo. Reci Ljubice, što je?

LJUBICA: Ja ne znam što bi pisala.

(Filmska ekipa priča u pozadini)

ADO: Dobro, i? Gdje su ti PTSP pacijenti?

MACA: Talijani su u drugom centru, doći će kasnije.

AIDA: Ok. Benjo, misliš da možemo sad bar posnimati neke izjave?

BENJO: Ado, haj odi po svjetla.

ADO: Moram svakako do auta po mikrofon.

AIDA: Dok ne dođe mikrofon, snimi malo kako rade, pa ćemo kasnije 

nastaviti sa intervjuima. 

BENJO: Možeš li naći doktoricu? Bolje će izgledati ako njenu 

izjavu snimimo ovdje.

LALA: Ljubice, piši o nečemu što voliš, što želiš...

DRAGANELLO: Oni hoće da mi ukradu moju tajnu! Da je snime na mikrofilm! 
 20

Moram poći!

LALA: Dragenllo, nemoj, ostani!

DRAGANELLO: Ovdje više nije sigurno! Zbogom!

LJUBICA: Znaš, imala sam momka jednom. Ja bih htjela da se zaljubim.

LALA: Ne, Draganello! Ljubice, pa to je divno! Ljubav je 

prekrasna tema, piši o tome. Zovni me kad nešto napišeš da 

ti mogu pripremiti glinu. 

ARMAN: Lalo, dođi ovamo, evo Boris je nešto napisao. Hoćeš li nam 

to pročitati Borise?

LALA: Borise, ajde ti uvježbaj to čitanje, eto mene odmah. 

A ko ste vi? Niste bili jučer na sastanku?

TETA VESNA: A ne, ne. Ja nisam pacijent, ja sam Vesna. Ja sam tetka od 

Mace – Mace sekretarice.

Mene su tu pozvali da malo pomognem. Znate ja sam išla na 

kurs iz keramike kad sam bila izbjeglica u Zagrebu. Išla 

sam na Rokov perivoj. Sa glinom sam se po prvi put susrela 

kad mi je bilo 62 godine. Ja jednostavno obožavam glinu. 

Evo ponijela sam sa sobom par primjera svog rada... 

Vidite...

LALA: To je divno Teta Vesna, samo malo, moram prvo poslušati što 

je Boris napisao.

BORISOVA MAJKA: Ajde Borise pročitaj za tetu Lalu, ajde...

AIDA: Brzo, daj snimi onog kako čita!

BORIS:Ja volim praviti Gospine kipove...
 21

SENA: Evo ja sam nešto napisao. Želim posjetiti sina u 

Džeksonvil.

ARMAN: Odlično Sena. Ne sad, ne, nemoj plakati...

LILI: Ja sam Lili, nadam se da nisam puno zakasnila. Kako se vi 

zovete mladiću? Šta, jel to radimo sa plastelinom? Da, da, 

rekli su mi da će nam dolaziti neki umjetnici.

BORISOVA MAJKA: Ajde Borise, čitaj!

BORIS:...kipove. Zato Što mi donose dobar profit...

SENA: Šta je ovo tamo?

ARMAN: To je keramička peć. Ovo što pišemo ćemo prenijeti na glinu 

koju ćemo osušiti i ispeći u toj peći.

SENA: Jel? A kako to radi? Ja sam radio jednom u tvornici cigle. 

Jel to slično? Mi smo imali one neke ogromne peći.

TETA VESNA: I mi smo na kursu imali jednu takvu, samo manju i nije 

imala ovaj ekrančić, al možda bi znala i ovu uključiti...

ARMAN: Nemojte je dirati, još nam nisu stigla uputstva.

LILI: Umjetnici, pa to je tako spiritualno!

BORIS:...profit. Od ušteđevine ću kupiti dobar auto...

TETA VESNA: Vidite, to sam radila na kursu, to su neke tako, glazirane, 

slobodne forme...

LALA: Sena, ajde napravi skicu. Teta Vesna, samo malo. 
 22

LILI: Arman, vi ste umjetnik, je li? To je tako spiritualno! 

Znate, ja sam išla na autogeni trening...Mogu ja uzeti malo 

te gline?

LJUBICA: Ovo je moj tekst! Želim ga napisati na engleskom. Možeš li 

mi ga prevesti?

BORIS:...auto. Vozio bih ga po gradovima kao što su Čitluk, 

Mostar, Zagreb...

TETA VESNA: Ja imam veliku ljubav za keramikom. Mogu i ja raditi?

LALA: Teta Vesna, naravno, samo moram pomoći Ljubici. Ljubice, da 

čujem šta si napisala.

LJUBICA: Želim biti sretna i zaljubiti se kao prvi put, ali 

sretnije. Želim biti kao Sindi Kroford, ali radi svoje 

bolesti koja se pojavila u mojoj mladosti nisam mogla 

postati manekenka. 

Volim Mostar, ali moram voljeti i Nevesinje.

LALA: Dobro Ljubice, ajde sada skiciraj kako bi htjela da to 

izgleda na glini. 

BORIS:...I vozio bih se po selu Međugorju.

ARMAN: Evo gline, sad je moraš razvaljati da bude ploča debela oko 

centimetar. Možeš li to? Evo ti oklagija.

LJUBICA:  Ne znam mogu li ja to.

ZORAN: (dobacuje sa strane) Ljubice, to ti je kao da praviš pitu. 

LILI: Ja obožavam umjetnost. Vidi napravila sam vanzemaljca od 
 23

glinamola! Balkanski vanzemaljac!

LJUBICA: Jel' ovako?

TETA VESNA: Ljubice, daj da ti pomognem.

ARMAN: Zorane, svi, rekao sam da ne dirate peć!

BENJO:  Eno Doktorice!

AIDA: Doktorice, možemo li uzeti sada vašu izjavu?

(svi se nečim bave, kao da se kaos malo smirio)

ARMAN: Lalo, moramo maknuti ovu peć negdje!

LALA: Zorane, Vesna i Sena isto! Molim vas nemojte prčkat po toj 

peći dok ne dobijemo upute!

ARMAN: Ovo nije dobro mjesto za tu peć...

ZORAN: Ma daj, ovo ti je kao termoakomulaciona. Doktorica mi je 

rekla da pogledam.

LALA: Ne! Hej, nije bolan sigurno! Ovo je profesionalna oprema!

ZORAN: Šta ti znaš Žuta? Znam ja oko tehnike!

LALA: (pissed off) Kao prvo nemoj me zvat Žuta, kao drugo znam i 

ja ponešto, pročitala sam na Internetu! Šta si ti ikad 

pročitao? I kao treće niko još nema uputstva!

ZORAN: Ko tebe ovdje dovede tako histeričnu. Neka ti Iris ili 

sestra daju neki «Lesaurin» ili nešto, šta ti je?
 24

LALA:  NE, nemoj paliti peć!!! Do struje je...

(Zoran uključuje peć u struju, čuje se prebiranje po digitalnom 

displayu, odjednom kratki spoj. Iskre frcaju, struja, utičnica 

eksplodira. BZZZZ, KRC,BUM! Pacijenti počinju vikati, čak i Teta Vesna)

LALA:  Kretenčino!

IRIS: Smirite se! Jesu li svi ok?

AIDA: Bili smo usred intervjua! Sad ne možemo koristit ovaj 

materijal. Jel' oprema ok?

DOKTORICA: Zorane, šta je ovo bilo?

ZORAN: Ne znam doktorice, majke mi. Ova peć je opasna!

(Ulaze Karla, Emilio, Barbara i Maria)

KARLA: Che cacco? Šta se ovdje desilo?

ARMAN: Domar je odlučio uključiti peć.

BARBARA: Mamma mia! Ne! Ne valjda bez uputstava?

MACA: (ulijeće, izbezumljeno) Nestalo je struje u cijelom Domu 

zdravlja. Pregorio nam je čak i agregat koji je donirala 

Švicarska vlada!

KARLA: Šta je sa peći?

ARMAN: Ne znamo za sad.

KARLA: Doktorice, donijeli smo ovu peć ovamo kako su nam 
 25

savjetovali naručioci ovog projekta u dobroj vjeri. Rečeno 

nam je da ćemo ovdje naći uvjete za njegovo pravilno 

korištenje. Ovo je skup komad opreme. Ne možemo dopustiti 

da se pacijenti igraju sa peći bez nadzora!

LALA: (dobacuje sa strane) Nije pacijent, nego osoblje, još sam 

ga pokušala upozoriti!

ZORAN: A što ti ne bi začepila, Žuta?

KARLA:  (i dalje priča sa doktoricom) Znate, morati ćemo naći bolje 

mjesto za peć...

DOKTORICA: Jako nam je žao da se ovo desilo, ipak imajte na umu da ste 

nas VI izložili opasnosti donijevši ovako opasnu opremu u 

Centar!

KARLA: Molim vas lijepo! Kako sam ja čula, peć je ovdje 

postavljena i uključena po vašem nalogu. Moj generalni 

utisak je da ovdje nemate uvjete za organizirati radionicu 

keramike. 

Upravo smo stigli iz Centra na Istoku i tamo imaju

odgovarajuću prizemnu prostoriju, čak imaju i vanjski 

objekt gdje bi se mogla postaviti improvizirana radionica. 

Maria, može li se to učiniti?

MARIA: A, ne. Te prostorije ne dolaze u obzir. Njihov okupacioni 

terapeut je otišao na godišnji i sa sobom ponio jedine 

ključeve.

KARLA: Sigurna sam da možemo nešto dogovoriti sa njim. Mogli bismo 

razgovarati sa glavnom doktoricom tamo.

DOKTORICA: Ali ja sam mislila da je peć donacija za naš Centar!
 26

KARLA: Doktorice, ova peć je donacija Federalnom ministarstvu 

zdravlja, oni su je poslali u Mostar za oba centra. Morati 

ćete dijeliti kako je i planirano!

DOKTORICA: Ovo je prvi put da ja to čujem! Ne, mi ne možemo dijeliti!

KARLA: A zašto ne?

LALA: Pa, da! Na Internetu fino piše da nije potrebno peć 

koristiti svaki dan!

DOKTORICA: Pa ne znam tko će rukovati sa njom tamo. Ne znam ih kao 

ljude i ne znam ih kao pacijente!

KARLA: Pa što,  ne možete pogledati njihove kartone?

DOKTORICA: Ne. Oni koriste DSM4 klasifikaciju i transakcionu analizu. 

To je potpuno ne kompatibilno sa našim metodama.

KARLA: Oprostite Doktorice, ali ja to ne mogu da vjerujem. Osnova 

našeg projekta je da ova dva centra surađuju. To je 

navedeno u svoj dokumentaciji o ovom projektu. 

DOKTORICA: U krajnjem slučaju, peć je već ovdje. Možemo sačekati da 

nas Ministarstvo posjeti i da se ovaj problem riješi. Do 

tad, moram vam reći da je moja odgovornost da se postaram 

da ova peć ne ide u Istočni Mostar, mogla bi biti oštećena. 

Pored toga, dokazano je da je opasnost po sigurnost... 

Ministarstvo ju je tu dostavilo, i sad je to naša 

odgovornost!

LALA, ARMAN: Dostavilo? Oni su je donirali, a mi smo je donijeli 

na vlastitim rukama!

DOKTORICA: Pa Ministarstvo je ipak vas zaposlilo.
 27

LALA: Zaposlilo? Ja želim da koristim tu peć za svoj projekt! 

Obećano nam je!

DOKTORICA: Mislim da to neće biti moguće, ova peć je za pacijente i 

osoblje ovog Centra za mentalno zdravlje. 

AIDA: Karla, evo uzimamo izjave, skoro smo ovdje gotovi s ovim. 

Gdje su ti PTSP pacijenti?

KARLA: Aida, Lalo, molim vas, moram razgovarati sa doktoricom u 

četiri oka. 

AIDA: Pa hajmo intervjuirati Ljubicu prije nego se svi razbježe. 

AIDA: Zdravo Ljubice, možeš li mi reći kako se zoveš i koliko ti 

je godina?

LJUBICA: Ja sam osamdeseto godište.

AIDA: Kako se zoveš?

LJUBICA: Pa rekla sam ti već.

AIDA: Pa moraš ponoviti...

LJUBICA: Aha, ne čuješ dobro...

AIDA: Ma, ne treba nam za kameru.

LJUBICA: Doktorica kaže da dolazim ovdje od Maja...

A što si ti stavila tu protezu?...

ARMAN:  (Lali preko intervjua sa Ljubicom) Ja ne znam ko je ovdje 

lud. Oni misle da smo mi zaposleni u Ministarstvu, domar 
 28

nas ne sluša; sve je van pameti...

LALA: Da, totalni šiz. A, mislim, a nikog briga za moj projekt!

ARMAN: Baš tako. Jesam li se za ovo školovao?

LALA: Potpuno degradirajuće što nam ne daju da se koristimo peći. 

ARMAN: Pa da, a to je bila cijela bit svega! Stvarno mi nije jasno 

zašto smo tu!

LALA:  Ajmo mi odavde.

MARIA: Čekajte, eto i mene sa vama. 

AIDA: Čekajte! Nismo još vaše izjave uzeli
 29

Scena 5

Sastanak u kući

(INT. Kuhanje kafe, mala prostorija)

LALA: (ulazi) Priznaj, Karla, priznaj, uvalili ste se dozavrat! 

Niste se pripremili. Kako ste nas mogli baciti u ovu 

situaciju nespremne!

KARLA: Samo malo! Ne možeš uletjeti ovako i početi nas s vrata 

optuživati za nekompetenciju!

ARMAN: Nije samo da ste vi nekompetentni, 

nego niko ne zna šta radi!

LALA: A da ne spominjem da ste nas probudili u 6 ujutro!

MARIA: I ja imam osjećaj da ovo nema nikakve veze sa umjetnošću, 

kulturom i vašim humanitarnim gestama!

EMILIO: Posve je očito da je osoblje neadekvatno. Niko od njih nema 

obuku da radi sa mentalno poremećenim pacijentima. 

Oni su još uvijek u uvjerenju da bismo mi njih trebali 

naučiti nečemu.

LALA: Možda, ali kad sam ih zamolila da se uključe, niko ne 

htjede ni prstom maknut!

ARMAN: A domar i sekretarica su se tamo motali cijeli dan!

LALA: Nemoj mi spominjati tog idiota! Stalno me je zvao Žuta!

ARMAN: Ništa to, pa, skoro je digao cijelu zgradu u zrak!
 30

KARLA: Mi smo posjetili te Centre nekoliko puta, imala sam utisak 

da je njima bilo jasno što smo mi htjeli.

ARMAN: A što ste vi zapravo htjeli?

EMILIO: Htjeli smo da vas spojimo sa grupama pacijenata i da vidimo 

što će se desiti. Mislio sam da će doći do generiranja nove 

energije. 

Svrha ove radionice nije bila da se proizvedu konkretni 

predmeti nego da se provede jedan eksperiment.

MARIA: A jeste li vi Ministarstvu rekli da ćete da 

eksperimentišete?

KARLA: Pa to im je bar trebalo biti jasno!

ARMAN: Ono su ozbiljno bolesni ljudi!

LALA: Ma ja vam kažem, ovo je Ministarstvo sve zakuhalo!

ARMAN: Nismo ni mogli ništa napraviti. Prostorije su cijelo 

vrijeme bile pune nekih ljudi koji su ulazili i izlazili, 

pričali i pušili. Još i filmska ekipa pravi neki film. O 

čemu? Da mi je znati!

EMILIO: Situacija je krajnje čudna, kao da svako ima svoju viziju, 

svako ima svoju individualnu utopiju. Iris želi keramičku 

radionicu, filmska ekipa i dalje nastavlja raditi na filmu 

o PTSP­u, pacijentima su odavno dijagnosticirani njihovi 

vlastiti svjetovi... 

A mi umjetnici uvijek samo želimo da radimo svoje projekte. 
 31

LALA: A vi? Mislite da je moguće promijeniti situaciju mentalno 

oboljelih u Mostaru tako da se dovede par umjetnika i 

keramička peć u ovu sredinu? 

MARIA: A jeste li sigurni da niste učinili više štete nego dobra?

LALA: Da! Pacijenti su danas otišli u gorem stanju nego što su 

došli, eksplozija ih je totalno uzdrmala!

KARLA: Ja mislim da ne treba ići dalje sa ovim projektom. 

Nadala sam se da ćemo ga moći razviti. Kako stvari sada 

stoje jasno je da okolnosti rade protiv nas. Nemoćna sam 

bilo što učiniti osim prekinuti ovu radionicu. Centar će 

biti bez struje još neko vrijeme.

Imali smo najbolje namjere...

ARMAN: ...Kojima je popločan put do pakla...

EMILIO: Ne bi smio govoriti da smo ikom učinili nešto nažao. 

Osoblje nas je trebalo voditi i pomagati nam. 

LALA: Čudno! Ja sam mislila da je to tvoj posao, Emilio. 

BARBARA: Karla, ne zaboravi da nam sutra dolaze ljudi iz 

Ministarstva i sa TVa!

KARLA: Zašto vi ne biste fino uzeli sutra slobodan dan i navečer 

ćemo imati finu večeru da sami sebi čestitamo na napornom 

radu. Ja ću riješiti sve formalnosti.

LALA: Ali što je sa peći? Možemo li mi do nje?

KARLA: To bi bilo to, Centri sada imaju fini poklon, pa neka ga 

koriste kako hoće. To se nas više ne tiče.
32
 33

Scena 6

Večera u starom gradu

(INT. zvuk Neretve kako šumi pod prozorom, atmosfera je neka lagana 

sevdalinka)

KARLA, EMILIO, BARBARA: Ćao, sjedite!

EMILIO: Pa kako ide? Šta ste radili danas?

LALA, MARIA, ARMAN: Ništa posebno, zlostavljali smo wireless u 

Abraševiću. 

KARLA: Lijepo, evo Maria nam je predložila neko vino, Blatinu, već 

smo naručili, hoće li neko malo?

LALA: I kako je prošlo danas?

KARLA: Sve po protokolu, odgovarala sam na generička pitanja za 

TV. Doktorica je imala potpuno razumijevanje zašto 

odustajemo od radionice. 

(večera se nastavlja, nakon jela)

LALA: Hvala vam na svemu! Večera je bila odlična. Ja se 

izvinjavam, ali sam toliko umorna, trebala bih poći. 

ARMAN: I ja sam umoran, idem i ja!

MARIJA: I ja!

BARBARA: Sigurno idete rano ujutro da stignete kući za Bajram?
 34

ARMAN: Da, najvjerovatnije krećem oko 7.

BARBARA: Gazdarica je rekla da pri odlasku ostavite ključeve u 

vratima, s vanjske strane, a vrata sobe otvorena. 

LALA: Normala, nema problema. Hoćemo li ostati u kontaktu?

KARLA: Naravno, no moramo još uvijek reevaluirati ovaj projekt, 

ispisati izvještaje i zaključke. Ne zaboravimo event u 

Milanu! Ne brinite, poslati ćemo vam e­mail vezan za vaše 

individualne projekte.

LALA: Bolje rečeno ­ naše individualne utopije!

ARMAN: Nadam se da se skoro vidimo! Ciao, Arrivederci!

KARLA, BARBARA, EMILIO: Ćao, hvala, nadam se da se skoro vidimo!
 35

Scena 7

Poslije večernja inter­scena

(EXT. u INT. zveckanje ključeva, KARLA:, EMILIO: i BARBARA: vraćaju se 

kući)

EMILIO: Jeste li vidjele te zgrade?

KARLA: Navodno je dosta toga već popravljeno i rekonstruirano. 

Mostar bi izgledao puno bolje da nije devastiran!

BARBARA: Gle, umjetnici su već otišli...

EMILIO: Šta?

BARBARA: Vidi, ključevi su im u vratima!

KARLA: Pa valjda im se jako žurilo nazad u Sarajevo!
 36

Scena 8

Bijeg iz Mostara

(EXT. noć, hodanje po nekom grmlju, zadihani, nose nešto teško)

ARMAN: Požurimo, moramo stići do mjesta gdje smo se dogovorili.

MARIA: Šššt. Skoro smo tamo.

LALA: Daj da nazovem sad!

(telefon zvoni, zvuk telefonskog razgovora)

VOZAČ KOMBIJA: Jeste tamo?

LALA: Jesmo, dovezi kombi.

VOZAČ KOMBIJA: Eto me, dolazim.

(zvuk kombija kako se zaustavlja, otvaraju se vrata, zvukovi ukrcavanja 

teškog, metalnog predmeta)

VOZAČ KOMBIJA: Ne mogu da vjerujem da opet moram voziti ovu stvar! Haj, 

ukrcali smo, upadajte, moramo požuriti!

(Ulazi se u kombi, lupanje vrata)

VOZAČ KOMBIJA: I, gdje je vozimo?

LALA: Ne brini, znam savršeno mjesto – gdje neće eksplodirati i 

gdje možemo završiti naše polupečene projekte. 

Samo ti vozi!

ARMAN: Uz malo sreće možda stignemo u Sarajevo na vrijeme za 
 37

Bajram!

(vruuum, i kombi otpili u daljinu)
 38

Scena 9

Milano

(INT. lounge bar, neka fina lounge muzika, zveckanje čaša, lagani žamor)

LALA: Tražim grupu...

KONOBAR: Si, Certo. Seguimi!..

(žamor postaje glasniji)

BARBARA: Lala, Zdravo! Odlično da si stigla! Kakav je bio let? Kako 

ti se sviđa hotel?

LALA: Barbara! Dobro te je vidjeti! Sve je u redu, hvala! 

Ej! Karla!

KARLA: Pa zdravo Lalo! Daj da te upoznam sa ljudima! Ovo je Lala 

Raščić, jedna od naših umjetnica ­ ovo je Boro Javorov, 

ekonomist, stručnjak za dugoročni ekonomski razvoj u 

Balkanskim zemljama. Ovo David Patakis, profesor na Medicini 

na Harvardu i direktor Harvardskog programa za izbjegličke 

traume...

LALA: Zdravo, drago mi je.

RICHARD: I mala, odakle si?

LALA: Iz Bosne. Iz Sarajeva.

DAVID:Jesi li upoznala Ninu? Ovo je Nina Primrose, Nina dođi 

ovamo!

LALA: Dobar dan, kako je?
 39

DAVID:Nina i ja smo bili zajedno u misijama UN­a u BiH. E to su 

bili dani! Bili smo unutra ­ van skroz od '92. do '98.!

NINA: O da! Jasno se sjećam Sarajeva! Sigurno se dosta 

promijenilo od tada?

KARLA: Lalo, upoznaj se sa još jednom našom gošćom. Ovo je Anetta 

Chia, ona je pisac govora UN­ovog visokog predstavnika za 

ljudska prava. Ovo je Lala, ona je jedna od umjetnica sa 

kojima smo surađivali u Mostaru!

LALA: Drago mi je. Vi također govorite sutra?

ANETTA: Da, ali imam jako kratku prezentaciju. 

KARLA: Pa Lalo, kako si? Kako ti napreduju projekti? Čula sam neke 

dobre vijesti.

LALA: Da, dobila sam jedan dobar residency, ali to je tek za 

godinu dana. Nego KARLA:, reci mi, jesi išta čula iz 

Mostara, iz Centara? Jesu li javili, kako im radi peć?

KARLA: Pa, Mostarski projekt je oduvijek imao nekih tehničkih 

poteškoća...

DAVID:  (ubacuje se u riječ) No, siguran sam da je ipak to bilo d

dragocjeno iskustvo...

SVI:  Ahaha, ha, ha, da pa to je ipak Balkan, haha, dragocejno 

iskustvo, da naravno, ahaha...
 40

(fade out lounge muzika, žamor)

KRAJ
 41

Scenarij je baziran na istinitim dogđajima koji su se odvijali u Mostaru 

u Oktobru 2007 tokom Art and Survival radionice.

This work is licensed under the Creative Commons Attribution­
Noncommercial­Share Alike 3.0 Unported License. To view a copy of this 
license, visit 
http://creativecommons.org/licenses/by­nc­sa/3.0/ 
or send a letter to Creative Commons, 171 Second Street, Suite 300, San 
Francisco, California, 94105, USA.

 
(This work is licensed under the Creative Commons Attribution­
Noncommercial­Share Alike 3.0 Croatia License. To view a copy of this 
license, visit 
http://creativecommons.org/licenses/by­nc­sa/3.0/hr/ 
or send a letter to Creative Commons, 171 Second Street, Suite 300, San 
Francisco, California, 94105, USA)
42